NAUNO ISTRAIVANJE REIJE

REFLEKSIJE O REIJI
Koliki je znaaj umetnikih refleksija, svedoenja i samosvedoenja o rediteljskoj umetnosti za
estetiku, filozofiju i nauku o reiji?

Belovi:
Svoje prave trenutke reditelj doivljava na probama, na odreenoj stvaralakoj temperaturi i u
prisnom kontaktu s umetnou glumca. Na probama su esto iskazani kratki, nezaboravni eseji,
neponovljive refleksije i svedoenja. Ako to nije uhvaeno i zapisano u procesu rada, to propada.
Samo retki reditelji uspevaju da zapiu svoje umetnike avanture. Dok je reditelj u punoj snazi on
ide iz reije u reiju, on mora u sebi da potisne Sofokla, da bi reirao ekspira, mora da zaboravi
ekspira, da bi uao u svet Beketa. Reditelji obino piu kad ostare i kad se razbole.
Mi nemamo drugog izlaza, nego da se efemernosti pozorinog izraza suprotstavimo pisanom rei.
Da bi se mirno razmiljalo o reiji, treba prvo srediti odnose u naim pozoritima, u kojima se
umetnici iscrpljuju na perifernim pitanjima. Treba zaustaviti pojave u kojima u pozoritima svako
vue na svoju stranu. Pozorite je bilo i bie u magiji kolektivne igre. Od nejasne i nedefinisane
profesije, reija je postala umetnost stolea. Rezultati koje je postigla i u domenu filma,
televizije, radija i drugih oblika drutvenog ivota, govore nam da reija i kao profesija, i kao
umetnost, i kao fenomen, trai nauno istraivanje.

PARADOKS O REDITELJU
Dok ivi i radi glumac izmie konanom odreenju svoje linosti, jednako nepoznat sebi
samome kao i nama. Smrt je granica njegove umjetnosti: dok je ne prijee on bjei pred samim
sobom, od uloge do uloge, u neprekidnom traganju za svojim dovrenim licem. Ta protejska
potraga za vlastitim identitetom ispunjava fabulu njegova ivota, ali prikriva sutinu jednog
dubljeg tragikominog paradoksa (Boidar Violi, Cvrak i mrav, Scena, 2-3/1974, 131). U
emu se sastoji paradoks reditelja? Reije? Rediteljstva?

Violi:
Ako u citiranom tekstu rije glumac zamijenite rijeju redatelj, a ulogu - reijom, dobit
ete u glavnim crtama odgovor na Vae pitanje.

Paradoks redatelja, kao i paradoks reije, lei u odnosu redatelja prema materijalu vlastite
umjetnosti. Ja mislim da je redatelj sam, kao psihofizika osoba, materijal svoje vlastite
umjetnosti, jednako kao to je to i glumac. U sluaju redatelja i reije taj je odnos jo radikalnije
doveden do kraja. Dok se glumac u svojoj ulozi ponitava u sebi, redatelj se u svojoj reiji
ponitava u drugima. To samoponitenje u drugima je sutina redateljske umjetnosti i ishodina
toka paradoksa o reiji.

SVOJSTVA REDITELJA
Ko moe biti reditelj? Koja su bitna i nezaobilazna svojstva reditelja?

Drakovi:
U irem smislu - svako! Reditelj je Everyman. Svako. Svaki tvorac celine, a to je bitna tenja,
osobina stvaralakog nagona oveka. U uem smislu, reditelj moe biti svako ko smatra da ni
jedna pojava i ni jedno bie nisu van podruja poezije i ko to moe da dokae svaki put iznova u
predstavi, u filmu ili u nekoj drugoj oblasti. Mislim da se svaki ovek raa s darom tvorca
celine, samo se tokom ivota najee pretvara u neto drugo, ispoljava se, troi ili unitava...
Svako moe da reira, ali samo onako kako moe!
Reija je najlepi posao na svetu - biti s ljudima! Reditelj je u situaciji da dramatizuje ivot.
Reditelj je ovek koji deluje na druge ljude.
Pitanje odlunog izbora je sutinsko pitanje u reiji. Pitanje odluke. Tako je reija istovremeno i
opasan posao - svaki sekund - odluka! Otuda je reditelj, ovek izbora, ali i stalnog preispitivanja
sebe i svojih odluka.
Reija je, dakle, i - reiranje samoga sebe. Odnegovana svest o nameri. Ples na ici. Izazivanje
sudbine. Reditelju je potrebno mnogo razliitih darova, pa gust tok informacija i hrabrost da s
njima neto valjano pone.
Reditelj je ratnik. On sledi put koji ima srca.
Reditelj je ovek od znanja; uzimajui u obzir sve ono to Kastaneda pripisuje toj sintagmi,
tom nainu ponaanja, mi mu, izvlaei ga ih filozofskog okvira arobnjaka, dajemo smisao
obine stvarnosti, ali i to podrazumeva oseanje maginog vremena. Kao i svakom umetniku,
nita ljudsko ni reditelju ne bi trebalo da bude strano.
Koliko reditelja nalazi da je iracionalno jedan od glavnih vodia kroz njihov posao. Ima, zatim,
budnih spavaa, koji u snu nalaze svoja reenja. Ima onih koji se zaklinju u emociju. I onih
koji se oslanjaju preteno na Vigotskog: umetniko oseanje je emocija uma. Kavalerovi je
ponavljao kako je mata njegov kompas, a Stanislavskom to je osnovna ideja predstave... Nema
kraja nabrajanjima. Mogle bi to biti karakteristike odreenih estetika reije, ali zar u njima nisu
uvek i osobine reditelja?
2

Ako hoete indeks osobina koje bi morao da poseduje uzoran reditelj, naveemo ih toliko da e
to liiti na opisivanje savrenog oveka. Reditelj bi doista trebalo da ima sve osobine koje
poseduje potpun ovek, ili ovek uopte. Gde da ga naemo?
Neka svako navede sopstveni popis svojstava reditelja, pa emo lako zakljuiti da mnogo manje
posedujemo i dajemo nego to od nas profesija reditelj iziskuje.
A zatim, ne samo da bismo se igrali paradoksa, ili uspostavljanja kontrastne karakteristike,
opisaemo reditelja i kao oveka bez svojstava: poput glumca, u stanju je da upije u sebe svaki
lik, tek s osobinama predstave otkrivaju se njegova bitna obeleja, oznake, ve u sledeoj reiji
one se menjaju. A on, nedodirljiv neprikosnoven, iz svog rediteljskog mesta sa mineralnom
hladnoom, kritiki tvori i posmatra zbivanje.
Umesto spiska nezaobilaznih osobina jednoga reditelja, radije u da nabrajam imena velikih
reditelja; prouavajte njihove osobine, glavne oznake, karakteristike, i to e biti ujedno i bitna i
nezaobilazna svojstva reditelja: Kroneg, Stanislavski, Ejzentejn, Arto, Breht, Gavela, Stupica,
Bruk, Vajda, Vilson... Beket... (Nabrajanje je moglo poeti od Eshila, preko ekspira, Molijera,
Getea...).
... Neprestani rad reditelja nad samim sobom je prirodna potreba i zahtev, uzmemo li reiju kao
spoj estetike i etike. Ako glumca podseamo na Stanislavskog i rad glumca nad sobom, ako od
njega traimo psihofiziku pripremljenost za svaki zadatak, podrazumeva se da to isto oekujemo
i od reditelja. Reditelj mora da se osposobi za potpun doivljaj sveta. esto, naime, gledamo a ne
vidimo, sluamo a ne ujemo. Moramo nauiti da posmatramo i osmiljavamo ivot. Rad
reditelja nad samim sobom je i - potraga za stilom!
Jedno delo moramo shvatiti do kraja, uoiti sve njegove zahteve, da bismo svoj doivljaj mogli
preneti na glumca i, kroz njega, na gledaoca. Reditelj neprestano mora da proiruje i produbljuje
svoja znanja, proiava emocije, upoljava svoju fantaziju, izotrava svoj odnos prema
stvarnosti koja ga okruuje, prema realnosti koja proizlazi iz oblika njegove reije...

REIJA ANROVA
Kao reditelj ogledali ste se u velikom izboru dramskih anrova. Kakvo je Vae iskustvo u
problematici reije anrova?

Belovi:
anr je, pre svega, nain glumake igre. Naravno, odreeni nain igre trai i odreenu
scenografiju, kostimografiju, scensku muziku. anr nije lako uloviti i dosledno ga sprovesti. I
pisci i reditelji u svom transponovanju stvarnosti slue se najrazliitijim ogledalima. Kad ovo
govorim mislim na Hamletov govor glumcima. U savremenom teatru reditelji izmiljaju nove
anrove, kreiraju najfantastinije meuanrove. Sve trai nove ocene i nove prilaze: i tragedija, i
drama, i komedija, i bezbrojni drugi anrovi koje moete nai u svakom dobrom udbeniku.
3

Prilino je lako odrediti anr jednog dela, mnogo je tee proeti se njime, a zatim kroz sloene
glumake instrumente, i kroz sve to okruuje glumce, doneti ga izrazito, zanimljivo i dosledno.
anr je ugao rediteljskog gledanja. On mora da zrai kroz likove, kroz mizanscen, kroz sva
scenska reenja. Da bi se ostvario pojedini anr, potrebna je visoka tehnika spremnost
glumakog ansambla. Moderni teatar trai neobinu glumaku plastiku, suvereno vladanje
fizikim i govornim aparatom. Rediteljski zahtevi treba da budu saobraeni s mogunostima koja
reditelju stoje na raspolaganju. U suprotnom sluaju, i izvanredne anrovske zamisli mogu da
pretrpe puni fijasko. Da bismo se smelije igrali sa anrovima, morali bismo da vratimo u
pozorita svakodnevni trening. Osvajanje novih anrova i meuanrova je najaktivniji vid borbe
protiv scenskih ablona i stereotipa.
Kao reditelj ogledali ste se u razliitim dramskim anrovima. Kakvo je Vae iskustvo u reiji
anrova? Iznesite svoje poglede na stilove u reiji.

Paro:
Najpravilnije bi bilo rei: Koliko redatelja toliko i stilova reije. Moglo bi se, dakle, umjesto
stil je ovjek rei reija je ovjek.
Na temu anra i stila:
Za razliku od stila koji je oznaka vremena u kojem je komad nastao, anr je imanentan
dramaturgiji, i dok je stil samo statina forma, odnos prema anru mijenja se jednako kao to se
mijenja i odnos prema nekom djelu u drugom, tj. naem vremenu. Dobro proitati neki komad
isto je to i odrediti mu anr. Interesantno je da novo itanje nekog djela obino znai i pomak u
anru. Primjer za to je Dejan Mija kao redatelj Sterije.
Moe se govoriti o anru i u irem smislu, npr. anr komedije, anr drame itd. Tako shvaen
najdrai mi je rad na komedijskom anru. Reija komedije zahtijeva od redatelja da bude u topformi: lakou rada s glumcima, efikasnost mizanscena, preciznost ritma, fini smisao za mjeru
scenskog izraavanja, brzinu i neposrednost komunikacije s gledalitem itd. da ne nabrajam dalje.
Kad god osjetim da kao redatelj postajem sklon lijenosti, prihvatam se komedije.

DINAMIZAM REIJE
Koje su osobenosti rediteljskog dinamizma koji dosledno realizujete u svojim reijama?

Belovi:
Uvek sam imao averziju prema monotoniji na sceni. Daleko mi je bilo pozorite bez sudara, bez
strasti, bez teatarskog tempo-ritma koji nosi i pleni gledaoca. Nisam razumevao sklonost prema
pauzaenju i kolskom psihologiziranju. Usmerena scenska zbivanja, stalni razvoj radnje,
organsko i dinamiko prerastanje scene u scenu, intenzitet koji se postie u odnosima izmeu
nosioca radnje i protivradnje, gradacija koja poiva na smelom rediteljskom kontrapunktu, niz
4

rediteljskih eksplozija koje odmenjuju zone tiine i udnih zatija, posle kojih sledi opet neka
buka. Rediteljski dinamizam nije mene samo vukao u gradnju vrstih i vibrantnih predstava u
kojima su svi detalji razraeni, a glumci se stopili sa svojim ulogama, ne, on mi je davao impulse
da se u svim fazama rediteljskog rada borim za jasno i atraktivno anrovsko opredeljenje. Uvek
se seam jedne prie Jana Kota o reditelju koji vodi za sobom glumce uz strmine visoke planine
na ijem vrhu treba da ih eka ekspir; meutim umesto ekspira reditelju ruku prua Beket.
Rediteljski dinamizam ne sme da bude sam sebi cilj. On mora da bude u slubi odgonetanja i
anrovskog odreivanja dramskog dela. Uostalom, taj termin dinamizam, kao i mnogi drugi, je
uslovan.

LITERATURA O REIJI
Koja bi kapitalna dela o reiji svetskih autora i reditelja trebalo prevesti na na jezik?

Belovi:
Kod nas se teatroloka dela malo prevode, a kada se prevedu, retko se itaju. Prazninu u
prevoenju popunjavaju nai pozorini asopisi prevoenjem delova iz najinteresantnijih knjiga o
teatru.
Mislim da bi trebalo nastaviti s prevoenjem dela o rediteljskoj odiseji Vsevoloda Mejerholjda.
Pre svega, mislim na knjigu Rudnjickog koji je u svom delu dao detaljne opise najznaajnijih
Mejerholjdovih reija. Zatim, mislim da bi trebalo prevesti dve neobino znaajne knjige
Georgija Tovstonogova O profesiji reditelja i Krug misli. Na izvanredan prijem naila bi i knjiga
Anatolija Efrosa Proba - ljubav moja. U toj knjizi, na neposredan nain Efros je opisao proces
stvaranja rediteljske zamisli, a s druge strane, izneo dramatinost i neizvesnost rada s glumcima.
Od engleskih reditelja trebalo bi prevesti dela Tajrona Gatrija; pre svega njegovu knjigu O
umetnosti reije i Stvaranje jednog pozorita. Neobino dragoceni bi bili memoari Dona
Gilguda i Majkla Redgrejva.
udi me da jo niko nije preveo memoare an Luj Baroa i Pjer Brasera. Imamo vrlo malo
prevoda iz italijanske, vedske, amerike teatrologije.
Pored knjiga, trebalo bi uvesti i ploe na kojima su snimljene najbolje svetske predstave.
Dananjom modernom tehnikom snimanja moe se umnogome doarati atmosfera predstave. Ja
nisam nikada video uvea na sceni, ali sam ga danima sluao kao Arnolfa u Molijerovoj koli za
ene. esto se vraam snimcima Brukovog Kralja Lira, Lorensovog Ujka Vanje, Idiota sa
Smoktunovskim u reiji Tovstonogova. Imam dobro probranu kolekciju snimljenih predstava,
moram rei da mi to omoguuje drugovanje s najveim scenskim ostvarenjima.

Trebalo bi, takoe, prevesti nekoliko najboljih rediteljskih knjiga u kojima je itava partitura
predstave. To bi znailo mnogo i za studente glume i reije, a i za sve one koji rade u teatru i ne
odstupaju od prouavanja.
Koja bi kapitalna dela svetskih autora i reditelja o umetnosti reije trebalo prevesti u nas?

Violi:
ini mi se da bi kao prvo trebalo ponovno tiskati Sistem Stanislavskoga, a zatim, svakako,
Umjetnost kazalita E. G. Craiga. Appia bi uz Craiga ve bio luksuz.
Trebalo bi prevesti Copeaua i prirediti izbor iz spisa parikog Kartela. Kada bi se naao izdava,
rado bih i sam preveo knjigu Le comedien desincarne Louisa Jouveta. Max Reinhardt i Erwin
Piscator ne bi, takoer, bili na odmet, makar u izboru.
Od suvremenika ne bi bilo loe saznati to misle i kako piu Efros i Tovstonogov kod Rusa, ili
Barrault i Planchon kod Francuza. Vie se ne usuujem predlagati, jer znam da je i ovo prelo
granicu ostvarljivoga. Od isto naunih djela o umjetnosti reije knjiga Andre Veinsteina La
mise en scene thetrale et sa condition esthetique se izdvaja po irini pregleda i otroumnom
rasporedu grae.
Koju ste literaturu o umetnosti reije izuavali? Ukaite na literaturu i autore koje bi trebalo
prevesti na nae jezike.

Plea:
U mnogo emu je ivot i rad u Zemaljskoj glumakoj koli bio zanimljiv, a najvie moda po
tome to nam je dr Drago Ivanievi svakog asa, ili bar jednom nedeljno, donosio i itao i
komentarisao kartice svojih prevoda dela Moj ivot u umjetnosti K. S. Stanislavskog ili njegov
Sistem. Meni se danas ini da je Ivanievi mnogo vie govorio o reiji nego o glumi. Za vreme
rada s Stupicom ili Miloeviem itao sam Stanislavskog, Gorakova, Lesinga, Sahnovskog,
Jutkijevia, Smirnovu, Balaa, Meja, Kuleova, a poetkom pedesetih godina ve smo izlazili i
do Pariza, ve smo itali uvea, Baroa, filmske sveske itd.
Danas bi moda dobro bilo prevesti studiju o Planonu ili Arabalu, ili knjigu o Teatru Dada i
nadrealizmu, posebno zbog poglavlja o Tristanu Cari, Aragonu, Bretonu, Vitraku, ariju.
Uostalom, toliko je toga to bi trebalo prevesti, to je potrebno naoj pozorinoj kulturi danas, a
za to bi bila potrebna ira akcija.

NAUNO ISTRAIVANJE REIJE

Na ta bi po Vama u tom naunom istraivanju fenomenologije reije trebalo naroito
usredsrediti panju i interesovanje?

Belovi:
Kod nas je reija jo uvek mlada umetnost. I nedovoljno shvaena. O njoj se vie pie kad reditelj
u predstavi ostvari neki vatromet svoje mate. Za one dublje i skrivenije tokove reije esto se
nema sluha.
Brka se udeo glumca i reditelja u predstavi. Retko je umetniko osvetljavanje rediteljskog
postupka. Seam se dobro ta je za mene znailo kada je Isidora Sekuli dola na generalnu probu
oove Kandide i posle napisala esej o predstavi. ta je sve ona videla! I koliko nam je dala
materijala za razmiljanje!
Rediteljska umetnost zasluuje ne samo svestranu analizu nego i kreativno sagledavanje
specifinosti pojedinog znaajnog rediteljskog jezika. Trebalo bi oekivati da e se nova
generacija teatrologa pozabaviti vie fenomenom reije, da e istinitije i potpunije osvetliti
najznaajnije pojave na tom planu. Ima jo uvek mnogo legendi, motiva, nepravednih sudova,
poluistina i nepoznavanja. Buduim piscima istorije nae reije nee biti lako, jer je
dokumentacija u pozoritima veoma oskudna.
U oblasti nauke o teatru moe li se govoriti o posebnoj nauci o reiji? Kojom metodologijom i
kojim specijalnim metodama moemo nauno istraivati reiju kao umetnost?

Putnik:
O definiciji pojma nauka ima u savremenoj teoriji niz divergentnih gledita. ak postoje razlike u
definisanju ovog pojma i u savremenoj marksistikoj teoriji. Reija kao specifina duhovnokreativna aktivnost nema svoj samostalni predmet. Reija je inherentna jednom pozorinom inu,
ona je jedna od njegovih komponenata. Nadalje, jedna eventualna nauka o reiji nema svoju
metodologiju. Izuavanje reije je jo uvek mogue sprovoditi, upotrebom optih naunih
metoda. Zbog toga mislim da (u ovom trenutku) nije moguna jedna samostalna nauka o reiji,
ve samo jedna od teorijskih disciplina, bolje rei teorija u sklopu nauke o pozoritu. Da nainim
komparaciju. Teorija o reiji odnosi se prema nauci o pozoritu kao teorija meanja boja prema
nauci o likovnosti.
Meutim, to ne iskljuuje da se u budunosti, daljim izuavanjem fenomena reije, stvore
preduslovi, da to izuavanje postane autonomnom naukom u sistemu teatrolokih nauka. Danas
se ve moe govoriti o pojedinim samostalnim disciplinama teatrolokog istraivanja, koja mogu
initi preduslov nastajanja jedne samostalne nauke o reiji. To su, na primer: semiologija
pozorita, teorija scenskog prostora, metodologija rada s glumcem, sistematika rediteljske prakse
(kako se reira jedna predstava) i tako dalje.
Primenom optih naunih metoda u izuavanju fenomena reije ne moe se stii daleko. To je,
uostalom, ve uinjeno od niza naunih istraivaa-teatrologa, kao i reditelja samih, koji su se
pored pozorine prakse bavili i teorijom svoga posla. Predstoji nam dijalektiki pristup
izuavanju fenomena reije. Ja ne znam za teorijski rad koji je ovaj pristup sistematski sproveo.
Brehtova i Tairovljeva nastojanja u tom smislu danas mogu da pretrpe ozbiljnu kritiku. Posle
publikovanja Ranih radova Marksa i Engelsa, shvatanje dijalektike metode bitno se izmenilo.

Mnogo vie je prisutan antropoloki aspekt, nasuprot filozofsko-racionalnom, hegelovskom

pristupu dijalektici kao zakonomernosti stvarnog sveta, te dijalektici kao metodolokom
instrumentu. Marksistika teatrologija je na poetku. Ostaje iroko polje za istraivae koji tek
dolaze...

METOD NAUNOG ISTRAIVANJA REIJE

Da li biste mogli jo neto da kaete o metodologiji naunog istraivanja reije? Kako konkretno
danas, pored dijalektike metode, nauno obraivati fenomen reije?

Putnik:
Da bi se jedna ljudska aktivnost nauno istraivala, potrebno je da ispunjava odreene uslove. Ali
postavimo prvo pitanje, najbitnije moda: ta znai to nauno istraivati? U optoj teoriji nauke
ima mnogo definicija o tome ta je to nauka. Zadrimo se na dvema definicijama iz tog zaista
enciklopedijskog mnotva esto protivrenih shvatanja:
a) Nauka je misaona aktivnost koja utvruje zakonitosti nastajanja, kretanja, promena i nestajanja
odreenih pojava.
b) Da bi jedna misaona aktivnost mogla da postane naukom, mora da ispunjava sledee uslove:
- da ima svoj predmet;
- da ima svoju metodologiju;
- da ima svoje humano osmiljenje;
- da ima svoju, neposrednu ili posrednu, primenu u unapreivanju ovekove egzistencije itd.
Ova dva stava mogla bi da nam pomognu da doemo do kakvog-takvog odgovora na Vae vrlo
precizno pitanje.
Strogo posmatrano, nauka o reiji kao samostalna nauna disciplina jo ne postoji, iako je
fenomen reije mnogo ispitivan i postoji ogromna literatura o njemu.
ta nedostaje?
Pre svega, istraivanje reije, da bi postalo naukom, moralo bi imati definisan svoj predmet
istraivanja. U svetu ne postoji, do danas, ni jedna sveobuhvatna, optezadovoljavajua teorija
pozorita. Reija nije strogo definisana. Nisu ni danas jo jasne granice izmeu reije i glume;
reije i dramaturgije; reije i socijalne psihologije gledalita. Znai, ta potencijalna nauka o reiji
ispitivala bi predmet koji nije jasno utvren. Organska hemija, matematika, ili ak teorija
knjievnosti, ima jasno utvren svoj predmet. Naa potencijalna nauka o reiji - jo ga nema...
8

Drugo, metodologija jedne nauke zavisi od prirode predmeta koji se ispituje. Pored generalnih
logikih metoda, svaka nauka ima svoju specifinu metodologiju. Koja bi bila ta specifina
metodologija, kojom bismo se na nivou stroge naune promiljenosti mogli koristiti u naunom
ispitivanju fenomena reije? Ja ne znam za tu metodologiju... ak teatrologija kao sistem
istraivako-teorijskih disciplina o fenomenu pozorita, nema jo izgraenu strogu naunu
metodologiju. Budimo iskreni, sve to je do danas napisano o pozoritu, ak i od istorijski
najznaajnijih linosti pozorine umetnosti, nalazi se na nivou ili line refleksije ili, u najboljem
sluaju, teorijsko-literarnog eseja. U agronomskoj grani koja ispituje kukuruz sve se zna: ispituje
se kukuruz, takvim i takvim nainima, u tom i tom cilju. Kod humanitarnih disciplina istraivanja
to nije tako pojednostavljeno kao u primeru sa kukuruzom. Drutveni i kulturni fenomeni su uvek
mnogo slojevitiji (ili bar se nama tako ini na ovom stupnju naih znanja) nego to su to prirodne
pojave. Podsetimo se samo na injenicu da opta teorija umetnosti ve nekoliko stolea nije
razreila pitanje svoje efikasne metodologije. Nasuprot njoj, lingvistika, koja je mnogo mlaa
disciplina i koja je postala samostalnom naukom tek pre stotinak godina, ima ve siguran sistem
metodolokih sredstava istraivanja. Zato? Zato to je predmet, iako drutveno i istorijski sloen,
ipak jasno definisan. To je jezik. Ili: teorija dramske knjievnosti i teorija glume su daleko
isprednjaile, jer imaju definisan svoj predmet... Pa ipak, i pored takvog stanja stvari, reija kao
fenomen pozorine prakse i kao jedna od ljudskih aktivnosti treba da se i dalje istrauje.
Ne inim Vam nikakav komplimenat ako kaem da je upravo to to vi sada radite, zajedno sa
redakcijom Scene, najbolji put, izvanredno dobro naen, da se naini jedna dokumentarna
prolegomena, koja e biti nadasve vana za nastanak nauke o reiji kao stvarne naune discipline.
Ili budimo skromniji: zasnivanje nauke o reiji u naim, jugoslovenskim okvirima, na
injenicama nae, jugoslovenske pozorine prakse.

TEORIJA I PRAKSA REIJE

Kako gledate na odnos nauke i reije? Iznesite, na kraju, odnos teorije i prakse s posebnim
osvrtom na teoriju i praksu reije.

Jan:
Nauka se danas sve vie razvija i sve je vie neophodna celokupnoj ljudskoj civilizaciji. Stoga
bismo gnjurali glavu u pesak poput noja ako ovaj imperativ ne bismo uvaavali takoe prilikom
reiranja domaih i stranih, starih i novih pozorinih tekstova.
Koliko je po Vama nuno proimanje teorije i prakse u rediteljskoj umetnosti teatra naunog
razdoblja, kako nau epohu naziva Bertold Breht?

Paro:
Mislim da je u dananje vrijeme nemogue zamisliti iole znaajniju redateljsku praksu bez
teorijskog razmiljanja o njoj. Tako je danas sa svim umjetnostima. Redatelja ta situacija esto i
optereuje. Katkada se nae u situaciji da makar i nesvjesno svojim radom potvruje ono to
9

drugi misle o njemu, jer esto je miljenje o neijem radu u drutvenom smislu vanije od samog
rada.
Nastojim se ne zaplesti u takvu zamku. Respektiram svaije ozbiljno miljenje o svom
redateljskom radu, ali slijedim svoje unutarnje impulse.

OPTA TEORIJA REIJE

Da li je, po Vama, moguna jedna opta nauka o umetnosti reije?

Miloevi:
Smatram da je sistematska nauka o rediteljskoj umetnosti i mogua i potrebna. Nauka da,
naukovanje ne.

Klajn:
Verujem da je mogue vie optih teorija reije, jer je reija mnogostrana. Teorija reije treba da
bude postavljena ne samo isto umetniki nego i nauno.
Mislim da je tu nauno izuavanje reije neophodno, kao to je potrebno utvrditi ne samo logiku
reije nego neku vrstu logike, ili logosa, smisla i nauke.

Kjostarov:
Mislim da je mogua jedna opta teorija reije kao umetnosti, kao to ve postoji opta teorija
knjievnosti, muzike, likovnih umetnosti, arhitekture itd. Poznato je da su pravljeni ozbiljni
pokuaji da se formulie teorija reije i pozorine umetnosti, meutim nijedna teorija do sada nije
dobila opte pravo postojanja kao to je to sluaj sa drugim umetnostima. Sistem Stanislavskog,
Organon za teatar Brehta i drugi, predstavljaju teorije, koje u svetu imaju svoje privrenike i
sledbenike, ali optepriznate i do kraja prihvaene, nauno zasnovane teorije jo nema.
Objanjenje ovakvog stanja moda bi trebalo potraiti u specifinostima glumake i rediteljske
umetnosti i u razlikama, koje postoje izmeu ovih i drugih umetnosti, za koje opte teorije ve
odavno postoje. Pre svega, teatarska umetnost je kolektivna u svom nastojanju i postojanju (autor
- glumac - publika), drugo, materijal iz koga se stvara umetniko delo je veoma specifian
(literarni tekst - ivi ljudi kao glumci i publika) i tree, samo umetniko delo, predstava, nestaje i
umire skoro istog momenta kada se i raa. Svakako da postoje i drugi razlozi koji oteavaju
stvaranje i prihvatanje jedne opte teorije pozorine, odnosno rediteljske umetnosti. Ovde bi
verovatno trebalo spomenuti posebne istorijske i nacionalne uslove razvoja pozorita, ulogu
tradicije i zbog jezikih ogranienja nedovoljne pozorine komunikacije u irim razmerama u
prolosti i slino.

10

Po mom uverenju, Stanislavski je svojim teorijskim radovima dao veliki doprinos stvaranju
osnova jedne opte teorije pozorine umetnosti, teorije u kojoj bi psihologija, logika, etika i
estetika kao nauke i dijalektiko posmatranje i tumaenje ivota kao metod predstavljali temelje
jedne opte teorije pozorine umetnosti.
Da li je moguna jedna opta teorija reije kao umetnosti?

Jan:
Teko da bi se mogla zamisliti jedna opta teorija reije kao umetnosti.
Tokom svog pedagokog rada esto sam se ozbiljno pitao mogu li se fenomen reije i reijska
umetnost uopte pouavati i nauiti.
Znaaj reije u estetici modernog teatra je nesumnjivo veliki. Da li je moguna jedna opta
sistematska teorija reije kao umetnosti? Kako zamiljate takvu nauku o rediteljstvu?
Koliko je neophodno proimanje teorije i prakse u rediteljskoj umetnosti?
ta bi, po Vama, trebalo uiniti za sistematsko istraivanje teorijske misli o reijskoj umetnosti u
nas?

urkovi:
I danas je nae sopstveno pisanje o pozorinoj umetnosti veoma oskudno, mada se pie i vie i
bolje. Mi i dalje nemamo knjiga koje uvaju i ispituju glumaki i rediteljski rad jugoslovenskih
umetnika - osim neto malo i naravno malo vie u Sloveniji. Vlada sua u teoriji pozorita, a u
teoriji reije ona je potpuna. Mladi ljudi koji ue reiju u Beogradu nemaju nastavu koja pokriva
niti teoriju reije niti istoriju reije u svetu i u Jugoslaviji. Velike antologije Bitefa, Sterijade i
Dubrovnika nemaju svoje teorijske odraze i sinteze, koje bi, kao sakupljena energija, pokretala
dalji pozorini ivot. A kaemo da imamo i glava i ruku, pa i rediteljskih, koje mogu da
posmatraju pozorine pojave i projekte, i izlau ih sa samostalnim teorijskim zakljukom. I to je
nain da ulazimo u pozorino iskustvo sveta.
Iz obilja pozorinih oblika danas ponovo izlazi pitanje: ta je pozorite. Bez glumca nema
pozorita itd., ali pozorite nije gluma. Dobar ou dobrog glumca ipak nije pozorite. Meutim,
danas se u svetu i u nas pravi mnogo predstava koje nemaju dramsku strukturu. Nedostaje im
radnja u sukobu. Taj sukob u kretanju je za velike reditelje i danas temeljni dramski element bez
koga nema pozorita (Bruk, Kreja, tajn, pa i Living, ak i Robert Vilson). Sukob nema model. I
tu poinje kreacija. Oblici dramskog suprotstavljanja su neogranieno raznovrsni. Radnja u
sukobu jeste princip drame - predstave.
Prikazivanje dramskog teksta na sceni bez oiglednog prikazivanja dogaanja jeste pravi primer
mrtvog pozorita. Drugi primer mrtvog pozorita jeste predstava koja je postigla samu
tehnologiju radnje i sukoba, ali su lica i situacije i teme i sukobi - nezanimljivi i ne tiu se
gledalaca ni glumaca koji to predstavljaju. Dogaanje sukoba nije arobna automatika koja

11

pokree ivo bie pozorita. Za ivo pozorite potreban je dogaaj iz miljenja, a ne sukob iz
dramaturke vetine. Potrebno je ticanje glumaca i gledalaca u istom dogaaju u istovremenom
prostoru.
To nije jednostavno napraviti. Ima i pozorinih ljudi koji naprosto ne umeju da udogaavaju rei,
rei, rei. Takvi reditelji i glumci nam posluuju misli, oseanja, atmosferu, odnose i neke likove,
uopte i za sebe, i onda to i ne budu dramski likovi, dramski odnosi itd. Ima, meutim, pozorinih
ljudi koji se ne mire s takozvanom dogmom radnje u pozorinom inu, pa je razbijaju ili
zaobilaze i daju primat nekim drugim pozorinim vrednostima, pre svega dejstvu i ulnom oku
koje izjednaavaju s pozoritem. Takvi ljubitelji pozorita nisu razumeli sutinu pozorinog
doivljaja, pa ne razlikuju ablon i prirodu stvari. Priroda jednog bia nije isto to i njegova
dogma...
Ali to je jedno miljenje. Moje...
To se istrauje u prostoru i na hartiji. Eto posla za nau teoriju reije.
Da li je mogua jedna opta nauka o reiji kao estetika moderne reije?

Korun:
Ne samo moguna. Mislim da je nuna.

KNJIGA REIJE
Da li kao reditelj negujete formu knjige reije? Koje su Vae knjige reije sauvane i gde se mogu
nai? Koliki je znaaj knjige reije za istoriju nae savremene reije?

urkovi:
Postoji izraz Imam ideju... Je li to pojavljivanje oblika ili raanje sadraja? Moda sevne plan
izvesnog novog tehnolokog postupka ili kresne neobina zaumna misao! Tako poinje. Pre nego
to poem u rad sa samim sobom, neroeni projekat mora da me zainteresuje kao gledaoca: u
projektu koji slutim privlai me neto kao u ivom susretu sa nesvakidanjom linou. Pre
nego to poem u rad s glumcima, moram dovesti projekat u stanje potpune providnosti. Biti
spreman, to je sve, kae ekspir. Ne verujem da reditelj moe da pone rad na Galebu pre nego
to odgovori na pitanje: zato se ubija Trepljev. Ali to pitanje i poseban odgovor znai da cela
struktura budue predstave neminovno vodi ka tom samoubistvu i prosvetljuje hitac.
Da li je potreban takozvani film predstave koji predvia svaki detalj u strukturi budue
predstave? Moda ta pozorina knjiga snimanja nije potrebna ak ni sasvim mladom reditelju ako
on dobro zna tehnologiju reije. ta onda sve ulazi u dobru rediteljsku pripremu - to je kod
razliitih projekata i kod razliitih reditelja uvek drugaije. Postoji, meutim, u pripremnom radu
reditelja izvestan neophodan nivo jasnosti i odreenosti budue predstave ve u projektu.
12

Izuzimam pozorinu laboratoriju glumaca i reditelja koji zajedno pou od jedne ideje na belom
sinopsisu. Koliko e koji reditelj ostaviti nereenog materijala da ga reava na probama u
neophodnom sudaru glume i reije - to pripada misteriji stvaranja, ali i nauci i organizaciji.
Pozorite je umetnost u kojoj reditelj od ivih ljudi pravi novi svet. Biti spreman, to je sve, kae
ekspir. Ali u drugom prevodu kae: biti zreo, to je sve.
Retki su reditelji u naim teatrima koji u svom stvaralatvu neguju rediteljske knjige reije. ta
mislite o znaaju knjiga reija za istoriju nae reije? Da li su sauvani primerci Vaih knjiga
reije i gde se nalaze?

Belovi:
Kao mlad glumac igrao sam u Neprijateljima Maksima Gorkog. Raa Plaovi i Hugo Klajn su
tada napisali prvu iscrpnu reijsku knjigu koja je sledila sve osnovne postavke Sistema
Stanislavskog. To je znailo novinu i unoenje studioznosti u proces redateljskih priprema. Dr
Klajn je nastavio s tim, a i drugi redatelji su, vie ili manje, prihvatili taj oblik priprema. Veina
redatelja kratkim znacima belee rad redateljske mate. Drugi reiseri ne trpe ni jednu zapisanu
reenicu li primedbu u primerku teksta. Ja lino vie volim dobre predstave bez redateljskih
knjiga, nego dobre redateljske knjige iji su rezultati loe predstave. Dobro je kada predstava i
reiserska knjiga lie jedna na drugu. Uostalom, to je tako individualno. Mejerholjd se, na primer,
smejao zapisivanju mizanscena i tvrdio da ne znai nita zapisati pokret od pisaeg stola do
fotelje, ako ne moe da se fiksira vremensko trajanje tog pokreta i ona nijansa koja ga ini
sastavnim delom rediteljske umetnosti.
Ja lino mnogo beleim tokom priprema, ali u tim hijeroglifima se jedino sam snalazim. Umesto
da gubimo vreme na pisanje knjiga reije, bilo bi bolje da se snimaju na magnetoskop predstave
kada su u zenitu i da ostanu kao svedoanstvo umetnosti reije. Poslednjih godina snimam na
magnetofonsku traku svoje premijere. Mnoge moje knjige reije su kod mene, a jedan deo je u
biblioteci Jugoslovenskog dramskog pozorita.
Kako praktino Vi signirate, oznaavate reiju?

Mija:
Na raznim hartijicama haotino belekarim. U jednom trenutku prikupim sve beleke i poream
ih. To se deava kada utvrdim konanu verziju teksta. Tako poreane cedulje daju mi neku
globalnu sliku. Prepiem taj dijagram, a cedulje bacim, da bih se otarasio haosa. Zaklapam knjige
koje su do tada bile otvorene na odreenim mestima sa puno podvuenih redova. Vraam
bibliotekama dokumente, fotografije, prirunike iz raznih oblasti, koje se tiu, a moda i ne tiu
onoga to se u predstavi dogaa... Kada sloim tekst onako kako sam zamislio, kada ga
izobeleavam i oznaim naslove i kada upamtim liniju radnje, onda mogu slobodno da se
zagledam u neposredni proces nastajanja predstave, kao vraara to se zgleda u svoju kuglu i da
se spontano prepustim velianstvenosti trenutka u kome se druim sa drugima.
(...)

13

Ceo tekst delim na kadrove, koje spajam u sekvence. Sekvence u inove. A svakom od delova
dajem poseban naslov. Numeriem ih. Pravim za sebe grafiki prikaz naina na koji se ti delovi
grupiu, oitujem strukturu. Sve su to pomoni radovi, skele koje docnije nestaju. Ja to nemam
kao knjigu. Onog trenutka kada u biblioteku Pozorita predajem svoje delo u njemu nema nieg
osim trihova. Neke od tih knjiga su sauvane, a neke ne. Ni jednu ne zadravam za sebe: ili ih
vraam, ili ih, kao ovu poslednju, bacam u ko.
(...)
Svaki reditelj radi kako zna i ume. Tehnologija je znak personalnosti. Klajn je bio takav ovek i
takav reditelj. Njegov nain ne moe biti ni primeren, ni pouan drugima, sem rediteljima slinim
Klajnu. Lino sam ubeen da reija nimalo ne lii na inenjering. Ne moe biti nikakve analogije
izmeu arhitektonskog projekta i izvedenog objekta, s jedne strane, i rediteljske zamisli i
realizovane predstave, s druge. Ako bismo pristali na takvu analogiju, onda bi se na probama
ostvarivao unapred nacrtani plan. To bi bilo uvebavanje. A probe su sve drugo samo to ne. Nuni
preduslov za probu je neogranienost u izboru i mogunostima. Proba ima usmerenost i cilj, a
napor u pronalaenju izraza je njeno sutinsko obeleje. Cilj se sluti, a izraz je neizvesnost. To se
ne da prognozirati.

OSNOVNI PROBLEMI REIJE

Iznesite miljenje o svojoj knjizi Osnovni problemi reije. Ovo Vae delo je jedno od retkih u
naoj pozorinoj kulturi posveeno pedagokim, teorijskim i praktinim problemima rediteljskog
stvaralatva.

Klajn:
Piui ovu knjigu hteo sam da se oslonim na moje lino iskustvo u oblasti dramske reije; a s
druge strane, u vreme pisanja u nas je bio snaan uticaj Stanislavskog. Osnovna teza koju sam
razvio u ovoj knjizi bilo je ispitivanje delovanja reije posredstvom glumca na gledaoca. Cilj mi
je bio da istraim delovanje dela na gledaoca. Reija je delovanje dramskog dela posredstvom
glumca na gledaoca.

ANKETA O REIJI
Kako ocenjujete anketu Scene o fenomenu reije i rediteljskoj fenomenologiji?

Belovi:

14

Anketa Scene izvrie znaajnu funkciju sabiranja materijala o rediteljima nae zemlje.
Rediteljska razmiljanja, pa bila ona i impresionistika, znaie osvetljavanje razliitih
rediteljskih metoda rada.

Paro:
Moda ste, kolega Laziu, ovom anketom na najboljem putu da pronaete pravi metod za buduu
povijest i estetiku reije u nas.

ESEJI O REIJI
Vi ste pisac brojnih lanaka o pozorinoj umetnosti i problemima dramskog teatra. Da li
nameravate da objavite knjigu o pozorinoj reiji, koju ve godinama uspeno predajete na
Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu?

Belovi:
Sabralo se toga ve poprilino. Sad sreujem materijal za knjigu kojoj sam dao radni naslov
Reditelj se priprema. U tu knjigu bi ula: Pisma Raskoljnikovu, u kojima sam izloio rediteljske i
adaptatorske ideje u vezi sa Zloinom i kaznom Dostojevskog; Pisma glumcima, kojima sam
podelio uloge u Vajldovom komadu Idealan mu; Pisma scenografu - o rediteljskoj zamisli
Dunda Maroja; Pisma dramaturgu uoi poetka rada na Maramboovim Naim sinovima;
rediteljska eksplikacija Nuievog Mister Dolara i Ljubavnog pisma Koste Trifkovia. Ta
epistolarna forma mi je omoguila neposrednost u izlaganju. Druga knjiga bi bila Eseji o reiji.
Tu su moja razmiljanja iz oblasti mizanscena, masovnih scena, govorne radnje, psihofizike
radnje; zatim eseji o radu sa scenografom, kostimografom i kompozitorom, kao i eseji o radu s
glumcima. U treu knjigu bi uli lanci i portreti pisaca, reditelja i glumaca s kojima sam
saraivao. Reija i pedagogija potpuno apsorbuju vreme i teko je nai slobodan prostor za
sreivanje i doterivanje ve uraenog.
Vi kao reditelj piete o rediteljskoj umetnosti. Izdvojite svoje vanije spise o reiji. Da li
nameravate da napiete celovitu knjigu iz oblasti rediteljske teorije i prakse i ta e biti Va
centralni problem u tom delu?

urkovi:
Jedna knjiga reije je u meni. To je praktika i teorijska knjiga. Ima tri stava: Antisistem.
Praktikum. Pojmovnik.
Knjiga ispituje prirodu pozorita i uvodi u radionicu reditelja.

15

REDITELJI VIZIONARI
Koje linosti i pojave u razvoju savremene reije u Jugoslaviji elite da izdvojite? Iznesite svoje
miljenje o dr Branku Gavelli i Bojanu Stupici. U emu je snaga njihovih rediteljskih linosti?

Jan:
Reije Branka Gavelle, Bojana Stupice, Huga Klajna, Mate Miloevia, Miroslava Belovia,
Koste Spaia, Dina Radojevia, Mileta Koruna i drugih; Ovi veliki reiseri su u svojoj
nacionalnoj pozorinoj sredini doprineli istorijskom razvoju pozorine kulture u Jugoslaviji.
Njihov opus krasi pozorinu kulturu naih naroda.
Naroito su dr Branko Gavella i Bojan Stupica bili nai pozorini vizionari i entuzijasti; umeli su
majstorski mnoge domae i strane autore visokim profesionalnim pozorinim jezikom da prikau
po itavoj Jugoslaviji.

AUTONOMIJA REDITELJA
Pokuaj meanja u autonomiju rediteljskog stvaralatva est je sluaj u naoj pozorinoj praksi.
Svojevremeno je Milan Dedinac to pokuao da uini u Vaoj reiji Kamijevog Kaligule na
sceni Jugoslovenskog dramskog pozorita i Vi ste naravno odbili bilo kakvu intervenciju.
Dimitrije urkovi - pie Jovan irilov - to nije mogao da shvati i sa lepim moralom mladog
oveka nije prihvatio intervencije koje su bile i vee nego u uobiajenim sluajevima. Napisao je
pismo jednoga dana da odustaje od reije i nije se vie vratio u pozorite (Almanah JDP - 1948
- 1973)
ta ste napisali Dedincu u svom rediteljskom pismu?

urkovi:
Pismo koje sam poslao Milanu Dedincu marta 1960. godine kratko i mirno obavetava upravnika
Jugoslovenskog dramskog pozorita o mom nepristajanju na intervencije koje ine pojedinci i
pozorite u rediteljskom poslu koji ja potpisujem. To je sve to treba da kaem. Uesnici i svedoci
sluaja veinom su ivi. Nema Zorana Ristanovia (Kaligula), Mire Glii (kostimi) i nema
Milana Dedinca.
Danas pamtim ovo: ja sam 1946. godine bio mladi novinar u "Politici" u kojoj je urednik bio
jugoslovenski pesnik Milan Dedinac. On je pratio i istio moj novinarski rad s panjom i
poverenjem. Posle moje diplomske predstave u Subotici 1952. godine - a diplomske predstave
prvih generacija Akademije za pozorinu umetnost bile su obavezno van Beograda - pozvao me
je Milan Dedinac, umetniki rukovodilac Jugoslovenskog dramskog pozorita, i predloio mi da
postanem umetniki sekretar, u stvari njegov saradnik. Ja sam ipak otiao u Kragujevac, u

16

Narodno pozorite. Upravnik malog kragujevakog pozorita Ljubia Rui pozvao je tri mlada
reditelja Milenka Mariia, Josipa Leia i mene, i bez kolebanja - dao nam pozorite u ruke...
I trei put, 1960. godine, sreo sam na svom putu Milana Dedinca: to je bio njegov poziv da za
Malu scenu JDP - u sali pozorita Boko Buha - postavim Kamijevog Kaligulu.
Pamtim mnoge zanimljive sate i razgovore s Milanom Dedincem koji je bio izuzetan
intelektualac. I seam se uoi prve probe Kaligule (19. 2. 1960. godine) Milan Dedinac me je
upozorio da je moj prvi rad u JDP veoma vaan i kao uz put zakljuio da i ja sada imam priliku
da sastavim u jednu predstavu literaturu velikog pisca i velike glumce Jugoslovenskog dramskog
pozorita...

REIJA I STVARNOST
Na simpozijumu Mjesto i uloga reditelja u savremenom teatru ("Pozorite", 5-6/1972) Vi ste
izneli zanimljivu tezu: Svaka reija je reirana od datosti, od stvarnosti, i zato to ima jai
kreativni potencijal, to dolazi u ei konflikt s svojom reiranou i eli joj se oduprijeti. Svoju
tezu zasnivate na reiji kao mogunosti prestrukturiranja realnosti. Objasnite podrobnije
odnos reije i realnosti.

Violi:
Nikada nisam redigirao tekst svojega izlaganja na navedenom simpoziju i nikada nisam
autorizirao njegovo objavljivanje. Smatram ga nepotpunim i nepreciznim, a njegovo
objavljivanje nekorektnim.
Citirana misao o reiji kao mogunosti prestrukturiranja realnosti nema kao moja teza
nikakve specifine teine. Ni jedna umjetnost ne postoji izvan realnosti, koja se u svakoj
umjetnosti nuno prestrukturira na sebi svojstven nain. S obzirom na materijal kazaline
umjetnosti, odnos reije i realnosti je mnogo doslovniji nego u drugim umjetnostima, pa je i nain
prestrukturiranja mnogo direktniji i konfliktniji. Sudar realnosti i reije u teatru je - frontalan.
U sjecitu je toga sudara iv ovjek - glumac, koji se prestrukturira pred naim oima sada i
ovdje. Reija je umjetnost koja u tom istom vremenu i prostoru stvara stvarnost njegove kazaline
ljudske drame.
Ruski reditelj Nikolaj Jevrejinov misli da je "svaki trenutak naeg ivota - pozorite". Kada se, po
Vama, ukida stvarnost i zapoinje pozorite? U kom su odnosu stvarnost i pozorite (gluma i
reija)?

Plea:
Zbog trajnog nezadovoljstva svojim nesavrenim umom, i pored ogromnog iskustva socijalizacije
i ivota, oveku je uroeno nezadovoljstvo svakom stvarnou. Posledino tome, postoji potreba
i smisao za teatralnou kao za vaspitanjem, fizikim uivanjem, drutvenim ponaanjem,
religioznim svetkovinama, vojskom itd. gde se taj smisao za teatralnou ne moe izbei. Ali,
17

sama teatralnost nije dovoljna da bi se ukinula realnost i da bi se zapoelo pozorite. Pozorite je

mesto kulture, mesto estetski sublimirane teatralnosti. injenica je da "psiholoki, samo je jedan
korak od maskiranja primitivnog oveka u njegovom svakidanjem ivotu do teatra u tehnikom
smislu rei" - kako ree Nikolaj Jevrejinov, ali taj jedan korak nije mali, njime se ne
podrazumeva samo jedna kultura nego kulture. I sam Jevrejinov, "apostol teatralnosti", ogradio se
govorei da je problematino posmatrati ivot polazei od "teatralizacije". Ako se pozorite
tumai "polazei od te koncepcije ivota", ne smemo zaboraviti da ukidanje realnosti poinje
stvaranjem. Stvara se jedan celi svet, dramatska vizija koja nestaje izgovorenom reju, koja
postaje pokreta jednog gibanja i zamajac komplikacije. Iz te "rei" (ili pokreta koji se javi u
prostoru jedne konvencije) poinje pred gledaocem jedan svet svojstvenih kategorija postojanja.
Odnos stvarnosti i pozorita (predstave) kao takve stvarnosti uspostavlja se u stilu kojim se
konstituie drukija stvarnost knjievnog dela, tako da sve ono to jeste ovek, jeste pisac, jeste
reditelj, jeste glumac, jeste gledalac, ono to je ovek sam, po Bifonu, "le style est l'homme
meme". U tom je svetu predstava integrisano od literarne osnove do koe glumca, sve sadrajno
to je poezija sama, sve ono najvrednije od umetnika, sve ono to je u njemu, u njemu - oveku.
Ako nismo pronali jezik i stil, ako se ne bavimo ovekovom sudbinom, ljudskom sudbinom
uopte, ako u sutini teatra ne vidimo stvari velike i jednostavne, i velike u svojoj jednostavnosti,
ne moemo odgovoriti na pitanje o odnosu stvarnosti i pozorita. Istorija teatra je svedok potrebe
da se taj odnos razreava trajnim postavljanjem pitanja o stilu.

NOVE TENDENCIJE REIJE

Kakvo je Vae miljenje o novim tendencijama u svetskoj reiji, kao i u jugoslovenskom
rediteljstvu?

Belovi:
Svako znaajno teatarsko ostvarenje nosi u sebi nove tendencije. Autentini talenti se ne
zadovoljavaju onim to je ve pronaeno i pokuavaju da osvoje nove prostore za reiju. Ne
volim deobu u kojoj, na primer, jedna odlina predstava Pitera Bruka dobija etikete
tradicionalnog teatra, a neki razbarueni poluartikulisani scenski eksperiment dobija lovorike
novih tendencija. Uvek sam nastojao da razluim pravo stvaralatvo od blefa. Moe se reirati na
hiljadu naina, vano je da iza onoga to je saopteno na sceni stoji talenat, sadrina, poezija i
originalnost. Veoma je malo velikih savremenih predstava. Pomodnih i atraktivnih scenskih
hibrida ima napretek. S druge strane, uvek sam pokuavao da razlikujem profesionalnog reditelja
od reditelja amatera. esto sam se udio kako su mnogi ljudi, za koje sam verovao da su ozbiljni
intelektualci, zatajili u oceni, potpuno se podavi armu nekih pokuaja koji su jo daleko od
rediteljske umetnosti. udan je strah nekih da ih ne proglase konzervativcima. Iz tog straha esto
se grei na raun istine. Ne volim rediteljsku krau i prekrau zvona. Ne volim rediteljske
komisione u kojima se kvarna roba prodaje u finoj ambalai. Podravam ideju o zatiti
rediteljskih prava. Razvojem komunikacija dolo je do runog rediteljskog biznisa u kome se
prenose reenja scena, likova, u kome se prenose celokupne predstave. Niko za to ne odgovara,
epigon ak dobija komplimente koji ga svrstavaju u nove tendencije.
18

Prodori u novo i moderno rue stare ablone, ali donose i nove stereotipe. Teatar treba da vodi
borbu i protiv starih i protiv novih ablona. Oni su podjednako opasni za pozorine stvaraoce.

KUDA IDE REIJA?

Kuda ide naa dramska reija?

urkovi:
To treba da bude estetsko pitanje. Ali - bez dobrog pozorinog rada nema dobre predstave, a bez
dobrih predstava (u pluralu!) nema pozorine reije koja nekuda jako hoe i ide.
Vrapci cvrkuu da je glumac jezgro pozorine umetnosti. A glumac je... glumac je... deo sistema,
a na pozorini sistem 1978. nije dobar.
Nedostaje mu, na primer, koncentracija tenje u kolektivnom stvaranju predstave. Kada bismo
ovo analizirali kao marksisti, doli bismo bar do Kapitala, ako ne i do - kapitala. I reditelj je deo
tog (pozorinog) sistema, ali sve vie kao putnik, uskaui u vlak bez voznog reda. Reditelj je
uglavnom otiao iz jugoslovenskog pozorita, glumci nee i ne mogu da odu iz teatra, to bi mogli
da uine jo samo gledaoci.
Ali, naravno - ta naa pozorina situacija 1978. nije tako crna! Pa desi se i poneka iva predstava
uprkos! Pa tako i naa reija preivi od danas do sutra, od jednog do ponovnog pogotka ponekog
snajpera kakav je ovog puta Dejan Mija. A inae... na reditelj i na glumac prilagoavaju se
mazno burnim promenama u drutvu. Elem, na reditelj oblizuje se lenjo prema raznim
pozorinim modelima u svetu, dajui olako svoju personalnost za trend i ekajui, ekajui,
ekajui da nam neko stvori te proklete uslove u pozoritu i u drutvu za dobru predstavu.

BUDUNOST REIJE
ta je budunost reije, reditelja i rediteljstva u umetnosti i drutvu?

Klajn:
Dotle dok budemo imali ovakve pozorine institucije kakve danas imamo, dotle e reija,
reiranje, reditelj i rediteljstvo imati slinu funkciju kakvu danas ima. Reditelj i danas stoji
izmeu dramskog pisca i njegovog dela s jedne strane, a glumca i gledaoca sa druge.
Kako Vi vidite budunost reije i reditelja?

Jan:
19

Budunost reije i reisera sagledavam u tome da je za postavljanje bilo kojeg dramskog teksta
na pozorinu scenu bio, jeste i bie potreban neko ko e biti glavni zastupnik autora i ko e
logiki ureivati i reavati idejne konflikte i odnose ljudskih strasti koji postoje u svakom
dramskom delu. Bie potreban ovek savremenih shvatanja da oblikuje jedinstveno pozorino
ostvarenje. A to je moguno jedino na osnovu literature koja je data i koja je onakva kakva jeste.
Nekih bitnih diferencijacija izmeu pozorita glumaca i pozorita reisera ne moe biti.
Zajedniko stvaranje je moguno jedino uz uvaavanje obeju elementarnih osnova i pokretakih
snaga pozorinog stvaralatva.
Multimedijalnom reijom koristila se laterna magica. Da li e ova kombinovana reijska
umetnost dobiti svoj prostor i u nas? Kuda Vas vode razmiljanja o budunosti reijske
umetnosti?

Belovi:
Na svetskoj izlobi u Montrealu 1977. video sam fenomenalnu sinhronizovanost laterne magice.
To je bilo udo tehnike, trijumf preciznosti. Posle te predstave poeo sam jo vie da volim
jednostavno, siromano pozorite. Svaka umetnost ima svoj jezik i nema potrebe da ga krade od
drugih. Ne volim eklektiku i koktele. Mislim da e reija u budunosti biti mudrija i poetinija,
mnogo ljudskija i jednostavnija. Mislim da e se XXI vek smejati blefovima XX. Put do poezije
na sceni je najtei put.
Pozorite volim zbog ivog glumca, a ne zbog tehnike koja ga okruuje. I kada razmiljam o
spektaklu, razmiljam o pozorinim sredstvima. Daleko sam od toga da se liavam pomoi
scenografa i kostimografa i svetlosnih efekata, ali sve to, po mom dubokom ubeenju treba da
bude potinjeno scenskom sukobu, zbivanju i likovima. Ne volim slavlje tehnike na raun
oveka.
ta je budunost reije u dramskim umetnostima?
Kako zamiljate reiju u XXI veku? Kakav e biti reditelj tog fantastinog razdoblja?

Paro:
Nadam se da redatelj XXI stoljea nee biti ovjek koji e sjediti uz kompjuter i kljukajui ga
informacijama programirati Shakespearea, ehova, Krleu ili Jovana Hristia u reiji dr Branka
Gavelle, Bojana Stupice ili Boidara Violia i u interpretaciji Dujinovoj, Vanje Dracha, Radeta
erbedije ili nekog budueg Horvata Horvatovia. Nadam se i vjerujem da tehnika dostignua
nikada nee nadvladati ovjeka u teatru, te da e teatar uvijek biti krizno-presudno polje
ovjekovog bivanja pod zvijezdama, kuga, kako bi rekao Artaud.
Redatelj XXI stoljea po meni bit e i nadalje neostvareni pisac, promaeni glumac i ovjek "mjera stvari nepostojeih da postoje i postojeih da ne postoje", da parafraziramo stare Grke.

20