Sima Trojanovi Glavni srpski rtveni obiaji Starinska srpska jela i pia

Sagledavi proces evoluiranja oveka i nain pripreme hrane od najranijih vremena

pa do sada moe se konstatovati da je vatra predstavlja dar od Boga. U
gastronomskom smislu energija predstavlja osnovno sredstvo za rad svakog
gastronomoa, takorei bez nje je gotovo nemogue termiki obraivati hranu i
pripremu toplih jela. Pronalaskom vatre javlja se novi pravac u gastronomiji, jela
dobijaju na boljitku kako sa organoleptiukog pogleda tako i sa zdravstveno
bezbednosnog pogleda. U Srbiji usled neznanja ljudi su se snalazili i isprobavali
nesvakidanje metode termike obrade, razlog toga jeste svakako nedostatak
inventara sudova za pripremanje jela. U knjizi Sime Trojanovia Starinska srpska jela
i pia zabeleeno je da su se Hajduci za vreme II Srpskog ustanka meso pekli u
blatu, pod arom tako to trup ivotinje obaviju blatom zapale vatru i ostave da se
pee, hajduko peenje takoe kopali su rupe u kojima bi stavljali lisnate grane
tatim stave komad mesa a potom pokriju granam zatrpaju zemljom i naloe vatru.
Drugi vid termike obrade u sopstvenom soku vakumu svakako predstavlja
kuvanje u zeludcu- buragu. Ovaj nain termike obrade datira iz vremena srpsko
turskog rata. Karakteristino za ovaj nain termike obrade jeste da se meso kuvalo
u sopstvenom sok. Gore napomenuti vidovi termike obrade predstavljaju preteu
sadanjeg Sous-vide tehnike kuvanja, kuvanja u vakumu u spostvenom soku koji se
smatra jednom od modernijom tehnikom kuvanja. Gledajui kroz istoriju i razvitak
Sous vide tehnike a na osnovu gore navedenog moemo konstatovati da se ova
nova tehnika rayvijala kroz istoriju i vreme poevi od kuvanja u blatu, zatim
kuvanje u zeludcu preko kuvannja u vakumu a danas Sous vide kuvanja.