5.

RASHLAIVANJE ZRNA
Dr Ivan Pavkov, dr Ljiljana Babi, dr Mirko Babi,
Milivoj Radojin, MSc, Stamenkovi Zoran, MSc
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
e-mail:ivan.pavkov@polj.uns.ac.rs
5.1. UVOD
Kada je masa zrna osuena na ravnotenu vlanost i oiena upuuje se u skladita
gde moe da se uva due ili krae vreme, to zavisi od veeg broja faktora na koje se u veini
ne moe uticati. Meutim, na dva vana faktora se moe uticati, a to su: vlanost i temperatura
mase zrna. U prvom poglavlju ove edicije opisan je uticaj temperature zrna na intenzitet
biohemijskih i mikrobiolokih procesa kao i na aktivnost skladinih insekata. Sa snienjem
temperature zrna ispod 15oC minimiziraju se opisani procesi i produava vreme bezbednog
skladitenja.
Praksa primene hlaenja zrna nije toliko stara, ali se pokazala efikasnim sredstvom
konzerviranja zrna. U mnogim zemljama bezbedno skladitenje se ne moe zamisliti bez
rashlaivanja (predeli sa vlanijom i toplijom klimom). Prvobitno je hlaenje primenjivano
samo za vlano zrno, kada ga je trebalo ouvati kratko vreme u ispravnom stanju dok se ne
osui, a danas se hlaenje zrna koristi kako kod vlanog tako i kod suvog zrna.
U zavisnosti od opremljenosti skladita snienje temperature zrna u nasipu postie se
na tri naina:
- eleviranjem,
- rashlaivanje zrna sa okolnim vazduhom nie temperature od zrna aktivna ventilacija i
- rashlaivanje zrna rashlaenim vazduhom rashlaivaje zrna.
U okviru ovog rada analizrae se metoda rashlaivanja zrna u podnim skladitima i
silosnim elijama sa rashlaenim vazduhom. Tehnika rashlaivanja uskladitenog zrna
razvijena je ezdesetih godina prolog veka od strane nemake kompanije Sulzer Escher Wyss
a, Lindau, Instituta za poljoprivrednu tehnologiju, Bon i Federalnog instituta za istraivnje
zrna iz Detmold - a. Prvi operativni ureaji pojavili su se na tritu 1963. godine pod nazivom
Granifrigor Getreidekonservierung. Danas, naziv Granifrigor je opte prihvaen od
strane svih kompanija koje proizvode ove ureaje, a u isto vreme predstavlja sinonim za
tehniku rashlaivanja uskladitenog zrna.
5.2. PRINCIP RADA UREAJA ZA HLAENJE ZRNA
Ureaji za hlaenje zrna najee su izvedeni kao mobilne jedinice koje se sastoje od
glavnog ventilatora za transport rashlaenog vazduha, rashladnog postrojenja u kome se
sniava temperatura vazduha i pratee automatike koja obezbeuje zadati reim rada. Na
cevnu instalaciju za distribuciju rashlaenog vazduha u silosne elije i podna skladita
povezuju se preko fleksibilne cevi.
Principijelna ema ureaja za hlaenje zrna (Granifrigor) data je na slici 5.1. Okolni
vazduh za rashlaivanje zrna transportuje centrifugalni natpritisni ventilator (1). Standardni
modeli granifrigor ureaja rade u natpritisnom reimu (rashlaeni vazduh se potiskuje u sloj
zrna), u posebnim izvedama mogu biti u podpritisnom reimu (vazduh se izvlai iz sloja zrna),
to je rei sluaj. Instalirani ventilator ima radne karakteristike koje zadovoljavaju
projektovani protok vazduha za hlaenje zrna i savladavanje sila otpora strujanju vazduha
(napor, Pa). Sile otpora koje treba da savlada ventilator su otpori koji nastaju strujanjem
vazduha kroz: razmenjivae rashladnog postrojenja, potisni cevovod i sloj zrna koji se
rashlauje.
Rashladno postrojenje (slika 5.1) se sastoji iz etiri glavna elementa: isparivaa (2),
kompresora (7), kondezatora (3) i (11) i ekspanzionog ventila (5). Radi na principu
SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

41

termodinamikog levokretnog krunog procesa gde se na raun uloenog mehanikog rada

odvodi toplota iz nekog termodinamikog podsistema. Kao rashladni fluid koriste se razliite
tenosti/gasovi, to zavisi od potrebnog snienja temperature, najee su iz grupe Freona,
standradna oznaka R407C.

Slika 5.1. ematski prikaz sistema za hlaenje zrna

(1 centrifugalni ventilator, 2 ispariva, 3 kondezator hygrotherm, 4 manometar, 5
fleksibilna cev, 6 ekspanzioni ventil, 7 kompresor, 8 kondezat, 9 aksijalni ventilator, 10
regulator protoka, 11 kondezator, 12 perforirani konus silosne elije, 13 sloj zrna, 14
otvor za izlaz vazduha iz silosne elije, A zona ohlaenog zrna, B zona koja se hladi, C
zona ne ohlaenog zrna, 1, 2, 3, 4 - karakteristine take promene stanja vlanog
vazduha, - smer strujanja vazduha i rashladnog fluida)
Rashladni fluid posredstvom kompresora (7) krui u zatvorenom ciklusu izmeu
isparivaa i kondezatora, koji su konstruktivno reeni kao orebreni razmenjivai toplote.
Snienje temperature okolnog vazduha, koji se koristi za hlaenje zrna, deava se u isparivau
(2), strujanjem vazduha preko razmenjivakih povrina isparivaa u kome struji rashladni
fluid nie temperature od okolnog vazduha. Toplota preuzeta sa okolnog vazduha zagreva
rashladni fluid koji isparava. Zatim, u kompresoru (7), poveava se pritisak rashladnog fluida,
pri emu raste i njegova temperatura na temperaturu viu od temperature okolnog vazduha. U
kondenzatoru se sniava temperatura rashladnog fluida (oduzima prethodno preuzeta toplota
sa vazduha) i prevodi se u teno stanje. U rashladnom postrojenju ureaja za hlaenje zrna
instalirana se dva kondenzatora. U kondenzatoru (11) za snienje temperature rashladnog
fluida koristi se okolni vazduh koji transportuje aksijalni ventilator (9), u drugom
kondenzatoru (3) ili hygrotherm -u (proizvoaki naziv) koristi se rashlaeni vazduh koji
42

SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

transportuje ventilator (1). Utenjeni rahladni fluid iz kondezatora prolazi kroz ekspanzioni
ventil (6) gde mu se znaajno sniava pritisak i temperatura, u tenom stanju dolazi do
isparivaa (2) gde isparava.
5.3. PROMENE STANJA VLANOG VAZDUHA TOKOM RASHLAIVANJA ZRNA
Promene stanja vlanog vazduha tokom hlaenja zrna mogu se pratiti na Mollierov-om
dijagramu za vlaan vazduh, i x dijagram. Na slikama 5.1 i 5.2 su prikazane promene stanja
vlanog vazduha njegovim prolaskom kroz ureaj za rashlaivanje vazduha i sloj zrna u
silosnoj eliji (0, 1, 2, 3 i 4). Ventilator (1), slika 5.1, usisava okolni vlaan vazduh
stanja 0 (slika 5.2) koji karakteriu temperatura vazduha (to), apsolutna vlanost vazduha
(xo), relativna vlanost vazduha (o), entalpija vlanog vazduha (io) i potiskuje ga kroz
rashladno postrojenje. Vlaan vazduh prolaskom kroz ispariva (2), slika 5.1, menja svoje
osobine i na izlazu iz isparivaa njegovo stanje je definisano takom 1 (t1, x1, 1, i1). Tokom
promene 0 1, slika 5.2, sniava se temperatura vazduha (t1 < t0) ispod take rose to
dovodi do kondezacije dela vodene pare iz vazduha u isparivau, koja se iz njega odvodi u
vidu kondezata (8), slika 5.1.

Slika 5.2. Promene stanja vlanog vazduha tokom hlaenja zrna,

predstavljeno na i x dijagramu
(t temperatura vlanog vazduha [oC]; i- entalpija vlanog vazduha [kJ/kgsv]; x- apsolutna
vlanost vazduha [kg/kgsv], - relativna vlanost vazduha (-) = 1 granina kriva
suvozasiena vodena para, 1, 2, 3, 4 - karakteristine take promene stanja
vlanog vazduha)
Temperatura vazduha na izlazu iz isparivaa je t1 6oC, a relativna vlanost vazduha je
1 = 100%, apsolutna vlanost je sniena (x1 < xo) kao i entalpija vlanog vazduha (i1 < io).
Zbog visoke relativne vlanosti 1 = 100%, koja bi dovela do navlaivanja donjih slojeva zrna
u silosnoj eliji, vazduh prolazi kroz kondenzator (3), slika 5.1, gde se zagreva nekoliko
stepeni u cilju sniavanja relativne vlanosti vazduha. Na izlazu iz kondenzatora vazduh
menja svoje stanje koje je definisano takom 2, gde je t2 10oC, relativna vlanost vazduha
je 2 70%, apsolutna vlanost vazduha je ostala nepromenjena x2 = x1, a entalpija je
SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

43

poviena i2 > i1. Rashlaeni vazduh prolazi kroz potisni cevovod (5), slika 5.1, gde dolazi do
neznatnog zagrevanja vazduha. Povienje temperature vazduha zavisi od duine potisnog
cevovoda, njegove izolovanosti i okolne temperature vazduha. Stanje vlaanog vazduha na
ulazu u sloj zrna definisano je 3 (slika 5.2) koga karakterie t3 t2, x3 = x2, 3 2 i i3 i2.
Prolaskom kroz sloj zrna vazduh menja svoje stanje 3 4, slika 5.2. Na izlazu iz sloja
zrna stanje vlaanog vazduha je definisano takom 4 na i - x dijagramu, temperatura
vazduha je via (t4 > t3), apsolutna vlanost vazduha je promenjena (x4 > x3), relativna vlanost
zbog zagrevanja vazduha je smanjena (4 < 2) i entalpija vlanog vazduha je poviena i4 < i3.
Prikazane promene stanja vlanog vazduha na slici 5.2 odnose se za neki posmatrani
vremenski trenutak. Zbog izrazite nestacionarnosti procesa hlaenja zrna, stanje vlanog
vazduha prikazano takom 4, kako proces hlaenja zrna odmie, tei izjednaavanju sa
stanjem vlanog vazduha u taki 3. Stanja vazduha prikazana takama od 0 do 3,
neznatno se menjaju tokom procesa, zavise od temperature i vlanosti okolnog vazduha.
5.4. PROMENE STANJA ZRNA TOKOM RASHLAIVANJA
U procesu hlaenja zrno predaje toplotu vazduhu koji struji oko njega, a hladi se do
temperature bliske temperaturi vazduha za hlaenje. Uporedo sa prenosom toplote izmeu
vazduha i zrna, zbog niske apsolutne vlanosti rashlaenog vazduha (x3 < x0 , slika 5.2), iz
zrna se izdvaja odreena koliina vlage koju vazduh preuzima. Do isparavnja vlage iz zrna
dolazi zbog razlike parcijalnih pritisaka vodene pare u rashlaenom vazduhu i na povrini zrna
(Kati, 1997). Parcijalni pritisak vodene pare na povrini zrna je vii zbog njegove poviene
temperature i vlanosti. to je via vlanost zrna i njegova temperatura, snienje vlanosti zrna
je izraenije. Vrednost snienja vlanosti zrna zavisi od velikog broja faktora, orijentacione
vrednost je od 0,5 0,8% za svako snienje temperature zrna za t = 10oC, za vlanosti zrna
od 14 do 18%. Preko 18% vlanosti zrna vrednosti snienja su vea, a ispod 14% vlanosti
zrna su manja (Sauer, 1992). Tokom hlaenja zrna u sloju, formiraju se tri karakteristine zone
(slika 5.1): A zona ohlaenog zrna, B zona zrna koja se hladi, C zona neohlaenog zrna.
Kako proces odmie zona ohlaenog zrna se poveava (A) a ostale dve se smanjuju. Oblik
ovih zona zavisi od formiranog oblika strujnog polja rashlaenog vazduha u sloju zrna.
Rashlaivanje zrna je kao i suenje sloen termodinamiki proces u kome se istovremeno
odvija prenos mase i toplote intenzitetom koji zavisi od toplotnih i masenih gradijenata, brzine
strujanja vazduha kroz zrnenu masu, vrste uskladitenog zrna itd. Proces rashlaivanja zrna se
zaustavlja kada se postigne srednja temperatura zrna u nasipu 13oC.
5.5. KORIENJE UREAJA ZA RASHLAIVANJE ZRNA
Distribucija rashlaenog vazduha u podna skladita obavlja se kroz perforirane ravne
podove koji su montirani prilikom izgradnje skladita (stacionarni). Kod podnih skladita koja
nemaju instalaciju za distribuciju vazduha, na pod se postavljaju perforirane cevi u obliku
polucilindra na odreenom rastojanju, koje se mogu sa poda ukloniti kada nisu potrebne. U
silosnim elijama sa ravnim dnom postavlja se elini perforirani pod od takozvanog
smaknutog perforiranog lima, a kod silosnih elija sa konusom izvodi se varijanta sa
ugradnjom krovia (kao kod suara) u visini prelaza plata elije u konus. Druga mogunost
kod elija manje visine, gde se ugrauje elini konus od perforiranog smaknutog lima koji
ima ulogu duplog dna. Posebnu panju treba obratiti na prenik otvora za ulaz rashlaenog
vazduha na zidu elije-skladita. Otvor treba da bude to blii dimenzijama prenika potisnog
cevovoda ureaja za hlaenje zrna. U sluaju da je otvor manjih dimenzija stvara se
nepotrebno lokalni otpor koji moe znaajno smanjiti protok vazduha za hlaenje i time
usporiti hlaenje zrna a samim tim i efikasnost ureaja. Cevovod za distribuciju rashalaenog
vazduha, od ureaja za hlaenje zrna do prikljunog otvora na silosu - skladitu, treba da bude
44

SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

to krai radi izbegavanja nepotrebnog zagrevanja vazduha. Ako se ne mogu izbei dugi
cevovodi preporuljivo ih je toplotno izolovati. Kada su okolne temperature vazduha nie od
10oC, nije potrebno ukljuivati rashladno postrojenje ureaja za hlaenje zrna ve se
ventilatorom (1) slika 5.1, transportuje okolni vazduh u sloj zrna. U tom sluaju potrebno je
obratiti panju na relativnu vlanost okolnog vazduha, i obezbediti da ona ne bude nia od
90%. To se postie dogrevanem vazduha za 2-3oC pomou elektrinog grejaa koji je
instaliran u ureaju za hlaenje zrna i koristi se u ovakvim sluajevima. Visina sloja zrna koju
je potrebno rashladiti utie na vrednost protoka vazduha kroz rashladno postrojenje, otpor
sloja koju ventilator treba da savlada. Na osnovu izmerenog nadpritiska na manometru (4),
slika 5.1, indirektno se odreuje protok vazduha i neophodno ga je odravati u propisanim
granicama nadpritiska (min Pa max Pa). Kod manjih visina sloja zrna (1/2 elije je
napunjeno) potrebno je sniziti protok rashlaenog vazduha. Ova vrednost regulie se brojem
obrtaja na ventilatoru pomou frekventnog regulatora, a ovom regulacijom smanjie se
potronja elektrine energije za pogon ventilatora.
Silosne elije veeg prenika neto su povoljnije za upotrebu ureaja za hlaenje
zrna. Kod veeg prenika silosne elije, prividna brzna vazduha ispred sloja zrna je manja
(manji otpor sloja zrna) nego kod elija manjeg prenika pri istom protoku vazduha. Iz tog
razloga elije veeg prenika mogu se puniti viim slojem zrna. Zrna sa veom poroznou
stvaraju manji otpor strujanju vazduha kroz sloj. Za isti napor koji treba da savlada ventilator,
visina sloja zrna kukuruza u silosnoj eliji je via u odnosu na zrno penice (bolje iskorienje
skladinog prostora popunjenost).
Od velikog je znaaja prethodno oistiti zrno pomou preistaa, ravnomerna
poroznost u sloju zrna obezbedie ravnomerniju raspodelu vazduha strujnica posmatrano u
horizontalnom preseku, a samim tim ujednaenije i bre hlaenje zrna. Povean broj primesa u
zrnu posebno sitnih prouzrokuje stvaranje depova kroz koje rashlaen vazduh ne moe da
prostruji, ti delovi se sporije rashlauju. Formirana kupa na vrhu sloja zrna stvara poveani
otpor strujanju vazduha kroz sredinu elije. U elijama gde postoji distributer zrna na otvoru
za punjenje raspored vazdunih strujnica u sloju zrna je povoljniji jer se ne formira kupa na
vrhu sloja zrna.
Ureaji za hlaenje zrna proizvode se u vie veliina, a uinak im se odreuje prema
masi zrna koju moe da ohladi za 24h. Uinci ureaja se kreu od 16 t do 700 t ohlaenog
zrna za 24h. Specifini utroak elektrine energije zavisi od velikog broja faktora, nalazi se u
granicama od 3 do 6 kWh/t (po toni zrna), a u toplijim klimatskim uslovima do 8 kWh/t
(eelj, 1989; Sauer, 1992; Frigor Tec, 2012). Pored nominalnog uinka, za svaku veliinu
ureaja dfinisan je maksimalni otpor strujanja vazduha napor (Pa) koji moe da savlada
(visina sloja zrna).
Prilikom rashlaivanja zrna potrebno je posebnu panju obratiti na mogunost pojave
kondenzacije vodene pare koja e prouzrokovati navlaivanje zrna u nasipu. Kondenzacija
vodene pare moe se pojaviti u sledeim sluajevima:
- kondenzacija vodene pare na plafonu i zidovima silosne elije ili podnog skladita koji su
iznad nivoa zrna;
- kondenzacija vodene pare u sloju zrna koji se nalazi u skladitu i
- kondenzacija vodene pare u sloju zrna u transportnim sredstvima.
Kondenzacija vodene pare na plafonu i zidovima silosne elije, koji su iznad sloja
zrna, nastaje kada su te povrine nie temperature od vazduha koji izlazi iz sloja zrna.
Dodirom vlanog vazduha o pomenute povrine, temperatura vazduha se sniava i jedan deo
vlage iz vazduha e prei u teno stanje. Kondenzovana voda e sa plafona kapljati, a sa
vertikalnih zidova slivati se na gornje slojeve zrna i prouzrokovati njihovo navlaivanje. Ovo
pojava je tipina kada su temperature okolnog vazduha nie, u kasnim jesenjim i zimskim
mesecima, kao i hladnijim noima tokom letnjih meseci. Intenzitet kondenzacije vodene pare
SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

45

zavisi od zasienosti vazduha vlagom koji je izaao iz sloja zrna i razlike temperatura vazduh
hladna povrina skladita. Smanjenje ovog negativnog uticaja reava se na sledee naine:
toplotnom izolacijom kritinih povrina na skladitu i silosnoj eliji, veim brojem otvora za
izlaz vazduha iz elije, ugradnjom pomonog aksijalnog ventilatora (velik protok vazduha,
mali napor) iji je zadatak da ubrza izlaz vazduha iz skladita i eliminie vazdune depove po
uglovima elije-skladita.
Kondenzacija vodene pare u sloju zrna koje se nalazi u skladitu deava se ako se u
zrno koje je nie temperature od temperature vazduha koji struji kroz sloj zrna. U tom sluaju
vodena para iz vazduha koji vie temperature kondenzuje se na povrini zrna nie temperature
i poveava mu vlanost. Deava se nepanjom radnika koji rukuju ureajem za hlaenje zrna
ili instalacijom za aktivnu venilaciju.
Kondenzacija vodene pare u sloju zrna koji se nalazi u transportnim sredstvima
(kamionske i traktorske prikolice, bare) nastaje kada se rashlaeno zrno iz skladita
transportuje na temperaturama okolnog vazduha koja je via od temperature zrna. Tada e na
slojevima zrna koji su u kontaktu sa vazduhom doi do kondenzacije vodene pare i njihovog
navlaivanja. Potrebno je prilikom isporuke zrna organizovati vreme transporta tako da razlike
izmeu ovih temperatura budu to nie.
Korienje ureaja za rashlaivanje zrna treba paljivo planirati. U centrima za
suenje i skladitenje koji su okrenuti trgovini sa zrnom i zrno kratko vreme provodi u
skladitu ureaj je svrsishodan kao preventivno sredstvo za hlaenje sloja zrna podlonog
procesu samozagrevanja (pojedine silosne elije). Kod skladitenja letnjih zrnastih kultura,
strna ita, ija je vlanost prilikom ubiranja jednaka ravnotenoj treba obratiti panju da e se
rashlaivanjem zrna vlanost sniziti (0,3% - 0,5% za t = 10oC). Pomenuto snienje vlanosti
kod firmi koje e iz sopstvenog silosa preraditi uskladitena strna ita nije toliko bitno (zrno se
kondicionira - mlevenje) za razliku od trgovaki orijentisanih centara za suenje i skladitenje
koji moraju uzeti u obzir ovo snienje, JUS standard.
Posebno panju treba posvetiti jesenjim zrnastim kulturama ija je vlanost prilikom
ubiranja via od ravnotene, pre svega se tu misli na kukuruz. Trgovaki orijentisani centri za
suenje i skladitenje treba da osue zrno kukuruza na neto viu vlanost od ravnotene jer e
se tokom rashlaivanja vlanost sniziti (0,5% - 0,8% za t = 10oC) i postii ravnotenu
vlanost pogodnu za trgovinu. Centri koji su orijentisani na preradu zrna koje su uskladitili,
treba da razmotre mogunost da uskladite zrno na najvioj vrednosti vlanosti koju
dozvoljava temperatura na koju e se rashladiti zrno i tehnoloki proces koji e koristiti zrno
za preradu. U oba pomenuta sluaja doprinee se energetskoj utedi u procesu suenja i
poveanju uinka suare, u drugom sluaju je to vie izraeno.
5.6. PREDNOSTI RASHLAIVANJA ZRNA
Osnova za uspeh tehnologije rashlaivanja zrna su dobra termoizolaciona svojstva
mase zrna. Jednom ohlaeno zrno moe se odrati vrlo dugo u ohlaenom stanju bez
naknadnih rashlaivanja. Prednosti koje se ostvaruju hlaenjem zrna su viestruke. Kod
rashlaenog zrna aerobno disanje uskladitene mase zrna je svedeno na minimum, a samim
tim i razgradnja suve materije. Ako se uzeme u obzir da smanjenje suve materije zrna moe da
se kree od 0,3% do 0,5% od uskladitene mase, a kod ekstremnih sluajeva sa poveanim
lomom zrna od 30% dostie i 1% (Babi, Mirko i Babi Ljijana, 2012b). Takoe, smanjeno
disanje zrna smanjuje verovatnou pojave procesa samozagrevanja zbog povienja vlanosti
zrna i njegove temperature kao posledice disanja. Na taj nain eleviranje zrna kao najei
oblik rashlaivanja u silosima se izbegava. Eleviranjem zrna troi se elektrina energija,
habaju se transportna sredstva, poveava se lom i rastur zrna koji se u toku 2-3 eleviranja
kree od 0,5% do 1% od elevirane mase zrna (Babi, Mirko i Babi Ljiljana, 2012b). Razvoj
insekata, bakterija gljivica, mikotoksina i dr na zrnu temperature 13oC je sveden na minimum
46

SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

ili u potpunosti zaustavljen. Smanjenje mase zrna zbog delovanja ovih tetnika je
minimizirano, nastaje uteda u hemijskim sredstvima za njihovo suzbijanje. Vlanost zrna na
izlazu iz suare moe biti via od ravnotene, jer e se u procesu rashlaivanja vlanost se
sniziti. Na ovaj nain ostvaruju se utede tokom suenja, smanjena potronja goriva i
elektrine energije, poveava se satni uinak suare. Kod rashlaenog zrno u silosnoj eliji
izbegnuta je pojava samozagrevanja vertikalnih slojeva uz zidove elije kao posledica
kondenzacije vlage u hladnim noima u toku letnjih meseci i hladnim danima tkom godine.
Rashlaivanje zrna uljarica manje je podlono stvaranju slobodnih masnih kiselina, u toku
procesa skladitenja, koje su nepovoljne u tehnologiji proizvodnje ulja. Kada je u pitanju
semenski materijal, seme skladiteno na niim temperaturama ima bolju klijavost.
5.7. ZAKLJUAK
Rashlaivanje zrna u skladitima i silosnim elijama pozitivno utie na ouvanje
njegovog kvaliteta u procesu skladitenja. Ne treba zaboraviti da ureaj za hlaenje zrna granifrigor nije zanemarljiv potroa elektrine energije. Njegovu nabavku i racionalno
korienje treba paljivo planirati. Neophodno je precizno izbalansirati trokove korienja i
utede koje on donosi. Samo u sluaju dobre organizacije i njegovog pravilnog i
pravovremenog korienja pozitivni efekti su vidljivi. Svaki centar za suenje i skladitenje
treba obavi studiju sluaja o isplativosti nabavke i korienja ureaja za hlaenje zrna. Studiju
treba zasnivati na osnovu poslovne politike firme (trgovaka, preraivaka), tehnoloke
opremljenosti centra i ljudskih resursa (inenjerski kadar). Znaajno mesto u studiji zauzee
zabeleeni podaci i iskustva zaposlenih iz prethodnih godina: kalo i rastur zrna, trokovi
eleviranja, trokovi fumigacije, udeo loma zrna i vlanost zrna prilikom isporuke, trokovi
suenja itd.
U skladitima gde se zrno zadrava na dui vremenski period postoji vea
verovatnoa za pozitivan ishod studije. Centri za skladitenje gde je zahtev za ouvanje
kvaliteta zrna posebno izraen, uljare, semenski centri, mlinovi, takoe spadaju u grupu
kojima izvoenje studije o nabavci ovakvog ureaja je u interesu. U sluaju da se donese
odluka o nabavci ureaja za hlaenje zrna, posebno je vano da se precizno definie nain
njegovog korienja i pravila (kada se koristi). Ureaj je potrebno poveriti obuenim ljudima
koji mogu da sagledaju celokupan proces rashlaivanja zrna sa svim njegovim dobrim
(prednosti) i loim stranama (opasnosti). Nestruno korienje ureaja za hlaenje zrna moe
da dovede do znaajnih finansijskih gubitaka, tete na uskladitenom zrnu i samom objektu
skladita.
LITERATURA
1. Babi, Ljiljana, Babi, M. (2012). Suenje i skladitenje (II izdanje), Univerzitet u
Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, s. 306.
2. Babi, Ljiljana, Babi, M. (2012a). Vlaan vazduh, vlanost materijala i suenje,
Seminar za tehnologe i rukovodioce silosa i dorade semena, Sveska 1, s. 1-12.
3. Babi, M., Babi, Ljiljana (2012b). Bilans mase zrna na centru za suenje i
skladitenje, Seminar za tehnologe i rukovodioce silosa i dorade semena, Sveska 1, s.
13-18.
4. Sauer, D., B. (1992). Storage of Cereal Grains and Their Products, American
Association of Cereal Chemists Inc., St Paul Minnesota USA, p. 615.
5. Kati, Z. (1997). Suenje i suare u poljoprivredi; Sveuilite u Zagrebu, Agonomski
fakultet, Zagreb, s. 406.
6. eelj, Milan (1989). Tehnologija skladitenja zrna, Nauna knjiga Beograd, s.171.
7. Prirunik za rukovanje (2012). GRANIFRIGORTM, Frigor Tec, Nemaka s. 70.

SEMINAR ZA TEHNOLOGE I RUKOVODIOCE SILOSA I DORADE SEMENA

47