METODIKA SPORTSKOG

TRENINGA TRENINGA

Docent dr Nenad Truni

 Studijski program: Osnovne akademske studije, Fiziko

vaspitanje i sport
Naziv predmeta: METODIKA SPORTSKOG TRENINGA
Nastavnik: Docent dr Nenad Truni, Asistent: Andri Miodrag
Status predmeta: obavezan
ESPB: 8
Cilj predmeta je da studenti savladaju sportsko-teorijska znanja
koja e im omoguiti:
Teorijska prouavanja iz oblasti sportskog treninga.
Sposobnost kritike analize.
Istraivaku solventnost u oblasti planiranja i realizacije
nastave fizikog vaspitanja.
Stvaranje preduslova za kreativni pristup u okviru aktuelnog
kvantuma teorijskog i praktinog znanja.
Da na bazi teorijskog prikaza i metodoloke analize prakse u
sportskom treningu razviju sposobnost samostalnog i
konstruktivnog rezonovanja i zakljuivanja.
Da vladaju svim determinantama neophodnim za uspeno
planiranje, realizaciju, kontrolu i korekciju nastave fizikog
vaspitanja.

Ishodi predmeta su da studenti koji uspeno savladaju

program budu u stanju

Definiu osnovne pojmove u fizikom vaspitanju i sportu.

Odrede strukturu sporta.
Da se upoznaju sa osnovnim principima i zakonitostima
sportskog treninga i fizikog vaspitanja .
Da prepoznaju i primene nove tehnologije u nastavi i
sportskom treningu.
Da analiziraju strukturu i efikasnost primenjene tehnologije
treninga.
Da definiu i analiziraju optereenje koje se javlja tokom
nastavnih aktivnosti.
Da planiraju i programiraju mono, mikro, mezo i makro
trenane cikluse i programe trenanih i takmiarskih
aktivnosti za odreene uzrasne kategorije.
Da na struan nain definiu, analiziraju, grade i rue
sportsku formu kod uenika i sportista koje treniraju.

Sadraj predmeta:
Osnovni pojmovi u teoriji sporta.
Osnovne karakteristike sporta.
Klasifikacija sportskih grana.
Faktori uspenosti u sportu.
Zakonitosti sportskog treninga.
Vrste pripreme sportista.
Metode, sredstva i optereenje u sportskom
treningu.
Periodizacija sportskog treninga.
Upravljanje procesom treninga.
Osnove teorije i metodike treninga mladih
sportista.
Koncept i analiza tipova pojedinanog treninga.
Evidencija asa fizikog vaspitanja i sportskog
treninga.

Osnovna literatura: skripta profesora

(udbenik u izradi)
Broj asova aktivne nastave: 45 u obliku
predavanja, vebi u fitnes klubu kole i
konsultacija.
Ocena znanja (maksimalni broj poena je 100).
Predispitne obaveze:
Aktivnost i prisustvo na predavanjima 20
poena
Kolokvijumi ( prvi u 6. nedelji predavanja i
drugi u 12. nedelji predavanja) - 10-20
poena
Seminarski radovi 5-10 poena
Zavrni ispit je usmeni 10-50 poena

SPORT OSNOVNI POJMOVI

Izraz sport vodi poreklo od engleske rei DISPORT ili
latinskog DISPORTARE i u izvornom obliku obeleava
aktivnost igre i zabave. Pjer De Kuberten sport definie
kaodobrovoljni kult intenzivnog miinog vebanja
motivisan napretkom kojeg prate odreeni rizici.
Dananji sport se moe odrediti kao posebno podruje
ljudskog stvaralatva, specifino po svojim
kulturolokim i bioloko-zdravstvenim funkcijama i po
sebno specifino po ciljevima i tehnologiji ostvarivanja
postavljenih ciljeva. Osnovni cilj u sportu je SPORTSKI
REZULTAT.
Osnovni oblici pojavljivanja sporta su: TRENING kao niz
uzastopnih uticaja na organizam sportiste sa ciljem
menjanja njegovih svojstava u eljenom pravcu i
TAKMIENJE kao momenat manifestovanja ukupnih
vrednosti sportiste ili ekipe u datim uslovima.

Tri osnovne karakteristike sporta su:

U toku sportske aktivnosti se tei ka
ispoljavanju maksimalnih mogunosti
oveka
Trening je usmeren ka razvoju onih
sposobnosti i osobina od kojih zavisi
sportski rezultat (specijalizacija)
Trai se najvei efekat rada (rezultat)
Sport je mogue objasniti sledeim
postavkama:
Sport je organizovana delatnost koja ima
svoj sistem u kome su osnovne komponente
takmienje i trening
Takmiarska aktivnost je regulisana
zvaninim pravilima, kao optim i posebnim
normama
Ponaanje sportista mora biti u skladu sa
principima neantagonostike orijentacije
koji imaju humanu osnovu

Prepoznavanje pojmova TRENING i VEBANJE podrazumeva predhodno

definisanje njihovih specifinih razlika:
VEBANJE svako vebanje je po spoljanjim manifestacijama pokret ili
kretanje ali po ciljevima se vebanje i kretanje mogu diferencirati:
kretanje predstavlja jedno od osnovnih obeleja oveka i ono je uvek
definisano svojim ciljem ili ostvarenom vrednou. Kretanje moe imati i
karakter vebanja, kada je na svom vrednosnom planu definisano
promenama antropolokih karakteristika i potencijala. Svako vebanje je
kretanje, ali svako kretanje nije uvek i vebanje.
TRENING u osnovi svakog treninga se nalazi vebanje ili niz prostornovremenski definisanih pokreta, usmerenih ka promeni kvalitativnokvantitativne strukture antropolokih karakteristika sportista. Po
spoljanjim karakteristikama svako treniranje je i vebanje, ali po svojim
ciljevima i ostvarenim vrednostima, svako vebanje ne mora biti i
trening.
Specifina razlika se dakle ogleda u ciljevima i kvalitetu promena
antropolokog statusa osobe koja veba ili trenira.

SISTEM SPORTSKE PRIPREME

GENOTIPNI
GENOTIPNI
FAKTORI
FAKTORI

FENOTIPNI
FENOTIPNI
FAKTORI
FAKTORI

UPRAVLJ.
MATER.- TEH.
MATER.- TEH. UPRAVLJ.
FAKTORI
FAKTORI
FAKTORI
FAKTORI

Morfoloke
Morfoloke

Trenani
Trenani
proces
proces

Materijalna
Materijalna
baza
baza

Takmienja
Takmienja

Tehnika
Tehnika
sredstva
sredstva

Dopunski
Dopunski
faktori
faktori

Uslovi
Uslovi
ivota
ivota

karakteristike
karakteristike

Motorike i
Motorike i
funkcionalne
funkcionalne
sposobnosti
sposobnosti
Psiholoke
Psiholoke

karakteristike i
karakteristike i

sposobnosti
sposobnosti

Kadrovi
Kadrovi

Informacija
Informacija

Organizacija
Organizacija

FORME SPORTA:
1.
BAZINI (MASOVNI) SPORT
2.
SPORT MLAIH KATEGORIJA
3.
VRHUNSKI SPORT
FUNKCIJE SPORTA:

Etalonska funkcija rekordi koje postiu

sportisti su orijentir za druge sportiste i njih
same

Euristika (pronalazaka) funkcija sporta sport

je podruje stvaralatva u trenanoj tennologiji,
materijalno-tehnikim uslovima i ispoljavanju
sportista

Vaspitno-obrazovna funkcija u trenanom

procesu sportisti se fiziki, intelektualno, radno,
estetski i socijalno vaspitatava i obrazuje

Zdravstveno-rekreativna funkcija zdrav nain

ivota sportista, zrelost linosti u psiholokom
smislu; sport omoguava da se ovek ponovo (re)
ostvari (kreira) i ponovo postane ono to u
sutini jeste, bie koje se mnogo i raznovrsno
kree

 Hedonistika funkcija sporta sport prua

monoga zadovoljstvasportistima, trenerima,
publici, strunjacima drugih struka
Pripremna funkcija sporta sportista kroz
trening usavrava miinih, srano-sudovni,
disajni i nervni sistem
Estetska funkcija sporta sport je najvei
spektakl koji prua sportistima i publici velika
estetska zadovoljstva
Posmatraka funkcija sporta sport okuplja
brojnu publiku koja u posmatranju takmienja
zadovoljava svoja interesovanja i potrebe
Ekonomska funkcija sporta sport je postao
jedna od delatnosti u kojima je najvei oblik
kapitala
Socijalizacijska funkcija sporta pojedinci
postaju socijalna bia koja se prilagoavaju
promenljivim drutvenim okolnostima i sredine
u kojoj ive; razvijaju se interpersonalni odnosi
na svim nivoima ispoljavanja
Pred navedenih sport ima i druge socijalne
fukkcije: informativnu, prosvetiteljsku,
internacionalno-integrativnu, politiku i dr.

KLASIFIKACIJA SPORTSKIH GRANA

Sve sportske grane se u zavisnosti od karakteristika trenane i takmiarske
aktivnosti mogu podeliti po razliitim kriterijumima. Jedna od podela
je sledea:

Monostrukturalni sportovi (relativno jednostavne strukture)

1. Cikline sportske grane (kretanje se ponavlja) atletska tranja,
plivanje, veslanje, biciklizam, skijako tranje...
2. Acikline sportske grane (sloena struktura kretanja) atletski
skokovi, atletska bacanja, dizanje tegova...

Polistrukturalni sportovi (sloene strukture)

1. Sportske igre (fudbal, odbojka, koarka, rukomet, tenis hokej
vaterpolo)
2. Borilake sportske grane (boks, karate, rvanje, maevanje dudo..)

Kompleksni sportovi sportske grane sainjene od dve ili vie grana:

desetoboj, sedmoboj, vieboji u gimnastici, triatlon...

Po nainu odreivanja sportskog rezultata, sportske grane se

mogu podeliti na:

Sportske grane sa objektivnim, merljivim rezultatom (tranje,

plivanje, biciklizam, hodanje, bacanja, skokovi...)

Sportske grane sa vizuelnim odreivanjem rezultata

(gimnastika, akrobatika, skokovi u vodu, umetniko
klizanje...)

Sportske grane u kojima se rezultat odreuje na osnovu

posebnih pokazatelja (boks, rvanje, sportske igre...)

Sportske grane u kojima se rezultat odreuje kombinovanjem

objektivnih i subjektivnih ocena (skijaki skokovi...).
Sve sportske grane se mogu jo podeliti na:
1. Ekipne,
2. Pojedinane i
3. Kombinovane.

ZAKONITOSTI TRENANOG PROCESA

USMERENOST KA MAKSIMALNOM REZULTATU, SPECIJALIZACIJA I
INDIVIDUALIZACIJA

U sportu dostizanje maksimuma zavisi od spoljanjih i

unutranjih faktora. Maksimalni rezultat je uvek individualno
dostignue sa razliitim nivoima znaajnosti (lini, dravni ili
svetski rekord).
- U prvim etapama viegodinjeg treninga, usmerenost ka
rezultatu se postepeno realizuje, kako bi se najvia sportska
dostignua realizovala u uzrastu i etapi treninga koja je za to
najpovoljnija. Treba teiti najveim dostignuima, ali ne po
cenu naruavanja logikog toka razvoja.
- Akceleracija razvoja nauke i tehnologije treninga i stvaranje
boljih materijalno-tehnikih uslova, doveli su do poveanja
efikasnosti treninga i permanentnog poboljanja rezultata u
najveem broju sportova.
Usmerenost ka vrhunskom rezultatu se realizuje primenom
najefikasnijih sredstava, metoda i optereenja,
optimalizaciom naina ivota (odmor, oporavak, ishrana),
intenzifikaciom takmiarske aktivnosti i racionalnom
strukturom trenanih procesa.

 Sintetiki posmatrano, usmerenost ka maksimalnom rezultatu

se realizuje usavravanjem i optimalnom regulacijom trenanih,
takmiarskih, vantrenanih i vantakmiarskih faktora sportske
pripreme.
Princip sportske specijalizacije, podrazumeva usmeravanje svih
potencijala sportiste ka konkretnoj poziciji. Vano je pomenuti
da osim specijalizacije sportista postoji i paralelno se odvija i
specijalizacija trenera (za odbranu ili napad, za fiziku
pripremu, za individualni rad...).
Orijentir u radu treba da budu glavni faktori sportskog rezultata
i modelne karakteristike vrhunskih sportista na odreenoj
poziciji u timu.
JEDINSTVO OPTE I SPECIJALNE PRIPREME
Za svaku poziciju u ekipi mogue je na uzorku sportista vrhunske
klase prepoznati zajednike antropoloke karakteristike.
Pretpostavlja se da su upravo te, specifine osobine, prediktori
za uspeno bavljenje sporta. Na temelju ove hipoteze formirana
je teorija modela ampiona, ija je sutina prepoznavanje
specifine kvalitativno-kvantitativne hijerarhijske matrice
antropolokih karakteristika.

Primenljivost ovog teorijskog pristupa je u procesu selekcije i

planiranja trenanog procesa. Selekcijom bi trebalo odabrati
mlade sportiste, iji nivo i struktura antropolokih
karakteristika, pretstavljaju dispozicije za postizanje
vrhunskih takmiarskih ostvarenja, pa u skladu sa njima treba
planirati adekvatne trenane uticaje.
Vrednost ovakvog pristupa se ogleda u promeni doktrine treninga
koja tei optimalizaciji na svim nivoima i usmerenju trenanih
uticaja (sa daleko manjim procentom ekstenzivne
prepokrivenosti) ka tano preciziranim promenama
kvalitativno-kvantitativnog tipa.
Pravilo koje govori o povezanosti opte i specijalne pripreme je:
to se vie iri dijapazon starih navika i to su one
raznovrsnije, lake e se i bre usvajati novi
pokret. (Metvejev L. P.), to znai da se nove navike mogu
uspeno izvoditi na temelju stereotipa (starih navika).
Specifina priprema direktno utie na specijalizaciju, opta
priprema je temelj za izgradnju novih kretanja, pa na taj
nain, u smislu pozitivnog transfera utie na specijalizaciju.
Istraivanja su pokazala da sa poveanjem sportskog nivoa slabi
veza izmeu sportskih rezultata i sportske pripreme. Svaki
konkretni vid sporta formira specifinu morfo-funkcionalnu
harmoniju, i da bi se izbegla pojava negativnog transfera i
opta priprema mora biti specijalizovana.

KONTINUIRANOST TRENINGA
Svaki trening je svojevrstan stres za organizam sportiste i njegov
stepen je odreen treningom ali i adaptabilnou organizma
sportiste. Kao i svaki drugi stres trening ima za posledicu umor i
pad sposobnosti organizma (energetsko ispoljavanje, kiseoniki
dug, naruen biohemijski balans, psihiki zamor...).
Zahvaljujui sposobnosti adaptacije, organizam relativno brzo
kompenzuje stresogene faktore treninga, podiui sposobnosti
organizma na nivo prethodnih vrednosti sa tendencijom da se
posle odreenog vremena sposobnosti podignu iznad poetnih
(pre trenanog uticaja).
Ova tendencija i sposobnosti uspostavljanja poviene radne
sposobnosti poznata je u teoriji pod nazivom
SUPERKOMPENZACIJA.
Sutina trenanog ciklusa karakterie ciklino smenjivanje pojava
RADA, ODMORA, OPORAVKA SUPERKOMPENZACIJE.

Da bi se ovi fenomeni mogli iskoristiti u neposrednoj trenanoj

praksi, trebalo bi imati na umu sledee:
Trenani uticaji razliite usmerenosti imaju za posledicu
promenu nivoa odreenih fizikih osobina. Vremenska dinamika
kompenzacije i superkompenzacije je razliita i zavisi, pre svega,
od osobine koja je trenanim uticajem ciljana.
Podignuti nivoi fizikih sposobnosti nakon superkompenzacije ne
zadravaju dugo novosteeni nivo. Posle odreenog vremena taj
nivo se gubi i vraa u stanje pre treninga, kao ravnoteno stanje.
Trenani uticaji moraju imati kontinuitet, moraju da se primenjuju
sa odreenom uestalou i treba da se primenjuju u fazi
povienih sposobnosti (nakon kompenzacije oporavka, a u fazi
superkompenzacije). U zavisnosti od dinamike trenanih uticaja,
kolebanja sportske forme moe imati uzlazni karakter (razvoj),
stagnaciju ili ak redukciju.
U osnovi ove zakonitosti je potreba da se efekti pojedinanih
treninga, mikrociklusa itd. poveu tako da se svaki naredni gradi
na tragovima prethodnog
Kontinuiranost treninga doprinosi ekonominom iskoriavanju
prirodnih potencijala, ouvanju nivoa treniranosti i adaptacije,
ouvanju zdravlja i dugovenosti u sportu.

Trenani efekti mogu biti:

1. BRZI (NEPOSREDNI) TRENANI EFEKTI su promene u stanju
organizma na kraju pojedinanog treninga. Njegova osnovna
karakteristika je smanjenje nivoa fizike radne sposobnosti
2. ODLOENI (ZAKASNELI) TRENANI EFEKTI zavise od vremena
izmeu dva treninga. Razlikuju se 3 tipa:
Nedovoljni oporavak fizike radne sposobnosti
Kada do sledeeg treninga protekne dovoljno vremena da se
uspostavi poetni nivo fizike radne sposobnosti
Poveanje fizike radne sposobnosti tj. pojava
superkompenzacije, kada je sportista sposoban da u sledeem
treningu izvri rad (iste usmerenosti) vee sumarne veliine
optereenja
3. KUMULATIVNI TRENANI EFEKAT je suma brzih i odloenih
efekata iji je rezultat stabilizovanje ili poveanje stanja
treniranosti
Vano je podvui da pored heterohronosti procesa oporavka i
adaptacioni procesi teku heterohrono (neravnomerno).

VALOVITOST OPTEREENJA
Znaaj ove zakonitosti utemeljen je na jednoj od osnovnih
fiziolokih osobina sportiste: adaptacija organizma na trenano
optereenje.
Valovitost optereenja ukazuje da po svom usmerenju i
optereenju svaki trening mora da bude usklaen sa
mogunostima adaptacije organizma sportiste.
Fizike sposobnosti ne rastu linearno, niti one mogu biti direktno
uslovljene optereenjem u duem vremenskom periodu, bez
tetnih posledica.
Obaranjem optereenja se deluje profilaktiki i dozvoljava
organizmu skokovita zakasnela adaptacija i ista takva evolutivna
promena sposobnosti.
Granica izmeu najveih efekata treninga i njihovog naglog pada
naziva se KRITINA VELIINA TRENANOG OPTEREENJA i
zavisi od adaptivnih reakcija.
Maksimalno optereenje je ono koje dostie granicu mogue
funkcionalne aktivnosti organizma, ali koje ne prelazi granicu,
njegovih adaptacionih mogunosti. Valovitost dinamike
optereenja je jedna od najvanijih teorijskih postavki treninga

Postoje:
1. mali talasi (karakteristini za mikrocikluse)
2. srednji talasi (karakteristini za mezocikluse)
3. veliki talasi (etape, periodi i godinji makrociklusi)
Razlozi koji uslovljavaju valovitost dinamike optereenja su:
Zakonit odnos obima i intenziteta
Heterohronost oporavka i adaptacije
Periodino kolebanje fizike radne sposobnosti (faktori sredine i
bioritmovi)
Snienje ukupne veliine optereenja organizam doivljava kao
rastereenje posle kojeg dolazi do poveanja sposobnosti i
boljih rezultata (FENOMEN ZAKASNELE TRANSFORMACIJE).
CIKLINOST PROCESA TRENINGA
Ciklinost kao zakonitost podrazumeva sprovoenje treninga u
razliitim vremenski zaokruenim celinama koje se po nekom
redu nadovezuju.
Ceo proces sportske pripreme se gradi po ciklusima.
Rad po ciklusima omoguava da se realizuju ostali principi
sportskog treninga.

 Karakteristina su 4 ciklusa i svaki je odreen svojom

usmerenou ka cilju:
1. Mikrociklus
2. Mezociklus (3-6 mikrociklusa)
3. Makrociklus
4. Polimakrociklus (obino etvorogodinji)
Sportski rezultat osciluje diskontinuranim karakterom, skokovito
napreduje i to tako to ulazi u faze stagnacije, blagog ili breg
razvoja. U kompleksu sportske pripreme treba prepoznati 3
zakonito smenjujue vremenske strukture:
1. Razvoj rezultata
2. Odravanje rezultata
3. Reprodukciju sposobnosti od kojih zavisi rezultat (temeljna
obrada faktora koji utiu na sportski rezultat i njihova
kvantitativna i po mogunosti (potrebi) kvalitativna
transformacija na vii nivo).