Praktikum Za Eksperimentalne Vezbe Iz Elektronike

UNIVERZITET U BEOGRADU
FIZIKI FAKULTET
Dr Stevan Stojadinovi
Dr Ivan Bela
PRAKTIKUM ZA EKSPERIMENTALNE
VEBE IZ ELEKTRONIKE
BEOGRAD, 2005.
PREDGOVOR
Praktikum koji je pred vama predstavlja sastavni deo kurseva Elektronika, Fizika
elektronika, Elektronika za fiziare i svojim sadrajem prati predavanja i raunske vebe iz
navedenih predmeta. Deo vebi je izabran iz skupa prethodnih vebi, deo je adaptiran,
uvedene su i neke nove vebe. Ovakav izbor je proizvod potrebe za poveanjem efikasnosti
studiranja, lakim savladavanjem kursa i pruanjem najneophodnijih praktinih znanja
studentima fizike, buduim fiziarima. Praktikum e se naravno menjati u skladu sa
predavanjima i bie prilagoavan u skladu sa potrebama i zahtevima studenata.
Sadanjem obliku praktikuma nesumnjivo su doprineli prethodni predmetni nastavnici i
asistenti. Zato se zahvaljujemo i njima, kao i recenzentima Prof. dr Aleksandru Stamatoviu i
Prof dr Ljubii Zekoviu na korisnim primedbama i sugestijama. Zahvaljujemo se i naem
tehnikom saradniku Zoranu Bokoru koji je materijalizovao makete i svojim sugestijama
doprineo njihovom sadanjem obliku.
Beograd, 2005. god.
Autori
SADRAJ
1. FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA.......1

2. EMITTER FOLLOWER..............................................................................................26
3. PUSH PULL I POJAAVA SA ZAJEDNIKIM EMITOROM..........................38
4. STRUJNI IZVOR I DIFERENCIJALNI POJAAVA.............................................52
5. ELEKTRONSKA KOLA SA JFET TRANZISTOROM.............................................63
6. OPERACIONI POJAAVA.....................................................................................76
7. USMERAI I STABILIZATORI NAPONA..............................................................91
8. DIGITALNA ELEKTRONIKA................................................................................112
9. LITERATURA...........................................................................................................134
FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA
1. FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA
1.1. FREKVENTNE KARAKTERISTIKE

Frekventne karakteristike elektrinog kola opisuju ponaanje izlaznog signala u zavisnosti
od frekvencije ulaznog signala. Pri proraunu frekventne karakteristike polazi se od prenosne
funkcije elektrinog kola, koja predstavlja odnos kompleksnih funkcija odziva sistema Vo(s) i
pobude Vi(s), pri nultim poetnim uslovima.
G (s) =
Vo (s)
Vi (s)
(1.1)
gde je s = + j kompleksna promenjiva. Prenosna funkcija veine elektrinih kola se moe

prikazati u obliku:
G (s) =
P(s) b m s m + b m 1s m 1 + ...b1s + b 0
=
Q(s) a n s n + a n 1s n 1 + ... + a 1s + a 0
(1.2)
pri emu je stepen polinoma u brojitelju manji ili jednak stepenu polinoma u imenitelju
(m n). Smenom s = j prenosna funkcija postaje identina prenosnoj funkciji sistema u
ustaljenom sinusoidnom reimu:
G ( j) =
P( j) P( j)
j[ ( ) Q ( ) ]
=
e P
Q( j) Q( j)
(1.3)
gde su:
G ( j) =
P( j)
Q( j)
(1.4)
amplitudno frekventna karakteristika elektrinog kola i
() = P () Q ()
(1.5)
fazno frekventna karakteristika elektrinog kola.

Na slici 1.1 prikazan je RC filter propusnik niskih uestanosti:
Prenosna funkcija kola sa slike 1.1 je:

V (s)
Z C (s)
G (s) = o
=
=
Vi (s) R + Z C (s)
gde je: o =
1
sC
1
o
= RC =
1
1
s + o
R+
s+
sC
RC
(1.6)
1
.
RC
Smenom s = j jednaina (1.6) postaje:

G ( j) =
o
1
=
j + o 1 + j
o
(1.7)
Amplitudno frekventna karakteristika kola sa slike 1.1 je:

G ( j) =
1

1 +
o
(1.8)
pri emu je: G ( j) = 0 i G ( j) = 0 = 1 . Grafik amplitudno frekventne karakteristike

prikazan je na slici je 1.2a. Frekvencija = H na kojoj je G ( j H ) =
gornja granina frekvencija. Iz jednaine (1.8) sledi da je H = o =
1
2
= 0.707 naziva se
1
.
RC
Fazno frekventna karakteristika kola sa slike 1.1 je:

() = arctg
o
(1.9)
i njen grafik je prikazan na slici 1.2b.
Na slici 1.3 prikazan je RC filter propusnik visokih uestanosti:
Prenosna funkcija kola sa slike 1.3 je:

G (s) =
Vo (s)
R
=
=
Vi (s) R + Z C (s)
R
1
R+
sC
s
1
s+
RC
s
s + o
(1.10)
Smenom s = j jednaina (1.10) postaje:

G ( j) =
j
1
=
j + o 1 j o
(1.11)
Amplitudno frekventna karakteristika kola sa slike 1.3 je:

G ( j) =
1

1+ o

(1.12)
pri emu je: G ( j) = 1 i G ( j) = 0 = 0 . Grafik amplitudno frekventne karakteristike

prikazan je na slici 1.4a. Frekvencija = L na kojoj je G ( j L ) =
donja granina frekvencija. Iz jednaine (1.12) sledi da je L = o =
1
2
= 0.707 naziva se
1
.
RC
Fazno frekventna karakteristika kola sa slike 1.3 je:
() =
arctg
2
o
(1.13)
i njen grafik je prikazan na slici 1.4b.
Na slici 1.5a prikazano je rezonantno kolo.
Impendansa paralelne veze LC kombinacije na frekvenciji je:

1
1
1
1
1
=
+
=
+ jC = j C
Z LC Z L Z C jL
L
(1.14)
odnosno:
j
Z LC =
(1.15)
1
C
L
i u kombinaciji sa otpornikom R formira razdelnik napona. Impendansa paralelne veze LC
tei beskonanoj vrednosti na rezonantnoj frekvenciji:
o =
1
LC
(1.16)
odnosno:
fo =
o
1
=
2 2 LC
(1.17)
Na slici 1.5b prikazan je grafik amplitudno frekventne karakteristike kola sa slike 1.5a,
koja ima maksimum na rezonantnoj frekvenciji.
1.2. VREMENSKE KARAKTERISTIKE
Vremenske karakteristike elektrinih kola opisuju vremensku zavisnost izlaznog signala,

za definisani oblik ulaznog signala sistema. Kao ulazni signali najee se koriste signali
predstavljeni Heaviside ovom jedininom funkcijom U(t).
1 t 0
U( t ) =
0 t < 0
(1.18)
Tipian oblik odziva sistema na jedininu funkciju (prelazna karakteristika), prikazan je na

slici 1.6.
Osnovni parametri prelazne karakteristike su:

ho konana vrednost prelazne karakteristike.
premaenje (engl. overshoot), koje predstavlja maksimalno odstupanje prelazne
karakteristike od njene konane vrednosti i obino se daje u procentima:
=
h max h o
100%
ho
(1.19)
tr vreme porasta (engl. rise time), koje predstavlja vreme potrebno da prelazna
karakteristika poraste od 10% na 90% od konane vrednosti.
5
td vreme kanjenja (engl. delay time), koje predstavlja vreme potrebno da prelazna
karakteristika dostigne 50% od konane vrednosti.
1.2.1. LINEARNA PASIVNA KOLA ZA OBLIKOVANJE NAPONA
Na slici 1.7a prikazano je RC kolo propusnik niskih uestanosti, koje se pobuuje

naponskim impulsima pravougaonog talasnog oblika prikazanim na slici 1.7b.
Izlazni napon je:

v o (t) =
1
1
[v i ( t ) v o ( t )]dt
i( t )dt =
C
RC
(1.20)
odnosno:
dv o ( t )
+ v o (t) = v i (t)
dt
(1.21)
gde je = RC vremenska konstanta kola. Ulazni napon vi (t) je:

V
v i (t) =
0
0 t T1
T1 < t T2
(1.22)
Reavanjem diferencijalne jednaine (1.21), smatrajui da su poetni uslovi jednaki nuli,

dobija se zakon promene izlaznog napona sa vremenom:
t
v o ( t ) = V 1 e , 0 t T1
(1.23)
u trenutku t = T1 izlazni napon je:

T
v o (T1 ) = V 1 e
(1.24)
Po prestanku dejstva ulazog signala zakon promene izlaznog napona sa vremenom je:
6
v o (t) = V 1 e
t T1
e , T < t T
1
2
(1.25)
Na slici 1.8 prikazani su odzivi RC kola sa slike 1.7a na periodinu povorku pravougaonih
naponskih impulsa u dva sluaja. U prvom sluaju je vremenska konstanta istog reda veliine
kao i period pobudnih impulsa (slika 1.8a), a u drugom je vremenska konstanta znatno vea
od perioda pobudnih impulsa >> T1 (slika 1.8b). Za veliku vremensku konstantu kola, kada
je napon na izlazu RC kola sa slike 1.7a znatno manji od napona na ulazu, iz jednaine (1.20)
sledi da je izlazni napon srazmeran integralu ulaznog napona:
v o (t) =
1
v i ( t )dt
(1.26)
RC filter propusnik niskih uestanosti sa velikom vremenskom konstantom u odnosu na

period pobudnih impulsa se naziva pasivni RC integrator ili kolo za integraljenje.
Na slici 1.9a prikazano je RC kolo propusnik visokih uestanosti, koje se pobuuje

naponskim impulsima pravougaonog talasnog oblika prikazanim na slici 1.9b.
Izlazni napon je:

v o ( t ) = Ri( t ) = RC
dv C ( t )
d[v i ( t ) v o ( t )]
= RC
dt
dt
(1.27)
odnosno:
dv o ( t )
dv ( t )
+ v o (t) = i
dt
dt
(1.28)
gde je = RC vremenska konstanta kola. Ulazni napon vi (t) je:

0 t T1
T1 < t T2
V
v i (t) =
0
(1.29)
Reavanjem diferencijalne jednaine (1.28), smatrajui da je napon na kondenzatoru pre

dejstva signala nula, dobija se :
v o ( t ) = Ve
, 0 t T1
(1.30)
U trenutku t = T1 izlazni napon je:

v o (T1 ) = Ve
T1
(1.31)
pri emu je:

v i (t) = V = v o (t) + v C (t)
(1.32)
Iz jednaina (1.31) i (1.32) sledi da je:

T
v C (T1 ) = V 1 e
(1.33)
Neposredno po prestanku dejstva ulazog signala ( t = T1+ ), kada je vi(t)=0, dobija se :

T
v o (T1+ ) = v C (T1+ ) = V 1 e
(1.34)
poto se napon na kondenzatoru ne menja trenutno. Po prestanku dejstva ulaznog signala

zakon promene izlaznog napona je:
T
v o ( t ) = V 1 e
t T1
e , T < t T
1
2
(1.35)
Na slici 1.10 prikazani su odzivi RC kola sa slike 1.9a na periodinu povorku

pravougaonih naponskih impulsa u dva sluaja. U prvom sluaju je vremenska konstanta
znatno manja od perioda pobudnih impulsa ( << T1 ), a u drugom je vremenska konstanta
znatno vea od perioda pobudnih impulsa ( >> T1 ). Za malu vremensku konstantu kola,
kada je izlazni napon mali u odnosu na ulazni napon, iz jednaine (1.27) sledi da je izlazni
napon srazmeran izvodu ulaznog napona:
v o (t) =
dv i ( t )
dt
(1.36)
RC filter propusnik visokih uestanosti sa malom vremenskom konstantom u odnosu na

period pobudnih impulsa naziva se pasivni RC diferencijator ili kolo za diferenciranje.
1.2.2. DIODNA KOLA ZA OBLIKOVANJE NAPONA
RC kola propusnici niskih i visokih uestanosti su linearna kola za oblikovanje naponskih

impulsa. Pored njih postoje i nelinearna kola za oblikovanje napona kod kojih se promena
oblika naponskih signala vri upotrebom elemenata sa nelinearnom karakteristikom
(poluprovodnike diode, bipolarni tranzistori, unipolarni tranzistori itd.). Najjednostavnija
nelinearna kola za oblikovanje naponskih signala su kola sa poluprovodnikim diodama
(diodni uobliavai).
Na slici 1.11 prikazana je strujno naponska karakteristika poluprovodnike diode. Kada
se dioda ukljui u elektrino kolo naizmenine struje, ona e zbog nelinearnosti svoje
karakteristike proputati struju samo u jednom smeru, kada je napon na anodi
poluprovodnike diode A vei od napona na katodi K. Struja direktno polarisane diode je
zanemarljivo mala sve dok direktan napon ne bude jednak pragu provoenja diode VDT (VDT
je oko 0.6V za silicijumske diode, a oko 0.2V za germanijumske diode). Tada je njen otpor
mali i struja u kolu zavisi uglavnom od otpora ostalog dela kola. Kada je dioda inverzno
polarisana kroz kolo tee mala inverzna struja diode. Da bi inverzna struja diode bila mala
neophodno je da inverzni napon bude manji od probojnog napona diode VBZ.
Kola za oblikovanje napona pomou dioda imaju veliku primenu u kolima za

ograniavanje napona. Na slici 1.12.a prikazano je kolo koje ograniava izlazni napon
maksimalne vrednosti koja je jednaka naponu referentnog izvora Vref. Naime, kada je ulazni
napon manji od referentnog napona, dioda provodi i izlazni napon je jednak ulaznom naponu
uveanom za pad napona na diodi VD. Kada je ulazni napon vei od referentnog napona,
dioda ne provodi i izlazni napon je jednak referentnom naponu. Na slici 1.12.b prikazan je
odziv kola sa slike 1.12.a za sinusnu pobudu.
10
Drugi nain ogranienja napona maksimalne vrednosti je prikazan na slici 1.13. Sve dok je
ulazni napon manji od referentnog napona Vref, dioda ne provodi i izlazni napon jednak je
ulaznom naponu. Kada ulazni napon poraste iznad referentnog napona dioda poinje da
provodi i ograniava izlazni napon na vrednost Vref + VD, gde je VD pad napona na diodi.
Na slici 1.14.a prikazano je kolo koje ograniava izlazni napon minimalne vrednosti
jednake naponu referentnog izvora Vref. Kada je ulazni napon manji od referentnog napona,
dioda ne provodi i izlazni napon je jednak referentnom naponu. Kada je ulazni napon vei od
referentnog napona, dioda provodi i izlazni napon je jednak ulaznom naponu umanjenom za
11
pad napona na diodi VD. Na slici 1.14.b prikazan je odziv kola sa slike 1.14.a za sinusnu
pobudu.
Drugi nain ogranienja napona minimalne vrednosti je prikazan na slici 1.15. Sve dok je
ulazni napon manji od referentnog napona Vref, dioda provodi i izlazni napon jednak je
Vref VD, gde je VD pad napona na diodi. Kada ulazni napon poraste iznad referentnog
napona dioda ne provodi i izlazni napon jednak je ulaznom naponu.
Pomou poluprovodnikih dioda mogue je realizovati i kolo za ogranienje napona sa

obe strane. Na slici 1.16 prikazana je realizacija kola (a) i odziv kola na sinusnu pobudu (b).
12
Pomou dioda mogue je realizovati i kolo koja omoguavaju da se maksimalna ili

minimalna vrednost izlaznog signala odrava na fiksnom naponskom nivou (uspostavlja
nivoa). Na slici 1.17.a prikazano je elementarno kolo za uspostavljnje maksimalne vrednosti
izlaznog signala, koje se pobuuje impulsima pravougaonog talasnog oblika prikazanim na
slici 1.17.b. Ako je kondenzator bio neoptereen pre pobuivanja, tada e na prvi impuls
napon na izlazu naglo da poraste (slika 17.c), dioda e da provede i kondenzator se brzo
napuni na napon V (slika 17.d). Po prestanka dejstva ulaznog signala, ulazni napon je nula, i
izlazni napon e se smanjiti za pad napona na kondenzatoru V, odnosno poto je izlazni
napon ve bio na nuli, smanjie se na V. U narednim periodima ulaznog napona, dioda vie
ne moe da provodi i izlazni napon jednak je ulaznom naponu umanjenom za napon na
kondenzatoru V. Maksimalna vrednost napona bie 0V.
13
Ako amplituda ulaznog napona poraste, kondenzator e se brzo dopuniti i maksimalna

vrednost ulaznog napona se nee promeniti. Ukoliko doe do smanjenja maksimalne
vrednosti ulaznog napona, dioda nee moi da provede i kondenzator se nee rasteretiti, pa e
maksimalna vrednost izlaznog napona biti negativna. Da bi uspostavlja napona ispravno
radio i pri smanjenju maksimalne vrednosti ulaznog napona, paralelno diodi se vezuje
otpornik R velike vrednosti, koji obezbeuje rastereenje kondenzatora kada dioda ne
provodi (slika 1.18).
Ukoliko je potrebno da maksimalna vrednost izlaznog napona bude Vref, tada se katoda
diode vezuje za referentni napon Vref umesto na masu. U sluaju kada je potrebno drati
14
minimalnu vrednost izlaznog napona na eljenom nivou, dioda u kolu na slici 1.18 menja
polaritet (slika 1.19).
15
ZADATAK
1. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 1. Poznato je: R = 2k,
C = 5nF.
1.1. Snimiti amplitudno frekventnu karakteristiku kola sa slike 1. Prilikom snimanja

efektivnu vrednost ulaznog napona odravati na konstantnoj vrednosti od Vi = 0.1V.
f
[kHz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
0.1
10
15
20
25
30
60
100
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [kHz]
0.0
1
10
10
10
10
16
1.2. Odrediti gornju graninu frekvenciju.

fH = ____________
2. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 2. Poznato je: R = 2k,
C = 5nF.

f
[kHz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
0.5
10
15
20
30
50
100
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [kHz]
0.0
1
10
10
10
10
17
2.2. Odrediti donju graninu frekvencija

fL = ____________
3. Za nepoznato elektrino kolo (maketa 2) koje se napaja iz izvora VCC = 15V snimiti
amplitudno frekventnu karakteristiku. Prilikom snimanja efektivnu vrednost ulaznog napona
odravati na konstantnoj vrednosti od Vi = 0.1V.
f
[kHz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
0.03
0.1
10
15
20
25
30
50
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [kHz]
0.0
1
10
10
10
10
10
4. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 1. Kolo se pobuuje

impulsima pravougaonog oblika visine V = 0.1V i frekvencije f = 5kHz.
18
4.1. Na osciloskopu posmatrati izlazni napon u odnosu na ulazni napon. Nacrtati oblik
izlaznog napona. Poznato je:
a) R = 2k, C = 5nF
b) R = 4k, C = 100nF

izlaznog napona. Poznato je:
a) R = 2k, C = 5nF
b) R = 4k, C = 100nF
19
6) Nepoznato elektrino kolo (maketa 2) napaja se iz izvora VCC = 15V i pobuuje se

izlaznog napona.
6.2. Odrediti parametre prelazne karakteristike: vreme porasta tr, vreme kanjenja td i
premaenje .
tr = __________
td = __________
= __________

sinusnim naponom frekvencije f = 1kHz i amplitude V = 5V. Poznato je: R = 1k,
Vref = 2.5V.
izlaznog napona.
20
7.2. Odrediti maksimalnu vrednost kojom je ogranien izlazni napon.

Vo max = __________
Vref = 2.5V.
izlaznog napona.
21
8.2. Odrediti minimalnu vrednost kojom je ogranien izlazni napon.

Vo min = __________
Vref1 = 2V, Vref2 = 2V.
izlaznog napona.
9.2. Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost kojom je ogranien izlazni napon.

Vo min = __________
Vo max = __________
impulsima pravougaonog oblika visine V = 10V i frekvencije f = 1kHz. Poznato je:
C = 0.2F, R = 100k, Vref = 2V.
22
izlaznog napona.
10.2. Odrediti maksimalnu vrednost izlaznog napona.

Vo max = __________
impulsima pravougaonog oblika visine V = 10V i frekvencije f = 1kHz. Poznato je:
C = 0.2F, R = 100k, Vref = 2V.
23
izlaznog napona.
11.2. Odrediti minimalnu vrednost izlaznog napona.

Vo min = __________
24
PITANJA ZA ODBRANU VEBE
1. Prenosna funkcija RC kola propusnika niskih uestanosti. Amplitudna i fazna

frekventna karakteristika. Gornja granina frekvencija.
2. Prenosna funkcija RC kola propusnika visokih uestanosti. Amplitudna i fazna
frekventna karakteristika. Donja granina frekvencija.
3. Parametri prelazne karakteristike elektrinih kola (vreme porasta, vreme kanjenja,
premaenje). Odziv RC kola propusnika niskih uestanosti kada se pobuuje
impulsima pravougaonog talasnog oblika za T1 i >> T1 .
4. Parametri prelazne karakteristike elektrinih kola (vreme porasta, vreme kanjenja,
premaenje). Odziv RC kola propusnika visokih uestanosti kada se pobuuje
impulsima pravougaonog talasnog oblika za << T1 i >> T1 .
5. Kola za ogranienje napona maksimalne vrednosti pomou diode.
6. Kola za ogranienje napona minimalne vrednosti pomou diode.
7. Kolo za ogranienje napona sa obe strane pomou dioda.
8. Kola za uspostavljanje nivoa pomou diode.
25
EMITTER FOLLOWER
2. EMITTER FOLLOWER
Na slici 2.1 prikazano je osnovno kolo emitter follower a koji je realizovano pomou
NPN tranzistora. Jednosmerni napon na bazi postavlja se na eljenu vrednost otpornicima R1
i R2. Otpornik RE odreuje jednosmerni napon na emitoru i jednosmernu struju kolektora u
mirnoj radnoj taki. Kondenzatori C1 i C2 su prazni pre ukljuenja jednosmernog napajanja
VCC. Kada se ukljui jednosmerno napajanje kondenzatori se u prelaznom reimu pune do
napona odreenim elementima kola kroz koje tee struja u stacionarnom stanju. Kondenzator
C1 onemoguava prolaz jednosmerne struje kroz pobudni generator Vi unutranje otpornosti
Rg, a kondenzator C2 onemoguava prolaz jednosmerne struje kroz potroa RP.
Za jednosmerni reim rada kolo sa slike 2.1 izgleda kao kolo na slici 2.2a. Da bi se
odredile jednosmerne struje i jednosmerni naponi potrebno je odrediti struju baze. Za
jednosmerni reim rada bazno kolo (VCC, R1, R2 ) se moe predstaviti pomou ekvivalentnog
Thevenin ovog kola (slika 2.2b).
26
EMITTER FOLLOWER
Prema Thevenin ovoj teoremi je:
VTh =
R2
VCC
R1 + R 2
(2.1)
R Th =
R 1R 2
R1 + R 2
(2.2)
Zbir padova napona po konturi baza emiter daje:
VTh R Th I B VBE R E I E = 0
(2.3)
Kako je:
I E = ( + 1)I B
(2.4)
I C = I B
(2.5)
Iz jednaina (2.3) i (2.4) sledi da je struja baze:
IB =
VTh VBE
R Th + ( + 1)R E
(2.6)
Tada je:
VB = VTh R Th I B
(2.7)
VE = VB VBE = R E I E
(2.8)
VC = VCC
(2.9)
Razlika jednosmernih napona izmeu baze i emitora VBE je oko 0.6V za NPN tranzistor,
odnosno oko 0.6V za PNP tranzistor. Prilikom dizajniranja emitter follower a otpornici R1
i R2 se obino biraju tako da jednosmerna struja baze (slika 2.2a.) bude mnogo manja (obino
deset puta) u odnosu na struju kroz razdelnik napona R1, R2 ( I1 I 2 10I B ). Tada je
jednosmerni napon na bazi:
VB =
R2
VCC
R1 + R 2
(2.10)
Otpornost koju vidi jednosmerni signal u bazi je:
RB =
VB
I B
(2.11)
Kako je:
VB = VE + VBE VE + 0.6V
(2.12)
27
EMITTER FOLLOWER
IB =
IE
+1
(2.13)
To je:
VB = VE
(2.14)
I B =
I E
+1
(2.15)
RB =
VB
VE
= ( + 1)
= ( + 1)R E
I B
I E
(2.16)
Da bi se dobio to manje izoblien signal na izlazu, jednosmerni napon izmeu kolektora i

emitora VCE treba postaviti na polovini napona napajanja VCC (sredina radne prave za
jednosmerne signale).
VCE = VC VE = VCC VE =
VCC
2
(2.17)
odnosno napon na emitoru treba postaviti na:

VE =
VCC
2
(2.18)
Za naizmenini reim rada kolo sa slike 2.1 izgleda kao kolo na slici 2.3. Kondenzatori C1
i C2 se biraju tako da se ponaaju kao kratke veze za sinusoidni signal odreene frekvencije.
Naponsko pojaanje je:
G=
Vo Vo Vb
=
Vi Vb Vi
(2.19)
gde je:
28
EMITTER FOLLOWER
Vb
R 1 || R 2
=
1
Vi
R g + R 1 || R 2
(2.20)
poto je unutranja otpornost pobudnog generatora mala.

Napon na bazi je:
Vb = Vbe + (R E || R P )I e =
+ R E || R P I e
gm
Transkonduktansa g m =
gm =
(2.21)
1
data je relacijom:
re
IC
VT
(2.22)
gde je:
VT =
kT
e
(2.23)
k = 1.38 10 23 J K 1 Bolcmanova konstanta

e = 1.6 10 19 C elementarno naelektrisanje
T apsolutna temperatura
Na sobnoj temperaturi VT = 25mV .
Izlazni napon je:
Vo = (R E || R P )I e
(2.24)
Iz jednaina (2.21) i (2.24) dobija se:

Vo
R E || R P
=
1
Vi 1
+ R E || R P
g
m
poto je
(2.25)
1
<< (R E || R P ) . Iz jednaina (2.19), (2.20) i (2.25) sledi da je pojaanje emitter
gm
follower a G 1.
Kondenzator C1 se bira tako da postavi donju graninu uestanost ulaznog kola na eljenu
vrednost. Granina uestanost odreena kondenzatorom C1 zavisi od naizmenine otpornosti
koju vidi ovaj kondenzator (slika 2.4).
29
EMITTER FOLLOWER
Naizmenina otpornost koju vidi kondenzator C1 je R g + R 1 || R 2 || R b , gde je

R b = ( + 1)(R E || R P ) . Granina uestanost je:
f g1 =
1
2C1 (R g + R 1 || R 2 || R b )
(2.26)
Otpornost Rb koju vidi naizmenini signal u bazi odreuje se eksperimentalno

korienjem generatora naizmeninog napona sa velikom ulaznom otpornou. Prvo se
iskljui tranzistor, tako da je naizmenini napon na bazi Vb1:
Vb1 =
R 1 || R 2
Vi
R g + R 1 || R 2
(2.27)
Posle prikljuenja tranzistora naizmenini napon na bazi Vb2 je:

Vb 2 =
R 1 || R 2 || R b
Vi
R g + R 1 || R 2 || R b
(2.28)
Iz jednaina (2.27) i (2.28) se dobija da je otpornost Rb:
Rb =
Vb1
Vb 2
R 1 || R 2
R g + R 1 || R 2 R 1 || R 2
1
Rg
Rg
(2.29)
Drugi nain polarizacije baze emitter follower a prikazan je na slici 2.5. Za polarizaciju
se koristi simetrino pozitivno i negativno napajanje.
30
EMITTER FOLLOWER
Jednosmerni napon na bazi je nula, ukoliko generator naizmeninog napona Vi ne generie

jednosmernu komponentu. Jednosmerni napon na emitoru je:
VE = VB VBE = VBE 0.6V
(2.30)
Jednosmerna struja emitora je:
IE =
VE ( VCC ) VCC VBE

=
RE
RE
(2.31)
Polarizaciju emitter follower a je mogue izvriti sa jednosmernim napajanjem kao na

slici 2.6, ukoliko generator naizmeninog napona Vi generie i jednosmeran napon VB,
pomou kojeg se napon na bazi postavlja na eljenu vrednost.
Emitter follower ima naponsko pojaanje oko 1, veliku ulaznu i malu izlaznu otpornost.
Koristi se obino kao stepen za prilagoavanje impedansi.
31
EMITTER FOLLOWER
ZADATAK

sinusnim naponom frekvencije f = 5kHz i efektivne vrednosti Vi = 0.5V. Poznato je:
R1 = 100k, R2 = 120k, RE = 10k, RP = 10k, VCC = 15V, C1 = 470nF, C2 = 100nF. Sva
merenja izvriti sa prekidaem u poloaju 1.
1.1. Multimetrom izmeriti jednosmerne napone na bazi VB, emitoru VE, kolektoru VC i
razliku jednosmernih napona izmeu baze i emitora VBE.
VB = __________
VE = __________
VC = __________
VBE = __________
1.2. Multimetrom izmeriti efektivne vrednosti naizmeninih napona na bazi Vb, emitoru Ve,
kolektoru Vc i potroau Vo.
Vb = __________
Ve = __________
Vc = __________
Vo = __________
1.3. Na osciloskopu posmatrati napone na bazi Vb, emitoru Ve, kolektoru Vc i potroau Vo u
odnosu na ulazni napon Vi.
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
32
EMITTER FOLLOWER
1.4. Multimetrom izmeriti jednosmerne struje emitora i kolektora i efektivnu vrednost

naizmenine struje kroz potroa.
IE = __________
IC = __________
Ip = __________

f
[Hz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
30
50
100
150
200
250
300
500
1000
5000
10000
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
1
10
10
10
f [Hz]
10

sinusnim naponom frekvencije f = 5kHz i efektivne vrednosti Vi = 3V. Poznato je:
Rg = 300k, R1 = 100k, R2 = 120k, RE = 10k, RP = 10k, VCC = 15V, C1 = 470nF,
C2 = 100nF.
33
EMITTER FOLLOWER
2.1. Otkaiti tranzistor postavljanjem prekidaa u poloaj 2. Izmeriti efektivnu vrednost

naizmeninog napona Vb1 na bazi:
Vb1 = ____________
2.2. Prikljuiti tranzistor postavljanjem prekidaa u poloaj 1. Izmeriti efektivnu vrednost
naizmeninog napona Vb2 na bazi:
Vb2 = ____________
2.3. Izraunati otpornost Rb koju vidi naizmenini signal u bazi iz jednaine
Rb =
Vb1
Vb 2
R 1 || R 2
R g + R 1 || R 2 R 1 || R 2
1
Rg
Rg
Rb = _____________
RE = 10k, VCC = 15V, C = 1F.
34
EMITTER FOLLOWER
VB = __________
VE = __________
VC = __________
VBE = __________
kolektoru Vc i izlazni napon Vo.
Vb = __________
Ve = __________
Vc = __________
Vo = __________
3.3. Multimetrom izmeriti jednosmernu struju emitora.
IE =____________
3.4. Na osciloskopu posmatrati napon na izlazu Vo u odnosu na ulazni napon Vi.
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.

sinusnim naponom frekvencije f = 5kHz i efektivne vrednosti Vi = 0.5V. Jednosmerni napon
na bazi postaviti na VB = 7.5V ukljuivanjem offset napona na izvoru. Poznato je: RE = 5k,
VCC = 15V, C = 1F.
35
EMITTER FOLLOWER
VB = __________
VE = __________
VC = __________
VBE = __________
kolektoru Vc i izlazni napon Vo.
Vb = __________
Ve = __________
Vc = __________
Vo = __________

Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
36
EMITTER FOLLOWER
1. Realizovati emitter follower. Objasniti ulogu
svakog elementa.
Izraunati
jednosmerne struje i napone u kolu (IB, IC, IE, VB, VC, VE).
2. Realizovati emitter follower. Objasniti ulogu svakog elementa. Izraunati naponsko
pojaanje i donju graninu uestanost ulaznog kola.
3. Realizovati emitter follower. Izraunati otpornost RB koju vidi jednosmerni signal u
bazi. Objasniti postupak merenja otpornost Rb koju vidi naizmenini signal u bazi.
4. Realizovati emitter follower sa simetrinim napajanjem. Odrediti jednosmerne struje i
napone u kolu (IC, IE, VB, VC, VE).
37
PUSH-PULL I POJAAVA SA ZAJEDNIKIM EMITOROM
3. PUSH-PULL I POJAAVA SA ZAJEDNIKIM EMITOROM
3.1. PUSH-PULL
Na slici 3.1 prikazano je osnovno kolo push-pull a. Tranzistori T1 i T2 su upareni,
komplementarni tranzistori. Tranzistor T1 je NPN tipa, a tranzistor T2 je PNP tipa. Oba
tranzistora imaju po apsolutnoj vrednosti isti jednosmerni napon VBE u aktivnom reimu.
Kada je ulazni napon vei od 0.6V tranzistor T1 radi u aktivnom reimu, dok je tranzistor
T2 zakoen. U ovom sluaju izlazni signal je istog oblika kao i ulazni, stim da je manji za
0.6V (manji za razliku napona izmeu baze i emitora). Kolo se ponaa kao emitter follower
sa otporom RP u emitoru. Kada je ulazni napon manji od 0.6V tranzistor T2 radi u aktivnom
reimu, dok je tranzistor T1 zakoen. I u ovom sluaju izlazni signal je istog oblika kao i
ulazni, stim da je vei za 0.6V (vei za razliku napona izmeu baze i emitora) i kolo se
takoe ponaa kao emitter follower. Kada je ulazni napon izmeu 0.6V i 0.6V oba
tranzistora su zakoena, izlazni napon je nula i dolazi do izoblienja signala (crossover
distorzija). Na slici 3.2 prikazan je oblik izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog napona.
38
Da bi se izbeglo stanje u kome su oba tranzistora zakoena, napon izmeu baza tranzistora
T1 i T2 treba postaviti na 2VBE, odnosno na oko 1.2V. Realizacija takvog kola je prikazana na
slici 3.3.
Otpornici R su postavljani radi napajanja tranzistora T3. Kondenzator C izmeu baza

tranzistora T1 i T2 se ponaa kao kratka veza za naizmenini reim. Otpornici RE su
postavljeni radi temperaturne stabilizacije. Kada je tranzistor T3 u aktivnom reimu, napon
VBE3 0.6V. Jednosmerna struja kroz otpornik Rb2 je:
I Rb2 =
VBE3 0.6V
R b2
R b2
(3.1)
Ako je napon izmeu baza tranzistora T1 i T2 VB1B2 = 2VBE 1.2V , tada je:
VB1B2 = 2VBE 1.2V = (R b1 + R b 2 )I R b 2
(3.2)
Da bi se izbegla crossover distorzija, iz jednaina (3.1) i (3.2) sledi da otpornost Rb1 treba
da bude priblina otpornosti Rb2.
3.2. POJAAVA SA ZAJEDNIKIM EMITOROM
Na slici 3.4 prikazano je osnovno kolo pojaavaa sa zajednikim emitorom (engl.
common emitter amplifier) koje je realizovano pomou PNP tranzistora. Otpornicima R1 i
39
R2 postavlja se jednosmerni napon baze na eljenu vrednost. Otpornik RE odreuje

jednosmerni napon na emitoru i zajedno sa otpornikom RC odreuje jednosmernu struju
kolektora u mirnoj radnoj taki. Kondezator C1 onemoguava prolaz jednosmerne struje kroz
pobudni generator.
Za jednosmerni reim rada kolo sa slike 3.4 izgleda kao kolo na slici 3.5.
Otpornike R1 i R2 treba odabrati tako da jednosmerna struja baze bude mnogo manja
(obino 10 puta) u odnosu na struju kroz razdelnik napona R1, R2 ( I1 I 2 10I B ). Tada je
jednosmerni napon na bazi:
VB =
R2
VCC
R1 + R 2
(3.3)
Jednosmerni napon na emitoru je:

VE = VB VBE VB + 0.6V
(3.4)
jer je razlika napona izmeu baze i emitora VBE oko 0.6V za PNP tranzistor.
40
Jednosmerna struja emitora je:

IE =
VE
RE
(3.5)
Kako je:
I E = ( + 1)I B
(3.6)
I C = I B
(3.7)
odnosno:
IC =
IE
+1
(3.8)
i reda 102, iz jednaine (3.8) sledi da su jednosmerne struje IC i IE priblino jednake.

Jednosmerni napon na kolektoru je:
VC = VCC + R C I C
(3.9)
Da bi se dobio to manje izoblien signal na izlazu, jednosmerni napon izmeu kolektora i

emitora VCE treba postaviti na polovini napona napajanja VCC (sredina radne prave za
jednosmerne signale).
VCE = VC VE =
VCC
2
(3.10)
G=
Vo
Vi
(3.11)
gde su:
41
Vo = R C I c
(3.12)
Vi Ve = R E I e
(3.13)
Ic =
Ie Ie
+1
(3.14)
Iz predhodnih jednaine sledi da je naponsko pojaanje:

G=
RC
RE
(3.15)
Znak u jednaini (3.15) ukazuje da je izlazni napon fazno pomeren za u odnosu na

ulazni napon.
Kondenzator C1 se bira tako da postavi donju graninu uestanost ulaznog kola na eljenu
vrednost. Granina uestanost odreena kondezatorom C1 zavisi od naizmenine otpornosti
koju vidi ovaj kondezator (slika 3.7). Ova otpornost je R 1 || R 2 || R b , gde je
R b = ( + 1)R E otpornost koju vidi naizmenini signal u bazi. Granina uestanost je:
f g1 =
1
2C1 (R 1 || R 2 || R b )
(3.16)
Iz jednaine (3.15) sledi da kod pojaavaa sa zajednikim emitorom naponsko pojaanje

zavisi od odnosa otpornika RC i RE. U sluaju kada je R E = 0 (pojaava sa uzemljenim
emitorom) naponsko pojaanje bi bilo veoma veliko, ali ne beskonano, zbog unutranje
otpornosti samog emitora tranzistora re, tj.:
G=
RC
re
(3.17)
Unutranje otpornosti emitora tranzistora re je:

re =
VT
IC
(3.18)
42
gde je:
VT =
kT
e
(3.19)
k = 1,38 10 23 J K 1 Bolcmanova konstanta

e = 1,6 10 19 C elementarno naelektrisanje
T apsolutna temperatura
Na sobnoj temperaturi VT = 25mV .
Meutim, otpornost re je veoma zavisna od promene temperature ambijenta i od mirne
radne take, odnosno jednosmerne struje kolektora IC. Struja kolektora je:
IC = ISe
VBE
VT
(3.18)
pa sa promenom ulaznog napona menja se struja IC, a samim tim i re. Zato pojaanje ovog
stepena zavisi od trenutne vrednosti napona na ulazu i napon na izlazu bie deformisan.
Pojaava sa uzemljenim emiterom je nepodesan za polarizaciju. Sa promenom temperature,
pri konstantnoj struji IC, napon VBE se smanjuje za oko 2,1 mV/ oC (napon VBE je obrnuto
proporcionalan sa T). Zbog toga struja IC raste sa porastom temperature (za faktor 10 sa
porastom temperature za 30 oC), i male promene temperature mogu da dovedu pojaava u
saturaciju. Zato se ne koristi esto pojaava sa uzemljenim emiterom. Ovaj problem se moe
reiti paralelnim vezivanjem kondenzatora CE sa otpornikom RE (slika 3.8). Kondenzator CE
predstavlja otvorenu vezu za jednosmerne signale i otpornik RE podeava jednosmerni napon
na emitoru i jednosmernu struju kolektora u mirnoj radnoj taki na eljenu vrednost. Za
naizmenini reim kondenzator CE predstavlja kratku vezu i kolo se ponaa kao stepen sa
uzemljenim emitorom. Na ovaj nain se dobija znatno pojaanje, a nema deformacije
izlaznog napona.
43
ZADATAK

RP = 1k, VCC = 15V.
1.1. Multimetrom izmeriti efektivnu vrednost naizmeninog napona na potroau Vo i

naizmeninu struju kroz potroa.
Vo = __________
IP = __________
1.2. Na osciloskopu posmatrati napon na ulazu Vi i izlazu Vo. Izmeriti razliku amplituda
ulaznog i izlaznog napona Vmax = Vimax Vomax. Izmeriti vreme crossover distorzije td.
Izmeriti vrednost ulaznog napona za koji izlazni napon poinje da raste sa nulte
vrednosti Vi+ , odnosno da opada sa nulte vrednosti Vi-.
Vmax = __________
td = __________
Vi+ = __________
Vi- = __________
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
RP = 1k, RE = 5, R = 12k, Rb2 = 360, C1 = 0.47F, VCC = 15V. Na mesto otpornika Rb1
postaviti otpornu dekadu.
44
2.1. Postaviti Rb1 na nulu (maksimalna distorzija signala). Na osciloskopu posmatrati ulazni
napon Vi i izlazni napon Vo. Odrediti vrednost otpora Rb1 za koju nestaje deformacija
izlaznog napona.
Rb1 = __________
2.2. Podesiti vrednost otpora Rb1 na vrednost za koju nema deformacije izlaznog napona.
Multimetrom izmeriti vrednost jednosmernih napona na bazama tranzistora T1 i T2 i
jednosmernu struju kroz otpornik R.
VB1 = __________
VB2 = __________
IR = __________
2.3. Multimetrom izmeriti efektivnu vrednost naizmeninog napona na izlazu Vo. Odrediti
naponsko pojaanje kola.
Vo = __________
G=
Vo
=__________
Vi
45

R1 = 300k, R2 = 36k, RE = 1k, RC = 5k, VCC = 15V, C1 = 100nF, C2 = 100nF.
VB = __________
VE = __________
VC = __________
VBE = __________
kolektoru Vc i na izlazu Vo.
Vb = __________
Ve = __________
Vc = __________
Vo = __________
3.3. Na osciloskopu posmatrati napone na bazi Vb, emitoru Ve, kolektoru Vc i na izlazu Vo u
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
3.4. Multimetrom izmeriti jednosmerne struje emitora i kolektora.
IE = __________
IC = __________
46
3.5. Za vrednosti otpornika RC datih u tabeli izraunati naponsko pojaanje.

1
RC
[k]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
10
15
4. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 4. Poznato je:

R1 = 300k, R2 = 36k, RE = 1k, RC = 5k, RP = 5k, VCC = 15V, C1 = 100nF, C2 = 100nF.
4.1. Multimetrom izmeriti efektivnu vrednost naizmenine struje kroz potroa. Kolo se
pobuuje sinusnim naponom frekvencije f = 5kHz i efektivne vrednosti Vi = 0.2V.
Ip = __________
4.2. Snimiti amplitudno frekventnu karakteristiku kola. Prilikom snimanja efektivnu
vrednost ulaznog napona odravati na konstantnoj vrednosti od Vi = 0.1V.
f
[Hz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
30
50
100
150
200
250
300
500
1000
5000
10000
47
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [Hz]
0.0
1
10
10
10
10

R1 = 300k, R2 = 36k, RE = 1k, RC = 5k, VCC = 15V, C1 = 100nF, C2 = 100nF,
CE = 470nF.
naponsko pojaanje.
Vo = __________
G=
Vo
= __________
Vi
48
5.2. Na osciloskopu posmatrati izlazni napon na izlazu Vo u odnosu na ulazni napon Vi.
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
R1 = 300k, R2 = 36k, RC = 5k, VCC = 15V, C1 = 100nF, C2 = 100nF.
naponsko pojaanje.
Vo = __________
G=
Vo
= __________
Vi

Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
49
1. Realizovati push pull sa crossover distorzijom. Objasniti kako radi.

2. Realizovati push pull bez crossover distorzije. Objasniti ulogu svakog elementa.
3. Realizovati pojaava sa zajednikim emitorom. Objasniti ulogu svakog elementa.
Izraunati jednosmerne struje i napone u kolu (IB, IC, IE, VB, VC, VE).
Izraunati naponsko pojaanje i donju graninu uestanost ulaznog kola.
Objasniti nedostatak pojaavaa sa uzemljenim emitorom
50
STRUJNI IZVOR I DIFERENCIJALNI POJAAVA
4. STRUJNI IZVOR I DIFERENCIJALNI POJAAVA
4.1. STRUJNI IZVOR

Strujni izvor (engl. Current source) je elektrino kolo koga karakterie velika izlazna
otpornost i koje treba da omogui to manju zavisnost struje kroz potroa od napona izmeu
njegovih krajeva. Na slici 4.1 prikazana je realizacija strujnog izvora pomou tranzistora kod
koga je polarizacija baze izvrena pomou razdelnika napona.
Otpornike R1 i R2 treba odabrati tako da jednosmerna struja baze bude mnogo manja u
odnosu na struju kroz razdelnik napona R1, R2. Tada je jednosmerni napon na bazi:
VB =
R2
VCC
R1 + R 2
(4.1)
Jednosmerni napon na emitoru je:

VE = VB VBE VB 0.6V
(4.2)
Tada je jednosmerna struja emitora:

IE =
VE
RE
(4.3)
Struja kolektora, koja je i izlazna struja strujnog izvora I, priblino je jednaka struji IE.
Maksimalna otpornost otpora potroaa za koje se kolo ponaa kao strujni izvor odreena je
uslovom da:
VCE > VCES 0.2V
(4.4)
Sa slike 4.1 se vidi da je:

VCE = VCC I(R P + R E )
(4.5)
51
Maksimalna vrednost otpora potroaa za koje kolo radi kao strujni izvor je:
(R P ) max =
VCC VCES IR E
I
(4.6)
4.2. DIFERENCIJALNI POJAAVA
Diferencijalni pojaava (engl. Differential amplifier) je elektrino kolo koje slui da

pojaa razliku napona dva nezavisna pobudna generatora. Na slici 4.2 prikazana je realizacija
diferencijalnog pojaavaa sa simetrinim optereenjima RC u kolektorima. Otpornik R se
ponaa kao strujni izvor konane strujne otpornosti i slui za napajanje emitora tranzistora.
Otpornicima RE se vri simetriranje struja emitora, ime se smanjuje eventualni uticaj
nepodudarnosti karakteristika tranzistora.
Jednosmerna komponenta ulaznih napona je nula, tako da su za jednosmerni reim baze

tranzistora na nultom potencijalu. Poto je kolo simetrino, emitorske struje IE su identine.
Zbir jednosmernih napona po konturi baza emitor daje:
0 = VBE R E I E 2R I E ( VCC )
(4.7)
Iz jednaine (4.7) sledi da su emitorske struje:

IE =
VCC VBE
R E + 2R
(4.8)
Struja kroz otpornik R je jednaka 2IE. Napon u taki A je:

VA = 2R I E VCC
(4.9)
52
Napon na kolektorima tranzistora je:

VC = VCC R C I C VCC R C I E
(4.10)
Otpornici RC se biraju tako da jednosmerni naponi na kolektorima bude na oko polovine

napona napajanja VCC.
Za naizmenini reim kolo sa slike 4.2 moe se prikazati kolom na slici 4.3.
Zbir naizmeninih napona po konturi baza emitor daje:

V1 (R E + re )I e1 R (I e1 + I e 2 ) = 0
(4.11)
V2 (R E + re )I e 2 R (I e1 + I e 2 ) = 0
(4.12)
gde je re emitorski otpor.

Sabiranjem i oduzimanjem jednaina (4.11) i (4.12) dobija se:
V1 + V2 = (2R + R E + re )(I e1 + I e 2 )
(4.13)
V1 V2 = (R E + re )(Ie1 Ie 2 )
(4.14)
odnosno:
V1 + V2
= I e1 + I e 2
2R + R E + re
(4.15)
V1 V2
= Ie1 Ie 2
R E + re
(4.16)

V1 + V2
V V2
= 2I e 2
1
2R + R E + re R E + re
(4.17)
Izlazni napon Vo je:
53
Vo = R C I c 2 R C I e 2 =
RC
RC
V + V2
(V1 V2 )
1
2(R E + re )
2R + R E + re
2
(4.18)
odnosno:
Vo = G d (V1 V2 ) + G s
V1 + V2
2
(4.19)
gde je:
Gd =
RC
diferencijalno pojaanje (engl. differential mode gain)
2(R E + re )
Gs=
RC
pojaanje srednje vrednosti (common mode gain)
2R + R E + re
Diferencijalno pojaanje i pojaanje srednje vrednosti ne zavise od kolektorskog otpora

tranzistora T1 i on se moe izostaviti. Odnos diferencijalnog pojaanja i pojaanja srednje
vrednosti je faktor potiskivanja napona srednje vrednosti (engl. common mode rejection
ratio CMRR) i predstavlja meru asimetrije diferencijalnog pojaavaa. U idealnom sluaju,
kada tei beskonanosti, diferencijalni pojaava pojaava samo razliku ulaznih napona.
=
Gd 2R + R E + re
=
Gs
2(R E + re )
(4.20)
Poveanjem otpornosti R moe se poveati faktor potiskivanja napona srednje vrednosti.

Meutim, poveavanjem otpornosti R smanjuje se struja kojom se napajaju emitori, tako da
za velike vrednosti otpornosti R tranzistori nemaju dovoljnu struju napajanja. Problem se
reava zamenom otpora R strujnim izvorom koji daje dovoljnu struju i koji ima veliku izlaznu
otpornost. Na slici 4.4 prikazana je realizacija diferencijalnog pojaavaa sa strujnim izvorom
realizovanog pomou tranzistora kod koga je polarizacija baze izvrena pomou Zener diode.
54
Napon na bazi tranzistora T3 je:

VB3 = VCC + VZ
(4.21)
Tada je:
VE 3 = VB3 VBE
I I E3 =
VE 3 (VCC )
R2
(4.22)
(4.23)
Pojaanje srednje vrednosti eksperimentalno se odreuje dovoenjem identinih napona

na ulaze diferencijalnog pojaavaa koji su u fazi, dok se diferencijalno pojaanje odreuje
dovoenjem napona koji su u protiv fazi.
Kada se jedan od ulaza diferencijalnog pojaavaa dovede na masu (slika 4.5) dobija se
kaskadna veza dva stepena. Tranzistor T1 je vezan kao emitter follower sa pojaanjem malo
manjim od jedinice. Tranzistor T2 predstavlja stepen sa uzemljenom bazom i ima veliko
naponsko pojaanje. Ovo kolo se odlikuje velikom temperaturnom stabilnou i irokim
frekventnim opsegom, zbog toga to je izbegnut Milerov efekat koji se javlja usled parazitne
kapacitivnosti izmeu baze i kolektora svakog tranzistora.
Naponsko pojaanje ovog stepena je:

G=
Vo
R ERC
=
Vi 2re R E + re2
(4.24)
Diferencijalni pojaava je ulazni stepen kod veine integrisanih pojaavaa. Takoe se

koristi kao ulazni stepen ureaja kod kojih dolazi slab signal zagaen umom (audio signali,
radiofrekventni signali itd.).
55
ZADATAK
1. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 1. Poznato je: R1 = 8.2k,
R2 = 1.6k, RE = 2k, VCC = 15V. Kao optereenje RP u kolektoru tranzistora staviti otpornu
dekadu.
1.1 Multimetrom meriti vrednost struje I u zavisnosti od otpornosti potroaa RP. Odrediti
struju strujnog izvora. Odrediti maksimalnu vrednost otpora potroaa RP za koju se kolo
ponaa kao strujni izvor. Izmeriti vrednost jednosmernog napona izmeu kolektora i
emitora VCE za vrednost otpornosti optereenja RP za koju struja poinje da pada.
I = __________
RPmax = __________
VCE = __________
2. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 2. Poznato je: R1 = 400,
RE = 2k, VZ = 6.2V, VCC = 15V. Kao optereenje RP u kolektoru tranzistora staviti otpornu
dekadu.
56
2.1. Multimetrom meriti vrednost struje I u zavisnosti od otpornosti potroaa RP. Odrediti
ponaa kao strujni izvor. Izmeriti vrednost jednosmernog napona izmeu kolektora i
emitora VCE za vrednost otpornosti optereenja RP za koju struja poinje da pada.
I = __________
RPmax = __________
VCE = __________
3. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 3. Na baze tranzistora

dovesti napone V1 i V2 koji su u fazi. Primar transformatora pobuivati sinusnim naponom
uestanosti f = 3kHz tako da se na jednom od sekundara transformatora (1 ili 2) dobije napon
efektivne vrednosti V1 = V2 = 100mV. Poznato je: RC = 2k, RE = 100, R = 2k,
VCC = 15V. Na mesto otpornika R vezati otpornu dekadu.
3.1. Izmeriti izlazni napon Vo. Odrediti pojaanje srednje vrednosti Gs. Na osciloskopu
posmatrati napon na izlazu Vo u odnosu na ulazni napon V1.
Vo = _________
Gs =
Vo
= ___________
V1
Komentar:_______________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________.
57

dovesti napone V1 i V2 koji su u protiv fazi. Napon V1 dovesti sa sekundara 1, a napon V2
dovesti sa sekundara 2. Primar transformatora pobuivati sinusnim naponom uestanosti
f = 3kHz tako da se na sekundarima dobiju naponi efektivne vrednosti V1 = V2 = 100mV.
Poznato je: RC = 2k, RE = 100, R = 2k, VCC = 15V. Na mesto otpornika R vezati otpornu
dekadu.
4.1. Izmeriti izlazni napon Vo. Odrediti diferencijalno pojaanje Gd. Na osciloskopu
posmatrati napon na izlazu Vo u odnosu na ulazne napone V1 i V2.
Vo=_________
Gd =
Vo
= ___________
V1
Komentar:_______________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________.
5. Za vrednosti otpornika date u tabeli ponoviti zadatke 3.1. i 4.1. Snimiti zavisnost faktora
potiskivanja napona srednje vrednosti od otpornosti otpornika R.
R
[k]
Gs
10
Gd
58
20
00
80
60
40
20
R [k]
0
0
10
11
12

dovesti napone V1 = V2 = 100mV koji su u protiv fazi. Poznato je: RC = 2k, RE = 100,
R = 2k, VCC = 15V .
6.1. Multimetrom izmeriti jednosmerne napone na kolektorima tranzistora i u voru A.
VC1 = __________
VC2 = __________
VA = __________
6.2. Multimetrom izmeriti jednosmerne struje kolektora tranzistora i jednosmernu struju kroz
otpornik R
IC1 = ___________
IC2 = ___________
I = ____________
7. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 4. Na bazu tranzistora T1

dovesti napone V1 = 100mV. Poznato je RC = 2k, RE = 100, R = 3k, VCC = 15V .
59
7.1. Multimetrom izmeriti izlazni napon Vo i napon u voru A. Izraunati naponsko

pojaanje G =
Vo
, pojaanje tranzistora T1
V1
V
G1 = a i pojaanje tranzistora T2
V1
V
G 2 = o .
Va
Vo = ________
G=
Vo
= ________
V1
G1 =
Va
= ________
V1
G2 =
Vo
= ________
Va
7.2. Na osciloskopu posmatrati napone na izlazu Vo i u voru A u odnosu na napon V1.

Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
8. Korienjem maketa 1 i 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 5. Na baze tranzistora
T1 i T2 dovesti napone V1 = 100mV. Poznato je RC = 2k, RE = 100, R1 = 400, R2 = 1k,
VCC = 15V, VZ = 6.2V.
60
8.1. Multimetrom izmeriti izlazni napon Vo kada su naponi V1 i V2 u fazi i u protiv fazi.
Izraunati pojaanje srednje vrednosti, diferencijalno pojaanje i faktor potiskivanja
napona srednje vrednosti.
Vos = __________
Gs = ___________
Vod = __________
Gd = ___________
= ___________
8.2. Multimetrom izmeriti jednosmernu struju strujnog izvora.

I = ___________
61
1. Realizovati strujni izvor pomou tranzistora. Izraunati struju kroz potroa.

Izraunati maksimalna otpornost otpora potroaa za koje se kolo ponaa kao strujni
izvor.
2. Realizovati diferencijalni pojaava sa otpornikom kao strujnim izvorom. Objasniti
ulogu svakog elementa. Izraunati struju koju daje strujni izvor.
3. Realizovati diferencijalni pojaava sa otpornikom kao strujnim izvorom. Objasniti
ulogu svakog elementa. Izraunati diferencijalno pojaanje, pojaanje srednje
vrednosti i faktor potiskivanja napona srednje vrednosti.
4. Realizovati diferencijalni pojaava kod koga je jedan ulaz doveden na masu.
Objasniti karakteristike kola. Izraunati izlazni napon.
62
ELEKTRONSKA KOLA SA JFET TRANZISTOROM
5. ELEKTRONSKA KOLA SA JFET TRANZISTOROM
Tranzistor sa efektom polja FET tranzistor (engl. Field Effect Transistor) je unipolarni
tranzistor iji su glavni nosioci naelektrisanja samo jedne vrste. U zavisnosti od vrste nosilaca
naelektrisanja FET tranzistori se dele na tranzistore N tipa, kod koga su glavni nosioci
naelektrisanja elektroni i tranzistore P tipa, kod koga su glavni nosioci naelektrisanja upljine.
Tranzistori sa efektom polja su elementi sa tri izvoda: gejt G (engl. gate), sors S (engl.
source) i drejn D (engl. drain). Dve osnovne vrste tranzistora sa efektom polja su JFET (engl.
Junction Field Effect Transistor) i MOSFET (engl. Metal Oxide Semiconductor Field Effect
Transistor). Kod JFET a upravljaku elektrodu, odnosno gejt, ini inverzno polarisan PN
spoj, dok je kod MOSFET a gejt izveden pomou metalizovanog oksida poluprovodnika.
Na slici 5.1 prikazani su simboli za JFET ove N tipa (a) i P tipa (b).
Na slici 5.2 prikazan je presek JFET a N tipa. Osnovu ini poluprovodnik N tipa na ijim
se bonim stranama nalazi sloj poluprovodnika P tipa.
63
Pod uticajem inverznog napona na gejtu u odnosu na sors, menja se irina oblasti
prostornog naelektrisanja (osenena oblast). Promena irine oblasti prostornog naelektrisanja
menja zapreminu kanala kroz koji protie struja, a time i elektrini otpor izmeu sorsa i
drejna. Usled promene otpora menja se i struja drejna. Na taj nain se ulaznim naponom
(napon gejta) regulie izlazna struja (struja drejna). Pri nekoj vrednosti napona inverzne
polarizacije izmeu gejta i sorsa, kanal se suava toliko da otpor tei veoma velikoj vrednosti,
tako da struja drejna tei nuli. Kada se JFET koristi u pojaavakim kolima PN spoj je
inverzno polarisan. Inverzna struja spoja je reda nA, to za posledicu ima veliku ulaznu
otpornost JFET a.
Na slici 5.3 je za JFET N tipa data zavisnost struje drejna ID od napona VDS za razne
vrednosti napona VGS. Struja ID na poetku relativno brzo raste sa naponom VDS, zatim se
porast usporava i na kraju dostie skoro konstantnu vrednost koja se ne menja sa naponom
VDS, sve do napona proboja. Na slici 5.3 je ucrtana linija VDS = VGS VP, gde je VP napon
praga provoenja. Da bi pojaava sa JFET om radio kao linearni pojaava mirnu radnu
taku treba postaviti desno od ove linije.
Na slici 5.4 je prikazan pojaava sa zajednikim sorsom (engl. common source amplifier)
koji je realizovan pomou JFET a N tipa. Otpornik RG slui da zatvori kolo gejt sors za
jednosmerne signale. Otpornik RS slui da obezbedi eljenu polarizaciju spoja gejt sors i
zajedno sa otpornikom RD odreuje jednosmernu struju drejna u mirnoj radnoj taki.
Kondenzator C1 onemoguava prolaz jednosmerne struje kroz pobudni generator Vi, a
kondenzator C2 onemoguava prolaz jednosmerne struje kroz potroa RP.
64
Za jednosmerni reim rada kola sa slike 5.4 izgleda kao kolo na slici 5.5.
Ulazna otpornost JFET a je veoma velika, pa je jednosmerna struja gejta veoma mala
(reda nA). Zbog toga je jednosmerna struja sorsa IS priblina jednosmernoj struji drejna ID.
Kako je struja gejta zanemarljivo mala, pad napona na otporu RG je zanemarljivo mali i gejt
je na potencijalu mase. Da bi JFET N tipa radio kao linearni pojaava potrebno je da:
VDS VGS VP
(5.1)
Jednosmerna struja drejna data je jednainom:

V
I D = I DSS 1 GS 2
VP
(5.2)
Tada je:
65
VS = R S I D
(5.3)
VD = VDD R D I D
(5.4)

G=
Vo
Vi
(5.5)
gde je:
Vo = I d (R P || R D )
(5.6)
+ R S I d
Vi = Vgs + R S I s Vgs + R S I d =
gm
(5.7)
Transkonduktansa gm je data relacijom:

gm =
V
I D
1
2
= I DSS 2(1 GS )
=
VGS
VP VP
VP
I D I DSS
(5.8)
Iz predhodnih jednaina sledi da je naponsko pojaanje:

G=
g m (R P || R D )
1+ gmRS
(5.9)
Pojaava sa zajednikim sorsom je analogno kolo sa pojaavaem sa zajednikim

emitorom kod bipolarnih tranzistora. Kako je transkonduktansa kod JFET pojaavaa znatno
manja nego kod bipolarnih tranzistora, to je i naponsko pojaanje ovih kola manje.
Paralelnim vezivanjem kondenzatora CS sa otpornikom RS moe se poveati izlazni napon
(slika 5.7).
66
Kondenzator CS predstavlja otvorenu vezu za jednosmerne signale i otpornik RS podeava

jednosmerni napon na sorsu i jednosmernu struju drejna na eljenu vrednost. Za naizmenini
reim kondenzator CS predstavlja kratku vezu i naponsko pojaanje je:
G = g m (R P || R D )
(5.10)
Na slici 5.8 prikazan je source follower koji je realizovan pomou JFET a N tipa
(analogno kolo emitter follower u kod bipolarnih tranzistora).

G=
Vo
Vi
(5.11)
gde su:
Vo = I s R S I d R S
(5.12)
67
+ R S I d
Vi = Vgs + R S I s Vgs + R S I d =
gm
(5.13)
Iz predhodnih jednaina sledi da je naponsko pojaanje:

G=
gmRS
1+ gmRS
Kada je R S >>
(5.14)
1
, izlazni napon Vo prati ulazni napon Vi, ali je u realnim kolima
gm
naponsko pojaanje source follower a uvek manje od jedinice.

Na slici 5.9 prikazan je razdvaja faze koji je realizovan pomou JFET a. Razdvaja faze
je kolo sa dva izlazna prikjuka na kojima se javljaju naponi jednakih amplituda, a suprotnih
faza. Da bi izlazni naponi V1 i V2 bili jednaki po intenzitetu, a suprotnih faza neophodno je
da RD = RS.
Na slici 5.10 prikazana je realizacija strujnog izvora pomou JFET a.
68
Struja kroz potroa RP je:

I = ID
V
= I DSS 1 GS
VP
(5.15)

VDD IR P VDS IR S = 0
(5.16)
odnosno:
VDS = VDD I(R P + R S )
(5.17)
Maksimalna vrednost otpora potroaa RP koji omoguava ispravni rad strujnog izvora
odreuje se iz uslova da je:
(VDS ) min = VDD I[(R P ) max + R S ] = VGS VP = IR S VP
(5.18)
odnosno:
(R P ) max =
VDD + VP
I
(5.19)
69
ZADATAK

RG = 1M, RS = 1k, RD = 10k, RP = 10k, VDD = 20V, C1 = 100nF, C2 = 100nF.
1.1. Multimetrom izmeriti jednosmerne napone na gejtu VG, sorsu VS i drejnu VD.
VG = __________
VS = __________
VD = __________
1.2. Multimetrom izmeriti efektivne vrednosti naizmeninih napona na gejtu Vg, sorsu Vs,
drejnu Vd i potroau Vo.
Vg = __________
Vs = __________
Vd = __________
Vo = __________
1.3. Na osciloskopu posmatrati napone na gejtu Vg, sorsu Vs, drejnu Vd i potroau Vo u
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
70
1.4. Multimetrom izmeriti jednosmerne struje drejna i sorsa i efektivnu vrednost naizmenine
struje kroz potroa.
ID = __________
IS = __________
Ip = __________

f
[Hz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
30
50
100
150
200
250
300
500
1000
5000
10000
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [Hz]
0.0
1
10
10
10
10

RG = 1M, RS = 1k, RD = 10k, RP = 10k, VDD = 20V, C1 = 100nF, C2 = 100nF, CS = 1F.
71
2.1. Multimetrom izmeriti efektivne vrednosti naizmeninih napona na izlazu Vo. Odrediti
naponsko pojaanje
Vo = __________
G=
Vo
=__________
Vi
2.2. Na osciloskopu posmatrati izlazni napon Vo u odnosu na ulazni napon Vi.

Komentar:_____________________________________________________________
______________________________________________________________________
_____________________________________________________________________.
RG = 1M, RS = 1k, VDD = 20V, C = 100nF.
72
3.1. Multimetrom izmeriti jednosmerne napone na gejtu VG, sorsu VS i drejnu VD.
VG = __________
VS = __________
VD = __________
3.2. Multimetrom izmeriti efektivne vrednosti naizmeninih napona na gejtu Vg, sorsu Vs,
drejnu Vd .
Vg = __________
Vs = __________
Vd = __________
3.3. Multimetrom izmeriti jednosmernu struju drejna.

ID =____________
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
RG = 1M, RS = 1k, RD = 1k, VDD = 20V, C = 100nF.
73
4.1. Na osciloskopu posmatrati izlazne napone V1 i V2.

Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
5. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 5. Poznato je: RS = 1k,
VDD = 20V. Kao optereenje RP staviti otpornu dekadu.
5.1. Multimetrom meriti vrednost struje I u zavisnosti od otpornosti potroaa RP. Odrediti
ponaa kao strujni izvor.
I = __________
RPmax = __________
74
1. Realizovati pojaava sa zajednikim sorsom. Objasniti ulogu svakog elementa.

Izraunati jednosmerne struje i napone u kolu (IG, IS, ID, VG, VS, VD).
2. Realizovati pojaava sa zajednikim sorsom. Objasniti ulogu svakog elementa.
Izraunati naponsko pojaanje.
3. Realizovati source follower. Objasniti ulogu svakog elementa. Izraunati jednosmerne
struje i napone u kolu (IG, IS, ID, VG, VS, VD).
4. Realizovati source follower. Objasniti ulogu svakog elementa. Izraunati naponsko
pojaanje.
5. Realizovati strujni izvor pomou JFET a. Izraunati struju kroz potroa. Izraunati
maksimalnu otpornost otpora potroaa za koju se kolo ponaa kao strujni izvor.
75
OPERACIONI POJAAVA
6. OPERACIONI POJAAVA
Operacioni pojaava (engl. Operational amplifier) je vrsta pojaavaa iji je simbol i

jedna od moguih konfiguracija prikljuaka (za operacioni pojaava LF 411) prikazana na
slici 6.1. Taka u uglu pokazuje odakle poinju da se broje prikljuci.
Znak + na ulazu 3 oznaava da je izlazni napon Vo u fazi sa ulaznim naponom V+ i

naziva se neinvertujui ulaz. Znak na ulazu 2 oznaava da je izlazni napon Vo fazno
pomeren za u odnosu na ulazni napon V i naziva se invertujui ulaz. Ofset nule slui za
korekciju asimetrija koje se neizbeno javljaju prilikom proizvodnje operacionih pojaavaa.
Operacioni pojaava je viestepeni pojaava. Ulazni stepen operacionog pojaavaa je
diferencijalni pojaava koji treba da obezbedi veliko pojaanje za diferencijalni signal
Vd =V+ V, a to manje da pojaa signal srednje vrednosti. Ulazni stepen takoe treba da
obezbedi veliku ulaznu otpornost, malu ulaznu struju i mali strujni ofset i naponski drift.
Meustepen treba da obezbedi potrebno naponsko i strujno pojaanje. Takoe jednosmerni
nivo signala sa izlaza diferencijalnog pojaavaa svodi na potrebnu vrednost kojim se
obezbeuje nulti jednosmerni nivo na izlazu operacionog pojaavaa kada je ulazni signal
nula. Izlazni stepen se gradi kao pojaava snage i treba da obezbedi malu izlaznu otpornost.
Neki od osnovnih parametara koji se definiu kod operacionog pojaavaa su:
Pojaanje pojaavaa u otvorenoj petlji G o =
Ulazna otpornost Ri
Izlazna otpornost Ro
Propusni opseg
Vo
V+ V
76
OPERACIONI POJAAVA
Idealni operacioni pojaava ima beskonano pojaanje Go, beskonanu ulaznu otpornost,
nultu izlaznu otpornost i beskonano irok propusni opseg. Savremeni operacioni pojaavai
imaju priblino takve karakteristika i esto se pri analizi kola zamenjuju idealnim modelom.
Operacioni pojaavai se uglavnom koriste u kolima sa povratnom spregom. Na slici 6.2
je prikazana realizacija invertujueg operacionog pojaavaa. Ukoliko je operacioni
pojaava idealan (Go ), tada je:
Vd =
Vo
=0
Go
(6.1)
i neinvertujui ulaz vezan za masu, pa je i invertujui ulaz na masi.

Vi = IR1
(6.2)
Vo = IR 2
(6.3)
G=
Vo
R
= 2
Vi
R1
(6.4)
Pojaanje G je negativnno (zato se i naziva invertujui pojaava) i zavisi od odnosa

otpornika R1 i R2. Otpornik R izmeu mase i neinvertujueg ulaza ne utie na pojaanje i
koristi se da smanji termiki drift. Njegova optimalna vrednost je R = R 1 || R 2 .
Na slici 6.3 je prikazana realizacija neinvertujueg operacionog pojaavaa. Ukoliko je
operacioni pojaava idealan (Go ), tada je Vd = 0 i neinvertujui ulaz je potencijalu Vi,
pa je i invertujui ulaz na potencijalu Vi .
77
OPERACIONI POJAAVA

Vi = IR1
(6.5)
Vi Vo = IR 2
(6.6)

G=
Vo
R
= 1+ 2
Vi
R1
(6.7)
Pojaanje G je pozitivno (zato se i naziva neinvertujui pojaava), vee od jedan i zavisi

od odnosa otpornika R1 i R2. Ukoliko na slici 6.3 otpornik R1 i / ili R2 = 0 (slika 6.4)
tada je G = 1, i operacioni pojaava pod ovim uslovima slui kao razdvojni stepen, kod koga
izlazni napon skoro idealno prati promenu ulaznog napona.
Na slici 6.5 prikazano je kolo za sabiranje sa dva ulaza koje je realizovano pomou
idealnog operacionog pojaavaa. Sa slike 6.5 se vidi da je:
I = I1 + I 2 =
Vi1 Vi 2
+
R1 R 2
(6.8)
Izlazni napon je:
R
R
Vo = R f I = f Vi1 + f Vi 2
R2
R1
(6.9)
78
OPERACIONI POJAAVA
Operacioni pojaava se koristi i kao komparator napona (slika 6.6). Komparatori su kola
koja slue za poreenje pobudnog napona Vi sa referentnim naponom VR.
Na slici 6.7 je data prenosna karakteristika komparatora. Kada je Vi = VR karakteristika

prolazi kroz koordinatni poetak. Sa porastom razlike Vi VR karakteristika linearno opada i
pri razlici napona reda mV prelazi u zasienje. Tada je izlazni napon Vo- priblino jednak
naponu napajanja operacionog pojaavaa VCC. Slino se deava i kada je razlika Vi VR
manja od nule. Napon na izlazu je Vo+ je priblino jednak naponu napajanja operacionog
pojaavaa + VCC. Mala vrednost napona zasienja je posledica velikog pojaanja
operacionog pojaavaa.
Ukoliko se pobudni napon menja po sinusnom zakonu, izlazni napon e biti pravougaonog
talasnog oblika ije poluperiode T1 i T2 zavise od ampitude pobudnog napona (slika 6.8).
79
OPERACIONI POJAAVA
Uvoenjem pozitivne povratne sprege u kolo komparatora dobija se mitovo okidno kolo
(slika 6.9).
Nivoi ulaznog napona pri kojima nastaju promene na izlazu pojaavaa odreeni su
vrednou napona VT = Vi. Sa kola sa slike 6.9 se vidi da je:
VR VT VT Vo
=
R1
R2
(6.10)
odnosno:
VT =
R2
R1
VR +
Vo
R1 + R 2
R1 + R 2
(6.11)
Karakteristika prenosa kola sa slike 6.9 prikazana je na slici 6.10. Referentni naponi VT1 i
VT2 nazivaju se naponi okidanja. Zbog slinosti sa karakteristikama magnetnih materijala,
karakteristika prenosa mitovog kola naziva se histerezisna petlja, odnosno histerezis.
80
OPERACIONI POJAAVA
Nii naponski nivo okidanja mitovog okidnog kola je:

VT1 =
R2
R1
VR +
Vo
R1 + R 2
R1 + R 2
(6.12)
Vii naponski nivo okidanja mitovog okidnog kola je:

VT 2 =
R2
R1
VR +
Vo +
R1 + R 2
R1 + R 2
(6.13)
Razlika naponskih nivoa okidanja ine irinu histerezisa mitovog okidnog kola:
VH = VT 2 VT1 =
R1
(Vo + Vo )
R1 + R 2
(6.14)
Centar histerezisa je:

VCH =
VT1 + VT 2
R2
R1
1
=
VR +
(Vo + + Vo )
2
R1 + R 2
2 R1 + R 2
(6.15)
Na slici 6.11 prikazan je oblik izlaznog signala Vo u zavisnosti od vrednosti ulaznog

signala Vi.
81
OPERACIONI POJAAVA
Pomou operacionog pojaavaa sa pozitivnom povratnom spregom mogu se realizovati

multivibratori kola koja slue za generisanje napona pravougaonog ili kvadratnog oblika.
Razlikuju se od mitovog kola po tome to im se dodaje odgovarajue RC kolo. Astabilni
multivibrator sa slike 6.12 raspolae sa dva kvazistabilna stanja Vo+ i Vo-. Do promene stanja
dolazi svaki put kada napon na kondenzatoru VC postane jednak naponu na neinvertujuem
ulazu.
Preko otpornika R1 i R2 izvedena je pozitivna povratna sprega sa izlaza operacionog

pojaavaa na njegov neinvertujui ulaz. Faktor povratne sprege je:
=
R2
R1 + R 2
(6.16)
Takoe je sa izlaza operacionog pojaavaa ostvarena veza preko otpornika R sa

invertujuim ulazom, na koji je prikljuen kondenzator C. Punjenje i pranjenje kondenzatora
se vri preko otpornika R, pa je vremenska konstanta u oba kvazistabilna stanja = RC.
82
OPERACIONI POJAAVA
Nain rada prikazan je na vremenskom dijagramu napona na slici 6.13. U vremenskom

intervalu T1 na izlazu kola je vii izlazni nivo Vo+. Kondenzator C se puni preko otpornika R.
Promena napona na kondenzatoru u toku punjenja je:
VC ( t ) = Vo + (Vo + Vo )e
(6.17)
Ovaj napon raste prema vrednosti Vo+. Meutim, kada dostigne referentnu vrednost Vo+,
koja se nalazi na neinvertujuem ulazu operacionog pojaavaa, naponski nivo se menja na
nii izlazni nivo Vo-, ime se zavrava period T1. Iz uslova VC(T1)=Vo+ dobija se da je:
V Vo
T1 = ln o +
V
V
o+
o+
(6.18)
U vremenskom intervalu T2 na izlazu kola je nii izlazni nivo Vo-. Kondenzator C se

prazni preko otpornika R. Promena napona na kondenzatoru u toku pranjenja je:
VC ( t ) = Vo (Vo Vo + )e
(6.19)
Ovaj napon opada prema vrednosti Vo-. Meutim, kada dostigne referentnu vrednost Vo-,
koja se nalazi na neinvertujuem ulazu operacionog pojaavaa, naponski nivo se menja na
vii izlazni nivo Vo+, ime se zavrava period T2. Iz uslova VC(T2)=Vo- dobija se da je:
V Vo +
T2 = RC ln o
Vo Vo
(6.20)
Period oscilovanja astabilnog multivibratora je:

2R 1
1+
= 2 ln1 +
T = T1 + T2 = 2 ln
R 2
1
(6.21)
Pomou operacionog pojaavaa, termogenih otpora i kondenzatora mogu se realizovati

kola koja imaju osobine elektrinih filtera i nazivaju se aktivni filtri. Ampitudno frekventna
karakteristika Butterworth ovih filtera propusnika niskih uestanosti opisuje se funkcijom:
G ( jf )
=
Go
f
1 +
fo
2n
(6.22)
gde je n red filtera, a o granina uestanost. Na slici 6.14 prikazana je karakteristika

idealnog filtera propusnika niskih uestanosti, kao i nekoliko Butterworth ovih
karakteristika za razliite vrednosti n.
83
OPERACIONI POJAAVA
Na slici 6.15 su prikazani aktivni filtri drugog reda propusnici niskih (a) i visokih (b)
uestanosti.
84
OPERACIONI POJAAVA
ZADATAK

sinusnim naponom frekvencije f = 1kHz i amplitude 1V. Poznato je R1 = 5k, R2 = 10k,
R = 2k, VCC = 15V.
1.1. Na osciloskopu posmatrati izlazni napon Vo u odnosu na ulazni napon Vi. Odrediti
naponsko pojaanje i faznu razliku izmeu izlaznog i ulaznog napona.
G=
Vo max
= __________
Vi max
= __________

sinusnim naponom frekvencije f = 1kHz i amplitude 1V. Poznato je R1 = 5k, R2 = 15k,
R = 2k, VCC = 15V.
2.1. Na osciloskopu posmatrati izlazni napon Vo u odnosu na ulazni napon Vi. Odrediti
naponsko pojaanje i faznu razliku izmeu izlaznog i ulaznog napona.
G=
Vo max
= __________
Vi max
= __________
85
OPERACIONI POJAAVA

jednosmernim naponima Vi1 = 2V i Vi2 = 3V koji se dovode preko potenciometara. Poznato
je R1 = 5k, R2 = 5k, Rf = 5k, R = 1k, VCC = 15V.
3.1. Osciloskopom izmeriti izlazni napon Vo.

Vo = __________
sinusnim naponom frekvencije f = 1kHz i amplitude 3V. Poznato je R = 5k, R1 = 5k,
R2 = 130k, VR = 1V, VCC = 15V.
4.1. Osciloskopom izmeriti poluperiode T1 i T2, napon histerezisa VH i izlazne nivoe signala
Vo+ i Vo-.
T1 = ________ T2 = ________ VH = ________ Vo+ = _________ Vo- = _________
86
OPERACIONI POJAAVA
5. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 5. Poznato je R1 = 20k,

R2 = 130k, R = 10k, C = 0.1F, VCC = 15V.
5.1. Osciloskopom izmeriti poluperiode T1 i T2, izlazne nivoe signala Vo+ i Vo-.
T1 = _________
T2 = _________
Vo+ = _________
Vo- = _________
6. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 6. Poznato je Rf = 5.9k,

R1 = 10k, R = 16k, C = 10nF, VCC = 15V.

f
[Hz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
50
250
500
750
1000
1250
1500
2000
2500
5000
10000
87
OPERACIONI POJAAVA
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [Hz]
0.0
1
7. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 7. Poznato je Rf = 5.9k,

R1 = 10k, R = 16k, C = 10nF, VCC = 15V.

f
[Hz]
Vo
[V]
V
G= o
Vi
50
250
500
750
1000
1250
1500
2000
2500
5000
10000
88
OPERACIONI POJAAVA
|G(f)|
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
f [Hz]
0.0
1
89
OPERACIONI POJAAVA
1. Realizovati invertujui i neinvertujui operacioni pojaava. Izraunati naponska

pojaanja.
2. Realizovati sabira sa dva ulaza. Izraunati izlazni napon.
3. Operacioni pojaava kao komparator napona. Objasniti kako radi.
4. Realizovati mitovo okidno kolo. Objasniti kako radi.
5. Realizovati astabilni multivibrator. Objasniti kako radi.
90
USMERAI I STABILIZATORI NAPONA
7. USMERAI I STABILIZATORI NAPONA
Kako se za napajanje elektronskih ureaja koriste izvori jednosmernog napona, esto se

javlja potreba da se izvri pretvaranje naizmeninog napona u jednosmerni napon. Sistem za
pretvaranje naizmeninog napona u jednosmerni obino se sastoji od transformatora,
usmerakog bloka, filtera i stabilizatora napona.
Transformator transformie napon mree (220V) na eljenu vrednost na sekundaru
transformatora, a takoe obezbeuje galvansku izolaciju izmeu mree i ureaja. Usmeraki
blok i filtri ispravljaju naizmenini napon i usrednjavaju. Varijacije dobijenog jednosmernog
napona su esto veoma velike. Zato je potrebno izvriti i stabilizaciju koja smanjuje uticaj
promene naizmeninog napona mree i otpora potroaa.
7.1. USMERAI NAPONA
Za usmeravanje naizmenine struje neophodno je u elektrino kolo staviti elemente koji
imaju osobinu da proputaju struju samo u jednom smeru. Takvi elementi su
poluprovodnike diode. Na slici 7.1 prikazan je najjednostavniji, jednostrani usmera. Na
sekundaru transformatora se dobija naizmenini napon ija je trenutna vrednost:
v s ( t ) = Vsm sin t
(7.1)
Struja tee kroz potroa samo u toku jedne poluperiode, kada je napon na sekundaru
takav da je anoda poluprovodnike diode na viem potencijalu od katode. Prilikom direktne
polarizacije, dioda proputa struju i otpor u kolu sekundara, ukoliko se zanemari otpor
transformatora, jednak je zbiru otpora direktno polarisane diode rD i otpora potroaa RP.
Prilikom inverzne polarizacije, dioda ne proputa struju i otpor u kolu sekundara je
91
beskonano veliki (otpor inverzno polarisane diode). Talasni oblik napona na potroau je
(slika 7.2):
v = Vm sin t
v=0
0 t
(7.2)
t 2
gde je:
Vm = Vsm
Rp
(7.3)
rD + R p
Srednja vrednost ili jednosmerna komponenta izlaznog, usmerenog napona je:

2
Vdc =
1
1
1
vd(t ) =
Vm sin td (t ) = Vm
2 0
2 0
(7.4)
Efektivna vrednost izlaznog napona je:

2
Vef =
1
v 2 d (t ) =
2 0
V
1
Vm2 sin 2 td (t ) = m
2 0
2
(7.5)
Efektivna vrednost naizmenine komponente izlaznog napona je:

2
v ef = Vef2 Vdc
(7.6)
Za napajanje elektronskih ureaja potrebna je samo jednosmerna komponenta, bez

prisustva harmonika. Za ocenu kvaliteta pretvaranja naizmeninog napona u jednosmerni
koristi se faktor talasnosti koji predstavlja odnos efektivne vrednosti naizmenine
komponente i srednje vrednosti izlaznog napona:
2
V
v
= ef = ef 1
Vdc
Vdc
(7.7)
Za jednostrani usmera faktor talasnosti je 1.21 i ukazuje da je efektivna vrednost napona

harmonika vea od jednosmerne komponente. U praksi se trai mnogo manji faktor
92
talasnosti, obino oko 0.001, tj. da efektivna vrednost naizmenine komponente bude bar
hiljadu puta manja od jednosmerne komponente.
Prilikom projektovanja usmeraa treba voditi rauna o graninim vrednostima parametara
upotrebljene diode i to o maksimalnoj struji provodne diode i maksimalnom inverznom
naponu na diodi.
Karakteristike usmeraa se mogu znatno poboljati ako se isprave obe poluperiode napona
sekundara. Na slici 7.3 je prikazan je dvostrani usmera koji ima transformator sa dva
identina sekundarna namotaja i dve diode.
Dioda D1 sa prvim namotajem ini jednostrani usmera i daje struju kroz potroa za
vreme prve poluperide kada je direktno polarisana, a dioda D2 inverzno polarisana. Za vreme
druge poluperiode dioda D2 je direktno polarisana i proputa struju kroz potroa, dok je
dioda D1 inverzno polarisana. Talasni oblik napona na potroau je prikazan na slici 7.4.
Kod dvostranog usmeraa struja kroz potroa protie za vreme cele periode i to u istom
smeru. Jednosmerna komponenta usmerenog napona dvostranog usmeraa je dva puta vea
93
od jednosmerne komponente kod jednostanog usmeraa, dok je naizmenina komponenta

manja. Faktor talasnosti dvostranog usmeraa je 0.48.
Dvostrani usmera se moe realizovati i kada nema dva sekundara na transformatoru. Na
slici 7.5 prikazano je kolo mostnog, dvostranog usmeraa, koji se naziva Grecov usmera.
Diode provode u parovima. U jednoj poluperiodi provode diode D1 i D3, dok u drugoj
poluperiodi diode D2 i D4.
Smanjenje talasnosti dvostranim usmeraem jo uvek je nedovoljno. Najprostiji nain

smanjenja talasnosti usmerenog napona postie se vezivanjem kondenzatora paralelno sa
potroaem. Na slici 7.6 je prikazan jednostrani usmera sa kapacitivnim filterom.
Kondenzator se puni u toku provodnog perioda diode, dok se u neprovodnom periodu

diode prazni kroz potroa RP po eksponencijalnom zakonu. Ukoliko je vremenska konstanta
kola RPC velika u odnosu na period ulaznog naizmeninog napona, napon na potroau se
veoma malo menja za vreme pranjenja kondenzatora, a time se i talasnost prilino smanjuje.
Egzaktna analiza usmeraa sa kapacitivnim filterom je komplikovana zbog prisustva diode
koja je nelinearan elemenat. Moe se izvriti uproena analiza pod sledeim pretpostavkama
(slika 7.7):
a) otpor diode je zanemarljivo mali;
94
b) vreme punjenja kondenzatora u odnosu na vreme pranjenja kondenzatora je vrlo

malo, pa se moe smatrati da se kondenzator puni trenutno;
c) opadanje napona na kondenzatoru prilikom pranjenja je linearno, jer je vremenska
konstanta kola RPC je mnogo vea od perioda T naizmeninog napona.
Sa usvojenim pretpostavkama sledi da je srednja vrednost usmerenog napona:
1
Vdc = Vsm V
2
(7.8)
gde je V maksimalna varijacija napona na potroau. Kondenzator se prazni za vreme cele

periode T, pa je:
V =
Q I dc T
=
C
C
(7.9)
gde je Q koliina naelektrisanja koja protie kroz potroa za vreme pranjenja

kondenzatora T, dok je Idc srednja vrednost usmerene struje. Kako je:
I dc =
T=
Vdc
Rp
(7.10)
(7.11)
srednja vrednost usmerenog napona je:

Vdc =
Vsm
1+
R p C
(7.12)
Faktor talasnosti se moe izraunati ako je poznata efektivna vrednost naizmenine

komponente napona na potroau. Sa slike 7.7 se vidi da je:
v=
1
V
V
t
2
T
(7.13)
Efektivna vrednost izlaznog napona je:
95
Vef =
Vsm
V
1T 2
=
v dt =
T0
2 3
3 + R p C
(7.14)
Iz jednaina (7.12) i (7.14) se dobija faktor talasnosti jednostranog usmeraa:

=
(7.15)
3R p C
Kod dvostranog usmeraa srednja vrednost usmerenog napona je dva puta vea nego kod
jednostranog, pa je talasnost dvostruko manja:
=
(7.16)
2 3R p C
7.2. STABILIZATORI NAPONA
U mnogim primenama nije dovoljna samo mala vrednost talasnosti usmerenog napona,
ve se zahteva da usmereni napon bude to stabilniji. Promena jednosmernog napona na
izlazu usmeraa zavisi uglavnom od promena napona mree i otpora potroaa. Problem se
moe reiti uvoenjem u kolo usmeraa stabilizator napona.
Kada zahtevi u pogledu stabilnosti izlaznog napona nisu strogi, za stabilizaciju napona
usmeraa koriste se Zenerove dioda. Na slici 7.8 prikazana je karakteristika poluprovodnike
diode koja radi u oblasti inverzne polarizacije, kada je katoda K poluprovodnike diode na
veem potencijalu od anode A.
Pri odreenoj vrednosti inverznog napona VBZ (probojni, Zenerov napon) dolazi do naglog
porasta struje diode, dok se napon veoma sporo menja sa porastom struje. Diode koje rade u
96
probojnoj oblasti nazivaju se Zenerove dioda. Mera promene napona sa promenom struje
opisuje se Zenerovim otporom rz koji se definie za srednju radnu struju:
rz =
dVZ
dI Z
(7.17)
Kolo za stabilizaciju napona pomou Zenerove diode prikazano je na slici 7.9.
Otpornikom R struja kroz Zenerovu diodu se odrava u radnom opsegu IZ min < IZ < IZ max,
bilo da se promeni ulazni napon ili otpor potroaa RP. Ispod IZ min nee biti stabilizacije, a
iznad IZ max nastaje preoptereenje Zenerove diode.
Stabilnost izlaznog napona zavisi od promene ulaznog napona i otpora potroaa. Neka je
optereenje konstantno i mnogo vee od otpora Zenerove diode rz << RP. Tada je IP << IZ i
celokupnu promenu ulazne struje preuzima Zenerova dioda.
I I Z =
VZ
rz
(7.18)
Ukupna promena ulaznog napona se rasporeuje izmeu otpora R i Zenerove diode:

Vi = VR + VZ = (R + rz )I
(7.19)

VZ
rz
r
=
z << 1
Vi
R + rz R
(7.20)
Iz jednaine (7.20) sledi da je promena napona na izlazu mnogo manja od promene napona
na ulazu kola, i to onoliko puta koliko je otpor R vei od otpora Zenerove diode rz.
Ukoliko je ulazni napon konstantan , a otpor potroaa promenjiv, tada je:
Vi = VR + VZ = 0
(7.21)
Ukupna promena struje jednaka je zbiru promene struje kroz Zenerovu diodu i otpor RP:
I = I P + I Z
(7.22)
Promena izlazne struje stabilizatora je Io = IP, dok je IZ = VZ / rz, pa iz jednaina

(7.21) i (7.22) sledi da je izlazni otpor stabilizatora:
97
Ro =
VZ
r R
= z
rz
Io
rz + R
(7.23)
Stabilizator se ponaa kao naponski izvor sa unutranjim otporom rz. Kako je otpor rz vrlo
mali (reda ), to je i promena izlaznog napona vrlo mala.
Za dizajniranje stabilizatora napona pomou Zenerove diode neophodni su sledei podaci:
a) Minimalni (Vi min) i maksimalni (Vi max) ulazni napon Vi;
b) Izlazni napon Vo;
c) Minimalna (IP min) i maksimalna (IP max) struja kroz potroa.
Prvo se odreuje otpor R. Pri najniem ulaznom naponu struja kroz otpor R mora biti:
I min = I P max + I Z min
(7.24)
da Zenerova dioda ne bi izala iz radnog podruja. Otpor R mora biti:

R
Vi min Vo
I min
(7.25)
Zenerova dioda se bira prema izlaznom naponu poto je VZ = Vo. Maksimalna struja
Zenerove diode odreuje se iz uslova da je:
I P max + I Z min = I P min + I Z max
(7.26)
i ona je:
Vi max Vo
(7.27)
R
Maksimalna struja kroz Zenerovu diodu je za maksimalan ulazni napon, dok je
I Z max = I Z min + I P max +
istovremeno struja kroz potroa minimalna.

Za dobijanje visoko stabilisanog napona pomou Zenerovih dioda koristi se izvor sa dve
diode (slika 7.10). Ulazni napon se stabilie prvom Zenerovom diodom, pa se napon VZ1
ponovo stabilie drugom Zenerovom diodom. Prva Zenerova dioda treba da ima napon
napajanja koji je priblino dva puta vei od napona napajanja druge diode (VZ1 2VZ2).
Druga Zenerova dioda se bira sa to manjim otporom rz i temperaturnim koeficijentom
Zenerovog napona, a to su diode sa Zenerovim naponom 5 6 V.
98
Ukoliko je potrebno da izlazni napon stabilizatora bude vei od 6 V, tada Zenerove diode
imaju pozitivan temperaturni koeficijenat. Da bi se izvrila temperaturna kompenzacija
izlaznog napona na red sa Zenerovom diodom se vezuje odgovarajua, direktno polarisana
dioda koja ima negativan temperaturni koeficijenat (slika 7.11). Temperaturni koeficijenat
Zenerove diode slabo zavisi od struje, dok temperaturni koeficijenat direktno polarisane
diode zavisi od struje. Pogodnim izborom struje IZ = ID moe se podesiti da oba temperaturna
koeficijenta budu jednaki po apsolutnoj vrednosti, tako da je rezultujui temperaturni
koeficijent jednak nuli i time se postie idealna kompenzacija. Kompenzacija se podeava na
radnoj struji na kojoj e Zenerova dioda najvie raditi.
Na slici 7.12 prikazan je serijski stabilizator sa negativnom povratnom spregom. Blok sa

pojaanjem G1 predstavlja izvrni elemenat, dok blok sa pojaanjem G2 predstavlja
pojaavaki elemenat stabilizatora, koji upravlja izvrnim elementom pomou signala greke:
Ve = Vo VR =
R2
Vo VR
R1 + R 2
(7.28)
99
U pojaavakom elementu se deo ulaznog napona Vo neprekidno poredi sa referetnim

naponom VR. Svako odstupanje izlaznog napona od nominalne vrednosti Vo pojaava se G2
puta i dovodi se do izvrnog elementa. Izvrni elemenat na ovu promenu reaguje promenom
napona (Vi Vo), koja kompenzuje poetnu promenu izlaznog napona.
Ako se ulazni napon Vi iz nekog razloga promeni za Vi, tada e ova promena dovesti do
promene izlaznog napona Vo za Vo. Kako je VR konstantan, deo promene Ve=Vo se
prenosi na pojaavaki i izvrni elemenat, tako da je napon na izvrnom elementu:
(Vi Vo ) = G1G 2 Vo
(7.29)
odnosno:
Vo =
Vi
1 + G 1G 2
(7.30)
Iz jednaine (7.30) sledi da je kod serijskog stabilizatora promena izlaznog napona za

faktor povratne sprege manja od promene ulaznog napona.
Vo = G1G 2 ( Vo VR )
(7.31)
odnosno:
Vo =
G 1G 2
R
1
VR VR = 1 + 1 VR
G 1G 2 1
R2
(7.32)
Iz jednaine (7.32) sledi da se izlazni napon moe menjati promenom otpora R1 i R2.
Stabilizatori se proizvode i u tehnici integrisanih kola. Na slici 7.13 prikazana je
realizacija stabilizatora tipa A 723.
100
Delitelj R1 R2 izmeu referentnog izvora napona VR, neivertujueg ulaza N.I. i mase
slui da obezbedi eljenu vrednosti izlaznog napona Vo:
Vo =
R2
VR
R1 + R 2
(7.33)
Otpornik R3 koji je vezan za izlazni kraj stabilizatora i invertujueg ulaza pojaavaa INV.
koristi se smanjenje temperaturskog drifta, dok kondenzator C1 obavlja frekventnu
kompenzaciju.
101
ZADATAK
1. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 1. Jednosmerni napon i

struja potroaa mere se instrumentima oznaenim sa Vdc i Idc, dok se efektivna vrednost
naizmenine komponente izlaznog napona meri instrumentom Vef.
1.1. Prebaciti prekida u poloaj 1. Na osciloskopu posmatrati napon na potroau. Za

jednostrani usmera, pri konstantnom naponu na sekundaru, snimiti karakteristike
Vdc = f(Idc) i = f (RP).
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
Idc
[mA]
20
Vdc
[V]
Vef
[V]
RP
[k]
40
60
80
100
120
140
160
180
200
102

dvostrani usmera, pri konstantnom naponu na sekundaru, snimiti karakteristike
Komentar:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________.
Vef
[V]
Vdc
[V]
Idc
[mA]
20
R
[k]
40
60
80
100
120
140
160
180
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
Vdc-dvostran[V]
Vdc-jednostran[V]
200
I0dc[mA]
0
0
10
11
12
103
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
-dvostran
-jednostran
R[k
0 ]
0
0
10
11
12
2. Korienjem makete 1 realizovati kolo koje je prikazano na slici 2. Paralelno sa

potroaem RP je vezan kondenzator C = 3000 F.

jednostrani usmera, pri konstantnom naponu na sekundaru, snimiti karakteristike
Komentar:_____________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
_____________________________________________________________________.
104
Idc
[mA]
20
Vdc
[V]
Vef
[V]
RP
[k]
40
60
80
100
120
140
160
180
200

dvostrani usmera, pri konstantnom naponu na sekundaru, snimiti karakteristike
Komentar:_____________________________________________________________
______________________________________________________________________
_____________________________________________________________________.
Idc
[mA]
20
Vdc
[V]
Vef
[V]
R
[k]
40
60
80
100
120
140
160
180
200
105
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
I0dc[mA]
0
0
10
11
12
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
-dvostran
-jednostran
Vdc-dvostran[V]
Vdc-jednostran[V]
R[k
0 ]
0
0
10
11
12
3. Korienjem makete 2 realizovati kolo koje je prikazano na slici 3. Pomou otporne

dekade R1 postaviti izlazni napon na Vo = 15V. Napon na ulazu referentnog stabilizatora RS
postaviti na VS = 12V.
106
3.1. Snimiti regulacionu karakteristiku stabilizatora Vo = f (IP) za:

a) Vi1 = 20V
b) Vi2 = 22V
c) Vi3 = 24V
Vo1
[V]
IP1
[mA]
Vo2
[V]
IP2
[mA]
Vo3
[V]
IP3
[mA]
107
Vo [V]
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
0
0
10
11
12
IP[mA]
3.2. Snimiti prenosnu karakteristiku stabilizatora Vo = f (Vi) za:

a) IP1 = 0mA
b) IP2 = 50mA
c) IP3 = 100mA
Vi
[V]
20.0
Vo1
[V]
Vo2
[V]
Vo3
[V]
20.5
21.0
21.5
22.0
22.5
23.0
23.5
24.0
24.5
25.0
108
Vo [V]
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
0
0
10
11
12
Vi[V]
4. Korienjem makete 3 realizovati kolo koje je prikazano na slici 4. Napon na ulazu

integrisanog stabilizatora postaviti na Vi=12V.
4.1. Snimiti regulacionu karakteristiku stabilizatora Vo = f (IP).

Vo
[V]
IP
[mA]
109
Vo [V]
120
120
100
100
80
80
60
60
40
40
20
20
0
0
10
11
12
IP[mA]
110
1. Realizovati jednostrani usmera. Objasniti kako radi. Izraunati srednju i efektivnu

vrednost izlaznog napona. Definisati faktor talasnosti.
2. Realizovati dvostrani usmera i Grecov spoj. Objasniti kako rade.
3. Realizovati jednostrani usmera sa kapacitivnim filterom. Objasniti kako radi.
Izraunati faktor talasnosti.
4. V I karakteristika Zenerove diode. Realizovati kolo za stabilizaciju napona pomou
Zenerove diode. Objasniti kako vri stabilizaciju.
5. Realizovati serijski stabilizator sa negativnom povratnom spregom. Objasniti kako
vri stabilizaciju.
111
DIGITALNA ELEKTRONIKA
8. DIGITALNA ELEKTRONIKA
Digitalna elektronika zasnovana je na dejstvu diskretnih signala na logika kola. Logika

kola predstavljaju elektronske sisteme koja su u stanju da ostvare odreene logike operacije
u skladu sa zakonima Bulove algebre (algebra logike). Signali logikih kola menjaju se
izmeu dva logika nivoa, odnosno stanja (binarni digitalni signali). Donji logiki nivo
oznaava se sa 0, a gornji logiki nivo sa 1. Takav sistem se naziva pozitivna logika.
Meutim, mogue je sa 1 oznaiti nii logiki nivo, a sa 0 vii logiki nivo, ime se dobija
negativna logika. Simboli 0 i 1 za logike nivoe koriste se za pisanje brojeva u binarnom
sistemu. Proizvoljan broj X u binarnom sistemu se moe predstaviti u obliku:
X=
n 1
ci 2i
(8.1)
i= m
gde su: c cifra binarnog brojnog sistema (0 ili 1), 2 osnova binarnog brojnog sistema, a i
poloaj cifre u nizu koji predstavlja dati broj. Na slici 8.1 navedeni su uporedni brojevi u
decimalnom i binarnom sistemu.
DEC
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
32
64
128
BIN
0
1
10
11
100
101
110
111
1000
1001
1010
1011
1100
1101
1110
1111
10000
100000
1000000
10000000
Slika 8.1.
112
Binarna cifra (0 ili 1) zove se bit (engl. binary digit). U digitalnim sistemima informacije
se obino predstavljaju grupama bitova odreene duine koje se nazivaju rei. U praksi se
sreu rei od 4,8,12,16,24,32 i 64 bita. Grupa od etiri bita se naziva nibl (engl. nibble), dok
se grupa od osam bitova naziva bajt (engl. byte).
Binarni sistem je veoma pogodan za primenu u digitalnim sistemima. Meutim u obinom
ivotu decimalni sistem je pogodniji za primenu. Binarno kodovananje decimalnih brojeva
(BCD kodovi) predstavlja kompromisno reenje izmeu ova dva sistema. Naime, svaki
decimalni broj se predstavlja binarnim tako da pojedinano svaku cifru decimalnog broja
zamenjuje odreena grupa binarnih cifara i tako se dobija binarno kodovani decimalni broj.
Binarne cifre u ovim grupama rasporeene su prema nekom odreenom kodu koji obino ima
teinski karakter. Na slici 8.2 su prikazani vaniji BCD kodovi.
N
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
8421
0000
0001
0010
0011
0100
0101
0110
0111
1000
1001
4221
0000
0001
0010
0011
1000
0111
1100
1101
1110
1111
2421
0000
0001
0010
0011
0100
1011
1100
1101
1110
1111
XS3
0011
0100
0101
0110
0111
1000
1001
1010
1011
1110
Slika 8.2.
8.1. KOMBINACIONA KOLA
Kombinaciona kola se odlikuju time da izlazni signal zavisi samo od trenutne vrednosti
ulaznih signala. Mogu da sadre proizvoljan broj logikih kola, ali ne sadre povratne sprege,
odnosno izlazni signal ne sme da se dovodi na ulaz kombinacionog kola. Kombinaciona kola
imaju iroku primenu i mogu se nai u svim digitalnim ureajima kao koderi, dekoderi,
konvertori kodova, multiplekseri, demultiplekseri, generatori parnosti itd.
Sva kombinaciona kola se mogu dobiti sintezom osnovnih logikih kola: ILI kola, I kola i
NE kola. Na slici 8.3 prikazani su grafiki simboli za osnovna logika kola i odgovarajue
funkcionalne tabele. Operacije ILI i I se izvode nad najmanje dve promenjive, dok se
operacija NE izvodi nad jednom promenjivom.
113
Na osnovu definicija osnovnih logikih operacija ILI, I i NE u Bulovoj algebri mogu

se izvesti niz identiteta, zakona i teorema:
1) Identiteti Bulove algebre:
sa konstantnim
sa ponovljenim
sa komplementarnim
vrednostima
vrednostima
vrednostima
A+0 = A
A+A = A
A+A =1
A +1 = 1
AA = A
AA = 0
sa dvostruko negiranim
vrednostima
A=A
A0 = 0
A 1 = A
2) Zakoni Bulove algebre
zakon komutacije
zakon asocijacije
A+B = B+A
A + (B + C) = (A + B) + C
AB = BA
A(BC) = (AB)C
zakon distribucije
A(B + C) = AB + AC
A + BC = (A + B)(A + C)
zakon apsorcije
A + AB = A
A + AB = A + B
3) Teoreme Bulove algebre

De Morganove teoreme
A+B=AB
AB = A + B
Kombinacijom tri osnovne logike operacije mogu se dobiti jo neke vrlo korisne logike
operacije iji su grafiki simboli i odgovarajue funkcionalne tabele prikazane na slici 8.4.
114
Da bi se neka informacija obraivala digitalnim kolima, potrebno je informaciju

predstaviti odreenom kombinacijom 0 i 1. Ovaj postupak prevoenja informacije vri se
pomou kola koje se naziva koder (enkoder). Na slici 8.5 prikazana je tablica istinitosti
kodera 8 / 3. Koder 8 / 3 je kolo sa 8 ulaza i 3 izlaza koji prevodi cifre od 0 do 7 decimalnog
brojnog sistema u tri bita binarnog brojnog sistema.
No
0
1
2
3
4
5
6
7
Y1
0
1
0
0
0
0
0
0
Y2
0
0
1
0
0
0
0
0
Y3
0
0
0
1
0
0
0
0
Y4
0
0
0
0
1
0
0
0
Y5
0
0
0
0
0
1
0
0
Y6
0
0
0
0
0
0
1
0
Y7
0
0
0
0
0
0
0
1
X2
0
0
0
0
1
1
1
1
X1
0
0
1
1
0
0
1
1
Xo
0
1
0
1
0
1
0
1
Slika 8.5.
Iz tablice istinitosti kodera 8 / 3 se vidi da je:
X o = 1 ako je Y1 = 1 ili Y3 = 1 ili Y5 = 1 ili Y7 = 1
115
X1 = 1 ako je Y2 = 1 ili Y3 = 1 ili Y6 = 1 ili Y7 = 1

X 2 = 1 ako je Y4 = 1 ili Y5 = 1 ili Y6 = 1 ili Y7 = 1
odnosno:
X o = Y1 + Y3 + Y5 + Y7 = Y1 Y3 Y5 Y7
(8.2)
X1 = Y2 + Y3 + Y6 + Y7 = Y2 Y3 Y6 Y7
(8.3)
X 2 = Y4 + Y5 + Y6 + Y7 = Y4 Y5 Y6 Y7
(8.4)
Realizacija kodera 8 / 3 pomou NI kola prikazana je na slici 8.6.
Postupak prevoenja binarno kodovanog sistema, koji se koristi u postupku obrade, u neki
sistem koji je pogodniji za prezentaciju dobijenih rezultata naziva se dekodiranje.
Kombinaciono kolo koje vri dekodiranje naziva se dekoder. Na slici 8.7 je prikazana tablica
istinitosti dekoder BCD 8421 / DC, odnosno dekoder 4 / 10. To je kolo sa 4 ulaza i 10 izlaza
kojim se prevode etiri bita binarnog brojnog sistema u cifre od 0 do 9 decimalnog brojnog
sistema. U svakom trenutku moe da se koristi signal samo sa jednog od 10 izlaza.
No
X3
X2
X1
X0
Y0
Y1
Y2
Y3
Y4
Y5
Y6
Y7
Y8
Y9
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
Slika 8.7.
116
Iz tablice istinitosti dekodera 4 / 10 se vidi da je:
Y0 = X 3 X 2 X1 X 0
Y1 = X 3 X 2 X1X 0
Y2 = X 3 X 2 X1 X 0
Y3 = X 3 X 2 X1X 0
Y4 = X 3 X 2 X1 X 0
Y5 = X3X 2 X1X 0
Y6 = X3X 2X1 X 0
Y7 = X3X 2X1X 0
Y8 = X 3 X 2 X1 X 0
Y9 = X 3 X 2 X1X 0
Realizacija dekodera BDC 8421 / DC prikazana je na slici 8.8.
Multipleksor je kombinaciono kolo koja obavlja ulogu elektronskog prekidaa sa vie

ulaza i jednim izlazom. Na slici 8.9 prikazana je funkcionalna ema multipleksera.
U svakom trenutku ostvaruje se veza izmeu izlaza i samo jednog odabranog ulaza,
ukoliko je aktiviran prekida E. Ulaz, preko kojih se dovode podaci koje treba preneti na
izlaz, nazivaju se informacioni ulazi ili kanali. Selekcija kanala se vri tako to se svakom
kanalnom ulazu pridruuje odreeni kodni slog kao adresa. Logika funkcija multipleksora
moe se napisati u obliku:
117
n 1
Y=
Ii SELi E
(8.5)
i =0
Kao integrisane komponente multipleksori se izrauju sa dva, etiri, osam ili esnaest
ulaza. Na slici 8.10 je prikazan multipleksor sa etiri ulaza, koji ima dva selekciona ulaza So i
S1. Tada je izlazni signal Y dat jednainom:
Y = (I 0 S1 S 0 + I1 S1S0 + I 2 S1 S0 + S1S0 ) E
(8.6)
Kombinaciona kola su i demultipleksori pomou kojih se digitalni signal sa jednog ulaza

moe proslediti na jedan od vie izlaza, konvertori kodova koji se koriste za konverziju
jednog koda u drugi, kola za kontrolu ispravnosti kodovanja itd.
U kombinaciona kola spadaju i osnovna aritmetika kola koja su u stanju da izvre
osnovne aritmetike operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Na slici 8.11 je
prikazan polusabira i njegova tablica istinitosti. Polusabira omoguava da se saberu dva
bita A i B iste pozicione vrednosti. Na izlazu S = A B pojavjuje se zbir brojeva A i B, dok
se na izlaz P = AB prenosi bit vee teine, ukoliko je suma sabiraka jednaka ili vea od
osnove brojnog sistema.
118
Poto polusabira moe da sabira samo bitove iste pozicione vrednosti, za sabiranje
viebitnih brojeva koristi se potpuni sabira koji je prikazan na slici 8.12. Na ulaze A i B
dovode se bitovi iste pozicione vrednosti u datim sabircima, a na ulaz C dolazi prenos koji
nastaje pri sabiranju susednog para biti nie vrednosti. Na izlaz S = A B C pojavljuje se
zbir brojeva A, B i C, dok se na izlaz P = (A B)C + AB prenosi bit vee teine.
Sabiranje viecifarnih binarnih brojeva se obavlja kaskadno vezanim potpunim

sabiraima.
8.2. SEKVENCIJALNA KOLA
Kod sekvencijalnih kola stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazu i od

predhodnih stanja na ulazu, tj. od sekvence (redosleda) ulaznih signala. Sekvencijalna kola
sadre elemente koji imaju sposobnost pamenja stanja (memorijska kola). Osnovni element
sekvencijalnih kola je bistabilni multivibrator, odnosno flip flop (FF). Rad bistabilnih kola
zasniva se na korienju pozitivne povratne sprege. Flip flopovi poseduju dva stabilna stanja
Q i Q , od kojih jedno odgovara logikoj jedinici, a drugo logikoj nuli, pri emu je stanje flip
flopa odreeno stanjem na izlazu Q.
Na slici 8.13 prikazan je SR flip flop koji je realizovan pomou NI kola kao i njegov
logiki simbol. Slobodni ulazi logikih kola su oznaeni sa S (engl. Set) i R (engl. Reset).
Izlazni nivoi Q i Q moraju biti komplementarni. Kada su izlazni nivoi Q = 1 i Q = 0, kae se
da je SR flip flop setovan, dok u sluaju Q = 0 i Q = 1, kae se da je SR flip flop resetovan.
119
Osnovu SR flip flopa ine NI kola 1 i 2 sa uzajamno ukrtenim krajevima, ime se dobija
sistem sa pozitivnom povratnom spregom.
NI kola 3 i 4 sa ulazima S i R slue za uvoenje signala u preostali deo kola. Da bi se kod

flip flopa pri promeni stanja razlikovalo novo stanje od predhodnog stanja Q uvodi se
dopunska oznaka Q+. Tablice istinitosti SR flip flopa sa poetnim stanjem Q = 1 (a), odnosno
Q = 0 (b), kao i saeta tablica (c) prikazane su na slici 8.14.
Iz tablica se vidi da pri S = R = 0, SR flip flop pamti ranije stanje 1 ili 0. Kada je S = 1 SR
flip flop je setovan, a za S = 0 je resetovan. Kada je S = R = 1, oba izlaza Q i Q su jednaka
(nisu komplementarna) i ovo stanje se naziva zabranjeno ili nedozvoljeno stanje na ulazu SR
flip flopa. Posle prelaska pobude S = R = 1 u S = R = 0, stanje na izlazu se ne moe
predvideti jer zavisi od toga koji e se ulazni signal prvi promeniti.
SR flip flop sa slike 8.13 reaguje na promenu ulaznih signala u bilo kome trenutku.
Meutim esto se javlja potreba da flip flop menja stanje samo u odreenim vremenskim
intervalima kada je aktiviran kontrolni ulaz C. To su intervali izmeu uzastopnih impulsa
kojim se sinhronizuje ceo sistem i nazivaju se taktni intervali. Ovi impulsi potiu iz taktnog
generatora (engl. Clock). Flip flop koji radi pod dejstvom signala iz taktnog generatora
naziva se taktovani flip flop. Na slici 8.15 prikazan je taktovani SR flip flop koji je realizovan
pomou NI kola, njegov logiki simbol i tablica istinitosti.
120
Problem neodreenosti stanja stanja na izlazu SR flip flopa kada je S = R = 1 reava se

kod JK flip flopa, koji se izvodi iz taktovanog SR flip flopa. Na slici 8.16 prikazan je
taktovani JK flip flop, njegov logiki simbol i tablica istinitosti.
Poto su izlazi flip flopa Q i Q uvek komplementarni, ulazi S = J Q i R = KQ na slici

8.16 ne mogu istovremeno biti 1. Meutim JK flip flop ima jedan vaan nedostatak Naime,
zbog sprege izlaznih krajeva sa ulaznim, stanje na ulazu JK flip flopa e se promeniti ako se
promeni stanje na izlazu. Kada je J = K = 1, od trenutka dejstva taktnog impulsa u flip flopu
otpoinje proces koji menja stanje na izlazu. Promena stanja se deava u vremenu kraem od
trajanja taktnog impulsa, to ima za posledicu novu promenu stanja, tj. vraanje flip flopa u
poetno stanje. Ovaj proces se javlja vie puta, zbog ega po prestanku taktnog impulsa stanje
na izlazu nije predvidivo.
Taktni impulsi i signal na izlazu nisu istovremeni i izlazni signal kasni u odnosu na taktni
impuls za neko vreme t, gde je t logiko kanjenje. Efekat uzastopne promene stanja moe
se izbei ukoliko je takt impuls krai od kanjenja kroz logika kola i SR flip flop. Meutim,
kako su vremena kanjenja podlona velikim varijacijama usled proizvodnih tolerancija i
promena temperature ambijenta, rad JK flip flopa moe biti nepouzdan. Zato se JK flip flop
realizuje kao dvostruki MS JK flip flop (Master Slave), kod koga se promena stanja deava
pod dejstvom opadajue ivice taktnog impulsa. Realizacija MS JK flip flopa je prikazana na
slici 8.17.
121
MS JK flip flop se sastoji od kaskadne veze dva SR flip flopa tako da M flip flop upravlja
S flip flopom. Neka je C = 0 i QM = SS = 0, odnosno Q M = RS =1. Tada je CS = 1 i sa ovom
kombinacijom logikih signala stanje S flip flopa je Q = QS = 0, odnosno oba flip flopa se
nalaze u istom stanju. Kada je C = 1, tada je CS = 0 i S flip flop ne menja stanje, dok M flip
flop menja stanje u skladu sa logikom JK flip flopa. Prema tome, S flip flop odrava
predhodno stanje M flip flopa i time je izbegnuta promena stanja na ulazu kola tokom
dejstava taktnog impulsa. Po prestanku dejstva impulsa C = 0, dok je CS = 1 i sada M flip
flop ne menja stanje, dok ga S flip flop menja. Posle zavrenog impulsa oba flip flopa se
nalaze u istom konanom stanju Q+. Iz analize se vidi da se M flip flop aktivira rastuom
ivicom, dok se S flip flop aktivira opadajuom ivicom taktnog impulsa.
Pomou JK flip flopa izvode se D flip flop i T flip flop. Na slici 8.18 je prikazana je
realizacija taktovanog D flip flop i njegova tablica istinitosti, a na slici 8.19 prikazana je
realizacija taktovanog T flip flp i njegova tablica istinitosti.
Kako flip flopovi pamte binarne podatke 0 ili 1, koriste se kao jednobitni memorijski
elementi. Skup od n flip flopova koristi se za pamenje n bitnih binarnih brojeva i takvi
skupovi se nazivaju registri. Na slici 8.20 je prikazan registar koji je u stanju da registruje
etvorobitne binarne brojeve.
122
Sa slike 8.20 se vidi da su svi JK flip flopovi vezani kao D flip flopovi . Invertor se nalazi
samo na ulazu FF 0, dok za ostale nije potreban posto su izlazi Q i Q komplementarni. Kako
je kod D flip flopova novo stanje jednako poetnom stanju na njegovom ulazu, pod dejstvom
taktnih impulsa svaki flip flop u nizu preuzima stanje predhodnog, odnosno podatak sa D
ulaza se pomera nadesno od jednog flip flopa na drugi i ovakav registar se naziva pomeraki
registar (engl. shift register). Pre unoenja podataka u registar neophodno je sve flip flopove
dovesti u stanje 0, dovoenjem odgovarajueg signala na RESET ulaz. Neka je potrebno
registrovati serijski podatak W = c 3 c 2 c1c 0 , gde su ci cifre binarnog brojnog sistema (0 ili 1).
Prvo se bit najvee teine (c3) sa D ulaza, pod dejstvom taktnog impulsa C, pojavljuje na
izlazu FF 0, tako da je posle prvog taktnog impulsa Q0 = c3 i Q1 = Q2 = Q3 = 0. Pod dejstvom
drugog taktnog impulsa c3 se prenosi na izlaz FF 1, dok se c2 sa ulaza D prenosi na izlaz
FF 0, tako da je posle drugog taktnog impulsa Q0 = c2, Q1 = c3 i Q2 = Q3 = 0. Produavanjem
postupka dolazi se do tablice istinitosti koja je prikazana na slici 8.21, gde je N redni broj
impulsa. Posle etvrtog impulsa stanje na paralelnim izlazima je Q 3 Q 2 Q1Q 0 = c 3 c 2 c1c 0 .
123
Brojai su sekvencijalna kola koja slue da prebrojavaju podatke primljene u obliku

impulsnih signala na taj nain to svaki novi dovedeni impuls uspostavlja drugaije stanje
kola. Broj razliitih stanja brojaa naziva se moduo ili osnova brojaa. Kao memorijski
elementi u brojau koriste se flip flopovi. Broja od n flip flopova ima m = 2n razliitih stanja
i naziva se n bitni binarni broja ili binarni broja modula m. Ako se svi flip flopovi u
brojau taktuju zajednikim taktnim impulsom onda se oni nazivaju sinhroni brojai. Ukoliko
taktni impulsi nisu zajedniki za sve flip flopove onda se brojai nazivaju asinhroni.
Na slici 8.22 prikazan je asinhroni (engl. ripple counters) etvorobitni binarni broja, a na
slici 8.23 odgovarajui vremenski dijagram. Prvi flip flop FF 0 menja stanje svaki put kada se
signal na ulazu menja od 1 do 0, odnosno menja stanje silaznom ivicom taktnog impulsa.
Svaki naredni flip flop menja stanje silaznom ivicom signala primljenog od predhodnog flip
flopa. Asinhroni brojai imaju ogranienu primenu upravo zbog asinhronog prebacivanja flip
flopova u nizu. Uglavnom se koriste kao delitelji uestanosti, gde se koristi izlaz poslednjeg n
tog flip flopa u nizu kao signal 2n puta nie uestanosti od uestanosti ulaznog takta.
124
Stanja flip flopova u funkciji broja impulsa N dati su u tablici istinitosti prikazanoj na slici
8.24. Iz tablice se vidi da stanja flip flopova koduju binarni broj koji odgovara broju taktnih
impulsa koji se dovode na ulazni flip flop (FF 0).
Q3
23
Q2
22
Q1
21
Q0
20
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
Slika 8.24.
Za razliku od asinhronih brojaa, kod sinhronih brojaa se svi flip flopovi sinhrono
prebacuju zajednikim taktnim impulsom. Veza izmeu pojedinih flip flopova se ostvaruje
pomou kombinacionih kola.
Tablicom sa slike 8.24 opisan je i etvorobitni sinhroni broja koji broji unapred (engl. up
counters). Ovaj broja se moe realizovati pomou T flip flopova. Iz tablice se vidi da se Q0
menja na svaki impuls, to je mogue samo pri T0 = 1. Q1 menja stanje samo ako je Q0 = 1,
odnosno tada je T1 = Q0. Q2 menja stanje samo ako je Q0 = Q1 = 1, odnosno tada je
T2 = Q0Q1. Q3 menja stanje samo ako je Q0 = Q1 = Q2 = 1, odnosno tada je T3 = Q0Q1Q2.
Realizacija etvorobitnog brojaa koji broji unapred prikazana je na slici 8.25.
U digitalnim sistemima se koriste i sinhroni brojai koji broje nanie (engl. down
counters). Na slici 8.26 data je tablica kojom je opisan etvorobitni broja koji broji unazad. I
ovaj broja se moe realizovati pomou T flip flopova. Iz tablice se vidi da se Q0 menja na
svaki impuls, to je mogue samo pri T0 = 1. Q1 menja stanje samo ako je Q0 = 0, odnosno
125
tada je T1 = Q 0 . Q2 menja stanje samo ako je Q0 = Q1 = 0, odnosno tada je T2 = Q 0 Q1 .

Q3 menja stanje samo ako je Q0 = Q1 = Q2 = 0, odnosno tada je T3 = Q 0 Q1 Q 2 . Realizacija
etvorobitnog brojaa koji broji unazad prikazana je na slici 8.27.
Q3
23
Q2
22
Q1
21
Q0
20
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0
1
1
1
1
1
1
1
1
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
Slika 8.26.
126
Brojai unapred i unazad imaju istu konfiguraciju, stim da se za formiranje uslova za

brojanje unapred koristi Q izlazi, a za brojanje unazad Q izlazi flip flopova. Mogue je
realizovati i obostrani broja (engl. up-down counters). Na slici 8.28 prikazana je realizacija
obostranog brojaa pomou NI kola. Ukoliko je kontrolni ulaz X = 1, broja broji navie, a
ukoliko je X = 0, broja broji nanie. Ovo proizilazi iz relacija:
T1 = XQ 0 + X Q 0
T2 = XQ 0 Q1 + X Q 0 Q1
T3 = XQ 0 Q1Q 2 + X Q 0 Q1 Q 2
127
ZADATAK
1. Korienjem makete 1 realizovati NE kolo koje je prikazano na slici 1 pomou NI kola i
popuniti tablicu istinitosti.
2. Korienjem makete 1 realizovati I kolo koje je prikazano na slici 2 pomou NI kola i

3. Korienjem makete 1 realizovati ILI kolo pomou NI kola i popuniti tablicu istinitosti.
4. Korienjem makete 1 realizovati EX-ILI kolo koje je prikazano na slici 4 pomou NI kola
i popuniti tablicu istinitosti.
128
5. Korienjem makete 1 realizovati potpuni sabira koji je prikazan na slici 5 pomou NI

kola i popuniti tablicu istinitosti.
6. Korienjem makete 1 realizovati taktovani RS flip flop koji je prikazan na slici 6 pomou
NI kola i popuniti tablicu istinitosti.
7. Korienjem makete 1 realizovati JK flip flopa koji je prikazan na slici 7 i popuniti tablicu
istinitosti.
8. Korienjem makete 1 ralizovati D flip flop koji je prikazan na slici 8 i popuniti tablicu
istinitosti.
129
9. Korienjem makete 1 ralizovati T flip flop koji je prikazan na slici 9 i popuniti tablicu
istinitosti
10. Korienjem makete 1 ralizovati etvorobitni pomeraki registar koji je prikazan na slici
10 i upisati podatak W = 1101. Pojedinanim impulsima na ulazu C pomerati bitove i
11. Korienjem makete 1 ralizovati etvorobitni asinhroni broja koji je prikazan na slici 11.
Pojedinanim impulsima na ulazu C menjati stanje brojaa i popuniti tablicu istinitosti.
130
N
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Q3
23
Q2
22
Q1
21
Q0
20
12. Korienjem makete 1 ralizovati etvorobitni sinhroni obostrani broja koji je prikazan na
slici 12. Pojedinanim impulsima na ulazu C menjati stanje brojaa i popuniti tablicu
istinitosti za X = 1 i X = 0.
131
X=1
N
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
X=0
Q3
23
Q2
22
Q1
21
Q0
20
Q3
23
Q2
22
Q1
21
Q0
20
Komentar:__________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________.
132

1. Objasniti ulogu kodera u digitalnim sistemima i realizovati tablicu istinitosti kodera
8 / 3. Realizovati koder.
2. Objasniti ulogu dekodera u digitalnim sistemima i realizovati tablicu istinitosti
dekodera BCD8421 / DC. Realizovati dekoder.
3. Objasniti ulogu multipleksora u digitalnim sistemima. Realizovati multipleksor sa
etiri ulaza.
4. Realizovati polusabira i potpuni sabira. Objasniti kako rade.
5. Realizovati SR flip flop pomou NI kola i objasniti kako radi. Realizovati tablicu
istinitosti. Realizovati taktovani SR flip flop.
6. Realizovati JK flip flop iz taktovanog SR flip flopa i objasniti kako radi. Realizovati
tablicu istinitosti. Realizovati MS JK flip flop i objasniti kako radi.
7. Realizovati etvorobitni pomeraki registar. Objasniti kako radi.
8. Realizovati etvorobitni binarni asinhroni broja. Objasniti kako radi. Realizovati
tablicu istinitosti stanja flip flopova u funkciji broja impulsa.
9. Realizovati etvorobitni binarni sinhroni broja koji broji unapred. Objasniti kako
radi.
10. Realizovati etvorobitni binarni sinhroni broja koji broji unazad. Objasniti kako radi.
133
LITERATURA
9. LITERATURA
1. B. irilov: ELEKTRONIKA EKSPERIMENTALNE VEBE, PMF Beograd, 1981.

2. V. Pupovac, A. Stamatovi: ELEKTRONIKA EKSPERIMENTALNE VEBE,
Fiziki fakultet Beograd, 1997.
3. B. irilov: UVOD U ANALIZU ELEKTRONSKIH KOLA, Graevinska knjiga,
Beograd, 1981.
4. P. Horowitz, W. Hill: THE ART OF ELECTRONICS, Cambridge University Press,
New York, 1989.
5. T. C. Hayes, P. Horowitz, STUDENT MANUEL FOR THE ART OF
ELECTRONICS, Cambridge University Press, New York, 1989.
6. J. Ryder, C. Thompson: ELETRONIC CIRCUITS AND SYSTEMS, Prentice Hall,
New Jersey, 1976.
7. S. Tei: ELEKTRONIKA IMPULSNA I DIGITALNA, Nauka, Beograd 1992.
8. D. ivkovi, M. Popovi: IMPULSNA I DIGITALNA ELEKTRONIKA, Nauka,
Beograd 1993.
9. S. Marjanovi: ELEKTRONIKA Diskretna i integrisana kola, Nauka, Beograd,
1992.
10. V. Cveki: ELEKTRONIKA II Linearna elektronika, Nauna knjiga, Beograd,
1991.
134

Praktikum Za Eksperimentalne Vezbe Iz Elektronike

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Za Eksperimentalne Vezbe Iz Elektronike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

1. FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA.......1

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

1. FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

1.1. FREKVENTNE KARAKTERISTIKE

gde je s = + j kompleksna promenjiva. Prenosna funkcija veine elektrinih kola se moe

amplitudno frekventna karakteristika elektrinog kola i

fazno frekventna karakteristika elektrinog kola.

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Prenosna funkcija kola sa slike 1.1 je:

Smenom s = j jednaina (1.6) postaje:

Amplitudno frekventna karakteristika kola sa slike 1.1 je:

pri emu je: G ( j) = 0 i G ( j) = 0 = 1 . Grafik amplitudno frekventne karakteristike

Fazno frekventna karakteristika kola sa slike 1.1 je:

i njen grafik je prikazan na slici 1.2b.

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Na slici 1.3 prikazan je RC filter propusnik visokih uestanosti:

Prenosna funkcija kola sa slike 1.3 je:

Smenom s = j jednaina (1.10) postaje:

Amplitudno frekventna karakteristika kola sa slike 1.3 je:

pri emu je: G ( j) = 1 i G ( j) = 0 = 0 . Grafik amplitudno frekventne karakteristike

Fazno frekventna karakteristika kola sa slike 1.3 je:

i njen grafik je prikazan na slici 1.4b.

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Na slici 1.5a prikazano je rezonantno kolo.

Impendansa paralelne veze LC kombinacije na frekvenciji je:

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

1.2. VREMENSKE KARAKTERISTIKE

Vremenske karakteristike elektrinih kola opisuju vremensku zavisnost izlaznog signala,

Tipian oblik odziva sistema na jedininu funkciju (prelazna karakteristika), prikazan je na

Osnovni parametri prelazne karakteristike su:

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

1.2.1. LINEARNA PASIVNA KOLA ZA OBLIKOVANJE NAPONA

Na slici 1.7a prikazano je RC kolo propusnik niskih uestanosti, koje se pobuuje

Izlazni napon je:

gde je = RC vremenska konstanta kola. Ulazni napon vi (t) je:

Reavanjem diferencijalne jednaine (1.21), smatrajui da su poetni uslovi jednaki nuli,

u trenutku t = T1 izlazni napon je:

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

RC filter propusnik niskih uestanosti sa velikom vremenskom konstantom u odnosu na

Na slici 1.9a prikazano je RC kolo propusnik visokih uestanosti, koje se pobuuje

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Izlazni napon je:

gde je = RC vremenska konstanta kola. Ulazni napon vi (t) je:

Reavanjem diferencijalne jednaine (1.28), smatrajui da je napon na kondenzatoru pre

U trenutku t = T1 izlazni napon je:

pri emu je:

Iz jednaina (1.31) i (1.32) sledi da je:

Neposredno po prestanku dejstva ulazog signala ( t = T1+ ), kada je vi(t)=0, dobija se :

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

poto se napon na kondenzatoru ne menja trenutno. Po prestanku dejstva ulaznog signala

Na slici 1.10 prikazani su odzivi RC kola sa slike 1.9a na periodinu povorku

RC filter propusnik visokih uestanosti sa malom vremenskom konstantom u odnosu na

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

1.2.2. DIODNA KOLA ZA OBLIKOVANJE NAPONA

RC kola propusnici niskih i visokih uestanosti su linearna kola za oblikovanje naponskih

Kola za oblikovanje napona pomou dioda imaju veliku primenu u kolima za

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Pomou poluprovodnikih dioda mogue je realizovati i kolo za ogranienje napona sa

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Pomou dioda mogue je realizovati i kolo koja omoguavaju da se maksimalna ili

FREKVENTNE I VREMENSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRINIH KOLA

Ako amplituda ulaznog napona poraste, kondenzator e se brzo dopuniti i maksimalna