okolada

GFK
Analiza trita okolade u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domainstava za period
od maja 2014. do januara 2015. godine. Analizom nisu obuhvaene okoladice (tzv.
okoladni barovi), ve samo okoladne table.
Osamdeset sedam odsto domainstava u Srbiji makar je jednom u posmatranom periodu
kupilo okoladu.
Oko 60 kompanija na domaem tritu proizvodi okoladne table i u ponudi ima ukupno
oko 150 brendova tog proizvoda.
Pet vodeih proizvoaa okolade ima neto vie od 60 odsto koliinskog uea na tritu.
To su (abecednim redosledom): Mondelez, Pionir, Simka, Swisslion i tark.
Sa 68 odsto koliinskog uea najzastupljenije u kunoj potronji jesu klasine okolade
(sa punjenjem i bez njega). Sledi crna okolada sa koliinskim ueem od 29 odsto, dok
najmanji udeo od tri odsto u ukupnim koliinama zauzima bela okolada.
Najznaajniji kanali prodaje okolade jesu tradicionalne prodavnice u kojima se proda 28
odsto koliina namenjenih kunoj potronji, a za njima slede mini-marketi sa 25 odsto

koliinskog prometa. U supermarketima se proda 24 odsto ukupnih koliina kategorije, dok

hipermarketi zauzimaju osam odsto. U ostalim kanalima proda se oko 15 odsto koliina
okolade.
Trgovake marke su u kategoriji okolade sa sedam odsto ukupnih koliina zastupljene
iznad proseka za robu iroke potronje. I kupovina okolada na promocijama ima visoko
uee od 15 odsto.

IPSOS
Evropljani troe skoro 50 odsto ukupne globalne proizvodnje okolade. Vodea zemlja u
potronji okolade je Nemaka, gde se po glavi stanovnika godinje pojede 11,4 kg. Sledei
po konzumaciji su vajcarci s potronjom od 10,8 kg po glavi stanovnika, a gotovo rame uz
rame s njima je i Velika Britanija, gde se godinje potroi 10,3 kg okolade po glavi
stanovnika. U Americi se, na primer, pojede tek oko 5,1 kg po glavi stanovnika.
U Aziji okolada nije tradicionalni izbor slatkia, ali kako njihova ekonomija raste, oekuje se
i vea popustljivost potroaa, pa tako i rast trita okolade. Topla klima jedan je od
najeih razloga zbog kojih se okolada ne konzumira, pa su esto kampanje za okoladne
slatkie tamo potpuno drugaije nego u Evropi i Americi.
Prema podacima udruenja proizvoaa kakaoa, u Kini se 2008. godine troilo tek oko 100
grama okolade po glavi stanovnika. U 2015. se predvia rast od ak 20 odsto u Kini i oko
sedam odsto u Indiji.
U Velikoj Britaniji devet od deset potroaa konzumira makar i povremeno okoladu, a
meu njima je 81 odsto nedeljnih korisnika.

U Srbiji je odnos korisnika i nekorisnika okolade jednak broju korisnika u Britaniji, ali
meu svim korisnicima tek svaki etvrti okoladu koristi najree jednom nedeljno.
U srbiji 41 odsto potroaa jede okoladu bar jednom nedeljno.
Ciljnu grupu korisnika okolade na makar nedeljnom nivou profiliu najmlai i korisnice
enskog pola svih starosnih kategorija od 15 do 39 godina, vieg i visokog obrazovanja,
neudatih, odnosno neoenjenih, i neto vie Beograana.
Mintelovo istraivanje pokazuje da se u 2012. godini okolada najee kupovala prema
omiljenom tipu, tj. ukusu, to je navelo 80 odsto potroaa, dok je brend bio najvaniji
faktor kupovine za 60 odsto potroaa. Smanjen procenat kalorija u okoladi je vaan
faktor za svega 12 odsto korisnika.
Na eventualno smanjenje potronje okolade u narednom periodu mogu uticati poveanje
cena ili smanjenje gramae okoladica i okolada, kao i trend zdrave ishrane koja neupitno
namee i proizvoaima slatkia drugaiju i uestaliju komunikaciju s potroaima.
Sve je ea komunikacija koja istie benefite okolade bez (bez glutena, bez laktoze, bez
oraastih plodova itd.) ili potenciranje proteina, antioksidantskih svojstava, okolade kao
odlinog izbora hrane u borbi protiv gojaznosti zbog zasitnih svojstava.
Globalna istraivanja pokazuju da polovina korisnika okoladu konzumira u specijalnim
prilikama. Uskrs je najvaniji dogaaj za konzumaciju okolade, a sledi ga praznik Sveti
Valentin ili Dan zaljubljenih, pa tako proizvodnja i prodaja okolade ima veliki rast u
periodima praznika. Prodaja uskrnjih tema na okoladnim proizvodima u velikom je
porastu, pa je tako u Velikoj Britaniji prodaja od 2011. godine sa 45 odsto porasla na 53
odsto. U vreme Svetog Valentina, potroai se sve ee targetiraju prema polu i sve se
jasnije postavlja razlika izmeu hedonistikog uivanja u okoladi i muke elje za
zadovoljenjem gladi.

NIELSEN
U kategoriji okolada najvie prodaje belei pakovanje od 100 grama, 28 odsto. Pakovanje
od 80 grama uestvuje sa 18 odsto, od 90 grama sa 14 odsto, a od 300 grama sa osam
odsto. Preostala pakovanja kumulativno belee 32 odsto prodatih koliina.
Mlena okolada uestvuje u prodatim koliinama sa 72 odsto, dok preostale vrste
okolade (crna obina, mlena i bela, bela i zamena za okoladu) zauzimaju 28 odsto
koliinskog trita.
Kategorija okolada prodaje se u hipermarketima i supermarketima (34,9 odsto), u velikim
radnjama (30,5 odsto), u malim prodavnicama (30,7 odsto) i kioscima (3,9 odsto).
U Beogradu je generisano 26 odsto prodaje, koliko i u Vojvodini, u centralnoj jugoistonoj
Srbiji proda se 20,6 odsto, a u centralnoj zapadnoj Srbiji 27,4 odsto.
Vodei proizvoai (po abecednom redu, a ne prema trinom udelu): Bambi, Mondelez
International, Pionir, Sl Takovo, tark.
Vodee robne marke (po abecednom redu, a ne prema trinom udelu): Eurokrem, Galeb,
Kinder, Milka, Najlepe elje.