ta je to okolada?

Istorija (nastanka) Vrste

Hemijski sastav okolada kroz okolada kroz
medicinu psihologiju

okolada u okolada u Proizvodnja

kozmetici umetnosti okolade

Zanimljivosti Jedan dan sa

okoladom

Kraj prezentacije
okolada je poslastica koja se dobija meanjem kakaove mase s veom ili manjom koliinom
eera. Najee na trite dolazi u obliku ploica. Ime potie iz vremena kada se okolada vie
pila kao napitak iz rei Xocatl ili chocolatl (xoco to znai gorko i atl voda), od ega se dalje
proirila po drugim indoevropskim jezicima, pa je ula u engleski kao chocolate,
nemaki Schokolade, francuski chocolat.
Istorija okolade potie jo od Maja, starog naroda iz centralne Amerike koji je prvi
koristio plodove kakao stabla, koja rastu u tropskim kiovitim umama Amazonije, za
izradu ukusnog napitka zvanog okolatl. Ovu gustu, bogatu tenost pravili su kuvanjem i
mlevenjem plodova kakaa koji su zatim meali u vodi sa sojom, vanilom i ilijem. Za Maje
su mahune kakaoa simbolizovale ivot i plodnost. Koristile su se u obrednim ritualima,
ukljuujui i venanja, i smatrale se hranom bogova. okokatl je postao pravi hit i u
Meksiku, gde su prve plodove odneli bogati trgovci Maja, a ljudi tog predela su verovali
da se konzumiranjem plodova drveta kakaoa stiu mudrost i mo, da su ti plodovi ne samo
izuzetno hranljivi ve i da daju jainu i izdrljivost, a deluju i kao afrodizijak. U vreme
kada je Kristofer Kolumbo doneo vest o okoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci
su pili okolatl stotinama godina. Meutim, tek kad je 1528. Don Cortes doneo kakao i
opremu za pravljenje okolade u paniju, Evropljani su poeli da cene njegovu vrednost.
panci su napravili sopstvenu verziju okolatla u kome su izostavili ili papriku i dodali
cimet i eer. Ovo je uskoro postalo moderno pie panskog dvora. Zbog nedostatka
kakaa, recept za okoladu je ostao tajna nekoliko veka.
Postoje tri osnovne vrste okolada:
1. Crna - sadri najvei procenat kakaa i smatra se najzdravijom i najkvalitetnijom
2. Mlena - sem kakaa osnovni sastojak ini i mleko u prahu
3. Bela - iako se esto svrstava u osnovne vrste ona ustvari i nije okolada. Njeni sastojci su
kakao buter, eer, aroma i mleko i ona predstavlja esto veliki izazov za proizvoae jer
ju je veoma teko praviti.
okolada ima mnoge sastojke. U 100 grama cokolade moete nai :

1. belanevine 10g 6. fosfor 250 mg

2. masnoe 27g 7. kalcijum 100 mg
3. ugljenehidrate 54g 8. natrijum 12 mg
4. kalijum 400 9. gvoe 3 mg
5. magnezijum 300 mg 10. teobromin 500 mg
 Iako smo svi sluali mnoge prie o tetnosti okolade (izaziva gojaznost, migrene, utie na
masnou koe pa tako i na stvaranje bubuljica itd.) kao i da nam ne donosi nita dobro,
vrlo smo srene da vam saoptimo da postoje i mnoge dobre strane okolade.
okoladu treba konzumirati iz vie razloga: smanjuje rizike od infarkta, stresa, kontrolie
krvni pritisak, podstie stvaranja korisne vrste holesterola, ak i pomae kod blage
anemije.
Tako da narode navalite na okoladu ali SAMO u umerenim koliinama, jer 300 grama
okolade izazvae viu tetu nego koristi.
U naem organizmu okolada podstie stvaranje serotonina. Serotonin se jo naziva
"hormon dobrog raspoloenja".Nakon konzumiranja okolade u naem se organizmu
oslobaaju endorfini koji imaju prirodni smirujui i antidepresivni uinak odnosno
ublaavaju simptome umora i depresije. Takoe konzumiranjem manjih koliina okolade
podstiemo koncentraciju i jaamo svoje intelektualne i psihike sposobnosti.
Meutim, ako se pretera sa unoenjem okolade u organizam, moe doi do
razdraljivost, potitenost ili pojave nesanice.
okolada podstie stvaranje oksitocina - hormona nenosti koji nas nagoni da budemo
velikoduniji ili da voljenu osobu zagrlimo ili mazimo.
Zato je uzimnaje okolade veoma dobro, jer nam omoguava laki, lepi I bolji ivot.
okolada se u kozmetici najvie koristi zbog antioksidansa u kakau. Naime, antioksidansi iz
kore kakaa odlau znakove starenja, aktiviraju sagorevanje masnih naslaga.
Zapravo, ve je i nauno dokazano da okolada povoljno deluje na kou, pa je sve ei
sastojak mnogih krema, balzama i spa proizvoda. Nakon korienja okoladne kozmetike,
koa je proiena od neistoa, meka je i sjajnija.
Kakao, poput kofeina, podstie cirkulaciju i pospeuje razgradnju masnoa.
Osim to poboljava teksturu koe, okolada je snano tonizira, a svojim obnavljajuim
svojstvima podstie proizvodnju kolagena i elastina, to joj osigurava potrebnu vrstou i
zategnutost. Danas su sve popularniji tretmani lica okoladom, kao i razne masae.
okolada je bila i jo uvek je inspiracija mnogima. O okoladi pravljene su pesme, pisane
knjige, snimani filmovi ali isto tako ona je koriena i u umetnosti za pravljenje skulptura i jo
nekih facinantnih stvari kao na primer prekrasna okoladna soba koju su napravili umetnici iz
Litvanije u jednom trnom centru.
Proizvodnja okolade poinje ienjem i peenjem zrna kakaa u specijalnim bubnjevima na
temperaturi od 120-140 C. Ravnomerno peenje zrna stalnim centrifugiranjem bubnja dovodi do
visokog kvaliteta i formiranja ukusa.
Zrna se dalje drobe, seju kroz sita i sortiraju po veliini, a na taj nain se i odstranjuje ljuska.
Izdrobljena zrna kakaoa se melju i pretvaraju u gustu masu, koja se zatim presuje, oslobaa od vika
masnoe i pretvara u kakao praak. Koliina masnoe u kakao zrnu je 54%. Odvajanjem masnoe
dobijaju se sorte okolade sa niim procentom masnoe.
Nadalje se u kakao praak dodaju sastojci u zavisnosti od recepata, a najee su to eer, mleko,
kakao puter, vanila itd. Tako pripremljena masa se jo jednom isti od krupniih kakao delova na
specijalnom aparatu koji se ogromnom brzinom cilindrino obre.
Dobijena ista masa se zagreva na temperaturi od 32 C a zatim postepeno kontrolisano hladi. U
zavisnosti od koliine mase kakao praka okolada moe biti tamna i sadri 60-80% kakao praha,
polutamna sa 50% i mlena sa 30% kakao praha. Bele okolade ne sadre kakao prah ve kao njen
osnovni sastav kakao puter.

Da li ste znali...
...da je okolada prvobitno
koriena samo kao napitak, a
tek od 19. veka je od kakaa
napravljen prah pa zatim i prvi
kolai i okolade?
...da se gorka okolada esto
koristi kao prilog uz slana jela
na primer: u Meksiku kao umak
za piletinu, u Italiji uz prene
digerice, kao puding sa
teletinom, pa ak i u vidu
okoladne supe?
...da su Asteci zrna kakaa
koristili kao novac?
...da je 1657. godine u
Londonu otvorena prva
prodavnica okolade ?
...da je 1830. godine u
vajcarskoj okolada prvi put
pomeana sa lenikom?
...da su tokom 17. veka ljubavnici
prvi put poeli da iskazuju svoju
ljubav prema voljenoj osobi
sitnim znacima panje, meu
kojima se svakako nala i
okolada?
...da se 1868. zvanino pojavila i
prva kutija okoladne
bombonjere?
...da je najvei potroa
okolade na svetu vajcarska?
...da stablo kakaovca daje plod
tek nakon pet godina?
...da je okolada jedno vreme
bila ak zabranjena enama sa
obrazloenjem da je jak
afrodizijak?
Prezentaciju radile : Tijana Ili, Ana Miloradovi, Una urovi, Ivana Jankovi

Korieni programi: Microsoft Power Point, Sony Vegas, Photo Scape, Any Video
Converter, DVD Video Soft Studio

Hvala svima na panji i strpljenju. Nadamo se da vam se prezentacija svidela.

KRAJ