1.

UVOD
Istorija Coca Cole poinje u Noksvilu, u Dordiji, kada se1833. godine rodio Don S.
Pember, slavni osniva Coca Cole. Njegov najvei san je bio da stvori jedan originalan proizvod.
Tako je ve 1885. godine apotekar osmislio tonik, Fren Vajn Kola (French Wine Cola),
veoma slian dananjoj Coca Coli. Vremenom je Pemberton iz njega izbacio alkohol, dodao druge
biljne esencije i tako dobio novi sirup bez imena, a koji je pre svega, leio glavobolju.
U nedelju 8. maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva aa ovog
neobinog napitka koji se sastojao od sirupa i gazirane vode. Gospodin Robinson, Pembertonov
partner, dao je ime napitku Coca Cola Syrup and Extract, ali se Pembertonu vie svialo samo
Coca Cola. U gradskim novinama je 29. maja 1886. godine prvi put objavljena reklama Coca-Cola
Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Ukusna, osveavajua, uzbudljiva).
Pie je bilo spremno, ali ini se ne i javnost. Prve godine prodato je samo 25 galona sirupa,
tj. 13 aa dnevno, sveka po 5 centi. Pemberton je potroio vie za reklamu nego to je zaradio od
prodaje. Kako je ve bio u poodmaklim godinama, poeo je da trai partnera da mu posao ne bi
potpuno propao. Jedini koji je naslutio veliki potencijal CocaCole bio je Ejza K. Gendler, mlad i
ambiciozan trgovac iz Atlante. Posle Pembertonove smrti uspeo je da postane jedini vlasnik Coca
Cole. Kendler je otkupio itavu opremu za proizvodnju napitaka i tajnu formulu za samo 1200
dolara, plus 500 dolara koliko je dao za sahranu staroga apotekara. Ve 1890. godine napustio je
sve ostale poslove kojima se bavio, da bi se u potpunosti posvetio uspehu napitka. Zajedno sa
bratom i nekoliko prijatelja 29. januara je osnovao drutvo koje danas postoji - The Coca Cola
Company.
Kendlerova vera u proizvod ubrzo je bila nagraena: poslovi su napredovali iz godine u
godinu, tako da je ve 1895 godine otvorio jednu radnju u Dalasu, a zatim uikagu, Los Anelesu
I Filadelfiji. Od 25 galona, koliko je prodao Pemberton, 1913. godine je prodato preko 6,5 miliona.
Tri godine kasnije Kendler se povukao sa mesta predsednika kompanije. U istoriji Coca Cole
je bilo jo ljudi koji su se pojavili u pravom momentu sa pravom idejom, re je o dva mlada
advokata, Bendaminu F. Tomasu i Dozefu B Vajthedu. Po prii Tomas je doiveo viziju dok je
bio na Kubi, gde je otkrio flae lokalnog gaziranog pia sa ukusom ananasa. Kada se vratio u
zemlju njegov partner mu je ukazao na injenicu da se Coca Cola i dalje prodaje iskljuivo kao
sirup. Sa Kendlerom su ugovorili sastanak sa predlogom da pone flairanje pia. Troak cele
operacije je bio samo 1 dolar, a Kendler je dvojici mladia dao pravo da flairaju pie na teritoriji
celog SAD-a. Tada su jo uvek samo retki mogli da zamisle uspeh koji e Coca Cola doiveti u
celom svetu. Prva flaa, koja se danas moe videti samo u muzejuma, bila je jedina koja se tada
proizvodila i zvala se "Hainson". Posle nje se pojavila cilindrina flaa sa romboidnom etiketom.
Bendamin Tomas je bio prvi koji je shvatio znaaj karakteristike proizvoda, pozvao je svoje
saradnike i rekao: "Moramo da pronaemo flau koju e svako da prepozna ak i u mraku,
flau koja e biti jedinstvena". Bila je to flaa koju je proizvela staklara The Root Glass
Company iz Indijane. Flaa je podseala na ensku siluetu, verovatno inspirisanu dugim suknjama
noenim u tom periodu - takozvane hobleskirts. Limenka crvene boje, simbol Koka-Kole je nastala
kao "orue rata". Dogodilo se to u vreme konflikta u Koreji gde je bilo nemogue slanje Coca
Cole u dotadanjem pakovanju, u staklenim flaicama. Istraivai u kompaniji dali su se na posao i
godinu dana kasnije predstvavili potpuno novo pakovanje: limenku koja se otvara bez otvaraa,
jednostavnim pritiskom prsta.

2. MISIJA
Coca Cola misija izraava svrhu kompanije, slui kao standard po kome odmeravamo nae
akcije i odluke. To je osnova naeg Manifesta.
Osveenje sveta u telu, u umu i duhu.
Inspiracija trenutaka optimizma kroz nae brendove i nae akcije.
Kreiranje vrednosti i biti bolji u svemu sto radimo.

3. VIZIJA
Coca Cola vizija vodi nas kroz sve aspekte naeg biznisa i opisuje ta elimo da postignemo
kako bi smo nastavili odriv rast.
Ljudi: Najlepe mesto za rad je gde su ljudi insiprisani da budu najbolji.
Portfolio: Dajemo svetu kvalitetan portfolio brendova koji predviaju i zadovoljavaju
ljudske elje i potrebe.
Partneri: Negovanje mree, klijenata i snabdevaa, tako da zajedno inimo obostranu i
dugovenu vrednost.
Planeta: Biti dobar graanin znai pomagati da se izrade i odre postojee zajednice.
Profit: Maksimalna briga o dugoronim zaradama naih akcionara i ujedno briga o
zajednikim odgovornostima

4. ISTRAIVANJE POTROAA
Veliku panju Coca Cola posveuje istraivanju stavova potroaa. Coca Cola snabdeva
fabrike za flairanje Cola sirupom, koje gotov napitak prodaju maloprodaji, automatima za
prodaju, restoranima, a oni individualnim potroaima. Prema Warren Buffett-u, najveem
akcionaru ove kompanije, proizvodnja Coca Cole je najbolji biznis u svetu. Proizvod je
univerzalno dopadljiv potroaima, a prodaje se po umerenim cenama. Konzumiranje Coca Cole
po stanovniku raste svake godine u svim zemljama i nijedan proizvod ove vrste nije slian njoj. S
obzirom da oko profita ostvaruje prodajom na meunarodnom tritu, to su stavovi potroaa sa
razliitih segmenata tog trita bitni za njen uspeh. Generalno gledano, prinos je zadovoljavajui
na tritima ija se kultura znatno razlikuje od amerike, posebno u zemljama biveg
komunistikog sveta. Na ovim tritima ona je ikona amerike kulture i simbol trine ekonomije.
Poljski potroai su, na primer, spontano aplaudirali kada je prvi kamion ovog pia uao u
zemlju. Trino uee Coca Cole na svetskom tritu bezalkoholnih pia iznosi oko 45%, to
nesumjivo govori o trinoj poziciji ove robne marke. Na amerikom tritu dominiraju kompanije
Coca Cola i Pepsi Cola. Na svetskom tritu odnos ove dve firme je 4:1 u korist Coca Cole. Cilj
Coca Cole je 50% trinog uea na globalnom tritu. Dobra trina pozicija Coca Cole
pozitivno utie na ponaanje potroaa. U SAD, per capita potronje je oko 296 unci godinje.
Menaderi kompanije ele da poveaju potronju i u drugim delovima sveta. U Austriji je
ostvarena per capita potronja od 150 unci godinje, u odnosu na 83 u Maarskoj i samo 8 u
Rumuniji. Potronja je na Islandu izuzetno visoka 397, a u American Samoa 500.

Prilagoavanje tritu bezalkoholnih pia

Coca Cola je stalno istraivala stavove amerikih potroaa. Jula 1982. godine uvela je na
trite novu robnu marku-nazvanu Diet Coke. Neki menaderi su se plaili razblaivanja Coca
Cole i stvaranja negativnih stavova potroaa prema marki. Ovo se, meutim, nije dogodilo.
Naprotiv, Diet Coke je postala jedan od najuspenijih proizvoda 80-tih godina. Do 1984. godine
ona je zamenila 7UP i postala tree najpopularnije bezalkoholno pie (posle Coca Cole i Pepsi
Cole). Nakon toga, kompanija je intenzivno promovisala nekofeinske verzije Coca Cole, Diet
Coke i Tab. Ovi uspesi su bili zasenjeni sledeom marketing odlukom. U prolee 1985. godine,
direktor preduzea Roberto Goizueto je najavio novu marku sa poboljanim ukusom, nazvanu
Coke i trajno povlaenje sa trita starog ukusa Coca Cole. Originalna formula sa svojih 7 tajnih
elemenata trebalo je da bude zakljuana u trezor banke u Atlanti. Nova Coke je trajno zamenila 99
godina staru Coca Colu marku. Goizueta je nov proizvod smatrao najznaajnijim u istoriji
kompanije. Amerikanci su probali novo pie aprila 1985. godine.
U julu kompanija je promenila svoju raniju odluku i objavila da e vratiti originalnu marku i
formulu pod imenom Coca Cola Classic. Uvoenje nove marke je ocenjeno kao vrlo rizina
poslovna odluka, zbog nerazumevanja privrenosti i vezanosti potroaa prema originalnoj marki.
Pozitivni stavovi i uverenja koja podstiu potroae Coca Cole na ponovne kupovine su
osnova lojalnosti ovoj marki. Lojalnost obino poinje da se razvija kada potroai formiraju
pozitivne stavove bazirane na uverenju o superiornim osobinama proizvoda i funkcionalnim
koristima (Coca Cola je slatka, gazirana ili osvezavajuca). Neki od ovih stavova mogu biti visoko
emocionalni, tako da utiu na privrenost potroaa prema marki zbog povezanosti sa njihovim
stilom ivota i imidom. U sluaju Coca Cole, mnogi lojalni potroai vezuju marku sa pozitivnim
iskustvom iz prolosti. Kada je kompanija objavila da zamenjuje originalnu Coca Cola marku,
potroai su reagovali kao da su izgubili starog prijatelja. Poeli su protesti potroaa, a jedna
grupa u Sijetlu je pretila da e tuiti kompaniju. S obzirom da prodaja nove Coke nije poveana u
junu, kompanija je vratila originalnu marku, pod nazivom Coca Cola Classic. Poslovna odluka da
se uvede nova robna marka zasnovana je na istraivanju trita. Sprovedeno je opseno testiranje
reakcija potroaa na novi ukus, na sta je potroeno vie od 4 miliona $, na uzorku od 200000
potroaa u 25 gradova.

5. ISTRAIVANJE KONKURENATA
Najvei konkurent kompanije Coca Cola svakako je Pepsi, a odmah iza Pepsija su tu Kofola,
Havana cola, RC cola, Cocta, pa i Coca Colla. Ono po emu se Coca Cola izdvaja od konkurenata
jeste rasprostranjenost i uee na globalnom nivou, pokrivenost ogromnog broja razliitih trita.
Kada su top brendovi u pitanju postoji pria da su Coca Cola i Pepsi proizvodi istih vlasnika,
a rivalitet je izmiljen kako bi poboljao prodaju. Uprkos tome, istorija medijskog rata ova dva
brenda je dugaka a sada prvi put ima bar neke prie o pomirenju. Reklamni rat ove dve
kompanije zapoinje etrdesetih godina prolog veka kada Pepsi optuuje Coca Colu za
segregaciju. Coca Cola ponovo prelazi u vostvo tokom Korejskog rata, kada uz pomo drave
snabdeva amerike vojnike. Marketinki rat i borba na tritu ovih kompanija traje i danas i
postoje mnoge reklame koje se mogu smatrati nelojalnom konkurencijom i ne prikazuju se u
medijima zbog toga. Pojavom novih medija, interneta, socijalnih mrea i drutvenih grupa ak i
neverovatne stvari kao da se Pepsi i Coca Cola pomire postaju mogue. Coca-Cola i Pepsi su
prekinuli svoje dugogodinje rivalstvo i sada razmenjuju Twitter poruke meu sobom.

Kao deo drutvenog eksperimenta, kreativna agencija Amnesia Razorfish pozvala je dve
kompanije koje su do sada bile prisutne na Twitteru ali nisu delile poruke da uine nezamislivo i
ponu sa time.
Ideja je potekla od osnivaa Amnesia Razorfish marketinke agencije, Iana McDonalda koji
je pokrenuo ideju poslavi prvu poruku dvema kompanijama istovremeno. Coca Cola je prva
odgovorila, a Pepsi je uzvratio poruku.

6. SWOT analiza
Prednosti (strengths): Coca Cola je ve dugo deo svetske kulture. Dizajn proizvoda je
takav da su se ljudi irom sveta vezali za njega. Coca Cola je izuzetno prepoznatljiv brend, to
predstavlja najveu prednost ove kompanije. Pored toga postoji specijalni sistem punjenja, to je
jo jedna prednost. Ovo joj omoguava da posluje na globalnom nivou dok u isto vreme odrava
lokalni pristup. Preduzea koja se bave flairanjem su lokalna i njima upravljaju ljudi ovlaeni od
strane ovog giganta. Coca Cola ima najveu distributivnu mreu na svetu.
Slabosti (weaknesses): Za bilo koju vrstu poslovanja bitno je minimizirati slabosti i pratiti
ih kako bi se odrala produktivnost i efikasnost poslovnih poduhvata. Iako prodaja ide odlino,
evidentno je da se svetska populacija sve vie okree zdravom nainu ivota, to iskljuuje
upotrebu gaziranih, slatkih pia esto, a kamoli svakodnevno, kako je veina navikla da konzumira
Coca Colu.
Mogunosti (opportunities): Prepoznatljivost brenda je znaaja faktor koji utie na
odravanje konkurentske pozicije. Coca Cola brend je poznat u 94% sveta. U zemljama u razvoju
je potronja Coca Cole znatno manja nego u razvijenim zemljama. U Indiji, na primer, potronja je
6 boca u odnosu na 700 boca u SAD-u. Prema ovim podacima moe se zakljuiti da zemlje u
razvoju predstavljaju veliku mogunost jer su ta trita za sada neiskoriena.
Pretnje (threats): Trenutno, konkurencija ne predstavlja veliku pretnju za Coca Colu.
Industrija bezalkoholnih pia je veoma jaka, ali veu pretnju predstavlja promena svesti o zdravlju
stanovnitva. Takoe, kupovna mo potroaa je pretnja Coca Coli

7. MARKETING STRATEGIJE I CILJEVI

7.1. Segmentacija trita (izbor ciljne grupe)
Izbor ciljne grupe Coca Cole razlikuje se od regiona do regiona, odnosno razliit je u
razliitim zemljama. Coca cola je jedna od prvih globalnih kompanija koja je uoila potencijal
ruralnih trita. Stanovnitvo ruralnog sektora je svesnije cena proizvoda, tj. bitnija im je cena
proizvoda nego urbanom delu stanovnitva, dok urbano stanovnitvo trai brend i kvalitet, bez
obzira na cenu. Zbog toga Coca Cola jo 2002. godine uvodi bocu od 200 ml namenjenu ruralnom
stanovnitvu. Osim toga, razlikuju se ciljne grupe i na osnovu godina starosti. Tako na primer, u
Indiji gde je prosena starost stanovnitva manja od 38 godina, Coca Cola cilja na mladju
populaciju. U Evropi, koja ima starije stanovnitvo, marketing je usmeren ka starijoj populaciji, jer
je brojnija. Takodje, bitna je i segmentacija na osnovu pola. Tako je Coca Cola bila prvo
pozicionirana kao pie za mukarice. Vremenom je na trite izbacila pia sa manje eera,
redizajnirana su pojedina pakovanja i prilagodjena enama i njihovom ukusu.

7.2. Pozicioniranje
Istraivanja su pokazala da ljudi esto opisuju svoje veze sa brendovima na slian nain kao i
veze sa ljudima. Zbog toga je jako bitno pozicionirati proizvod na pravi nain. Kompanija Coca
cola je svesna te injenice. Pozicionirala je svoje proizvode kao pie neophodno za zabavu, pie
koje donosi radost i na toj ideji bazirali svoje slogane i reklame. Poslednjih pet decenija, CocaCola putem originalnih TV reklama podsea svoju vernu publiku na radost ivota, prijateljstvo i
ljubav.
Pozitivne emocije koje budi Coca-Cola od Pauza koja osveava i Uivaj do CocaCola strana ivota sa sobom nose talas inovacije i ne dozvoljavaju da padnu u zaborav prave
vrednosti koje vremenske promene mogu izbrisati. Coca Cola je amerika kompanija i njeni
proizvodi predstavljaju ameriki nain ivota, slobodu i visok ivotni standard, pa se mnogi
potroai vezuju za nju u elji da se identifikuju sa ovim nainom ivota. Kompanija je svesna
toga, pa su mnoge kampanje zasnovane upravo na toj ideji.

8. TAKTIKI MARKETING PROGRAMI

8.1. Strategija proizvoda (kvalitet, stil, dizajn, marka,
pakovanje)
to se tie dizajna, kompanija i te kako vodi rauna o tome. Pored prepoznatljivog
logoa i dobro poznate crvene nalepnice na flaama, odnosno crvenih limenki, na tritu
se pojavljuju i nova, moderna reenja za izgled pakovanja. Tokom vremena pakovanje
se menjalo i prilagodjavalo se potrebama i eljama kupaca. Ipak, Coca- Cola kontur
boca je osmiljena pre vie od 90 godina, ali je i dalje, ba kao i 1916. godine,
neprikosnoveni simbol inovacije u dizajnu. Poetkom 20. veka, kad je veina
bezalkoholnih pia pakovana u jednostavne ravne flae, Kompanija Coca-Cola zatraila
od proizvoaa stakla oblik koji bi svako mogao prepoznati kao Coca-Cola bocu, ak i
u mraku. Visoka tehnologija danas omoguila je da osim atraktivnog dizajna, nova
Coca-Cola kontur boca bude jo laka i praktinija. Materijal od kojeg je napravljena poveava
otpornost amabalae, a u autentinom obliku, osim savrenog osveenja, nova Coca-Cola kontur
boca prua poseban ugoaj, jer njen oblik savreno prijanja uz ruku.

Meunarodna brending agencija Interbrand je objavila listu najboljih svetskih brendova za

2009. godinu (Best Global Brands 2009), na kojoj je Coca Cola ve devetu godinu za redom
zadrala prvo mesto, to potvrdjuje njen kvalitet. Top brendovi na listi i njihova vrednost:
1. Coca-Cola (68,7 milijardi USD)
2. IBM (60,2 milijardi USD)
3. Microsoft (56,6 milijardi USD)
4. General Electrics (47,7 milijardi USD)
5. Nokia (34,8 milijardi USD)
6. Mcdonald's (32,2 milijardi USD)
7. Google (31,9 milijardi USD)
8. Toyota (31,3 milirjadi USD)
9. Intel (30,6 milijardi USD)
10. Disney (28,4 milijardi USD

Coca Cola, kao veliki svetski brend ima prepoznatljivo ime, pakovanje i logo.
Kompanija esto organizuje konkurse za nove ideje o pakovanju i dizajnu proizvoda. U
Srbiji je, na primer, nedavno organizovan takav konkurs. Osim toga, uveni svetski modni kreatori
(Armani, npr.) dali su svoja reenja:

8.2. Strategija cijYYYYYYYYYene

U dananje moderno vreme, kada je ponuda (bilo krajnjim potroaim ili firmama) velika i
kada su potroai sa svih strana bombardovani izborom koji im se nudi, esto se pogreno
postavlja koncept ko je konkurencija ponuenom proizvodu. Ko je recimo konkurencija za
kompaniju Coca Cola? Veina bi odgovorila "Pepsi" ili "Cocta", to je pogreno.
Konkurencija za Coca Colu" lei u mnogo irem smislu, u asopisima koji se prodaju, u
sladoledu ako je napolju +30 stepeni, u nekoj novoj garderobi koja je trenutni hit ili CD-u sa
muzikom omiljenog muziara koji se tek pojavio. Kupac koji ima limitiran budet i eli da doivi
i oseti neto lepo, bira izmeu Coca Cole" i prve sledee alternative koja mu moe pruiti taj
oseaj ne ograniavajui se samo na direktnu konkurenciju proizvoaa "mekih" pia. Ceo svet
funkcionie na osnovu "prve sledee alternative". Ako nemamo dovoljno novca da kupimo najbolji
proizvod, ta je prvo sledee to moemo sebi da priutimo a da e imati isti ili priblino slian
efekat? Coca Cola zbog toga ima pakovanja razliite veliine, este promocije i snienja,a njihova
cena je ionako prihvatljiva za veinu stanovnitva. Uspenim kombinovanjem cenovne politike i
uspenim kombinovanjem cenovnih strategija Coca Cola postie maksimalnu profitabilnost
prodaje

8.3. Strategija distribucije

Coca Cola kompanija je poela sa graenjem globalne mree 1920-ih. Sada posluju u vie od
dvesta zemalja i proizvode skoro 500 brendova, Coca Cola sistem je uspeno primenio
jednostavnu formulu na globalne razmere: priutite sebi trenutak osveenja za veoma malu
koliinu novca milijardu puta na dan. Coca Cola kompanija i mrea fabrika koje se bave
flairanjem ine najsofisticiraniju i najsveobuhvatniji sistem proizvodnje i distribucije na svetu.
8

Svakog dana Coca Cola jaa svoju poziciju globalnog bezalkoholnog pia. Moemo uvideti
da svoj uspeh kompanija duguje agresivnom marketingu i kvalitetnom menadment timu pre
svega. Coca Cola Hellenic jedna je od 300 partnerskih punionica koje ine Coca Cola sistem,
najvei sistem za distribuciju napitaka na svetu. Aktivnosti u Srbiji imaju strateki vanu ulogu u
ovom sistemu. Ono to je novo, a uvela ih je upravo ova kompanija su dva nova distribitivna
metoda : hibridni ( predstavlja saradnju kompanije sa drugim firmama komplementarnih dobara,
tako da je njihov distribucioni kanal koristi za prodaju svojih proizvoda. Primer je saradnja Coca
Cole i McDonalda. ) i rashladni DSD sistem ( prvenstveno stvoren za sokove proizvodne linije
koji se mogu brzo pokvariti, ako nemaju potrebne uslove i brigu. Tako rashladni DSD sistem
osigurava neprekidno hlaenje koje pomae u spreavanju kvarenja proizvoda).

8.4. Strategija promocije (oglaavanje, podsticanje prodaje,

odnosi sa javnou, lina promocija, direktni marketing)
Coca Cola kompanija postoji vie od jednog veka i tokom tog perioda se morala
prilagoavati mnogobrojnim i raznovrsim promenama i ciklinim kretanjima privrede. Moemo
tvrditi da su inovacije bile kljuan faktor za opstanak na tritu i za irenje kompanije. Proizvodni
asortiman se svakodnevno poveava tako da zadovoljava iroke potrebe populacije irom planete.
Coca Cola kompanija i dalje napreduje i jo nije dostigla vrhunac svog uspeha.
Cilj kompanije Coca Cola je da iskoriste svoje preimustvo brendove, finansijsku snagu,
distribucioni sistem koji nema konkurencije, globalni uticaj i talentovani i posveeni menadment
i saradnike da postanu konkurentniji i da ubrzaju rast tako da poveaju dobit za akcionare. Da bi
poveala prodaju, kompanija se prilagodjava eljama potroaa.
Zbog toga je u mnogim zemljama uvela linu promociju. Na istoku ljudi jako cene lini
kontakt, to je Coca cola iskoristila. Tako je u Kini Coca Cola pokrenula oglaavanje putem
mobilnog telefona. Ova strategija oglaavanja daje oseaj linog kontakta. Prodaja Coca Cole je
poveana kroz ovaj vid promocije. Amerika kultura dosta utie na oglaavanje Coca Cole. Ono
to je interesantno, a vezano je za oglaavanje jeste korienje lika Deda Mraza, kao starca sa
bradom u crveno belom odelu u zimskim reklamnim kampanjama. Postoji mit da je Coca Cola
izmislila lik Deda Mraza za potrebe oglaavanja u 30 im godinama XX veka.
Medjutim, moderan lik Deda Mraza prva je iskoristila White Rock Beverages kompanija
1915. godine u reklami za mineralnu vodu. Pre Deda Mraza, Coca Cola se oslonila na slike
moderno obuene mlade ene da bi prodala svoje pie. Prvi takav oglas pojavio se 1895., sa
mladom bostonskom glumicom Hilde Klark kao zatitnim licem. 1971. pesma iz reklame CocaCole pod nazivom "I'd Like to Teach the World to Sing", u produkciji Bili Dejvisa, postao je hit
singl. Neke od nezaboravnih Coca-Cola televizijskih reklama izmeu 1960. i 1986. je napisao i
producirao bivi Atlanti radio-veteran Dona Nailor. Mnoge od tih prvih televizijskih reklama za
Coca Colu snimile su filmske zvezde, sportisti i popularni pevai. Coca Cola je kupila Columbia
Pictures 1982., i poela sa ubacivanjem svojih reklama u mnoge filmovime. 2006. godine CocaCola je uvela nagradne igre u kojima potroai zaradjuju poene tako to alju kodove iz specijalno
oznaenih pakovanja Coca-Cole.
Reklama Holidays are coming! ("Praznici nam stiu!") sa karavanom kamiona za
isporuku, ukraena sa Coca-Cola logoom i elektrinim svetlima, vonja kroz snene pezae je
praznina kampanja. Kampanja je i vie nego uspena. Mnogi potroai su zvali call centar i
oduevljeno priznali da im ta reklama najavljuje dolazak Boia i otvoreno iskazivali privrenost
Coca Coli. Coca-Cola je prvi komercijalni sponzor Olimpijskih igara (1928. godine u
Amsterdamu). Od 1978, Coca-Cola je sponzorisalao svako Svetsko prvenstvo u fudbalu i drugim
9

takmienjima u organizaciji FIFA. ak je jedno Svetsko prvenstvo za mlade iz Tunisa 1977. bilo je
pod nazivom "FIFA - Koka Kola kupa". Coca-Cola je zvanino bezalkoholno pie mnogih
fudbalskih klubova irom sveta. U Engleskoj, Coca-Cola je glavni sponzor Fudbalske lige.

9. PRIMER SWOT ANALIZE

SNAGE (Strengths):

SLABOSTI (Weakness):

1.

Prepoznatljiv dizajn/brend

1.

Ekonomska kriza

2.

Specijalni sistem punjenja/flairanja

2.

Potencijalno visoke cene

3.

Najvea distributivna mrea na svetu

3.

Veoma malo uee na tritu u Indiji

ANSE (Opportunity):
1.

Prodor na trita zemalja u razvoju

2.

Proirivanje distributivne mree

PRETNJE (Threats):
1. Promena svesti stanovnitva o zdravlju
sve zastupljeniji zdrav nain ivota

razliitih ukusa Coca-Cole

3.

Otklanjanje konkurencije

(ishrane) itave populacije

2. Slabija kupovna mo potroaa

otkupljivanjem (postoji realna mogunost 3. Konkurencija

zbog snage i uticaja kompanije)

10. STRATEGIJE

10

SO (snage-anse)

ST (snage-pretnje)
Analizom se preporuuje strategija kojom se

Najveu ansu bi pruila strategija prodora

preporuuje plasiranje novih vrsta proizvoda

na trita zemalja u razvoju.

koji su u skladu sa rastuim zahtevima

populacije sza zdravijim nainom ivota.

WO (slabosti-anse)

WT (slabosti-pretnje)
Analiza ukazuje na to da se slabosti i pretnje

Slabosti se mogu minimizirati irenjem

mogu minimizirati obezbedjivanjem zdravijih

trita uz otklanjanje konkurencije. Ulazak na proizvoda za postojee trite ali i plasiranjem

indijsko trite bi ojaao poloaj kompanije..

postojeeg asortimana po pristupanijim

cenama na nezastupljenim tritima.

11

Seminarski rad iz Marketinga SWOT analiza

SWOT analiza

11. MATRICA KVANTITATIVNE SWOT ANALIZE

Ai

SWOT

anse (mogunosti) (O)

Pretnje (T)

Prodor na trita
zemalja u razvoju

Proirivanje distrib.
mree razliitih
ukusa

Otklanjanje
konkurencije
otkupljivanjem

Promena svesti
stanovnitva o zdravlju

Slabija kupovna mo
potroaa

Konkurencija

Pj

Verovatnoa
pojave

0,8

0,4

0,4

0,7

0,5

0,3

Kj

Koeficijent uticaja

0,7

0,3

0,6

0,6

0,6

0,4

48,16

10,09

19,2

35,36

24,42

10,09

Snaga (S)
Prepoznatljiv
dizajn/brend

17,92

3,42

7,2

13,23

9,15

3,42

Specijalni sistem
punjenja/flairanja

12,32

3,25

4,8

8,9

6,12

3,25

Najvea distributivna
mrea na svetu

17,92

3,42

7,2

13,23

9,15

3,42

27,44

5,91

10,56

19,76

13,5

5,91

Slabosti (W)
Ekonomska kriza

12,32

3,25

4,8

8,9

6,12

3,25

Potencijalno visoke cene

7,56

1,33

2,88

5,43

3,69

1,33

Veoma malo uee na

tritu u Indiji

7,56

1,33

2,88

5,43

3,69

1,33

12

12. FINANSIJE, PREPORUKE, PRILOZI

Coca Cola kompanija zapoljava 92 400 ljudi od kojih je ak 86% zaposleno van
teritorije SAD. Coca Cola spada u jednog od najatraktivnijih poslodavaca. Razlozi ove
injenice lee u njenoj liderskoj poziciji na tritu bezalkoholnih pia, korporativnoj kulturi
koju odlikuje fokus na razvoju ljudskih potencijala i kontinuirana edukacija zaposlenih.
Najvei adut kompanije je taj to kao multinacionalna kompanija nudi mogunost
napredovanja i zaposlenja i u drugim zemljama lanicama sistema. Coca Cola je izgradila
vrhunski sistem motivacije i nagraivanja koji se svodi na nekoliko integrisanih komponenti:
objektivno praenje individualnog i kolektivnog uinka, i nagraivanje u skladu sa istim u
vidu individualnih i timskih bonusa isplativih po principu procenta ostvarenja zajedniki
prethodno postavljenih i dogovorenih ciljeva. Beneficije zaposlenih u Coca Cola kompaniji su
brojne i neke od njih su pokrivena zdrastvena nega, koja ukljuuje preventivne komponente
tipa masae i fitnes, plaeni prevoz, kontinuirana edukacija u vidu radionica, kurseva pa i
samih visoko-strunih diploma, razvoja u vidu mogunosti rada u drugim funkcijama i
zemljama lanicama sistema. Coca Cola kompanija je u 2008. godini ostvarila profit od 20
milijardi i 570 miliona dolara, a ukupna imovina iznosila je 40 milijardi i 519 miliona dolara
u 2008. godini.
Profit koji Coca Cola zaradjuje je stvarno enorman. Zanimljivo je jos da je Coca Cola
jedna od retkih kompanija koju recesija nije uzdrmala, ak su ostvarili povecanje profita u
prethodnoj godini. Veoma je zanimljiv vic o Amerikancima i Rusima. Pria poinje tako to
ameriki svemirski strunjaci telefoniraju Niksonu i panino mu saoptavaju da su se Rusi
iskrcali na Mesec. Nikson ree da je to u redu, sve u duhu dobrih odnosa. Ali, Predsednie,
uzvratie strunjaci, problem je u tome to Rusi farbaju Mesec u crveno! Videvi da je stvar
ozbiljna, predsednik zatrai savet od doktora Kisindera. Ovaj ree da e razmisliti.
Nekoliko dana kasnije Kisinder okrenu telefon Kejp Kanaverala i zapita svemirsko
drutvo kako stoje stvari sa Mesecom. Gotovo je, gotovo!, zavapie rezignirano, Rusi su
ga u meuvremenu sasvim ofarbali u crveno!. Kisinder uzvrati: To je ono pravo! Uzmite
veliku kantu bele boje, idite na Mesec i du cele njegove crvene povrine ispiite: COCA
COLA!
ta predloiti kompaniji koja je prva u svetu po brandu, profit, distributivnoj mrei,
broju potroaa? Ono to bi se moglo uiniti je proiriti distributivnu mreu razliitih ukusa
Coca Cole- Caffeine free Coca Cola, Coca Cola Cherry, Coca Cola Vanilla, Coca Cola with
lemon, with raspberry, with orange, C2, M5 I tako osvojiti nova trita, ali zadrati,
odnosno nagraditi i stare potroae i privui nove.

LITERATURA:
www.thecoca-colacompany.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Coca- Cola
dr Beba Raki, dr Mira Raki, Meunarodni marketing, Megatrend univerzitet, Beograd,
2005