Kas - 13846 1442 2 30 PDF

35 ,581,.
= $
3 5 ( ' 8 = ( 7 1 , .2
1 29 , 1 $ 5 6 7 92
P R I R U N I K Z A
P R ED U Z ETN IK O
NO VI NA R S T V O
BEOGRAD, 2014.
PRIRU NIK ZA
PREDUZETNIKO
NOVINARSTVO
Izdava:
KONRAD-ADENAUER-STIFTUNG
Medijski program za Jugoistonu Evropu
Autori:
MARKO NEDELJKOVI
MILO PETROVI
VEROLJUB ZMIJANAC
CHRISTIAN SPAHR (predgovor)
Urednik:
ALEKSANDRA POPOVI
Projektni menadment:
Dr VLADIMIR ZLATARSKY
MANUELA ZLATEVA
ALEKSANDRA POPOVI
Grafiko oblikovanje:
PREDRAG M. POPOVI
Podrka:
ANTONELA EURA
tampa:
SANIMEX, Beograd
ISBN 978-86-86661-71-5
Copyright 2014, Konrad-Adenauer-Stiftung,

Medijski program za Jugoistonu Evropu, Sofija
SAD R A J
5 | Predgovor Christian Spahr

7 | Uvod
9 | Osnove veb novinarstva Marko Nedeljkovi
Kako kroz sedam koraka kreirati dobar sadraj na vebu?.
Naslov ili naslovni blok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kompozicija i upotreba kljunih rei u tekstu . . . . . . . . .
11
Preglednost i lako skeniranje teksta . . . . . . . . . . . . . . .
12
Multimedijalno opremanje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . .
13
Linkovi u tekstu i tehnika linkovanja . . . . . . . . . . . . . . .
15
Tagovi ili kljune rei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16
Optimizacija teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16
18 | Novinarstvo digitalnog doba Marko Nedeljkovi

Karakteristike novinara dananjice . . . . . . . . . . . . . . . .
18
Etika onlajn medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
22 | Preduzetnitvo na internetu Milo Petrovi

Pisanje i profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
Oblast pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
Novinar preduzetnik prodavac . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23
Istraivanje trine nie. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24
Analiza ponude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24
Analiza potranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25
Analiza konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
29
Proraun profitabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30
Rezultati istraivanja i odabir oblasti . . . . . . . . . . . . . . .
31
Biznis modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
32
Prodaja oglasnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . .
32
PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O
Procenat od konkretnih akcija posetilaca . . . . . . . .
32
Freemium biznis model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
33
34 | Dizajn i razvoj veb sajta Veroljub Zmijanac

Uloga novinara u razvoju veb sajta . . . . . . . . . . . . . . . .
34
Kako zapoeti kreiranje veb sajta? . . . . . . . . . . . . . . . .
35
Arhitektura veb sajta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
36
Proces projektovanja veb sajta. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
Faza 1: Definisanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
Faza 2: Definisanje ciljne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . .
38
Faza 3: Analiza konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40
Faza 4: Analiza scenarija korienja . . . . . . . . . . . . . . .
41
Faza 5: Informaciona arhitektura . . . . . . . . . . . . . . . . .
42
Faza 6: Izrada prototipa i dizajn korisnikog interfejsa . .
43
Faza 7: Projektna specifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
46 | Zakljuak
PR E D GOVOR
Vei pluralizam medija

kroz preduzetniko razmiljanje
Christian Spahr, direktor Medijskog programa za
Jugoistonu Evropu, Konrad-Adenauer-Stiftung
Dragi itaoci,
Novinarstvo i preduzetnitvo trenutno uspostavljaju vaan odnos u
Jugoistonoj Evropi: slobodni novinari daju znaajan doprinos
pluralizmu u medijima, naroito na internetu, jer su konvencionalni
mediji esto nedovoljno kritini i nezavisni. Za sve vei broj graana,
onlajn mediji su vaan izvor vesti.
U saradnji sa autorima ovog prirunika, Markom Nedeljkoviem,
Miloem Petroviem i Veroljubom Zmijancem, KAS Medijski program za
Jugoistonu Evropu razvio je obuku za samozapoljavanje onlajn
novinara koja se po prvi put odrala od 23. do 25. oktobra 2013.
godine u Beogradu.
Zakljuci i sadraj ove obuke su u kompaktnom obliku predstavljeni u
ovom priruniku, koji je posebno pogodan za novinare poetnike na
internetu, ali daje vredne predloge i slobodnim novinarima iz drugih
medijskih odeljenja. Naravno, mnogi saveti nisu namenjeni samo za
Jugoistonu Evropu nego su univerzalni.
U tranzicionim zemljama se naroito mladi novinari suoavaju sa
dilemama. Mnogi od njih ve su imali priliku da uestvuju u savremenoj
obuci i da zavre programe razmene sa Nemakom i drugim zapadnim
zemljama. No, uslovi rada u mnogim medijima nisu privlani, ne samo
zbog finansijskih razloga. Medijski vlasnici esto imaju malo interesa
za nezavisno izvetavanje, jer eksploatiu svoje novine i kanale za
emitovanje programa u politike ili isto ekonomske svrhe. Osim toga,
i dalje, tu i tamo, nedostaju moderne menaderske metode i oni koji
ulaze u ovo zanimanje ne mogu primeniti sve to su nauili u praksi.
Kao rezultat toga, samozapoljavanje moe biti alternativa za mnoge
novinare u regionu. U ovoj knjizi su opisani osnovni temelji onlajn
novinarstva. Drugo podruje koje je detaljno pokriveno je produkcija
veb sajtova, ukljuujui i praktine savete za poveanje atraktivnosti
sopstvenih tekstova, na primer, korienje paljivo odabranih kljunih
rei zbog boljeg pozicioniranja na pretraivaima i prava kombinacija

teksta i multimedijalnih sadraja. Novinari se, takoe, upozoravaju na
zamke autorskih prava.
Osim toga, itaocima je dat dubinski uvid u razvoj poslovnih modela
na internetu. Nije bitan samo visok kvalitet, ve i pravi ekonomski
koncept. To je kljuni preduslov za uspeh na internetu. Novinari
dobijaju savete kako razviti onlajn projekte i koja vrsta strategijske
analize je unapred potrebna. Isto tako, dobijaju detaljne smernice
kako stvoriti saradnju sa biznis partnerima i koji davaoci usluga su od
pomoi u voenju sopstvene ponude.
Poslednje, ali ne i manje vano, uspeno onlajn novinarstvo jeste i
pitanje kredibiliteta, tako da knjiga zadire i u etike aspekte.
Novinarske vrednosti u onlajn izdanjima treba posmatrati na isti nain
kao i u tradicionalnim medijima.
KAS Medijski program za Jugoistonu Evropu nastavie da nudi
kurseve ove vrste i da objavljuje materijale na ovu temu. elim svim
itaocima, posebno slobodnim novinarima, da pronau vredne savete
u ovom priruniku.
Sofija, 1. septembar 2014.
UV OD
Iako se od novinara tradicionalno ne oekuje da se uputa u biznis,

sve tea finansijska situacija u kojoj se nalaze tradicionalni mediji i
istovremena ekspanzija interneta sve vie redefiniu ovo shvatanje, pa
se u raspravama o budunosti novinarstva sve ee koristi novi
termin koji nagovetava kako bi mogla da izgleda budunost profesije.
Re je o terminu preduzetniko novinarstvo (entrepreneurial
journalism), koji u osnovi ukazuje na potrebu da novinari sve vie
deluju upravo kao preduzetnici, i svojim inovacijama redefiniu struku,
i istrae nove mogunosti za zaradu u medijskoj sferi.
Univerzalna interpretacija ovog termina ne postoji. Jedni ga vide kao
novi nain da se zaradi novac u medijskoj sferi, drugi misle da je to
samo nov naziv za staro honorarno novinarstvo, dok trei smatraju da
je to sutinski novinarstvo u novim medijima.
Ako, meutim, preduzetniko novinarstvo eli da bude neto vie od
bombastinog naziva za honorarni rad koji je oduvek postojao, onda bi
se moglo rei da ono poinje tek tamo gde se dva ili vie novinara
udruuju da bi zajedno pokrenuli novi posao, ili gde jedan ili vie
novinara angauju jo nekog pored sebe kako bi pokrenuli novi
projekat, odnosno biznis na vebu.
U ovom priruniku, preduzetniko novinarstvo e se tretirati upravo na
ovaj nain, pa e, u skladu sa tim, biti ponueni i svi najbitniji
elementi koje bi novinari preduzetnici trebalo da imaju u vidu prilikom
pokretanja sopstvenog biznisa.
Treba imati u vidu i injenicu da je revolucija u komuniciranju,
izazvana ekspanzijom interneta, iz korena poljuljala tradicionalnu
strategiju finansiranja profesionalnog novinarstva koja se zasniva na
oglaavanju, tako da nove okolnosti nuno zahtevaju i traganje za
novim odrivim modelima poslovanja.
Svedoci smo da sve tea finansijska situacija i sve manje mogunosti
za zaposlenje primoravaju novinare da pronalaze dodatne vidove
zarade, a sve ee i da naputaju novinarstvo, i okreu se
profitabilnijim poslovima. Stoga, koncept preduzetnikog novinarstva
predstavlja nain prilagoavanja novinara digitalnom dobu i
suprotstavljanje ekonomskoj realnosti ove profesije.
Da bi ili u korak sa aktuelnim promenama u medijskoj sferi, mnogi
univerziteti u SAD ve su uvrstili kurseve preduzetnikog novinarstva
u svoje studijske programe. U Zapadnoj Evropi, razvoj preduzetnikog

novinarstva tek je u zaetku, dok je termin praktino potpuno nov u
zemljama Jugoistone Evrope.
Stoga je cilj ovog prirunika da ubrza razvoj i prihvatanje ove ideje i
na ovim prostorima, i da na taj nain olaka opstanak novinara u
digitalnoj eri i ohrabri ih u pokretanju sopstvenih projekata koji e se
bazirati na njihovim novinarskim vetinama.
Ovo je posebno znaajno u sluaju mladih novinara, ije e karijere
sve vie zavisiti od sposobnosti da osmisle i pokrenu profitabilne veb
projekte, ali e njihov rad u osnovi i dalje podrazumevati novinarske
kompetencije. To znai da e pisanje tekstova i kreiranje
multimedijalnih sadraja i dalje biti u osnovi njihovog rada, ali e
uspeh tih projekata prvenstveno zavisiti od njihovih preduzetnikih
sposobnosti.
Iz tog razloga, u ovom priruniku bie predoena tri bazina elementa
preduzetnikog novinarstva, odnosno tri osnovna preduslova za
pokretanje uspenih novinarskih projekata na vebu. To su:
1. Osnove veb novinarstva
2. Preduzetnitvo na internetu
3. Produkcija veb sajtova
U nastavku, svaki od ova tri segmenata bie prikazan u formi
svojevrsnog uputstva za novinare preduzetnike, sa ciljem da se opie
put od nastanka i preciziranja ideje, do njenog sprovoenja u delo, tj.
pokretanja konkretnog veb projekta.
OSNOVE VEB
N O VIN A R STVA
Kako kroz sedam koraka kreirati

dobar sadraj na vebu?
Osnovni preduslov svakog novinarskog poduhvata na internetu je
poznavanje osnova i specifinosti veb novinarstva. Sva osnovna
novinarska pravila i naela koja se primenjuju u tradicionalnim
medijima bez izuzetka vae i na internetu, ali pisanje i ureivanje na
vebu ima i neke vrlo znaajne specifinosti.
Prirunik je namenjen profesionalnim novinarima koji su teoriju i
osnovne tehnike novinarstva ve usvojili, jer se fokusira na
specifinosti veb novinarstva koje bi svaki novinar preduzetnik trebalo
da usvoji pre pokretanja svog projekta.
Kako je osnovni proizvod veb novinarstva multimedijalni sadraj,1 bie
predoeni njegovi osnovni elementi, kao i pravila i preporuke dobre
prakse kojih treba da se pridravaju onlajn novinari pri kreiranju
sadraja na internetu.
U nastavku sledi uputstvo, kako kroz sedam bazinih koraka kreirati
dobar sadraj na vebu, u skladu sa samom strukturom
multimedijalnog sadraja koju ini sledeeih sedam elemenata:
1. Naslov ili naslovni blok
2. Kompozicija i upotreba kljunih rei u tekstu
3. Preglednost i lako skeniranje teksta
4. Multimedijalno opremanje teksta
5. Linkovi u tekstu i tehnika linkovanja
6. Tagovi ili kljune rei
7. Optimizacija teksta
1. Naslov ili naslovni blok

Prva razlika izmeu pisanja za tampu i pisanja za veb vidljiva je ve
pri osmiljavanju naslova za tekst. Dok je u tampanim medijima
Tekst opremljen multimedijalnim sadrajima, kao to su fotografija, video i
audio zapisi, grafikoni, ilustracije, infografike, i slino.
10
esto poeljan kreativan naslov koji e svojom originalnou privui

panju italaca, na vebu jednostavniji i informativniji naslovi, lieni
poetskih elemenata, dobijaju prednost.
Tako, odsustvo kljunih rei u naslovu tampanih medija nije propust
ako je naslov dovoljno efektan da privue panju italaca, dok je takva
praksa na vebu nedopustiva. Stoga, naslovi na vebu treba da budu
jasni, nedvosmisleni i da upute na temu o kojoj piemo, to, po
pravilu, podrazumeva i upotrebu kljune rei ve u samom naslovu.
Drugim reima, naslovi na vebu treba da budu, pre svega, deskriptivni.
Osnovni razlog za to lei u injenici da tekstove na internetu najee
pronalazimo pretraivanjem kljunih rei za teme koje nas interesuju,
pa odsustvo jedne od kljunih rei u naslovu teksta na vebu znatno
oteava pozicioniranje i pronalalaenje teksta putem pretraivaa.
Zbog toga je upotreba kljunih termina jedno od osnovnih pravila za
pisanje naslova na vebu.
Primer dobrih
naslova na sajtu
theguardian.com
Izvor: theguardian.com
/ screenshot
Treba imati u vidu i injenicu da je panja korisnika na vebu

neuporedivo manja od panje italaca tampanih medija jer oni
surfuju beskrajnim izvorom sadraja u kojem je potrebno pronai ba
ono to ih zanima. Zbog toga je bitno da ve na osnovu naslova
moemo pouzdano da zakljuimo o kojoj temi je re, jer prosean
korisnik traga, po pravilu, za vrlo specifinim temama, i ako ih ne
prepoznaje ve u naslovu, ansa da otvori tekst svedena je,
praktino, na minimum.
O S N O VE VEB N O VI N ARSTVA
Jo jedna specifinost naslova na vebu jeste i veliki uspeh naslova koji

najavljuju praktine preporuke u nastavku teksta, odnosno naslovi
tipa: Kako da..., Reite se..., Najbolji nain da..., ta bi svako
trebalo da zna o... i slino. Takvi naslovi najvie privlae panju
korisnika, pa su postali vrlo popularni, posebno na specijalizovanim
sajtovima. Takve naslove treba praktikovati, ali samo kada u nastavku
teksta korisnike zaista i oekuje ono to se najavljuje, odnosno
preporuke vredne njihove panje, jer e, u suprotnom, ovakva praksa
biti kontraproduktivna.
2. Kompozicija i upotreba kljunih

rei u tekstu
Osnovne novinarske tehnike pisanja primenjuju se, u najveem broju
sluajeva, i na vebu, pa od teme o kojoj piemo zavisi da li e,
primera radi, vest ili tekst biti pisan metodom obrnute piramide ili
odloenog dejstva. Meutim, ba kao i u sluaju pisanja naslova, i u
samom tekstu na vebu preporuuje se ea upotreba kljunih rei ili
samo jednog kljunog termina, jer od toga zavisi i kvalitet optimizacije
samog teksta, njegovo lake pronalaenje na vebu, odnosno njegova
pozicija na pretraivaima.
Iz tog razloga, preporuuje se da se na samom poetku teksta (u
podnaslovu i u prvom pasusu) nae kljuni termin, a, ukoliko to ne
optereuje stil, poeljno ga je ponoviti jo nekoliko puta i u nastavku.
Ova praksa ne samo da nije preporuljiva, ve se smatra grekom u
tampi, jer pisanje nije optereeno tehnikim zahtevima koje
nameu nove tehnologije, kao to je, primera radi, optimizacija
sadraja.
Druga znaajna specifinost pisanja i kompozicije teksta na vebu
posledica je injenice da je na onlajn izdanjima mogue koristiti i
multimedijalne sadraje. Pozicija tih sadraja u tekstu treba, po
pravilu, da odreuje i kompoziciju samog teksta, te je opisivanje ili
objanjavanje video zapisa pre njegovog postavljanja u sam tekst
jedan od najveih propusta prilikom pisanja za veb. U tim sluajevima
italac saznaje sutinu video zapisa i pre nego to ga je pogledao, to
umanjuje dra i uivanje u njegovom gledanju, a upravo je to jedna
od najeih greaka na koju nailazimo u praksi.
Kada je sutina objavljivanja zapravo sm multimedijalni sadraj,
recimo video, tj. kada nema potrebe za davanjem nekih dodatnih
informacija ili tumaenja, onda nema potrebe ni za duim propratnim
tekstom. Dovoljno je napisati dobar naslov i kratku najavu, i tako
usmeriti panju korisnika na centralni element same objave.
Mnogo je, meutim, ea situacija da je centralni element objave
sm tekst, a multimedijalni sadraji slue samo da ga upotpune i
uine atraktivnijim. Tada, kao to je ve naznaeno, kompozicija
11
PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

Upotrebljavajte kljune rei u
naslovu
Piite informativne i
jednostavne naslove (kratko i
direktno), koji jasno upuuju
na temu o kojoj piete
Izbegavajte poetske elemente
Koristite korisne (Kako da) i
usko specifine naslove
(Najbolji nain da...)
12

Uvek razmiljajte o tome kako
da tekst bude to laki za
pronalaenje na vebu
Koristite podnaslove i
meunaslove jer doprinose
boljoj optimizaciji, a tekst
ine vizuelno atraktivnijim
Koristite kljune rei na
poetku teksta (u podnaslovu
i prvom pasusu)
Ponovite kljunu re ili
kljune rei nekoliko puta u
samom tekstu
Kompoziciju i sadraj teksta
prilagodite multimedijalnim
sadrajima i uvek vodite
rauna o tome da niko ne voli
da mu se epilog video ili
audio zapisa koji koristite u
tekstu otkrije pre njegovog
putanja
Potujte univerzalna
novinarska pravila, i u
zavisnosti od teme koristite
metod obrnute piramide ili
metod odloenog dejsta pri
pisanju teksta.
teksta prvenstveno zavisi od teme. U najkraem, u sluaju ozbiljnih

vesti ili tema (hard news) sluimo se metodom obrnute piramide,
odnosno informacije u tekstu reamo po njihovom znaaju (najbitnije
na poetak, manje bitne na kraj). S druge strane, u sluaju zabavnih
sadraja (soft news), moemo da se sluimo i metodom odloenog
dejstva, odnosno da najbitnije informacije ne saoptimo na samom
poetku ve u nastavku, pa ak i na samom kraju teksta.
3. Preglednost i lako skeniranje

teksta
Prilikom pisanja za veb uvek treba voditi rauna o tome da tekst bude
lak za skeniranje i to pregledniji, odnosno da korisnici ve prilikom
skrolovanja mogu da uoe najbitnije delove. Ovo se postie
boldovanjem kljunih reenica, delova reenica ili rei u tekstu, koje
ima funkciju svojevrsne sugestije korisnicima da bi na te delove
trebalo obratiti posebnu panju.
Ova praksa primenjuje se jer veliki broj korisnika ne ita tekstove od
poetka do kraja ve samo pojedine delove, pa se vizuelnim
naglaavanjem najbitnijih delova njihova panja usmerava upravo na
sutinske poruke ili informacije u tekstu. Cilj boldovanja jeste da se
ogranieno vreme italaca koje provode uz tekst iskoristi na najbolji
mogui nain. Pravljenjem ove selekcije najbitnijih informacija,
omoguava se da ak i oni koji provedu svega nekoliko desetina sekundi
uz tekst saznaju njegovu sutinu jer itaju samo najbitnije delove.
Ovo je samo jo jedan nain da se iskoriste tehnike mogunosti veba
i sadraj to vie prilagodi svim vrstama korisnika, to u tampanim
medijima nije mogue jer u njima postoji standardizovan dizajn i tekst
se smeta u ve utvrene kalupe. Tako, u tampi, novinar ne moe
da naglasi sve najznaajnije reenice u tekstu i ime bi panju italaca
koji nee proitati ceo tekst usmerio ba ka kljunim delovima.
To je znaajan nedostatak tampe u odnosu na veb, jer je svima dobro
poznato da se novine sve ee listaju, a ne itaju, pa itaoci
najee proitaju samo naslove i prve reenice teksta, bez obzira da
li se u njima nalazi sutina ili svi aspekti neophodni za shvatanje
pravog znaenja. Panja italaca na vebu jo je manja, to je dodatan
razlog da se koriste sve tehnike mogunosti kako bi se njihovo vreme
iskoristilo na najbolji mogui nain.
Da bi tekst bio to pregledniji, treba praktikovati i pisanje kratkih
pasusa i voditi rauna da svaki pasus nosi jednu ideju. Treba imati u
vidu i injenicu da je panja korisnika istovremeno fokusirana samo na
prvi ekran, i da ona viestruko opada u sluaju drugog i treeg ekrana,
tj. delova teksta do kojih se dolazi skrolovanjem. Zbog toga na vebu
treba praktikovati krae tekstove, a upotrebom linkova obezbediti
dodatne informacije i sadraje koji pojanjavaju temu o kojoj piemo.
Odreene teme zahtevae, meutim, neto opirnije tekstove i njih ne

treba izbegavati kada je potrebno ponuditi potpuniju analizu i
interpretaciju. U takvim sluajevima, osim svih navedenih preporuka,
treba koristiti i meunaslove koji e razdvajati zasebne celine u tekstu.
4. Multimedijalno opremanje teksta

Na samom poetku ovog prirunika ve je naznaeno da je osnovni
proizvod veb novinarstva multimedijalni sadraj, odnosno da opremanje
teksta fotografijama, video i audio zapisima, kao i razliitim ilustracijama
nije tek usputni zadatak veb novinara, ve treba da dobije isti znaaj
kao i samo pisanje. To bi svi veb novinari trebalo da imaju u vidu prilikom
kreiranja sadraja, i da u potpunosti iskoriste injenicu da na vebu
postoje praktino samo tehnika ogranienja, to je ogromna prednost
u odnosu na sve tradicionalne medije (tampa, radio i televizija).
Novinar tampanih medija ogranien je brojem karaktera predvienih
za tekst, foto-reporteri donesu sa pojedinih dogaaja vie desetina, pa
ak i stotina fotografija od kojih se u novinama najee objavi samo
jedna, a TV reporter ima minut ili dva da predstavi priu upotpunjenu
video snimkom.
Veb novinar, meutim, nema nijedno od navedenih ogranienja, pa
tekst moe biti dui nego u tampi ako to zaista zasluuje, u okviru
njega moe se postaviti galerija fotografija, a ne samo jedna, i sve to
moe biti upotpunjeno i video snimkom ukoliko ga novinar poseduje ili
ako je dostupan na nekom od video servisa. Jedino ogranienje na
vebu predstavlja kapacitet servera na kojem je sajt smeten, ali
razvojem tehnologije i ova ogranienja postaju sve manja.
Zbog toga, veb novinar mora da bude svestan da njegov zadatak jeste
da priu predstavi kombinovanjem razliitih formata, odnosno da tekst
upotpuni nekim od sledeih elemenata:
1. Fotografije
2. Video zapisi
3. Audio zapisi
4. Grafikoni i infografike
5. Galerije fotografija ili video zapisa
6. Razne ilustracije
7. Embedovani Tviter i Fejsbuk statusi
Idealno bi bilo da se kombinuje vie razliitih formata, ali ne po svaku
cenu, ve samo ako one sutinski odgovaraju tematici i zaista
doprinose sveobuhvatnom predstavljanju teme ili dogaaja o kojem
piemo. Ovo, primera radi, znai da je pogreno koristiti fotografije ili
video zapise samo da bismo ispotovali ovaj imperativ veb
novinarstva, odnosno kada ti sadraji nisu u direktnoj vezi sa
dogaajem ili temom, ili, pak, ne doprinose njenom predstavljanju.
13

Boldujte najbitnije reenice ili
delove reenica u tekstu
Piite kratke pasuse
Vodite rauna o tome da svaki
pasus treba da nosi jednu ideju
Piite krae tekstove kad god
je to mogue, a upotrebom
linkova uputite korisnike i na
druge korisne sadraje
U sluaju duih tekstova
koristite meunaslove
14
Primer dobre
multimedijalne prie
na sajtu latimes.com2
Ukoliko sadraji koje koristimo u tekstu nisu nae vlasnitvo, odnosno

ukoliko ih nismo sami kreirali, obavezno je potovanje autorskih
prava kako bismo izbegli eventualne komplikacije i neeljene
posledice. Veb novinarima su danas dostupni brojni besplatni servisi
sa fotografijama i video zapisima, ali se ak i u tim sluajevima treba
paljivo upoznati i potovati pravila koja propisuju na koji nain je
dozvoljeno korienje istih.
Izvor: latimes.com /
screenshot
Upotreba multimedijalnih sadraja je bitna jer, poznato je, da je kod

ljudi kompletan vizuelan utisak izuzetno vaan, te upotrebom vie
razliitih formata istovremeno aktiviramo vie razliitih ula naih
italaca. Ovim se znaajno utie na utisak i kompletan doivljaj koji
itaoci imaju dok konzumiraju nae sadraje, to se automatski
odraava i na uspeh naih objava.
Upotrebom audio i video formata omoguavamo naim itaocima da vide
i uju ono to je za nau temu znaajno, infografike olakavaju percepciju
odreene strukture i predstavljaju jednostavniji nain za usvajanje
odreenih podataka, embedovani Tviter i Fejsbuk statusi pomau da se
ostvari komunikacija, dok galerije omoguavaju svojevrsni storytelling.
Ceo tekst dostupan je na: http://www.latimes.com/news/local/la-recessionvignette-html,0,175173.htmlstory#
5. Linkovi u tekstu i tehnika

linkovanja
Jedna od najznaajnijih specifinosti veb novinarstva svakako su linkovi.
Link (Hyperlink) jeste adresa odreenog dokumenta ili sadraja na
internetu, odnosno programirana veza za povezivanje stranica na vebu.
Link podrazumeva povezivanje sopstvenog teksta sa sadrajem drugih
onlajn medija, odnosno upuivanje korisnika na sadraje koji
obezbeuju bolje razumevanje odreenog aspekta naeg teksta. Tako,
linkovi imaju ulogu backgrounda, tj. pozadine vesti, a esto vode i do
sadraja koji bi se u tampanim medijima nalazili u antrfileima, te
predstavljaju svojevrsnu zamenu za iste.
15

Uvek imajte na umu da je
osnovni cilj veb novinara
kreiranje multimedijalne prie
Izdvojite vreme za kreiranje ili
odabir multimedijalnih
sadraja koji su vam dostupni
jer e od toga esto zavisiti
uspeh vaih objava
Istraite besplatne servise sa
fotografijama i video
zapisima, i napravite listu
onih koji e vam biti korisni u
svakodnevnom radu
Uvek potujte autorska prava
Linkovanje je, dakle, tehnika koja omoguava veb novinarima da

korisnicima ponude sadraje koji su u vezi sa tekstom i ine ga
razumljivijim (pojanjenje odreenog termina, ukazivanje na istorijski
tok nekog dogaa, istraivanje na koje se pozivamo, i slino), a
linkovanjem se, ujedno, izbegava optereivanje teksta dodatnim
objanjenjima. Korisnicima je, pritom, ostavljena mogunost da sami
odlue da li e iskoristiti link, koji se u veb novinarstvu s pravom moe
tretirati i kao onlajn izvor.
Zbog svega navedenog lako se moe zakljuiti da su paljivo odabrani
linkovi koji upuuju na kredibilne sadraje vrlo dragoceni elementi
svakog teksta na vebu. Zbog toga novinar, pri izboru sadraja koje e
linkovati, treba da potuje sva pravila koja vae i za izbor informacije
koje navodi u svom tekstu, odnosno da detaljno proverava
verodostojnost i kredibilitet sadraja na koje upuuje svoje itaoce.
Novinar linkovanjem odreenog sadraja praktino garantuje za
njegovu tanost ili autentinost, i toga mora biti svestan svaki put
kada ovu mogunost koristi.
Tehnika linkovanja, meutim, ne podrazumeva samo proveru tanosti
onlajn izvora ve i niz drugih pravila kojih veb novinari treba da se
pridravaju. U praksi se, naalost, vrlo esto kre osnovna pravila
linkovanja, pa emo u nastavku taksativno navesti najznaajnija pravila:
Link ne treba stavljati u prva dva pasusa (eventualno, u drugi

ukoliko novinar proceni da je vrlo znaajno linkovati odreene
informacija iz tog pasusa). Razlog za ovo je injenica da link
predstavlja poziv na akciju, i stavljanjem linka na poetak teksta
pozivamo itaoca da klikom na link napusti na tekst, bar
privremeno, i panju usmeri ka nekim drugim sadrajima, to,
svakako, nije u naem interesu.
Jedan pasus ne treba da sadri vie od jednog, eventualno
dva linka, jer opreteuje tekst i deluje zbunjujue na itaoce.
Prilikom odabira rei koje emo linkovati vodimo se istim
pravilom kao i prilikom izbora kljunih rei ili naslova za tekst.
Samo nekoliko rei treba linkovati, a idealno je da to bude od tri
do sedam rei.

Koristite linkove u tekstu
kadgod postoji mogunost da
doprinesu boljem
razumevanju teme ili
dogaaja o kojem piete
Razmiljajte o linkovima kao
o zameni za antrfilee u
tampi i ne optereujte tekst
informacijama ili pojanjenjima
koji se ve nalaze na internetu
i koje je mogue linkovati
Uvek proverite tanost
sadraja koje linkujete, ali i
kredibilitet sajta na kojem se
oni nalaze
Potujte osnovna pravila
linkovanja (prethodno
navedena)
Ne koristite linkove koji ne
ispunjavaju svoju funkciju
(prethodno navedeni)
16
Termini koji su linkovani treba nedvosmisleno da nagoveste

sadraj na koji nas link vodi, jer bi korisnik ve pre klika na link
trebalo da zna ta moe da oekuje.
Treba imati u vidu i da link ne ispunjava svoju funkciju ako je:
Nejasan proseno inteligentnom itaocu trebalo bi da bude jasno

koji e se sadraj otvoriti ukoliko klikne na link.
Previe opt ukoliko link vodi ka poetnoj strani odreenog sajta
na kojem bi italac sam trebalo da pronae eljeni sadraj, odnosno
informaciju. Link uvek mora voditi direktno do informacije koja je
znaajna za na tekst.
Irelevantan ukoliko linkovi vode ka sadrajima koji nisu u
direktnoj vezi s priom.
Nepostojei kada novinar linkuje sadraj koji moe biti
nedostupan odreenim korisnicima, koji posle izvesnog vremena
moe biti ogranien, ili potpuno uklonjen sa matinog sajta.
Linkovi ujedno imaju i znaajnu ulogu u optimizaciji sadraja za

pretraivae. Google bolje pozicionira tekstove koji imaju linkove, a
razlikuje interne linkove (linkove koji vode do sadraja na matinom
sajtu), i eksterne linkove (linkove do stranica na drugim sajtovima).
Eksterni linkovi posebno su interesantna tema, jer klikom na eksterni
link posetilac odlazi sa vaeg sajta, ali na taj nain dajete novu
vrednost i njemu i sajtu na koji ga upuujete. esto se deava da vam
drugi sajtovi u takvim sluajevima uzvrate link, ime se vri
svojevrsno umreavanje relevantnih sadraja i sajtova.
6. Tagovi ili kljune rei

Tagovi bi trebalo da budu deo
svake objave na vebu
Pri odreivanju tagova
razmiljajte preko kojih
termina biste pretraivali veb
da biste doli do datog teksta
Optimalan broj tagova za
tekst prosene duine je od
pet do osam
Odreivanje kljunih rei ili tagova koji se uglavnom nalaze na kraju

teksta odavno je postao obavezni element svake objave na vebu. Ova
praksa olakava pronalaenje teksta preko pretraivaa, a ujedno i
pretraivanje tih kljunih rei u tekstovima na samom sajtu. Stoga bi
ovo moralo da bude sastavni deo pripremanja svake objave na vebu.
Tagovi su najznaajniji termini, imena ili oznake koje koristimo u
tekstu, odnosno termini preko kojih bi pretraivali veb da bi doli do
datog teksta. Iako je ve naznaeno da broj tagova prvenstveno zavisi
od duine teksta, moglo bi se rei da je izmeu pet i osam tagova
optimalan broj za tekst prosene duine.
7. Optimizacija teksta
O znaaju optimizacije ve je bilo rei u prethodnim delovima.
Naglaavamo da dobra optimizacija podrazumeva upotrebu tagova na
kraju teksta, kao i kljunih rei u naslovu, meunaslovima i vie puta
17
u telu teksta, a poeljna je i upotreba linkova koja doprinosi boljem

pozicioniranju kod pretraivaa. Naprednije mogunosti optimizacije
teksta zavise od CMS-a koji se koristi i njegovih dodataka (plugin),
koje svakako treba iskoristiti ako su dostupne.
Kontrolna tabla na
WordPress platformi sa
Yoasts SEO plugin-om
za bolju optimizaciju
sadraja3
WordPress / screenshot
Ovih sedam koraka predstavljaju osnovu za uspean rad svakog veb

novinara, uz neophodno poznavanje teorije i tehnika novinarstva, kao
preduslova za bavljenje novinarskom profesijom. Osim toga, za rad
veb novinara neophodna su i praktina znanja o korienju CMS-a u
kojem novinar radi, jer se danas podrazumeva da novinar sam pie
tekst, priprema multimedijalne sadraje, ureuje i objavljuje svoj
tekst ili multimedijalnu priu.
Sticanje tih praktinih znanja olakava injenica da danas svaki CMS
ima uputstvo za korisnike, a na internetu su dostupni i mnogi
besplatni tutorijali koji su dovoljni za sticanje osnovnih tehnikih
znanja neophodnih za rad.
Novinar, koristei dodatke za optimizaciju ve pri unosu teksta na kontrolnoj

tabli moe da proveri kvalitet optimizacije, a u prikazanom sluaju sa Yoasts
SEO plugin-om na WordPress platformi automatski dobija podatke za 13 stavki,
tako da vrlo precizno zna ta bi, eventualno, trebalo poboljati.

Obavezno unositi, odnosno
koristiti tagove
Koristiti kljune rei u
naslovu, meunaslovima i u
telu teksta
Koristiti sve napredne
mogunosti, odnosno dodatke
za optimizaciju sadraja koje
nudi CMS koji koristite
Koristiti oznake i tagove za
fotografije i druge formate
koje koristite u tekstu jer se u
rezultatima pretrage prikazuju
i takvi sadraji, ukoliko
njihove oznake i tagovi
odgovaraju vaem upitu
NO VI NA R ST V O
D I GI TA LNO G D O B A
Karakteristike novinara dananjice

Osim poznavanja osnova veb novinarstva, koji su ukratko predstavljeni
u prethodnom segmentu, veb novinari treba da imaju u vidu da je
prelaskom na Web 2.0 tehnologiju dolo do velikih promena u samoj
novinarskoj profesiji. Tako, do pre nekoliko godina uobiajena jednosmerna
komunikacija sve vie postaje neprirodno stanje na vebu i ve uveliko
ustupa mesto dvosmernoj komunikaciji, u kojoj blede jasne granice
izmeu novinara i publike. Novinari, nekada neprikosnoveni tvorci
medijskih sadraja, danas su sve vie regulatori, nadzornici sadraja i
pouzdani pokazivai, odnosno profesionalci iji posao vie nije samo
da kreiraju sadraj koji e publika konzumirati, ve da tu istu publiku
ukljue u sam proces stvaranja i distribucije medijskih sadraja.
Danas gotovo da ne postoji redakcija ili medijska organizacija koja
nije prisutna na drutvenim mreama, a sve vei broj njih odreuje to
svoje prisustvo internim normama i pravilima. Propisuju se posebne
smernice koje vae za drutvene medije, imenuju se odgovorni
urednici, organizuju obuke za novinare, a intenzitet dvosmerne
komunikacije s graanima postaje, iz godine u godinu, sve vei. Mnogi
mediji se na taj nain kreu ka konceptu otvorenog novinarstva4 koje
podrazumeva sve intenzivniji angaman redakcije u potrazi za svim
korisnim informacijama koje potiu od graana, odnosno publike, a
koje doprinose to potpunijoj interpretaciji tema o kojima se izvetava.5
Otvoreno novinarstvo (Open-source journalism): Termin je skovan jo 1999, u

jednom lanku Endrjua Leonarda (Andrew Leonard) za Salon.com o onlajn
terorizmu, kada je autor, nakon komentara s bloga Slashdot i Janes Intelligence
Review, ponovo napisao svoj lanak, koristei informacije i formulacije koje je
dobio kao odgovor od strane itaoca na prvobitni lanak. Prvobitno je pojam
podrazumevao plaanje novih informacija i potovanje autorskih prava,
ali,vremenom, sve vie se pribliava principima otvorenog koda u programiranju,
odnosno slobodnom preuzimanju sadraja (pod licencom Creative Commons), uz
dodavanje linka ka izvoru sa kojeg je sadraj preuzet, to omoguava i njegovo
kasnije dopunjavanje.
Predvodnik sve veeg otvaranja prema korisnicima jeste britanski Gardijan koji
je, tokom 2012, pokrenuo i kampanju za promovisanje koncepta otvorenog
novinarstva, pozivajui graane da to vie uestvuju u proizvodnji medijskih
sadraja. Jedan od najveih zagovornika nove kulture informisanja je urednik
Gardijana, Alen Rasbrider (Alan Rusbridger), koji istie da novinari nisu jedini
strunjaci na svetu, i da njihov rad danas vie nije mogu bez saradnje i
uestvovanja italaca.
N O VINAR ST VO DI GI T ALNOG D OBA
Dakle, u osnovi ovog koncepta nalazi se trend sve veeg ukljuivanja

publike u kreiranje vesti i medijskih sadraja, ime se menja i sam
nain na koji novinari istrauju i priaju prie.
Zbog toga, veb novinari moraju imati u vidu da su i zahtevi publike
redefinisani pod uticajem participativnih medija. Publika ima sve
izraeniju potrebu za kreativnim uestvovanjem u stvaranju, a ne
samo za konzumiranje medijskih sadraja, to neminovno dovodi i do
promene u funkcionisanju samih medija i njihove ponude.6
Idealan sadraj na vebu jeste onaj koji poziva korisnike na akciju, bilo
da je u pitanju komentarisanje teksta, njegovo deljenje na drutvenim
mreama, slanje nekih dodatnih informacija ili gledita u vezi sa
temom, ili konkretna akcija u stvarnom svetu. Zbog toga, novinarski
posao nije zavren samo objavljivanjem teksta ve se nastavlja i
nakon toga u direktnoj komunikaciji sa korisnicima. Ovde postoji vie
naina, a osnovni koje bi veb novinari trebalo da praktikuju su sledei:
1. Otvorena mogunost za komentarisanje teksta i odgovaranje
na komentare kada za tim postoji potreba
2. Ostavljanje i-mejl adrese novinara uz tekst ili linka ka profilu
na drutvenim mreama, to moe biti vrlo korisna praksa
jer se najbolje sugestije, kritike i predlozi najee dobijaju
u to direktnijoj komunikaciji
3. Aktivna komunikacija sa publikom putem drutvenih mrea,
pre svega Tvitera i Fejsbuka
Sve navedene mogunosti ne treba koristiti samo deklarativno, ve
uvaiti predloge, sugestije ili kritike korisnika kada su one opravdane
jer se samo na taj nain uspostavlja poverenje i gradi lojalna
zajednica korisnika na vebu.
O tome svedoi i injenica da drutvena preporuka, odnosno
preporuivanje odreenog medijskog sadraja na drutvenim
mreama postaje sve znaajnija u plasiranju medijskih sadraja,7 jer
je ponuda ogromna, a interesovanje korisnika ogranieno, zbog ega
preporuka prijatelja ili pratilaca predstavlja svojevrsnu selekciju
medijskih sadraja koje bi trebalo pratiti.
Ne samo to svaka preporuka ili deljenje odreenog sadraja na mrei
uveava broj ljudi koji e taj sadraj videti, ve i motivie korisnike da
komentariu, podravaju, kritikuju ili nastavljaju da preporuuju dati
sadraj. Stoga se veina medija usmerava ka tome da posredstvom
drutvenih mrea uvea svoj uticaj, jer e uspeh medijskih sadraja u
budunosti, po svemu sudei, zavisiti upravo od broja korisnika koji se
angauju po pitanju tog sadraja.
O uticaju onlajn ukljuenosti najbolje svedoe mnogi sadraji koji su
tek nakon velikog onlajn interesovanja postali atraktivni i privlani i za
Paul Hambleton, Dealing with User-Generated Content: is it Worth it?,
published in The Future of Journalism (Editor: Charles Miller), BBC College of
Journalism, 2009.
Nic Newman, The rise of social media and its impact on mainstream
journalism, Reuters Institute for the Study of Journalism, 2009.
19
20
tradicionalne medije, to do pre nekoliko godina nije moglo ni da se

zamisli. U takvim situacijama, interesovanje publike predstavlja
opravdanje za urednike koji se, neretko, tek oslukivanjem onlajn
sfere, opredeljuju za odreene teme koje inae ne bi imale ansu da
se nau u ponudi medija u kojem rade.
Sve ovo u krajnjoj konsekvenci menja do sada poznatu ulogu medijskih
profesionalaca, a posebno veb novinara, koji moraju da prihvate injenicu
da je oslukivanje potreba i zahteva publike na mrei postao sastavni
deo njihove profesije. Od toga e sve vie zavisiti uspeh na vebu, o
emu e biti rei i u segmentu posveenom produkciji veb sajtova.
Na osnovu svega navedenog mogu se sumirati i neke osnovne
karakteristike veb novinara u digitalnoj eri, kao svojevrsni putokaz za
sve one koji se bave ili e se tek baviti veb novinarstvom:
1. Novinar dananjice je u osnovi multimedijalni storyteller, jer
je sposoban da ponudi priu u mnogim formatima, iako je moda
specijalizovan samo za jedan. On istovremeno koristi rei, vizuelne
prikaze, video, audio zapise i grafiku, odnosno poseduje odgovarajue
digitalne vetine, ali i sposobnost tzv. digitalnog miljenja.8
2. Novinar dananjice gradi svoju veb zajednicu,9 jer povezuje
publiku, olakava dvosmernu komunikaciju i interakciju, a gradei
zajednicu, on, zapravo, nastupa kao njen menader.
3. Novinar dananjice koristi drutvene medije da slua, ne samo
da emituje poruke ili sadraje, na njima pronalazi nove teme,
obezbeuje panju, gradi i poboljava svoj lini imid.
4. Da bi participacija onlajn zajednice bila korisna i relevantna u
profesionalnom pogledu, novinar dananjice je taj koji je odrava u
okviru standarda novinarske profesije, odnosno na prvom mestu je
pouzdan izvor jer je svaki sadraj koji deli ili objavljuje
informativan, koristan, upotrebljiv i kredibilan (po potrebi i
zabavan).10 To znai da on proverava i verifikuje informacije
dobijene od korisnika, ini ih kredibilnim, i tek nakon toga ih
inkorporira u medijski sadraj koji kreira.
5. Novinar dananjice radi u saradnji s drugima, i zna kako da
iskoristi rad ljudi oko sebe (kolega iz redakcije, strunjaka za
pitanja kojima se bavi), graane-novinare i publiku koja eli da
uestvuje, i ne pokuava da pokrene svaku priu od nule.
6. Novinar dananjice poseduje i aktivno aurira sopstveni blog, kao i
profile ili stranice na drutvenim mreama. On se lino obraa
svojoj publici i uestvuje u link ekonomiji, odnosno razmeni i
deljenju linkova.
8 Termin digitalno miljenje prvi je upotrebio urednik u Njujork tajmsu,

Donatan Lendmen (Jonathan Landman), naglaavajui da je novinaru
budunosti, osim digitalnih vetina, neophodna i sposobnost digitalnog miljenja
da bi razumeo logiku drutvenih medija i bio uspean u digitalnoj eri.
9 Sree Sreenivasan and Vadim Lavrusik, The Future Journalist, prezentacija
dostupna na bit.ly/futurej
10
Ibid.
N O VINAR ST VO DI GI T ALNOG D OBA
Etika onlajn medija

Na kraju ovog segmenta treba ukazati i na etiku drutvenih medija,
koja nikako ne bi smela da bude zapostavljena, jer je, osim brojnih
promena u nainu izvetavanja, poslovanju i funkcionisanju medija,
digitalno doba donelo i prve onlajn etike dileme. Da li bi novinar
trebalo da bude prijatelj sa svojim izvorima na Fejsbuku, da li bi
trebalo da prenosi njihove tvitove, da li je opravdano lajkovati
stranicu kompanije o kojoj se izvetava, i da li takav vid podrke
kompromituje novinarsku objektivnost? Ovo su samo neka pitanja na
koja redakcije irom sveta pokuavaju da odgovore.
I, dok neke medijske kue, kao to su Asoiejted pres i Volstrit urnal,
imaju pismena uputstva kojima se regulie ponaanje novinara na
drutvenim mreama, u Rojtersovom priruniku11 navodi se da se svet
brzo menja i da e novinari morati da primene zdrav razum u mnogim
sluajevima. Koliko god lajkovanje neije stranice na Fejsbuku ve
na prvi pogled delovalo nespojivo sa objektivnou novinara, esto je
to jedini nain da se prate sve objave na datoj stranici, ali i da se
lociraju potencijalni izvori.
Etika, tako, definitivno vie nije nedvosmislena kakva je nekada bila,
konsenzusi po pitanju idealne prakse sve su rei, a granica izmeu
privatnog i profesionalnog postaje sve tanja. Stoga bi saveti
Amerikog drutva urednika (American Society of News Editors) iz
vodia pod nazivom 10 najboljih praksi za drutvene medije bili vrlo
korisni svim veb novinarima kao smernice kako da se ponaaju na
mrei:
1. Tradicionalne etike norme primenjuju se i na internetu
2. Polazite od pretpostavke da e sve to napiete na
internetu postati javno
3. Koristite drutvene medije za interakciju sa publikom, ali
profesionalno
4. Objavite najnoviju vest na veb sajtu vaeg medija, ne na
Tviteru
5. Pazite na to kako e vas doiveti i shvatiti
6. Napravite nezavisnu proveru bilo ega to naete na
drutvenoj mrei
7. Uvek se predstavite kao novinar
8. Drutvene mree su alati, ne igrake
9. Budite transparentni i priznajte na internetu kada ste
pogreili
10. Neka diskusije u krugu kolega ostanu poverljive12
11 Prirunik dostupan na: http://handbook.reuters.com/index.php?title=Reporting_From_the_Internet_And_Using_Social_Media#Using_Social_Media
Vodi dostupan na: http://asne.org/Files/pdf/10_Best_Practices_for_Social_

Media.pdf
12
21
P R ED UZ ETNI T V O
NA I NTER NE T U
U digitalnom svetu, novinarstvo dobija potpuno novu ulogu i dimenziju.

Iako veb izdavatvo utie na smanjenje tiraa tampanih izdanja,
internet daje novu ansu svim novinarima, jer je veb najbolji prijatelj
novinarskog preduzetnitva, a onlajn novinarstvo je u bliskoj vezi i sa
veb marketingom.
Najvea prednost interneta je to svaki napisan i objavljeni tekst na
vebu ivi sve dok postoji i sam sajt. Ne ivi jedan broj, jedan dan,
nije baen u kantu nakon itanja. Tekst na internetu je javno dostupan
svakoga dana, a zavisno od toga kako je napisan i kakva je struktura
sajta, jednom napisan tekst, na koji je potroeno dva ili tri sata, moe
svakodnevno biti itan i po 100 puta, svaki dan, 365 dana u godini. To je
osnovni potencijal interneta i polazna taka novinarskog preduzetnitva.
Pisanje i profit
Kada je re o zaradi od veb novinarstva, fokus ove edukacije nikako nee
biti na klasinoj naplati tekstova, odnosno plaanja novinara po tekstu
ve, pre svega, na sluajevima u kojima novinar, piui za sopstveni
sajt, otvara mogunost da taj tekst i veb pozicije na sajtu i naplati.
Profit zavisi od:
Oblasti o kojoj novinar pie

Koliko je novinar dobar prodavac
O prvoj stvari novinari uglavnom razmiljaju, dok je druga, obino,

potpuno nova dimenzija posla. Ipak, preduzetniko novinarstvo je kao
i bilo koje drugo preduzetnitvo. Postoji trite, ponuda i tranja, a
samim tim novinar nastoji da naplati svoje usluge i oglasni prostor.
Pre nego to se krene u realizaciju bilo kojeg projekta na vebu, uvek
je vano imati na umu ove dve take i dati im podjednak znaaj.
Oblast pisanja
Nije svejedno da li novinar pie o temi koja je vrlo popularna i itana
ili, s druge strane, o temi ili oblasti u kojoj nema novca. Tako novinar
P R E DUZE T N I T VO N A I NTERNETU
nee moi da oekuje identine rezultate ako pie o sportskoj opremi i

ako pie o muzejima.
Ovde se novinar esto susree i sa strau, jer mnoge tekstove kreira
zbog toga to je i lino zainteresovan za temu ili oblast o kojoj pie.
Ipak, novinar preduzetnik mora imati na umu dva strateka pravca
pisanja: pisanje za svoju duu i pisanje za novac. Idealno je kada se te
dve oblasti preklope jer nema lepe situacije od zarade i uivanja u isto
vreme, ali veb novinari moraju da budu svesni da to esto nee biti sluaj.
Ako novinar pie o oblasti koja mu potpuno odgovara i, u isto vreme
je interesantna, sigurno e uivati u tom poslu. Ipak, vrlo lako se
moe desiti da je to iz preduzetnikog ugla orsokak, jer oblast nije
atraktivna, ciljna grupa je neodreena, a itaoci su siromani ili lenji
za bilo kakvu dalju akciju od itanja tekstova. Zato je iz ugla
preduzetnitva vano razmisliti o tome koliko je sama oblast
profitabilna ili makar ciljna grupa koja e itati tekstove. Ako u datoj
oblasti ima novca i potencijala, uspeh preduzetnikog poduhvata
svakako e biti olakan.
Ako strast ka pisanju, odnosno oblasti pisanja nije u prvom planu,
novinar preduzetnik moe biti u boljem poloaju. Primarna taka u
celoj prii bie kvalitetno veb istraivanje, analiza broja pretraga
kljunih rei i profitabilnih trinih nia, kao i oblasti o kojoj e novinar
preduzetnik pisati.
Novinar preduzetnik-prodavac
Ako novinar preduzetnik samostalno vodi neki veb sajt i eli da ga
monetizuje, kad-tad dolazi u situaciju da prodaje oglasni prostor, deo
sajta, deo teksta, link u tekstu Idealno je kada neko zainteresovan
za oglaavanje sm kontaktira vlasnika sajta, i raspita se o ceni
prostora na sajtu, ali novinar je i tada preduzetnik-prodavac, jer
pregovara oko cene.
Od poetka je vano znati da novinarsko preduzetnitvo nije samo
pisanje. Vano je biti svestan toga da su novinaru, osim pisanja,
potrebne i osobine dobrog prodavca. Stoga je vano obratiti panju i
na to kako se sajt zove jer se ve sutra s tim imenom izlazi u javnost,
odlazi na poslovni sastanak, pregovara, bori za sopstveni brend.
Takoe, vano je imati na umu da je to konkretniji naziv sajta, sa
jasnom ciljnom grupom, uvek dobitna kombinacija za internet
marketing i, kasnije, samu prodaju. Dobar primer moe biti projekat
mobilnatelefonija.net, gde je naziv domena koncipiran iskljuivo u
pravcu mobilne telefonije, odnosno paketa i ponuda mobilnih
operatora. Sajt nije nazvan svipaketi.com ili neto apstraktnije, ve
direktno i najjednostavnije opisuje ime se sajt bavi. Sajt je ubrzo
privukao panju kompanije Telenor, a zatim i ostalih mobilnih
operatora jer je u svom nazivu jasno imao upravo ono to te
kompanije nude.
23
24
Kvalitetni tekstovi koji se nalaze na sajtu koji ima jasan naziv i jasnu
ciljnu grupu mogu biti izuzetna veb marketing sinergija. to su
tekstovi u direktnijoj vezi sa nazivom sajta, to su vee anse da sajt
bude bolje pozicioniran na Google pretrazi, automatski e privui i
veu publiku, a samim tim bie lake i monetizovati takav sajt.
Ako je fokus na prodaji oglasnog prostora, ne mora samo novinar
preduzetnik da se bavi prodajom. Uvek moe da angauje nekoga ko
e to da radi umesto njega. No, i ta osoba mora biti plaena. Praktino
gledano, ako novinar preduzetnik ima i dobre menaderske osobine,
mogue je da radi i timski.
Ako je fokus na prodaji oglasnog prostora, ne mora samo novinar
preduzetnik da se bavi prodajom. Uvek moe da angauje nekoga ko
e to da radi umesto njega. No, i ta osoba mora biti plaena. Praktino
gledano, ako novinar preduzetnik ima i dobre menaderske osobine,
mogue je da radi i timski. Ipak, postoji i nain da se ne juri direktna
prodaja, ali krenimo redom.
Istraivanje trine nie

Najvaniji korak u poslu svakog preduzetnika je odabir trine nie. Tako
je i kod preduzetnikog novinarstva vano odabrati pravu oblast, onu u
kojoj lei novac. Odabir prave oblasti nije lak, ali tu su veb alati koji e
biti od velike pomoi da se doe do kvalitetne i profitabilne trine nie.
Vani koraci u istraivanju trine nie su:
1. Analiza ponude
2. Analiza potranje
3. Analiza konkurencije
4. Proraun profitabilnosti
Ovo su etiri najvanija koraka. Ako se ova metodologija dobro i
kvalitetno sprovede, velike su anse da e projekat biti uspean.
Makar analiza trajala mesecima, dobra osnova je klju uspeha.
Najkrae reeno, potrebna je to vea ponuda, velika potranja, slaba
konkurencija i to vea profitabilnost, odnosno vea cena proizvoda ili
usluge na kojoj je ceo projekat baziran. Krenimo redom.
1. Analiza ponude
Oblast o kojoj novinar preduzetnik eli da pie nee imati smisla ako
sama po sebi nije sadrajna. to je vie potencijalnih tema, usluga,
proizvoda o kojima moe da se pie, to su vee anse za uspeh
novinarskog poduhvata.
Ovde je vano napraviti razliku izmeu konkurencije i ponude.
Konkurencija su oni veb sajtovi i preduzetnici koji su ve neto slino
25
pokrenuli, dok je ponuda ono to se kroz pisanje moe prodati i

unoviti.
Ponuda se najbolje moe istraiti onlajn metodama, tj. Google
pretragom kljunih rei. Pronalaze se oblasti, proizvodi i usluge koje
neko nudi, a o kojima novinar preduzetnik moe da pie. Postoje
oblasti koje nisu u potpunosti digitalizovane, ali u dananje vreme to
je manji procenat. Do tih podataka tee je doi, i za tako neto
potrebno je istraivanje van interneta.
PRIMER 1: AKTUELNE POLITIKE TEME EU
Ukoliko novinar eli da pokrene sajt o aktuelnim politikim temama vezanim za
Evropsku uniju, s obzirom da su u pitanju vesti, jasno je da je ponuda tema vie nego
kvalitetna jer su deavanja u politici svakodnevna, pa su i vesti iz politike EU praktino
neiscrpne.
PRIMER 2: TENIS
Tenisu kao temi moe se pristupiti na dva naina: iz ugla teniskih vesti i iz ugla teniske
opreme. U oba sluaja ponuda je vrlo kvalitetna i imalo bi se o emu pisati. Ovo je, ipak,
i momenat kada se u dimenziji novinarskog preduzetnitva fokus sa klasinih novinarskih
tema, odnosno vesti, skree i na neto to nisu klasine vesti, ali se moe monetizovati.
Teniske vesti su jasne i prva su asocijacija. Ipak, treba razmisliti i o teniskoj opremi, jer
iz ugla Google pretrage, jedan takav sajt moe biti glavno mesto za one koji trae
tenisku opremu, gde je monetizacija vie nego oigledna i konkretna.
PRIMER 3: VILE NA MEDITERANU

Ovo je tema koja nas usmerava ka turizmu. Potpuno drugaija oblast od gore
pomenutih, ali svakako interesantna, jer predstavlja posebnu trinu niu koja moe biti
popularna u vie zemalja Evrope, ali i ire. Sadraj i teme nisu nepresune kao kod
spoljne politike, ali ponuda, svakako, postoji. Uz kreativan pristup, ova tema moe se
obraditi sa vie strana i vie destinacija. Ponuda je verovatno dobra, a moe biti i vrlo
pogodna za monetizaciju, posebno ako su u pitanju ekskluzivne vile.
2. Analiza potranje
Postoje konkretni alati, takoe iz Google familije, koji e novinaru
preduzetniku pomoi da analizira potranju nekog proizvoda, usluga,
oblasti na internetu. U pitanju su Google Keyword Planner i Google
Trends alati.
Google Keyword Planner
Google Keyword Planner,13 nekadanji Keyword Tool, predstavlja alat
za prikaz Google pretraga u odreenoj zemlji po kljunim reima, na
Ovaj alat nalazi se na sledeoj adresi: https://adwords.google.com/ko/
KeywordPlanner/Home
13
26
Istraivanje kljunih
rei uz pomo Google
Keyword Planner-a
Izvor: Google
Keyword Planner /
screenshot
mesenom nivou, a za korienje ovog alata potrebno je biti logovan

na Google nalog.
Prikaz intenziteta
pretraivanja
odreenih kljunih rei
Ovaj alat funkcionie po sistemu unosa kljunih rei i odabira lokacije

sa koje se kljune rei pretrauju. Podaci se dobijaju u obliku brojki na
mesenom nivou (Avg. Monthly searches). Kao primer koristiemo: eu
politics, tennis equipment, mediterranean villa.
Izvor: Google Keyword

Planner / screenshot
U delu targetiranja moe se tano podesiti, da li e se traiti podaci za

teritoriju jedne drave, vie drava ili globalno, dok se kod dela All
27
languages mogu izabrati jezici pretraivaa koje korisnik ima na svom

programu kojim pretrauje sajtove. Prikazanom pretragom istrauje se
konkretno, koliko ljudi ljudi globalno, bez obzira na jezik pretraivaa,
pretrauje fraze eu politics, tennis equipment, mediterranean villa.
Nakon toga, prikazuju se rezultati pretrage, a odabirom opcije
Keyword ideas, i tane cifre mesenih pretraga navedenih kljunih rei.
U navedenom primeru prikazano je da se fraza tennis equipment na
mesenom nivou globalno pretrauje 4.400 puta, mediterranean villa
1.600, a eu politics 170 puta.
Ispod prve tabele nalaze se i predlozi na osnovu unesenih rezultata
koje nam nudi Google Keyword Planner. Najpreciznije istraivanje
dobija se ako se u gornjem delu unesu sline kljune rei, odnosno
rei iz iste nie. U ovom sluaju to su fraze u vezi sa teniskom opremom.
U ovom delu trenutno imamo najvie rezultata iz oblasti teniske
opreme, jer se te rei najvie pretrauju od onoga to je uneseno
prilikom analize. Fokus se moe postaviti samo na jednoj nii, tako to
se na poetku unesu sline kljune fraze, i tada bi se dobili precizniji
rezultati.
Ukoliko elite da izvrite istraivanje za pretrage iz konkretnih drava,
a ne globalno, na poetku se prilikom unosa kljunih rei u delu All
locations unose konkretne drave. Time se rezultati lokalizuju,
odnosno dobijaju pretrage iz tano odabranih drava.
U nastavku je primer u kojem se fokusiramo samo na frazu
mediterranean villa i njoj pridodamo frazu mediterranean villas, a
u delu lokacija odaberemo Italiju, SAD i Englesku.
Pretraivanje
navedenih kljunih rei
u odabranim zemljama
28
Rezultati e biti drugaiji jer smo, umesto globalne pretrage, suzili

izbor drava, i zbog toga sada imamo 1.300 pretraga po frazi
mediterranean villa, a nova fraza koju uvodimo, iako je samo
mnoina prve, ima 210 pretraga. Veoma je vano da su sada u
nastavku generisani predlozi kljunih rei. Gledajui te rezultate
moemo dobiti nove ideje o niama, oblastima, pretragama. Sasvim je
legitimno ako kroz ovaj sistem pretrage procenimo da se neke druge
kljune rei trae daleko vie od onih koje smo primarno postavili.
Moemo zakljuiti da se neke druge teme vie trae, ili ipak ostati pri
prvobitnim kljunim reima kako bismo krenuli u dalju analizu, jer za
konaan zakljuak nije bitan samo broj pretraga.
Prikaz intenziteta
pretraivanja
navedenih kljunih rei
Google Trends
Drugi alat za analizu potranje je Google Trends14 koji prikazuje
sezonske pretrage odreenih kljunih rei. U nastavku je grafikon
pretrage fraze tennis equpment. Na grafikonu vidimo da trend
pretrage opada od 2006. do 2012. godine, kada se deava bum na
tom polju. Nakon tog perioda, pretraga ponovo opada. Ipak, ako
trend neke rei opada, ne znai da ima malo pretraga, nego da je
jednostavno manje traeno nego u nekom drugom periodu. Idealno
je pronai frazu za koju postoji trend rasta, jer to moe garantovati i
vei uspeh u budunosti, posebno ako se konkurencija ne poveava.
Ispod grafikona je dat i prikaz zemalja u kojima je najvea pretraga.
U ovom sluaju to su Filipini, sa ekstremno veom pretragom nego
druge drave, a zatim slede Velika Britanija, Australija, SAD, Kanada.
Na osnovu ovoga se moemo vratiti na alat Google Keyword planner, i
u odabiru zemalja postaviti Filipine kod pretrage kljune fraze vezane
za tenisku opremu. Ovako lokalizujemo pretragu i vidimo rezultate za
konkretnu dravu. Strateki to bi znailo da je dobra ideja pokrenuti
sajt u toj dravi, to je praktino i mogue izvesti, iz bilo kog dela sveta,
jer je ovaj posao apsolutno globalnog karaktera i rui lokalne barijere.
14
Ovaj alat nalazi se na sledeoj adresi: http://www.google.com/trends/
29
Prikaz sezonskih
pretraga odreenih
kljunih rei
Izvor: Google Trends /
screenshot
Kombinacijom alata Google Keyword Planner i Google Trends dolazi se

do vrlo kvalitetnih i upotrebljivih informacija o potranji na internetu,
odnosno o konkretnim ciframa pretrage. Dakle, pokretati neki veb
projekat, a ne proveriti koliko se odreena tema uopte trai jeste,
jednostavno reeno, pucanj na slepo, pa ta se pogodi, pogodi.
Pretraga konkurencije na internetu vri se manuelno, putem Google
pretrage: slino analizi ponude, ali sa fokusom na veb sajtove koji bi
mogli biti konkurencija u pisanju. Logino, to je manje takvih sajtova,
vee su anse za uspeh.
Najvanija je prva stranica Google pretrage jer ona odslikava
najrelevantnije rezultate. U ovom sluaju rezultati su areni, od vanih
politikih sajtova do sajtova sa vestima. Vano je imati na umu da su
najvea konkurencija sajtovi koji su specijalizovani za temu koja se
pretrauje. Dobro prouite konkurenciju, pogledajte da li meu
rezultatima ima sajtova slinih vaoj ideji.
Imajte na umu da fraza koju ste uneli nikad nee biti jedina putem
koje e posetioci dolaziti do vaeg sajta. Kada ponete sa pisanjem,
imaete vie kljunih rei iz te oblasti, ime se poveavaju anse da
neko doe do vas. Iz tog razloga, kod analize konkurencije treba uneti
i sline kljune rei.
30
Istraivanje
konkurencije na vebu
za termin eu politics
Izvor: Google /
screenshot
Vano je znati i da sajt koji je prvi na listi nikada ne privue klikove sa

svih pretraga ve se ti klikovi rasporeuju i na ostale sajtove. Procena
je da prvi sajt obino privue oko 35% klikova.
I prilikom istraivanja konkurencije za termine tennis equipment i
mediterranean villa uoava se vrlo jaka konkurencija. U sluaju
globalnog posla i globalne pretrage vrlo je teko pronai oblast koja
nema konkurenciju, i iz tog razloga posao se moe lokalizovati na
odreene drave, ili ii globalno sa podniama traene oblasti (na
primer: mediterranean villa italy).
4. Proraun profitabilnosti
Profitabilnost zavisi, pre svega, od oblasti o kojoj se pie. U delu
Pisanje i profit ve je naznaeno da je oblast pisanja verovatno i
kljuna u celom istraivanju i poetku rada. Finansijski gledano, nee
31
biti isto ako se novinar preduzetnik bavi pisanjem u oblasti

automobilizma i u oblasti runih radova. Veoma je bitno odabrati
oblast u kojoj ima novca.
Znaajna taka koju treba paljivo razmotriti je, takoe, i procenat.
Ukoliko je neko u odreenoj trinoj oblasti spreman da d procenat
od prodaje, dobro je sagledati o kojem iznosu je re, jer 10 odsto na
uslugu od 5.000 evra i proizvod od 50 eura predstavljaju ogromnu
razliku.
Svaka oblast ima i svoj nain monetizacije. Kod primera sa vilama
verovatno je najbolje ii na opciju rezervacija putem interneta, slino
sajtu booking.com. Kod teniske opreme, najbolje je davati savete, a
kod EU politike pisati tekstove i analize. U sva tri sluaja,
monetizacija bi se vrila na razliine naine: u prvom sluaju, procenat
od akcija (rezervacija), u drugom zarada od Google oglasa i banera,
dok bi u treem sluaju freemium model bio najuinkovitiji.
Rezultati istraivanja i odabir oblasti

Dobra ponuda, velika potranja, mala konkurencija i dobra
profitabilnost oblasti jesu osnovne smernice za odabir pogodne oblasti,
odnosno trine nie. Ukoliko je neto suprotno od navedenog, na
primer dobra ponuda a mala potranja, ak i da je konkurencija mala,
a profitabilnost na visokom nivou, vrlo je mogue da ulazak u
odreenu trinu niu nee dobro proi.
Vrlo je vano da se u novinarskom preduzetnitvu, posebno vezanom
za internet, stvari sagledaju iz svih navedenih uglova. Od navedenih
primera, u prethodnim delovima nijedan nije idealan, jer, da jeste,
verovatno bi ve bio iskorien u praksi. Dakle, istraivanje trinih
nia jeste neto to novinar preduzetnik mora da poznaje jer se
temeljnim istraivanjem i analizom dobijenih rezultata sigurno moe
doi do oblasti koja bi bila profitabilna.
Idealna situacija jeste kada nam sva etiri elementa idu u prilog
(videti tabelu: situacija 1), a najnepovoljnija je situacija kada nam
nijedan od elemenata ne ide u prilog, i to je izvestan pokazatelj da
treba odustati od takve oblasti (situacija 2), dok e se u praksi
najee javljati meovite situacije koje e zahtevati paljiv odabir
biznis modela ili traganje za podniama (situacija 3 i 4).
Rezultati istraivanja
koji olakavaju
pronalaenje
profitabilne trine nie
Izvor: Milo Petrovi
Oblast
Ponuda
Potranja
Konkurencija
Profit
Situacija 1
Odlina
Odlina
Slaba
Odlian
Situacija 2
Slaba
Slaba
Jaka
Slab
Situacija 3
Dobra
Slaba
Jaka
Nepredvidljiv
Situacija 4
Slaba
Odlina
Slaba
Nepredvidljiv
32
Biznis modeli
U novinarskom preduzetnitvu vano je govoriti i o konkretnim
nainima zarade. Postoji nekoliko biznis modela, a, moemo rei, ova
tri su osnovna:
1. Prodaja oglasnog prostora
2. Procenat od konkretnih akcija posetioca
3. Freemium model
Svaki od navedenih modela moe doneti novac, i vrlo je vano od
poetka razmisliti o svakom navedenom modelu, u kombinaciji s
prethodnom analizom trita.
1. Prodaja oglasnog prostora

Prodaja oglasnog prostora verovatno je najnezahvalniji biznis-model,
za koji su potrebne dobre pregovarake sposobnosti, kao i dobre
sposobnosti prodaje. U preduzetnikom novinarstvu i pisanju za veb
mogu se prodati sledee stvari:
Link u tekstu
Baner u tekstu
Baner u delu sajta
Baner u pozadini sajta
Najvie vredi onaj prostor koji se nalazi u fokusu italaca. Iako vrlo
mali, link u tekstu moe privui vei broj klikova nego, primera radi,
baner u desnom delu sajta. Baner u tekstu je, takoe, dobra opcija, ali
samo ako je baner povezan sa tekstom, odnosno ako se odnosi na istu
temu. Baner u pozadini sajta, odnosno sama pozadina sajta na koju se
moe kliknuti je jako upadljiva, i obino nosi i najveu cenu.
Koji god prostor da se odabere, prodaja obino ide na vremenski
period, na primer, baner na mesec dana, dok postoji i opcija naplate
po prikazu, gde se vodi statistika broja prikaza. Izbegava se naplata
po kliku jer donosi najmanje novca.
Ovaj biznis model moe se primeniti na primeru opreme za tenis.
Ukoliko bi sajt objavljivao samo tekstove na temu razliite opreme za
tenis, prikupio bi dosta kljunih rei iz te oblasti. Firmi koja prodaje
opremu za tenis bi se izuzetno isplatilo da kupi baner ba na takvom
sajtu, jer je sadraj u direktnoj vezi sa onim to ta firma nudi.
2. Procenat od konkretnih akcija posetilaca

Procenat od konkretnih akcija posetilaca je zahtevnija, ali vie fer
naplata u odnosu na prodaju oglasnog prostora, jer sajt zarauje od
konkretne akcije jednog posetioca. Akcija moe biti poziv, slanje

i-mejla ili kupovina proizvoda o kojem je napisan tekst. Ovaj biznis
model je zahtevan za merenje i praenje, ali moe doneti dugoroniju
zaradu, ak i veu od prodaje oglasnog prostora.
Na primeru opreme za tenis mogla bi da se kreira konkretna akcija
pod nazivom Naruite opremu (recimo, kao posebna opcija na
sajtu), gde bi posetioci birali ta ele da narue ili kupe i od kog tano
proizvoaa. Vlasnik sajta bi, u tom sluaju, imao procenat od
realizovanih kupovina, pri emu vlasnik sajta ne mora da ima opremu
na lageru, ve upite moe samo da prosleuje prodavcima opreme za
tenis. Bitno je napomenuti da objavljivanje PR tekstova na sajtu nije
preduslov za ovaj model, jer kredibilitet sajta i kvalitet sadraja
motivie posetioce da ga poseuju, a oglaiva ima direktan interes da
bude prisutan na tom sajtu i da omogui prodaju preko istog jer se
upravo na tom mestu nalazi njegova ciljna grupa. Sajt koji svoj
poslovni model bazira na PR tekstovima gubi kredibilitet i poverenje
italaca, pa samim tim, dugorono gledano, ne moe da izgradi
zajednicu koja e biti dovoljno velika da privue oglaivae.
3. Freemium biznis model

Freemium biznis model podrazumeva da je na sajtu odreeni deo
sadraja ili usluga besplatan, dok se dodatne opcije, sadraj ili usluge
naplauju. Najee se koristi kod aplikacija i igrica, manje kod
klasinog veba, ali se, svakako, moe razmiljati i u tom pravcu.
Vesti u vezi sa politikom EU bi, recimo, u idealnom sluaju mogle da
se uklope u ovaj biznis model. Na sajtu bi se nalazile standardne vesti
iz EU, dok bi se, primera radi, pristup sekciji sa ekskluzivnim
intervjuima ili analizama naplaivao. Ovaj model naplate u novinarstvu
u zemljama Jugoistone Evrope jo ne funkcionie uspeno, i jako je
diskutabilno da li bi veb novinari koji pokreu nove projekte mogli da
se oslone na ovaj biznis model kao odrivo reenje.
33
D I Z A JN I R A ZV O J
VEB SA JTA
Uloga novinara u razvoju veb sajta

Preduzetniki projekat na internetu je, u svojoj osnovi, preduzetniki
poduhvat. To znai da se sva pravila, nauene lekcije i preporuke,
strategije, finansijke konstrukcije i drugi elementi preduzetnitva
odnose na internet magazin ba kao i na frizerski salon ili
visokotehnoloki start-up.
I sm novinar, kao inicijator preduzetnikog projekta na internetu, ne
moe zaobii svoju ulogu preduzetnika, te je vrlo vano da sebe
testira u odnosu na preduzetnike i liderske vetine, i da razvija
znanja iz pisanja biznis plana i drugih oblasti ekonomike poslovanja
koja su potrebna za razvoj i monetizaciju preduzetnike ideje.
U tom smislu, novinarske vetine, vetine pisanja i odnosa s javnou,
osnova su, ali i kljuna prednost kolovanih novinara u odnosu na
pojedince koje su svoje internet sajtove pokrenuli bez strunih znanja
iz ovih oblasti.
Novinar, kao voa tima koji kreira vrhunski proizvod (u naem sluaju,
na primer, internet magazin), neopohdan je faktor, ali presudnu ulogu
u uspenosti ideje imae njegova posvenost, upornost, umenost
prodaje, liderstvo, lina prezentacija, projektno organizovanje i druge
preduzetnike sposobnosti.
Naalost, ove druge vetine najee se ne ue kroz osnovno kolovanje,
pa je, pored dodatnog obrazovanja, potrebno i eksperimentisati, i uiti
kroz iskustvo. Internet magazin je za to odlina prilika.
Zbog svega navedenog, novinar, po pravilu, ima dvostruku ulogu u
razvoju preduzetnikih projekta na internetu:
1. Novinar u ulozi kreiranja vrhunskog proizvoda za itaoce
(pisac i urednik)
2. Preduzetnik u ulozi razvoja biznisa, obezbeivanja odrivosti
i profita poslovnog projekta
PANJA: Zbog brze izrade, kao i malih ulaganja, online magazini su za mnoge pojedince jednostavan nain da uu u svet preduzetnitva. Naalost, ogroman broj ovih magazina je neuspean. Jedan od razloga velikog broja internet sajtova koji su zapoeti sa velikim entuzijazmom, ali su prekinuli svoj rad, jeste slabo planiranje i voenje sajta kao poslovnog projekta,
koji ima finansijske ciljeve i analizu povraaja investicije.
DIZ A J N I R AZVO J VE B SAJTA
35
Pre pokretranja bilo kakvog proizvodnog procesa, tj. pre nego to

krenete da razmiljate o vaem sledeem tekstu, potrebno je uraditi
biznis plan, gde e biti markirani najvaniji stejkholderi i partneri,
potrebni resursi, konkurencija, izvori prihoda i drugi vani faktori koji
e poveati ansu da vaa ideja uspe.
SAVET IZ PRAKSE: Umesto da unajmite programera koji bi vam kreirao veb sajt, napravite
Facebook stranicu i uloite novac u njenu promociju. Neka vaa Facebook stranica bude test
za budui magazin. Postavite sebi pitanje: ta mogu da nauim o potrebama ciljne grupe u
odabranoj nii? Na ta posetioci najbolje reaguju? ta sam mislio/la da e biti uspean sadraj, a ispostavilo se da korisnici nisu zainteresovani? Na koji nain moja stranica sarauje sa
stranicama kompanija i brendova iz moje nie?
Ve na samom startu imajte uvek u vidu da je bilo kakav biznis plan
bolji od nepostojeeg.
Pre nego to ponete s produkcijom vaeg sajta, od presudnog
znaaja je da:
1. Odgledate besplatan online kurs o kreiranju preduzetnikih
projekata15
2. Skicirate va poslovni model16
3. Napravite osnovni biznis plan
Prolazei kroz ove korake, nauiete dosta o svojoj ideji, gradiete
tim, upoznaete trite na kojem radite i videti dobra reenja
konkurencije. Stoga je bitno da ve na poetku jasno postavite osnove
da va projekat bude dugorono uspean.
Kako zapoeti kreiranje veb sajta?

Nakon to ste uradili analizu svoje biznis ideje, i imate logiku na koji
nain ete obezbediti odrivost sajta, ali i svoje dugorono zadovoljstvo
bavljenja odabranom tematikom, na red dolazi prikupljanje osnovnih
sredstava kojim ete platiti server, domen i tehniku podrku, najee
i kompletnu izradu sajta. Donosite odluku i kreete u proces realizacije
vae ideje. Taj prvi korak, odluka, jeste i prvi korak u procesu
produkcije, odnosno proizvodnje veb sajta.
SAVET: Jo jednom emo ponoviti osnovnu greku odnosno preporuku za sve novinare u svetu internet magazina. Pre nego bilo ta ponete da radite na sajtu, jo jednom analizirajte nain
na koji planirate da va sajt prihoduje novac. esta greka onih koji kreiraju sajt jeste da ga prave iskljuivo za posetioce sajta (one koji konzumiraju sadraj koji kreirate), a ne i za direktnu
ciljnu grupu (partnere, oglaivae i druge subjekte koji e biti va izvor prihoda).
Besplatan Startup Course besplatan onlajn kurs o startapima koji vam moe
pomoi da o magazinu mislite kao startapu https://www.udacity.com/course/ep245
15
16 Businnes Model Generation film koji objanjava Businnes model generation

canvas - http://www.youtube.com/watch?v=QoAOzMTLP5s
36
Pored vrednosti koje pravite za vae itaoce, poeljno je da pravite

vrednost i za partnere koji e tu uslugu platiti.
Osim u sluaju kada su vai itaoci jedini izvor prihoda (naplaivanje
sadraja), bitno je da izgled i funkicionalnost vaeg sajta planirate i za
direktnu ciljnu grupu kojoj ete i prodati svoj proizvod.
Kako zapoeti izradu veb sajta? Poto je malo verovatno da smo
ranije pravili sajtove ovog tipa, poeljno je da o kreiranju veb sajta
razmiljamo kao o izgradnji jednog solitera. Predstavite sebi veliki
oblakoder koji ima restorane, prodavnice, kancelarije, teretanu,
vrti, bazen na krovu, stanove Ako biste dobili ovaj zadatak,
verovatno se ne biste usudili da zaponete proces izgradnje bez
plana, tj. bez toga da razumete ceo proces, sve faze i najbitnije
elemente.
Poetni korak prilikom

osmiljavanja veb sajta
Izvor: Veroljub
Zmijanac
ak i da niste greevinski inenjer, verovatno biste razmiljali o

brojnim zahtevima na koje treba da odgovorite pre nego to krenete
sa samom izgradnjom: nacrt svih prostorija, plan elektrinih
instalacija, plan nabavke materijala, operativni plan za koordinaciju
razliitih timova, plan evakuacije u sluaju prirodnih katastrofa,
dozvole, saobraaj, ekologija
Karakteristike
Zgrada
Veb sajt
Izgled
Moderna u staklu ili betonska i

masivna
Minimalan dizajn u belom sa velikim

fotografijama i fontom, ili sitni detalji sa puno
teksta i grafikih elemenata
Funkcionlanost
Poslovni prostor s prateom

infastrukturom (parking, internet,
teretana, restoran...) ili stambena
zgrada (stanovi)
Magazin koji se ita ili sajt koji nudi i dodatne

funkcionalnosti: ocenjivanje i preporuke
restorana, naruivanje hrane, onlajn prodaja
Korisnost
Potreba za mirom (stambena zgrada)

ili potreba da se provede, a ujedno
obavi kupovina (oping centar)
Potreba za informisanjem (itanje sadraja)

ili, na primer, potreba da se socijalizuje
(drutvene mree)
U ovom, irem smislu, dizajn veb sajtova, predstavlja proces od koga

e zavisiti ne samo izgled vaeg sajta (struno: dizajn korisnikog
interfejsa), ve i oseaj korisnika koji imaju na sajtu (eng: user
experience), te korisnost, tj. nain na koji sajt stvara vrednost za
razliite ciljne grupe, to je i osnovna razlika izmeu uspenog i
neuspenog veb projekta.
Arhitektura veb sajta

Arhitektura veb sajta jeste sloen proces kojim se dolazi do
kompletnog dizajna sajta i njegove specifikacije za izradu. Ovaj proces
ukljuuje niz drugih segmenata kao to su dizajn korisnikog interfejsa
(user interface), dizajn korisnikog iskustva (user experience) i
informaciona arhitektura (struktura informacija).
37
U ovom i sledeim segmentima prirunika pokuaemo da pristupom

korak-po-korak pruimo dovoljno informacija novinaru ili timu koji je
on okupio da dou do svih elemenata dizajna sajta. ak i ako sm
novinar nije voa procesa izrade sajta, vano je da bude ukljuen u
proces, i da razume sve elemnte svog budueg preduzetnikog
poduhvata.
PREPORUKA: Novinari koji pokreu svoj veb sajt bi imali veliku korist ukoliko poseduju praksu
ili prethodno iskustvo u ve postojeim onlajn projektima. Praksa ili posao u onlajn projektima
slinih dimenzija ili oblasti mogu pruiti dovoljno informacija kako da i ta da ne radite pri
planiranju i voenju sajta.
Proces projektovanja veb sajta

Proces izrade sajta sastoji se iz sedam faza:
1. Definisanje ciljeva
2. Definisanje ciljne grupe
4. Mapiranje scenarija korienja
5. Informaciona arhitektura
6. Izrada prototipa i dizajn korisnikog interfejsa
7. Projektna specifikacija
Svaka faza u procesu izrade sajta nadovezuje se na prethodnu, a u
nastavku emo obraditi svaku pojedinano.
Faza 1: Definisanje ciljeva

Pokuajte da opiete svoj sajt u jednom pasusu. Potom definiite
sutinu svog sajta u jednoj reenici. Cilj je da, na kraju, definiete
sintagmu od dve do tri rei koje bi savreno opisale zato postojite.
SAVET: Ovo je vrlo vaan korak jer ete tokom procesa dizajniranja, istraivanjem primera iz
inostranstva i slinih domaih sajtova, dobiti pregrt ideja koje mogu biti odline, ali i neodgovarajue vaoj osnovnoj ideji ili barem ne prvoj fazi razvoja sajta.
U prvoj fazi razvoja sajta, dok jo nemate predstavu kako e publika
reagovati na va sajt, svaki put kada pomislite da dodate novu
funkcionalnost, postavite sebi pitanje: Da li je ovo od sutinske
vanosti za moje korisnike? Da li je ova funkcionalnost stvarno
neophodna za moj sajt u prvoj verziji?
Ceo proces izrade sajta voen je dobro definisanim ciljevima. Ciljevi
mogu biti razliiti: ostvariti uticaj na donosioce odluka, prodati
proizvode, brendirati sebe kao konsultanta u odreenoj oblasti, i slino.
38
6VSHFLF
0PHDVXUDEOH
VSHFLILQL
NRQNUHWQL
SUHSR]QDWOMLYL
MDVQLUD]XPOMLYL
PHUOMLYLPRHVH
SURYHULWLGDOLMHL
XNRMHPVWHSHQX
RVWYDUHQFLOM
Dobar model za
odreivanje ciljeva
Izvor: Veroljub
Zmijanac
$DFKLHYDEOH
RVWYDUOMLYL
XVNODGXVD
UDVSRORLYLP
UHVXUVLPD
R - (UHVXOW
RULHQWHG
RUMHQWLVDQLND
UH]XOWDWLPD
UDXQDMXL
UHDOQRUDVSRORLYH
UHVXUVH
7WLPH
FRQVWUDLQHG
YUHPHQVNL
RJUDQLHQL
LPDMXSUHFL]QR
GHILQLVDQURN]D
RVWYDULYDQMH
Nakon to postavite ciljeve, za svaki od njih potrebno je definisati

kriterijume uspenosti. Kvantitativni podaci bie izuzetno korisni kada
u fazi rada sajta, nakon entuzijazma na poetku, ponete da
razmiljate o tome da li ste na pravom putu, i ta je potrebno da
uradite kako biste bili jo uspeniji.
Dobar nain postavljanja ciljeva jeste korienje SMART modela za
odreivanje ciljeva:17
Na primer, dobar cilj moe biti: Ostvariti prihod od 2.000 evra u
naredne dve godine kroz monetizaciju oglasnog prostora i ponudu
specijalizovanih proizvoda za ciljnu grupu, ili poveati proseno vreme
zadravanja na sajtu po posetiocu za jedan minut u naredna tri
meseca.
Dobro definisani ciljevi znaajni su i prilikom predstavljanja vae ideje
potencijalnim partnerima i saradnicima.
Rezultat ove faze rada

Kao rezultat ovog koraka potrebno je da dobijete listu projektnih ciljeva.
Faza 2: Definisanje ciljne grupe

U ovoj fazi istraiemo stavove, navike, osobine i druge
karakteristike ciljne grupe koja e poseivati na sajt. Svaka od
grupa ima i odreene potrebe koje e zadovoljiti korienjem sajta.
U fazi definisanja ciljne grupe koristimo dve tehnike. Najpre,
definisaemo sve grupe korisnika koje e koristiti sajt, a potom, za
svaku grupu kreiraemo opis jedne tipske osobe koju nazivamo
korisnika persona.
Na osnovu ovih informacija i podataka odreuje se kopi, tj. stil
obraanja, ton i reenice kojima emo komunicirati sa korisnicima.
Tako e, primera radi, novinar drugaije voditi diskusiju na sajtu o
spoljnoj politici u odnosu na sajt za ljubitelje maaka.
17
SMART model za odreivanje ciljeva: http://en.wikipedia.org/wiki/SMART_criteria
39
Ciljna
grupa 1
Ciljna
grupa 2
Ciljna
grupa 3
Socio-demografske karakteristike
Unesite broj godina, nacionalnost (ako je vana), pol, obrazovanje,
zanimanje, mesto stanovanja, brani status i druge relevantne
karakteristike ciljne grupe.
Potrebe i elje
Zato korisnik eli da se prijavi na sajt, ostavi i-mejl, koje probleme
eli da rei... Za ta je korisnik spreman da plati, ta moe da
pronae na vaem sajtu?
Konkurencija
Moda konkurencija nije oigledna u vaoj nii, ali postoji. Na
primer, konkurencija magazinu o pozoritima je i sajt koji se bavi
filmovima ili izlobama.
ivotni stil
Opiite najvanije psiholoke osobine: temperament, motivaciju,
vrednosni sistem... Da li su ove osobe spremne na promenu, ele li
nove stvari? Da li je vanija zabava od potenja, i slino.
Prihodi
Kakva je kupovna mo vae ciljne grupe? Koje proizvode i usluge, u
skladu s tim, moete ponuditi?
Jedan tipian dan
Opiite jedan tipian radni dan vae ciljne grupe. Kada i gde ustaje,
ta posle radi, kako provodi slobodno vreme... ta jede, ko su joj
prijatelji... Na kraju, kada ova osoba poseuje va veb sajt i odakle?
Kreiranje korisnikih persona
Proces definisanja
ciljnih grupa
Korisnike persone su detaljni opisi izmiljenih osoba koje

predstavljaju tipske osobe koje e poseivati i koristiti sajt. Korisnika
persona je osoba koju bi novinari trebalo dobro da poznaju i imaju u
vidu kada budu kreirali sadraj za sajt.
Izvor: Veroljub
Zmijanac
Milan Kneevi Miki ima 21 godinu i trenutno je na drugoj godini Fakulteta

organizacionih nauka. Nakon zavretka srednje kole prekinuo je redovno
vianje sa basket ekipom i zamenio ga sedenjem za knjigom u itaonici.
Miki je iz Valjeva, a trenutno ivi u Domu za studente na Novom Beogradu.
Miki nema devojku, a petkom i subotom izlazi na studentske provode.
Povremeno ide u bioskop i na igrice s drutvom. Nije zaposlen.
Da bi odrao kondiciju, Miki tri 2 do 3 puta nedeljno. Nema trkakog
iskustva, osim da mu je bilo smor da tri dok je trenirao koarku u
osnovnoj koli. Pored osnovnih informacija o ishrani, treningu, njega
posebno interesuju saveti kako da zavri prvu trku. Na sajtu bi voleo da
upozna ljude koji su kao on poeli da tre na fakultetu, i nisu profesionalci,
a sa kojima bi mogao ponekad zajedno da tri.
Za svaku grupu kreiramo korisniku personu koja ukljuuje

konkretne podatke o tano odreenoj osobi iz ove grupe. Korisnika
persona je, po pravilu, izmiljena osoba sa tipskim, ali konkretnim
podacima.
Primer za kreiranje
korisnike persone
Izvor: Veroljub
Zmijanac
40

Posle ovog koraka, imaete dokument koji se sastoji od tabele ciljnih
grupa i opisa korisnikih persona za svaku od njih.
Faza 3: Analiza konkurencije

Kako bismo osigurali uspenost projekta, ali i diferencirali svoju
ideju u odnosu na postojea reenja, potrebno je da upoznamo
konkurenciju i odmakli korak ispred nje. Kada anailziramo
konkurenciju, gledamo njene jake i slabe take, za ta postoji veliki
broj metodologija koje nam u ovom poduhvatu mogu pomoi.
SAVET: Ako kreirate lokalni sajt, ne treba da se skoncentriete samo na sajtove na istom jeziku. Od kljune vanosti je imati primer (ili nekoliko njih) svetskih sajtova koji rade u slinoj
kategoriji. Po pravilu, sve to ste ve pomislili, postoji u nekoj oblasti, a ako ne postoji dobro je pitanje, zato? No, za nas je vano da dobijemo nov ugao gledanja i inspiraciju za nae
projekte.
PRIMER: Kada je magazin o tranju pod nazivom Tranje.rs pokrenut 2009. godine, u Srbiji
nije bilo primera slinih sajtova. Inicijalni tim istraio je nekoliko stranih sajtova, to je u
mnogome pomoglo pri razumevanju i kreiranju informacione arhitekture i drugih elemenata
sajta.
Konkurent
Osobine
Runners World
Najvei magazin na svetu, print + onlajn izdanje, kredibilitet
Tranje.info
Lokalni projekat forum. iva diskusija i zajednica. Dobar za analizu pitanja

koja se postavljaju kao ideja za teksove i sadraje
Primer za analizu
konkurencije
Konkurentni se mogu podeliti u dve grupe:
Izvor: Veroljub
Zmijanac
Direktna konkurencija sajtovi koji targetiraju istu ciljnu grupu i

imaju analogne proizvode. Na primer, za sajt Tranje.rs direktni
konkurent je Trka.net
Indirektna konkurencija ine je oni sajtovi koji imaju sline
proizvode, ali zadovoljavaju samo deo potreba ciljne grupe.
Indirektni konkurent trkakom sajtu je sajt Mans Health.

1. Lista konkurenata
2. Ideje i nalazi koje ste dobili tokom analize
41
Faza 4: Analiza scenarija korienja

Nastavljajui dalje dizajn sajta, nakon definisanja korisnikih persona,
moemo detaljnije izraditi reenja za njihove probleme.
Ciljevi korisnika
Svaka osoba-posetilac ima svoj kratkoroni i dugoroni cilj. Ovo su
sasvim lini ciljevi koje moemo nazvati i potrebama, eljama ili
drugaije, no, to su upravo stvari na koje va sajt treba da odgovori.
Na primer, neko ko eli da pobolja svoju kondiciju moe imati podcilj
da nae trening program ili teretanu u kojoj e da trenira.
Zbog toga je vano da spoznamo ciljeve naih korisnika, da vidimo
koji su to problemi koje korisnici imaju prilikom njihovog ispunjavanja,
i da, potom, za njih ponudimo i reenja. Na ovaj nain biemo sigurni
da na sajt kreira dodatnu vrednost za posetioce.
PREPORUKA: Kada budete kreirali sajt, naii ete na mnotvo ciljeva vaih korisnika. Na primer, moda vai korisnici vole da sluaju muziku, ali to ne znai da va sajt treba da ponudi
reenja za taj problem. to vie stvari dodajemo, to se i udaljavamo od sutine naeg poslovanja. Vratite se na sm poetak procesa kreiranja sajta, i uporedite, da li se dodatak koji nameravate da kreirate uklapa u sutinu vaeg sajta.
Problemi korisnika
Kada imamo konkretne ciljeve, moemo anailzirati i probleme sa
kojima se korisnici susreu. Na primer, cilj korisnika moe da bude da
kupi patike za tranje. Sam po sebi, ovaj cilj jeste sloen: kako
izabrati optimalne patike, po kojem kriterijumu, da li su najskuplje
patike i najbolje? ta je trenutno aktuelno i u kojem dizajnu? Gde
mogu da kupim najjeftinije odreeni model, i tako dalje.
Naa reenja
Primer analize
korisnika po modelu:
cilj problem reenje
Sada, kada smo identifikovali ciljeve i probleme, mnogo lake moemo

da kreiramo naa reenja za njih. U narednom koraku osmiljavamo
Izvor: Veroljub
Zmijanac
Cilj
Problem
Reenje
Miki student iz Valjeva. Nov u gradu i tranju.

Pronai plana
za tranje
Nisam siguran da li trim ispravno
Plan programa za rekreativno tranje

Komunikacija sa ostalim posetiocima sajta
Postavi pitanje ekspertu
Kupi patike za
tranje
Kako da donesem odluku koje patike da

kupim do 5.000 RSD?
Katalog proizvoda
Vodi za kupovinu (kviz)
Postavi pitanje ekspertu
Pronai
drutvo za
tranje
Voleo bih da upoznam neke interesantne

ljude koji tre jer mi je dosadno da trim
sam
Sekcija: pronai para

Kalendar lokalnih trka
Lista staza za tranje
42
funkcionalnost na naem sajtu koja e reiti probleme naih korisnika,

to je, samo po sebi, dobar oseaj.
Analiza scenarija otkriva nam mogue kretnje korisnika kroz sajt, tj.
kroz sva reenja koja ste spremili za njih.
Jo jednom stavljamo se u ulogu korisnika sajta, i zamiljamo kako se
on kree kroz na sajt. Svaki cilj koji postoji za korisniku personu ima
svoj set scenarija kojima korisnik dolazi do reenja.
Primer za scenario
korienja veb sajta
Izvor: Veroljub
Zmijanac
Ovi scenariji korienja sajta pomau nam da otkrijemo slabe take u

naim idejama. One e kasnije dodatno pomoi dizajneru da napravi
odgovarajui izgled sajta koji e omoguiti laku navigaciju i brz
dolazak do eljenog sadraja.
Cilj korisnika
Scenario
Izaberi patike
za tranje
1. ULAZ: Poseti glavnu stranu

2. Izaberi link Oprema u glavnoj sekciji
3. Na stranici Oprema klikni na baner Vodi za kupovinu patika za tranje
4. Poseti i proitaj Vodi za kupovinu
5. Klikni na link Testovi patika za tranje
6. Proitaj tekstove i izaberi 3 modela patika
7. Vrati se na stranicu sa opremom
8. Klikni na link Prodavnice trkake opreme
9. Poseti stranicu prodavnice, i vidi koja je najblia
10. Pronai broj telefona i sajt prodavnice
11. IZLAZ: Odlazak na stranicu prodavnice
Pronai
program
priprema za
polumaraton
...
1. ULAZ: Nakon Google pretrage za kljunu re plan

priprema polumaraton korisnik ulazi na sajt na
stranicu Vodi za pripremu polumaratona
2. ita tekst
3. Klikne na RELATED BOX i odlazi na tekst o naprednoj
pripremi za polumaraton
4. Klikne u Sidebar: Prijavi se za informacije o
polumaratonu
5. IZLAZ: Odlazak na prijavu na mejling listu sajta
...
Funckionalnosti na sajtu
Stranica: OPREMA
Sadraj: Vodi za kupovinu
patika
Sadraj: Testovi opreme
Stranica: Prodavnice opreme
(sa mapom i kontakt
podacima)
Baner: Vodi za pripremu

polumaratona
Stranica sa programom
priprema
Baner za prijavu na mejling
listu
....

Rezultat je tabla scenarija u kojoj je svaki cilj korisnika ispraen
scenarijom i elementima koje je potrebno izraditi na sajtu.
Faza 5: Informaciona arhitektura

U proteklim fazama doli smo do niza funkcionalnosti koje je potrebno
napraviti na sajtu. Uvideli smo mnoge sadraje koje je potrebno
ponuditi korisnicima. Dobra informaciona arhitektura pomae nam da
43
se ovaj sadraj logino, tj. intuitivno povee i stukturira u jednu celinu

va sajt.
SAVET: Za kreiranje informacione strukture moete koristiti besplatan softver za mape uma
(npr. online MindMap) ili Microsoft Excel.
Elementi informacione arhitekture su:
Kategorije (teme) predstavljaju sekcije koje sadre vie lanaka.

Jedna kategorija moe imati vie podkategorija (na primer,
kategorija Sport na sajtu B92.net ima podkategoriju Fudbal).
Stranice elementi sajta koji u duem periodu daju informacije (na
primer, stranica o uslovima korienja ili kontakt stranica)
Specijalne stranice, pretraga, stranica za ocenjivanje, mape,
razni arobnjaci, formulari, i slino.
lanci konkretni lanci (npr. Pobeda fudbalere Barselone 3:1) ne

prikazuju se u informacionoj arhitekturi.
SAVET: Najee su top kategorije (one bez roditelja), deo glavnog menija. Na primer, na sajtu
o tranju to su: Trening, Ishrana, Oprema...
Mapa svih sadraja i njihov odnos.
Faza 6: Izrada prototipa

(Wireframing) i dizajn korisnikog
interfejsa
Prototip je skica stranica na kojoj su postavljeni elementi, ali bez
zavrne obrade, tj. boja, senki, stilova... Nakon to se usvoji
prototip, on se, kao sastavni deo dokumentacije, alje dizajneru koji
od njega kreira dizajn, koji programer dalje kodira, i na taj nain
dobijamo zavrni proizvod.
Kod kreiranja prototipa panju stavljamo na nain ispunjavanja ciljeva
korisnika: kako korisnik intuitivno, uz to manje klikova, moe doi do
reenja za svoj problem.
Prototipove radimo za sve tipske stranice na naem sajtu, i moemo ih
crtati rukom ili u Microsoft Wordu. Ukoliko dizajner bude crtao vae
prototipove, verovatno e za to koristiti namenski softver za grafiku.
Neki od elemenata koji se prototipuju:
Primarni Glavni meni (broj i redosled linkova)

Zaglavlje header sekcija koja se sastoji iz glavnog menija, polja
za pretragu, logotipa, kontakt stranice
44
Kontekstualni elementi delovi sajta koji se pojavljuju na

pojedinim stranama, kao to su box sa tagovima, sekcija sa
komentarima, Sidebar, i slino
Futer deo sajta na dnu, u koji se moe postaviti kopija glavnog
menija, linkovi do drutvenih mrea, link do pravila korienja, i slino.
PREPORUKA: Iako kreiranje prototipova moe biti iscrpljujue, to su prototipovi preciznji, to

e kasnije biti manje prostora za nedoumice u komunikaciji sa dizajnerom. Mogue nedoumice
i naknadna izmena dizajna mogu znaajno produiti i poskupeti proces izrade sajta.
Primer izrade
prototipa i dizajna
korisnikog interfejsa
Izvor: Website
Design: Razor
Dragons by Felipe
Dos Santos & Luis
Francisco Baroni
Coutinho, flickr
Na osnovu prototipova kreira se finalni izgled sajta.

Da bi dizajner korisnikog interfejsa mogao da izradi finalni izgled
sajta, bie mu potrebna knjiga standarda brenda u kojoj se nalazi
popis svih fontova, boja i logotipova koji se koriste kako bi nastup na
internetu, ali i oflajn svetu, bio jedinstven.
Kako je izrada knjige standarda brenda esto dug i skup proces u ovoj
fazi, osniva sajta dae odreene informacije dizajneru sajta: koje
boje da koristi, da li sajt treba da bude minimalistiki ili, pak, topao sa
detaljima... Osniva sajta moe dizajneru da poalje neke za svoje
omiljene sajtove koji bi posluili prilikom dizajniranja.
SAVET: Kako se za medija-sajtove koristi Wordpress platforma, umesto izrade teme iz poetka,
osnivai sajta mogu potraiti jednu od bezbroj Wordpress tema koje se mogu pronai i primeniti na sajtu. Tema moe biti potpuno besplatna, a ako se plaa, cena se kree do maksimalno stotinak evra. Teme se mogu dodatno prilagoditi tako da odgovaraju informacionoj arhitekturi i
elementima vaeg sajta. Druga opcija je izrada teme iz poetka, to je dui i skuplji proces.

Dizajn svih stranica koje e biti kreirane.
45
Faza 7: Projektna specifikacija

Poslednja faza procesa dizajna veb sajta jeste kreiranje projektne
specifikacije. Ovaj dokument se sastoji iz detaljnog plana svih koraka
u arhitekturi veb sajta.
Projektna specifikacija sadri i opis tehnologija i sistema za
upravljanje sadrajem (Wordpress, Joomla, custom reenje), koji
e se koristiti pri programiranju veb sajta.
Kada se projektna specifikacija jednom odobri, programiranje sajta
moe da pone, a novinar-preduzetnik je tu da odgovori na sva
dodatna pitanja tima za izradu veb sajta.
SAVET: Sm proces izrade veb sajta je i svojevrsni poetak, jer ete prilikom izrade otkrivati
nove veze meu svojim podacima, ali i neloginosti koje je teko povezati u dinamici kretanja.
Savetujemo da budete dosledni logici koju ste kreirali za vae korisnike, ali i fleksibilni da ujete
savete i promenite odreene elemente ukoliko je va tim saglasan oko najboljeg reenja za neki
od elemenata sajta.
Z A KLJU A K
Iako znanja i sposobnosti koje novinari moraju da imaju kako bi

kreirali kvalitetne i profitabilne onlajn projekte prevazilaze okvire ovog
prirunika, nadamo se da ova publikacija predstavlja dobru osnovu za
svakoga ko namerava da se upusti u novinarsko preduzetnitvo. Taj
poduhvat nosi sa sobom mnoge rizike, a najvei je upravo na samom
poetku, jer najvei broj projekata ve u startu bude osuen na
propast. Razlog je to to novinari nisu dovoljno svesni o emu sve
moraju da razmiljaju ve u pripremnoj fazi, i to najee veruju da
je za pokretanje sopstvenih onlajn medija dovoljno samo novinarsko
znanje i iskustvo.
Digitalno doba je, meutim, znaajno promenilo stvari. S jedne strane,
nikada nije postojala mogunost da se sa tako malo sredstava pokrene
medij, ali, s druge strane, za uspeh nikada nije bilo potrebno tako
sveobuhvatno znanje.
Stoga je u prethodnim poglavljima ovog prirunika predoeno sve ono
to novinari treba da znaju i urade pre nego to lansiraju svoj veb
sajt, jer jedino tako imaju ansu da na tritu opstanu i zarauju od
sopstvenog projekta. Ovo je posebno bitno ako se zna da je za
graenje uspenog projekta potrebno nekoliko godina, koje, zbog
samo jednog preskoenog koraka, u startu mogu da budu izgubljene.
Ovaj prirunik je, stoga, nastao u nadi da e mnogim novinarima
omoguiti pronalaenje nedovoljno iskorienih trinih nia u kojima
postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova pogodnih za
monetizaciju, i time olakati i njihovo samozapoljavanje.
CIP
,
070:004.738.5(035)
005.5:004.738.5(035)
, , 1986
Prirunik za preduzetniko novinarstvo / [autori Marko
Nedeljkovi, Milo Petrovi, Veroljub Zmijanac ; Christian Spahr
(predgovor)]. Beograd : Konrad-Adenauer-Stiftung, 2014
(Beograd : Sanimex). 45 str. : ilustr. ; 25 cm
Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Vei pluralizam medija
kroz preduzetniko razmiljanje: str. 56. Tira 30. Napomene
i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-86661-71-5
1. , [], 1984 2. , ,
1983 []
a) b)

COBISS.SR-ID 209577740
w w w. k a s . d e

Kas - 13846 1442 2 30 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kas - 13846 1442 2 30 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

35 ,581,.

Copyright 2014, Konrad-Adenauer-Stiftung,

5 | Predgovor Christian Spahr

Naslov ili naslovni blok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kompozicija i upotreba kljunih rei u tekstu . . . . . . . . .

Preglednost i lako skeniranje teksta . . . . . . . . . . . . . . .

Multimedijalno opremanje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . .

Linkovi u tekstu i tehnika linkovanja . . . . . . . . . . . . . . .

Tagovi ili kljune rei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18 | Novinarstvo digitalnog doba Marko Nedeljkovi

Etika onlajn medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22 | Preduzetnitvo na internetu Milo Petrovi

Novinar preduzetnik prodavac . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istraivanje trine nie. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rezultati istraivanja i odabir oblasti . . . . . . . . . . . . . . .

Prodaja oglasnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

Procenat od konkretnih akcija posetilaca . . . . . . . .

Freemium biznis model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

34 | Dizajn i razvoj veb sajta Veroljub Zmijanac

Kako zapoeti kreiranje veb sajta? . . . . . . . . . . . . . . . .

Arhitektura veb sajta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proces projektovanja veb sajta. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 1: Definisanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 2: Definisanje ciljne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 3: Analiza konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 4: Analiza scenarija korienja . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 5: Informaciona arhitektura . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faza 6: Izrada prototipa i dizajn korisnikog interfejsa . .

Faza 7: Projektna specifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vei pluralizam medija

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

rei zbog boljeg pozicioniranja na pretraivaima i prava kombinacija

Iako se od novinara tradicionalno ne oekuje da se uputa u biznis,

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

u svoje studijske programe. U Zapadnoj Evropi, razvoj preduzetnikog

Kako kroz sedam koraka kreirati

1. Naslov ili naslovni blok

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

esto poeljan kreativan naslov koji e svojom originalnou privui

Treba imati u vidu i injenicu da je panja korisnika na vebu

Jo jedna specifinost naslova na vebu jeste i veliki uspeh naslova koji

2. Kompozicija i upotreba kljunih

PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

teksta prvenstveno zavisi od teme. U najkraem, u sluaju ozbiljnih

3. Preglednost i lako skeniranje

Odreene teme zahtevae, meutim, neto opirnije tekstove i njih ne

4. Multimedijalno opremanje teksta

PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

Ukoliko sadraji koje koristimo u tekstu nisu nae vlasnitvo, odnosno

Upotreba multimedijalnih sadraja je bitna jer, poznato je, da je kod

5. Linkovi u tekstu i tehnika

PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

Linkovanje je, dakle, tehnika koja omoguava veb novinarima da

Link ne treba stavljati u prva dva pasusa (eventualno, u drugi

PREPORUKE DOBRE PRAKSE:

PRIRU NIK Z A PREDUZ ET N IK O N OV IN A RS T V O

Termini koji su linkovani treba nedvosmisleno da nagoveste

Treba imati u vidu i da link ne ispunjava svoju funkciju ako je:

Nejasan proseno inteligentnom itaocu trebalo bi da bude jasno