Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

I deo : STATIKI ODREENI NOSAI

2 Linearna teorija tapa

tap je osnovni element linijskog nosaa. Iako je studentima, verovatno, sasvim jasan pojam
tapa, ponoviemo definiciju tapa datu u [2.1]. Neka je data proizvoljna linija ik (slika 2.1).
Neka su u ravnima n normalno na liniju ik opisane zatvorene krive , koje ograniavaju povri F.
Teita povri F, ije su dimenzije male u odnosu na du ik, lee na liniji ik. Geometrijsko mesto
taaka svih krivih je zatvorena povr . Telo ogranieno povri i povrima F u takama i i k
nazivamo tapom.
Linija ik je osa tapa, povr F je popreni presek tapa, a povr je omota tapa.
Prema obliku ose razlikujemo prave i krive tapove, a prema obliku poprenog preseka tapovi
mogu biti konstantnog i promenljivog poprenog preseka.

n i k
2

i 1 a)
F

k b)

Slika 2.1 Slika 2.2

Na slici 2.1 prikazan je krivi tap, dok su na slikama 2.2 a) i b) prikazani pravi tapovi
konstantnog i promenljivog poprenog preseka.
Teorija konstrukcija I se zasniva na linearnoj teoriji tapa. U linearnoj teoriji tapa jednaine
veze izmeu sila, pomeranja i deformacije tapa su linearne. Linearizovanje osnovnih jednaina
teorije tapa je postignuto uvoenjem sledeih pretpostavki:
1. Pretpostavke o malim pomeranjima ili pretpostavke o statikoj linearnosti,
2. Pretpostavke o malim deformacijama ili pretpostavke o geometrijskoj linearnosti,
3. Hooke-ov zakona (Hukov) ili pretpostavke o fizikoj linearnosti.
U narednom delu teksta, izveemo osnovne jednaine linearne teorije pravog tapa u ravni,
izloenog ravnoj deformaciji. Te jednaine predstavljaju zapravo jednaine veze izmeu sila u
presecima, pomeranja i deformacije pravog tapa.

18
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

2.1 Spoljanje sile i sile u presecima tapa

Sile koje deluju na tap, tzv. spoljanje sile, mogu biti aktivne i reaktivne. Aktivne sile
predstavljaju zapravo optereenje tapa, dok su reaktivne sile reakcije oslonaca i ukljetenja. Po
svom karakteru spoljanje sile mogu biti konzervativne i nekozervativne. Konzervativne sile su
one iji rad ne zavisi od putanje napadnih taaka sila, ve samo od poetnog i krajnjeg poloaja.
Tipina konzervativna sila je gravitaciono optereenje. Za konzervativno optereenje je
karakteristino da ne menja pravac niti veliinu pri deformaciji tapa. Nekozervativne sile su one
iji rad zavisi od putanje napadnih taaka. One menjaju pravac i veliinu sa deformacijom tapa.
Tipino nekozervativno optereenje je hidrostatiki pritisak, koji deluje upravno na povrinu i
jednak je proizvodu specifine teine tenosti i dubine.
Spoljanje sile
Spoljanje optereenje ravnog tapa lei u ravnima paralelno ravni tapa. Ono moe poticati od
povrinskih i zapreminskih sila. Saglasno Saint-Venant-ov pretpostavci1 (Sen-Venanovoj),
spoljanje optereenje zamenjujemo statiki ekvivalentnim silama i momentima raspodeljenim
du ose tapa(slika 2.3). Neka je R redukciona rezultanta a m redukcioni moment svih sila
koje deluju na element tapa s.
R
Specifino raspodeljeno optereenje p,
predstavlja silu po jedinici duine ose tapa:
G G
G R dR
p = lim = m (2.2)
i s 0 s ds
k

s Specifini raspodeljeni moment m, predstavlja

moment po jedinici duine ose tapa:
p m Pi G G
Mik
Mi G M d M
Mki M = lim = (2.2)
i k s 0 s ds
Rik Rki

Slika 2.3
G G
Optereenja velikog intenziteta p i M du diferencijalno malog elementa ose tapa
G G
zamenjujemo koncentrisanom silom P i koncentrisanim momentom M .
Specifino raspodeljeno optereenje p moe biti zadato po jedinici duine ose tapa ili po jedinici
duine projekcije ose tapa na jednu od osa globalnog koordinatnog sistema XOY (slika 2.4).

pds= p dx
C

Slika 2.4 ds C1
dx

1
Naponi i deformacija tapa zavise samo od rezultanti sila koje deluju na elementu tapa, a ne zavise od njihove
raspodele po omotau [2.1].

19
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Polazei od injenice da je sila koja deluje na element tapa istog intenziteta, bez obzira da li je
iskazana po jedinici duine ose tapa ili jedinici duine projekcije, dobijamo vezu izmeu ove
dve sile:
pds = pdx (2.3)
dx
Ako jednainu (2.3) podelimo sa ds, uzimajui u obzir da je: cos = , dobija se da je:
ds
p = p cos (2.4)
gde je ugao koji osa tapa zaklapa sa X-osom.

X px d Raspodeljeno optereenje proizvoljnog pravca pds moemo

razloiti na komponente u pravcu ose tapa i upravno na
pnd osu tapa: ptds i pnds, ili na horizontalnu i vertikalnu
pds pyd komponentu: pxds i pyds. Ako je ugao koji osa tapa
Y C zaklapa sa X-osom, onda se moe lako sa slike 2.5
p td uspostaviti relacija izmeu komponenata:
ds C1
pt = px cos + p y sin px = pt cos pn sin
dx pn = px sin + p y cos p y = pn cos + pt sin (2.5)
Slika 2.5
Unutranje sile
Spoljanje sile izazivaju u tapu unutranje sile.Unutranje sile su povrinske sile koje se prenose
preko zamiljenih preseka u telu [2.1]. Kod ravnog tapa totalni naponi lee u ravnima
paralelnim sa ravni tapa. Od svih komponenata totalnog napona , kod ravnog tapa optereenog
silama u ravni, postoje samo normalna i smiua komponenta napona =x i =xy (slika 2.6).

N M
N a)
x
r
dF M T
z
dF
dF M
dF
R H
T V
b)

Slika 2.6 Slika 2.7

Redukcijom svih elementarnih sila dF, koje deluju na elementima povrine dF, na teite
G G
preseka, dobijaju se redukciona rezultanta R i redukcioni moment M :

20
 Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

G G G G G
R = dF M = rdF (2.6)
F F
G G G
Sila R lei u ravni tapa, a vektor momenta M je upravan na ravan tapa. Komponeta sile R
normalna na ravan poprenog preseka naziva se normalna sila i obeleava sa N, dok se
komponenta u ravni preseka, normalna na osu tapa, obeleava sa T i naziva transverzalna sila.
Sile N, T i M nazivamo sile u presecima tapa. Po konvenciji normalna sila je pozitivna kada
zatee presek, transverzalna sila je pozitivna kada tei da obrne element tapa u smeru kazaljke
na satu, dok je moment pozitivan kada zatee donje vlakno (slika 2.7a).
Sile u preseku se mogu odrediti iz normalnog i smiueg napona:
N = dF T = dF M = ydF (2.7)
F F F

Sile N i T su komponente rezultante R u pravcu prirodnih ili lokalnih osa x i y . Osa x je osa tapa,
dok se osa y poklapa sa jednom od glavnih osa inercije poprenog preseka. Pored njih, esto se
koriste i horizontalna i vertikalna komponenta redukcione rezultante H i V koje lee u pravcu osa
gobalnog koordinatnog sistema X,Y (slika 2.7b). Izmeu ova dva sistema sila lako se uspostavlja
veza, projektovanjem komponentalnih sila jednog sistema na pravce sila drugog sistema (slika
2.8):
N = H cos +V sin
T H
T = H sin + V cos
V (2.8)
N
H = N cos - T sin
V = N sin + T cos
Slika 2.8
U praksi, mi prvo odreujemo sile u presecima tapa, redukcijom svih sila sa leve ili desne strane
posmatranog preseka na teite. Momenat u posmatranom preseku je jednak redukcionom
momentu, dok normalnu i transverzalnu silu dobijamo razlaganjem redukcione rezultante na
pravac tangente i normale na osu tapa u posmatranoj taki. Tek nakon toga odreujemo napone
u preseku na nain koji je izloen u Otpornosti materijala [2.1].

2.1.1 Uslovi ravnotee elementa tapa

Veze izmeu spoljanjih i unutranjih sila tapa dobijamo ispisivanjem uslova ravnotee
elementa tapa u kojima figuriu sve sile koje na taj element deluju. Pretpostavlja se da pri
statikom optereenju sile postepeno rastu od nule do konane vrednosti. Pomeranja taaka tapa
pri deformaciji su takoe postupna, tako da ne dolazi do pojave ubrzanja taaka, niti pojave
inercijalnih sila. Proces deformisanja je statiki. U svakom trentuku tog procesa spoljanje i
unutranje sile se nalaze u ravnotei. Konana ravnotea se uspostavlja poto je deformacija
zavrena. Ako bi uslove ravnotee ispisivali na deformisanom tapu, nakon to je tap zauzeo
konaan, deformisan poloaj, u njima bi pored nepoznatih unutranjih sila figurisala i nepoznata
pomaranja taaka tapa. Takvi uslovi ravnotee su nelinearni. Oni se mogu linearizovati
uvoenjem pretpostavke da su pomeranja taaka u odnosu na dimenzije tapa male veliine koje
se u uslovima ravnotee mogu zanemariti. Ovu pretpostavku nazivamo pretpostavkom o malim
pomeranjima. Na taj nain iz uslova ravnotee eliminiemo nepoznata pomeranja, tako da oni

21
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

postaju linearne jednaine u kojim figuriu samo nepoznate presene sile. Zanemarivanjem
pomeranja taaka u uslovima ravnotee mi smo zapravo pretpostavili da su spoljanje i
unutranje sile u ravnotei na nedeformisanom tapu.
Uoimo element tapa duine ds optereen spoljanjim silama pnds i ptds i unutranjim silama u
preseku C odnosno C'. U preseku C deluju sile N,T i M. Na diferencijalno malom rastojanju ds
dolazi do prirataja unutranjih sila za veliine dN, dT tj. dM tako da u preseku C' deluju sile:
N+dN, T+dT i M+dM (slika 2.9). Veze izmeu unutranjih i spoljanjih sila dobiemo
ispisivanjem tri uslova ravnotee elementa tapa: prvog, da je suma sila u pravcu ose tapa
jednaka nuli; drugog, da je suma sila upravnih na osu tapa jednaka nuli i treeg, da je suma
momenata svih sila u odnosu na taku C' jednaka nuli. Ako u uslovima ravnotee zanemarimo
momenat sile pnds u odnosu na taku C', kao malu veliinu vieg reda, nakon odreenih
skraivanja, dobijaju se uslovi ravnotee u obliku:
X dN + pt ds = 0
dT + pn ds = 0 (2.9)
M
N dM Tds = 0
p td pnd M+d Deljenjem sa ds dobija se da je:
Y
T
C dN
C' N+d = pt
ds ds
T+dT dT
= pn (2.10)
ds
Slika 2.9 dM
=T
ds
Drugim reima, prvi izvod normalne sile je jednak negativnoj vrednosti optereenja u pravcu ose
tapa, prvi izvod transverzalne sile je jednak negativnoj vrednosti optereenja upravno na osu
tapa, dok je prvi izvod momenta jednak transverzalnoj sili.
Jednaine (2.9) predstavljaju linearne diferencijalne jednaine prvog reda, to je neposredna
posledica uvoenja pretpostavke o malim pomeranjima. Poto se zahvaljujui toj pretpostavci
dobijaju linearne veze izmeu statikih veliina, ona se naziva i pretpostavka o statikoj
linearnosti.

2.2 Deformacija tapa u ravni

U analizi deformacije ravnog tapa pretpostavlja se da optereenje tapa lei u ravnima koje su
paralelne ravni tapa, tako da se pomeranja taaka tapa odvijaju u ravnima koje su paralelne toj
ravni. Takva deformacija se naziva ravna deformacija tapa. Pomeranja i deformacija ravnog
tapa su, zahvaljujui tome, jednoznano odreena pomeranjem i deformacijom ose tapa.
Na slici 2.10 prikazana je osa nedeformisanog tapa ik. Neka je tap duine lik i neka sa X-osom
zaklapa ugao ik pre deformacije. Nakon deformacije taka i prelazi u taku i' a taka k u taku k'.
tap se deformie i osa tapa posle deformacije postaje kriva linija i'k'. Zbog jasnoe, usvojena je
razmera za pomeranja znatno vea od razmere za duine.

22
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Du i'k' predstavlja tetivu tapa. Duina tetive posle deformacije se promenila za veliinu lik ,
tako da iznosi lik +lik. Veliina lik predstavlja promenu duine tetive tapa. Pored toga, tetiva
tapa se obrnula za ugao ik, koji se naziva ugao obrtanja tetive tapa. Ugao nagiba tetive tapa
i'k' posle deformacije je ik+ik.
X

vi i ik
C
vi i
k uk
ui ui c uk
Y x
ik c
k vk
i vk
C'
lik
y
lik+lik k

Slika 2.10

Pomeranja taaka ose tapa u globalnom koordinatnom sistemu XOY, jednoznano su odreena
G G
vektorom pomeranja = (u , v) i uglom obrtanja tangente na osu tapa .
G
Vektor pomeranja moemo razloiti na komponente u i v u pravcu osa globalnog koordinatnog
sistema XOY, ili na komponente u i v u pravcu prirodnih osa x i y, to je prikazano na slici 2.10
Izmeu komponenata pomeranja u ova dva sistema se lako uspostavlja veza, jednostavnim
projektovanjem komponenata pomeranja jednog sistema na pravce komponenata pomeranja
drugog sistema (slika 2.11):

v
21
u = u cos + v sin u = u cos - v sin
(2.11)
v = u sin + v cos v = u sin + v cos
u 21
je ugao koji osa tapa zaklapa sa X-osom

Slika 2.11
G
Vektor pomeranja i ugao obrtanja proizvoljne take ose tapa nisu isto deformacijske
veliine. One u sebi sadre pomeranje i obrtanje tapa kao krutog tela. Veliine koje postoje samo
ako se tap deformie nazivaju se isto deformacijske veliine tapa. isto deformacijske veliine
tapa su: dilatacija ose tapa , promena krivine i klizanje poprenog preseka t.
Dilatacija ose tapa predstavlja promenu duine po jedinici duine ose tapa, tj. specifinu
promenu duine ose tapa:
lik
= (2.12)
lik

23
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Vezu izmeu pomeranja i obrtanja taaka ose tapa u, v i i dilatacije moemo dobiti
jednostavnim geometrijskim razmatrenjem. Neka je dat element tapa CC1 diferencijalno male
duine ds (slika 2.12). Posle deformacije taka C prelazi u taku C' a taka C1 u taku C1'.
Komponente vektora pomeranja take C su u i v, a take C1 su u+du i v+dv, gde su du i dv
prirataji komponenata pomeranja na duini ds. Pri deformaciji osa elementa tapa CC1 duine ds
prelazi u krivu liniju C'C1'. Duina tetive C'C1' posle deformacije iznosi ds+ds = (1+)ds.
Element tapa, koji je pre deformacije zaklapao ugao sa X-osom, posle deformacije zaklapa
ugao +. Poto je re o diferencijalno malom elementu tapa usvojeno je da je ugao obrtanja
tetive jednak uglu obrtanja tangente na osu tapa u taki C.
X
dy
C C1

u+du
ds
Y
dx
v v+dv
u
C'

dy+dv

(1+)ds
C
dx+du
Slika 2.12
Vezu izmeu komponenata pomeranja i dilatacije dobijamo iz uslova kompatibilnosti pomeranja.
Naime projekcije dui CC1' na pravce koordinatnih osa X i Y moraju biti iste, bilo da posmatramo
element tapa pre deformacije ili posle deformacije. Odatle sledi da je:
dx + u + du = u + (1 + )ds[cos( + )]
(2.13)
dy + v + dv = v + (1 + )ds[sin( + )]
Jadnaine (2.13) su nelinearne, jer se u njima javljaju proizvodi pomeranja i deformacijskih
veliina. One se mogu linearizovati uvoenjem pretpostavke o malim deformacijama, koja glasi:
Pomeranja, obrtanja i deformacijske veliine tapa su male veliine, tako da se njihovi kvadrati i
vii stepeni, kao i vii stepeni njihovih izvoda mogu zanemariti.
U jednaine (2.13), uvodimo sledee trigonometrijske transformacije:
cos( + ) = cos cos sin sin = cos sin
sin( + ) = sin cos + cos sin = sin + cos
u kojima smo na osnovu pretpostavke o malim deformacijama napisali da je cos 1 a
sin . Kada se uzme u obzir da je 0 , kao mala veliina vieg reda, i da je :
dx = ds cos dy = ds sin

24
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

dobija se sledea veza:

du = dx dy
(2.14)
dv = dy + dx
Jednaine veze izmeu komponenata pomeranja i deformacije (2.14) su linearne.Zbog toga se
pretpostavka o malim deformacijama naziva i pretpostavka o geometrijskoj linearnosti. Teorija u
kojoj vai ta pretpostavka naziva se teorija malih deformacija.
Da bi odredili deformaciju tapa kao tela, pored dilatacija ose tapa potrebno je poznavati jo
dve isto deformacijske veliine: klizanje poprenog preseka t i promenu krivine tapa .
Klizanje poprenog preseka t predstavlja promenu prvobitno pravog ugla izmeu poprenog
preseka i ose tapa posle deformacije. U Otpornosti materijala [2.1] razmatrana je Tehnika
teorija savijanja tapa, iji osnov ini Euller-Bernouli-eva (Ojler-Bernuli) pretpostavka, koja
glasi: pri deformaciji tapa popreni preseci ostaju ravni i upravni na deformisanu osu tapa.
Pretpostavka je tana samo za prave, prizmatine tapove optereene na isto savijanje.
Zahvaljujui toj pretpostavci, trodimenzionalni problem deformacije tapa kao tela je sveden na
jednodimenzionalni problem deformacije ose tapa. Kod savijanja tapa silama, dolazi do
vitoperenja poprenih preseka, koji vie nisu pravi, niti upravni na deformisanu osu tapa. Uticaj
smiuih sila na deformaciju je relativno mali i moe se potpuno zanemariti. Priblino se moe
odrediti tako to pretpostavljamo da su popreni preseci ravni, ali da vie nisu upravni na
deformisanu osu tapa (Euller-ova pretpostavka). tap za koji vai ova pretpostavka naziva se
Timoshenko-ov tap(Timoenko).
X

osa tapa C u
y u(y)
Y C(y) v
t
v(y)

C' Tehnika teorija

savijanja tapa
C'(y)

O
-t Timoenkov
tap

O'

Slika 2.13
Posmatrajmo deo pravog tapa pre i posle deformacije (slika 2.13). Neka je taka C na osi tapa
pre deformacije prela u taku C' posle deformacije. Komponente vektora pomeranja take C su u

25
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

i v. Pri ravnoj deformaciji pomeranja taaka se odvijaju u ravnima koje su paralelne ravni tapa.
Sve taake koje lee na istom rastojanju y od ose tapa imae ista pomeranja: u(y) i v(y). Osa
tapa ostaje u ravni tapa i posle deformacije, a popreni preseci ostaju ravni. To znai da
rastojanje taaka C i C(y) u ravni tapa ostaje nepromenjeno i jednako y. Pretpostavimo da je
ugao obrtanja tangente na osu tapa . Prema Bernouli-evoj pretpostavci popreni preseci su
ravni i upravni na deformisanu osu tapa, pa je u Tehnikoj teoriji savijanja tapa ugao obrtanja
poprenog preseka jednak uglu (slika 2.13). Kod Timoenkovog tapa popreni preseci vie
nisu upravni na deformisanu osu tapa. Ugao t, za koji se dodatno obrtne popreni presek usled
delovanja smiuih sila, po konvenciji je suprotnog smera od ugla obrtanja tapa i naziva se
klizanje poprenog preseka. Zbog toga je ugao obrtanja poprenog preseka tapa jednak je razlici
-t (slika 2.13).
Kada je poznat ugao klizanja tapa moe se, pomeranje taake C(y), koja se nalazi na rastojanju y
od ose tapa iskazati u funkciji pomeranja taaka ose tapa (slika 2.13):
u ( y ) = u y sin( t )
(2.15)
v ( y ) = v y [1 cos( t )]
Na osnovu pretpostavke o malim deformacijama, sledi da je:
sin( t ) ( t ) 1- cos( t ) 0
pa se jednaina (2.15) moe napisati u obliku:
u ( y ) = u y ( t )
(2.16)
v( y ) = v
Iz jednaine (2.16) sledi da su komponente u(y) pomeranja taaka na ekvidistantnom rastojanju
od ose tapa linearna funkcija y, to odgovara pretpostavci da preseci ostaju ravni. Pri tome,
komponente pomeranja v(y) su jednake komponentama pomeranja v taaka ose tapa.
Da bi odredili dilataciju elementa tapa na rastojanju y od ose tapa, posmatrajmo zapreminski
element pravog tapa duine ds pre deformacije (CC1) (slika 2.14).

X
C C1
y
Cy C1y C'
(1+)ds
ds Cy' (1+y)ds
Y
C 1'
' t y
C1y'
t+dt
-t
d(-t)
''
d

O'
Slika 2.14 O''

26
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Nakon deformacije osa tapa postaje kriva linija C'C1' . U prvoj fazi deformacije, popreni
preseci su ravni i upravni na osu tapa posle deformacije. Ugao za koji se obrne popreni presek
u taki C' je . Ugao obrtanja preseka na diferencijalno malom rastojanju ds e se promeniti za
veliinu d, tako da je +d ugao obrtanja poprenog preseka u taki C1'. Popreni preseci vie
nisu paralelni. Njihovi pravci zaklapaju ugao d i se seku u taki O'. Nakon toga, usled dejstva
smiuih sila, popreni presek u taki C' se dodatno obrne za ugao t, tako da je -t ugao
obrtanja poprenog preseka u taki C' nakon deformacije. Istovremeno u taki C1' ugao klizanja
se promenio za dt u odnosu na ugao klizanja u taki C', i iznosi (t+dt). To znai da je ugao
obrtanja preseka C' nakon deformacije (+d)(t+dt). Pravci poprenih preseka na krajevima
elementa posle deformacije se seku u taki O'' i zaklapaju ugao d(t).
Pored obrtanja poprenih preseka dolazi i do promene duine elementa tapa. Duina elementa
ose tapa C'C1' posle deformacije se promenila za veliinu ds, gde je dilatacija ose tapa i
iznosi (1+)ds. Da bi odredili promenu duine ekvidistantnog elementa, na rastojanju y od ose
tapa, uoimo element CyC1y (slika 2.14). Njegova duina pre deformacije je ds. Nakon
deformacije on prelazi u poloaj Cy'C'1y. Duina mu se menja i jednaka je je [1+(y)]ds, gde je
(y) dilatacija ekvidistantnog elementa na rastojanju y od ose tapa. Dilataciju ekvidistantnog
elementa (y) lako emo odrediti iz slinosti trouglova O''C'C1' i O''Cy'C'1. Primenom sinusne
teoreme iz O''C'C1' se dobija jednaina (2.17)a, a iz O''Cy'C'1 jednaina (2.17)b:

(1 + )ds sin d ( t )
= (a) 1 + ( y ) ds = sin d ( t ) (b) (2.17)
'' sin( / 2 t ) '' y sin( / 2 t )
Iz pretpostavke o malim deformacijama sledi da je:
sin d ( t ) d ( t ) sin ( /2- t ) 1

na osnovu ega se iz jednaine (2.17)a dobija da je:

'' =
(1 + ) ds
d ( t )
Ako dobijenu vrednost za '' uvrstimo u jednainu (2.17)b dobija se da je dilatacija
ekvidistantnog elementa jednaka:
d ( t )
( y) = y (2.18)
ds
Veliina
d ( t )
= (2.19)
ds
predstavlja promenu krivine tapa. Promene krivine je jednaka negativnoj vrednosti promene
ugla obrtanja izmeu dva bliska poprena preseka po jedinici duine tapa. Ako vrednost
promene krivine unesemo u jednainu (2.18) dobija se izraz za dilataciju ekvidistantnog
elementa u obliku:
( y) = + y (2.20)

Iz jednaine (2.20) vidimo da je promena duine vlakna na ekvidistantnom rastojanju od ose

tapa (y) linearna funkcija odstojanja y, tj. da je raspodela dilatacije linearna po visini poprenog
preseka. To znai da popreni preseci pri deformaciji ostaju ravni.

27
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

2.3 Veze izmeu deformacijskih veliina i sila u presecima tapa,

odnosno temperaturne promene

Veze izmeu deformacijskih veliina , i t i sila u presecima tapa N, T i M mogu se

uspostaviti tek poto definiemo veze izmeu napona i deformacija materijala. U linearnoj teoriji
tapa pretpostavljamo da su veze izmeu napona i deformacija linearne, tj. da vai Hookov
zakon. Na rastojanju y od ose tapa dilatacija (y) i klizanje (y) su proporcionalni odgovarajuim
naponima:
( y) ( y)
( y) = + t t ( y ) a) ( y) = b) (2.21)
E G
U jednaini (2.21) (y) je normalni napon, (y) je smiui napon, a t(y) je temperaturna promena
na rastojanju y od ose tapa; E je modul elastinosti, G je modul klizanja, a t je koeficijent
linearne temperaturne dilatacije materijala. Koeficijent t predstavlja veliinu za koju se materijal
izdui po jedinici duine, kada se zagreje za 1oC (za beton i elik iznosi 10-5 1/oC).
Temperaturna promena t(y) predstavlja promenu temperature u odnosu na neku referentnu
vrednost. Pretpostavimo da se t(y) menja linearno po visini tapa, od vrednosti tu na donjem
vlaknu do vrednosti to na gornjem vlaknu (slika 2.15).

to Neka je to temperaturna promena ose tapa, a

t temperaturna razlika, koja je jednaka
razlici temperaturnih promena donjeg i
O x to gornjeg vlakna: t = tu- to . Temperaturna
h
y t(y) promena na rastojanju y od ose tapa se tada
moe prikazati kao:
tu
t
Slika 2.15 yt ( y) = to +
(2.22)
h
Kada se u jednainu (2.21)a unesu izrazi za dilataciju (y) (2.20) i temperaturnu promenu t(y)
(2.22), dobija se da je da je normalni napon (y) jednak:
t
( y ) = E ( t t o ) + E y t (2.23)
h
Iz izraza za napon (2.23) mogu se odrediti momenat i normalna sila u preseku, polazei od
predhodno izvedenih veza izmeu napona i presenih sila (2.7):
N = dF M = ydF
F F
Pri sraunavanju vrednosti integrala treba imati u vidu da je:
dF = F ydF = 0 y dF = I
2

F F F
gde je F povrina poprenog preseka, a I momenat inercije poprenog preseka. Drugi integral
predstavlja statiki momenat povrine u odnosu na teite presaka i jednak je nuli. Nakon
integracije dobijaju se veze izmeu sila i deformacija, tj. temperaturne promene i temperaturne
razlike u obliku:
N = EF ( t t o ) (2.24)

28
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

t
M = EI t (2.25)
h
Dilatacija ose tapa i promena krivine poprenog preseka se mogu iz gornjih jednaina izraziti u
funkciji od sila u preseku i temperaturne promene tj. temperaturne razlike:
N
= + tt o (2.26)
EF
M t
= + t (2.27)
EI h
Veza izmeu klizanja t i transverzalne sile T dobija se iz jednaine veze izmeu smiueg
napona i deformacije(2.21)b, u kojoj je smiui napon (y) zamenjen izrazom za napon koji vai
u Tehnikoj teoriji savijanja grede [2.1], a sledi direktno iz hipoteze uravskog :
T S ( y)
( y) = (2.28)
I b( y)
gde je T transverzalna sila, S(y) statiki moment dela preseka ispod ili iznad prave y=const u
odnosu na teite preseka, I moment inercije poprenog preseka, a b(y) irina poprenog
preseka na mestu y=const.
Iz jednaina(2.21)b i (2.28) se dobija da je smicanje na rastojanju y od ose tapa jednako:
T S ( y)
( y) = (2.29)
G I b( y)
gde je G modul klizanja materijala.

h max
t t ds
y
(y)
90o-max

b(y) ds ds

a) b) c) d)

Slika 2.16
Iz jednaine (2.29) sledi da je promena smicanja (y) po visini preseka jednaka promeni
smiueg napona (y) (slika 2.16b). Maksimalne vrednosti klizanja preseka su takama na osi
tapa i opadaju ka ivicama preseka, gde su jednaka nuli. Posledica ove neravnomerne raspodele
klizanja je vitoperenje poprenih preseka (slika 2.16c). Ako stvarnu raspodelu klizanja zamenimo
takvom raspodelom '(y) pri kojoj je prizvod '(y)ds(y)=const, onda je element tapa izloen
deformaciji prikazanoj na slici 2.16d. Popreni preseci ostaju ravni i relativno smaknuti na kraju
elementa duine ds za veliinu '(y)ds(y)=tds. Veliina t je promena ugla izmeu poprenog
preseka i ose tapa.

29
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Ugao t odreujemo iz uslova da je rad napona smicanja (y) na posmatranom elementu tapa
duine ds pri pretpostavljenoj raspodeli klizanja '(y), jednak radu tih napona pri stvarnoj
raspodeli klizanja (y).
Rad napona smicanja pri stvarnoj deformaciji elementa tapa duine ds je jednak:
dA = ( y ) ( y )dsdF (2.30)
F
Ako u jednaini (2.30) unesemo vrednosti za (y) i (y), datu jednainama(2.28) i (2.29), dobija
se da je deformacioni rad jednak:
T S ( y) T S ( y) T 2 F S ( y)2 T2
dA = ds dF = ds 2
dF = k ds (2.31)
F
I b ( y ) GI b ( y ) GF I F
b ( y ) 2
GF
gde je:
F S ( y)2
k= 2 dF (2.32)
I F b( y ) 2
koeficijent koji zavisi od oblika poprenog preseka (za pravougaoni presek k=1.2).
Pri pretpostavljenoj raspodeli klizanja deformacioni rad e biti jednak:
dA = ( y ) '( y )dsdF = t ds ( y )dF = T t ds (2.33)
F F

Izjednaavanjem izraza za deformacioni rad dat jednainama (2.31) i (2.33) dobija se da je

klizanje jednako:
T
t = k (2.34)
GF
Jednaine (2.26), (2.27) i (2.34) predstavljaju veze izmeu deformacijskih veliina , i t ,
temperaturne promene to i temperaturne razlike t i sila u preseku N, M i T. One su linearne
zahvaljujui Hooke-ovom zakonu. Zbog toga pretpostavku o linearnoj vezi izmeu napona i
deformacije nazivamo i pretpostavkom o fizikoj linearnosti problema.

2.4 Rekapitulacija jednaina tapa

Teorija tapa u kojoj vae prve dve pretpostavke: pretpostavka o statikoj linearnosti i
pretpostavka o geometrijskoj linearnosti, naziva se linearna teorija tapa ili teorija prvog reda.
Zahvaljujui njima i Hooke-ovom zakonu sve tri grupe jednaina veze sila, pomeranja i
deformacija tapa su linearne:
jednaine ravnotee elementa tapa:
dN + pt ds = 0
dT + pn ds = 0 I)
dM Tds = 0
jednaine veze pomeranja i deformacije tapa:

30
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

du = dx dy
dv = dy + dx II)
d ( t )
=
ds
jednaine veze sila u presecima i deformacije, odnosno temperaturne promene tapa:
N
= + tt o
EF
M t
= + t III)
EI h
T
t = k
GF
Ako bi u uslovima ravnotee zanemarili pretpostavku o malim pomeranjima, jednaine I, tj.
uslovi ravnotee elementa tapa bi postale nelinearne. Istovremeni, zadravanjem pretpostavke o
malim deformacijama jednaine II ostaju linearne, kao i jednaine III, u kojima vai Hooke-ov
zakon. Teorija tapa u kojoj pretpostavljamo takve veze naziva se teorija drugog reda. U njoj se
uslovi ravnotee ispisuju na deformisanom tapu, tako da normalne sile izazivaju momente u
presecima, to kod linearne teorije tapa nije sluaj.
Ako bi pored pretpostavke o malim pomeranjima zanemarili i pretpostavku o malim
deformacijama, jednaine I i II bi postale nelinearne. Linearne bi bile samo jednaine III. Takva
teorija tapa se naziva teorija velikih deformacija ili teorija treeg reda.
Grupu jednaina I, II i III linearne teorije tapa, ine ukupno devet jednaina, u kojim figurie
devet nepoznatih veliina tapa:
sile u presecima: M, N i T
pomeranja i obrtanja: u, v i
deformacije: , i t
Od tih devet jednaina, jednaine I i II predstavljaju est linearnih diferencijalnih jednaina prvog
reda, dok su jednaine III tri obine, linearne algebarske jednaine. Iz jednaina III se , i t
mogu direktno izraziti u funkciji od sila u presecima M, N i T, pa ih zbog toga ne ubrajamo u
nepoznate veliine tapa. Na taj nain se problem odreivanja sila u presecima i pomeranja tj.
obrtanja taaka tapa svodi na est diferencijalnih jednaina sa est nepoznatih.
Da bi iz tih est jednaina mogli da odredimo nepoznate veliine, potrebno je da pored geometrije
tapa: l, h, F, I; fizikih konstanti materijala: E, G, t i spoljanjih uticaja: p, to i t poznajemo i
est graninih uslova iz kojih se mogu odrediti integracione konstante u diferencijalnim
jednainama. Granini uslovi tapa mogu biti zadati ili po silama, ili po pomeranjima.

Mi Mk i k
Ni i k i k
Nk uk
ui vi
Ti Tk vk

a) granini uslovi po silama b) granini uslovi po pomeranjima

Slika 2.17 Granini uslovi tapa
31
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Na slici 2.17a prikazane sile na krajevima tapa ik. Kako se, od prikazanih est sila, tri uvek
mogu odrediti iz uslova ravnotee tapa, sledi da maksimalno tri graninia uslova tapa mogu biti
zadati po silama. To mogu biti ili sile na jednom kraju tapa, ili sile na drugom kraju tapa, ili
bilo koje tri kombinacije sila u presecima. Sistem ovih jednaina ima uvek jednoznano reenje.
Od est komponenata pomeranja i obrtanja krajeva tapa (slika 2.17), potrebno znati tri
pomeranja koja definiu pomeranje tapa kao krutog tela u ravni. Dakle minimalan broj graninih
uslova koji moe biti zadat po pomeranjima je tri. To su obino pomeranja i obratanja krajeva
tapa.
Ako su tri granina uslova zadata po silama, a tri po pomeranjima, jednaine I i II se raspadaju na
dva nezavisna sistema po tri diferencijalne jednaine sa po tri nepoznate. Iz uslova ravnotee
tapa I mogue je odrediti sile u presecima nezavisno od pomeranja tapa. Kada su poznate sile,
iz jednaina III se direktno odreuju deformacijske veliine tapa , i t., a iz jednaina II i
graninih uslova po pomeranjima odreuju se pomeranja i obrtanja tapa. Za takav problem tapa
kaemo da je statiki odreen.
Mk Mi
Mk
i k S ik i k
N k
Tk

a) konzola b) prosta greda

Slika 2.18 Statiki odreen problem tapa
Ako je broj graninih uslova po silama manji od tri, problem odreivanja sila u presecima tapa
je statiki neodreen. Sile u presecima se ne mogu odrediti iz uslova ravnotee. U tom sluaju
broj graninih uslova koji mora biti zadat po pomeranjima je vei od tri (maksimalno est). U
tom sluaju, da bi odredili sile u presecima moramo uzeti u obzir i pomeranja tj. obrtanja tapa.
Problem odreivanja sila tapa je statiki neodreen.

Mk
i k i k

a) nijedan granini uslov po silama b) jedan granini uslov po silama

Slika 2.19 Statiki nedreen problem tapa
U linearnoj teoriji tapa, zahvaljujui uvedenim pretpostavkama reenje jednaina tapa je
jednoznano. Praktino, to znai da istorija optereenja i deformacije nema znaaja za
odreivanje uticaja, tj. u linearnoj teoriji vai princip superpozicije uticaja:
Ako na tap deluje vie razliitih optereenja P1, P2, Pn, uticaji u tapu Z usled istovremenog
dejstva svih optereenja P=P1+P2++ Pn se mogu dobiti superpozicijom uticaja dobijenih usled
pojedinanog delovanja svakog od optereenja:
Z=Z1+Z2++ Zn (2.35)

32
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

2.5 Uslovi ravnotee tapa

Kada su nam poznata tri granina uslova po silama u taki i, sile u preseku C se mogu dobiti
integracijom uslova ravnotee (I) u granicama od take i do take C. (slika 2.20):

Mi Mc
Ni i c
Nc
Ti x dx xc-x Tc
xc

Slika 2.20
c c

( dN + pt ds ) = 0
i
N c = N i pt ds
i
i c

( dT + p ds ) = 0
i
n Tc = Ti pn ds
i
(2.36)

i c

( dM Tds + p ( x
i
n c x ) ds ) = 0 M c = M i + Ti ( xc xi ) pn ( xc x ) ds
i
Integrali (2.36)ne predstavljaju nita drugo do uslove ravnotee dela tapa od take i do take C.
U statici konstrukcija se pokazalo pogodnim da se za osnovne statike veliine, umesto sila na
jednom kraju tapa, izaberu momenti na krajevima tapa Mi i Mk i aksijalna sila tapa
Sik=(Ni+Nk)/2. slika 2.21a). Sile na krajevima tapa se mogu dobiti primenom principa
superpozicije, kao zbir sila usled osnovnih statiki nepoznatih veliina (optereenje tapa jednako
nuli, slika 2.21b) i sila usled delovanja optereenja, kada su statike nepoznate jednake nuli slika,
slika 2.21c:
Z=Zs +Zo (2.37)
Indeksom s je oznaen uticaj statiki nezavisnih veliina, a indeksom o uticaj optereenja.

Mi b) Mk

Sik i k Sik
pn Mk Mi Mk Mi
Mi Mk lik lik
Sik pt
Sik +
i C k
Ry
c lik 'c lik Mko
Mio Rx
lik Nio
i Nko
Tio k T
a) ko
r lik 'r lik

Slika 2.21 c)
33
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Usled delovanja statiki nezavisnih veliina, momenti su jednaki datim momentima, normalne
sile su jednake aksijalnoj sili tapa, dok transverzalne sile na krajevima odreujemo iz uslova
ravnotee momenata u odnosu na krajnje take tapa.(slika 2.21b) :
Mk Mi
N i , s = Sik N k , s = Sik Ti , s = Tk , s = (2.38)
lik
Usled delovanja optereenja, kada su sve statiki n nezavisne veliine jednake nuli, momenti na
krajevima tapa su jednaki nuli. Sile na krajevima zavise od optereenja i odreuju se iz uslova
ravnotee tapa (slika 2.21c):
Rx
X =0 N i ,o = N k , o =
2

Tk ,o = Ry r
M i =0 (2.39)

Ti ,o = Ry r'
M k =0
Superpozicijom uticaja od oba stanja, dobijaju se sila na krajevima tapa:
Rx Rx
N i = Sik + N k = Sik -
2 2 (2.40)
Mk Mi Mk Mi
Ti = + Ry r' Tk = R y r
lik lik
Sile u proizvoljnom preseku C odreuju se principom superpozicije kao zbir uticaja od statiki
nezavisnih veliina i uticaja od optereenja:
N c = N co + Sik
Mk Mi
Tc = Tco +
lik (2.41)
M c = M co + M i c' +M k c
gde su Nco, Tco i Mco sile u preseku C usled optereenja, kada su statiki nezavisne veliine tapa
jednake nuli (stanje o), dok ostali lanovi u uzrazima za sile predstavljaju uticaje usled statiki
nezavisnih veliina, kada je optereenje tapa jednako nuli (stanje s). Sile Nco, Tco i Mco su
zapravo sile u presecima jednog pravog tapa, sa homogenim graninim uslovima po silama, koji
u statikom smislu predstavlja odgovarajuu prostu gredu.
Promenu sila u presecima du ose tapa prikazujemo dijagramima presenih sila. Dijagrame
presenih sila du tapa crtamo superpozicijom dijagrama sila usled delovanja statiki nezavisnih
veliina Sik, Mi i Mk i dijagrama sila odgovarajue proste grede usled spoljanjeg optereenja.
Na slici 2.22 prikazani su dijagrami presenih sila dobijeni na opisani nain.

34
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Ry
Mi Mk
pt pn Sik
Sik
i Rx k

Rx/2
Sik
+
Rx/2 N

Ti,o
+
(Mi-Mk)/2
T
- Tk,o

Mi
Mi Mk Mk M
Mo Mmax

Slika 2.22
Kada su nam poznate sile u tapovima, deformacijske veliine tapa , i t odreujemo iz
jednaina III,u kojim smo sile u presecima iskazali preko statiki nezavisnih veliina i spoljanjih
uticaja:
Sik N o
= + + t t o
EF EF
M i ' M k M o t
= + + + t
EI EI EI h (2.42)
Mi M T
t = k k k +k o
GFl GFl GF

2.6 Komponentalna pomeranja i obrtanja taaka ose tapa

Pomeranja i obrtanja poprenog preseka u taki C mogu se odrediti integracijom jednaina II,
kada su poznata tri granina uslova po pomeranjima, recimo dve komponente pomeranja i
obrtanje poprenog preseka na jednom od krajeva tapa. U zavisnosti od toga koji su granini
uslovi poznati, integracija se sprovodi od take i do take C, (ako su poznata pomeranja take i),
ili od take C do take k (ako su poznata pomeranja take k):

35
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

c c

du = ( dx dy )
i i

c c

dv = ( dy + dx )
i i
(2.1)
c c

d ( t ) = ds
i i

U praksi, ovakav postupak se uglavnom ne koristi, ve se primenjuju znatno jednostavnije

metode. U klasinoj statici konstrukcija problem odreivanja pomeranja tj. obrtanja taaka ose
tapa se reava primenom principa virtualnih pomeranja, koji e biti detaljno izloen u okviru
Poglavlja .Reenje jednaine (2.1) se moe nai u literaturi [2.2].
Za odreivanje pomeranja i obrtanja taaka ose tapa, umesto pomeranja i obrtanja krajeva tapa,
dovoljno je poznavati bilo koje tri deformacijski nezavisne veliine tapa. Deformacijski
nezavisne veliine tapa, koje odgovaraju izabranim statiki nezavisnim veliinama Sik, Mi i Mk,
su lik, ik i ki. Veliina lik je promenu duine tetive tapa, ik je deformacioni ugao u voru i
tapa ik , a ki je deformacioni ugao u voru k tapa ik .

(-t)i popreni presek

i
ik
k uk
vi ik ik
lik
i
k
ui i' vk
ik
lik+lik
k
ki ik
popreni presek
(-t)k

Slika 2.23
Na slici 2.23 je prikazan prav tap pre i posle deformacije. Pre deformacije osa tapa duine lik
zaklapa uga ik sa X-osom. Nakon deformacije tetiva tapa ik se zarotira za ugao obrtanja tapa
ik i promeni duinu za veliinu lik. Iz slike se lako moe uspostaviti veza izmeu komponenata
pomeranja taaka ose tapa: u i v i deformacijski nezavisne veliine lik:
lik + uk = ui + ( lik + lik ) cos ik

Kako je cos1 , nakon sreivanja gornje jednaine dobija se da je

lik = uk ui
(2.2)
Promena duine tetive tapa lik jednaka je razlici komponenata pomeranja u pravcu ose tapa.

36
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Pored toga, osa tapa se deformie i prelazi u krivu liniju, pri emu se popreni presek u taki i
obrne za ugao (-t)i, a popreni presek u taki k se obrne za ugao (-t)k Ugao obrtanja
poprenog preseka nije isto deformacijska veliina, jer u sebi sadri obrtanje tapa kao krutog
tela. Jednak je zbiru ugla obrtanja tapa ik i isto deformacijske veliine koji deformacioni
ugao tapa. Shodno tome, uglovi obrtanja poprenog preseka na krajevima tapa su:
( t )i = ik + ik
( t )k = ki + ik
Iz jednaina sledi da su deformacijski nezavisne veliine ik i ki jednake razlici uglova obrtanja
poprenog preseka i obrtanja tetive:
ik = ( t )i ik
ki = ( t )k ik
Iz geometrije na slici 2.23 se dobija da je:
vk vi = ( lik + lik ) sin ik

U teoriji malih pomeranja i malih deformacija vai da je:

sin ik ik lik ik 0
Zamenom u predhodnu jednainu se dobija ugao obrtanja tapa:
vk vi
ik =
lik (2.3)
tj. ugao obrtanja tapa je jednak razlici komponenata pomeranja upravnih na osu tapa
podeljeno sa duinom tapa.
Ako u dobijene jednaine (2.2) i (2.3) unesemo poznate veze izmeu komponenata pomeranja u
lokalnom i globalnom sistemu [ ], dobijaju se veze izmeu deformacijski nezavisnih veliina i
pomeranja tj. obrtanja ose tapa, u obliku:
lik = ( uk ui ) cos ik + ( vk vi ) sin ik

ik = ( t )i
( vk vi ) cos ik ( uk ui ) sin ik (2.4)
lik

ki = ( t )k
( v v ) cos ik ( uk ui ) sin ik
k i
lik

2.7 Veze izmeu statiki nezavisnih i deformacijski nezavisnih

veliina tapa. Bazna matrica fleksibinosti i bazna matrica krutosti
tapa
Veze izmeu osnovnih statiki i deformacijski nezavisnih veliina stapa lako se mogu uspostaviti
primenom principa superpozicije uticaja. Na slici 2.24a prikazan je prav tap izloen
pojedinanom dejlovanju statiki nezavisne veliine Sik=1, optereenja i temperaturne promene,

37
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

dok je na sl. 2.24b prikazan tap izloen delovanju statiki nezavisnih veliina Mi=1 i Mk=1,
optereenja i temperaturne razlike.

Sik=1 Sik=1 Mi=1

i k
i' k i k
ik,i ki,i
lik lik,s
Mk=1
i k
pt k
i' i k ik,k ki,k

lik lik,o
pn
i k
ik,o ki,o
i to k
i' k i t k
lik lik,t
ik,t ki,t
a) b)
Slika 2.24
Deformacijski nezavisne veliine se dobijaju superpozicijim uticaja usled nezavisnog dejstva
statiki nezavisnih veliina, optereenja i temperature (slika 2.24a i 2.24b):
lik = lik , s Sik + lik ,o + lik ,t

ik = ik ,i M i + ik ,k M k + ik ,o + ik ,t
(2.5)
ki = ki ,i M i ki ,k M k ki ,o ki ,t
gde je:
lik,s promena duine tetive usled Sik=1
lik,o promena duine tetive usled optereenja
lik,t promena duine tetive usled temperaturne promene u osi tapa
ik,i deformacioni ugao u voru i usled Mi=1
ik,k deformacioni ugao u voru i usled Mk=1
ik,o deformacioni ugao u voru i usled optereenja
ik,t deformacioni ugao u voru i usled temperaturne razlike
ki,i deformacioni ugao u voru k usled Mi=1
ki,k deformacioni ugao u voru kusled Mk=1
ki,o deformacioni ugao u voru k usled optereenja
ki,t deformacioni ugao u voru k usled temperaturne razlike.

38
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

Za homogene granine uslove (pomeranja i obrtanja krajeva tapa su jednaka nuli), promena
duine tetive se moe dobiti iz dilatacije ose tapa:
k
lik = ds
i

dok se ugao obrtanja poprenog preseka dobija iz promene krivine:

k
t = ds
i

Ako u jednainu za lik unesemo izraz za dilataciju (2.42) , i ako ispiemo uticaje od svakog
lana pojedinano, dobija se da je:
k
ds
lik , S =
EF
i (2.6)
k k
No
lik ,o = ds lik ,t = t t o ds
EF
i i (2.7)
a ako u jednainu za (-t) unesemo izraz za promenu krivine (2.42), nakon razdvajanja
lanova od pojedinih uticaja, dobija se da je:
k
'2 k
' k
2
ik ,i = ds ik ,k = ki ,i = ds ki ,k = ds
EI EI EI
i i i (2.8)
M o ' M o
k k
ik ,o = ds ki ,o = ds
EI EI
i i (2.9)
Iz jednaina (2.6) i (2.7) je oigledno da deformacijski nezavisne veliine tapa koje nastaju
delovanjem statiki nezavisnih veliina, zavise samo od geometrije tapa, i da su za jedan tap
konstantne veliine. Za tapove konstantnog poprenog preseka, uzimajui u obzir da je
k
s ds
ds = l
i
ik =
l
d =
l
direktnom integracijom se dobija da je:
lik 1 lik 1 lik
lik , S = ik ,i = ki ,k = ik ,k = ki ,i =
EFik 3 EI ik 6 EI ik (2.10)
Jednaine (2.5) se mogu napisati u matrinom obliku:
lik lik , s 0 0 Sik lik ,o lik ,t

ik = 0 ik ,i ik ,k M i + ik ,o + ik ,t
ki ,k M k ki ,o ki , t
ki 0 ki ,i
(2.11)
Ako uvedemo obeleavanje da je:

39
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

lik lik ,o lik ,t Sik

= ik o = ik ,o t = ik , t S = Mi
M
ki ki ,o ki ,t k (2.12)
lik , s 0 0

F= 0 ik ,i ik ,k
0 ki ,i ki ,k
(2.13)
gde je
- vektor osnovnih deformacijski nezavisnih veliine tapa
o - vektor deformacijski nezavisnih veliine tapa usled optereenja
t - vektor deformacijski nezavisnih veliine tapa usled temperature
S- vektor osnovnih statikii nezavisnuh veliine tapa
F- matrica fleksibilnosti tapa
matrina jednaina(2.11) se moe napisati u obliku:
= F S + o + t (2.14)
Zamenom (2.10) u (2.13) dobija se da je matrica fleksibilnosti tapa konstantnog poprenog
preseka jednaka:
lik
0 0
EFik
lik lik
F= 0
3EI ik 6 EI ik
lik l
0 ik
6 EI ik 3EI ik
(2.15)
Ona zavisi samo od geometrijskih karakteristika tapa i karakteristika materijala.
Kada je tap neoptereen, veza izmeu vektora osnovnih deformacijski nezavisnih veliina tapa
i vektora osnovnih statiki nezavisnih veliina tapa glasi:
= F S (2.16)
Ako jednainu (2.16) reimo po S dobija se da je:
S = F 1 = K o (2.17)
Matrica
Ko= F-1
naziva se bazna matrica krutosti tapa. Za tap konstantnog preseka, inverzijom matrice
fleksibilnosti (2.15) dobija se bazna matrica krutosti tapa konstantnog preseka u obliku:

40
Teorija konstrukcija 1: Teorija tapa

EFik
0 0
lik
4 EI ik 2 EI ik
Ko = 0
lik lik
2 EI ik 4 EI ik
0
lik lik
(2.18)

Literatura
2.1 Dunica erif, Otpornost materijala
2.2 uri Milan, Statika konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd, 1979.
2.3 Timoenko: Statika konstrukcija / Teorija elastinosti
2.4 Timoenko: Istorija otpornosti materijala,

41