xiii

8
8
11
16
17
23
23

24
24
30
34

35
35
42
43
45
47
49

50
50
53
58
59
63
63

64
65
68
76
77
78
82
92
93
94

95
96
109

110
110
110
119
123

124
124
126
132
135

137
137
152

153
153
160
166

167
167
169
171
178
179
180
204
206
211

213
213
217
223
224

225
.226
.238
,242

248
248
255
258
261
265

267
268
272
274
279
281
282
283
284
285
286
287
288
290
293
299
300
300
304
305

306
306
307
308
311
311
313
315
315
315
316

318
318
320
322
327
331
334
338

339
339
344
345
346
347
355
358
359
360
360
369
373

375
376
378
383
385
389
390

393
394
395
400
402
405
408
408
409
410
410

411
411
412
412
413
414
415
416
417
418
418
419
419

420
 8

24

35

50

64

78

95

110

124
Photoshop je i dalje vrhunski grafiki program, iako se veoma razlikuje od svoje prve
verzije objavljene pre trinaest godina. Mada se uglavnom upotrebljava za retui-
ranje fotografija i obradu slika, moete ga koristiti i za izradu novih slika - od
poetka ili doradom postojee fotografije. U Photoshopu ak moete i da slaete
tekst, da obina slova pretvorite u sjajna, metalna ili trodimenzionalna, pufnasta,
i da uradite jo tota. Mnogo je zabavniji od video igrice, a nije tako teak kao to
moda mislite.

Snalaenje u Photoshopu
Kada prvi put otvorite Photoshop, videete njegovu kutiju sa alatkama na levoj
strani ekrana, traku sa opcijama alatki (Tools Options) odmah ispod menija pri vrhu
ekrana, i nekoliko skupova plutajuih paleta s desne strane. (Ako radite na Macu,
videete i deo radne povrine i/ili prozore aktiviranih programa.) Neete videti radno
podruje zato to Photoshop, za razliku od mnogih programa, ne otvara nov doku
ment automatski. To ima smisla, zato to ete u Photoshopu najee obraivati slike
iz drugih izvora. To mogu da budu slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera, slike
koje ste preuzeli sa Interneta, ili fotografije sa CD-a. U lekciji 2, Otvaranje i sni
manje", nauiete sve o otvaranju ovih slika. Zasad emo napraviti prazan doku
ment da biste mogli da isprobate neke Photoshopove alatke.
9 Lekcija 1

Zapoinjanje nove slike

File-New je prva stavka u prvom Photoshopovom meniju. Kada je izaberete, otvo-
rie se okvir za dijalog New (slika 1.1). U polje Name upiite ime nove datoteke - na
primer, Nova slika - ili ga zasad ostavite prazno. U narednim odeljcima ukratko je
opisano kako da ponete s radom na novoj datoteci.

Veliina slike
Veliinu slike ete najlake izabrati iz padajue liste Preset (slika 1.2). U njoj su
navedene uobiajene veliine papira u SAD i Evropi, veliine monitora, i veliine
ekrana D V D ureaja. U Photoshop CS dodat je i irok spektar TV i video formata,
ukljuujui PAL i HDTV. Naravno, moete i sami da zadate veliinu slike - irinu i
visinu - u pikselima, centimetrima, inima, takama, pajkovima ili broju kolona
koje slika zauzima. Navedenim mernim jedinicama pristupate preko odgovarajuih
padajuih lista, koje otvarate kada pritisnete dugme sa strelicama nagore i nadole
pored merne jedinice (pogledajte sliku 1.1).

SLIKA 1.2
Ako na listi nema po
trebne veliine papira ili
ekrana, izaberite opciju
Custom i unesite
dimenzije.
 Osnove 10

Zasad izaberite opciju Default Photoshop Size. Dobijate radnu povrinu veliine
7 x 5 ina, pogodnu za veinu poslova.

Rezolucija
Termin rezolucija se odnosi na broj taaka boje po inu (ako tampate), odnosno broj
piksela po inu (ako sliku gledate na ekranu). Rezolucija slike je vana zato to odre
uje kvalitet. Vee rezolucije daju kvalitetniju sliku, ali trae vie memorije. Rezolu
cija veine slika koje viate u tampi iznosi od 150 do 300 dpi (taaka po inu, engl.
dots per inch).
S druge strane, rezolucija raunarskog monitora je mnogo manja - 72 dpi. Prema
tome, rezoluciju uvek podeavajte u zavisnosti od izlaznog medija. Zasad zadrite
rezoluciju 72 dpi zato to emo sliku gledati samo na ekranu. Iz istog razloga, pode
site opciju Color Mode na RGB Color, kao to je prikazano na slici 1.1. RGB je model
boja za prikazivanje na monitorima. (Sve o korienju boja i modelima boja naui-
ete u lekciji 5.)
U padajuoj listi Background Contents izaberite stavku White da biste dobili belo
platno" za slikanje.

Kada pritisnete OK u okviru za dijalog New, otvorie se nov prozor. To je aktivni

prozor, a platno je veliki beli pravougaonik u njemu. U Photoshopu moe istovre-
meno biti otvoreno vie prozora, ali samo jedan moe da bude aktivan. Aktivni pro-
zor je uvek u prednjem planu. U njemu pravite i obraujete slike.
Postavite pokaziva mia u donji desni ugao prozora pa pritisnite i povucite. Pro
zor se poveava, ali veliina platna ostaje ista. Poto otvorite novu datoteku, veliinu
platna moete promeniti samo ako izaberete I m a g e - C a n v a s Size. Ova komanda
omoguava da zadate novu visinu i irinu platna (slika 1.3). Pritiskanjem jednog od
osam belih kvadrata u oblasti Anchor, zadajete oblast u odnosu na koju se platno
iri ili skuplja. (Naravno, ako promenite veliinu slike, menja se i veliina platna.
Meutim, promenom veliine platna moete da podesite prostor oko postojee slike.)
11 Lekcija 1

Opcija Relative je veoma korisna. Ako je potvrdite, platno se poveava tako da se

dobija okvir oko slike. To je zgodno ako imate nekoliko fotografija razliite veliine,
a elite da ih smestite u identine okvire za Web stranu ili tampani dokument.
Odaberite odgovarajuu veliinu - na primer 2% za uzan okvir - i poveajte sve slike
za isti procenat.

Kutija sa alatkama
Kutija sa alatkama, slino umetnikom ateljeu, sadri sav pribor koji ete koristiti za
crtanje, bojenje, brisanje i svaku drugu obradu slika. Ako ste koristili neku od pret
hodnih verzija Photoshopa, eka vas nekoliko iznenaenja. Pojedine alatke su pro-
menile mesto i dobile nove mogunosti, a ima i nekoliko izuzetnih novina.
Photoshopove alatke svrstavamo u etiri kategorije:
alatke za izbor
alatke za slikanje
alatke za putanje, tekst i oblike
alatke za prikaz
Pogledajmo na brzinu sve ove alatke. (Kasnije emo navesti vie detalja o njima.)
Na slici 1.4 prikazana je kutija sa obeleenim alatkama.
 Osnove 12

SLIKA 1.4
U Photoshopovoj kutiji
sa alatkama, alatke su
grupisane po vrsti.

Alatke za izbor
Na vrhu kutije je grupa alatki za izbor cele slike ili dela slike. Postoje tri podvrste
alatki za izbor: okviri za izbor, lasa i arobni tapi. Izabrano podruje je na ekranu
oznaeno trepuim okvirom za izbor koji se na engleskom zove marquee, po bio-
skopskim svetleim reklamama koje se pale i gase. Povlaenjem alatki Marquee
i Lasso obuhvatate deo slike koji hoete da izaberete. Slika 1.5 prikazuje potpalete
alatki za izbor Marquee i Lasso.
13 Lekcija 1

Alatka Magic Wand bira oblasti slike prema boji. Moete zadati potreban stepen
slinosti boja, a zatim pritisnuti alatkom da biste izabrali sve piksele date boje ili
samo susedne piksele koji odgovaraju zadatom stepenu slinosti. Poslednja u ovom
skupu je alatka Move. Poto napravite selekciju, upotrebite alatku Move da biste pre-
mestili izabrano podruje na drugo mesto na slici.

Alatke za slikanje
U grupi alatki za slikanje nalaze se etkica (Brush), olovka (Pencil) i peati (Stamp).
Sve one - na ovaj ili onaj nain - nanose boju" na platno, ba kao i njihovi klasini
pandani. Olovci i etkici moete da promenite debljinu i ugao. Ove dve alatke dele
mesto u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama alatki postoji dugme kojim se et
kica pretvara u raspriva (vazdunu etkicu), i kliza kojim se podeava intenzitet
mlaza rasprivaa - ba kao u stvarnom svetu. Pomou peata kopirate deo povr
ine slike koji odgovara obliku aktivne etkice i prenosite ga tamo gde pritisnete
miem.
Postoje i razliite gumice koje, kao to pretpostavljate, briu delove slike. Moete
koristiti blok gumicu ili brisati bilo kojom etkicom. Tu su i dve gumice za specijalnu
namenu: gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i arobna gumica
(Magic Eraser). Upotrebite ih da biste automatski obrisali pozadinu, odnosno
izabranu boju.
Deo slikarskog kompleta su i tri specijalne alatke za retuiranje: Healing Brush,
Patch i Color Replacement (nova u Photoshopu CS).
Alatka Healing Brush bolje od peata retuira sitne detalje na slici zato to deluje
samo na fleke, nabore ili ogrebotine koje elite da uklonite, a ne utie na okolne
povrine.
Alatka Patch krpi" vee povrine i beavno ih uklapa u pozadinu. Alatka Color
Replacement zamenjuje izabranu boju drugom bojom. Korisna je za, na primer,
korigovanje boje oiju.
Istorijska etkica je veoma korisna alatka pomou koje moete - zajedno s pale
tom History - selektivno ponitavati i ponavljati proizvoljan broj operacija i poteza
etkicom. Umetnika istorijska etkica (Art History Brush) omoguava da pri sli
kanju simulirate razliite umetnike stilove.
Alatka za prelive (Gradient) omoguava da napravite pozadine ija se boja
menja od jedne do druge, pa ak i kroz itav spektar. Kanta s bojom (Paint Bucket),
koja deli mesto sa alatkom za prelive, izliva" boju prednjeg plana na izabranu
povrinu slike.
Na kraju, postoje i alatke koje pomeraju, zamagljuju i menjaju intenzitet slike. To
su alatke Blur/Sharpen/Smudge i Dodge/Burn/Sponge. Druga i trea alatka iz svakog
skupa nalaze se na potpaletama. Ove alatke su detaljno opisane u lekciji 7, etkice
i umetnike alatke", u lekciji 8, Digitalno slikanje" i u lekciji 9, Pomeranje boja".
 Osnove 14

Alatke za putanje, tekst i oblike

Ove alatke nije tako lako klasifikovati kao alatke za slikanje i alatke za izbor. Slovo T
predstavlja alatku za tekst kojom se tekst dodaje na sliku. Alatka za putanje (Path),
predstavljena sliicom pera, crta putanje - to je jedan od naina za crtanje linija ili
oblika. Kada nacrtate liniju ili oblik, alatkama Path moete izabrati deo putanje i
preoblikovati ga. Alatke za putanje mogu se koristiti i kao alatke za izbor i kao alatke
za slikanje. U lekciji 13, Putanje", nauiete da radite sa svim alatkama Path.
Pomou alatki za oblike (Shape) moete da crtate i popunjene i nepopunjene
oblike, ukljuujui pravougaonike, elipse, poligone (mnogouglove) i proizvoljne
oblike. Alatka za crtanje linija (Line) takoe je deo ovog skupa alatki. Njom crtate
prave linije koje se, kada drite pritisnut taster Shift, ograniavaju na pravce pod
uglom od 45 ili 90 stepeni - kao da za crtanje koristite klasian T-lenjir i trougao. Na
slici 1.6 prikazane su alatke Shape i neki od proizvoljnih oblika.

* Alatka za napomene (Notes) funkcionie analogno utim, samolepivim listiima

za poruke. Koristite ih da biste, tokom rada, u dokumente dodali napomene. Napo
mena moe da se smesti ili na platno, ili na susedne povrine. Moete koristiti ak
i glasovne poruke, pod uslovom da je na va raunar prikljuen mikrofon. Napo
mene se ne vide na odtampanoj slici.

Alatke za prikaz
Postoje dve alatke za podeavanje prikaza: aka (Hand) i alatka za zumiranje (Zoom).
Alatka za zumiranje je oznaena sliicom lupe, a alatka Hand - sliicom otvorene
ake. Alatka Zoom omoguava da uveliate prikaz slike tako sto ete alatkom
15 Lekcija 1

pritisnuti negde na platnu, ili da ga umanjite tako to ete pritisnuti alatkom drei
taster Alt (Windows), odnosno Option (Macintosh). Pritisnite i povucite alatkom za
zumiranje da biste obuhvatili odreeni deo slike.
Kada uveliate prikaz slike, slika je obino prevelika da biste je videli celu. Alatka
aka pomera sliku unutar prozora i veoma je korisna nakon uveliavanja slike alat-
kom Zoom. Upotrebite alatku Hand da biste na zgodno mesto pomerili deo slike koji
elite da vidite ili obradite (slika 1.7). Koristiete je i za pomeranje objekata ili teksta
na slojevima, o emu se govori u lekciji 11.

U ovu kategoriju moemo ukljuiti i pipetu (Eyedropper), bira boja (Color Sam-
pler) i alatku za merenje (Measure). Pipetom uzimate uzorak boje koju pritisnete,
ime ta boja postaje aktivna tako da njome moete da slikate. Mesto na ekranu koje
pritisnete alatkom Color Sampler oznaava se kao referentna taka, a svi podaci o
boji te take smetaju se na paletu Info. U jednom trenutku moete uvati infor-
macije o najvie etiri uzorka. Alatka Measure se koristi za merenje dimenzija i
uglova na slici. Pritisnite i povucite liniju da biste izmerili rastojanje izmeu dve
take. Rastojanje e biti prikazano u prozoru Info. Da biste izmerili ugao, prvo nacr-
tajte liniju od koje ete da merite. Zatim postavite kursor na jedan kraj linije. Drei
pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), povucite od krajnje take
linije u pravcu ugla.

P r e i c e za a l a t k e
Svaku alatku moete izabrati tako to ete je pritisnuti miem u kutiji sa alatkama,
ali Photoshop nudi jo laki nain za pristup alatkama. Umesto da pritisnete alatku
koju elite da koristite, otkucajte odgovarajue slovo.
 Osnove 16

Da biste se prebacivali s jedne na drugu alatku na potpaleti, drite Shift i priti-

skajte slovo preice sve dok ne doete do alatke koja vam treba. U tabeli 1.1 dat je
spisak alatki i njihovih preica. Obeleite ovu stranu da biste lako pronali tabelu
dok ne zapamtite sve preice za aktiviranje alatki.

sa opcijama alatki
U ranijim verzijama Photoshopa, opcije alatki su bile smetene na paletu slinu
paletama Layers ili History. U verziji 6 nauili smo da koristimo traku sa opcijama
alatki. Kad menjate alatke, izgled trake se menja da bi se prikazale opcije raspolo
ive za datu alatku. Ako traka nije prikazana na ekranu, izaberite stavku Options u
meniju Window, ili dvaput pritisnite bilo koju alatku.
Na traci postoji i opcija Tool Preset (gotovi modeli, tj. skupovi unapred podeenih
parametara alatke). Nalazi se na levom kraju trake i prikazana je na slici 1.8 (kada
je aktivna alatka Brush). Koristite je da biste sauvali odreene skupove parametara
za alatke koje esto upotrebljavate.
17 Lekcija 1

Sadraj menija
Meniji du vrha ekrana sadre komande koje omoguavaju da otvarate datoteke i
radite s njima. Pritisnite meni da biste ga otvorili a zatim izaberite komandu. Ako se
pored stavke menija nalazi strelica, izborom te stavke otvorie se podmeni; ukoliko
su pored stavke menija tri take, otvorie se okvir za dijalog.

Meniji File i Edit

Prva dva menija su File i Edit. Photoshopovi meniji File i Edit bie poznati svima koji
su koristili neke druge programe za Windows ili Macintosh. Meni File omoguava da
radite s datotekama: da ih otvarate, zatvarate, snimate, uvozite, izvozite, tampate, i
da izaete iz programa. Tu je i nekoliko opcija za automatizaciju koje e vam pomoi
da utedite vreme, a o kojima ete uiti u lekciji 18, Specijalni efekti i korisni trikovi".
Pretraiva datoteka (File Browser), uveden u Photoshopu 7, znatno je poboljan
u novoj verziji programa. Sada moete - dok gledate fotografiju ili skeniranu sliku -
videti sve podatke o njoj, a moete dodavati i sopstvene kljune rei da biste pomogli
pretraivau da lake pronae i otvori datoteke. Kada otvorite File Browser, moete
da pretraite izabrane direktorijume sa slikama. Kad pronaete direktorijum, sve slike
koje se nalaze u njemu bie prikazane kao slajdovi (slika 1.9). Da biste otvorili sliku,
pritisnite je dvaput. Videete i sve raspoloive informacije o slici, ukljuujui njenu
veliinu, model boja, datum i vreme kada je snimljena, proizvoaa i model
korienog fotoaparata, i druge podatke.
 Osnove 18

U meniju Edit nalaze se sve komande za obradu dokumenata koje poznajete iz

drugih aplikacija: Cut, Copy, Paste, Clear i - najvanija od svih - komanda Undo.
Tu su i komande za transformisanje pomou kojih moete da poveavate, smanju
jete, iskoavate, deformiete i rotirate selekcije.

Meniji koji vam moda nee biti poznati (ako niste proveli dosta vremena radei
u drugim grafikim programima) jesu:

Meni Image
Meni Image, prikazan na slici 1.10, ima nekoliko podmenija. Prvi od njih, Mode,
omoguava da izaberete reim boja u kojem ete raditi. U veini sluajeva radiete
u reimu RGB zato to je to nain na koji monitor prikazuje boje. Reimi boja se
detaljno opisuju u lekciji 5. Dragi podmeni, Adjustments, verovatno ete koristiti za
svaku sliku na kojoj budete radili. U njemu se nalaze sve vrste podeavanja boja, od
automatskih korekcija nivoa i boje, do klizaa za podeavanje kontrasta, pretvaranje
crvenih rua u plave itd. Alatke iz podmenija Adjustments opisane su u lekciji 6,
Podeavanje boja".
U meni Image smetene su i alatke koje ste ve videli - za poveavanje slike i
platna na kome se ona nalazi, kao i dodatne alatke za invertovanje boja, posteriza-
ciju, pa ak i za korigovanje boja i zasienja na osnovu primera.

Meni Layer
Moglo bi se tvrditi da je najmonija osobina Photoshopa mogunost rada na razlii
tim slojevima. To v a m omoguava da kombinujete slike, pravite kolae i korigujete
boje ne strahujui da ete pokvariti originalnu sliku. Razmiljajte o tome kao o radu
sa vie transparentnih folija. Svaki sloj je potpuno odvojen od drugih. Na jednom
sloju moete slikati, menjati mu providnost, ili raditi bilo ta drugo a da pri tom ne
naruite pozadinu niti delove slike koji se nalaze na drugim slojevima.
19 Lekcija 1

Meni Layer otvara okvire za dijalog za izradu novih slojeva. Sadri i mnoge
komande za kombinovanje slojeva, rad sa njima, primenjivanje stilova i efekata
slojeva, i podeavanje boja. Slika 1.11 prikazije sadraj menija Layer. U lekcijama
6 i 11 nauiete kako da radite sa svim vrstama slojeva.
 Osnove 20

Meni Select
Imate alatke za izbor - zato vam onda treba i meni Select? Komande iz menija
Select - zajedno sa alatkama za izbor - omoguavaju da modifikujete izabrane
oblasti. Moete poveati ili smanjiti selekciju za proizvoljan broj piksela, ili joj
umekati ivice tako da izgleda kao da se stapa s pozadinom na koju ste je postavili.
U lekciji 3, Naini izbora", nauiete sve trikove za biranje delova slike i rad sa
selekcijama.

Meni Filter
Filtri ine da rad u Photoshopu bude zabavniji. Meni Filter sadri petnaestak kate
gorija filtara: neki zamagljuju ili izotravaju sliku, drugi je deformiu, a trei je pre
tvaraju u imitacije poznatih slikarskih pravaca, crtee drvenim bojicama ili skulpture
od neonskih cevi. Toliko toga moete raditi s filtrima da su im posveene ak tri
lekcije: lekcija 14 Filtri koji poboljavaju sliku", lekcija 15, Filtri koji slici daju umet-
niki izgled" i lekcija 16, Filtri za izobliavanje i ostale zanimljive efekte".

Meni View
Poput alatke Zoom, meni View ima komande pomou kojih moete da uveliavate
i umanjujete prikaz slike. Kao to vidite na slici 1.12, u meniju View su i komande za
upravljanje lenjirima, voicama i mreama koje omoguavaju da precizno izmerite
i postavite objekte na radnoj povrini. Komanda Show otvara podmeni za pristup
mreama, voicama, napomenama i isecima.
Lenjire moete podesiti da mere u pikselima, centimetrima, inima, takama,
pajkovima ili procentima. Izaberite merne jedinice koje najbolje poznajete. Podea
vate ih u okviru za dijalog Preferences koji se otvara kada izaberete Edit-Preferen-
ces-Units & Rulers (Windows), odnosno, Photoshop-Preferences-Units & Rulers
(Mac OS X). Merne jedinice koje ovde izaberete vae i u okviru za dijalog New
(pogledajte ponovo sliku 1.1). Kada pripremate dokumente za Web, najbolje je da
podesite lenjire na piksele.
Voice su linije koje postavljate preko slike da biste precizno pozicionirali tekst ili
neki drugi element koji dodajete slici.
Kada postavite voicu, moete je pomerati samo alatkom Move. (Voicu moete
postaviti bez obzira na to koja je alatka aktivna.) Da biste sakrili voice, izaberite
V i e w - S h o w - G u i d e s da uklonite kvaicu pored naziva opcije. Za uklanjanje svih
voica izaberite V i e w - C l e a r Guides. Voice ete fiksirati (zakljuati) ako pritisnete
Alt+Ctrl+; (Windows), odnosno Option+Command+; (Mac).
21 Lekcija 1

Postavljanje voica

Da biste postavili vodice, pratite sledee korake:

1. Izaberite View-Rulers da biste videli lenjire na ivicama platna.
2. Ako hoete da postavite horizontalnu voicu, stavite pokaziva
mia na lenjir pri vrhu prozora i vucite nadole. Videete liniju
kako klizi niz platno dok vuete mia. Na levom lenjiru vidite
poloaj linije.
3. Ako hoete da postavite vertikalnu voicu, stavite pokaziva
mia na lenjir s leve strane prozora i vucite nadesno. Videete
liniju kako klizi preko platna dok vuete mia. Na gornjem
lenjiru vidite poloaj linije. Primer je prikazan na slici 1.13.
4. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vuete, drite pritisnut
taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

Komanda Show Grid, koja se takoe nalazi u meniju View (View-Show-Grid),

postavlja celu mreu voica preko slike, kao sloj providnog milimetarskog papira.
Komande Snap To olakavaju pozicioniranje elemenata, na primer bloka teksta. U
sutini, one ine da mrea bude namagnetisana" tako da privlai sve objekte koji
joj se priblie.
 Osnove 22

Meni Window
Veini Photoshopovih komandi moete pristupiti na vie naina. Najlake je koristiti
palete. Photoshopove palete sadre informacije o slici, parametre za kontrolu zna
kova i pasusa pri korienju alatke za tekst, i opcije za mnoge alatke iz kutije sa alat
kama. Osim toga, palete omoguavaju izbor veliina i oblika etkica, definisanje
boja, i pristup paletama Layers, Paths i Channels. Tu su i palete Actions i History,
koje vam pomau da radite efikasnije, da vidite ta ste uradili, i da se - ako treba -
vratite na neku prethodnu fazu rada. Meni Window (slika 1.14) prikazuje i sakriva
ove palete. Ako su otvorene i palete koje ne elite jo da koristite, na primer Actions,
zatvorite ih da ne bi zauzimale prostor na ekranu.
23 Lekcija 1

Meni Help
Poslednji meni je Help, pomou kojeg pristupate Photoshopovoj obimnoj ugraenoj
bazi podataka za pomo tokom rada. Tu se nalazi skoro celo uputstvo za rad i dobra
funkcija pretraivanja. Koristim je veoma esto.

Podeavanje parametara programa

Kako budete bolje upoznavali Photoshop, poeleete da promenite nain na koji on
obavlja odreene poslove. Na primer, koristiete sistemski bira boja umesto Photo-
shopovog, ili ete u jednom projektu koristiti centimetre, a u drugom piksele. Moda
ete hteti da promenite boju voica zato to je suvie slina boji pozadine fotografije.
Sve ove izmene, i mnoge druge, obavljaju se u okviru za dijalog Preferences, koji se
otvara kada izaberete Edit-Preferences (na Macu OS X, Photoshop-Preferences).
Okvir za dijalog General Preferences prikazan je na slici 1.15.

Pritiskajte dugme Next da biste pregledali sve okvire za dijalog Preferences.

Moda ete naii na parametre koje ne razumete. Zasad ostavite podrazumevane
(ponuene) parametre. Kada nauite vie o programu, moete se vratiti i promeniti
parametre po potrebi.

Saetak
U ovoj lekciji ste poeli da se snalazite u Photoshopovom prozoru i nauili ste da
napravite nov dokument (praznu stranu). Zavirili ste u kutiju sa alatkama i u Photo-
shopove menije, te nauili kako se postavljaju i koriste vodice, mree i lenjiri. Na
kraju, saznali ste gde se podeavaju parametri programa.
 Rad s datotekama
Snimanje dokumenta
Ponitavanje i ponavljanje operacija

Da biste mogli da uradite bilo ta zanimljivo u Photoshopu CS, treba da nauite

kako da otvarate i prikazujete datoteke. Photoshop moe da otvori veliki broj for
mata datoteka, pa moete da radite na slikama iz mnogih izvora. Ako imate skener
ili digitalni fotoaparat, moete da u Photoshop uitate slike koje ste snimili pomou
ovih ureaja. Osim toga, moete koristiti i fotografije iz kolekcija na CD-ovima, ili
slike koje ste preuzeli s Interneta ili iz drugih mrenih izvora. U ovoj lekciji bie rei i
o nainima za snimanje radova zato to ete, ako ne sauvate rad, izgubiti sve
izmene koje ste uneli.

Rad s datotekama
Photoshop moe da otvori i snimi sliku u mnogim formatima. Formati su naini
uvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikaci
jama, tampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu.
U svetu operativnog sistema Windows, formati datoteka su definisani troslovnim
oznakama tipa datoteka (tj. nastavcima imena datoteka), kao to su .doc za doku
mente iz programa za obradu teksta i . bmp, za rasterske slike (bit mape). U Win-
dowsu moete da iskljuite prikazivanje oznaka tipova datoteka, tako da ih moda
neete videti, ali, ne brinite, one su tu.
Korisnici Macintosha treba da upotrebljavaju oznake tipova datoteka samo ako
dele datoteke s nekim ko radi na PC raunam, ili ako ih postavljaju na Web. Opciju
Append File Extension ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File
Handling.
Najee korien format datoteke u Photoshopu jeste njegov matini format.
Oznaka tipa je .psd (Photoshopov dokument). M a n a korienja Photoshopovog
matinog formata jeste to to druge aplikacije moda nee moi da ga otvore. Da
biste prenosili datoteke izmeu aplikacija, da biste ih tampali ili objavljivali na
Webu, morate ih sauvati u kompatibilnom formatu.
25

U Photoshopu CS postoji nov format datoteke - Large Document Format (. psb -

lake ete ga zapamtiti kao Photoshop Big"). Namenjen je za vrlo velike datoteke.
Razvijen je da bi se zadovoljile potrebe korisnika monih, multimegabitnih digi-
talnih fotoaparata, i da biste mogli da obraujete i snimate velike dokumente s vie
slojeva. Poto je nov, ovaj format nije kompatibilan sa starijim verzijama. Datoteke
koje snimite u formatu .psb moi ete da otvorite samo u Photoshopu CS. Format
.psb ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Ako
delite datoteke s korisnicima starijih verzija Photoshopa, iskljuite ovu opciju.
Sledi spisak i kratak opis uobiajenih formata. Photoshop moe da radi i sa
mnoaim druaim arafikim formatima.
Bitmap (.bmp) - Standardni grafiki format u Windowsu.
GIF (.gif) - GIF je akronim od Graphics Interchange Format. To je jedan od tri
uobiajena grafika formata koje moete koristiti za objavljivanje radova no
Webu. Poto je komprimovan, bre se prenosi modemom.
JPEG (. pg) - JPEG je akronim od Joint Photographic Experts Group. JPEG
je takoe popularan format za Web.
PDF (.pdf) - Portable Document Format iz Adobeovog programa Acrobat daje
dokumente koji se mogu itati na razliitim platformama.
PNG (.png) - Akronim od Portable Network Graphic. Noviji i, verovatno, bolji
format za Web grafiku, koji kombinuje dobru kompresiju GIF-a sa JPEG-ovon
neogranienom paletom boja. Meutim, stariji itai Weba ga ne podravaju
(O ovim formatima i objavljivanju dokumenata na Webu govoriemo u
lekciji 24, Photoshop za Web").
TIFF ( . t i f ) - Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu
da se snime tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu.
To je esto i optimalan format za aplikacije namenjene pripremi za tampu,
kao to su PageMaker i QuarkXPress. Poboljani TIFF (engl. enhanced TIFF)
jeste slian format koji podrava snimanje slojeva, ali moda nije kompatibi
lan sa svim programima za pripremu tampe. Ako imate problema sa
otvaranjem datoteka, drite se osnovnog formata TIFF.
EPS (.eps) - Encapsulated PostScript je jo jedan format koji se esto upotre-
bljava u pripremi za tampu. On koristi jezik PostScript za opisivanje izgleda
strane, a kompatibilan je i sa Windowsom i sa Mac raunarima.
PICT (.pet) - Format prvenstveno namenjen Macintoshu, a takoe se koristi
u pripremi za tampu.
Raw (.raw) - Sirovi" format koji uva informacije o slici u obliku najfleksi-
bilnijem za prenoenje datoteka izmeu aplikacija i raunarskih platformi.
Opisani formati, zajedno s nekim rede korienim - kao to su Targa i Scitex CT
- dostupni su u okvirima za dijalog Save: File-Save i File-Save As. Samo potraite
padajuu listu. Na slici 2.1 prikazan je okvir za dijalog Save As sa raspoloivim
formatima.
 26

Ako radite na Macintoshu i treba da razmenjujete datoteke s korisnicima drugih

tipova raunara, otvorite okvir za dijalog Preferences-Saving Files. Ukljuite opcije
za dodavanje oznake tipa datoteke i za njihovo ispisivanje malim slovima (vano za
korisnike starijih verzija Windowsa).

Otvaranje datoteka
Datoteke se u Photoshopu otvaraju lako kao i u ostalim aplikacijama. Moete da
otvorite onoliko slika koliko elite ili koliko moe da stane u memoriju. Ako je dato-
teka odgovarajueg tipa (tj. formata koji Photoshop prepoznaje), dovoljno je da je
dvaput pritisnete da biste je otvorili i istovremeno pokrenuli Photoshop. Ako je Pho-
toshop ve pokrenut, moete ili dvaput pritisnuti datoteku ili izabrati komandu
File-Open. Trei nain je da prevuete kompatibilnu datoteku koju hoete da otvo-
rite na ikonicu programa Photoshop CS.

Kada otvorite okvir za dijalog, Photoshop prikazuje sve datoteke koje moe da
otvori. Na slici 2.2 prikazan je Photoshopov okvir za dijalog Open. Kao to vidite, ako
pritisnete Preview, Photoshop e prikazati umanjene prikaze svih slika koje ih imaju.
27

Da biste napravili umanjene prikaze, izaberite Preferences-File Handling i iz liste

Image Previews izaberite opciju Always Save.

Umanjeni prikaz (engl. thumbnail - nokat palca) jeste umetniki termin za mini-
jaturnu verziju slike i zove se tako zato to najee nije vei od nokta.

Kao to ste videli, Photoshop podrava veinu grafikih formata.

Verovatno negde na disku imate neke grafike datoteke, pa hajde da
pronaemo jednu i da je otvorimo.
Izaberite F i l e - O p e n ili pritisnite Ctrl+O (Windows), odnosno
Command+O (Mac) da biste otvorili okvir za dijalog Open.
U okviru za dijalog pronaite datoteku s kojom elite da radite
Pritisnite je dvaput, ili istaknite njeno ime pa pritisnite dugme
Open.

Korienje prikazivaa slika

Ako imate samo nekoliko datoteka sa slikama i ako uredno uvate datoteke na
raunam, lako ete pronai dokument koji traite. Meutim, ako ste kao ja, datoteke
e biti svuda, a njihova imena bie nasumini brojevi koje slikama dodeljuje foto-
aparat. Zato je Photoshopov prikaziva slika (engl. browser) moja omiljena alatka.
Da biste ga otvorili, izaberite File-Browse (slika 2.3).
 Otvaranje i snimanje 28

U padajuoj listi gore levo pronaite direktorijum. im ga izaberete, prikazae se

...slajdovi" svih slika koje on sadri. Ako izabrani direktorijum ima poddirektorijume,
oni e biti prikazani sliicama omotnica. U gornjem levom oknu vidite gde se nalazi
datoteka koju ste otvorili. Ako va digitalni fotoaparat ili skener uva podatke o slici,
u donjem oknu ete pronai razne informacije: na primer, parametre objektiva i
blende fotoaparata, da li je data ekspozicija zahtevala korienje blica, i taan
minut i sekund kada je slika snimljena - znai, gotovo sve to treba da znate izuzev
toga gde je slika snimljena. U stvari, danas postoje i digitalni fotoaparati za speci-
jalne namene, sa ugraenim GPS sistemom (sistemom za globalno pozicioniranje),
koji vam mogu rei i gde je slika snimljena.
Pregledajte direktorijume i slike u njima dok ne naete onu koja vam treba.
Dvaput pritisnite umanjeni prikaz slike u desnom ili levom delu prozora da biste
otvorili original.

Uvoenje datoteke
Komanda Import (File-Import) omoguava da u Photoshopu otvorite slike sni-
mljene u formatima za ije su uvoenje u Photoshop potrebni dodatni moduli, kao
i datoteke koje nisu na vaem disku. To su najee datoteke dobijene pomou ske-
nera ili digitalnog fotoaparata, Scitex datoteke i PICT resursi (Mac).
29 Lekcija 2

U i t a v a n j e d a t o t e k a iz digitalnih f o t o a p a r a t a
Slike iz veine digitalnih fotoaparata mogu da se uitaju direktno u Photoshop.
Dodatni filtar ili prikaziva slika dobijate zajedno s fotoaparatom. Smestite ga, ako
tako pie u uputstvu, u direktorijum Plug-ins. (Ne zaboravite da morate izai iz
aplikacije pre nego to instalirate dodatne module. Ako ih instalirate dok Photoshop
radi, program ne moe da ih vidi sve dok ne izaete iz njega i ponovo ga pokrenete.)
Da biste uitali sliku, prikljuite kabl fotoaparata u prikljuak Com 1 (Windows),
prikljuak za modem (Macintosh), ili USB prikljuak, ako ga imate. Zatim izaberite
File-Import i model aparata iz kog uitavate sliku. Slike se prikazuju na ekranu kao
na stolu za pregledanje slajdova - slino kao u Photoshopovom prikazivau slika.
Moete da vidite veu sliku ili da saznate vie datalja o njoj ako je pritisnete dvaput,
ili ako izaberete opciju Get Info. Ipak, ne moete da pritisnete sliku i da oekujete da
e se otvoriti u Photoshopu. O n a e se otvoriti u sopstvenom prozoru preko celog
ekrana, a da biste je obraivali u Photoshopu, morate je otvoriti iz Photoshopa.
Korisnici operativnog sistema Mac OS X mogu otvoriti fotografije i iz programa
iPhoto - Macove aplikacije koja ne zahteva dodatni softver da bi uitala slike iz
najrazliitijih digitalnih fotoaparata. Na slici 2.4 prikazana je mala zbirka foto
grafija uitanih direktno iz fotoaparata Nikon CoolPix 5700. Pomou programa
iPhoto veoma je lako napraviti fototeke, a u njega moete i uvesti slike koje ste
obradili u Photoshopu da biste brzo napravili prezentaciju sa slajdovima.
 Otvaranje i snimanje 30

Camera R o w
Camera Row je format koji je 2002. godine Adobe uveo kao dodatni modul, i pro
davao ga zasebno. Poto se pokazao korisnim i popularnim, ukljuen je u Photoshop
CS. On omoguava direktno uitavanje fotografija iz digitalnog fotoaparata, bez
prevoenja datoteke u format fPEG. O n uzima sirove podatke iz fotoaparata, i daje
vam - u osnovi - digitalni negativ". Pri kopiranju svake slike u raunar, moete joj
korigovati boje, izotravati je, kompenzovati deformacije nastale zbog upotrebe sfer-
nog soiva, i primeniti druge tehnike dorade.

Uitavanje datoteka iz TWAIN interfejsa

Komande TWAIN Acquire i TWAIN Select, koje se nalaze u podmeniju File-Import,
ne uitavaju slike. One samo omoguavaju da pokrenete odgovarajui softver za
skener koji moe da se koristi iz Photoshopa i da ga koristite za uitavanje skeniranih
slika. Photoshop podrava standarde skeniranja TWAIN, TWAIN32 i TWAIN_32. Vie
informacija nai ete u uputstvu za skener.

Snimanje datoteke
Najvanije je da svoj rad snimate esto. Raunari su skloni neoekivanim otkazima
i grekama. Snimanje traje samo nekoliko sekundi, a sigurno vam nije svejedno da li
ete morati da radite sve iz poetka ili ete samo ponovo otvoriti datoteku ako rau
nar padne.
Kada prvi put snimate sliku, videete okvir za dijalog Save As (slika 2.5). Imenujte
datoteku, izaberite odgovarajui format iz padajue liste i pritisnite dugme Save. Da
biste snimali datoteku tokom rada, izaberite File-Save ili pritisnite Ctrl+S (Win
dows), odnosno Command+S (Mac).
31

Pored poznatih komandi Save i Save As, Photoshop ima jo komandi za snimanje,
na primer Save As a Copy, koja se nalazi u okviru za dijalog Save As. Komanda Save
As a Copy, kao i komanda Save As, omoguava da snimite datoteku pod novim
imenom i na novom mestu. Razlika je u tome to, posle komande Save As nastavljate
da radite na toj novoj datoteci.
Ako koristite komandu Save As a Copy, snimate kopiju datoteke kakva je u tom
trenutku, a nastavljate da radite na originalnoj datoteci, a ne na kopiji. Komanda
Save As a Copy je naroito korisna za pravljenje rezervne kopije dokumenta pre
nego to napravite veliku izmenu, na primer, smanjenje dubine (broja) boja ili pove
anje kompresije pri snimanju u format JPEG, kao i za snimanje datoteke u drugom
formatu. Pretpostavimo da pravite logotip svoje kompanije i elite da ga koristite i za
klasinu tampu i za Web. Dokument koji ete tampati snimite u formatu TIFF ili
EPS, a dokument za Web snimite komandom Save As a Copy u formatu JPEG ili PNG.
Imenu datoteke automatski se dodaje re copy.
Poslednja komanda za snimanje datoteka, smetena u meniju File, jeste Save for
Web. O n a nudi parametre pomou kojih moete da optimizujete sliku za Web, i omo
guava da vidite i izaberete stepen JPEG kompresije koji daje najmanju sliku pri
hvatljivog kvaliteta. Slike za Web moete snimiti ili u Photoshopu ili u programu
ImageReady. Ako ne koristite animacije i druge efekte iz programa ImageReady, pot
puno je svejedno gde ete snimiti datoteku. O ovome e detaljnije biti rei u lekciji 24.

Smanjivanje datoteke
Kada ponete da radite s razliitim Photoshopovim datotekama, primetiete da vam
se disk ubrzano puni. Photoshopove datoteke veoma lako i brzo mogu da postanu
vrlo velike, a moete ih smanjiti na nekoliko naina:
smanjite rezoluciju ili fizike dimenzije slike
smanjite broj boja na paleti korienoj za sliku
koristite format koji komprimuje sliku
koristite usluni program za komprimovanje posle snimanja datoteke
spojite slojeve u matinim Photoshopovim datotekama
obriite alfa kanale koji vam vie ne trebaju
 Otvaranje i snimanje 32

Smanjivanje rezolucije nije preporuljivo ako nameravate da tampate sliku.

Ukoliko ete sliku gledati samo na monitoru ili na Webu, smanjite rezoluciju na 72
dpi. Ipak, budite svesni da ete ponovnim poveanjem rezolucije - ako se predomi-
slite - smanjiti kvalitet slike. Rezoluciju moete da promenite u okviru za dijalog
I m a g e - I m a g e Size. Neka ne bude manja od 72 dpi.
Smanjivanje broja boja postie se smanjivanjem njene dubine izraene u bitima.
Ako to uradite, moda e boje na ekranu i u tampi delovati isprano. Ako radite u
sivim tonovima (tj. ako na slici nema boja), smanjite dubinu boja na 8 bitova tako
to ete izabrati stavku Grayscale u podmeniju I m a g e - M o d e . Dobiete 256 nijansi
sive, to je vie nego to tampa moe da odtampa. Ako elite da koristite kompri-
movan format, izaberite TIFF sa LZW kompresijom, ime se datoteka pri snimanju
automatski svodi na najmanju moguu veliinu. Metoda koja se pri tom koristi je
takozvana kompresija bez gubitaka (engl. lossless compression), tako da se slika ne
degradira i boje ne deluju isprano. LZW kompresiju (koja je dobila ime po svojim
tvorcima, Lempelu, Zivu i Welchu) koriste i formati GIF i PostScript.
Postoje i formati, kao to je JPEG, koji primenjuju kompresiju s gubitkom (engl. lossy
compression). Kao to i ime govori, neki podaci se gube pri komprimovanju slike. Na
primer, umesto 20 nijansi plave na slici neba u formatu TIFF, moda ete na istoj slici
u formatu JPEG imati samo 5 nijansi plave. Naravno, razlika se vidi. Naalost, kom-
presija je neophodna kada postavljate slike na Web, u multimedijsku prezentaciju i,
uopte, kada su ogranieni vreme uitavanja ili prostor za smetaj datoteka. JPEG
datoteke zauzimaju najmanji prostor na disku. Treba da zapamtite da se JPEG
datoteka pri ponovnom snimanju u tom formatu dodatno komprimuje, ime se gubi
jo podataka. Ako dugo radite na JPEG datoteci, moe vam se dogoditi da na kraju
dobijete neupotrebljivu sliku. Ukoliko nameravate da due obraujete sliku, snimite
je kao Photoshopovu datoteku. Nemojte da je prevodite u format JPEG sve dok je pot-
puno ne obradite i ne pripremite za postavljanje na Web stranu. Ako morate da
doradite sliku, bacite JPEG datoteku i radite sa Photoshopovom verzijom.
Kada elite da sauvate datoteke za buduu upotrebu, sauvajte ih kao Photosho-
pove dokumente (sa oznakom tipa . psd), ili u nekom drugom formatu s kojim volite
da radite, a zatim ih komprimujte pomou uslunih programa kao to su PKZip,
WinZip, ili Stufflt. Svi ovi programi primenjuju kompresiju bez gubitaka i sabijaju
datoteke sa slikama za 20 do 50%. Komprimovanje JPEG ili GIF datoteka relativno je
beskorisno zato to su one ve komprimovane. Dodatnim komprimovanjem moete
utedeti samo jo nekoliko procenata.
Slika 2.6 je tipina digitalna fotografija koju sam snimila u nekoliko razliitih for-
mata. (Original je irok oko 13 cm i snimljen je na 200 dpi.) U tabeli 2.1 dati su
uobiajeni formati i veliine datoteka koje su bile potrebne za smetanje ove slike.
Prikazana verzija je u matinom Photoshopovom formatu, PSD.
33

Izbor formata
Kako da izaberete pravi format kad ih ima toliko? Nije tako teko. Sve dok radite na
slici, snimajte je kao Photoshopov dokument (. psd). Videete da to ima smisla, naro
ito kada budete nauili da radite sa slojevima, zato to Photoshopov matini format
uva slojeve, dok veina ostalih formata trai da sve slojeve spojite u jedan. Kada
spljotite" slojeve, ne moete ih ponovo razdvojiti. Prema tome, sve dok mislite da
ete se vraati na sliku i doraivati je, snimajte je kao Photoshopov dokument.
Kada zavrite obradu slike i budete spremni da je stavite u drugi dokument da biste
je odtampali na PostScript tampau, snimite je u formatu EPS. Ako niste sigurni gde
e se slika tampati, snimite je u formatu TIFF zato to je TIFF kompatibilan s veinom
 Otvaranje i snimanje 34

tampaa i programa za pripremu tampe. Ukoliko nameravate da sliku postavite na

Web stranu, izaberite format GIF - ako se radi o crteu, slici sa velikim jednobojnim
povrinama, ili slici na kojoj je koriena ograniena paleta boja. S druge strane, ako
se radi o fotografiji ili slici sa kontinualnim tonovima (tj. mnotvom boja), izaberite
JPEG ili PNG. Ukoliko elite da uitate sliku u neki drugi grafiki program da biste je
doradili, izaberite BMP (Windows), odnosno PICT (Macintosh). To su najkompatibilniji
opti grafiki formati za ove dve platforme.

Ponitavanje i ponavljanje operacija

Poevi od Photoshopa 5, Adobeovi programeri su konano udovoljili zahtevima
korisnika i uveli paletu History i alatku History Brush. Paleta History uva spisak
svih alatki koje ste koristili i svih izmena koje ste uneli, a broj prethodnih operacija
koje se uvaju zadajete u meniju opcija palete History. Osim toga, moete napraviti
i "snimke" dokumenta tokom rada i koristiti ih kao snimljena stanja (faze) na koja
moete da se vratite. Na slici 2.7 prikazana je paleta History za sliku koja je pretrpela
mnogo izmena.

Moete da pritisnete bilo koji prethodni korak da biste se vratili na njega ukoliko
vam se ne svia ono to ste u meuvremenu uradili. Paleta History je na neki nain
korisnija od zadavanja komande Undo vie puta, zato to omoguava da se vratite
na odreeni korak i selektivno ponitavate i ponavljate operacije. Sto je jo vanije,
ona omoguava da snimate dokument tokom rada, a da ipak posle moete da se
vratite na prethodno stanje. U prethodnim verzijama Photoshopa, kao i u nekim
drugim programima, komanda Undo nije bila dostupna nakon to ste snimili doku-
ment. O paleti History i istorijskoj etkici (koja omoguava da ponitite proizvoljan
deo izmena) bie vie rei u lekciji 7, etkice i umetnike alatke".
Naravno, uvek moete da pritisnete Ctrl+Z (Windows), odnosno Command+Z
(Mac) da biste ponitili prethodnu operaciju, pa jo jednom da biste opozvali poni-
tavanje. Za ponitavanje vie sukcesivnih operacija, pritisnite Ctrl+Alt+Z (Win
dows), odnosno Command+Option+Z (Mac).
Zaista ste napredovali. Nauili ste da unesete slike u Photoshop i da ih otpremite iz
njega. Sledei korak je da nauite da radite sa slikama i da ih menjate. Pre nego to
ponete, morate da izaberete deo slike koji elite da obraujete. Selekcije su ba ono
to im ime kae - delovi slike koje ste izabrali.

Alatke za izbor
Postoji nekoliko naina da izaberete deo slike. Moete koristiti bilo koju alatku za
izbor: okvire za izbor, lasa ili arobni tapi. Razliite alatke za izbor postoje zato to
ponekad morate da napravite selekciju na poseban nain, na primer da izdvojite
jedan oblik sa slike ili da izaberete samo nebo. Photoshopove alatke za izbor
omoguavaju da izaberete celu sliku ili samo jedan piksel. Da biste se podsetili, na
slici 3.1 prikazane su alatke za izbor. (Potpalete su pomerene da biste mogli da vidite
ta se na njima nalazi.) U donjem desnom uglu vidite i alatku Slice koja se koristi za
Web animacije. Sve o tome nauiete u lekciji 24, Photoshop za Web".

Pravougaoni i eliptini okviri za izbor

Svi okviri za izbor (alatke Marquee) nalaze se u gornjem levom uglu kutije sa alat-
kama. Da biste izabrali pravougaoni okvir, pritisnite njegovu sliicu u kutiji sa alat
kama ili slovo M na tastaturi. Da biste izabrali eliptini (ovalni) okvir, opet pritisnite
pravougaoni okvir u kutiji sa alatkama ali nemojte da putate taster mia. Kad se
otvori potpaleta, izaberite stavku Elliptical Marquee. Na isti nain birate i preostala
dva okvira za izbor: Single Row (za izbor jednog reda) i Single Column (za izbor
jedne kolone).
36 Lekcija 3

Kada je aktivan pravougaoni okvir, pritisnite Shift+M da biste preli na eliptini

okvir i obratno. Ova dva okvira funkcioniu na isti nain, a sliica u gornjem levom
uglu kutije sa alatkama i u gornjem levom uglu trake sa opcijama alatki menja se u
zavisnosti od toga koja je alatka aktivna.
Da biste isprobali ove alatke, prvo otvorite novu datoteku (vratite se na prvu lek
ciju, Osnove" ako ne moete da se setite kako se to radi). Da biste imali dovoljno
prostora za komotan rad, prihvatite ponuene vrednosti za veliinu slike.
1. Pritisnite alatku Marquee u kutiji sa alatkama.
Kada pomerite kursor na platno, videete da je on u obliku krstia.
2. Dok je kursor na platnu, pritisnite i drite taster mia i nacrtajte okvir za izbor.
Eksperimentiite i sa eliptinim okvirima za izbor. Pokuajte da steknete oseaj
za to kako se iscrtavaju okviri za izbor kada ih povlaite iz razliitih pravaca.
Ako pritisnete i drite taster Shift nakon to ste napravili prvu selekciju a pre nego
to ste ponovo pritisli taster mia, moete napraviti dodatne selekcije. (Videete znak
+ ispod krstia.) Kada se izabrane oblasti preklope, one e se spojiti i formirati jedin
stvenu, veu selekciju. Na slici 3.2 prikazane su i pojedinane, jednostavne selekcije i
kombinacije selekcija koje daju sloenu selekciju nalik na batensku kuicu.

Da biste nacrtali pravilan kvadrat ili krug, izaberite opciju Fixed Aspect Ratio iz
padajue liste Style na traci sa opcijama alatki, i unesite vrednost 1 u polja za irinu
(Width) i visinu (Height), ili samo pritisnite taster Shift dok crtate oblik miem. Izabe
rite opciju Fixed Size da biste napravili vie selekcija iste veliine.
 37

Da biste ponitili izbor povrine unutar druge povrine (i dobili ono to grafiari
zovu ubuena oblast", engl. knockout), drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac),
dok crtate unutranji oblik. (Videete znak minus ispod krstia.) Na primer, ako ste
izabrali krug, pa u njemu nacrtali drugi, manji krug drei pritisnut taster Alt (Win
dows), odnosno Option (Mac), dobiete selekciju u obliku evreka.
Tanki, horizontalni (Single Row) i vertikalni (Single Column) okviri za izbor
omoguavaju da izaberete jedan red piksela, horizontalno, odnosno vertikalno.
esto su korisni za ienje ivica objekta.
Kada radite sa selekcijama, vano je da zapamtite da moete obraivati samo
povrine unutar okvira za izbor. To je jedina aktivna oblast na platnu. Prema tome,
kada napravite selekciju, moete da preduzmete bilo koju akciju, ali - pre nego to
nastavite - morate iskljuiti selekciju, tj. ponititi izbor dela slike, tako to ete pritisnuti
Izvan izabrane oblasti nekom alatkom za izbor, ili pritisnuti Ctrl+D (Windows),
odnosno Command+D (Mac). Sve dok to ne uradite, moete da men jate samo
podruje unutar granica selekcije. S druge strane, ovo ogranienje moe da bude
veoma korisno ako treba da nacrtate i obojite sloen oblik. Sastavite oblik
kombinovanjem vie selekcija, kao to sam ja uradila na slici 3.2. Zatim ga moete
obojiti pomou kante s bojom, popuniti prelivom, ili upotrebiti slikarsku etkicu bez
bojazni da ete obojiti i neto van granica selekcije. Selekciju moete iskoristiti ak i za
brisanje dela slike. Ako obojite stranicu ili je prekrijete slikom, a zatim na njoj napra
vite selekciju odreenog oblika, pritiskanjem tastera Backspace/Delete lako moete
ukloniti aktivnu, izabranu oblast.

Laso
Okviri za izbor su veoma korisni ali, pre ili kasnije, pojavie se potreba da birate i
nepravilne oblike. Na primer, moda ete morati da izaberete jedan cvet iz buketa ili
da - kao na slici 3.3 - uklonite macu sa stola.
Korienje osnovne alatke laso za izbor objekta zahteva mirnu ruku, dobar vid i
odlinu koordinaciju pokreta, kao i istog mia i istu podlogu za mia. Kao i kada
koristite okvire za izbor, selekciji napravljenoj alatkom laso moete dodavati povr
ine tako to ete drati taster Shift dok birate dodatne delove objekta.
38 Lekcija 3

Poligonalni laso
Poligonalni laso se ponaa gotovo isto kao obian laso. Razlika je - kao to i ime
alatke sugerie - u tome to poligonalni laso daje nepravilne, ravnostrane selekcije, tj.
selekcije sastavljene od vie pravolinijskih segmenata. Kada pravite detaljne selekcije,
bie vam lake da koristite poligonalni laso, jer se njime lake upravlja. Umesto da
povlaite liniju oko objekta, kao s obinim lasom, pritisnite poligonalnim lasom da
biste postavili take izmeu kojih Photoshop ubacuje pravolinijske segmente. Moete
postaviti proizvoljan broj taaka na proizvoljnim meusobnim nastojanjima. Slika
3.4 prikazuje alatku poligonalni laso u akciji.
 Naini izbora 39

Da biste napravili selekciju poligonalnim lasom, pratite sledee

korake:
1. Pritisnite alatku laso u kutiji sa alatkama i drite pritisnut taster
mia dok se ne otvori potpaleta.
2. Izaberite alatku poligonalni laso. (To moete da uradite i ako
preskoite prvi korak i samo pritiskate Shift+L dok ne doete do
poligonalnog lasa.)
3. Pritisnite taster mia dok je kursor iznad platna a zatim pome-
rajte mia. Linija prati poligonalni laso gde god da ga vuete.
4. Pritisnite ponovo. Nacrtan je prvi segment linije i postavljena sle-
dea taka od koje moete vui. Povucite liniju i opet pritisnite.
Poto imate dve linije, na raspolaganju su vam dve mogunosti:
moete nastaviti crtanje poligona oko dela slike, ili dvaput
pritisnuti taster mia da biste zavrili selekciju.
Kada se kursor priblii poetnoj taki selekcije, uz njega e se
pojaviti krui koji ukazuje na to da e se selekcija zavriti ako
pritisnete taster mia.
5. Pritisnite taster mia da biste zavrili selekciju.
40

Magnetni laso
Magnetni laso je jedna od alatki koje najee koristim. Dok je povlaite oko oblika s
relativno dobro definisanim ivicama, ona prianja uz ivicu. Izaberite je i koristite kao
to ste koristili poligonalni laso. Magnetni laso pronalazi ivice na osnovu razlike u
kontrastu, pa je najefikasniji za izbor nepravilnih objekata koji se istiu na pozadini.
Parametre alatke moete podesiti na traci sa opcijama. Parametar Detection width
definie koliko treba da ste blizu ivice da bi je magnetni laso prepoznao (slika 3.5).
Parametar Edge contrast definie koliko treba da se razlikuje svetloa piksela da bi ih
alatka prepoznala. Parametar Frequency odreuje koliko esto laso postavlja upo-
rine take (engl. anchor points). (Uporine take su oznaene vorovima, tj. kva-
dratiima na liniji. Povlaite ih da biste podesili liniju.)

arobni tapi
Adobeovi programeri nisu mogli da smisle bolje ime za ovu fantastinu alatku.
Njeno ime govori samo za sebe - arobni tapi (engl. magic wand).
arobni tapi je drugaija alatka za izbor. Dosad smo opisivali alatke koje biraju
piksele na osnovu njihovog poloaja na slici. arobni tapi bira piksele na osnovu
 41

vrednosti boja. To omoguava da iz pozadine izdvojite objekte koji se nalaze u pred-

njem planu, na primer svetionik. Moda ete morati da kombinujete nekoliko selek-
cija drei taster Shift, kao to smo uradili na slici 3.6 da bismo izabrali ceo objekat.

Kao i prethodno opisane alatke, i arobni tapi moe da pravi i spaja selekcije
ako drite taster Shift dok pritiskate oblasti koje hoete da izaberete.
arobni tapi bira susedne piksele na osnovu slinosti boja. Stepen tolerancije se
moe podesiti na traci sa opcijama. Parametar Tolerance se ovde odnosi na osetljivost
arobnog tapia na razlike u boji.
Pravilo je lako zapamtiti. to je nia vrednost parametra Tolerance, to je arobni
tapi osetljiviji na razliku u boji (manje je tolerantan). Na primer, ako zadate veu
vrednost (vrednosti mogu da budu od 0 do 255), arobni tapi e izabrati sve vari-
jacije boje koju ste prvobitno odabrali.
Parametri na traci sa opcijama omoguavaju da izaberete sve delove slike koji
odgovaraju izabranoj boji, ili samo piksele koji se dodiruju. Ako, na primer, na slici
imate nekoliko utih cvetova, a vrednost parametra Tolerance je visoka, izabraete
onoliko cvetova ili njihovih delova koliko dozvoljava zadata vrednost tolerancije.
Ako potvrdite opciju Contiguous na traci sa opcijama, kada pritisnete cvet izabraete
samo one njegove delove koji zadovoljavaju zadatu vrednost tolerancije i iji se pik-
seli dodiruju. Na slici 3.7 toleranciju sam podesila na 32 i pritisnula sam po jednom
u svakom primeru. Na slici desno bila je potvrena opcija Contiguous, a na slici levo
nije.
arobni tapi je najbolje koristiti za biranje objekata koji su preteno jedne boje,
na primer cveta. Ova alatka je idealna kada treba da izaberete nebo na slici pejzaa.
Uskoro ete saznati kako to da uradite, ali pre toga morate da nauite jo neke tri-
kove za pravljenje selekcija.
42

Meni Select
Moda ste zapazili da, pored alatki za izbor o kojima je bilo rei, postoji i meni Select
(slika 3.8). Najkorisnije komande menija verovatno su gornje etiri. Komanda
Selects All postavlja okvir za izbor oko celog platna. Komanda Deselect uklanja
okvir za izbor sa slike. Reselect vraa okvir za izbor ako ste sluajno ponitili selek-
ciju. Komanda Inverse omoguava da izaberete sve osim jednog objekta tako to ete
izabrati taj objekat a zatim invertovati selekciju. Na primer, kada bih imala sliku
limuna na tanjim, mogla bih da izaberem limun, a zatim komandu Inverse da bih
izabrala tanjir. Invertovanje je izuzetno korisno i uskoro e vam postati jedna od
omiljenih komandi.

Opcija Feather
Opcija Feather omoguava da napravite selekcije sa rasplinutim, umekanim ivi-
cama, umesto sa otrim. Veoma je korisna kada hoete da izaberete objekat s jedne
slike i da ga prenesete na drugu, zato to dodaje blago zamuenje koje pomae da se
objekti prirodnije stope. Moete koristiti okvir za dijalog Feather Selection (slika 3.9)
da biste zadali koliko piksela ivice treba umekati. Eksperimentiite sa umekanim
selekcijama da biste pronali optimalne parametre.
 43

Da biste napravili umekanu selekciju, uradite sledee:

1. Aktivirajte odgovarajuu alatku za izbor i pomou nje to pre-
ciznije izaberite deo slike ili objekat na slici.
2. Odaberite Select-Feather da biste otvorili okvir za dijalog
Feather Selection.
3. Unesite vrednost u polje Feather Radius. Ponite s vrednou 5 pa
je poveavajte ili smanjujte dok ne dobijete selekciju koja vam
odgovara.
4. Kopirajte selekciju i prenesite je u novu datoteku da biste videli
rezultat umekavania.

Modifikovanje selekcija
Podmeni Select -Modify nudi jo neke opcije za rad sa selekcijama. Opcija Border
menja selekciju tako da umesto celog objekta bude izabrana samo njegova ivica.
U odgovarajuem okviru za dijalog moete zadati debljinu ivice. Opcija Smooth je
korisna ako vam je pri izradi selekcije alatkom laso drhtala ruka. Smooth izravnava
neravnine na okviru za izbor za zadati broj piksela. Opcije Expand i Contract
proiruju, odnosno skupljaju selekciju za broj piksela zadat u okviru za dijalog.

Biranje velikih povrina

esto treba izabrati veliki deo slike, na primer nebo, da biste ga potamnili ili izme-
nili na drugi nain a da pri tom ne izmenite druge delove slike. Na slici 3.10 prika-
zana je fotografija sa velikom povrinom neba i veoma komplikovanim objektom
koji ga delimino zaklanja. Izmeu grana i lia postoje procepi, a svetliji delovi
cvetova veoma su sline boje kao nebo.
Sliku moete preuzeti sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu. Potraite dato
teku crabapple. j pg. O n a e se otvoriti i u Photoshopu za Windows i u Photoshopu
za Mac.
Da biste izabrali nebo na ovoj slici, pratite sledee korake:
1. Izaberite arobni tapi.
2. Postavite opciju Tolerance na vrednost 20, kao to je prikazano na slici 3.11.
To vam omoguava da izaberete samo sline nijanse plave. Nemojte potvrditi
opciju Contiguous da biste mogli da izaberete plave delove neba izmeu listova.
44

4. Drite pritisnut taster Shift i izaberite dodatne delove neba i oblaka sve dok ne
izaberete celo nebo.
 45

5. Paljivo pogledajte izabrane oblasti. Da li ste izabrali i plave ili bele povrine
koje nisu delovi neba? Uzmite alatku laso i drite Alt/Option dok crtate liniju
oko delova slike iji izbor elite da ponitite. Moda ete morati to da uradite
nekoliko puta.
6. Sada moete izmeniti boju neba, pritisnuti Delete da biste ga uklonili, ili ga
moete obraditi na neki drugi nain. Slika 3.13 prikazuje fotografiju sa uklo-
njenim nebom.

Naite jo neku sliku s velikim povrinama neba i vebajte sami. Nije teko. Ne
zaboravite - ako izaberete vei deo neba (ili neeg drugog) nego to elite, koman
dom Undo ete ponititi izbor poslednjeg dela, a ostatak selekcije e biti aktivan.

Isecanje i kopiranje
Ako ste u bilo kom drugom programu koristili mogunosti isecanja, kopiranja i pre-
noenja, moi ete da ih koristite i u Photoshopu. Komande su identine, a i rezultati.
Komande Cut, Copy i Paste nai ete u meniju Edit.
Ove tri operacije omoguavaju da pozajmite" deo jedne slike i da ga dodate
drugoj. U sledeem primeru dodaemo prijatelje usamljenom galebu. Na slici 3.14
izabran je galeb. Opcija Feather je podeena na 3 piksela da bi se galeb bolje uklopio
u okolinu kada se prenese na novo mesto. Slika je prikazana sa uvelianjem 500%.
Upotrebite komandu Copy (Edit-Copy) ili pritisnite Ctrl+C (Windows), odnosno
Command+C (Mac), da biste kopirali pticu na Clipboard.
46

Sada prenesite galeba (komandom Edit-Paste ili Ctrl+V, odnosno Command+V)

tako da popuni prazan prostor i popravi kompoziciju (slika 3.15). Sve dok je galeb na
Clipboardu, moete na sliku postaviti proizvoljan broj njegovih kopija. Jedan galeb
sa slike 3.15 preokrenut je horizontalno da bi gledao u suprotnom smera kako ne bi
sve ptice bile iste. Raznolikost galebova moete poveati i tako to ete nekima pro-
meniti veliinu, ili ih malo deformisati.
 47

Obrezivanje
Obrezivanje (engl. cropping) je odseccmje neeljenih delova slike. Moete ga smatrati
specijalnom vrstom pravljenja selekcije, zbog ega su, verovatno, tvorci Photoshopa
alatku za obrezivanje (engl. crop toot) smestili u onaj odeljak kutije sa alatkama gde
se nalaze okviri za izbor (slika 3.16). Kada povlaite alatkom za obrezivanje oko dela
slike koji elite da zadrite, potvrdite opciju Shield na traci sa opcijama da bi ostatak
slike potamneo a vi bolje videli ta se dogaa. Naravno, sliku moete obrezati i ako
napravite selekciju pravougaonim okvirom za izbor, a zatim iz menija odaberete
komandu I m a g e - C r o p .

Da biste obrezali sliku, otvorite bilo koju sliku i uradite sledee:

1. Izaberite alatku za obrezivanje iz kutije sa alatkama ili pritisnite
C na tastaturi. (Ikonica alatke lii na dva preklopljena pareta
mat kartona u obliku slova L koju koriste umetnici kada prave
kompoziciju slike.)
2. Povlaite alatkom preko slike drei pritisnut taster mia.
3. Pomou ruica na uglovima okvira za obrezivanje fino podesite
selekciju. Oblast van okvira e potamneti pa ete moi da vidite
ta uklanjate.
4. Kada ste okvir za obrezivanje podesili kako treba, dvaput priti-
snite unutar njega da biste obrisali delove slike van okvira.
48

Photoshopovu alatku za obrezivanje moete koristiti ak i za popravljanje

perspektive. Potvrdite opciju Perspective na traci sa opcijama. Prvo povucite voicu s
levog lenjira da biste videli ta bi trebalo da bude ravno a nije. (Pritisnite Ctrl+R,
odnosno Command+R da biste prikazali lenjire.) Povlaite alatku za obrezivanje
preko slike iju perspektivu treba da podesite, kao to je fotografija nagnute kue na
slici 3.17. Kada nacrtate okvir za obrezivanje, potvrdite opciju Perspective, a zatim
pritisnite jedan od uglova okvira i povlaite ga dok stranica okvira ne bude
paralelna sa zidom kue. Ponovite postupak i za drugu stranu kue.

Pritisnite dugme sa kvaicom na desnom kraju trake sa opcijama da biste prime-

nili izmene ili dvaput pritisnite unutar okvira za obrezivanje. Slika 3.18 prikazuje
rezultat. Sada kua izgleda dobro, dimnjak stoji ravno i sve je u redu sa svetom.
Otvorite bilo koju sliku i vebajte obrezivanje. Zapamtite, ako odseete previe,
ponitite operaciju komandom Undo. Ukoliko je prekasno da primenite komandu
Undo zato to ste u meuvremenu uradili jo neto, otvorite paletu History i na njoj
pritisnite korak koji je prethodio obrezivanju. Moete izabrati i File-Revert da biste
se vratili na poslednju snimljenu verziju slike. Sve dok ne zatvorite datoteku, moete
nastaviti da obrezujete i da se vraate na prethodna stanja pomou palete History.
 49

Saetak
Alatke za izbor spadaju u najmonije Photoshopove alatke. One omoguavaju da
selektivno obraujete sliku.
Pokuajte da razvijete oseaj za to kada moete upotrebiti selekcije. One vam
mogu utedeti dosta vremena kada elite da popunite prostor bojom ili slikom, kada
treba da obradite samo deo slike, kada hoete da selektivno posvetlite ili podesite
odreene povrine, ili kada treba da izdvojite deo slike iz vee celine.
Selekcije e se pominjati u celoj knjizi pa moete da se vratite na ovo poglavlje da
biste se podsetili detalja.
Vrlo retko e veliina i oblik slike na kojoj radite odgovarati poslu za koji ste je name-
nili. Moda ete morati da poveate ili smanjite objekat kada ga kopirate s jedne
slike na drugu. Ponekad e biti potrebno da ispravite nagnut horizont, ili ak krivi
toranj iz Pize. Moda ete samo morati da okrenete nekoga na slici tako da gleda
ulevo umesto udesno, ili da obrnete objekat naglavake. Sve ovo, i mnogo vie,
moete uraditi pomou samo nekoliko pritisaka na taster mia ili nekoliko jedno
stavnih komandi. Da li ste spremni? Istraivanje transformacija emo poeti pove
avanjem ili smanjivanjem slike.

Menjanje veliine
U Photoshopu je lako promeniti veliinu slike ili bilo ega na njoj. Imate dve mogu
nosti: da promenite veliinu slike ili da promenite veliinu platna. Ako promenite
veliinu slike, ona postaje vea ili manja. Ako promenite veliinu platna, poveae
se povrina oko slike. Ova druga mogunost je zgodna ako vam treba vie prostora
oko objekta, a ne elite da smanjujete samu sliku.

Promena veliine slike

Da biste promenili veliinu slike, otvorite okvir za dijalog Image Size (slika 4.1).
Tu moete videti veliinu slike u pikselima ili u procentima. U delu Document Size
moete videti i veliinu koju e slika imati kada se odtampa. Ta veliina je izraena
u inima, centimetrima, takama, pajkovima, kolonama ili procentima. Merne jedi
nice birate iz padajuih lista.
51

Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Image Size ( I m a g e - I m a g e Size), ako za
irinu (Width) i visinu (Height) u oblasti Pixel Dimensions izaberete mernu jedinicu
percent (procenat), videete podrazumevanu vrednost, 100%. Najlaki nain da
poveate ili smanjite sliku jeste da se uverite da je potvrena opcija Constrain Pro-
portions pri dnu okvira za dijalog, pa da upiete novu procentualnu vrednost u
jedno od polja i pritisnete OK. Kao magijom, promenie se i ostali brojevi da bi prika-
zali tane vrednosti procentualnog poveanja ili smanjenja slike. Zasad ignoriite
opciju Resample Image i ostavite je na Bicubic. Saznaete ta ona znai kada vam to
bude trebalo, u lekciji 23, tampanje i saradnja s drugim programima".
Opcija Scale Styles je nova u Photoshopu CS i vrlo je korisna. Ako ste na tekst ili
objekat sa slike primenili stil, na primer senku ili reljefni efekat, opcija Scale Styles e
obezbediti da veliina senke ili visina reljefa bude usklaena sa ostatkom slike.
Ostavite ovu opciju potvrenu.
Kako menjate parametre u okviru za dijalog Image Size, Photoshop e automat
ski aurirati podatak o veliini slike (iza natpisa Pixel Dimensions) na vrhu okvira za
dijalog.

Promena veliine platna

Poveavanjem platna dobijate dodatni radni prostor oko slike a veliina slike se ne
menja. Poto se dodatni prostor na platnu boji tekuom bojom pozadine, proverite
da li vam ta boja odgovara pre nego to poveate platno. Ja uvek poveavam platno
dok je izabrana bela boja pozadine. Smanjivanje platna je jo jedan nain za
obrezivanje slike. Ne preporuuje se zato to moete bespovratno izgubiti deo slike.
Da biste promenili veliinu platna, otvorite okvir za dijalog Canvas Size ( I m a g e s
Canvas Size) i zadajte irinu i visinu platna (slika 4.2). Iz padajuih lista moete da
izaberete merne jedinice, kao to je opisano za okvir za dijalog Image Size. Photo
shop izraunava i prikazuje novu veliinu datoteke im unesete vrednosti.
 52

Na mrei Anchor zadajte poloaj slike na platnu. Pritisnite srednji kvadrati kako
biste postavili sliku na sredinu uveanog platna, ili bilo koji od ostalih kvadratia da
biste je smestili na neko drugo mesto na platnu. Slika 4.3 prikazuje rezultat posta
vljanja slike na levi sredinji deo platna. Veliina slike se nije promenila, ali je platno
vee i dodat je tekst. Konani rezultat je prikazan s desne strane.

Promena veliine selekcije

Moete promeniti i veliinu izabranog objekta. Da biste to uradili, prvo izaberite
objekat ili deo slike koji hoete da izmenite. Upotrebite bilo koju alatku za izbor. Dok
je jo aktivan okvir za izbor, odaberite opciju menija Edit-Transform-Scale. Oko
izabranog objekta bie postavljen okvir slian okviru za obrezivanje (slika 4.4).
Povucite bilo koju ugaonu ruicu okvira da biste promenili veliinu selekcije. Pri tom
drite pritisnut taster Shift da biste ouvali proporcije slike. Ako povuete neku od
bonih ruica okvira, poveaete samo visinu ili samo irinu selekcije.
53

Rotiranje
Mnogo je razloga zbog kojih ete eleti ili morati da rotirate sliku. Ako imate ske-
niranu sliku ili sliku s digitalnog fotoaparata koja treba da bude vertikalna, ali se
otvara kao horizontalna, rotiranjem za 90 reiete problem. To se esto deava kada
koristite skener zato to je esto lake skenirati sliku horizontalno, bez obzira na
stvarnu orijentaciju njenog sadraja (slika 4.5).
 54

Da biste rotirali celu sliku, koristite podmeni Image-Rotate Canvas (slika 4.6).
Izaberite opciju 90 CW (u smeru kretanja kazaljke na satu) ili 90 C C W (u obrnu
tom smeru) da biste okrenuli sliku koja je postavljena bono, ili 180 ako je uitana
slika okrenuta naglavce.

Rotiranje za odreeni ugao

Da biste platno rotirali za ugao razliit od 90 ili 180 stepeni, izaberite Image- Rotate
Canvas-Arbitrary. Otvorie se okvir za dijalog Rotate Canvas (slika 4.7). Unesite
ugao rotacije u stepenima. Ako niste sigurni, zadajte nasuminu vrednost. Uvek
moete ponititi operaciju ili ponovo otvoriti okvir za dijalog pa opet rotirati, ili
promeniti smer rotacije. Pritisnite odgovarajue radio-dugme da biste zadali smer
rotacije: CW za rotiranje u smeru kretanja kazaljke na satu, a C C W za rotiranje
u obrnutom smeru. Zatim pritisnite dugme OK da biste primenili rotaciju.
55

Korienjem okvira za dijalog Rotate Canvas lako je popraviti sliku sa

iskrivljenim horizontom. Fotografija na slici 4.8 snimljena je u tre-
nutku kad sam padala na pesak. Sreom, ispravljanje nagnutog hori-
zonta nije nikakav problem za Photoshop. Pronaite ovu fotografiju
na Samsovoj Web lokaciji pa emo zajedno da je obradimo. Datoteka
se zove Old Orchard Beach.jpg.
Gledajui sliku moete lako da zakljuite da je treba rotirati za
nekoliko stepeni u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na
satu. Pratite sledee korake:
1. Izaberite celu sliku. Povucite vodicu s gornjeg lenjira da biste
lake ispravili horizont. Samo pritisnite lenjir i, ne putajui
taster mia, povucite vodicu do mesta na kome bi trebalo da se
nalazi linija horizonta (slika 4.8). Izaberite Image-Rotate C a n -
vas- Arbitrary da biste otvorili okvir za dijalog Rotate Canvas.
Unesite ugao za koji mislite da je horizont nagnut.
2. Pritisnite radio-dugme CW da biste spustili desnu stranu linije
horizonta, odnosno C C W da biste spustili levu stranu. Na slici 4.9
vidi se platno rotirano za 3 stepena CCW. (Na traci sa opcijama
prikazana je vrednost -3.) Sada je horizont ravan, ali ivice slike
vie nisu horizontalne. Obrezivanjem ete ponovo dobiti prave
uglove i istovremeno poboljati kompoziciju slike.
56
57

Rotiranje selekcije
Selekcija se rotira na isti nain kao to joj se menja veliina - a ne okree se celo
platno. Prvo napravite selekciju, pa izaberite Edit-Transform-Rotate da biste oko
nje postavili granini okvir. Povucite bilo koju ugaonu ruicu da biste rotirali sele-
kciju oko njenog sredita. Sredinju taku moete videti kao sliicu mete na sredini
selekcije sa slike 4.12. Ako treba da rotirate sliku u odnosu na neku drugu taku, pre-
vucite sredinju taku na drugo mesto i onda rotirajte selekciju.
 58

Slobodno transformisanje
Opciju menija Edit-Free Transform moete koristiti da biste sproveli bilo koju od
opisanih izmena. Povlaite ruice - ponekad i uz pritiskanje modifikatorskih tastera
- da biste rotirali ili iskoavali objekte, menjali im veliinu ili ih na drugi nain
izobliavali do mile volje. Numerikim parametrima transformacija moete pristu-
piti na traci sa opcijama. Da bi se selekcija izobliila u odnosu na centar okvira za
izbor, drite taster Alt/Option dok povlaite. Da bi transformacija bila slobodna,
pritisnite Ctrl/Command. Za iskoavanje selekcije pritisnite Shift+Ctrl (Windows),
odnosno Shift+Command (Mac).

Obrtanje
Obrtanje (engl. flipping) zvui kao neto to radite palainkama a ne slikama, ali
opti efekat je isti. Kada obrnete palainku, pee se druga strana. Kada obrnete sliku,
vidite njen odraz u ogledalu. Objekat moete obrnuti horizontalno ili vertikalno.
Slika 4.13 prikazuje oba sluaja.
59

Obrtanje se razlikuje od rotiranja zato to menja orijentaciju slike - gore-dole ili

levo-desno. Naravno, ponekad ete morati da primenite i rotiranje i obrtanje da bi
slika ili izabrani objekat izgledali kako treba. Na slici 4.14 prikazani su efekti rota
cije. Da bih napravila ovu kompoziciju, otkucala sam re Rotate, a zatim sam je
kopirala i rotirala svaku kopiju.

Transform i sanje selekcija

Kao to ste videli, veliina i orijentacija moe se promeniti celom platnu ili samo iza-
branom objektu. Metode transformacije koje slede mogu se primeniti samo na selek-
cije, a ne na celu sliku (izuzev kada pre zadavanja transformacije izaberete celu sliku).
 60

Iskoavanje selekcija
U renicima pie da iskoavanje (engl. skew) znai postavljanje pod uglom". Kada
iskosite objekat u Photoshopu, moete postii i vie od prostog iskoavanja. Moete
ga uvrnuti, rastegnuti i izobliiti kao da je nacrtan na paretu gume a ne na ekranu.
Komanda Skew, koja se nalazi u meniju Edit-Transform-Skew, omoguava da
uvrete objekat u svim pravcima. Samo pritisnite ruice selekcije i povlaite. Da biste
primenili izmenu, ili pritisnite kutiju sa alatkama, ili dvaput pritisnite unutar selek-
cije, ili pritisnite taster Enter/Return.
Iskoavanje je slino obrezivanju sa ukljuenom opcijom Perspective i moe se
koristiti za istu svrhu: popravljanje naruene perspektive. Razlika je u tome to se
komanda Skew primenjuje na selekciju a ne na celo platno, pa moete ispraviti poje-
dinane objekte nepravilnog oblika. Slika 4.15 prikazuje venanje na kome cevi
orgulja samo to nisu pale mladi na glavu. Poto je fotografija snimljena iroko-
ugaonim objektivom, zidovi i nametaj izgledaju kao da su iskoeni. Na slici 4.15
izabrala sam orgulje alatkom poligonalni laso.

Primeniu komandu Skew (Edit-Transform-Skew) da ispravim orgulje. Slika

4.16 prikazuje ovaj korak.
61

Sada samo treba da popunim prazan prostor koji je nastao iskoavanjem orgulja.
Poto je selekcija i dalje aktivna, mogu da je pomerim malo udesno, na najbolje
mesto. etkicom sam obojila preostale rupe", a rezultat se vidi na slici 4.17.

Izobliavanje selekcija
Sve alatke za transformisanje rade slino. One se neznatno razlikuju po nainu na
koji menjaju selekciju. Komanda Distort (Edit-Transform-Distort) menja selekciju
slino kao komande Scale i Skew, ali - umesto da promeni veliinu slike - komanda
Distort je sabija ili razvlai. Na slici 4.18 prikazana je lutka, i kako bi verovatno
izgledala da nije lutka nego prava osoba.
Izaberite objekat na nekoj slici i vebajte iskoavanje i izobliavanje. Ne zabora-
vite da su ove komande dostupne samo kada okvir za izbor trepe, pokazujui da
postoji aktivna selekcija.

Promena perspektive selekcije

Komanda Perspective je jedna od najkorisnijih u Photoshopu. Kada treba da napra-
vite sliku koja izgleda kao da se gubi u daljini, alatka Perspective je nezamenljiva.
Rad sa njom je potpuno intuitivan. Kada povlaite ugaonu ruicu, susedni ugao
postaje slika u ogledalu - ako udaljavate mia od selekcije, i slika u ogledalu se
udaljava; ako ga pribliavate, pribliava se i susedni ugao.
Razlika izmeu komandi Perspective i Distort sastoji se u tome to se primenom
komande Distort izobliava samo jedan ugao selekcije, dok Perspective automatski
podeava dva susedna ugla - bez obzira na to to povlaite samo jednu ugaonu
ruicu.
Na slici 4.19 primenila sam perspektivu na fotografiju stuba uz kapiju. U ovom
sluaju elela sam da stub i ovan izgledaju duplo vei nego u stvarnosti.
62
63

Komanda Liquify
Ne moraju sve transformacije da budu korisne. Ljudi iz Adobea dodali su u Photo-
shop i neto to vie lii na divnu igraku nego na alatku. Igraka se zove Liquify
i njom moete da rastopite" sliku, tj. da je prevedete u teno stanje. Moete napra-
viti vrtloge, klobuke, suenja i - uopte - divno se zabavljati. O v a alatka se nalazi u
meniju Filter. Otvorite sliku ili samo navrljajte neto na platnu i igrajte se alatkom
Liquify. Na slici 4.20 je moj pokuaj da rastopim lutku.

Saetak
Transformacije su vana mogunost Photoshopa, naroito kada kombinujete ele
mente razliitih slika. esto je neophodno da smanjite ili poveate objekat ili celu
sliku. Upotrebite okvire za dijalog Image Size i Canvas Size da biste podesili veliinu
slike, odnosno veliinu radne povrine (platna). Photoshop omoguava i da trans-
formiete izabrane objekte izduivanjem, izobliavanjem ili pramenom perspektive.
Bilo koju od ovih transformacija moete da obavite tako to prvo zadate komandu iz
menija da biste oko objekta postavili okvir, a zatim povlaite bone i ugaone ruice
okvira. Provedite odreeno vreme vebajui transformisanje - kasnije e vam to
mnogo koristiti.
Boja je svuda oko nas i to je srea o kojoj retko ko razmilja. Okruuje nas svuda
- kao vazduh - ali kada primetite da postoji, odmah postajete svesni njenih i naj-
manjih varijacija. Pogledajte nijanse zelene boje drveta koje vidite kroz prozor.
Zapazite koliko se te nijanse razlikuju od zelene boje trave. Posmatrajte igru svetlosti
i senki - to zaista fascinira.
U ovoj lekciji prouavamo razliita svojstva boje - i u Photoshopu i u ivotu. Neke
informacije date na poetku moda e vam delovati pomalo egzotino, ali - na due
staze - korisno je da znate i takve stvari. U svakom sluaju, to vie znate o bojama i
nainima na koje ih Photoshop koristi, to bolje po vas. Ne brinite, pokuau da sve to
ipak bude to krae i bezbolnije.
Pre nego to ponemo, treba rei da ete najbolje nauiti sve ovo ako pokrenete
Photoshop na raunaru. Neke informacije moete usvojiti i samo itanjem, ali pravo
uenje poinje tek kada krenete da radite u Photoshopu. Dva su razloga za ovo:
Kao to je poznato, ovek bolje pamti kada neto sam uradi.
Nain na koji Photoshop koristi boje veoma je intuitivan. Neka vam paleta
Color bude stalno otvorena (Window-Color) i posmatrajte klizae. Zapazite
kako se njihov poloaj menja s promenom modela boja - obratite panju i na
slinosti i na razlike.
U Photoshopu se koriste dva osnovna termina vezana za rad s bojama: modeli
(engl. models) i reimi (engl. modes). Modeli su naini definisanja boja. Reimi su
naini rada sa bojama zasnovani na modelima.
65

Modeli boja opisuju razliite naine predstavljanja boja na papiru i na ekranu

raunarskog monitora. Postoje sledei modeli boja:
RGB (Red, Green, Blue - crvena, zelena, plava)
CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black - cijan, magenta, uta, crna)
HSB (Hue, Saturation, Brightness - ton, zasienje, svetloa)
CIE Lab
U ovom poglavlju prvo su opisani modeli za prikazivanje i opisivanje boja,
a zatim Photoshopovi reimi, tj. naini rada s bojama u Photoshopu.

Modeli boja
Slika 5.1 prikazuje Photoshopov bira boja - Color Picker. Pristupate mu kada priti-
snete bilo koji od dva velika kvadratna uzorka boje pri dnu kutije sa alatkama. Color
Picker ima veliki kvadratni blok boja unutar kojeg moete pritisnuti miem da biste
izabrali odreenu nijansu, a ima i polja koja prikazuju numerike vrednosti kompo-
nenata izabrane boje u sva etiri modela boja. Pored toga, Photoshop nudi i paletu
Color, prikazanu na slici 5.2. Ako nije otvorena, otvorite je tako to ete izabrati
opciju menija Window-Color. Na dnu palete Color nalazi se traka koja obuhvata
ceo spektar boja, plus crnu i belu. Kada je pritisnete, postaviete Color Picker na iza-
brani opseg boja.
 66

Model RGB
Model RGB, koji koriste raunarski monitori i TV ekrani, dodeljuje vrednosti od 0 do
255 svakoj od tri RGB komponente (crvenoj, zelenoj i plavoj boji). Na primer, za istu
zelenu (kao to vidite na prethodnoj slici), vrednosti crvene i plave komponente su 0,
a zelene 255. Kada su vrednosti sve tri komponente 255, dobijate belu boju, a kada
su te vrednosti 0 - crnu.
U ovom kontekstu, vrednost oznaava relativnu jainu boje. Poto se u modelu
RGB boje svetlosti meaju da bi se dobila bela boja, puna jaina je 255. Kada kombi-
nujete sve tri boje s vrednostima 128 (pola od 255), dobijate srednjesivu boju.

Model CMYK
Model CMYK, koji se koristi pri tampanju, definie boje prema procentualnom
sadraju cijana, magente, ute i crne. To su etiri boje tamparskog mastila (pigme-
nata), kako u vaem mlaznom tampau kod kue, tako i u skupim, visokorezolu-
cijskim laserskim tampaima u boji i u tamparskim mainama koje koriste grafiki
studiji i tamparije. estobojni mlazni tampai koriste jo i svetlije varijante cijana i
magente.

Model HSB
Umetnici obino definiu boju pomou skupa parametara koji se zovu HSB. Photo-
shop takoe podrava ovaj model boja. H je prvo slovo engleske rei Hue (ton) i to je
osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili uta. Izraava se u stepe-
nima (od 0 do 360), koji odgovaraju poloaju boje na krugu boja. 5 potie od rei
Saturation (zasienje) i odnosi se na jainu boje. Izraava se procentom boje uma-
njenim za koliinu sive koju data boja sadri. Za istu boju (pigment), bez primesa
sive, kae se da je 100% zasiena. Zasienje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%.
Zasiene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako prilazite sreditu kruga zasi-
enje se smanjuje. Ako pogledate Appleov Color Picker na slici 5.3, lake ete ovo
razumeti. Slovo B zamenjuje re Brightness (svetloa); odnosi se na relativnu nijansu
ili svetlou boje i takoe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetloa
u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB.
67

Model CIE Lab

CIE Lab je najsveobuhvatniji od svih opisanih modela boja. On definie iri opseg boja
(gamu) od ostalih modela, pa ga Photoshop koristi pri prevoenju boja iz jednog
modela u drugi. Lab boja se definie preko svetloe (engl. luminance) i jo dve kompo-
nente (a i b) koje idu od zelene do crvene (komponenta a), odnosno od plave do ute
(komponenta b). Lab boja ne zavisi od ureaja, to znai da opseg boja definisan u
ovom modelu nije ogranien na opseg boja koje se mogu odtampati ili prikazati na
 68

odreenom ureaju. Meutim, verovatno neete esto koristiti model Lab. Zato emo
se sada usredsrediti na modele koji se najee koriste i na ono to treba da znate da
biste poeli da radite s bojama.

Reimi i modeli boja

Ako ne poznajete teoriju boja, zaboravite model CIE Lab. On je tu i Photoshop ga kori-
sti u pozadini, ali vi ne treba o tome da brinete. Ostala tri modela - HSB, RGB i CMYK
- mnogo e vie uticati na va rad u Photoshopu. Razlika izmeu modela i reima je
jednostavna. Modeli su naini definisanja boja. Reimi su naini rada s bojama koji su
zasnovani na modelima. HSB je jedini model kome nije pridruen odgovarajui reim.
Za modele CMYK i RGB u Photoshopu postoje odgovarajui reimi rada. Postoje i
reimi za rad u crno-beloj tehnici, u sivim nijansama i sa ogranienim brojem boja.
69

Photoshopovi reimi koji postoje u meniju I m a g e - M o d e :

Bitmap
Grayscale
Duotone
Indexed Color
RGB Color
CMYK Color
Lab Color
Multichannel
Najee ete koristiti samo etiri reima rada: Grayscale, RGB, CMYK i Indexed
Color. Pogledajmo ih detaljnije.

Bitmap i Grayscale
Poeemo s dva osnovna reima rada s bojama u Photoshopu - Bitmap i Grayscale.
Reim Grayscale nudi 256 nijansi sive u opsegu od bele do crne, dok reim Bitmap
za prikazivanje slika koristi samo dve boje: belu i crnu (slike 5.4 i 5.5).

Obratite panju na veliku razliku u kvalitetu slike. Na slici u sivim tonovima

prelazi izmeu nijansi sive su glatki, dok su na slici napravljenoj u reimu Bitmap
prelazi grubi. Postoji nekoliko naina za prevoenje slike u reim Bitmap, o emu e
biti rei malo kasnije u ovoj lekciji.
 70

Kada je slika namenjena za crno-belu tampu ili tampu u sivim tonovima - na

primer, kao deo biltena ili broure - ima smisla da radite u reimu Grayscale. Ako
sami uradite konverziju - umesto da tamparu poaljete sliku u boji - moi ete da se
uverite da e se slika odtampati kako treba. Kada je pogledate na ekranu, videete
da li treba posvetleti tamne oblasti, ili pojaati intenzitet svetlosivih tonova da biste
istakli vie detalja. Moete podesiti kontrast cele slike ili doterati problematina
mesta.
Da biste preveli sliku u reim Grayscale, izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e .
Program e traiti dozvolu da odbaci informacije o bojama. Pritisnite OK da potvr-
dite izbor i sve boje sa slike pretvorie se u sive nijanse. Ukoliko sliku hoete da preve-
dete u reim Bitmap - na primer, radi dobijanja odreenih efekata - prvo je morate
prevesti u Grayscale, a zatim u Bitmap.

RGB
RGB je reim za rad sa slikama u boji koje e se prikazivati na ekranu monitora. Ako
pripremate slike koje e na kraju postati deo kompjuterske prezentacije, video-mate-
rijala ili Web strane, drite se reima RGB da biste dobili najbolji prikaz boja. Ukoliko
je slika namenjena iskljuivo Webu, i dalje preporuujem da podesite boje u reimu
RGB, a da na kraju - ako odluite da je snimite u formatu GIF - prevedete sliku u
reim Indexed Color. Ako radite u reimu Indexed Color, ne moete da koristite ni
Photoshopove filtre ni slojeve. To je suvie veliko ogranienje!
71

Indexed Color
Kada odgovara konkretnoj primeni, reim Indexed Color je divan. Web dizajneri
su teorijski ogranieni na 216 boja koje su zajednike PC i Macintosh raunarima.
Indexed Color je paleta, ili - tanije reeno - skup od 256 boja. U ovom reimu tano
znate ta dobijate, a ako v a m se ne svia nijedna od paleta koje nudi Photoshop,
moete napraviti sopstvenu. Mnogi Web dizajneri koriste palete reima Indexed
Color da bi obezbedili konsistentne boje. Drugi upotrebljavaju proizvoljne boje jer
znaju da veina korisnika ionako ne kalibrie monitore.
Reim Indexed Color je idealan za World Wide Web, a sadri i namensku Web
paletu. Meutim, Indexed Color vas ne ograniava na 216 boja. Na slike uraene
u modelu Indexed Color umetnuti su meutonovi. Ako se nalazite u reimu RGB,
izaberite I m a g e - M o d e - I n d e x e d Color da biste pogledali okvir za dijalog Indexed
Color (slika 5.6).

Dodavanje meutonova (engl. dithering) znai da se neke boje kombinuju, tj.

susedni pikseli se rasporeuju tako da na ekranu izgleda kao da je dodata nova boja.
U stvari, pikseli zadravaju prvobitnu boju - ili najblii ekvivalent u sistemu indeksi-
ranih boja - to moe da se vidi na jako uveanom prikazu slike.
Kada radite u reimu Indexed Color, Photoshop vam nudi vei broj paleta:
Exact - Ako izaberete ovu opciju, koristie se paleta boja koje se nalaze na
RGB slici. Opcija Exact je dostupna samo ako na originalnoj slici ima manje
od 256 boja.
System (Mac OS) - O v a opcija koristi Macovu sistemsku paletu.
System (Windows) - O v a opcija koristi Windowsovu sistemsku paletu.
Web - Paleta Web koristi 216 boja, kao to je ranije pomenuto. Ako namera-
vate da svoj rad objavite na Webu, najbezbednije je da koristite ovu paletu.
U suprotnom, moe se dogoditi da nekompatibilne boje ne budu prikazane
kada korisnik uita sliku u ita Weba (engl. Web browser).
Uniform - Boje na paleti Uniform dobijaju se uzorkovanjem boja iz celog
spektra boja.
 72

Perceptual - O v a opcija generie namensku paletu dajui prioritet bojama na

koje je ljudsko oko osetljivije.
Selective - Opcija Selective daje paletu slinu onoj koja se dobija opcijom Per-
ceptual, ali obuhvata iri opseg boja i zadrava boje za Web.
Adaptive - Najbolji izbor za veinu slika u reimu Indexed Color. Tokom kon-
verzije, ova opcija uzima u obzir najee koriene boje na originalnoj slici.
Pomou palete Adaptive dobiete sliku koja najvie lii na originalnu.
Custom - Ako vam ne odgovara nijedna od ponuenih paleta, uvek moete
da napravite sopstvenu. Postupak ete nai u uputstvu koje ste dobili uz Pho-
toshop.
Previous - O v a opcija pamti i aktivira paletu koju ste koristili kada ste posle-
dnji put preveli sliku u reim Indexed Color.

CMYK
Kao to je ranije reeno, reim CMYK treba da koristite samo ako pripremate sliku za
tampu. Ako prevedete sliku u reim CMYK neposredno pre tampe i uzmete u obzir
upozorenja o gami, moi ete da proverite da li e vaa lepa, uta banana ili cvet u
tampi ispasti blatnjavo braon, a jarkoplavo nebo - ljubiasto.
Gama je opseg boja koje mogu da se odtampaju kombinovanjem etiri tampar-
ske boje - cijana, magente, ute i crne (CMYK). Neke boje su izvan game (engl. out of
gamut) i ne mogu verno da se odtampaju. Vrlo jarke boje, posebno narandaste i
zelene, esto su izvan game pa dobijate upozorenje o gami (engl. gamut warning)
kada prevodite sliku iz reima RGB u CMYK. Upozorenje o gami pojavljuje se na
paleti Color, u obliku utog trougla sa znakom uzvika.

Prelazak iz jednog reima boja u drugi

Da biste konvertovali sliku, izaberite reim boja iz menija I m a g e - M o d e .
Mada Photoshop za promenu reima boja koristi model Lab, koji ima najiri
opseg boja, to nije garancija da e boje posle konverzije ostati iste kao na originalnoj
slici.
Opte pravilo je sledee, i ponovo ga naglaavam: radite u reimu RGB ak i ako
pripremate slike za tampu. Prevedite kopiju slike u CMYK neposredno pre slanja u
tampariju. D a biste videli da li su sve boje na slici u opsegu CMYK boja, izaberite
V i e w - G a m u t Warning. Ukoliko nameravate da objavite slike na Webu, takoe kori-
stite RGB, ili - ako imate problema s veliinom datoteka - koristite Indexed Color.
Kada ovo znate, manje ete se nervirati to Web strana koja izgleda divno na kan-
celarijskom Macintoshu deluje udno na vaem kunom PC-ju, ili to je uta boja na
odtampanoj slici braonkasta.
ta ako reim koji elite da koristite nije dostupan u meniju I m a g e - M o d e ? Ne
brinite. Tano je da pojedini reimi ponekad nisu dostupni, ali uvek moete da preve-
dete sliku u reim Lab, a zatim u eljeni reim. Na primer, ako ste napravili ili uitali
73

sliku u reimu Indexed Color, opcija CMYK nee biti dostupna. Imate dve mogu-
nosti: prevedite sliku u Lab ili u RGB, a zatim u CMYK. Ali, budite oprezni. Proverite
da li su boje koje ste dobili ba one koje elite. Moda ete morati dodatno da pode-
site boje u reimu CMYK da bi slika, kada se odtampa, izgledala kao na ekranu.

Zabave radi, zato ne bismo neto konkretno uradili pre nego to

nastavimo? Poto su slike u knjizi crnobele, kroz vebe ete bolje razu-
meti pojmove i tehnike o kojima smo govorili. Pogledajmo jednu
ivopisnu sliku i ispitajmo kako reimi utiu na prikaz boja.
1. Pronaite ivopisnu sliku i otvorite je. Fotografiju sa slike 5.7
moete da uitate sa Samsove Web lokacije. Zove se Y e l l o w L i l y .
Da biste stigli na Web lokaciju, usmerite ita Weba na adresu
h t t p : / / www. s a m s p u b l i s h i n g . c o m / . U polje Search upiite P h o t o -
s h o p i n 24. U listi koja se pojavljuje potraite original ove knjige
i pritisnite hipervezu. Na matinoj strani prezentacije knjige
pronaite hipervezu Related Materials i pritisnite je da biste doli
do datoteka. Ako u zagradi iza imena slike na naslovnoj traci
prozora ne pie RGB, izaberite I m a g e - M o d e - R G B Color. To je
polazna taka za va dalji rad. Ako je monitor pravilno podeen,
trebalo bi da vidite vrlo lepe boje.
 74

2. Izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e . Pojavljuje se okvir za dijalog

sa pitanjem da li elite da odbacite informacije o bojama. Priti-
snite OK. Photoshop nastavlja da ispituje sliku i prevodi sve boje
u 256 nijansi sive, poevi od bele do crne.
Na statusnoj traci u dnu prozora videete kako se smanjila dato-
teka sa slikom. Razlog je to je koliina informacija o slici u boji
mnogo vea od one koja je potrebna da bi se prikazala slika u
sivim tonovima. U ovom sluaju, datoteka se smanjila za vie
od 1 MB.
3. Pre nego to nastavite, morate da vratite sliku u prvobitno, RGB
stanje. Izaberite File-Revert. Kada Photoshop pita da li elite da
vratite poslednju snimljenu verziju slike, pritisnite OK.
Ovog puta ete prevesti RGB sliku u CMYK. Ovaj proces je veoma
vaan ako pripremate slike za klasinu tampu. RGB moe da
prikae veliki broj boja koje CMYK - zbog svoja etiri tamparska
pigmenta - ne moe. Na primer, pomou tamparskih boja
moete samo priblino da predstavite fluorescentne boje.
Pre promene reima, pogledajmo izbliza neke boje na RGB slici
da bismo videli mogu li se one reprodukovati u reimu CMYK
(slika 5.8).
A. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama.
B. Izaberite Window-Color da biste otvorili paletu Color.
C. Pipetom izaberite (pritisnite) narandaste pranike u
sreditu ljiljana.
D. Pogledajte paletu Color. Da li se pojavilo upozorenje o gami?
Trougao pokazuje da se izabrana boja ne moe verno repro
dukovati pomou procesnih boja sistema CMYK.
75

E. Da biste videli u kojoj meri su vae boje izvan opsega, iza-

berite View- Gamut Warning. Na slici e biti oznaene boje
koje e se izgubiti ili promeniti pri prevoenju iz reima
RGB u CMYK. Slika 5.9 prikazuje kako izgleda upozorenje o
gami za ovu fotografiju. Oblasti koje su izvan opsega prika-
zuju se kao sive povrine nepravilnog oblika.

F. Pritisnite trougao upozorenja da biste izabrali najpribli-

niju boju koja se moe postii sa CMYK bojama. Sliku slinu
ovoj, koja ima mnogo boja izvan opsega, brzo moete pode-
siti ako aktivirate opciju Gamut Warning. Zatim upotrebite
alatke za podeavanje boja, o kojima ete uiti u sledeoj
lekciji, da biste boje na slici doveli u opseg koji se moe
tampati.
4. Da biste promenili reim iz RGB u CMYK, izaberite I m a g e s
M o d e - C M Y K Color.
5. Kada pogledate i, eventualno, odtampate sliku prevedenu u
CMYK, slobodno isprobajte i druge reime rada s bojama u
Photoshopu.
 76

Ako imate tampa u boji, moda ete poeleti da se vratite u reim RGB, odtam-
pate sliku i uporedite je sa onom na ekranu. Da li izgleda dobro? Ako je odgovor
potvrdan, imate sree - va monitor je tano kalibrisan. U suprotnom, morate da
kalibriete monitor da bi verno prikazivao boje, onako kako e izgledati kada se
odtampaju. O kalibrisanju monitora bie rei u lekciji 23, tampanje i saradnja
s drugim programima". Ukoliko je vaem monitoru potrebno kalibrisanje, moete
odmah da proitate odeljak ta je upravljanje bojama" u lekciji 23.

Zato je vana dubina boja

Dubina boja (engl. color depth, bit depth ili pixel depth) predstavlja nain da se opie
koliko imamo informacija o boji svakog piksela slike. Kao i u mnogim drugim slua-
jevima, i ovde vai pravilo to vie, to bolje". Vea dubina boja (vie bitova poda-
taka po pikselu), znai vei broj raspoloivih boja i tanije predstavljanje boja na
digitalnim slikama. Na primer: piksel ija je dubina boja 1, ima samo dve mogue
vrednosti - crnu ili belu. Sivi piksel s dubinom boje 8, ima 256 moguih vrednosti, tj.
2 8 . Piksel 24-bitne dubine boja ima 2 2 4 moguih vrednosti, tj. oko 16 miliona. Uobi-
ajene vrednosti dubine boja iznose od 1 do 64. Photoshopove slike e najee biti
8-bitne ili 16-bitne. Vie informacija znai vee datoteke i due vreme uitavanja i
iscrtavanja. Ali znai i vernije boje.

8-bitna boja
Zvati 8-bitnu boju tim imenom pomalo zbunjuje. U zavisnosti od modela boja koji
ste izabrali, imaete izmeu 8 i 32 bita informacija o svakom pikselu. U modelu RGB,
imate po 8 bitova za svaki od tri kanala - crveni, zeleni i plavi - to ini ukupno 24
bita informacija o boji. U modelu CMYK, imate po 8 bitova za svaki od etiri kanala
- znai, ukupno 32 bita.
77

16-bitna boja
Za razliku od ranijih verzija Photoshopa, u Photoshopu CS 16-bitnu boju podravaju
sve alatke i filtri. Znai li to da sve treba da radite sa 16-bitnim bojama? Ne. Teh-
nologija napreduje neujednaenim koracima. Mada Photoshop moe da radi sa
16-bitnom bojom, va monitor ne moe da prikae toliko boja, niti va mlazni ili
laserski tampa moe da ih reprodukuje. To se moe promeniti za godinu-dve, kada
se na tritu pojave novi HDTV monitori i bolja mastila za tampae. Adobe je podi-
gao letvicu, pa sada proizvoai monitora i tampaa moraju da je preskoe.

Saetak
Zabavno je igrati se s bojama, ali ih je i dosta teko shvatiti. U Photoshopu se, kao i
uopte, za opisivanje boja koriste modeli boja. etiri takva modela boja su HSB, RGB,
CMYK i CIE Lab Color. Postoje i reimi za rad sa bojama, a najkorisniji je RGB zato to
slui za prikazivanje boja na monitoru. CMYK i Grayscale se koriste za tampanje.
U ovoj lekciji smo govorili o reimima za rad sa bojama, pojedinim modelima
boja u Photoshopu i prevoenju slika iz jednog reima u drugi.
U sledeoj lekciji zaroniete dublje u svet boja dok budete uili kako da podesite
njihove tonove i druge parametre.
78

Vizuelno podeavanje pomou alatke

Variations
Najoigledniji nain podeavanja boja jeste poreenje izgleda slike pre i posle pode-
avanja. To u Photoshopu radi alatka Variations - poslednja stavka u podmeniju
Image-Adjustments. Alatka Variations kombinuje nekoliko alatki za podeavanje
slike u jedan sistem koji se lako koristi i koji daje umanjene prikaze varijacija origi-
nalne slike. Samo pritisnite onu koja vam deluje najbolje. Moete izabrati varijacije
tona i svetloe, a zatim pogledati rezultat (koji Photoshop zove Current Pick - tekui
izbor) i uporediti ga s originalom.
 79

Slika 6.2 prikazuje okvir za dijalog Variations. (Pogledajte ga i na stranama u

boji.) Kada ga prvi put otvorite, sliica Current Pick je ista kao originalna slika zato
to jo niste nita izmenili. Pomerite kliza ulevo (Fine) ili udesno (Coarse) da biste
zadali u kojoj meri e svaka varijacija delovati na originalnu sliku. Pomeranje kli-
zaa za jedan podelak udvostruuje, odnosno prepolovljava prethodno izabranu
vrednost. U krajnje levom poloaju klizaa (Fine) promene su tako suptilne da ih je
teko i primetiti. Krajnji desni poloaj (Coarse) koristite samo ako hoete da dobijete
specijalne efekte tako to ete sve boje na slici pretvoriti u jednu. Podrazumevani,
srednji poloaj klizaa najbolje odgovara normalnom podeavanju boja.

Podeavanje tamnih, srednjih i svetlih tonova,

i zasienja
Kada za podeavanje boja na slici koristite alatku Variations, imate mogunost i da
pojedinano podesite tamne (engl. shadows), srednje (engl. midtones) i svetle tonove
slike (engl. highlights), kao i zasienost (engl. saturation) cele slike. Na slici u sivim
tonovima, to su crne, sive i bele povrine slike. Kada koristite alatku Variations,
menjate boju (ton) tamnih, srednjih ili svetlih povrina slike. Izborom opcije Satura-
tion, podeavaju se sve povrine odjednom, tako to se poveava ili smanjuje inten-
zitet boje, dok se sama boja ne menja.
80

Kada izaberete opciju Shadows, Midtones ili Highlights, podeavate ton i svetlou
samo takvih delova slike. Prednost je to to moete podesiti srednje tonove na jedan
nain, a najsvetlije ili najtamnije delove slike na drugi nain. Svaka opcija je nezavi-
sna od ostale dve; moete, na primer, podesiti da srednji tonovi budu plavlji - ime
ete pojaati nebo - a zatim izabrati opciju Shadows i pojaati utu boju na tam-
nijim delovima slike da biste kompenzovali plaviaste tonove kojima ti delovi inae
naginju.
Isecanje (engl. clipping) opisuje ta se deava kada se vrednosti Highlights ili Shad-
ows toliko pojaaju da najsvetliji delovi slike postanu potpuno beli, odnosno, naj-
tamniji delovi potpuno crni. Ako potvrdite opciju Show Clipping, Photoshop e
fluorescentnim bojama prikazati oblasti slike koje e biti odseene" takvim pode-
avanjem. Podeavanjem srednjih tonova ne dolazi do isecanja.
Kao to ste nauili u lekciji 5, ton (engl. hue) predstavlja boju objekta ili selekcije.
Svetloa (engl. brightness) mera je koliine bele ili crne koja je dodata toj boji.
Kada izaberete opciju Stauration, promenie se intenzitet boja na slici; postoje
samo dve mogunosti: da poveate ili smanjite intenzitet. Na slici 6.3 podeavam
zasienje prikazane fotografije. Ne zaboravite da istu korekciju moete primeniti i
vie puta. Na primer, ako ste pritisli sliicu Less Saturation, a boje su jo uvek pre
jake, ponovo pritisnite istu sliicu da biste dodatno smanjili zasienost.
 81

Nauite da koristite okvir za dijalog Variations - to je odlian nain

da shvatite kako funkcioniu boje.
Otvorite neku sliku u boji. Izaberite Image-Adjustments-
Variations.
Izaberite radio-dugme u skladu s onim to elite da podeavate:
Shadows (tamne oblasti), Midtones (srednji tonovi), Highlights
(svetle oblasti) ili Saturation (zasienje).
Klizaem Fine/Coarse podesite stepen primene podeavanja.
Napravite varijacije pritiskanjem odgovarajuih sliica. Slede
saveti za dobijanje eljenog efekta:
Da biste dodali boju, pritisnite odgovarajuu sliicu. Na
primer, dodaete plavu ako pritisnete sliicu More Blue.
Ako hoete da smanjite koliinu boje, pritisnite boju koja je
na krugu boja suprotna onoj koju hoete da ublaite. Na
primer, da biste smanjili koliinu magente, pritisnite sliicu
More Green.
Da biste podesili svetlou, pritisnite sliicu Lighter (svetlije),
odnosno Darker (tamnije).
Ako niste sigurni ta da uradite, pritisnite sliicu koja vam
deluje najbolje.
Ukoliko smatrate da ste preterali s podeavanjem i hoete
da se vratite na originalnu sliku, pritisnite Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) da bi dugme Cancel postalo dugme
Reset. Kada pritisnete dugme Reset, parametri se vraaju na
nulu a slika u prvobitno stanje. (Napomena: to se odnosi
na sve okvire za dijalog koji slue za podeavanje.)
5. Pritisnite OK kada zavrite, ili Cancel, ako hoete da ponitite sva
podeavanja.

Snimanje i uitavanje korekcija

Okvir za dijalog Variations, kao i ostali okviri koji slue za podeavanje, ima jo dva
dugmeta - Load i Save. O n a vam mogu utedeti dosta vremena kada imate niz slika
koje treba podesiti. Na primer, moda ste digitalnim fotoaparatom snimili nekoliko
slika eksterijera pri istom, nepovoljnom osvetljenju. Moda va skener daje slike na
kojima sve ispada ue nego to elite. Kada ustanovite koji parametri idealno
popravljaju odreenu sliku, moete ih snimiti a zatim uitati kad god budete eleli
da ih primenite na neku drugu sliku.
Pritisnite dugme Save; otvorie se tipian okvir za dijalog koji omoguava da
izabranom skupu parametara dodelite ime. Moete ih zvati maglovit dan" ili
korekcija skenera". Kasnije, kada budete hteli da ih primenite na neku drugu sliku,
82

pritisnite dugme Load i otvorite datoteku s odgovarajuim parametrima. Korekcije e

biti primenjene kada pritisnete OK u okviru za dijalog.

Ostala podeavanja
Kao to ste videli, opcija Variations nudi brz nain za podeavanje boja, ali ponekad
vam treba vea kontrola nad parametrima. Drugom prilikom, hoete samo da
eksperimentiete. Na primer, imate sliku osrednjeg kvaliteta, ali - ako se poigrate s
njenim bojama i podesite joj kontrast - moda ete je popraviti. To su sve situacije u
kojima ete eleti da podeavate pojedinane parametre boja na slici.

Korienje histograma
U Photoshopu CS postoji nova paleta - Histogram. (Ranije je to bio okvir za dijalog.)
O n a ne radi nita sama po sebi, ali, ako nauite da je koristite, utedeete dosta vre-
mena. Ako ste ikada uili statistiku, znate da je histogram vrsta dijagrama. U Photo-
shopu, to je dijagram slike svedene na sive tonove, na kome linije oznaavaju broj
piksela svake nijanse sive, na skali od 0 do 255.
Moda se pitate zato je to vano. Glavno je to to posmatranjem histograma
moete zakljuiti da li je slika dovoljno kontrastna da biste mogli uspeno primeniti
korekcije. Ako imate naizgled lou fotografiju ili loe skeniranu sliku, prouavanjem
histograma ustanoviete vredi li da pokuate da je popravite ili je najbolje da je bacite
i krenete od poetka. Ako su sve linije nagomilane na jednom delu dijagrama, vero-
vatno neete spasiti sliku podeavanjem boja. S druge strane, ukoliko su linije rela-
tivno ravnomerno rasporeene du celog histograma, velika je verovatnoa da se slika
moe iskoristiti. Slika 6.4 prikazuje histogram relativno dobro eksponirane fotografije.

Komanda Histogram ima jo jednu funkciju, a to je da prui uvid u tonski opseg

slike. To se ponekad zove registar (engl. key type). Kae se da je slika tamnog registra
(engl. low key), prosenog registra (engl. average key) ili svetlog registra (engl. high
key), u zavisnosti od toga da li na njoj preovlauju tamni, srednji ili svetli tonovi.
Slika koja je cela srednjesive boje imae samo jednu liniju na sredini histograma.
Treba da zapamtite samo sledee: ako su linije na histogramu prilino ravno
merno rasporeene, radi se o slici prosenog registra. Ukoliko na slici preovlauju
 83

svetli tonovi, veina linija bie koncentrisana na desnoj strani histograma, dok e na
levoj strani biti samo nekoliko linija. S druge strane, ako se radi o slici koja je pre-
teno tamna, veina linija e biti s leve strane.

Podeavanje pomou okvira za dijalog Levels

Podeavanje nivoa (engl. levels) znai promenu svetloe slike. Kao to vidite na slici
6.5, okvir za dijalog Levels sadri kopiju histograma i druge kontrolne elemente za
podeavanje tonskih vrednosti.

Ako postavite crnu taku (taku na levom kraju histograma, koja odgovara pot-
puno zasienoj crnoj boji) na mesto najvee koncentracije tamnih tonova na slici, a
belu taku (taku na desnom kraju histograma, koja odgovara potpuno nezasienoj
beloj boji) na mesto najvee koncentracije svetlih tonova, ostali tonovi na slici raspo-
redie se ravnomernije. Fotografija koju koristim u ovom primeru i koja se moe ui-
tati (nekorigovana) sa Web lokacije ove knjige, prilino je tamna, ali ipak sadri
dosta detalja. (Fotografija se zove Chinadoll.)

Kada su boje dobre, ali fotografija deluje beivotno ili tamno,

podeavanje svetloe pomae.
1. Izaberite Image-Adjustments-Levels, ili pritisnite Ctrl+L (Win-
dows), odnosno Command+L (Mac).
2. Potvrdite opciju Preview da biste u prozoru sa slikom videli
promene koje obavljate. Zabave radi, moete posmatrati i
promene na paletama Navigator i Layers.
84

3. Podesite nivoe svetloe pomeranjem tri klizaa ispod histograma

ulevo ili udesno. Slede saveti za dobijanje pojedinih efekata:
Da biste podesili crnu tacku slike (najtamniji ton), pomerite
levi kliza histograma Input Levels do take nagomilavanja
tamnih linija.
Podesite belu taku (najbelji ton) pomeranjem desnog kli-
zaa histograma Input Levels do take u kojoj poinju da se
uzdiu svetli pikseli.
Podesite srednje tonove tako to ete posmatrati sliku dok
pomerate srednji kliza Input Levels nalevo ili nadesno.
Slika 6.6 prikazuje poloaje klizaa i parametre za ovu
sliku.

4. Za podeavanje kontrasta slike koristite klizae ispod trake Out-

put Levels. Crni kliza kontrolie tamne tonove; ako ga pomerate
ka centru, posvetleete sliku. Belim klizaem kontroliete svetle
tonove; ako ga pomerite ka centru, zatamniete sliku.
5. Kada zavrite, pritisnite OK. Korigovanu verziju ove slike nai
ete i na stranama u boji (slika 6.6 - China Doll).

Za podeavanje nivoa moete koristiti i pipete u okviru za dijalog Levels. Izaberite

belu pipetu (s desne strane) pa pritisnite najsvetliji deo slike. Zatim izaberite pipetu s
crnim vrhom (levo) i pritisnite najtamniji deo slike. Ako na slici postoji i oblast ija je
svetloa tano izmeu ove dve vrednosti, pritisnite je pipetom za srednje tonove
(srednja od tri pipete u okviru za dijalog Levels).
 85

Podeavanje pomou okvira za dijalog Curves

Podeavanje komandom Curves slino je podeavanju komandom Levels, ali je
malo suptilnije. Umesto okvira za dijalog Levels, za podeavanje svetloe koristite
okvir za dijalog Curves. Velika razlika je u tome to, umesto da podeavate samo tri
take (crnu, srednju i belu), u okviru za dijalog Curves moete da podeavate bilo
koju taku (slika 6.7).

Kada otvorite okvir za dijalog Curves, neete videti krivu, a ni histogram. Umesto
toga, videete drugaiju vrstu dijagrama - sa pomonom mreom i dijagonalnom
linijom. Horizontalna osa mree predstavlja originalne vrednosti (ulazne nivoe) slike
ili selekcije, a vertikalna osa predstavlja nove vrednosti (izlazne nivoe). Kada prvi
put otvorite okvir za dijalog Curves, dijagram ima oblik dijagonalne linije zato to
nisu unete nove vrednosti. Ulazne i izlazne vrednosti svih piksela su iste. Kao i
obino, obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli rezultate promena.
Kao i u okviru za dijalog Levels, za podeavanje vrednosti moete da pritisnete
dugme Auto ili da upotrebite pipete. Metoda Curves omoguava mnogo vie kon-
trole, pa treba i da je iskoristite. Drite pritisnut taster mia i povucite kursor preko
dela slike koji treba da podesite. U taki dijagrama koja predstavlja piksel na kome
se nalazi kursor, videete krui. Ako na krivoj postoje take koje ne elite da izme-
nite, pritisnite ih (u Windowsu, drei taster Ctrl) da biste ih zakljuali. Na primer,
86

ako hoete da podesite srednje tonove a da ne dirate tamne i svetle tonove, pritisnite
take na krivoj da biste oznaili take koje treba da ostanu kakve jesu, a zatim povla-
ite sredinu krive sve dok ne podesite izgled slike. Povlaenje nagore posvetljava
tonove, dok ih povlaenje nadole zatamnjuje. Slika 6.8 prikazuje kako to izgleda. Da
biste se otarasili take koju ste postavili na krivu, pritisnite je i odvucite je van mree.

Podeavanje pomou okvira za dijalog Color Balance

Da biste zaista razumeli ravnoteu boja (engl. color balance), pogledajte krug boja.
Ako se ne seate redosleda boja na krugu boja, pogledajte sliku 6.8 na stranama u
boji.
Svaka boja na krugu ima svoju suprotnost. Ako pratite liniju od jedne boje kroz
centar kruga, dolazite do suprotne boje. Cijan je suprotna crvenoj, zelena je suprotna
magenti, a plava je suprotna utoj boji. Kada za podeavanje boja na slici koristite
okvir za dijalog Color Balance, boji koju elite da smanjite dodajete vie suprotne
boje. Pojaanjem cijana, slabite crvenu. Pojaanjem crvene slabite cijan i tako dalje
oko kruga boja.
Slika 6.9 prikazuje okvir za dijalog Color Balance. On je namenjen za optu
korekciju boja a ne za korigovanje odreenih delova slike, mada ga moete koristiti
i u tu svrhu tako to ete izabrati samo deo slike koji treba podesiti. Naroito je pogo-
dan za skenirane slike sa razdeenim bojama, kao to su stare, poutele fotografije.
Veoma je lako primeniti alatke Color Balance za uklanjanje ute boje a da se pri tom
ne promeni ostatak slike.
 87

Pored boja, pomou klizaa moete uravnoteiti i tonove. Kao i u ranije opisanom
okviru za dijalog Variations, svoje napore moete usredsrediti na podeavanje tam
nih, srednjih ili svetlih tonova, tako to ete pritisnuti odgovarajue radio-dugme.

Color Balance moe da spase izbledele slike, da crvene rue pretvori

u plave, a plave patke u crvene. Ova komanda je jako zabavna.
1. Izaberite sliku ili deo slike za podeavanje. Otvorite okvir za
dijalog Color Balance tako to ete izabrati I m a g e s Adjust-
ments-Color Balance, ili pritisnuti Ctrl+B (Windows), odnosno
Command+B (Mac).
2. Pritisnite radio-dugme Shadows, Midtones ili Highlights. U
optem sluaju - ako korigujete celu sliku - preporuljivo je
poeti sa srednjim tonovima zato to oni ine 90% slike.
3. Potvrdite opciju Preserve Luminosity da ne biste promenili svet-
lou slike dok podeavate boje. Ako odravanje svetloe nije
vano, nemojte da potvrdite tu opciju. Obavezno potvrdite opciju
Preview da biste videli kako izmene utiu na sliku.
4. Pomerajte klizae da biste podesili boje. Brojevi u poljima iznad
klizaa menjaju se da bi pokazali stepen promena koje sprovo-
dite. Oni variraju u opsegu od 0 do +100 (prema crvenoj, zelenoj
i plavoj), i od 0 do -100 (prema cijanu, magenti i utoj).
5. Podesite tamne i svetle tonove; ponavljajte korekcije sve dok slika
ne bude izgledala onako kako elite.
6. Pritisnite OK da biste primenili izmene.
7. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vuete, drite pritisnut
taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

Ako vam se ini da Color Balance ne deluje kao to biste eleli, ponitite operaciju
podeavanja.
88

Podeavanje pomou okvira za dijalog

Hue/Saturation
Okvir za dijalog Hue/Saturation veoma je mona alatka sa donekle nepreciznim
imenom. Naravno, omoguava da podesite ton (boje na slici) i zasienje (intenzitet
boja), ali vam daje kontrolu i nad svetloom.
Pogledajmo prvo kontrole u okviru za dijalog Hue/Saturation (slika 6.10). Pada-
jua lista Edit omoguava da izaberete ili jednu boju koju hoete da podesite, ili
opciju Master, koja istovremeno podeava sve boje na slici ili u selekciji. Zasad iza-
berite opciju Master. Potvrdite opciju Preview da biste videli kako promene utiu na
sliku koju obraujete.

Okvir za dijalog Hue/Saturation sadri tri klizaa: Hue, Saturation i Lightness.

Kliza Hue vas pomera po obodu kruga boja. Kada je izabrana opcija Master, moete
se pomerati od crvene (na sredini klizaa) ulevo - preko ljubiaste do plave ili plavo-
zelene - ili udesno, preko narandaste do ute i zelene.
Kliza Saturation vas vodi od 0% u centru, do 100% zasienja (ista boja, bez
primesa sive) - ako ga pomerate udesno - ili do 100% nezasienosti (nema boje), ako
ga pomerate ulevo.
Kliza Lightness omoguava da poveate ili smanjite svetlou slike, od 0 u sredini,
do +100 nadesno i -100 nalevo.
Dok pomerate klizae, posmatrajte dve trake spektra na dnu prozora i samu sliku.
Gornja traka predstavlja tekue stanje slike, a donja - promene nastale pomeranjem
klizaa. Na primer, ako kliza Hue pomerite na 60%, videete da su se crvene boje na
slici pretvorile u ute, a plave u ljubiaste. U sutini, vi pomerate spektar boja za tu
vrednost. Ako kliza Saturation pomerite ulevo, donja traka e postati manje zasi-
ena. Ukoliko pomerite kliza Lightness, promene e se opet odraziti na donju traku.
Ako u padajuoj listi Edit umesto opcije Master izaberete boju, okvir za dijalog se
neznatno menja, kao to vidite na slici 6.11. Pipete su sada dostupne i omoguavaju
da birate boje sa slike, a podesivi klizai za izbor opsega (izmeu dve trake spektra)
postavljeni su na boju koju hoete da korigujete. Ove klizae moete pomerati levo-
-desno da biste proirili ili suzili opseg izabrane boje. Moda vam se ini da to i nije
neto posebno, ali ova mogunost je zaista odlina, naroito ako hoete da napravite
roze ili plavog tigra.
 89

O v a mona alatka je najbolja kada se koristi s merom.

1. Otvorite okvir za dijalog tako to ete ga izabrati iz menija
I m a g e s Adjustments, ili tako to ete pritisnuti Ctrl+U (Win-
dows), odnosno Command+U (Mac). Potvrdite opciju Preview
da biste videli kako izmene utiu na sliku.
2. Prihvatite podrazumevanu opciju Master da biste podesili sve
boje, ili iz liste Edit izaberite boju koju hoete da korigujete.
3. Podesite boje pomeranjem tri klizaa ulevo ili udesno. Slede
saveti za dobijanje pojedinih efekata:
Povucite kliza Hue ulevo ili udesno dok boje ne budu
izgledale onako kako elite. Brojevi koji se prikazuju u polju
klizaa Hue oznaavaju stepen rotacije na krugu boja u
odnosu na poetni poloaj izabrane boje.
Povucite kliza Saturation ulevo da biste smanjili zasienost
boja, a udesno da biste je poveali.
Povucite kliza Lightness da biste poveali ili smanjili svet-
lou slike.
4. Kada zavrite, pritisnite OK.
90

Podeavanje pomou okvira za dijalog

Brightness/Contrast
Ako samo treba da podesite tonski opseg slike koja je skeniranjem postala suvue
tamna, okvir za dijalog Brightness/Contrast (Image-Adjustments-Brightness/Con-
trast) nudi lak nain da podesite sve odjednom (slika 6.12). Umesto da posebno
podeava svetle, srednje i tamne tonove, opcija Brightness/Contrast primenjuje istu
korekciju na celu sliku.
Mada okvir za dijalog Brightness/Contrast ne sadri sve funkcije koje nude
komande Levels i Curves, pa ak i Variations, prednost mu je to se koristi brzo i lako.
Ponekad vam samo to i treba. Mnoge slike ete poboljati ako im samo neznatno
poveate svetlou i kontrast. Kao i obino, obavezno potvrdite opciju Preview da biste
videli kako promene koje obavljate utiu na sliku.

Povlaenje klizaa udesno od sredinje take poveava svetlou, odnosno kontrast

slike, dok ih povlaenje ulevo smanjuje. Ako niste zadovoljni rezultatima koje dobi-
jate pomou ove alatke, ponitite izmene, i za podeavanje svetloe i kontrasta upo-
trebite okvire za dijalog Curves, Levels ili Variations.
Ponekad je pogodna opcija Auto Contrast. O n a automatski prevodi najtamnije
piksele na slici u crne, a najsvetlije u bele, tako da svetli delovi izgledaju jo svetliji
a senke tamnije. To moda nije najbolji nain za podeavanje boja, ali - ako urite
- utedee vam vreme.
Postoji jo jedna automatska alatka - Auto Color. Auto Color analizira boje na
slici i procenjuje kako one treba da izgledaju. Ako ne zahtevate previe, moda vam
za korekciju boja nee ni trebati nita drugo. to se mene tie, ja sam perfekcionista,
a Photoshopov oseaj za boje esto se razlikuje od mog.
Komanda Desaturate uklanja sve boje sa slike, ne menjajui pri tom model boja.
Upotrebite ovu komandu ako hoete da na brzinu pogledate kako e izgledati crno-
-bela verzija slike. Zatim zadajte komandu Undo da biste se vratili na verziju u boji.
 91

Korigovanje tamnih i svetlih povrina

Jedan od odlinih novih elemenata Photoshopa CS jeste okvir za dijalog Shadow/
Highlight. On omoguava da ne menjajui kontrast podeavate svetle i tamne
delove slike. Ako ovu mogunost primenim na fotografiju tigrice, mogu je smestiti u
dublju senku ne menjajui intenzitet njenih pruga, ili pojaati sunevu svetlost ne
oduzimajui boje njenom svetloutom krznu. Obavezno potvrdite opciju Show More
Options da biste videli ceo komplet klizaa, kao na slici 6.13.

Korigovanu sliku tigrice pogledajte na stranama u boji (slika u boji 6.12) i upore-
dite je sa originalom na slici u boji 6.6.

Fotografski filtri
Kada fotograf eli specijalan efekat, ponekad preko soiva fotoaparata stavlja filtar
u boji. U novoj verziji Photoshopa moete uraditi to isto sa svakom slikom, bez obzira
na to da li potie sa fotoaparata ili skenera, ili je napravljenja od nule. Na slici 6.14
otvorena je lista filtara pa moete da vidite sve opcije. Ozbiljni fotografi e prepo-
znati brojeve navedene iza filtara iz grupe Warming (zagrevanje) i Cooling (hla-
enje), jer su oni isti kao brojevi na staklenim filtrima koji se kupuju u dobrim
radnjama s fotografskom opremom. Jainom filtra upravljate pomou klizaa.
92

Najee neete koristiti vrednosti vee od 10 do 20% da bi dnevni snimak bio topliji,
ili da biste odstranili viak utih tonova sa slike snimljene u zatvorenom prostoru.
Da biste otvorili okvir za dijalog Photo Filter, izaberite Image-Adjustments-Photo
Filter.

Slojevi za podeavanje
Kada je re o podeavanju boja, vano je da zapamtite da korekcije moete primeniti
na celu sliku, deo slike ili na sve osim na izabrani deo slike. Kada primenite korekciju
na celu sliku, moda e se neki njeni delovi popraviti, ali e se drugi pokvariti. Zato
treba paljivo da pogledate krajnji rezultat i da procenite da li poboljanja
nadmauju nedostatke.
Sreom, postoji lak nain da primenite korekciju i da se zatim predomislite. Jedna
od najboljih osobina Photoshopa jeste njegova sposobnost da radi sa slojevima. (Vie
o tome nauiete u lekciji 11, Slojevi".) Zasad zamiljajte slojeve kao providne folije
(ili listove celofana) koje postavljate preko slike i po kojima bojite. Ako vam se svia
ta ste uradili, slojeve moete da spojite tako da njihov sadraj postane deo slike.
U suprotnom, moete ih odbaciti i pokuati ponovo. Osim slojeva po kojima crtate,
Photoshop vam nudi i slojeve za podeavanje (engl. adjustment layers). Oni funkcioniu
kao obini slojevi, ali, umesto boja ili uitanih slika, na slojevima za podeavanje
nalaze se korekcije boja koje primenjujete na sliku.
Sloj za podeavanje moe se dodati slici na nekoliko naina. (Ovo je Photoshop,
pa ete uskoro otkriti da postoji nekoliko naina za obavljanje gotovo svake opera-
cije.) Najloginije je da izaberete stavku New Adjustment Layer iz menija Layer (slika
6.15). Slojeve za podeavanje pronai ete i na meniju koji se otvara kada pritisnete
dugme na dnu palete Layers (dugme sa crno-belim krugom).
 93

Da biste otvorili sloj za podeavanje, uradite sledee:

1. Pritisnite dugme oznaeno crno-belim krugom na dnu palete Layers (slika
6.15).
2. Iz podmenija izaberite vrstu podeavanja. Pritisnite OK da biste otvorili odgo-
varajui okvir za dijalog.
3. Podesite sve to treba. Ako niste zadovoljni izmenama, moete obrisati sloj ili
mu promeniti neprovidnost (opcija Opacity) da biste ublaili ili pojaali nai-
njene korekcije.

Kanali
Kanali predstavljaju jo jedan nain posmatranja boja. Svaka slika ima jedan ili vie
kanala, u zavisnosti od izabranog reima za rad sa bojama. CMYK ima etiri
zasebna kanala i kompozitni kanal. RGB ima tri kanala i kompozitni. Svaki kanal
sadri informacije o odreenoj boji na slici. Pojedinane kanale moete posmatrati
kao ploe u procesu tampanja, gde svaka ploa obezbeuje jedan sloj boje. Na slici
6.16 prikazana je paleta Channels (dvaput), sa RGB i CMYK kanalima.
Postoje i alfa kanali, koji imaju nekoliko namena. Koriste se za definisanje upo-
trebe posebnih boja (PANTONE, Focoltone i si.). Alfa kanali sadre i mape za maske
ili putanje koje ste napravili i koje hoete da sauvate zajedno sa slikom na koju ste
ih primenili. Primenom filtara samo na jedan kanal esto moete da napravite
zanimljive teksture.
94

Saetak
U ovoj lekciji osvrnuli smo se na rad sa bojama. Opcija Variations nudi jednostavno,
vizuelno" podeavanje, omoguavajui vam da birate izmeu razliito nijansiranih
umanjenih sliica. Histogrami i krive primenjuju nauniji" pristup podeavanju
boja. Nauili ste kako da dobijete savreno plavo nebo i zelenu travu. Sada znate i da
pri podeavanju nivoa moete postaviti granice za tamne, srednje i svetle tonove
slike. Saznali ste kako da uravnoteite boje i kako da promenite ton, zasienost, svet-
lou i kontrast slike.
Podeavanje boja je jedna od najee korienih operacija u Photoshopu, i na
nju ete se osloniti kad god treba da doterate fotografiju ili skeniranu sliku. Slobodno
isprobavajte sve alatke za podeavanje boja na svojim omiljenim slikama.
Preli ste etvrtinu puta, pa je vreme da se malo zabavimo. Photoshop je - to sigurno
znate - pre svega program za obradu slika. Napravljen je u tu svrhu i zadovoljava je
veoma uspeno. Ipak, u Photoshopu moete da radite i druge stvari, pa i da napra-
vite slike od nule, ba kao i u drugim dobrim grafikim programima. U Photosho-
pove umetnike alatke spadaju:
peat za kloniranje (Clone Stamp) i peat za are (Pattern Stamp)
etkica (Brush)
etkica za doterivanje (Healing Brush), alatka za zamenu boja (Color Replace-
ment) i alatka za zakrpe (Patch)
istorijska etkica (History Brush) i etkica istorije umetnosti (Art History Brush)
gumica (Eraser), gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i arobna
gumica (Magic Eraser)
alatke za zamagljivanje (Blur), izotravanje (Sharpen) i razmazivanje
(Smudge)
alatke za posvetljavanje (Dodge), zatamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge)
olovka (Pencil)
prelivi (Gradient)
kantica s bojom (Baint Bucket)
Slika 7.1 prikazuje Photoshopove alatke za slikanje. U ovoj lekciji pozabaviemo
se najvanijima od njih - etkicama, olovkom, etkicom istorije umetnosti i gumi-
com. Ostale alatke emo objasniti u sledeih nekoliko lekcija, kad n a m budu zatre-
bale.
Svaku alatku je mogue podesiti na mnogo naina i veoma lako. Parametri koji
se mogu podeavati jesu prenik, tvrdoa, zaobljenost, ugao, providnost itd. O tome
e biti rei na narednih nekoliko strana.
96

Rad s etkicama
Pre nego to preemo na pojedine etkice, pogledajmo potpaletu gotovih modela et-
kica (Brush) koju otvarate s trake sa opcijama alatki nakon to izaberete alatku koja
koristi oblike etkica. Da biste otvorili potpaletu, pritisnite strelicu nadole pored polja
u kome je prikazan oblik trenutno aktivne etkice. Mada svaka alatka ima sopstveni
skup opcija, potpaleta Brush (prikazana na slici 7.2) radi sa svim umetnikim alat-
kama, od slikarske etkice do alatke za zatamnjivanje (Dodge). (Drugaije su samo
etkice koje koristi alatka Pencil.) Potpaleta Brush omoguava da izaberete bilo koju
od ponuenih (prethodno definisanih) oblika etkice.
 97

Da biste izabrali jednu od ponuenih etkica, pritisnite je miem. Veliinu i oblik

etkice vidite u pregratku potpalete. Izuzetak su etkice ispod kojih je napisan broj
- on oznaava prenik etkice izraen u pikselima. Koristite kliza Master Diameter da
biste promenili veliinu etkice a da pri tom ne promenite nijednu njenu drugu oso-
binu. Najvei prenik etkice je 2500 piksela. Zapamtite, pritiskom na oblik etkice na
potpaleti Brush ne aktivirate alatku Brush (etkicu). etkicu morate izabrati iz kutije
sa alatkama, ili pritiskanjem odgovarajueg slovnog tastera (preice) na tastaturi.
Potpaleta Brush samo utie na oblik i veliinu alatke koju ste izabrali.
Photoshop standardno sadri mnogo vrsta etkica. Dodatne komplete etkica
moete instalirati korienjem menija potpalete Brush, koji se otvara pritiskom na
dugme sa trougliem okrenutim udesno, u gornjem desnom delu potpalete. Iz menija
birate i nain prikazivanja vrsta etkica - po imenima, po obliku vrha, ili po obliku
poteza koji prave.

Paleta Brushes
Paleta Brushes je prikazana na slici 7.3. Obino je privezana za traku sa opcijama
alatki, ali - ako vie volite da joj pristupate s nekog drugog mesta na ekranu, moete
i to. Otvorite paletu tako to ete prvo izabrati neku sliku, a zatim pritisnuti dugme
na desnom kraju trake s opcijama, ili tako to ete izabrati stavku Brushes iz menija
Window. Paletu Brushes moete povui na pogodno mesto na ekranu, ili usidriti" uz
traku s opcijama alatki. Ako hoete da je premestite, uhvatite je za naslovnu traku i
odvucite na odgovarajue mesto. Ukoliko elite da je usidrite, uhvatite je za jeziak
Brushes i odvucite na prazan, desni deo trake s opcijama. Usidrena paleta e ostati
na mestu sve dok je ne pomerite.
98

U levoj koloni prikazana je lista osobina etkice, od oblika vrha do dinamike et-
kice. Pritiskanjem svake od navedenih stavki, na desnoj strani palete otvara se dru-
gaije okno. (Na slici 7.3 prikazane su opcije za podeavanje oblika vrha etkice -
Brush Tip Shape.) Sa ove palete birate svojstva svake etkice koju elite da modifiku-
jete, ili one koju pravite od poetka. Moete izabrati prenik, tvrdou, rastojanje
izmeu taaka u potezu, ugao i zaobljenost etkica.
Prvo treba definisati veliinu i oblik etkice. Podesite prenik pomou klizaa i
povlaite ruice na ematskom prikazu da biste podesili ugao i zaobljenost.
Zatim podesite tvrdou (parametar Hardness). to je etkica tvra (tj. to je vred-
nost parametra Hardness blia 100%), bie bolje definisane ivice poteza. Potez nasli-
kan etkicom ija je tvrdoa oko 20% deluje prozirno.
Sledea opcija je Spacing. Ako je potvrdite, moete podesiti standardno rastojanje
izmeu kapljica" boje u potezu etkicom, bez obzira na brzinu kojom povlaite
mia. Vrednosti oko 25% dae vrlo glatke nanose boje. Ukoliko ne potvrdite opciju
Spacing, rastojanje izmeu kapljica" zavisie od brzine povlaenja mia. Ako ga
povlaite sporo, potez e izgledati kao neprekidna linija. Ako ga povlaite bre, poja-
vie se razdvojeni tragovi boje. Poveavanjem procentualne vrednosti (pomeranjem
klizaa ili upisivanjem broja u pripadajue polje), razmaci se poveavaju. ak
moete i da vidite razlike dok povlaite kliza Spacing (slika 7.4).

Igrajte se s ovim parametrima. Uz malo eksperimentisanja, na kraju ete dobiti

etkicu koja se ponaa kao prava etkica - debljina poteza e se menjati u zavisnosti
od nagiba etkice i brzine povlaenja.
Da biste podesili pomenute parametre, moete uneti vrednosti u odgovarajua
polja, povlaiti klizae, i runo menjati oblik etkice (povlaenjem ruica na
ematskom prikazu oblika etkice kada je izabrana stavka Brush Tip Shape).
Kada pronaete etkicu koja vam odgovara, snimite je. Iz menija palete Brushes
izaberite stavku New Brush Preset. Dodelite etkici ime u okviru za dijalog Brush
Name i bie vam dostupna kad god vam zatreba (slika 7.5). Ako napravite komplet
etkica, moete ih snimiti kao grupu. Otvorite meni palete Brushes pritiskom na
dugme sa trougliem okrenutim udesno i izaberite stavku Save Brushes da biste sni-
mili komplet etkica.
 99

Kliza O p a c i t y
Najvaniji kontrolni objekat na traci sa opcijama alatki jeste kliza kojim se podeava
providnost. Pritisnite strelicu udesno pored polja Opacity da biste prikazali kliza.
Niska vrednost daje tanak sloj boje - skoro providan. to se vie pribliavate vrednosti
100%, boja je koncentrovanija. Na slici 7.6 prikazani su primeri razliite providnosti
poteza etkicom. Preko preliva nacrtala sam trake mekom i tvrdom etkicom, i pri tom
sam menjala procenat providnosti za svaki skup traka. Istu sliku ete nai i na stra
nama u boji.

Opcije etkica
Pored opcija za oblik etkice, Photoshop nudi i opcije za definisanje ponaanja et-
kice. Naalost, ako nemate grafiku tablu, neete moi da uivate u svim efektima
tih opcija. Opcijama za definisanje ponaanja etkice pristupa se preko liste i pripa-
dajuih polja za potvrdu na levoj strani palete Brushes. Pritisnite ime efekta, na pri-
mer Scattering, da biste pristupili klizaima za podeavanje. Kada podesite sve to
elite, efekte iskljuujete i ukljuujete pritiskanjem odgovarajueg polja za potvrdu.

Efekat W e t E d g e s
Opcija Wet Edges daje pri slikanju efekat vodenih boja. Na slici 7.7 prikazan je tekst
napisan istom etkicom i bojom, ali sa ukljuenom i iskljuenom opcijom Wet Edges.
Boja se skuplja na ivicama poteza i, sve dok drite pritisnut taster i povlaite mia,
100

boja ostaje vlana". Dragim recima, moete slikati preko prethodnih poteza bez
nanoenja dodatnih slojeva boje. Meutim, ako pustite taster mia i ponovo ponete
da slikate, dodaete nov sloj boje i dobiti sasvim drugaiji efekat. Obratite panju na
poteze koji se preklapaju.

P o d e a v a n j e dinamike e t k i c e
Ako koristite grafiku tablu i digitalnu olovku, moete postii efekat postepenog
gubljenja poteza, slian onom koji dobijate kada pri klasinom crtanju smanjite pri-
tisak etkice ili olovke. Za svaku stavku tipa Dynamics imate po pet opcija - Off,
Fade, Pen Pressure, Pen Tilt i Stylus Wheel. Na slici 7.8 prikazan je okvir za dijalog
i primeri poteza etkicom uz potvrene opcije Dynamics.

Ako ne koristite grafiku tablu i digitalnu olovku, slian efekat ete dobiti kada
na paleti Brushes izaberete opciju Fade.
 101

Vrste etkica
Sada emo se pozabaviti alatkama za slikanje. Do kraja lekcije radiete s etkicama,
gumicama i olovkama.

Pre nego to nastavite, to ne biste isprobali neke od ovih alatki? Pra-

tite sledee korake:
1. Otvorite novu stranu, dovoljno veliku da moete da se razmah-
nete. Photoshopova podrazumevana strana, veliine 7 x 5 ina,
bie dovoljna.
2. Na desnoj strani ekrana potraite paletu Swatches. Ukoliko je ne
vidite, otvorite je iz menija Window. Ako treba, pritisnite njen
jeziak da biste je doveli u prednji plan, tj. da biste otvorili elek-
tronsku kutiju s bojama. Pritisnite bilo koju boju.
3. Pritisnite taster B da biste iz kutije s alatkama izabrali etkicu
(alatku Brush).
4. Pritisnite trougli okrenut nadole pored ikonice Brush na traci sa
opcijama alatki, pa sa potpalete Brush izaberite etkicu.
5. Drei pritisnut taster mia povlaite etkicu po platnu da biste
slikali.
6. Isprobajte i alatke Pencil (olovku) i Eraser (gumicu). Pritisnite
Shift+B da biste preli s etkice na olovku i obrnuto, a kada
budete hteli da preete na gumicu, pritisnite E. Ispitajte kako
promena opcija utie na svaku od tih alatki.

Vazduna etkica
Vazduna etkica je predstavljena dugmetom na traci sa opcijama alatki kada je
aktivna alatka Brush. Pritisnite dugme ako elite da se izabrana etkica ponaa kao
vazduna etkica. O n a nanosi boju rasprivanjem, slino kao rasprivai koje upo-
trebljavaju slikari i u kojima se komprimovan vazduh koristi za rasprivanje boje
kroz podesivu mlaznicu.
Trag boje nanet alatkom Airbrush ima difuzne ivice, a moete da kontroliete
brzinu rasprivanja boje. Vazdunu etkicu moete podesiti tako da raspruje kon-
stantan mlaz ili mlaz koji slabi posle odreenog vremena. Eksperimentiite s razli-
itim pritiscima, veliinama i oblicima etkice.
to due drite vazdunu etkicu na jednom mestu, to boja postaje sve tamnija
i zasienija, ba kao da prskate boju iz rasprivaa.
Slika 7.9 prikazuje crte uraen iskljuivo pomou vazdune etkice. Tokasti
efekti su rezultat korienja reima meanja Dissolve. (O reimima meanja uiete
u lekciji 8, Digitalno slikanje".)
102

Slikarska etkica
Slikarska etkica, ili samo etkica (alatka Brush), najznaajnija je alatka za slikanje
u Photoshopu. Da biste je aktivirali, pritisnite taster B ili je izaberite u kutiji sa alat-
kama. Slikarska etkica se ponaa slino kao vazduna etkica, ali nanosi boju
mnogo ujednaenije. Drugim recima, ako due drite taster mia dok je etkica na
jednom mestu, boja ne nastavlja da curi" na platno.

Ako treba da nacrtate pravu liniju - vertikalnu ili horizontalnu - drite pritisnut
taster Shift dok povlaite etkicu. Kada hoete da nacrtate pravu liniju izmeu dve
take pod bilo kojim uglom, pritisnite jednom negde na platnu da biste postavili
prvu taku, a zatim drite Shift i pritisnite da biste oznaili krajnju taku. Photoshop
e povui liniju izmeu zadatih taaka. Slika 7.10 nacrtana je pomou Photoshop-
ovih etkica. Poela sam sa prelivom. Zatim sam koristila mekanu etkicu Wet Edges
srednje veliine, i na kraju sam upotrebila etkicu koja simulira travu. Obe ove et-
kice nalaze se u standardnom kompletu etkica.
 103

Istorijska etkica
Istorijska etkica je veoma korisna kada doraujete sliku i niste sasvim sigurni koliko
i kakvih izmena da uinite. O n a vam omoguava da izmenjene delove slike vratite
u jedno od prethodnih stanja tako to ete nekom od ranije upotrebljenih etkica
prei preko izmenjenih oblasti. Na slici 7.11 primenila sam filtar Distort-Glass na
fotografiju, a zatim sam istorijskom etkicom ponitila dejstvo filtra na deo slike.
104

Da biste koristili istorijsku etkicu, na paleti History pritisnite unutar kvadrata

levo od slike ili stanja koje hoete da koristite kao izvorno. Na slici 7.11 pritisnula
sam originalnu sliku zato to sam elela da deo izmenjene slike vratim u prvobitno
stanje. Zatim izaberite oblik etkice, pritisnite istorijsku etkicu u kutiji sa alatkama
i ponite da slikate.

etkica istorije umetnosti

etkica istorije umetnosti (Art History) deli mesto u kutiji sa alatkama sa istorijskom
etkicom. Pritisnite Shift+Y da biste se prebacivali izmeu ove dve etkice. Za etkicu
istorije umetnosti moete izabrati razliite stilove slikanja, ali ona - kao i istorijska et-
kica - koristi izvorne podatke sa zadatog prethodnog stanja ili snimka slike koju
obraujete. Vrste poteza ovom etkicom birate iz padajue liste Style na traci sa opci-
jama alatki. Kada izaberete stil etkice istorije umetnosti i ponete da slikate, pretvo-
riete sliku u neto to moda podsea na impresionistiki akvarel, poentilistiko ulje
ili na neki drugi umetniki pravac. Slika 7.12 prikazuje otvorenu listu stilova etkice
istorije umetnosti na traci sa opcijama alatki.

Na slici 7.13 primenila sam etkicu Art History na fotografiju, a zatim sam je
doradila istorijskom etkicom da bih vratila neke ivice i detalje.
 105

Isprobajte etkicu istorije umetnosti pratei sledee korake:

1. Otvorite neku sliku. Na paleti History pritisnite kvadrat levo od
stanja koje hoete da koristite kao izvor za etkicu istorije umet-
nosti. U kvadratu e se pojaviti sliica etkice.
2. Pritisnite etkicu istorije umetnosti u kutiji sa alatkama. O n a deli
mesto u kutiji sa istorijskom etkicom.
3. Na traci sa opcijama alatki podesite reim meanja (Mode) na
Normal (zasad; vie o reimima meanja saznaete kasnije), a
neprovidnost (Opacity) na 75%. Kada vidite efekat, moete i da
promenite ove parametre.
4. Izaberite opciju iz padajue liste Style. Izabrani stil utie na oblik
poteza etkice.
5. Unesite vrednost u polje Area da biste zadali oblast koju e
pokrivati potezi etkicom. Vee vrednosti znae da e biti
zahvaena vea povrina i da e broj poteza biti vei.
6. Unesite vrednost u polje Tolerance ili povucite kliza da biste
ograniili oblasti u kojima se mogu naneti potezi etkicom. Mala
vrednost parametra Tolerance omoguava da slikate nesputa-
nim potezima, svuda po slici. Velika vrednost parametra Tole-
rance ograniava nanoenje boje na oblasti ija se boja znatno
razlikuje od boje na izvornoj slici.
7. Izaberite oblik etkice i ponite da slikate.

etkica istorije umetnosti moe da proizvede veoma lepe efekte, ako nauite da
koristite njene parametre. Potrebna je praksa da biste nauili da pravilno koristite
etkicu istorije umetnosti - kao i svaku sloenu alatku.

Alatka za zamenu boja

Evo jedne od najkorisnijih novih alatki u Photoshopu CS. Alatka za zamenu boja
funkcionie kao sve etkice, s tim to ona - kada slikate preko postojee slike - zame-
njuje preovladujuu boju tekuom bojom prednjeg plana. Jo vanije je to to ova
alatka menja samo boju, a ne zasienost ili svetlou. Ako imate plavo nebo s mno-
tvom belih oblaia, a hoete narandasto nebo sa istim takvim oblaiima - nema
problema. Izaberite nijansu narandaste boje i preite etkicom preko neba. Slobodno
slikajte i preko oblaka. Narandasta boja e na njih uticati samo onoliko koliko je
potrebno da bi se dobio prirodan efekat - isto onoliko koliko je uticala i plava.
Ova alatka je idealna i za reavanje poznatog fotografskog problema - crvenih
oiju. Viali ste taj efekat - sjanocrvene, avolske oi na fotografijama ljudi i ivo-
tinja. Ova pojava nastaje zbog odbijanja svetlosti od onog dna, i najee se javlja
samo na fotografijama snimljenim uz korienje blica, ili pri jarkom osvetljenju. Da
106

biste problem resili alatkom za zamenu boja, izaberite odgovarajuu boju - tamno-
braon ili crnu - i slikajte preko crvenih oiju. Ovu tehniku detaljnije emo obraditi
u poglavlju 22, Retuiranje slika u boji".

Gumica
Sledea alatka koju emo prouiti jeste ona koju svi, naalost, moramo vrlo esto da
koristimo - gumica (Eraser). Za izbor ove alatke sa tastature koristi se taster E. Dobro
je znati da se i operacije izvedene gumicom mogu ponititi. Prema tome, ako ste
sluajno sa platna uklonili vaan element koji ste hteli da zadrite, samo izaberite
E d i t - U n d o da biste ponitili brisanje.
Gumica je jedinstvena po tome to moe da kopira osobine drugih alatki. O n a
moe da pri brisanju ostavlja meke ivice, ba kao da slikate obinom etkicom umo-
enom u belilo. Gumicom moete da obriete jedan red piksela, kao da je u pitanju
olovka, ili da smanjite gustinu boja na slici - kao kad koristite vazdunu etkicu.
Naravno, ona moe da se ponaa i kao obina, etvrtasta gumica koja brie sve to joj
se nae na putu. Traka sa opcijama alatki omoguava da zadate ponaanje gumice:
da li e ona biti klasina gumica ili etkica, koliko toga elite da izbriete, ak i to da
li hoete da gumica obrie deo slike do izabranog prethodnog stanja na paleti History,
ili do boje pozadine. Traka sa opcijama alatke Eraser prikazana je na slici 7.14.

Kliza Flow odreuje intenzitet brisanja. Koristan je za stapanje delova slika, a

moe da proizvede i lepe efekte akvarela.
Kada otvorite paletu Brushes i izaberete jednu od opcija Dynamics, u gornjoj listi
Control nai ete i opciju Fade koja deluje kao istoimena opcija vazdune etkice.
Upiite broj koraka u pripadajue polje i potez gumice e postepeno postajati sve
tanji i na kraju e se izgubiti. To je korisno za umekavanje ivica na slikama
nepravilnog oblika.
Podesite kliza Opacity na oko 75%, postavite opciju Fade na oko 8 koraka i povla-
ite gumicom od slike koju hoete da umekate.
Umesto brisanja slike do pozadine, moete izabrati opciju Erase to History. O v a
opcija (koja se pojavljuje kao polje za potvrdu na traci sa opcijama alatki) omogu-
ava da gumica radi zajedno s paletom History, tako da briete sliku do neke njene
prethodne verzije. Pre nego to ponete da briete ili da nekako drugaije znaajno
menjate sliku, napravite njen snimak tako to ete izabrati opciju New Snapshot iz
menija palete History.
Eksperimentiite s ovom alatkom dok ne shvatite ta ona radi. O n a vam moe
utedeti dosta vremena kad budete isprobavali nove tehnike.
Druge dve gumice u kompletu su Background Eraser (gumica za brisanje poza-
dine) i Magic Eraser (arobna gumica). One dele mesto u kutiji sa alatkama sa
obinom gumicom i olakavaju brisanje delova sloja do providnosti. To moe da
 107

vam pomogne ako, na primer, treba da obriete pozadinu oko objekta otrih ivica.
Background Eraser omoguava da obriete piksele na sloju tako da ti delovi postanu
providni. Zadavanjem razliitih vrednosti parametara Sampling i Tolerance, kontro-
liete opseg providnosti i otrinu ivica. Na slici 7.15 postavila sam boju pozadine na
boju pozadine fotografije i koristim alatku Background Eraser da bih obrisala samo
podmeta i sto ispod olje. Mogu da povlaim gumicu preko drke olje a da ipak
briem samo ono to se vidi kroz nju.

Kada sloj pritisnete alatkom Magic Eraser, alatka automatski brie sve slino
obojene piksele i oni postaju providni. Moete da izaberete da li ete obrisati samo
susedne piksele ili sve slino obojene piksele na tekuem sloju.

Sada isprobajte alatku Magic Eraser. Izaberite bilo koju sliku koja ima
povrine relativno ujednaene boje, na primer nebo.
1. Izaberite arobnu gumicu u kutiji sa alatkama. Traka sa opci-
jama prikazae opcije ove alatke.
2. Unesite vrednost parametra Tolerance. Tolerancija definie opseg
boja koje se briu. Ako je vrednost tolerancije niska, moi ete da
obriete samo piksele ija je boja veoma slina izabranom pik-
selu. Vea vrednost parametra Tolerance omoguava brisanje
piksela u irem opsegu boja.
3. Podesite vrednost parametra Opacity da biste zadali dubinu"
brisanja. Vrednost 100% brie piksele do potpune providnosti,
a zadavanjem manjih vrednosti dobijate delimino providne
piksele.
108

4. Ostale opcije podesite po potrebi:

Potvrdite opciju Use All Layers ako hoete da uzmete uzorak
boje za brisanje kombinovanjem podataka sa svih vidljivih
slojeva.
Potvrdite opciju Anti-aliased da biste izgladili (umekali)
ivice povrina koje briete.
Potvrdite opciju Contiguous da biste obrisali samo susedne,
slino obojene piksele. Iskljuite ovu opciju ukoliko elite da
obriete sve slino obojene piksele na celoj slici.
5. Pritisnite miem negde na sloju koji hoete da obriete. Svi slino
obojeni pikseli - iji je opseg zadat parametrom Tolerance -
postae providni (odnosno, delimino providni).

Na slici 7.16 prikazani su rezultati upotrebe alatke Magic Eraser. Prvo sam izdvo
jila nebo pomou alatke laso. To sam uradila zato to je nebo bilo previe slino boji
jezera. Pritisla sam tri puta da bih uklonila delove pozadine. Moda ete morati da
napravite nekoliko selekcija da biste obrisali sve to elite. Pored toga, moda ete
morati da koristite i obinu gumicu (alatku Eraser) da biste obrisali piksele koje
arobna gumica ostavi. Ipak, upotreba arobne gumice je najbri nain za ukla
njanje pozadine sa slike. Intenzivno ete je koristiti u lekciji 20 kada budete radili
fotomontae.
 109

Olovka
Alatka Pencil radi, u velikoj meri, slino kao alatka Brush, s tim to moe da crta
samo linije otrih ivica, tj. linije ije se ivice ne rasplinjavaju. Izaberite alatku Pencil
u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster P. (Ako je izabrana alatka Brush, pritisnite
Shift+B.) Olovka deli mesto u kutiji s alatkama sa etkicom. Kada izaberete olovku,
pojavie se njene opcije (slika 7.17).

Prenik olovke birate sa palete Brushes (ili potpalete Brush), a u Photoshopu CS

novina je da moete podeavati i tvrdou. Upotrebite tvrdu ili meku olovku. Ostale
parametre moete podesiti kao za druge, ve opisane alatke, pa neu ponavljati.
Ipak, alatka Pencil ima i jednu opciju o kojoj dosad niste itali.
Na traci sa opcijama postoji polje za potvrdu Auto Erase. Kada ukljuite ovu
opciju, svaki put kad ponete da crtate na delu platna na kome ve postoji linija
nacrtana olovkom, alatka Pencil se pretvara u gumicu i brie postojeu liniju sve dok
ne pustite taster mia.

Saetak
Korienje Photoshopovih alatki za slikanje lako je i zabavno. U ovoj lekciji upoznali
ste alatke Airbrush, Brush, History Brush, Pencil i Eraser. Oblici etkica iz potpalete
Brush primenjivi su na sve alatke, ne samo na etkicu. Oblik i ponaanje etkice
moete da promenite pomou parametara na traci sa opcijama alatki. Nauili ste da
aktivirate etkicu, olovku i gumicu pritiskanjem samo jednog slova na tastaturi.
Saznali ste poneto o opcijama alatki i kako one utiu na izgled poteza povuenih
etkicom.
Sada kada znate neto o etkicama i alatkama za slikanje, treba da nauite kako da
izaberete boje kojima ete slikati. U lepe osobine digitalne boje spada i to to se ne
zavlai pod nokte, ne mirie na terpentin i ne morate da perete etkice posle slikanja.
U ovoj lekciji nauiete da birate i primenjujete boje. Postoji nekoliko naina za
biranje boja, a bie rei i o reimima meanja (engl. blending modes), koji utiu na
nain interakcije boja (i slojeva).

Boje prednjeg plana i pozadine

Dok radite u Photoshopu, u svakom trenutku su vam na raspolaganju dve boje.
Samo dve? Ne brinite - ovo zaista zbunjuje. Moda je bolje rei da su dve boje aktivne:
boja prednjeg plana (engl. foreground color) i boja pozadine (engl. background color).
Bojom prednjeg plana slikate, ispunjavate ili iscrtavate selekciju. To je tekua boja
vae etkice ili olovke. (O popunjavanju i iscrtavanju konturnih linija saznaete
kasnije, kada budemo govorili o putanjama.) Boju pozadine Photoshop koristi kada
briete (alatkom Eraser) ili uklanjate (tasterom Delete) izabranu oblast na sloju
pozadine. Moete je shvatiti kao boju platna po kome slikate.

Biranje boja
Najlaki i najbri nain za izbor boja jeste korienje uzoraka boje prednjeg plana
i boje pozadine u kutiji sa alatkama (slika 8.1). Uzorak gore levo predstavlja boju
prednjeg plana, a uzorak dole desno - boju pozadine.
Uzorci (engl. swatches) su dva mala obojena kvadrata pri dnu kutije sa alatkama.
Pritiskanjem sliice u donjem levom uglu, koja izgleda kao minijaturna verzija
uzoraka, dobijate podrazumevane boje (crnu i belu). Pritiskom na malu zakrivljenu
strelicu u gornjem desnom uglu, prelazite s boje prednjeg plana na boju pozadine i
obrnuto.
111

Da biste promenili boju bilo kog od ova dva uzorka, pritisnite ga miem. Otvorie
se okvir za dijalog Color Picker koji ste odabrali na kartici General okvira za dijalog
Preferences. Ako niste nita izabrali, otvorie se Photoshopov Color Picker. Druge
opcije koje su vam na raspolaganju su Appleov ili Windowsov Color Picker, u zavi-
snosti od operativnog sistema koji koristite. U primerima iz ove lekcije koristi se Pho-
toshopov Color Picker.

Prozor Color Picker

Photoshopov Color Picker omoguava da izaberete boju prednjeg plana ili boju
pozadine na nekoliko naina. Na slici 8.2 prikazan je prozor Color Picker. Da biste
izabrali boju, moete pritisnuti unutar spektra boja (vertikalne trake), povlaiti tro-
uglasti kliza, pritisnuti unutar velikog obojenog polja ili uneti numerike vrednosti
u polja odgovarajueg modela boja.
 112

Color Picker se standardno otvara u modelu boja HSB, to je skraenica za Hue

(boja, ton), Saturation (zasienost) i Brightness (svetloa), sa izabranim radio-dug-
metom Hue. Time je obezbeeno da se u velikom polju prikau sve mogue vrednosti
zasienja i svetloe izabrane boje. Ako pritisnete bilo gde unutar polja, promenie se
vrednosti parametara Saturation i Brightness, dok vrednost Hue ostaje ista.
Ako pritisnete dugme Saturation, obojeno polje se menja kao na slici 8.3, prikazu-
jui sve mogue boje za datu vrednost zasienja. Ako pritisnete bilo gde unutar
obojenog polja, menjaju se ostali brojevi, ali zasienje ostaje isto.

Uopteno govorei, umetnici najvie vole reim HSB zato to ga je lako shvatiti.
Meutim, ne morate se drati njega. Slobodno izaberite RGB. To je model koji upra-
vlja nainom prikazivanja boja na monitoru. (On koristi crvenu, zelenu i plavu
boju, isto kao, na primer, televizor.)
Malo je komplikovanije izabrati boju u modelu RGB. Kada pritisnete radio-
-dugme R (Red), boje u velikom polju ne moraju biti crvene, ve mogu biti i plave ili
zelene. Tu dolazi do izraaja vanost spektralne trake sa klizaem i numerikih vred-
nosti u poljima.
Ne zaboravite, u modelu RGB boje se prave od komponenata - crvene, zelene
i plave - u iznosima od 0 do 255. ista crvena ima 255 crvene, 0 zelene i 0 plave.
Ako unesete ove vrednosti u odgovarajua polja prozora Color Picker, ista crvena e
biti prikazana u donjem levom uglu obojenog polja. U ostatku polja bie prikazane
boje koje se dobijaju meanjem zelene i plave sa crvenom. Pritisnite miem malo
113

iznad i udesno da biste crvenoj dodali malo zelene i plave. Poto ste dodali relativno
male koliine zelene i plave, sa crvenom su, u stvari, pomeane uta i magenta. uta
potie od dodavanja zelene, a magenta od dodavanja plave. Slika 8.4 prikazuje kako
to izgleda u birau boja.

Model RGB ete najlake savladati ako radite s njim. Otvorite Color Picker i iza-
berite boju u velikom polju. Zatim posmatrajte kako se numerike vrednosti menjaju
kada pritisnete neku drugu boju. Istraite ta se deava kada birate razliitu radio-
-dugmad i menjate vrednosti u pripadajuim poljima.
Da li ste se ikada pitali ta znae oni udni brojevi i slova u polju # na dnu pro-
zora Color Picker? Pa, to je HTML kod izabrane boje. HTML kodovi su u heksadeci-
malnom formatu, spremni za unoenje u izvorni HTML kod Web strane. To e vam
trebati samo ako spadate u one hrabre autore koji svoje Web prezentacije prave
programiranjem na jeziku HTML. U suprotnom, ne treba da brinete o tome. Kada
u program za izradu Web strana smestite sliku koju ste napravili u Photoshopu,
automatski e se generisati odgovarajui HTML kod.

Paleta Color
Paleta Color ima nekoliko prednosti nad prozorom Color Picker. Prvo, moete je
ostaviti otvorenom, to omoguava da menjate boje a da pri tom ne morate da pro-
lazite kroz zametnu proceduru koju zahteva prozor Color Picker: pritiskanje uzorka u
kutiji sa alatkama, pronalaenje boje i potvrivanje izbora pritiskom na dugme OK.
Pored toga, paletu boja moete i usidriti u gornjem desnom uglu ekrana tako to ete
je uhvatiti za jeziak i prevui na desni kraj trake sa opcijama alatki.
 114

Svima vama koji imate problema s matematikom prija to to paleta Color ima
manje numerikih polja od prozora Color Picker, a i ona koja postoje (slika 8.5),
logino su povezana sa klizaima. Paleta Color se standardno otvara u reimu koji
ste poslednji put koristili, ali je moete prebaciti u reim Grayscale ili bilo koji drugi,
kada izaberete odgovarajuu stavku iz menija palete (slika 8.6). ak moete izabrati
i boje za Web, kao varijantu modela RGB.

Ovaj meni omoguava i da spektralnu traku na dnu palete Color uskladite s

modelom boja koji koristite. Ako e va rad biti tampan pa hoete da izbegnete
korienje boja koje su izvan opsega (tj. koje se ne mogu reprodukovati pomou
tamparskih boja CMYK), izaberite opciju CMYK Spectrum da biste bili sigurni da e
svaka boja koju ste koristili moi da se odtampa. Slino tome, ukoliko izaberete
opciju Make Ramp Web Safe, na spektralnoj traci prikazae se samo 216 boja koje
svi postojei itai Weba mogu da prikau.
115

Paleta Swatches
Seate li se da sam na poetku lekcije rekla da Photoshop nudi vie naina za biranje
boja? Evo i najjednostavnijeg. Paleta Swatches, prikazana na slici 8.7, funkcionie
kao deija kutija sa vodenim bojama. Umoite etkicu u boju i slikajte. Da biste
izabrali boju prednjeg plana, pritisnite odgovarajui uzorak boje. Da biste izabrali
boju pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok pritiskate uzorak
miem.

Paleta Swatches se standardno otvara sa tekuom sistemskom paletom boja. Boje

koje hoete da dodate paleti Swatches moete izabrati u prozoru Color Picker, a
moete izabrati i jedan od sistema boja, kao to su PANTONE, Focoltone, TRUMATCH
ili , ime ete na paletu dodati od 700 do 1000 posebnih boja koje se mogu
koristiti u tampi. To nije sve: paleti Swatches moete dodati i boje uzete pomou
pipete sa neke od postojeih slika, to je objanjeno u narednom odeljku.
 116

Lako je koristiti uzorke boja sa palete Swatches, ali ne odgovaraju

vam uvek boje koje nudi Photoshop. Evo kako da u komplet uzoraka
dodate sopstvene boje.
Pritisnite uzorak boje prednjeg plana u kutiji sa alatkama.
U prozoru Color Picker izaberite boju i pritisnite dugme OK.
Otvorite paletu Swatches (Window-Swatches).
Pritisnite dugme u donjem desnom uglu palete Swatches i povu-
cite nadole da biste poveali paletu tako da lii na onu sa slike
8.8.

5. Pomerite kursor u prazan prostor ispod postojeih uzoraka. Oblik

kursora se menja u kanticu s bojom (kursor alatke Paint Bucket).
6. Pritisnite bilo gde unutar praznog prostora i dodaete novu boju
iza postojeih. Photoshop e traiti da novoj boji dodelite ime.
7. Ako drite taster Shift i umesto praznog prostora pritisnete po-
stojei uzorak boje, taj uzorak bie zamenjen novodefinisanom
bojom.

Ako esto koristite iste boje, koje ne postoje ni na jednoj Photoshopovoj paleti, sni
mite sopstvenu paletu tako to ete iz menija palete izabrati opciju Save Swatches.
Boje moete birati sa fotografija, skeniranih doneete morati da birate omiljene boje
svaki put kada pokrenete Photoshop. Iz menija palete Swatches moete izabrati i
neku od petnaestak paleta uzoraka koje se isporuuju uz Photoshop. Palete uzoraka
se uvaju u direktorijumu Presets.
117

Alatka pipeta
Kada ste pomerali pokaziva mia preko uzoraka boja na paleti Swatches ili spek-
tralne trake na paleti Color, videli ste kursor u obliku pipete (kursor alatke Eyedrop-
per). Kao to i oekujete, boja koju pritisnete pipetom postaje aktivna. Prednost ove
alatke je to na isti nain radi i sa slikom - sa postojee slike moete pomou pipete
da izaberete boju neba, trave ili koe, a da pri tom ne morate pokuavati da pro
naete tu boju u prozoru Color Picker.
Pipeta je izuzetno korisna alatka, naroito kada retuirate sliku i treba da iskori-
stite boje koje se ve nalaze na njoj. Pritisnite bilo koje mesto na slici i boja koja se
nalazi ispod vrha pipete postae nova boja prednjeg plana. Ukoliko treba da izaberete
boju pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok birate boju pipetom.
Kada drite pritisnut taster mia i prevlaite pipetom preko slike, uzorak boje prednjeg
plana u kutiji sa alatkama menja boju kad god se pipeta nae iznad druge boje na
slici. Ukoliko ponete da povlaite mia u Photoshopovom prozoru, moete da - drei
i dalje pritisnut taster mia - odvuete pokaziva na bilo koje mesto na ekranu da
biste izabrali boje sa tapeta ili ikonica na radnoj povrini.

Opcije pipete na traci sa opcijama alatki (slika 8.9), omoguavaju da izberete

veliinu uzorka boje koji uzimate pipetom. Moete izabrati jedan piksel, uzorak
veliine 3 x 3 piksela, ili uzorak veliine 5 x 5 piksela.

Da biste u toku rada bilo koju alatku za slikanje (osim gumice), brzo pretvorili
u pipetu i promenili boju prednjeg plana, pritisnite taster Alt (Windows), odnosno
Option (Mac).

Evo jo jednog naina za dodavanje uzoraka paleti Swatches. Ovog

puta ete pozajmiti boje s fotografije.
1. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster I da biste
izabrali pipetu.
2. Pritisnite sliku u taki iju boju hoete da uzmete. Ako elite da to
bude boja pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac)
dok pritiskate boju pipetom.
 118

3. Otvorite paletu Swatches ukoliko ve nije otvorena. Postavite kur-

sor pipete na bilo koje prazno (sivo) polje na paleti Swatches.
Kursor menja oblik u kanticu s bojom.
4. Pritisnite jednom da biste smestili uzorak izabrane boje na
paletu.
5. Iz menija palete izaberite stavku Save Swatches.
6. Sledite uobiajenu proceduru imenovanja novog kompleta
uzoraka i snimite ga u Photoshopov direktorijum Presets.

Da biste uitali snimljenu datoteku sa uzorcima boja, izaberite stavku Load

Swatches iz menija palete Swatches. U direktorijumu Presets pronaite datoteku koju
hoete da koristite (slika 8.10) i pritisnite OK.

Odvojiemo nekoliko minuta za vebanje rada sa etkicom i pipetom.

Izaberite sliku s puno boja i otvorite je u Photoshopu. Zatim pratite
sledee korake:
1. Pre nego to ponete, izaberite opciju Save As a Copy iz menija
File da biste sauvali kopiju originalne slike ako sluajno snim-
ite i zatvorite izmenjenu verziju.
2. Pritisnite B da biste aktivirali etkicu. Otvorite potpaletu Brush
(ili paletu Brushes) i izaberite etkicu srednje veliine.
3. Postavite etkicu iznad obojenog dela slike, kao to sam ja
uradila na slici 8.11. Pritisnite Alt (Windows), odnosno Option
(Mac). etkica se pretvara u pipetu a kada pritisnete taster mia,
boja koja se nalazi ispod nje postaje boja prednjeg plana.
119

4. Pustite taster Alt (Option) i povlaite mia da biste slikali bojom

koju ste upravo izabrali.
5. Otvorite paletu Color (Window-Color), ako nije otvorena.
Postavite kursor etkice na spektralnu traku u dnu palete. Kursor
se menja u pipetu.
6. Izaberite neku drugu boju pa nacrtajte jo neto na slici. Koristite
istu etkicu ili se prebacite na olovku (pritisnite Shift+B), ili na
vazdunu etkicu (pritisnite njeno dugme na traci sa opcijama
alatki). Eksperimentiite s bojama i etkicama dok ih dobro ne
upoznate.
7. Ako vam nestane prostora za slikanje, izaberite File-Revert da
biste se vratili na originalnu sliku, pa ponite iz poetka.

Reimi meanja
U stvarnom svetu, kada etkicom punom boje preete preko mesta na koje je ve
naneta boja, deavaju se razliite stvari, u zavisnosti od boje koju nanosite - koliko je
providna, da li je prvi sloj mokar ili suv itd. U Photoshopu moete da kontroliete sve
ove faktore primenom takozvanih reima meanja (engl. blending modes). Nai ete ih
u padajuoj listi na traci sa opcijama alatki (slika 8.12). Reimi meanja su prime-
njivi na sve alatke kojima moete da crtate ili piete, ukljuujui olovku, peat i
alatke za prelive, kao i sve one za koje je to oiglednije. Kao to vidite, postoji prilino
velik broj reima meanja. Ukratko emo se osvrnuti na reime meanja i nain na
koji funkcioniu.
 120

Pretpostavimo da radite samo sa dve boje. Jedna je boja osnove, ona koja je ve
na platnu. Druga je boja za meanje, ona koju dodajete uz ukljuen reim meanja.
Meanjem dobijate treu, rezultantnu boju, koja varira u zavisnosti od toga kako ste
pomeali prve dve.
Na slikama od 8.13 do 8.35 prikazano je ta se deava kada odaberete svaku od
opcija iz padajue liste reima meanja. (U primerima je koriena tvrda etkica
umoena" u jarkoruiastu boju, na svetlozelenoj podlozi, osim u primerima sa slo-
vom R, gde su boje obrnute.)
121
122
123

Saetak
U ovoj opirnoj lekciji opisali smo razliite naine biranja i nanoenja boja na sliku
u Photoshopu. Prvo ste nauili razliku izmeu boje prednjeg plana (boje etkice ili
olovke) i boje pozadine (boje platna ispod slike).
Prozor Color Picker, paleta Color i paleta Swatches sadre boje kojima slikate.
Lake je koristiti palete Color i Swatches nego Color Picker, zato to ih moete ostaviti
otvorenim dok radite. Nauili ste da za biranje boja sa palete ili sa slike koristite
pipetu zajedno sa etkicom.
Na kraju, opisali smo reime meanja, tj. nain na koji meusobno reaguju dva
sloja boje ili slike.
Da li ste se ikad pitali zato su slikari uvek okrueni krpama umoenim u boju i zato
su im ruke, nokti i odea umazani bojom? Zato to se ne slika samo etkicama; pone-
kad slikate prstom, paretom tkanine, laktom, ili neim drugim to vam pomae da
pomeate boje, da neznatno posvetlite sliku ili da je potamnite. U ovom poglavlju ete
nauiti trikove koje slikari i fotografi koriste jo od same pojave ovih vrsta umetnosti.

Razmazivanje
Razmazivanje (engl. smudge) predstavlja slikarski termin za meanje dve ili vie boja.
U Photoshopu postoji vie naina razmazivanja, kao to postoji vie naina za
gotovo svaku operaciju. Najoigledniji i najbri nain za stapanje objekta slike sa
pozadinom, jeste upotreba alatke za razmazivanje (Smudge).

Korienje alatke za razmazivanje

Alatka Smudge izgleda i radi kao prst. U kutiji sa alatkama deli pregradak sa alat-
kama Blur (za zamagljivanje) i Sharpen (za izotravanje). Alatka Smudge razmazuje
izabranu boju du pravca u kome povlaite mia. Ne moe biti jednostavnije. Ipak,
na traci sa opcijama alatke morate da podesite pritisak kojim vuete prst (opcija
Strength). Kada je vrednost parametra Strength 100%, prstom briete svu boju. Pri
vrednosti 50% boja se razmazuje, a pri 25%, razmazivanje je manje. Na slici 9.1
prikazani su rezultati razmazivanja pri razliitim vrednostima parametra Strength.
Photoshop tretira alatku za razmazivanje kao etkicu, pa izborom odgovarajue
veliine etkice sa palete Brushes moete podesiti irinu traga prsta.
125

Alatku Smudge moete koristiti i za simuliranje slikanja prstima (opcija Finger

Painting). Ako potvrdite ovu opciju, svaki potez poinje bojom prednjeg plana. Ova
mogunost je veoma zgodna kada morate da razmaete malo boje na postojeoj slici
- na primer, da sakrijete nepotreban deo originalne fotografije. Slika 9.2 prikazuje
primer slikanja prstima. O v a mi je slika posebno draga. Ovekoveila je trenutak
kada m a m a i sin preuzimaju svog novog kunog ljubimca iz prihvatilita za make.
Ali, neko je dao maki udno ime, koje vidite ispisano na kartici prikaenoj na
kavez, na slici levo.

Podeavanje opcija alatke za razmazivanje

Na traci sa opcijama alatki (slika 9.3), podeavaju se jaina razmazivanja (Strength),
slikanje prstom (Finger Painting) i reimi meanja (Mode). Pritisnite strelicu pored
polja Strength da biste pristupili klizau, a zatim njime podesite jainu. Ukoliko
ne elite sa koristite kliza, na tastaturi otkucajte jednocifreni broj da biste zadali
 126

vrednost parametra Strength u koracima od 10. Na primer, otkucajte 4 da biste dobili

vrednost 40. (Ovaj trik vai za sve Photoshopove klizae.) Ako vam se svia ova pre-
ica, ali elite precizniju kontrolu, otkucajte tanu vrednost, ali kucajte brzo jedan
broj za drugim.

Potvrdite opciju Finger Painting ako hoete da prilikom povlaenja alatkom

Smudge dodate malo razmazane boje. U suprotnom, ostavite ovu opciju iskljuenom.
Reimi meanja se nalaze u padajuoj listi Mode. Alatka Smudge ne nudi sve
reime meanja o kojima ste uili u prethodnoj lekciji. Ipak, pored reima Normal, tu
su i Darken, Lighten, Hue, Saturation, Color i Luminosity. Oigledno je da su reimi
Darken i Lighten najkorisniji. Ovi reimi utiu samo na piksele koji su svetliji,
odnosno tamniji, od poetne boje. Reim Darken utie na svetlije piksele, a Lighten
na tamnije.

Alatke za promenu otrine slike

Pogledajmo sada alatke za promenu otrine slike - Blur i Sharpen - koje su odline
za retuiranje slika, otklanjanje manjih nedostataka i izotravanje objekata. One ne
mogu da spasu veoma lou fotografiju, ali ine uda na slikama koje imaju manje
nedostatke. Alatkom Sharpen moete da poveate kontrast, stvarajui iluziju otrije
slike, dok je alatka Blur najkorisnija za uklanjanje neeljenih detalja u pozadini i
zamagljivanje onih delova slike koje posmatrai ne bi trebalo da zapaze. Alatke za
promenu otrine slike prikazane su na slici 9.4.
127

Alatka za zamagljivanje
Alatka Blur zamagljuje (defokusira) sliku. Pod zamagljivanjem podrazumevam
umekavanje ili ujednaavanje piksela. Izaberite alatku Blur u kutiji sa alatkama.
Na traci sa opcijama pojavie se opcije alatke Blur (slika 9.5). Dok radite sa alatkom
Blur, alatku Sharpen privremeno birate pritiskom na Alt (Windows), odnosno Option
(Mac), i obrnuto. Opcija Use All Layers ima smisla samo kada slika na kojoj radite
ima vie od jednog sloja.

Opcije za alatke Sharpen i Blur gotovo su iste kao ranije opisane opcije alatke
Smudge. Na raspolaganju su vam isti reimi meanja (Mode) i isti naini pode-
avanja jaine poteza (Strength).
Na slici 9.6 izbliza je prikazano dejstvo alatke Blur. Cvetovi su bili odlini, ali je
lie izgledalo kao da su ga napale biljne vai. Paljivom upotrebom alatke za zama-
gljivanje, ovakvi nedostaci se mogu prikriti. Na slici 9.7 prikazana je fotografija pre i
posle retuiranja.
 128

Kada zamagljujete delove slike, vodite rauna o tome da obuhvatite celu oblast
koju hoete da zamaglite. Pikseli koje propustite da defokusirate isticae se i delovae
vrlo sumnjivo. Pored toga, ne zaboravite da moete promeniti veliinu etkice tako
to ete izabrati drugu etkicu iz palete Brushes. Za alatku Blur preporuujem etkicu
mekih ivica, ali ne i za alatku Sharpen. Kada izotravam delove slike, vie volim da
koristim malu etkicu tvrdih ivica, da bih tano znala na emu sam. Verovatno ete
otkriti i da je bolje da radite na uveanom prikazu slike, jer ete tako bolje upravljati
alatkom.

Alatka za izotravanje
Alatka Sharpen je direktna suprotnost alatki Blur. Dok alatka Blur umekava piksele,
alatka Sharpen ih izotrava i istie poveavanjem kontrasta izmeu susednih piksela.
Zbog njihove meusobne veze, ove dve alatke su smetene u isti pregradak Photo-
shopove kutije sa alatkama. Pritiskanjem trouglia u donjem desnom uglu pregratka
129

otvara se potpaleta s koje moete izabrati jednu od ove dve alatke, ili alatku Smudge.
Alatke Blur i Sharpen moete aktivirati i ako pritisnete taster R (od retuiranje?). Priti
snite Shift+R da biste prelazili s jedne alatke na drugu. Na slici 9.8 prikazan je cvet pre
i posle izotravanja njegovog sredita alatkom Sharpen.

Izotravanje je najbolje kada se primenjuje u malim dozama. Ako alatkom pre

vie prelazite preko odreene oblasti slike, ili ako zadate preveliku vrednost parame
tra Strength, boje e pregoreti" pa e slika izgledati gore nego na poetku. Na slici
9.9 prikazan je primer preteranog izotravanja.
Osim toga, ne zaboravite da ak ni magija Photoshopa ne moe na sliku vratiti
neto ega nije ni bilo. Uvek radite sa najjasnijim i najotrijim slikama koje moete da
dobijete. Bolje je da ponovo skenirate fotografiju nego da pokuavate da spasete onu
koja je loe skenirana. Ako je cela fotografija mutna, nemojte pokuavati da je izo
trite nego je stavite sa strane i saekajte dok ne ponete da koristite filtre (lekcija 15).
 130

Prekinimo zaas opisivanje drugih alatki da bismo isprobali alatke

Blur i Sharpen. Otvorite bilo koju pogodnu sliku u Photoshopu i pra-
tite sledee korake:
1. Izaberite alatku za zumiranje i pritisnite jednom unutar prozora
sa slikom da biste uveali prikaz slike.
2. Aktivirajte alatku Blur. Sa palete Brushes na traci sa opcijama
alatke izaberite jednu od mekih etkica.
3. Otkucajte 5 na tastaturi da biste pritisak etkice (parametar
Strength) podesili na 50%.
4. Povlaite alatkom Blur preko slike i pogledajte rezultat (slika
9.10).
131

5. Pritisnite Shift+R da biste preli na alatku Sharpen. Izaberite

tvrdu etkicu. Povlaite je preko nekog drugog dela slike. Poku-
ajte da je povlaite du ivica objekta i pogledajte rezultat
(slika 9.11).

6. Pokuajte da izotrite oblast koju ste prethodno zamaglili. Moete

li da je vratite u prvobitno stanje? (Verovatno ne.)
7. Da biste se dodatno zabavili, preite na alatku Smudge i sami
uoite razliku izmeu dejstva alatki Blur i Smudge.
8. Vebajte rad sa ovim alatkama pri razliitim vrednostima para-
metra Strength i sa razliitim etkicama. Ako vam nestane pro-
stora za rad, zadajte komandu Revert (File-Revert), ili pritisnite
snimak na vrhu palete History da biste se vratili na originalnu
sliku.

Alatke za toniranje
Photoshop je, pre svega, digitalni ekvivalent mrane komore za razvijanje foto-
grafija, pa je logino da neke od njegovih najkorisnijih alatki imitiraju tehnike koje
fotografi koriste za posveti javan je i zatamnjivanje delova slike, kao i za dobijanje
intenzivnijih boja. U alatke za toniranje spadaju: alatka za posvetljavanje (Dodge),
alatka za potamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge). Alatke Dodge i Burn su suprot-
nosti, kao Blur i Sharpen, ali - umesto da utiu na kontrast susednih piksela, one
posvetljuju ili zatamnjuju izabranu oblast. Suner menja zasienost boje u oblasti
u kojoj je primenjen.
 132

Alatke Dodge i Burn

U fotografskoj mranoj komori, posvetljavanje se postie mahanjem odgovarajuom
alatkom - najee kartonskim krugom zakaenim za icu - izmeu filma koji se osve-
tljava i fotopapira. Time se blokira deo svetla, pa onaj deo slike koji je bio delimino
zaklonjen, ispada svetliji na razvijenoj fotografiji. Ova tehnika se ponekad zove i
zadravanje" (engl. holding back), zato to zadravate svetlost da ne dospe do papira.
Photoshopova alatka Dodge (slika 9.12) izgleda kao njena fotografska verzija.

Zatamnjivanje daje rezultat suprotan posvetljavanju - umesto da posvetli iza-

branu oblast, alatka Bum je zatamnjuje. U fotografskoj mranoj komori, zatamnji-
vanje se postie ili pomou probuenog kartona (suprotno od alatke Dodge), ili
blokiranjem svetla rukom, tako da svetlost stie samo do onih oblasti fotopapira
(slike) koje treba zatamniti. Ikonica Photoshopove alatke B u m ima oblik savijene
ake, u poloaju koji omoguava proputanje uskog snopa svetla.
Aktivirajte alatku Dodge. Padajua lista Range na traci sa opcijama alatki nudi
tri opcije:
Shadows
Midtones
Highlights
Ove opcije ukazuju na vrstu piksela na koje e alatka uticati. Ako hoete da pode-
site tamnije oblasti slike, tj. da ih posvetlite a da pri tom svetlije oblasti ostanu nedir-
nute, izaberite opciju Shadows. Za alatku Dodge, podrazumevana opcija je Midtones
(srednji tonovi). To je dobar izbor kada elite da izmenite piksele srednjih tonova ili
kada niste sigurni ta treba da radite. Izaberite Highlights kada hoete dodatno da
posvetlite oblasti koje su ve svetle, a da tamnije oblasti ostanu nepromenjene. Na
slici 9.13 prikazan je rezultat posvetljavanja i zatamnjivanja fotografije snimljene
napolju, po sunanom danu, ali u senci. O v a fotografija je prikazana i na stranama
u boji.

Suner
Moda ete se iznenaditi, ali korienje sunera je jo jedan trik iz mrane komore.
Kada se vidi da slika u kadici sa razvijaem ne postaje dovoljno tamna, ili kada
izgleda da je premalo eksponirana ili da su joj boje slabe, fotograf je esto moe spa-
siti tako to e nakvasiti sunder sveim, istim razvijaem i njime direktno trljati
mokru sliku u kadici. Kombinacija blagog poveanja temperature usled trenja i uti-
caja svee hemikalije moe uiniti da se od neupotrebljive slike dobije prihvatljiva.
Naravno, to nije zamena za ispravno eksponiranje.
133

Photoshopov suner (Sponge) radi otprilike isto to. Na slici u boji, on poveava (ili
smanjuje - vrlo fleksibilna alatka) zasienost boja u oblasti na koju ga primenite. Na
slici u sivim tonovima, suner poveava ili smanjuje kontrast tako to pomera nivo
sive boje od srednjih tonova ili ka njima. Kada koristite sunder, treba da podesite
njegove parametre na traci sa opcijama da biste zadali da li on treba da intenzivira
boje (povea zasienost), ili da ih izbledi (smanji zasienost). Na slikama 9.14 i 9.15
prikazana je fotografija umskog predela, pre i posle primene alatke Sponge. Ove
slike moete videti i u punom sjaju, na stranama u boji.
 134

Opisane alatke su odline za fino podeavanje slika i za dobijanje svetlih i tam-

nih oblasti na povrinama objekata. Koristite ih u malim dozama da biste poboljali
izgled slika.
135
137

153

167

179
Mnogo je lake raditi s digitalnom bojom nego s pravom. Nema miris, nikad se ne
prosipa po stolu, a nema ni umazanih etkica koje treba prati kada se posao zavri.
Tragovi boje vam ne ostaju po rukama i odei, ak ne treba ni da ekate da se boja
osui. U Photoshopu moete da crtate od nule, poevi od prazne strane i koristei
je kao da radite u bilo kom drugom grafikom programu, a moete i da uzmete
postojeu sliku i da je obradite. U ovoj lekciji istraiete oba naina rada.
Kada govorim o slikanju" u digitalnom carstvu, mislim - naravno - na obradu
slika na naine koji imitiraju klasine slikarske tehnike. Poto imitiramo stvarnost,
moda ete pomisliti da e broj slikarskih tehnika koje moete koristiti biti ogranien
- ali nije tako. Na primer, niste ogranieni samo na akvarel i ulje. Pri slikanju u Pho
toshopu moete koristiti i drvene bojice, pastele, kredu, ugljen, ak i neonske cevi,
kao to danas ine mnogi umetnici i studenti slikarstva.
Digitalno slikanje je najspektakularniji i najzabavniji deo rada u Photoshopu, a
ipak je prilino jednostavno. Kada savladate Photoshopove alatke za slikanje, stei
ete nove vetine i biti u stanju da napravite pristojne slike.

Simuliranje razliitih slikarskih tehnika

Jadan od izuzetnih Photoshopovih trikova jeste simuliranje izgleda drugih medija.
Efekat se moe postii upotrebom filtara (u ovoj lekciji skoiu malo unapred i upo
znati vas s nekim od Photoshopovih umetnikih" filtara). Pored toga, efekat je
mogue postii i alatkama za razmazivanje (Smudge) i zamagljivanje (Blur), ili
biranjem proizvoljnih etkica i paljivim nanoenjem boje, uz primenu odreenog
reima meanja. Sliku moete poeti da crtate iz poetka, a moete poeti i od foto
grafije i uiniti da lii na akvarel, ulje ili bilo koji od desetak stilova - ak i gipsani
bareljef. Koju god metodu da upotrebite, rezultat e vas zadiviti.
138

Vodene boje
Umetnici koji koriste konvencionalne slikarske tehnike i medije, veoma potuju one
koji izaberu da se bave akvarelom. To je verovatno medij s kojim se najtee izlazi na
kraj. Morate raditi na mokro" da biste meali boje, ali ne sme da bude toliko mokro
da se slika pretvori u blato. Akvarel je mnogo lake napraviti digitalno. Poeemo
s tehnikom filtriranja koja ini da fotografija izgleda kao da je naslikana vodenim
bojama.

Pretvaranje fotografije u akvarel

Photoshop ima filtar Watercolor koji pretvara sliku u akvarel. Ovaj filtar se nalazi u
podmeniju Filter-Artistic (slika 10.1).
 139

U Photoshopovoj terminologiji, filtri su skupovi instrukcija ugraeni u program

(ili prikljueni" kao dodatni programski moduli), koji primenjuju specijalne efekte
na slike. Na primer, jedan od Photoshopovih filtara pretvara sliku u aru sastavljenu
od taaka. Drugi simulira drvene bojice. Postoje na desetine filtara. Neki su sastavni
delovi programa, druge prodaju nezavisni proizvoai, a trei se distribuiraju besplat-
no ili kao server. U lekcijama 14, 15 i 16 bie vie rei o raspoloivim vrstama filtara
i o tome gde se mogu nabaviti.
Filtar Watercolor je najefikasniji na slikama koje imaju velike, iste povrine, bez
mnogo detalja. Osim toga, poto Watercolor ima tendenciju da zatamni pozadine i
senke, najbolje je poeti sa slikom koja ima svetlu pozadinu. Na slikama koje slede
nalazi se buket snenobelog cvea. Kada izaberete filtar Watercolor (kao i gotovo
svaki drugi Photoshopov filtar), otvara se okvir za dijalog (slika 10.2) koji sadri
umanjen prikaz slike i skup klizaa kojima podeavate nain transformisanja slike.
U Photoshopu CS, okviri za dijalog mnogih filtara nude i listu raspoloivih filtara i
umanjen prikaz dejstva filtra na sliku. Ako pritisnete taster mia i povlaite sliicu,
ona e se pomerati unutar polja za prikaz tako da moete da vidite kako parametri
koje ste zadali utiu na razliite delove slike. Veina Photoshopovih filtara ima sline
okvire za dijalog i parametre. Kada isprobate jedan, i sa ostalima ete se lako snai.

Za primenu filtra potrebno je od nekoliko sekundi, do minut ili vie. Ako na uma-
njenom prikazu slike odmah ne vidite dejstvo filtra, pogledajte indikator napredo-
vanja na statusnoj traci u dnu prozora filtra. Indikator ukazuje na stepen zavretka
procesa izraunavanja i primene filtra. Kada indikator doe do kraja, efekat e biti
potpuno primenjen na sliku.
Vrednosti opcije Brush Detail kreu se od 1 do 14, pri emu vrednost 14 daje naj-
vie detalja, dok vrednost 1 daje rasplinut efekat. U zavisnosti od prirode slike koju
obraujete i vaih afiniteta, moda ete eleti da ponete eksperimente sa vredno-
stima od 9 do 12. Vrednosti parametra Shadow Intensity mogu se podesiti od 0 do 10.
Ipak, ako ne elite da postignete specijalne efekte, ostavite ovu vrednost na 0. Filtar
Watercolor previe zatamnjuje senke, ak i kada je opcija Shadow Intensity podeena
na 0. Ve pri vrednostima 3-4, slika postaje gotovo potpuno crna. Vrednosti parame-
tra Texture nalaze se u opsegu od 1 do 3. Ove promene su veoma suptilne, pa se
140

moda pitate da li uopte utiu na sliku. Utiu, ali su efekti vidljiviji kada je vrednost
parametra Brush Detail mala. Na slici 10.3 prikazala sam uticaj razliitih kombina-
cija parametara Brush Detail i Texture da biste videli razlike.

Moda neete hteti da sve svoje fotografije pretvorite u imitacije

akvarela, ali neke izgledaju zaista dobro posle primene ovog filtra.
1. Naite sliku za koju mislite da bi dobro izgledala kao akvarel, ili
sa Samsove Web lokacije uitajte onu koja se koristi u ovom pri-
meru. Slika se zove Rhodies. j pg. Da biste stigli na Samsovu
lokaciju, u adresno polje itaa Weba upiite www. samspubli -
shing. com, a zatim otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog
izdanja knjige (0-672-32592-6).
 141

Kada se uita glavna stranica knjige, pritisnite hipervezu Down-

loads da biste doli do datoteka. Otvorite preuzetu sliku u Photo-
shopu i podesite boje po elji. Lino smatram da bi slika trebalo
da bude svetlija, pa sam je posvetlela. (Ako ste zaboravili kako
se to radi, vratite se na lekciju 6, Podeavanje boja" da biste se
podsetili.) Ne zaboravite da, uopteno govorei, Photoshopovi
filtri imaju tendenciju da potamnjuju slike, pa se pobrinite da
slike ne budu previe tamne pre primene filtara.
2. Izaberite Watercolor iz podmenija Filter-Artistic.
3. U prozoru filtra Watercolor, pomou klizaa podesite kombi-
naciju parametara Brush Detail i Texture koja vam se dopada
(slika 10.4).
Vrednost parametra Shadow Intensity ostavite na 0, osim ako
elite dosta crne boje na slici.
4. Pomerajte umanjeni prikaz da biste pogledali detalje tako to
ete drati taster mia i povlaiti pokaziva u obliku ake koji e
se pojaviti u polju za prikaz.
5. Kada zavrite, pritisnite dugme OK da biste primenili izmene.
6. Ako slika deluje bezbojno, upotrebite alatku Sponge da pojaate
boje.

C r t a n j e a k v a r e l a iz p o e t k a
Ponekad nemate fotografiju koju biste pretvorili u akvarel, ili hoete da sami napra-
vite sliku od nule. Moda elite da primenite drugaiji stil vodenih boja od onih koje
nudi filtar Watercolor. Ako radite strpljivo i promiljeno, moete napraviti akvarele
142

koji izgledaju kao da su naslikani pravom etkicom na papiru. Otvorimo nov doku-
ment u Photoshopu i slikajmo.
U lekciji 7, etkice i umetnike alatke", nauili ste kako se koristi alatka Brush.
Kao to se seate, korienjem trake sa opcijama alatki veoma jednostavno moete da
preete s velike etkice na malu, ili da promenite providnost. Lino volim da otvorim
i paletu Swatches i da iz nje biram boje, a ne da svaki put otvaram prozor Color Picker.
Slobodno prelistajte ponovo tu lekciju ako treba da se podsetite ovih postupaka.

Providnost (engl. transparency) jedna je od vanih karakteristika pravih akvarela.

Da biste dobili sintetiki" akvarel, podesite neprovidnost etkice, parametar O p a -
city, na vrednost ne veu od 75%. Tada e providnost boja biti 25%, to otprilike
odgovara vodenim bojama. Isprobajte etkicu na praznoj strani i videete da, kada
povlaite preko prethodno nacrtanih poteza, boja tamni. Potvrdite opciju Wet Edges
da biste dobili jo uverljivije poteze etkicom. O v a opcija dodaje jo boje du ivica
poteza, pa izgleda kao da se tu skuplja pigment, to lii na slikanje pravim, veoma
razreenim vodenim bojama.
Umetnici koji slikaju akvarel na papiru esto prvo crtaju obrise, a zatim dodaju
detalje. Slika 10.5 prikazuje poetak crtanja jabuke vodenim bojama. Nacrtala sam
voku, njenu drku i list, pa sada popunjavam list malom etkicom. Kada radite na
ovako sitnim detaljima, uveajte prikaz slike.
 143

Jo jedan koristan trik za crtanje akvarela jeste korienje gumice (alatke Eraser),
kao da je etkica natopljena istom vodom, za posvetljavanje previe tamne boje
koju ste naneli. Ako elite da neznatno posvetlite boju, zadajte veoma malu vrednost
parametra Opacity. S druge strane, ukoliko vam se etkica izmakla iz ruke pa treba
da oistite delove oko ivica poteza, zadajte veliku vrednost parametra Opacity. Ne
zaboravite da alatka Eraser uvek brie do boje pozadine. Ako ste tokom slikanja
menjali boje, obavezno vratite boju pozadine na ono to biste hteli da vidite kada
budete brisali gumicom, ili drite sliku na zasebnom sloju a ne na sloju pozadine.

Veina pravih akvarela nacrtana je na specijalnom, jako teksturiranom papiru

za rad sa vodenim bojama. Ako elite da i va akvarel ima istu takvu, zrnastu struk-
turu, upotrebite filtar Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) da biste - kada zavrite
s crtanjem - slici dodali teksturu papira za akvarele. Meutim, nemojte da primenju-
jete ovaj filtar dok sve ne zavrite, zato to e svaka naknadna dorada promeniti tek-
sturu. Na slici 10.6 prikazana je primena filtra Texturizer.

Tekstura Canvas najbolje simulira papir za akvarele, naroito ako malo smanjite
veliinu zrna (opcija Scaling). Tekstura Sandstone je takoe dobra. Kada je koristim,
obino podesim Scaling na 70%, a Relief na 3. Koristite klizae da biste podesili ove
144

parametre, tj. veliinu zrna i reljefnost. Mislim da ponovna primena iste teksture, ali
sa svetlom koje dolazi iz suprotnog pravca (opcija Light Dir), najbolje simulira tek-
sturirani papir. Naravno, slike moete i odtampati na pravom papiru za akvarele.
Tanji papiri ove vrste sasvim lepo prolaze kroz mlazne tampae.

Uljane boje
Ulja izgledaju potpuno razliito od akvarela, a Photoshop izuzetno uspeno imitira
taj izgled. Slike raene u ulju odlikuju se neprovidnou boja, jasno vidljivom tekstu-
rom platna, i debelim, ponekad i trodimenzionalnim slojem boje. Da biste u Photo-
shopu dobili kompletan efekat, moda ete morati da kombinujete nekoliko tehnika.
Kao i pravi slikari, poeemo nanoenjem podloge.

Priprema p o d l o g e
Kada slikar zapoinje uljani pejza, obino prvo skicira scenu pomou nekoliko
linija, esto koristei ugljen ili olovku da bi postavio horizont i velike povrine. Zatim
umae debelu etkicu u razreenu boju i poinje da nanosi podlogu. Na taj nain
definiu se sve ujednaeno obojene povrine: nebo, zemlja, more i svi drugi jasno
uoljivi elementi, kao to su velika stena, litica i slino. Nanoenjem podloge formira
se osnova slike, tako to se definiu boje i svetloa njenih razliitih delova. Posle toga
treba samo dodati detalje.
Photoshopov filtar Underpainting posmatra" sliku na koju ga primenjujete i
svodi je na slian skup jednobojnih blokova. Na slici 10.7 primenjujem filtar Under-
painting na fotografiju jezera. Ako hoete da uitate ovu fotografiju da biste na nju
primenili sve ovo o emu itate, znajte da se ona zove F a l l Pond i da se nalazi na
Samsovoj Web lokaciji koja je ve pominjana u ovoj lekciji.
 145

Nanoenjem podloge dobijate osnovne elemente slike, bez detalja. Ako koristite
filtar Underpainting, podesite njegove parametre. Parametar Texture je isti kao i u
filtru Texturizer koji smo koristili za izradu akvarela. Meutim, ovde elite da vie
istaknete teksturu, pa treba da zadate veu vrednost parametra Relief, a verovatno
i veu vrednost za Scale ako slikate na platnu. Pored platna (Canvas), moete slikati
i na juti (Burlap), kamenu (Sandstone), cigli (Brick), ili na materijalima koje uitate
s nekog drugog mesta. Vrednosti opcije Brush Size kreu se od 0 do 40. Manje etkice
zadravaju vie teksture i detalja originalne slike. Vee etkice daju pomalo zamr-
ljane povrine i uklanjaju sve detalje. Vrednosti opcije Texture Coverage takoe su u
opsegu od 0 do 40. Nie vrednosti manje otkrivaju teksturu, a vee je istiu. Pri nano-
enju podloge, tekstura se otkriva samo na mestima premazanim bojom, a ne na
elom platnu.

Osobine slike u ulju veoma su razliite od osobina akvarela. Poku

ajmo da na fotografiju primenimo tehnike slikanja uljanim bojama.
1. Kao i obino, poinjemo pripremanjem slike. Podesite boje i
opsecite sliku po potrebi.
2. Otvorite okvir za dijalog filtra Underpainting (Filtar-Artistic
-Underpainting).
3. Podesite opciju Brush Size na 6, a Texture Coverage na 21. Zada-
vanjem ovih vrednosti zadraete veinu detalja sa slike.
4. Izaberite teksturu Canvas (platno), a opciju Scaling podesite na
oko 70%. Tekstura ne treba da bude prejaka da ne bi uticala na
detalje koje ete kasnije dodati slici.
5. Podesite opciju Relief na 7, a smer svetlosnog izvora (Light) na
Top Right. Tekstura e se videti tek toliko da bude jasno da je slika
na platnu a ne na kamenu.
6. Pritisnite dugme OK da biste primenili filtar. Na slici 10.8 prika-
zan je rezultat dosadanjeg rada.

N a n o e n j e boja
Posle primene filtra Underpainting, slika ostaje pomalo nejasna - to je dobro za
neke namene, ali deluje nedovreno. Slikar bi nastavio rad na slici nanoenjem
dodatnih boja preko oblasti koje zahtevaju vie detalja, pa ete i vi to uraditi da biste
zavrili jesenji pejza.
Poto su etkice za uljane boje pomalo krute, izaberite tvrdu etkicu. Ako je opcija
Wet Edges na traci sa opcijama alatki ukljuena, iskljuite je. Verovatno ete hteti i
da promenite reim meanja, mada e reim Normal odgovarati onim delovima
slike na kojima treba da se vide nanosi boje. Ipak, za drvee, verovatno e najkori-
sniji biti reim Dissolve. Upotrebite ga, kao to je prikazano na slici 10.9, da biste
istakavanjem dodali boje preko podloge. (Istakavanje, engl. stippling, znai crtanje
146

samim vrhom tvrde okrugle etkice, tako da nanosite take, a ne poteze boje. Reim
Dissolve veoma dobro simulira ovaj efekat.) Menjajte veliine etkica i neprovidnost
(parametar Opacity) da biste poveali ili smanjili koliinu boje koju nanosite svakim
potezom.

Moete nastaviti da slikate po ovoj slici sve dok ne bude izgledala kao ulje, ili je
upotrebiti kao osnovu za isprobavanje drugih filtara i efekata. Na slici 10.10, prime-
nila sam filtar Texturizer (Filter-Texture- Texturizer) da bih slici vratila teksturu
platna koja se izgubila pri doradi. Pogledajte zavrenu sliku na stranama u boji.
 147

Olovka i filtar Colored Pencil

Alatka Pencil (olovka) oduvek je bila deo svakog grafikog programa. Veoma je kori-
sna ako je pravilno upotrebite. Alatka Pencil deli mesto u kutiji sa alatkom Brush
(etkicom). Olovku, kao i svaku drugu etkicu, moete upotrebiti i za povlaenje
linije, oznaavanjem njenih krajnjih taaka. Pritisnite tamo gde elite da linija pone,
a zatim drite Shift i pritisnite taku u kojoj treba da se zavri. Photoshop iscrtava
liniju. Ako nastavite da pritiskate Shift+taster mia, Photoshop iscrtava nove seg-
mente linije. Olovka moe da poslui i kao gumica, ukoliko potvrdite opciju Auto-
-Erase na traci sa opcijama alatki. Kada je potvrena opcija Auto-Erase i olovkom
pritisnete piksel iste boje kao to je aktivna boja prednjeg plana, obrisaete piksel,
tj. dodeliete mu boju pozadine. Ova mogunost je korisna za ienje ivica prave
linije ili brisanje unutar nje.
Olovke su odline za retuiranje i crtanje linije debljine jednog piksela, ali je
njima inae teko crtati. (Naravno, za alatku Pencil moete izabrati bilo koji oblik
etkice, ali tada ona funkcionie kao etkica, a ne kao olovka.) S olovkom ete lake
raditi ako uveliate prikaz na 200% ili vie, tako da vidite pojedinane piksele.
Pomoi e vam i ako brzinu mia podesite na Slow, ali je jo bolje da umesto mia
koristite grafiku tablu.
Ukoliko elite da vidite kako izgleda crte olovkom, a da se ne muite s crtanjem,
isprobajte filtar Colored Pencil (Filter-Artistic-Colored Pencil) ili filtar Crosshatch
(Filter-Brush Strokes-Crosshatch). Filtar Colored Pencil (slika 10.11) daje laku
i stilizovaniju verziju originalne slike. Crte e izgledati jo bolje ako ga, posle pri-
mene filtra, prevedete u sive tonove. Filtar Crosshatch, primenjen na istu fotografiju
(slika 10.12), zadrava mnogo vie boja i detalja, ali slika i dalje izgleda kao crte
nacrtan perom.
148

Krede i ugljen
Crtei kredom (engl. chalk) i ugljenom (engl. charcoal) nalaze se u muzejima i umet-
nikim kolekcijama irom sveta. Umetnici vole ove materijale zato to se jedno-
stavno koriste, i zato to se njima mogu dobiti linije najrazliitijeg izgleda. Otrina
linija zavisi od naina na koji drite kredu ili ugljen.
 149

Kredama se moe crtati po bezmalo svim vrstama podloga - od zrnastog papira,

preko zidova od cigle, do trotoara. U Photoshopu, crtei kredom omoguavaju da u
potpunosti iskoristite filtre Texture. Crte moete postaviti na kamen, jutu, ili na tek-
sturu koju ste uvezli iz drugog izvora.
Kreda i ugljen, za razliku od boja, pre svega slue za crtanje linija a ne veih,
ravnih povrina. Mislite o tome kada birate objekte za crtanje. Naravno, ove alatke
moete iskoristiti i za senenje linijama ili rafurama; osim toga, linije nacrtane kre
dom ili ugljenom moete i razmazivati do mile volje. Ako crtate od nule, ponite sa
relativno jednostavnim crteom pa ga zatim doradujte. Ukoliko u crte kredom ili
ugljenom pretvarate postojeu fotografiju ili skeniranu sliku, izaberite onu koja ima
dobro definisane ivice i detalje.

Filtar C h a l k and C h a r c o a l
Kada primenite filtar Chalk and Charcoal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal),
videete da on svodi sliku na tri boje: tamnosivu, boju prednjeg plana i boju poza-
dine. Za kredu se koristi boja pozadine, a za ugljen - boja prednjeg plana. Oblasti
koje nisu obraene kredom ili ugljenom postaju sive. Treba malo da eksperimenti-
ete da biste pronali prave boje.
Slika 10.13 prikazuje okvir za dijalog Chalk & Charcoal, koji upravlja radom
ovog filtra. Moete da podesite veliinu oblasti na koje deluju ugljen (opcija Char-
coal Area) i kreda (opcija Chalk Area). Opseg klizaa je od 0 do 20. Ponite negde
oko sredine pa menjajte vrednosti dok ne dobijete kombinaciju koja odgovara datoj
slici. Vrednost parametra Stroke Pressure kree se u opsegu od 0 do 5, a najbolje je da
ga drite na 1 ili 2 ukoliko ne elite da se slika pretvori u skup ravnomerno obojenih
povrina.
150

Filtar Chalk and Charcoal odlino odgovara svim slikama sa dovoljno

jakim kontrastom. Isprobajte ga na portretu.
1. Otvorite sliku, a zatim i okvir za dijalog filtra Chalk and Char-
coal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal).
2. Podesite parametre Charcoal Area i Chalk Area na 10 ili manje.
Kada prvi put radite s nekim filtrom, uvek ponite od srednjih
vrednosti raspoloivih parametara, pa ih zatim poveavajte ili
smanjujte, prema potrebi.
3. Podesite parametar Stroke Pressure na 1 ili 2. Ako vam se svia
ono to vidite u polju za prikaz, preite na korak 4. U suprotnom,
eksperimentiite s drugim vrednostima ovog parametra.
4. Pritisnite OK da biste primenili filtar. Na slici 10.14 prikazano je
dejstvo ovog filtra na portret iz prethodnog primera.

5. Izaberite alatku Eraser (gumicu) i briite njome da bi boje poza

dine vie dole do izraaja.
6. Aktivirajte alatku Brush (slikarsku etkicu) da biste pojaali boje
prednjeg plana.
7. Pipetom izaberite sivi ton, ukoliko treba da ga dodate slici. (Ovaj
filtar koristi sivu boju kao treu i to ne moete menjati.)
8. Kada budete zadovoljni crteom, snimite ga.
 151

Alatka za razmazivanje (Smudge) radi veoma lepo s crteima uraenim kredom

i ugljenom (tj. obraenim pomou filtra Chalk and Charcoal). Upotrebite je da biste
umekali liniju ili stopili dve boje - ba kao to biste uradili prstom ili rukom na
papiru. Photoshopove alatke Blur i Sharpen takoe mogu da se iskoriste za izotra-
vanje ivica, odnosno za umekavanje linija bez razmazivanja.

Filtar C h a r c o a l
Filtar Charcoal (Filter-Sketch-Charcoal) koristite za pretvaranje slike u dobru imi-
taciju crtea ugljenom. Poto ne postoji ugljen u boji, crte ugljenom e biti najbolji
ako podesite boju prednjeg plana na crnu, a boju pozadine na belu - ili na neku
svetlu boju ako hoete da postignete efekat crtanja na papiru u boji. Okvir za dijalog
filtra Charcoal prikazan je na slici 10.15. Moete podesiti debljinu linije (opcija
Charcoal Thickness) na vrednost od 1 do 7, a koliinu detalja (opcija Details) na
vrednost od 0 do 5. Opcija Light/Dark Balance podesiva je u opsegu od 0 do 100
i kontrolie odnos izmeu boje prednjeg plana i boje pozadine.

Na slici 10.16 prikazane su dve verzije istog crtea make pretvorenog u crte
ugljenom - pre i posle blagog retuiranja pomou alatki Brush, Blur i Sharpen. Ako
umesto mia koristite grafiku tablu, lake ete pri retuiranju reprodukovati linije
i rafure koje daje filtar Charcoal.
152

Saetak
Uh! Ovo je bila iscrpna i naporna lekcija. Provedite neko vreme vebajui opisane
tehnike pre nego to nastavite.
U ovoj lekciji ste videli da je digitalno slikanje oblast u kojoj Photoshop zaista bri-
ljira. Moete nacrtati sliku od poetka, ili obraivati uitane digitalne fotografije,
skenirane slike ili slike koje ste napravili u nekom drugom, kompatibilnom pro-
gramu. Kada otvorite sliku u Photoshopu, razliiti filtri i etkice omoguavaju da je
pretvorite u dobru imitaciju ulja, akvarela ili crtea. Meu filtrima iz grupe Artistic
nalaze se i filtri koji e obaviti dobar deo posla oko konverzije. Ipak, da biste postigli
najbolje rezultate, moraete da doradite sliku posle primene filtra. Izaberite alatke
i boje tako da odgovaraju mediju koji hoete da imitirate. Eksperimentiite i - ako
otkrijete tehniku ili kombinaciju filtara koja deluje posebno dobro - zapiite rele-
vantne podatke.
Preli ste skoro polovinu knjige. Ve ste nauili dosta toga o Photoshopu, ali - kao i
uvek - ima jo da se ui. Veina stvari koje slede zabavne su. U ovoj lekciji pozabavi-
emo se jednom od najvanijih i najkorisnijih mogunosti Photoshopa - slojevima.
Slojevi e vas moda u poetku zbunjivati, ali ne brinite - nisu tako gadni kao to
mislite. U stvari, oni su tano ono to im i ime govori - slojevi unutar jedne slike - a
svaki sloj se moe podeavati i menjati nezavisno od ostalih. Ba zbog toga je ova
mogunost izuzetna.
Ukoliko e vam to pomoi, posmatrajte slojeve na sledei nain: zamislite crtani
film o Duku Dugouku u kome glavni junak prolazi kroz umu. Crtai u studiju
kompanije Warner Bros nacrtali su pozadinu, a zatim su na zasebnim providnim
folijama nacrtali Duka i folije postavili preko pozadine. esto je potrebno da Duk-
ovo telo bude na jednom sloju a ruke i noge na drugom, da bi se - izmenom skupa
slojeva - dobila animacija u kojoj izgleda kao da se Duko kree kroz umu ili juri
Patka Dau, koji je takode nacrtan na zasebnim folijama.
Photoshop ima slinu mogunost, a u verziji CS moete da napravite do 999 slo-
jeva. Dok radite na jednim slojevima, moete da sakrijete druge. Pored toga, slojeve
moete i da povezete. U lekciji 6, Podeavanje boja", nauili ste da koristite slojeve
za podeavanje, koji omoguuju da korigujete boje i tonove na slikama. Sada ete
saznati ostatak prie o slojevima.

Korienje palete Layers

Pvi korak je otvaranje nove slike i palete Layers. Samo izaberite Window-Layers.
Pomou palete Layers (slika 11.1) upravljate ponaanjem slojeva - pravite ih, doda-
jete, briete, sakrivate i prikazujete. Razmiljajte o paleti Layers kao o komandnom
centru za rad sa slojevima. Na levoj strani centralnog dela palete nalaze se umanjene
verzije slika (engl. thumbnails). Svaki od ovih pravougaonika predstavlja zaseban sloj.
154

Zasad, poto niste napravili nijedan nov sloj, trebalo bi da na paleti Layers imate
samo jedan prazan pravougaonik oznaen sa Background. To je sloj pozadine.

Ako vam se ini da su sliice premale, izaberite stavku Palette Options iz menija
palete Layers (dugme s trougliem u gornjem desnom uglu) i pogledajte sliku 11.2.

Moete izabrati jednu od tri veliine umanjenog prikaza, ili nijedan prikaz. Ne
zaboravite da svaka slika na ekranu zauzima deo radne memorije koji je na raspola
ganju Photoshopu. Ako vam odgovaraju najmanje sliice, drite se njih. to je sliica
manja, paleta e zauzimati manje mesta na radnoj povrini. To je vano kada
ponete da istovremeno radite sa vie slojeva.
 155

Hajde da napravimo neke slojeve. Prvo emo nacrtati neto na sloju

pozadine da bismo znali gde je. Pratite sledee korake:
1. Otvorite nov dokument. Eliptinim okvirom za izbor nacrtajte
veliku krunicu i ispunite je bojom. Pritisnite Ctrl+D (Windows),
odnosno Command+D (Mac), da bi se izgubio okvir za izbor.
2. Na paleti Layers pogledajte sliicu oznaenu sa Background.
(Ona je trenutno jedina na paleti.) Trebalo bi da izgleda slino
onoj na slici 11.3.

3. Pritisnite sliicu strane na dnu palete Layers. Upravo ste dodali

sloj! Sada bi paleta trebalo da izgleda kao na ona na slici 11.4.
156

Zaustavimo se ovde za trenutak i izbliza pogledajmo umanjeni prikaz novog sloja.

Za razliku od prikaza sloja Background, prikaz novog sloja uokviren je dvostrukom
linijom. Dvostruki okvir ukazuje na aktivan sloj. Levo od umanjenog prikaza videete
polje sa slikom etkice. O n a takoe ukazuje na aktivan sloj - tj. sloj na kome moete
da radite. Bojite koliko hoete, ali boja e biti naneta samo na sloj oznaen sliicom
etkice.
Da biste promenili aktivan sloj, pritisnite miem ime sloja koji treba da postane
aktivan. Na slici 11.5 prikazano je kako paleta izgleda posle promene aktivnog sloja.
(Prostor desno od prikaza sloja sada je siv.) Ako pritisnete prazno polje u kome bi tre-
balo da stoji sliica etkice, pojavie se sliica lanca, koja ukazuje na povezanost
slojeva. Na ovu mogunost vratiemo se malo kasnije, ali zasad nam ne treba.
(Pritisnite lani da biste ga uklonili.)

Napraviemo nekoliko slojeva da bismo videli kako funkcioniu. Sa

Samsove lokacije na Webu uitajte sledee datoteke: Plate, Bread,
Lettuce, Tomato i Bacon. Da biste pristupili Samsovoj Web lokaciji, u
adresno polje itaa Weba upiite www. samspublishing. com, a zatim
otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog izdanja knjige (0-672-
-32592-6). Kada se uita glavna strana prezentacije knjige, pritisnite
hipervezu Downloads da biste doli do datoteka. Zatim pratite sledee
korake:

1. Otvorite datoteke Plate i Bread. Ako treba, pritisnite sliku hleba

(Bread) da biste je doveli u prednji plan. Kopirajte hleb tako to
ete prvo arobnim tapiem (alatkom Magic Wand) pritisnuti
njegovu koricu, a zatim drati Shift i ponovo pritisnuti da biste
selekciji dodali sredinji deo krike hleba. Moda ete morati da
pritisnete vie puta da biste kompletirali selekciju. Kada je cela
krika izabrana, pritisnite Control+C (Windows), odnosno Com-
mand+C (Mac) da biste je kopirali. Dovedite sliku tanjira (Plate)
u prednji plan. Pritisnite Control+V (Windows), odnosno Com-
mand+V (Mac) da biste preneli hleb na tanjir. Pogledajte paletu
Layers. Dodali ste nov sloj! Zatvorite datoteku Bread. (Valjda ne
elite da se ubua?)
 157

2. Otvorite datoteku Lettuce (salata). Zapazite da je pozadina kari-

rana, to znai da je providna. Poravnajte dve slike da biste ih
obe videli. Alatkom za pomeranje (Move) pritisnite salatu, prevu-
cite je na tanjir i centrirajte je na kriki hleba. Na slici 11.6 vidite
da je i salata na novom sloju.

3. Komandama Copy i Paste kopirajte i dodajte paradajz (Tomato).

Dodajmo sada majonez. Pritisnite dugme New Layer na paleti
Layers. Izaberite etkicu srednje veliine i lepu, bledoutu boju
majoneza, i crtajte po salati. Ne izgleda loe, ali je nekako sve
u jednoj ravni. Primeniemo stil za slojeve (slika 11.7). Iz menija
Layer izaberite Layer Style-Bevel and Emboss. Podesite Style na
Inner Bevel, a Technique na Smooth. Neka Depth bude 121%, a
Size 5 piksela. Parametar Soften treba da bude 0. Zasad zanema-
rite opcije iz oblasti Shading, ili promenite boju u tamnije utu.
158

4. Otvorite datoteku Bacon (slanina) i povucite slaninu na sendvi.

Ako je tanko iseena, slanina bi trebalo da bude delimino pro-
vidna, pa na paleti Layers promenite vrednost parametra Opa-
city na 80%, kao to je prikazano na slici 11.8.

5. Pritisnite sloj salate da biste ga aktivirali. Izaberite Layer-Layer

Properties i promenite ime drugog sloja iz Layer 2 u Lettuce
(salata). (Jedini razlog za ovo je da vam pokaem da moete pro-
meniti ime sloja.) Na slici 11.9 prikazan je okvir za dijalog Layer
Properties, a na slici 11.10 - zavren sendvi.
 159

Aktivnom sloju moete da dodajete i da sa njega briete ta god hoete, a pri tom
neete izmeniti slojeve koji se nalaze ispod ili iznad njega. Na primer, ako izaberete
da Layer 1 bude aktivan sloj, moete pomerati hleb pomou alatke Move, ali tanjir i
salata se nee pomerati.

nn redosleda slojeva
I redosled slojeva moete promeniti. Potreba za tim se javlja kada odreeni sloj treba
da bude iznad nekog drugog, a nisu tim redom napravljeni. (Novi slojevi se uvek
smetaju iznad trenutno aktivnog sloja.) Pratite sledee korake:
1. Pritisnite sliicu aktivnog sloja i drite pritisnut taster mia. Aktivni sloj menja
boju.
2. Drei pritisnut taster mia, povucite sloj na vrh. On tako postaje gornji sloj.
Ako hoete da pomerite sloj nagore ili nadole za jedan nivo, izaberite ga i priti-
snite Control+] (Windows), odnosno Command+] (Mac) da biste ga podigli, a Con-
trol+[ (Windows), odnosno Command+[ (Mac) da biste ga spustili. Leva uglasta
zagrada sputa sloj za jedan nivo, a desna ga podie. Ako bar malo znate engleski,
moete lako da zapamtite: Left to Lower, Right to Raise.

Prikazivanje/sakrivanje slojeva
Jo jedna odlina osobina slojeva jeste to to, kada hoete da se koncentriete na
odreeni deo slike, sve ostale slojeve moete da sakrijete. Levo od prikaza slojeva
videete polja sa sliicom oka. O n a ukazuju na to da je sloj vidljiv. Meutim, ako
pritisnete sliicu oka, ona nestaje i sloj postaje skriven. Na slici 11.11 vidite da sam
iskljuila salatu, ali se svi ostali slojevi - hleb, paradajz i slanina - i dalje vide.

Isprobajmo ovo. Pritisnite sliice oka pored slojeva s hlebom i sa salatom. One
nestaju, a zajedno s njima nestaju i odgovarajui slojevi na slici koju obraujete.
Pritisnite ponovo da biste vratili sliice oka i slojeve slike. Po sakrivenom sloju ne
moete crtati niti ga moete obraivati na neki drugi nain, ali ga moete pomerati
nagore ili nadole (na prethodno opisan nain) da biste promenili redosled slojeva.
160

Uklanjanje slojeva
Sloj ete najlake ukloniti ako ga pritisnete da bi postao aktivan, a zatim pritisnete
sliicu korpe za otpatke na dnu palete Layers. Drugi nain je da izaberete stavku
Delete Layer, ili iz glavnog menija Layer ili iz menija palete Layers. Kada to uradite,
pojavie se okvir za dijalog s pitanjem da li zaista elite da obriete sloj. Na Macu
moete da izbegnete ovo upozorenje tako to ete drati taster Option dok pritiskate
korpu za otpatke. (Upozorenje ete izbei i ako prevuete sloj do korpe.) Komanda
Undo vraa sloj ukoliko u meuvremenu niste nita uradili. Ako ipak jeste, upotre-
bite paletu History da biste se vratili na jedno od prethodnih stanja.

Rad sa vie slojeva

Videli ste kako da napravite, pomerite i uklonite slojeve, ali se jo nismo pozabavili
njihovom namenom. Slojeve ete koristiti u najrazliitijim situacijama. Kad god kom-
binujete dve ili vie slika (Photoshop to zove compositing), elementi koje postavljate
preko slike u pozadini, ili prevlaite iz drugog dokumenta, smetaju se na posebne
slojeve. Paleta Layers omoguava da precizno upravljate nainom kombinovanja
ovih elemenata. Moete kontrolisati providnost objekata koje dodajete na sloj, ili boje
koju nanosite na sloj. (Sam sloj je providan, ak i ako podesite da je boja koju ste
naneli na njega 100% neprovidna.) Pored toga, izgled slojeva koji se preklapaju
moete menjati i pomou reima meanja, isto kao kad bojite preko slike ili pozadine.

Kliza Opacity
Kliza Opacity pri vrhu palete Layers upravlja neprovidnou aktivnog sloja. Ranije
ste ga nakratko koristili da biste promenili providnost slanine. Kliza e se pojaviti
kada pritisnete trougao desno od polja sa procentualnom vrednou neprovidnosti.
Opseg klizaa je od 5% do 100%. Ako ne elite da koristite kliza, unesite numeriku
vrednost u polje Opacity tako to ete na tastaturi otkucati 0 za 100%, 1 za 10%, 2 za
20% itd. Ako vam trebaju preciznije vrednosti, otkucajte ih (na primer, 57), brzo pri-
tiskajui jedan pa drugi numeriki taster.
Jo malo emo vebati korienje klizaa Opacity. Trebalo bi da je sendvi jo uvek
na ekranu. Aktivirajte sloj na kome se nalazi paradajz i povucite kliza na oko 75%.
Da li i dalje vidite paradajz? Da, ali je pretanko iseen. Povucite kliza na 10%, a
zatim i na 0%. Zatim ga vratite na 100%. Zabavno, zar ne?
Kliza Opacity ne utie na pozadinu. O n a uvek ostaje 100% neprovidna. Meu
tim, ima naina da se ovo zaobie. Postoji razlika izmeu pozadine slike i onoga to
Photoshop vidi kao pozadinu slojeva.
Prazan dokument s providnom pozadinom dobiete kada otvorite novu datoteku iz
menija File-New i u oblasti Contents okvira za dijalog New izaberete opciju Transpa
rent (slika 11.12). Kada se platno otvori, imae ahovsku aru, to znai da na sloju
nema niega. Ako pogledate paletu Layers, videete da se prazna strana zove Layer 1
a ne Background. To e vam pomoi da se setite da moete promeniti neprovidnost
ovog sloja. Sve to naslikate na takvom sloju imae providnu pozadinu. Sve to
 161

kopirate sa drugog mesta bie postavljeno na nov sloj koji takoe moe da se uini
providnim. Ako ne vidite ahovsku aru, otvorite okvir za dijalog Edit-Preferences-
Transparency and Gamut (Windows), odnosno Photoshop-Preferences-Transpa-
rency and Gamut (Mac OS) i promenite opciju Grid Size iz None u Small.

Sada imate dokument s providnom pozadinom, pa hajde na napravimo jo jedan

sloj za sendvi. Poto volim raani hleb, nacrtau jedno pare pomou etkice i malo
braon boje, pa u primeniti filtre Grain i Blur da bih postigla realistiniji izgled.
Zatim u napraviti drugi sloj, sa akalicom koja spaja sendvi, kao u restoranima.
Smanjivanjem neprovidnosti mogu da postignem da akalica izgleda kao da je od
prozirne plastike. Na kraju, dodau trei sloj sa maslinkom. Na slici 11.13 prikazan
je zavren sendvi odozgo.
162

Reimi meanja slojeva

U lekciji 8, Digitalno slikanje", uili ste o reimima meanja i njihovom uticaju na
izgled boja. Gotovo isti skup reima stoji vam na raspolaganju i za meanje slojeva.
Opti efekti su isti, ali samo na slojevima koji se nalaze ispod sloja na koji ste prime-
nili reim meanja. (Ukoliko vam nije jasno koji su to efekti, vratite se na lekciju 8.)
U ovom sluaju, aktivan sloj je boja za meanje, a slika koja se nalazi na sloju ispod
predstavlja boju osnove. Kao i u sluaju alatki za slikanje, reimi meanja slojeva
nalaze se na meniju palete Layers.
Podseamo vas da su reimi meanja sledei:

Normal Color Dodge Hard Mix

Dissolve Linear Dodge Difference
Darken Overlay Exclusion
Multiply Soft Light Hue
Color Burn Hard Light Saturation
Linear Burn Vivid Light Color
Lighten Linear Light Luminosity
Screen Pin Light

Reime meanja moete primeniti ili direktno sa palete Layers, ili iz okvira za dija-
log Layer-Layer Style-Blending Options. Okvir za dijalog omoguava kontrolisanje
naina meanja slojeva. Ako poelite da se upustite i u napredne opcije, potraite
uputstva u ugraenom sistemu pomoi ili u priruniku koji ste dobili uz program.

Povezivanje slojeva
Ako na paleti Layers pritisnete polje pored onog sa sliicom oka, a na bilo kom sloju
osim aktivnog, u polju e se pojaviti sliica lanca. Lanac ukazuje na to da je dati sloj
povezan sa aktivnim slojem, to znai da e se, ako pomerite sadraj aktivnog sloja,
pomeriti i povezani slojevi. Na slici 11.14 prikazana je paleta Layers sa povezanim
slojevima sendvia.
 163

Kompleti slojeva
Kompleti slojeva pomau da organizujete grupe slojeva i da radite s njima. Kada defi-
niete komplet slojeva, moete ih saimati ili otkrivati po potrebi, a da ih pri tom ne
svodite na jedan, tj. da ne spljotite" sliku. U primeru sendvia, sve to se nalazi
izmeu dva pareta hleba mogli ste da oznaite kao komplet. Kad bi trebalo da pome-
rate pojedinane elemente ili da im menjate veliinu ili boju, uradili biste to elom
kompletu, a ne jednom po jednom sloju. Slojevi koji formiraju komplet moraju biti
jedni do drugih. Ne moete napraviti komplet slojeva 1, 3 i 5 ako prethodno ne pre-
mestite slojeve 2 i 4 iznad ili ispod kompleta slojeva. Da biste formirali komplet
slojeva, otvorite okvir za dijalog Layers-New-Layer Set. Komplet slojeva ete lake
pronai ako mu dodelite boju. Svi prikazi slojeva iz kompleta bie na paleti Layers
prikazani na pozadini zadate boje.

Spajanje slojeva
Sto vie slojeva dodate slici i to vie efekata primenite na njih, to e biti vea dato-
teka slike. Ako imate disk velikog kapaciteta i ako pravite rezervne kopije na izme-
njivim medijima, veliina nije problem.
Meutim, veliina datoteke moe da bude itekako vana kada je pripremate za
druge namene, na primer, za objavljivanje na Webu. Vieslojnu sliku moete da sni-
mite samo u formatu TIFF i u Photoshopovom matinom formatu, to je odlino za
rad u Photoshopu, ali loe za ostale namene. Za objavljivanje na Webu, slike treba
da budu u formatu GIF, PNG ili JPEG. Za klasinu tampu, verovatno e biti nabolji
format TIFF, mada TIFF datoteke s vieslojnim slikama mogu biti veoma velike. Zbog
toga morate ili da spojite slojeve ili da spljotite" sliku kada zavrite rad na njoj.
Razlike izmeu spajanja (engl. merging) i spljotavanja (engl. flattening) su:

Spajanje grupa slojeva bez spljotavanja cele slike tedi memoriju, ali vam
ipak omoguava da radite na slojevima koje jo niste zavrili. Komanda Layer
-Merge Down spaja izabrani sloj sa onim koji se nalazi neposredno ispod
njega. Komanda Layer-Merge Visible spaja sve vidljive slojeve.
S druge strane, komanda Layer-Flatten Image spaja sve vidljive slojeve u
jedan sloj. Svi slojevi koji nisu bili vidljivi u vreme zadavanja komande, gube
se. Da biste spljotili sliku, izaberite Layer-Flatten Image, ali pre toga prove-
rite da li ste zavrili obradu slike. Svi slojevi se spajaju u jedan - sloj pozadine
(Background) - i gubi se providnost.
Za spajanje slojeva moete koristiti glavni meni Layer ili meni palete Layers.
Preica za komandu Merge Down je Control+E (Windows), odnosno Command+E
(Mac). Na slici 11.15 prikazan je meni Layer sa istaknutom komandom Flatten Image.

Slojeviti modeli
Verovatno se pitate ta je to. Termin layer comps je poznat umetnicima koji se bave
izradom reklama. To su kolai koji omoguavaju da klijent vidi kako e izgledati
reklama kada se odtampa, a sadri grube skice, uzorak fonta, logotip proizvoda itd.
esto se pravi nekoliko modela iste reklame, sa elementima u razliitim bojama ili
poloajima, da bi se videlo koje je reenje najbolje.
164

Jedna od najboljih osobina Photoshopa CS jeste to to omoguava da se naprave

i sauvaju slojevi za takve modele. U modelima iz programa Photoshop i Image-
Ready uva se vei broj konfiguracija datoteke, tako to se snimaju vidljivost, reim
meanja i poloaj izabranih slojeva. Umesto da pravite est primera logotipa u est
posebnih dokumenata, moete napraviti jedan koji e sadrati proizvoljan broj slo-
jeva. Da biste snimili model, otvorite paletu Layer Comps. Kada se slika nae na
odgovarajuem mestu, pritisnite ikonicu New Layer Comp na dnu palete. (Izgleda
isto kao ikonica New Layer na paleti Layers.) U okviru za dijalog (slika 11.16), dode-
ljujete ime modelu i atribute sloja koje hoete da sauvate. U polje Comment moete
upisati napomene o slici.
 165

Na slici 11.17 napravila sam niz moguih logotipova za lokalnog veterinara. Svi
su navedeni na paleti Layer Comps, a ako otvorite i paletu Layers, videete da su
moji modeli samo razliite kombinacije postojeih slojeva.

Prenoenje vieslojnih slika u program ImageReady

Ako pripremate sliku za Web, verovatno ete hteti da poetne operacije obavite u
Photoshopu, a da kasnije prebacite sliku u ImageReady i da je tamo snimite u for-
matu pogodnom za Web. Vieslojne slike iz Photoshopa prebaciete u ImageReady
pritiskom na dugme Jump To na dnu kutije sa alatkama. Bie sauvani svi slojevi,
maske slojeva, efekti slojeva i slojevi za podeavanje. (Slojevi za podeavanje mogu
se koristiti i menjati samo u Photoshopu, ali se vide i u programu ImageReady.)

Stilovi slojeva
I Photoshop i ImageReady sadre stilove slojeva - nekoliko automatskih efekata koje
moete primeniti na slojeve. Tu spadaju senke, odsjaji, oborene ivice, reljef i popu-
njavanje bojom. Stil reljefa (Emboss) ve ste isprobali na majonezu. Pored navedenih
efekata, ImageReady nudi i are i prelive. Na slici 11.18 prikazan je Photoshopov
podmeni Layer Style.
Efekte slojeva emo primeniti na tekst i na kompozitnu sliku u lekcijama 16, 18
i 20.
166

Saetak
U ovoj lekciji nauili ste mehanizme rada sa slojevima. Videli ste kako se koristi paleta
Layers i kako se prave, uklanjaju i pomeraju slojevi. Saznali ste neto i o slojevitim
modelima. Slojevi su vaan deo Photoshopovog okruenja. Poznavanje rada sa sloje
vima mnogo e vam pomoi, naroito kasnije, kada budete radili sa tekstom i kompo-
zitnim slikama.
Kada radite na sloenoj slici, maske vam mogu biti najbolji prijatelji. S druge strane,
upotreba maski moe biti i gnjavaa, zato to postoji nekoliko vrsta maski koje
moete primeniti na sliku, a one rade donekle razliite stvari. Ne samo da treba da
napravite masku nego morate i unapred da znate ta hoete da maska uradi, a onda
i da primenite odgovarajuu vrstu maske.
ta je maska? Moe se rei da je maska svaka selekcija koju napravite, jer omo-
guava da uradite neto to e uticati samo na izabranu oblast, efikasno maskirajui
(titei) sve to se nalazi van selekcije. Maska omoguava da promenite deo slike a da
pri tom ostali delovi ostanu nepromenjeni.
Recimo, na slici bate moete izabrati samo jedan cvet i promeniti mu boju, ne
menjajui nita drugo. Maske mogu da pokriju deo slike koji ne elite da promenite,
kao traka koju lepite preko drvenarije da biste je zatitili dok kreite.
Konfuzija nastaje zbog toga to postoje mnoge vrste maski: maske sloja, maske
kanala, maske providnosti, putanje za isecanje i grupe za isecanje, a tu je i brza
maska (Quick Mask). Sve navedene maske moete koristiti da biste zatitili odreenu
oblast dok menjate ostatak slike. Veoma je korisno da nauite kako se radi s maskama
jer vam one mogu utedeti mnogo vremena i truda.

Primena maski
Maske mogu da sakriju ili izabrani objekat ili pozadinu, a mogu biti neprovidne ili
poluprovidne. Kada bi maska bila potpuno providna, ne bi titila nita. Maske - kao
i kanali, o kojima ete uiti kasnije - verzije su date slike u sivim tonovima. Nepro-
vidna maska je crna, 50% prozirna maska je 50% siva i tako dalje.
Na slici 12.1 prikazana je lepa fotografija svetionika koju sam snimila jednog
oblanog dana. (Svetionik se nalazi negde na junoj obali Nove kotske, ali nisam
sigurna gde tano. Moda e me neki italac iz Kanade podsetiti.) ini mi se da bi
fotografija bila zanimljivija kada bih neto uradila s nebom. Boje svetionika i drvea
168

su - koliko se seam - verne, pa ne elim da ih izmenim. Ako izaberem samo nebo,

moi u da ga doradim ne menjajui ostatak slike. Naravno, i icu bi trebalo uklo
niti, ali to spada u neku drugu lekciju.

Ovo je najosnovniji nain maskiranja, ali nije uvek savren. Na slici 12.2 vidite
da alatkama laso i arobni tapi nisam dobila jako preciznu selekciju. Ivice nisu ba
glatke, a selekcijom nije obuhvaen i znatan deo vrha svetionika koji bi trebalo da je
tu. Treba n a m nain za doradu maske.
 169

Brzo maskiranje
Photoshop nudi veoma brz i lak nain za izradu privremene maske koja se moe i
doraivati. Alatka se zove Quick Mask a jedna od njenih prednosti je to u isto vreme
moete gledati i sliku i masku. Moete poeti od izabrane oblasti i upotrebiti alatke
za slikanje da biste masci dodali jo oblasti ili da biste ih oduzeli od nje. Alterna
tivno, masku moete napraviti i od poetka, u reimu brze maske. Hajde da prime-
nimo brzu masku na jednu sliku.

Kao to ete uskoro videti, brza maska tedi vreme. Pratite sledee
korake:
1. Naite fotografiju na kojoj se objekat jasno istie na pozadini.
Bilo kojom alatkom za izbor izaberite deo slike koji elite da
promenite - u ovom sluaju, pozadinu. Ako selekcija nije ide
alna, ne brinite. (Ne zaboravite da umesto pozadine moete
izabrati objekat, pa onda invertovati selekciju, ako je to lake.)
2. Pritisnite dugme reima brze maske na dnu kutije sa alatkama.
Videete obojenu foliju", tj. masku preko zatiene oblasti -
znai oblasti koja nije izabrana. Ako uporedite sliku 12.3 s prvom
slikom svetionika, videete da su drvee i svetionik prekriveni
crvenim slojem maske. Naravno, na slici je maska siva. (Maska
je standardno 50% neprovidna i crvena, tako da lii na rubilitnu
foliju kakvu koriste umetnici kada maskiraju fotografije pri retu-
iranju. Ako na slici koju maskirate imate crveni objekat na crve
noj pozadini, promenite boju maske tako to ete dvaput
pritisnuti ikonicu alatke Quick Mask Mode i iz okvira za dijalog
Quick Mask Options izabrati kontrastnu boju.)
170

3. Ako masku treba doraditi, kao to je ovde sluaj, izaberite

alatku Brush ili pritisnite taster B da biste je aktivirali, a zatim
odaberite odgovarajuu veliinu etkice sa palete Brushes. Za
doradu maske moete upotrebiti bilo koju alatku za slikanje ili
alatku za izbor.
Poto su maske, u osnovi, slike u sivim tonovima, slikanje crnom
bojom dodaje oblasti selekciji. Slikanje belom bojom (ili brisanje),
oduzima oblasti od selekcije. Slikanje sivom bojom daje polu-
providnu masku. Kada uete u reim brze maske, boje prednjeg
plana i pozadine postaju crna i bela. (Ukoliko se to, iz nekog
razloga, nije desilo, pritisnite taster D da biste dobili podrazume-
vane boje prednjeg plana i pozadine.) Slika 12.4 prikazuje izme-
njenu masku.

4. Kada izmenite masku tako da vam odgovara, u kutiji sa alat-

kama pritisnite dugme Standard Mode (levo od dugmeta Quick
Mask Mode) da biste se vratili na originalnu sliku. Nezatiena
oblast (u ovom sluaju pozadina), okruena je okvirom za izbor
(slika 12.5). Sada na izabranu oblast moete primeniti bilo koju
izmenu, a svetionik e ostati nedirnut.
5. Moete isprobati i druge naine za izmenu neba - na primer,
poveavanje zasienosti ili rasprivanje poluprovidne boje preko
oblaka; ja sam se odluila za brzo i jednostavno reenje.
 171

Ako mislite da e vam ponovo zatrebati ista maska, snimite je - po povratku u

standardni reim - tako to ete otvoriti paletu Channels i pritisnuti dugme Convert
Selection to Mask na dnu palete (izgleda kao dugme Quick Mask Mode). Maska se
snima kao alfa kanal. Moete se vratiti i ponovo primeniti istu masku kad god poe-
lite, tako to ete pritisnuti isprekidani krui na dnu palete Channels.

Maske slojeva
Maske slojeva omoguavaju da sakrivate i prikazujete delove slojeva. Kao i brze
maske, i maske slojeva se mogu doraivati. Jedna od prednosti korienja maske
slojeva jeste to to, ako vam se ne svia rezultat, treba samo da bacite masku i slika
e ostati neizmenjena. Ukoliko vam se dopada ono to vidite, primenite masku da
biste sproveli izmene.
172

Da biste napravili masku sloja, prvo izaberite oblast slike koju hoete da maski-
rate pa pritisnite dugme Add Layer Mask (drugo dugme sleva na dnu palete Layers).
Kada to uradite, na paleti ete videti umanjen prikaz sloja maske, pored prikaza
slike (slika 12.6). Crna boja pokriva zatiene delove slike, a bela otkrivene. Da su
napravljene poluprovidne maske, delimino zatiene oblasti bile bi sive.

Sliice lanca izmeu prikaza ukazuju na povezanost maske i sloja. Poto napra-
vite masku, moete je izmeniti: pritisnite ime sloja maske da bi postao aktivan, a
zatim pritisnite prikaz maske. Boje prednjeg plana i pozadine vraaju se na podra-
zumevane vrednosti. Slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti, a belom da
biste ih oduzeli.
Ako masku pravite pomou menija Layer, moete izabrati da li da izabrana
oblast bude prikazana (a ostatak slike sakriven, tj. maskiran), ili obrnuto. Izaberite
L a y e r s Add Layer Mask, a zatim opciju Hide Selection ili Reveal Selection, zavisno
od toga da li maskirate oblast koja okruuje izabrani deo slike, ili samu selekciju. Na
slici 12.7 prikazan je odgovarajui meni.
 173

Opcija Hide Selection sakriva izabranu oblast, pa moete da radite na ostalom

delu slike. Ovom maskom titite deo slike dok obraujete ostatak. Opcija Reveal
Selection deluje suprotno od opcije Hide Selection, tj. sakriva sve to se nalazi na
sloju osim oblasti obuhvaene okvirom za izbor. Preostale dve opcije iz podmenija,
Hide All i Reveal All, deluju na ceo sloj.
Na slici 12.8 maskirala sam nebo, a zatim arala etkicom po celoj fotografiji.
Natpis se vidi samo u nemaskiranoj oblasti.
174

Pravljenje maski moe da vas zbuni, pa je najbolje ii korak po korak.

1. Otvorite paletu Layers, ukoliko ve nije prikazana.
2. Izaberite sloj kome elite da dodate masku. To mora da bude sloj
koji trenutno nema masku.
3. Da biste sakrili ceo sloj, izaberite Layer-Add Layer M a s k - H i d e
All.
4. Da biste napravili masku koja sakriva ili otkriva izabranu oblast
slike, prvo napravite selekciju na aktivnom sloju.
5. Izaberite Layers-Add Layer M a s k - H i d e Selection ili Layer- Add
Layer Mask-Reveal Selection, prema potrebi. Poto napravite
masku, moete je proizvoljno doraivati pomou alatki za
slikanje i alatki za izbor.

Odvojite vreme da sada otvorite neku sliku i vebate primenu maski. Prvo ispro-
bajte brzu masku, a zatim napravite selekciju i pretvorite je u masku sloja. Ako
budete vebali opisane tehnike dok su vam jo svee u pamenju, setiete ih se
kasnije kada budete morali brzo da izmenite boje ili da sauvate neizmenjen objekat
dok mu menjate pozadinu.

Modifikovanje maske sloja

Ako na paleti Layers pritisnete prikaz maske sloja da biste ga aktivirali, u malom
polju levo od prikaza sloja pojavie se sliica maske. Sliica ukazuje na to da se
maska moe modifikovati. Drite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) i
pritisnite prikaz maske da biste masku prikazali u prozoru sa slikom. Izaberite bilo
koju alatku za slikanje i slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti. Slikajte
belom bojom ako elite da masci oduzmete pojedine delove, a sivom ukoliko maska
treba da bude delimino providna. Sve ove promene vide se na umanjenom prikazu
maske na paleti Layers. Na slici 12.9 prikazano je menjanje maske. Prela sam na
velike prikaze na paleti Layers da bih bolje videla ta se deava. Da vas podsetim,
veliinu prikaza birate u okviru za dijalog Palette Options, koji se otvara kada iz
 175

skrivenog menija palete Layers izaberete istoimenu opciju. Ne zaboravite da masku

moete menjati bilo kojom alatkom za slikanje. Upotrebom meke etkice dobiete
masku umekanih ivica.

Da biste umesto maske izmenili sloj, ili pritisnite prikaz sloja, ili izaberite opciju
Disable Layer Mask iz menija Layer, ili drite taster Shift i pritisnite masku sloja na
paleti Layers. Preko prikaza maske sloja pojavljuje se velika putaa da biste znali da
maska nije aktivna (slika 12.10).
176

Uklanjanje maske sloja

Postoje dva naina za uklanjanje maske sloja kada zavrite s njom ili kada elite da
ponete od poetka. Verovatno je najlake da prikaz maske sloja sa palete Layers
odvuete do sliice korpe za otpatke na dnu palete. Masku moete ukloniti i ako
izaberete Layers-Remove Layer Mask, a zatim opciju Discard ili Apply (slika 12.11).
Ako prevuete masku do korpe, pojavie se okvir za dijalog (slika 12.12) u kome Pho-
toshop pita da li da - pre nego to ukloni masku - primeni njene efekte (dugme
Apply) ili da je samo baci (dugme Discard).

Kako da maske slojeva budu vidljive zajedno

sa kanalima
Maske se pojavljuju i na ekranu gde ih pravite i na paleti Channels, gde se vide kao
siluete selekcije. Maska koju dodate slici pravi nov kanal slike koji se zove alfa kanal.
Kanali su Photoshopov nain uvanja informacija o bojama i maskama. (Vie
detalja o kanalima proitajte u izdvojenom odeljku Kratak pregled kanala".) Ako
sloju dodate masku i izaberete Window-Channels, videete neto slino slici 12.13.
 177

Pritisnite sliicu oka levo od maske na paleti Channels i pojavie se maska kao
crvena, rubilitna folija - naslee starih vremena kada su se ove stvari obavljale
u stvarnom svetu a ne na raunarima. Masku moete i da izmenite kao masku
178

kanala. to je jo vanije, moete je snimiti ako izaberete opciju Duplicate iz menija

palete. Pojavie se okvir za dijalog slian onom na slici 12.14, omoguavajui vam
da snimite masku ili kao deo dokumenta ili kao samostalan dokument. Da biste
selekciju pretvorili u alfa kanal, izaberite komandu menija Select-Save Selection. To
je jo jedan brz nain za pravljenje maske.

Saetak
U ovoj lekciji govorili smo o korienju maski. Maskiranje omoguava da selektivno
primenite promene, titei delove slike koje ne elite da izmenite. Upoznali ste funk-
ciju Quick Mask i nauili kako da izmenite masku pomou etkice i gumice. Zatim
ste saznali ta su maske slojeva i kako da sloj pretvorite u masku. Nauili ste kako da
posmatrate masku i kako da je snimite kao alfa kanal.
estitamo! Preli ste pola knjige, to znai da ste videli samo polovinu onoga to Pho-
toshop moe da uradi.
Negde na samom poetku nauili ste ta su selekcije i kako biranje dela slike izo-
luje taj deo tako da moete da obraujete samo njega a ne celu sliku. U prethodnoj
lekciji ste saznali kako se selekcije pretvaraju u maske da bi zatitile delove slike koje
ne elite da menjate.
Problem sa selekcijom je to to se gubi im uklonite okvir za izbor. Jedini naini da
ponovo neto izaberete jesu korienje odgovarajuih alatki (Marquee, Lasso i/ili
Magic Wand) i pravljenje selekcije iz poetka, upotreba komande Select/Reselect,
ili vraanje - pomou palete History - na stanje u kome je prethodni put koriena
alatka za izbor. Meutim, u tom sluaju izgubiete sve to ste nakon toga radili
sa selekcijom.
Putanje reavaju ovaj problem. Korienjem putanja, moete napraviti i snimiti
odreene selekcije za buduu upotrebu, slino kao to biste sauvali masku. Putanje
se snimaju direktno u Photoshopovu datoteku, slino kao slojevi. Poto su putanje
zasnovane na vektorima a ne na pikselima, niste ogranieni na oblike koje moete
nacrtati okvirima za izbor. Alatkama Pen (pera) moete dobiti veoma precizne
oblike i glatke krive. Zatim ih moete koristiti kao selekcije, ili iscrtavati i popunja-
vati kao objekte ili linije na slici.
Photoshop sadri potpun komplet alatki za putanje. Tim alatkama moete da
nacrtate pravougaonike, zaobljene pravougaonike, elipse, poligone i prave linije.
Postoji podrazumevani komplet od 250 gotovih oblika, poevi od zvezda, strelica,
silueta ivotinja i okvira, do oblaia, otisaka stopala i apa, i simbola za gotovo sve
to vam padne na pamet. Oblici putanja mogu da se popune ili da im se iscrtaju
180

konturne linije, ba kao kada su u pitanju oblici koje sami nacrtate. Poeemo istra-
ivanjem razliitih naina za crtanje putanja, a zatim emo obraditi tehnike za
njihovo menjanje i korienje u Photoshopu.

Pravljenje putanja
Postoje tri naina za izradu putanje:
od postojee selekcije
od poetka, crtajui je runo, alatkom Pen
korienjem alatki za oblike (Shape).

Putanje napravljene od selekcija

U zavisnosti od slike koju obraujete, pravljenje selekcije i njeno pretvaranje
u putanju moe biti najlaki i najbri nain za izradu putanje.
Pogledajmo primer. Slika 13.1 prikazuje sliku za vebu, manometar za automo-
bilske gume. Izabraemo objekat i napraviemo neto to se zove putanja za isecanje
(engl. clipping path), tako to emo objekat isei iz pozadine. Bez Photoshopa, to isto
biste postigli kada biste makazama isekli deo fotografije.

Kao to se seate, selekciju moete napraviti mnogim alatkama. Za ovu sliku kori-
stiu eliptini okvir za izbor i poligonalni laso. Druge objekte ete moda lake izabrati
arobnim tapiem ili tako to ete izabrati pozadinu a zatim invertovati selekciju.
Ponekad ete morati da kombinujete rezultate nekoliko alatki za izbor da biste u selek-
ciju ukljuili sve potrebne delove slike. Drite pritisnut taster Shift dok postojeoj selek-
ciji dodajete nove. Na slici 13.2 prikazana je selekcija.
 181

Poto imate selekciju, pratite sledee korake da biste je pretvorili

u putanju:
1. Proverite da li je vidljiva paleta Paths. Ako nije, izaberite
Window-Paths.
2. Iz skrivenog menija palete, u gornjem desnom uglu, izaberite
opciju Make Work Path (slika 13.3).

3. U okviru za dijalog Make Work Path postoji samo jedan para

metar koji treba podesiti - Tolerance (slika 13.4). On odreuje
koliko blizu Photoshop prati obris selekcije pri formiranju
putanje. to je manja tolerancija, putanja e biti preciznija.
182

Za sliku manometra, prvo sam zadala toleranciju od 5 piksela.

Kao to pokazuje slika 13.5, rezultati nisu bili zadovoljavajui.
Photoshop je nacrtao suvie slobodnu i priblinu putanju. Delovi
putanje nisu dovoljno blizu obrisu manometra.

Kada se to dogodi, samo posegnem za svojom omiljenom Photo-

shopovom komandom: Undo. Ponitite konverziju selekcije u
putanju i pokuajte sa manjom vrednou parametra Tolerance.
Posle malo eksperimentisanja, ustanovila sam da vrednost 1 pik-
sel sasvim zadovoljava (slika 13.6).
4. Putanja se istovremeno pojavljuje i na paleti Paths (slika 13.7).
Photoshop joj dodeljuje ime work path (radna putanja). Putanju
moete da preimenujete tako to ete je dvaput pritisnuti na
paleti Paths da bi se otvorio okvir za dijalog Save Path. Upiete
novo ime putanje u polje Name i pritisnite dugme OK
(slika 13.7).
 183

Mada nije obavezno, ipak je preporuljivo preimenovati radnu putanju, naroito

ako e vam ona ponovo zatrebati. Ako je ime putanje ostalo Work Path a zaponete
novu putanju, desie se jedna od dve stvari. Prvo, ukoliko je radna putanja i dalje
aktivna na paleti Paths, nova putanja e joj biti dodata kao potputanja. Drugo, ako
prvobitna radna putanja nije vie aktivna na paleti Paths, nova putanja e je zame-
niti. (Komanda Undo i paleta History omoguavaju da se vratite na prvobitnu radnu
putanju, ali je lake da joj - im je napravite - promenite ime i time je pretvorite u
pravu putanju.)
184

Putanje nacrtane alatkama Pen

Kada je slika koju obraujete takva da je pravljenje selekcije suvie teko ili zahteva
previe posla, upotrebite alatke Pen da svojeruno nacrtate putanju.
Ako ste koristili vektorske programe za crtanje, kao to su Adobe Illustrator, Mac-
romedia FreeHand ili CorelDRAW, ve poznajete alatke za crtanje zasnovane na
Bezjeovim krivama, kakve su i Photoshopove alatke Pen. Ukoliko nikada niste kori-
stili ovu vrstu alatki, treba unapred da znate da ete morati malo da vebate, ali
uloeni trud e se isplatiti. Pored standardnih alatki Pen koje slue za crtanje linija
i dodavanje/uklanjanje taaka, Photoshop ima i dve dodatne alatke Pen. Alatka
Magnetic Pen (magnetno pero) znatno olakava crtanje putanje oko sloenog
objekta. (Ovoj alatki pristupate kada iz potpalete alatke Pen u kutiji sa alatkama
izaberete Freeform Pen Tool a zatim na traci sa opcijama alatki potvrdite polje Mag-
netic.) Druga dodatna alatka, Freeform Pen, omoguava da nacrtate bilo kakvu
vrstu linije - pravu, krivu, vijugavu - i da je pretvorite u putanju.
Bezjeova kriva je definisana sa tri take od kojih je jedna na krivoj a dve van nje,
na krajevima ruica kojima moete promeniti ugao i pravac krive. Ako ne razumete
ovo objanjenje, ne brinite - uskoro ete videti primere.

Najbolji nain da nauite kako se radi sa alatkom Pen jeste da je

isprobate u novom Photoshopovom dokumentu.
1. Prvo otvorite novo platno, dovoljno veliko da moete slobodno
da radite na njemu. Sasvim je prihvatljiva Photoshopova podra-
zumevana veliina platna ( 7 x 5 ina) i obina bela pozadina.
2. Izaberite alatku Pen u kutiji sa alatkama. (Izgleda kao vrh obi-
nog, starinskog pera.) Paleta Paths treba da bude vidljiva.
3. Na traci sa opcijama, pritisnite srednje dugme u prvoj grupi od
tri dugmeta.
4. Pritisnite negde u blizini leve ivice strane. To e biti poetna taka
putanje. (Photoshop odmah generie radnu putanju na paleti
Paths. Ime ove putanje moete promeniti na nain opisan u pret-
hodnoj vebi.)
 185

5. Da biste nacrtali pravu liniju, pomerite kursor i pritisnite na

nekom drugom mestu. (Nemojte drati pritisnut taster mia dok
povlaite!) Upravo ste napravili ugaonu taku (engl. comer point),
to znai da Photoshop spaja te dve take pravom linijom
(slika 13.8).

6. Da biste nastavili putanju (ali ovoga puta zakrivljenom linijom),

postavite kursor ispod i desno od prethodne take, pa pritisnite
taster mia i povucite nalevo. im pritisnete, pojavie se kriva iji
e se oblik menjati dok povlaite mia (slika 13.9). Upravo ste
napravili glatku taku (engl. smooth point), to znai da Photo-
shop crta glatku krivu na mestu gde se susreu dva zakrivljena
segmenta linije.

7. Da bi vam ovo bilo jasnije, nacrtajte jo jednu glatku krivu.

Postavite kursor iznad i desno od prethodne take; pritisnite taster
mia i povucite nadesno i malo nadole. Ponovo ste dobili glatku
taku i krivu (slika 13.10).
Pogledajte taku koju ste napravili u koraku 5. O n a pravi lepu,
glatku krivu izmeu take koju ste upravo nacrtali i take nacr-
tane u koraku 4. To je sutina glatke take.
Sigurno ste primetili da se pri crtanju glatkih taaka u svakoj od
njih pojavljuju po dve mace (engl. handles). Ruice se koriste za
naknadnu promenu ugla i pravca nacrtane krive. O tome ete
vie saznati malo kasnije, u odeljku Menjanje putanja".
186

Eto, to su osnovni principi: prave linije se dobijaju crtanjem ugaonih taaka, a

krive - crtanjem glatkih taaka. Ali, da biste ih efikasno koristili, morate da saznate
jo poneto o ovim vrstama taaka.

Ugaone take
Ugaone take je jednostavno razumeti. Bez obzira na vrstu linije koja stie u ugaonu
taku, rezultat je uvek ugao, a ne kriva. Ako u ugaonu taku dolazi zakrivljena linija,
ugao linije je odreen glatkom takom na njenom drugom kraju (slika 13.11).
 203

Glatke take
Kao to ste videli u prvom primeru korienja alatke Pen, glatke take se ponaaju
malo komplikovanije i potrebno je vreme da se na to naviknete. Glatka taka uvek
pokuava da napravi najglau moguu krivu izmeu dve linije koje se susreu
(slika 13.12).

Crtanje otre krive

Po potrebi, moete nacrtati i krivu koja nije tako glatka i koja se zove
otra kriva (engl. sharp curve). O n a izgleda kao par lukova, ili gornja
polovina srca, ili loe nacrtan galeb. Sledite naredne korake da biste
nacrtali otru krivu:
1. U novom Photoshopovom dokumentu nacrtajte poetnu taku
putanje.
2. Nacrtajte glatku taku kao i obino, pritiskanjem i povlaenjem
mia, da biste dobili jednu krivu.
3. Postavite pokaziva tano iznad glatke take koju ste upravo
nacrtali. Drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option
(Mac) dok pritiskate i povlaite mia u pravcu eljene prevojne
take nove krive. Pustite taster Alt/Option a zatim i taster mia.
Trebalo bi da ste dobili neto nalik na krivu sa slike 13.13.
 204

Otvorena putanja (engl. open path) ima i poetak i kraj. Putanje na slikama od 13.8
do 13.14 bile su otvorene. Da biste zavrili putanju koja treba da ostane otvorena,
pratite sledee korake:
1. Nacrtajte putanju korienjem proizvoljnih taaka.
2. Kada nacrtate poslednju taku, pritisnite alatku Pen u kutiji sa alatkama.
Putanja sada ima i kraj.
Kada sledei put pritisnete unutar slike, neete nastaviti prethodnu putanju
nego zapoeti novu.

njnj putanja
U veini sluajeva, prva putanja koju napravite - bilo konvertovanjem selekcije ili
crtanjem pomou alatke Pen - nee biti savrena. Retko se u prvom pokuaju dobiju
sasvim zadovoljavajue selekcije ili savreno postavljene linije i krive. To ste vero-
vatno ve shvatili dok ste pratili vebe u ovoj lekciji.
Sreom, drugim alatkama iz grupe alatki Pen lako moete izmeniti nacrtane
putanje.

Alatke za obradu putanja

Prvo pogledajmo razliite Photoshopove alatke za obradu putanja. Pritisnite i drite
pritisnut trougli u donjem desnom uglu alatke Pen da bi se otvorila pripadajua
potpaleta (slika 13.16).

Pen Tool - Ovu alatku ve dobro poznajete. Koristi se za crtanje novih putanja.
Freeform Pen Tool - Kao to joj ime sugerie, ova alatka se koristi za crtanje
putanja proizvoljnih oblika i pravaca prostiranja. Tokom rada, Photoshop
dodaje potrebne take i ruice, tako da naknadno moete podesiti svaki deo
putanje koji ne zadovoljava vae potrebe.
205

Add Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste putanji dodali take.
Delete Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste sa putanje uklonili
take.
Convert Point Tool - Ovom alatkom moete naknadno da promenite vrstu
take. Na primer, ugaonu taku moete pretvoriti u glatku, glatku taku u
otru krivu itd. U sledeem odeljku saznaete vie o ovoj alatki.
Osim navedenih, Photoshop ima i dve alatke za izbor putanja, koje pomau u radu
sa putanjama. One se nalaze u kutiji sa alatkama, odmah iznad alatki Pen. Zovu se
Direct Selection Tool i Path Selection Tool. Alatka Direct Selection (predstavljena
belom, upljom strelicom) pomera pojedinane segmente putanje. Alatka Path Selec-
tion (crna strelica) pomera sve komponente jedne putanje odjednom. Ako na jednom
sloju imate nekoliko putanja, alatkom Path Selection ih moete pomerati jednu po
jednu. Ukoliko elite da ih pomerite sve zajedno, prvo zadajte komandu Select All.
Izmeu alatki Pen i Freeform Pen moete se prebacivati na tri naina: a) pritisnite
i drite pritisnut taster mia iznad alatke Pen u kutiji sa alatkama, pa iz potpalete
izaberite drugu alatku; b) pritisnite kombinaciju tastera Shift+P, ime naizmenino
aktivirate ove alatke; c) na traci sa opcijama pritisnite ikonicu odgovarajue alatke.
Ostale alatke iz grupe Pen (za dodavanje, uklanjanje i menjanje vrste taaka),
moete aktivirati samo iz potpalete.
Ako pritisnete Shift+A dok radite s perom, aktivirae se jedna od alatki za izbor
putanje, a kada ponovo pritisnete Shift+A, aktiviraete onu drugu. Da biste privre-
meno preli na alatku Direct Selection (belu strelicu) dok radite s bilo kojom alatkom
iz grupe Pen, drite pritisnut taster Control (Windows), odnosno Command (Mac). Isto
vai i kada hoete da privremeno prelazite s jedne na drugu alatku za izbor putanje.

Osnovne tehnike rada s putanjama

Verovatno ste ve i sami zakljuili kako se radi s putanjama, ali, za svaki sluaj, evo
nekoliko osnovnih tehnika za korienje putanja i kretanje izmeu njih:
Da biste izabrali putanju, pritisnite njeno ime na paleti Paths, ba kao to
biste pritisnuli sloj koji treba da aktivirate. Kao to i oekujete, izabrana
putanja se pojavljuje na slici.
Da biste ponitili izbor putanje, pritisnite ime neke druge putanje ili pritisnite
praznu oblast na paleti Paths. Putanja nestaje iz glavnog prozora slike.
Da biste obrisali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite u korpu za
otpatke na dnu palete, ba kao kada briete sloj.
 206

Da biste napravili novu putanju, moete uraditi jednu od etiri stvari:

Ponite da crtate putanju jednom od alatki Pen u glavnom prozoru slike
i dobiete radnu putanju (work path).
Pre nego to upotrebite alatku Pen, izaberite opciju New Path iz menija palete
Paths. Tako ete moi da date ime putanji pre nego to je nacrtate.
Pritisnite dugme Create New Path na dnu palete Paths. Na paleti e se pojaviti
nova putanja.
Napravite selekciju a zatim izaberite opciju Make Work Path iz menija palete
Paths ili pritisnite istoimeno dugme na dnu palete.
Da biste kopirali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite na dugme
Create New Path. Postupak je isti kao onaj za kopiranje sloja.

Korienje putanja
ta moete da uradite s putanjama kada ste se ve toliko namuili da ih napravite?
Pa, mnogo toga. U Photoshopu, putanje omoguavaju da sauvate selekcije koje
hoete vie puta da koristite. Oblast obuhvaenu putanjom moete ispuniti, a samoj
liniji putanje moete dodeliti boju, debljinu itd. Putanje oznaavaju selekcije ili
linije, ali se ne pojavljuju na platnu dok ih ne obojite. Putanju moete popuniti
(engl. fill, iscrtati (engl. stroke) ili i jedno i drugo. Iscrtavanjem bojite samu liniju
putanje, a popunjavanjem ispunjavate unutranjost putanje bojom ili arom. Na
slici 13.17 prikazana je putanja nacrtana alatkom Freeform Pen, iscrtana crvenom
bojom i ispunjena arom.

Pretvaranje putanja u selekcije

U Photoshopu, putanje su najkorisnije za trajno snimanje selekcija. To moe biti od
velike pomoi kada planirate ponovno korienje odreene selekcije u buduem
207

radu. Ako niste sigurni da li e vam odreena selekcija ponovo trebati, napravite
putanju da biste je ipak sauvali.

Ve ste nauili kako se selekcija pretvara u putanju. Sledei koraci

pokazuju kako da putanju pretvorite u selekciju:
1. Napravite putanju na koji god hoete nain.
2. Aktivirajte putanju koju elite da konvertujete tako to ete je
pritisnuti na paleti Paths.
3. Iz menija palete Paths izaberite Make Selection (slika 13.18) ili
pritisnite dugme Make Selection - tree sleva na dnu palete Paths.
(Time preskaete okvir za dijalog opisan u sledeem koraku.)

4. U okviru za dijalog Make Selection moete da podesite precisnost

s kojom Photoshop pravi selekciju (slika 13.19). to je vea vred-
nost parametra Feather Radius, selekcija je nepreciznija.

5. Pritisnite OK i putanja e se pretvoriti u selekciju.

 208

Ispunjavanje putanje
Ispunjavanje putanje znai ba ono to oekujete. Izaberite putanju, iz menija palete
Paths izaberite komandu Fill Path, i dobiete isti skup opcija kao kada popunjavate
selekciju. U okviru za dijalog Fill Path (slika 13.20) moete izabrati boju, aru ili sliku
za ispunjavanje putanje. Osim toga, moete zadati reim meanja (parametar
Blending Mode), procenat neprovidnosti (Opacity), smanjenje nazubljenosti ivica
(Anti-aliased) i umekavanje ivica (Feather Radius). Ako se putanja sastoji od dve
zasebne potputanje, samo e izabrana biti popunjena, odnosno iscrtana.

Iscrtavanje putanje
Iscrtavanje putanje utie samo na liniju putanje, a ne na povrinu obuhvaenu
njome. Izaberite putanju, a zatim komandu Stroke Path iz menija palete Paths.
Okvir za dijalog Stroke Path omoguava da izaberete alatku, od Pencil i Brush, do
Blur i Sponge (slika 13.21).
209

Photoshop koristi tekue parametre izabrane alatke da bi obavio operaciju. Na

primer, ako hoete da putanju iscrtate vazdunom etkicom intenziteta 60%, uverite
se da je vazduna etkica ukljuena i podesite parametar Flow na traci sa opcijama
na 60% pre nego to izaberete komandu Stroke Path.

Korienje alatki za oblike

urite? Ne znate da crtate? Ne oajavajte. Photoshop nudi zgodan arsenal unapred
definisanih oblika, i zove ih alatke za oblike (engl. shape tools). Oblici se mogu koristiti
kao putanje, pa se, po potrebi, mogu popunjavati i/ili iscrtavati, moe im se menjati
veliina, mogu se do izvesne mere preoblikovati, a i smestiti gde god elite. Zaobljeni
pravougaonik je odlian za maskiranje fotografija. Poligoni su korisni ako vam
treba gomila zvezda ili drugih vieugaonih oblika. Oblici koje nudi alatka Custom
Shape zadivie vas svojom raznovrsnou. Slika 13.22 prikazuje alatke za oblike.

Da biste nacrtali oblik, prvo izaberite boju prednjeg plana, koja se moe koristiti i
za popunjavanje oblika. Aktivirajte odgovarajuu alatku. (Ako koristite alatku Cus-
tom Shape, morate da pritisnete strelicu pored polja Shape na traci sa opcijama i da
iz potpalete izaberete jedan od raspoloivih oblika.)
Da biste napravili nov oblik, pritisnite dugme Shape Layers, Paths ili Fill Pixels na
traci sa opcijama (slika 13.23). Izaberite dugme Paths kada hoete da napravite
putanju odreenog oblika. Dugme Fill Pixels slui za dobijanje popunjenog oblika,
a dugme Shape Layers - za crtanje oblika na novom sloju.
 210

Da biste izmenili oblik nakon to ste ga nacrtali, uverite se da je sloj na kome se

oblik nalazi aktivan i na traci sa opcijama alatki izaberite opciju Add, Subtract, Inter-
sect ili Exclude. Ako izaberete Add i nacrtate drugi oblik koji dodiruje prvi, ispuniete
oba oblika. Ukoliko odaberete Subtract, odsei ete preklopljeni deo popunjenog
objekta. Opcija Intersect popunjava samo preklopljene delove objekata, dok Exclude
uklanja boju iz preklopljenog dela. Primeri su prikazani na slici 13.24.

Nain povlaenja mia pri crtanju odreuje veliinu i orijentaciju oblika. Drite
pritisnut taster Shift dok povlaite da biste umesto pravougaonika ili zaobljenog pra-
vougaonika dobili kvadrat, a umesto elipse krug. Drite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) dok povlaite da biste crtali objekat iz centra.
Ako vam treba objekat odreenih dimenzija, pritisnite strelicu na kraju niza
alatki za oblike na traci sa opcijama da biste otvorili okvir za dijalog. U zavisnosti od
izabranog oblika, moete da zadate visinu i irinu, poluprenik zaobljenog ugla, broj
stranica poligona, ili broj krakova zvezde. Na traci sa opcijama zadajte i reim
meanja, kao i neprovidnost oblika.

Dodavanje oblika na paletu Custom Shapes

Napravite oblik pomou ostalih alatki za oblike, ili izaberite putanju iji oblik odgo-
vara onom koji elite da dodate na paletu. Na slici 13.25 upotrebila sam zvezdu,
nacrtala putanju oko nje i ispunila je bojom. Da biste dobijeni oblik dodali na paletu
Custom Shapes, izaberite Edit-Define Custom Shape i u okvir za dijalog Shape Name
upiite ime novog oblika (slika 13.25). Kada pritisnete OK, oblik e biti dodat paleti.
211

Da biste izabrali novi oblik, pronaite ga na potpaleti Shape, na traci sa opci-

jama alatke Custom Shape. Ako hoete da ograniite novi oblik na originalnu
veliinu, pritisnite radio-dugme Fixed Size u okviru za dijalog koji se otvara kada
pritisnete strelicu na kraju niza alatki za oblike.

Saetak
Putanja je arobna komponenta Photoshopa koja ima brojne primene u svakodnev-
nom radu. Putanje moete koristiti za trajno uvanje selekcija radi ponovne upo-
trebe, za popunjavanje ili iscrtavanje dela slike, za doradu delova slike, za crtanje
linija ili oblika, i kao putanje za isecanje na slikama koje e bisti izvezene u program
za prelom strana. Photoshop nudi itav niz alatki i opcija za pravljenje putanja:
moete ih napraviti od postojeih selekcija, ili ih alatkama Pen nacrtati od poetka.
Postojee putanje moete izmeniti probranim alatkama za obradu putanja, a alat-
kama za oblike moete napraviti i putanje najrazliitijih oblika. Photoshop ak
omoguava da sami napravite i koristite proizvoljne oblike putanja.
213

225

248
Nisam sigurna da li su autori Photoshopa osmislili korienje filtara, ili su je preuzeli
od nekoga i razvili do nesluenih razmera. U svakom sluaju, dali su nam izvan-
rednu alatku za menjanje opteg izgleda slike. Neki Photoshopovi filtri su udni,
neki su predivni, a neki su samo korisni - i njima emo se pozabaviti u ovoj lekciji.
Naslov ove lekcije nije ba odgovarajui. Pretpostavljam da ne biste ni primenili
filtar koji ne poboljava sliku. Kakva bi bila svrha toga? Moda je tanije rei da emo
u ovoj lekciji opisati filtre za otklanjanje uobiajenih problema s fotografijama.

Filtri za izotravanje
Mutna slika je jedan od najeih problema s kojim se sreu fotografi. Postoje mnogi
razlozi zbog kojih slika moe da bude mutna. Moda se fotografisani objekat ili
fotograf malo pomerio u trenutku slikanja. Moda aparat nije bio dobro fokusiran,
ili je slika snimljena jeftinim fotoaparatom koji je imao nekvalitetno plastino
soivo. Neki od navedenih problema reavaju se u Photoshopu lake od drugih.
Ukoliko je fotografija jako mutna, ne moe se uraditi bogzna ta da bi se stanje
popravilo. Meutim, ako je samo malo umekana, Photoshop - u najmanju ruku
- moe da stvori iluziju otrijeg fokusa. On to radi pomou grupe filtara za izotra-
vanje - Sharpen. Kao svi filtri koje emo opisati u ovoj lekciji, i filtri Sharpen se
nalaze u meniju Filter (slika 14.1).
214

Filtri Sharpen i Sharpen More

Dva filtra za izotravanje, Sharpen i Sharpen More, obezbeuju razliite nivoe iste
funkcije. Njihov rad se zasniva na pronalaenju delova slike na kojima postoje zna-
ajne promene boja, na primer, ivice objekta. Kad god nae takvu oblast, Photoshop
povea kontrast izmeu susednih piksela, posvetljavajui svetle piksele i zatamnju-
jui tamne. Na slici 14.2 prikazane su tri varijante blago zamuene slike. Gornji
primer je fotografija pre izotravanja. Na primer u sredini primenjen je filtar
Sharpen, a na donji - filtar Sharpen More. Ako ne uveliate sliku previe, efekat
izgleda sasvim pristojno.
Vodite rauna da ne preterate sa izotravanjem. Za mnoge Photoshopove filtre
vai pravilo: to vie - to bolje. Ipak, to ne vai za filtre za izotravanje. Zbog naina
na koji ovi filtri poveavaju kontrast izmeu susednih piksela, vrlo lako moete pre-
terati i dobiti zrnastu fotografiju (slika 14.3).
Uzgred, filtar Sharpen More daje priblino isti efekat kao da ste dvaput primenili
filtar Sharpen na istu sliku. Imajte na umu da svaki filtar moete primeniti vie puta
ako niste dobili zadovoljavajui rezultat. Najlaki nain za ponovnu primenu istog fil-
tra jeste da pritisnete Ctrl+F (Windows), odnosno Command+F (Mac). Preica prime-
njuje filtar koji ste poslednji koristili, sa tada vaeim parametrima (ukoliko ih ima).
Isprobajte filtar Sharpen na nekoj svojoj defokusiranoj slici pa vidite kako vam se
ini. Da li pomae? Probajte i filtar Sharpen More. Ovi filtri su dobri za podeavanje
fotografija ili skeniranih slika malo pomerenog fokusa, ali nemojte suvie da se osla-
njate na njih. Oni mogu da urade samo to to ste videli, a ne mogu da dodaju ono
to nedostaje slici - znai, fokus i dobar kontrast. Ne zaboravite da, korienjem
maski ili selekcija, filtre moete primenjivati selektivno - samo na deo slike.
215
216

Filtar Sharpen Edges

Sharpen Edges je zaista koristan filtar. On ne utie na celu sliku, pa ne dobijate tako
grub, nazubljen efekat kao sa filtrom Sharpen More. Sharpen Edges pojaava kon-
trast samo tamo gde vidi" ivicu. Na slici 14.4 prikazana je naa slika pre i posle
primene filtra Sharpen Edges. Izotravanje ivica ima blago ali primetno dejstvo na
kvalitet fotografije.

Filtar Unsharp Mask

Unsharp Mask imitira tradicionalnu tehniku koja se u tamparskoj delatnosti koristi
godinama. Ovaj filtar je, verovatno, najbolji izbor za precizno izotravanje. Unsharp
Mask popravlja mutnu originalnu fotografiju ili skeniranu sliku, kao i zamuenost
koja se javlja pri promeni veliine slike promenom broja piksela (engl. resampling) i pri
tampanju. Filtar Unsharp Mask radi tako to pronalazi svaka dva susedna piksela
ije se svetloe razlikuju za vrednost koju ste zadali, i poveava njihov kontrast -
takode za zadatu vrednost. Ovaj filtar omoguava da zaista upravljate otrinom slike.
Nivo izotravanja podesite u okviru za dijalog Unsharp Mask (slika 14.5), koji se
pojavljuje kada izaberete filtar.
 217

Parametar Radius definie broj okolnih piksela koji e biti izotreni. Preporuujem
da ovu vrednost drite relativno nisko, oko 2,0. Parametar Threshold odreuje koliko
razliiti moraju da budu pikseli da bi bili izotreni. to je vrednost nia, to pikseli
mogu da budu sliniji a da na njih ipak utie filtar Unsharp Mask. to je vrednost
vea, Photoshop tolerie vee razlike izmeu piksela. (Kao i obino, slobodno
isprobajte sve mogue vrednosti parametara. To je najbolji nain za uenje.)
Obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli dejstvo promena.
Mnogi strunjaci za Photoshop preporuuju da filtar Unsharp Mask primenite na
svaku sliku koju obraujete, bez obzira na to da li e se tampati ili objaviti na Webu.
(Lino ne volim da govorim uvek ili nikad zato to svako pravilo ima izuzetke.) Vero-
vatno bi trebalo da isprobate filtar na svakoj slici pa da vidite da li vam se efekat
dopada.

Filtri Blur
Filtri Blur (Filter-Blur) korisni su za ublaavanje (umekavanje) efekata prethodno
primenjenog filtra ili poteza etkice na slici. Filtrom Blur moete blago umekati
grubo osvetljen portret, ili - ako ga primenite na selekciju, a ne na celu sliku - moete
pomeriti nepoeljnu pozadinu iz fokusa da ne bi bila suvie upadljiva. Filtri Blur su
prikazani na slici 14.6.
218

Filtri Blur i Blur More

Postoje dva osnovna filtra za zamagljivanje: Blur i Blur More. Oni rade tano ono to
sugeriu njihova imena. Blur je veoma suptilan, a Blur More takoe - samo malo
manje. Na slici 14.7 uporedo je prikazano dejstvo oba filtra i neizmenjen original.
Kao to vidite, promene su minimalne. Filtar Blur ne uzrokuje velike promene, ali
moe da izgladi bore na portretu ili da umeka otre ivice.

Filtar Gaussian Blur

Da biste dobili potreban efekat, moete da primenite filtar Blur nekoliko puta, ili da
preete na filtar Gaussian Blur (Filter-Blur-Gaussian Blur), koji nudi bolju kon-
trolu. On koristi matematiku formulu (Gausovu jednainu raspodele, koja daje zvo-
nastu krivu) za precizno izraunavanje prelaza izmeu svakog para piksela. Kao
rezultat ovog procesa, veina zamagljenih piksela na kraju ima srednju vrednost
boje ili svetloe dva piksela, a ne neku od krajnjih vrednosti. Time se postie opte
defokusiranje, koje niti zatamnjuje niti posvetljuje sliku.
Okvir za dijalog Gaussian Blur (slika 14.8), omoguava da zadate stepen defoku-
siranja, podeavanjem vrednosti parametra Radius u opsegu od 0,1 do 250. Gaus-
sian Blur moete koristiti i za smanjivanje nazubljenosti ivica objekta, kao i za
zamagljivanje oblasti u kojoj hoete da napravite senku. ak i pri vrlo niskim vred-
nostima daje prilino uoljiv efekat. Na slici 14.8, zapazite kako su bore oko oiju i
obraza, sasvim uoljive na prethodnoj slici, gotovo nestale u polju za prikaz filtra
Gaussian Blur.
 219

Gaussian Blur je korisna alatka za retuiranje kada se primeni na oblast slike

koju elite da potisnete iz centra panje. Na slici 14.9, prikazan je guter koji se suna
na steni, ali se na levoj fotografiji ne vidi ba najbolje. Ako izaberem gutera i zati-
tim ga pomou maske, mogu da zamaglim ostatak slike kako bi sama ivotinjica
postala uoljivija u datom okruenju (slika desno).

Zatim primenite alatku Blur, uz parametar Strength podeen na 75%, da biste

dobili prirodniju granicu izmeu zamagljenih i nezamagljenih oblasti.

Filtar Radial Blur

Filtar Radial Blur moe da bude zanimljiv ako ga paljivo upotrebite. On vam nudi
dve metode zamagljivanja: Spin i Zoom. Metoda Spin daje zamuenje koje izgleda
kao da se slika vrti oko svoje sredinje take. Metoda Zoom, teorijski, proizvodi utisak
zumiranja slike kamerom.
220

U okviru za dijalog Radial Blur (slika 14.10) moete podesiti intenzitet efekta
(parametar Amount) u opsegu od 1 do 100, i nivo kvaliteta (Draft, Good ili Best).
Parametar Amount se odnosi na rastojanje na koje se pikseli pomeraju da bi se posti
gao efekat zamagljivanja. U polju za prikaz Blur Center moete videti dejstvo
razliitih vrednosti ovog parametra i zadati sredinju taku za efekat.

Parametar Quality odreuje nain izraunavanja efekta. Opcije su Draft (grubo),

Good (dobro) i Best (najbolje). Rezultati dobijeni pomou opcija Good i Best veoma se
malo razlikuju. Najvea razlika nije u kvalitetu slike, ve u vremenu koje Photo-
shopu treba da bi izraunao i primenio efekat u svakom od ovih reima. Opcija Best
moe da oduzme mnogo vremena ako je slika sloena a raunar stariji.
Na slici 14.11 primenila sam zamagljivanje tipa Spin (levo) i Zoom (desno) na
sliku utog ljiljana. Nakon isprobavanja razliitih vrednosti parametara, izabrala
sam Amount 20 za Spin, a 50 za Zoom. Ove slike moete videti i na stranama u boji.

Filtar Smart Blur

Smart Blur (Filter-Blur-Smart Blur) verovatno je najkorisniji filtar iz ove grupe,
naroito za obradu slika i popravljanje fotografija. On zamagljuje sve na slici ili
selekciji, osim ivica. Filtar Smart Blur izraunava razlike u bojama pojedinih oblasti
slike da bi pronaao granice, a zatim zadrava te granice zamagljujui sve unutar
njih. Odlian je kada treba da podmladite osobu na portretu za nekih deset godina,
izgladite lice tinejdera, ili uklonite teksturu sa tkanine zadravajui nabore.
 221

Slika 14.12 prikazuje okvir za dijalog filtra Smart Blur. Originalna fotografija je
u pozadini, a u okviru za dijalog vidite poboljanja. Parametrima Radius i Threshold
zadajete stepen zamagljivanja slike, a parametrom Quality - kao i ranije - nain
izraunavanja efekta.

Filtar Smart Blur ima tri radna reima:

U reimu Normal, efekti zamagljivanja vide se u polju za prikaz.
U reimu Edge Only, prikazuju se konturne linije s kojima filtar radi.
U reimu Edge Overlay, prikazuju se konture kao bele linije iznad slike.
Opcije Edge Only i Edge Overlay mogu da vam pomognu da odredite pravu vred-
nost parametra Threshold. Pre nego to pritisnete OK da biste primenili efekat, vra-
tite se u reim Normal.

Filtar Motion Blur

Kada vidimo linije nacrtane iza automobila, make ili lika iz stripa, instinktivno
znamo da bi ti objekti ili likovi trebalo da se kreu. Te linije predstavljaju zamaglji-
vanje pokreta (engl. motion blur), to je, u stvari, fotografska greka izazvana sporim
zatvaranjem blende pri slikanju brzog objekta. Objekat na slici deluje potpuno ili
delimino defokusiran u odnosu na pozadinu zato to se pomerio za odreeno rasto-
janje tokom delia sekunde u kom je blenda fotoaparata bila otvorena.
Na ranim fotografijama pokreti su esto bili zamagljeni, pre svega zato to su se
blende sporo zatvarale a film nije bio dovoljno osetljiv. Danas se to retko deava,
osim kada fotograf namerno pokuava da na ovaj nain uhvati objekat u pokretu,
pa koristi najneosetljiviji film ili mali otvor soiva sa sporim zatvaranjem blende.
Meutim, ako elite da simulirate ovaj efekat, Photoshop nudi odgovarajuu alatku.
222

Filtar Motion Blur (Filter-Blur-Motion Blur) moe stvoriti privid pokreta stacio-
narnog objekta, primenom usmerenog zamagljenja na zadatom rastojanju. U
okviru za dijalog Motion Blur (slika 14.13), moete podesiti i pravac i rastojanje
zamuenja prema tome koliko brzo i u kom pravcu hoete da se objekat kree.
Parametar Distance odreuje stepen zamagljenosti, tj. rastojanje na koje se origi-
nalni objekat pomerio". Parametrom Angle zadajete pravac zamagljenja. Da biste
ga podesili, unesite preciznu vrednost ugla u polje Angle ili povlaite radijalni kliza
u krugu pored polja. Meutim, glavni trik je u izboru prave oblasti na koju treba pri-
meniti filtar Motion Blur. Da biste dobili uverljiv pokret, morate zamagliti i prostor u
kome se objekat, teorijski, nalazio, i onaj u koji se pomerio".

Filtar Motion Blur nije mnogo koristan za obradu fotografija. Defokusiranost

nastalu pomeranjem fotoaparata obino elimo da izbegnemo, a ne da istaknemo.
Ipak, ovaj filtar nudi zanimljive mogunosti za dobijanje specijalnih efekata i izvo-
enje trikova sa tekstom. Na slici 14.14 prikazan je primer mogue upotrebe filtra
Motion Blur. Primenjeni efekat sugerie brzinu, a mogue ga je jo pojaati (to ete
videti u nastavku).
 223

Za sliku 14.15 ispisala sam svako slovo rei Run na zasebnom sloju. Zatim sam,
idui sleva nadesno, poveavala broj piksela (parametar Distance) pri svakoj slede-
oj primeni filtra Motion Blur - od 6 piksela za slovo R do 30 piksela za n. Dobijena
slika (14.15) deluje kao da bei s ekrana.

Filtar Lens Blur

Filtar Lens Blur simulira pojavu iz stvarnog sveta da odblesci od soiva dobijaju oblik
koji zavisi od konstrukcije objektiva fotoaparata. U zavisnosti od broja segmenata
koji ine zatvara blende, oblik odbleska moe biti pravilan estougao ili petougao.
Photoshop vas vodi korak dalje, omoguavajui vam da izaberete od tri do osam
stranica mnogougaonika, i koji deo slike e biti zahvaen. Efekat moete primeniti
na celu sliku, selekciju ili sloj.

Ublaavanje dejstva filtara

Filtri su super, ali ponekad previe izmene sliku. Dejstvo mnogih filtara, ukljuujui
i Motion Blur, moete podesiti tako da dobijete onoliko suptilan ili onoliko izraen
efekat koliko elite. Drugi filtri, na primer osnovne varijante filtara Blur i Sharpen,
nemaju okvire za dijalog, pa ne omoguavaju da ublaite efekat koji Photoshop pri-
menjuje jer smatra da tako treba. Ipak, tata Photoshop nije uvek u pravu, a vi -
sreom - imate izlaz iz ove situacije.
Moete da primenite filtar i da zatim otvorite okvir za dijalog Fade kako biste
ublaili efekat u opsegu od 1% do 100%. Okvir za dijalog Fade (slika 14.16) slui i za
podeavanje reima meanja za dati efekat filtra. to je jo vanije, u istom okviru za
dijalog moete ublaiti dejstvo bilo koje operacije koju ste poslednju obavili. Obojili
ste neto, ali je boja prejaka? Ublaite je za 50%. To je bre nego da ponovo bojite
224

drugom bojom. Preterali ste sa podeavanjem boja? Nema problema. Komanda

Fade modifikuje dejstvo svake alatke ili akcije koju ste poslednju preduzeli. Eksperi-
mentiite s ovom komandom - moe vam utedeti sate rada.

Isprobajmo komandu Fade u praksi.

Otvorite bilo koju pogodnu sliku. Primenite filtar Blur ili pode-
site boje (Image-Adjustments).
Izaberite Edit-Fade.... Ako radite na selekciji, a ne na celoj slici,
nemojte da ponitite izbor.
U okviru za dijalog Fade potvrdite opciju Preview da biste videli
efekat ublaavanja.
Povucite kliza Opacity da biste podesili neprovidnost.
Ako elite odreeni efekat, izaberite neki drugi reim meanja
umesto Normal.
Pritisnite OK. Ako treba, ponitite selekciju.

Saetak
Zbog Photoshopovih filtara, svako ko se bavi obradom fotografija mora da ima ovaj
program. U ovoj lekciji upoznali ste filtre koji vam mogu pomoi da spasite lou
fotografiju ili loe skeniranu sliku. Filtri Sharpen izotravaju mutne fotografije pove
avanjem kontrasta izmeu susednih piksela. Najkorisniji je filtar Unsharp Mask,
koji omoguava da podesite parametre na osnovu kojih on pronalazi i podeava
kontraste.
Filtar Blur takoe ima nekoliko varijanti, a najkorisniji je za potiskivanje nee-
ljenih delova slike u drugi plan i za umekavanje otrih ivica. Filtar Motion Blur
omoguava da stvorite iluziju kretanja statinih objekata i da napravite zanimljive
efekte sa tekstom.
Okvir za dijalog Fade radi u sprezi s Photoshopovim filtrima i drugim alatkama,
ublaavajui njihovo dejstvo za zadati procenat.
U lekciji 10, Napredne tehnike slikanja", videli ste kako vam Photoshopovi filtri
pomau da simulirate razliite medije. Konkretno, upoznali ste filtre Watercolor,
Colored Pencil, Charcoal i Underpainting. Navedeni filtri su samo vrh ledenog
brega. U grupama filtara Artistic i Sketch, Photoshop nudi oko 30 filtara koje moete
primeniti pojedinano ili u kombinacijama da biste prosenu sliku pretvorili u
remek-delo. U ovoj lekciji protraemo kroz abecedu filtara iz kategorija Artistic,
Brush Strokes i Sketch. Biete apsolutno, bezrezervno, carski, doslovno, esencijalno...
zadivljeni.
226

Filtri iz grupe Artistic

Filtri iz kategorije Artistic (umetniki), uvode dozu apstrakcije na sliku. Stepen apstrak-
cije zavisi od vrste filtra i - jo vie - od toga kako podesite njegove parametre. Mnogi
od ovih filtara trae da podesite veliinu etkice, detalje i teksturu. Veliina etkice
utie na debljinu linije. Parametar Detail odreuje koliki treba da bude grumen"
piksela da bi ga filtar primetio i primenio izmene. Parametar Texture, koji ne treba
meati sa efektom filtra Texturizer, nasumino razmazuje boje tu i tamo po slici.
Veina Photoshopovih filtara ima polje za prikaz u kome moete videti dejstvo iza-
branih parametara pre nego to primenite filtar. Da biste pomerali sliku u polju za
prikaz, pritisnite je miem. Kursor se pretvara u aku, omoguavajui vam da pome-
rate sliku i proverite dejstvo filtra na sve njene delove. Ako promenite parametre a
prikaz se ne promeni odmah, pogledajte indikator napredovanja u dnu prozora.
Pritisnite plus ili minus da biste videli uvelian, odnosno umanjen prikaz u polju, ali je
preporuljivo da uvek pogledate sliku pri uvelianju 100% (u pravoj veliini) pre nego
to pritisnete dugme OK.
Jedna od novina u Photoshopu CS jeste galerija filtara (Filter Gallery). O n a je deo
okvira za dijalog datog filtra, a pokazuje kako izgledaju razliiti filtri kada se pri-
mene na tipinu fotografiju. Moete proi kroz celu listu filtara. Ukoliko biste rae
izbegli galeriju i gledali prikaz u veem oknu, pritiskanjem trouglia desno od okna
galerije, iskljuujete i ukljuujete galeriju.
Da bismo bili dosledni, primeniemo sve filtre Artistic na svetionik Kejp Foru u
Novoj kotskoj. Na slici 15.1 i na stranama u boji, prikazana je neizmenjena slika.
 227

Filtar Colored Pencil

Filtar Colored Pencil dodaje slici neku vrstu rafure (slika 15.2). Pri tom se zadrava
veina boja sa originalne slike, mada se velike, ravne povrine prevode u boju
papira", koju moete podesiti na bilo koju nijansu sive - od crne do bele. Okvir za
dijalog filtra Colored Pencil (slika 15.3), nudi da izaberete debljinu bojice (parametar
Pencil Width), pritisak pri crtanju (Stroke Pressure) i svetlou papira (Paper Bright-
ness). Svetlou papira moete podesiti u opsegu od 1 do 50, pri emu je 50 najsvetliji
papir, a 1 potpuno crn.
228

Korienjem tanke bojice (tj. nie vrednosti parametra Pencil Width), dobijate vie
linija. Vei pritisak olovke znai ouvanje vie detalja sa originalne slike. Na slici 15.2
koristila sam veliku bojicu i mali pritisak. Na slici 15.4, isprobala sam obrnutu kom-
binaciju: malu bojicu i veliki pritisak, tako to sam zadala da vrednost parametra
Pencil Width bude 2, a Stroke Pressure 14. Kao to vidite, rezultati se znatno razlikuju.

Filtar Cutout
Cutout mi je jedan od omiljenih filtara. On moe da svede sliku na neto to lii na
kola od papira ili sito-tampu na svili. To postie usrednjavanjem svih boja i nijansi
i pretvaranjem tih boja u samo nekoliko nivoa. Broj nivoa moete zadati u odgovara-
juem okviru za dijalog, u opsegu od 2 do 8 (parametar No. of Levels). U istom okviru
za dijalog (slika 15.5), moete podesiti jo dve opcije: Edge Fidelity (vernost ivica), u
opsegu od 1 do 3, i Edge Simplicity (jednostavnost ivica), u opsegu od 1 do 10.
Niska vrednost parametra Edge Simplicity i visoka vrednost parametra Edge Fide-
lity dali su sliku 15.6, koja deluje kao najprijatnija varijanta za kombinaciju filtra
Cutout i ove fotografije. Vano je da eksperimentiete s razliitim parametrima svaki
put kada primenjujete filtar na novu fotografiju. Ono to je dobro za jednu sliku,
moe biti potpuno pogreno za drugu. Ipak, u ovoj ili onoj kombinaciji, filtar Cutout
uspeva da pobolja skoro svaku sliku.
 229

Filtar Dry Brush

Termin dry brush (suvct etkica) koriste akvarelisti da bi oznaili poseban stil slikanja u
kome se etkicom koja je natopljena koncentrovanim pigmentom ne povlae potezi,
ve se njome samo tapka po papiru. Na slici 15.7 prikazan je okvir za dijalog Dry
Brush sa izabranom malom etkicom (parametar Brush Size) i mnotvom detalja
(parametar Brush Detail). Rezultat se vidi na slici 15.8.
230

Filtar Film Grain

Jedan od razloga zbog kojih se mnogi profesionalni fotografi okreu visokorezolu-
cijskoj digitalnoj fotografiji jeste i to to ele da pobegnu od problema izazvanih
zrnastom strukturom filma. Zrnasta struktura je neizbena posledica nanoenja
sloja hemikalija na pare plastike. Kada se fotografija jako uvelia, zrna hemikalija
se vide kao mrlje na slici. Pomou filtra Film Grain moe da se dobije zanimljiva
 231

tekstura slike ako se efekat paljivo primeni. esto je bolje primeniti ovaj filtar na
selekcije nego na cele fotografije. Na slici 15.9 prikazano je ta se deava kada se
filtar Film Grain ne primeni kako treba.

Obratite panju na to kako filtar Film Grain dodaje vodi teksturu. On ini da slika
izgleda hrapavo. Tamne mrlje se koncentriu na tamnim povrinama. Ako se filtar
Film Grain primeni na fotografiju jaeg kontrasta, kao to je fotografija cveta jabuke
na slici 15.10, dobija se mnogo bolji rezultat.
232

Filtar Fresco
Fresco je italijanska re za sliku uraenu na vlanom, svee malterisanom zidu.
Rezultat upotrebe Photoshopovog filtra Fresco ne lii mnogo na klasine freske Boti-
elija ili Mikelanela. Ipak, to je zanimljiv filtar - i potencijalno koristan. Daje ,,fle-
kav", ali lep apstraktan izgled. Morate paziti da ne potamnite sliku previe, zato to
filtar Fresco - pri pretvaranju slike u apstraktnu - dodaje dosta crnih povrina.
Primer je prikazan na slici 15.11.

Kada sam prvi put primenila filtar Fresco na ovu sliku, postala je gotovo potpuno
crna. Da bi kombinacija ove slike i filtra Fresco funkcionisala, prvo sam morala da
posvetlim celu sliku komandom Curves. Ukoliko ste zaboravili kako se to radi, ili ste
namerno odmah preli na zabavna poglavlja, vratite se na lekciju 6, Podeavanje
boja". Na kraju sam primenila filtar Fresco uz vrednost 1 za Brush Size i Texture, a 3
za Detail. Ako izgleda da filtar koji ste primenili ne odgovara datoj slici onakav
kakav je, promenite mu parametre pa pokuajte ponovo.

Filtar Neon Glow

Teko je razumeti kako je ovaj filtar dobio ime - nema nikakve slinosti sa neonom.
Kao to verovatno vidite na slici 15.12, Neon Glow svodi sliku na jednobojni negativ
i dodaje svetle ivice oko objekata. Ako koristite vrlo svetlu boju, ili sivu, pomou ovog
filtra moete dobiti zanimljiv efekat vodenog iga. Morska obala izgleda kao rend
genski snimak. Ukoliko izaberete svetlozelenu boju, slika postaje sasvim uvrnuta.
 233

Filtar Paint Daubs

Filtar Paint Daubs slici dodaje kvadratnu ili talasastu teksturu (rafuru). Moete
podesiti veliinu etkice (parametar Brush Size) i otrinu (parametar Sharpness),
i izabrati izmeu nekoliko varijanti etkica (parametar Brush Type). Na slici 15.13
koriena je etkica Simple. Eksperimentiite s parametrima ovog filtra poto od njih
zavisi krajnji rezultat. U ovom primeru, koristila sam vrednost 4 za Brush Size i 11 za
Sharpness. Svia mi se rezultat.

Filtri Palette Knife i Plastic Wrap

Kada slikar koristi spatulu, dobijaju se velike povrine razmazane boje koje se zani-
mljivo meaju du ivica poteza. Naalost, filtar Palette Knife ne radi tako, ve gru-
pisanjem i usrednjavanjem slino obojenih piksela svodi sliku na blokove boja. Po
mom miljenju, rezultat nije mnogo interesantan. Meutim, moda ete vi s njim
imati vie sree od mene. Isprobajte ga. Ako vam se ne svia, uvek moete da poni-
tite operaciju.
234

Filtar Plastic Wrap takoe retko koristim. On postavlja sivu prianjajuu foliju
preko cele slike, a zatim dodaje bele odsjaje oko velikih objekata. Efekat bi trebalo da
izgleda kao da ste prekrili scenu providnom, plastinom folijom. U stvari, vie izgleda
kao da ste preko slike prosuli providan silikon. Ukupan utisak moe biti porazan.
Ipak, neki moji prijatelji su ga uspeno primenjivali na manje povrine ili u kombi-
naciji s drugim filtrima. Moe dosta da doprinese metalnom izgledu slova.

Filtar Poster Edges

Evo filtra s kojim se vredi poigrati. Poster Edges pronalazi sve ivice na slici, na osnovu
kontrasta izmeu susednih piksela, i posterizuje ih, dodajui tamnu liniju du ivica.
Kao to vidite na slici 15.14, ovaj filtar je zaista lepo obradio delove ogledne slike.
Meutim, nije tako dobar za velike, ravne povrine kao to je nebo. Proces posteriza-
cije tei da razbije te povrine na tamne i svetle oblasti. U takvom sluaju, primenite
filtar Poster Edges na izabrani deo slike, a ne na celu sliku. Na primer, ako obrau-
jete fotografiju morske obale, najbolje je da filtar primenite na more i kopno, ali ne i
na nebo.

Filtar Rough Pastels

Rough Pastels je divan filtar, iji je okvir za dijalog malo sloeniji zato to omogu-
ava da - pored duine poteza i detalja - zadate i teksturu (slika 15.15). Izaberite
jednu od ponuenih tekstura ili je uitajte iz drugog izvora. (Teksture moete praviti
ili uvoziti, a onda snimati kao Photoshopove dokumente; zatim ih moete otvoriti i
primeniti posredstvom ovog okvira za dijalog ili okvira za dijalog filtra Texturizer.)
 235

Parametri Stroke Length i Stroke Detail daju najbolje rezultate u prvoj polovini
opsega, ali, kao i uvek, isprobajte razliite vrednosti da biste videli ta najbolje odgo-
vara vaoj slici. Na slici 15.16, kao i na stranama u boji, prikazano je dejstvo filtra
Rough Pastels na oglednu sliku.
236

Filtar Smudge Stick

Smudge Stick je zagonetan filtar. Svetio obojenim povrinama dodaje suptilnu,
pegavu teksturu koja moe da izgleda prilino lepo. Tamne povrine i linije razma-
zuje, pa linije postaju deblje a ivice zamagljene. Primer je prikazan na slici 15.17.
 237

Filtar Sponge
Da li ste ikad probali da slikate sunerom? Ta tehnika se obino ui u dobrim obda-
nitima. U osnovi, umoite suner u vodenu boju, a zatim njime tapkate po papiru.
Mogu se dobiti veoma lepi rezultati, naroito ako preskoite vodene boje i odmah
preete na Photoshopov filtar Sponge. Na velikim, ravnim povrinama, filtar Sponge
dobro imitira grubi, prirodni suner (kakav se prodaje na grkim ostrvima). U obla-
stima sa vie detalja treba koristiti manji suner. U okviru za dijalog filtra Sponge
moete podesiti parametre Brush Size, Definition i Smoothness. Jedan od moguih
rezultata prikazan je na slici 15.18. Ovo je jo jedan od filtara koje je bolje prime-
njivati selektivno, a ne na celu sliku.

Filtar Underpainting
Filtar Underpainting, o kome ste itali u lekciji 10, svodi sliku na njenu ispranu,
bledu i umekanu verziju. Nemojte ga koristiti samostalno, ve kao meufiltar na
putu ka postizanju nekog drugog efekta.

Filtar Watercolor
U lekciji 10 uili ste o razliitim nainima koji omoguavaju da fotografija lii na
akvarel. Naalost, primena filtra Watercolor esto ne daje zadovoljavajui efekat.
Na slici 15.19 prikazan je ovaj filtar primenjen na oglednu fotografiju. Ne izgleda
ba kao akvarel, ali se moe iskoristiti. Ako vam se dopada opti efekat koji daje
filtar Sponge, ali smatrate da previe deformie sliku, upotrebite filtar Watercolor
umesto njega. Daje slian, grudvasti" efekat, ali s manjim grudvama. Oba ova fil-
tra - i Watercolor i Sponge - prilino zatamnjuju sliku. Moda ete morati da je
posvetlite pre nego to primenite ove filtre. Na stranama u boji prikazana je ista foto-
grafija, na koju je prvo primenjen filtar Watercolor, a zatim filtar Smart Blur koji je
umekao ivice grudvica boje.
238

Filtri iz grupe Brush Strokes

Ne znam zato filtri iz kategorije Brush Strokes nisu deo kompleta filtara Artistic.
Umetnici koriste etkice, zar ne? Meutim, kreatori Photoshopa izdvojili su ovih
osam filtara u komplet Brush Strokes. ta oni rade? Super stvari! Na slici 15.20 prika-
zana je originalna fotografija ribarske kolibe na koju emo primeniti nekoliko
narednih filtara.
 239

Filtar Accented Edges

Filtar Accented Edges, koji je najbolji kada se primeni suptilno, naglaava kontrast
ivica. Okvir za dijalog omoguava da podesite debljinu ivica (parametar Edge Width),
svetlou ivica (Edge Brightness) i glatkou (Smoothness). Ako je vrednost parametra
Brightness 25 ili manja, ivice se potamnjuju; pri vrednostima od 26 do 50, ivice se pro-
gresivno posvetljuju. Na slici 15.21 prikazano je dejstvo filtra sa sledeim parame-
trima: Edge Width, 2; Brightness, 17; i Smoothness, 6.

Filtri Angled Strokes i Crosshatch

Ovi filtri daju efekat rafure, slian onom koji se dobija pomou filtra Colored Pencil,
ali tamniji. Filtar Angled Strokes je suptilniji od filtra Crosshatch (slika 15.22).

Filtar Dark Strokes

Na veinu slika ovaj filtar moete da primenite samo ako u okviru za dijalog pode-
site parametar Black Intensity na 0, a White Intensity na 10. U suprotnom, cela slika
postaje suvie crna. ak i za relativno svetlu sliku moraete da maksimalno smanjite
240

crnu komponentu i pojaate belu. Slika 15.23 prikazuje paljivo balansiranu pri-
menu filtra Dark Strokes. Vrednosti parametara su bile: Balance, 5; Black Intensity,
5; i White Intensity, 5.

Nikada nisam volela ovaj filtar, ali on je ipak iznenaujue lepo obradio pribor
na radnom stolu i ribarsku mreu koja visi iznad njega. Moda e preporoditi neku
od vaih slika, ili e je samo zamrljati. Nikada zaista ne moete znati ta e se dogo-
diti dok ne probate neki od opisanih filtara, ak i kada umete teorijski da objasnite
kako e oni delovati na odreene tamne ili svetle oblasti. Nakon silnih godina kori-
enja Photoshopa, jo uvek se esto iznenadim (a ponekad i oduevim) dejstvom
ovih filtara na fotografiju.

Filtar Ink Outlines

Filtar Ink Outlines postavlja prvo belu, a zatim crnu liniju oko svake ivice koju iden-
tifikuje (slika 15.24). U okviru za dijalog moete zadati duinu poteza i intenzitet
tamnih i svetlih poteza.
Kada se primeni na mrtvu prirodu ili pejza, filtar Ink Outlines moe da da izgled
starinskog duboreza ili gravure. Meutim, ako ga primenite na portret, dobiete bra-
davice, grudvice i druge nepoeljne efekte.

Filtar Spatter
Zaista mi se svia ipkasti efekat na ribarskoj mrei sa slike 15.25. (Pogledajte ovu
sliku i na stranama u boji.) Parametri su bili: Spray Radius, 5; Smoothness, 5. Spatter
je potencijalno koristan filtar, ali - zavisno od objekta - ponekad ga je bolje prime-
niti na selekcije nego na celu sliku.
 241

Filtar Sprayed Strokes

Filtar Sprayed Strokes lii na filtar Spatter - ali je suptilniji. Zanimljivost ovog filtra je
to to moete upravljati pravcem rasprivanja. Na slici 15.26 prikazano je dejstvo
ovog filtra na ribarsku kolibu. Parametri su bili: Stroke Length, 15; Spray Radius, 7; i
Direction, Left Diagonal.
242

Filtar Sumi-e
Sumi-e je japanski izraz za slikanje etkicom, ali rezultati dejstva ovog filtra esto vie
lie na rad razjarenog sumo rvaa, nego na delo zen majstora. Filtar Sumi-e pretvara
gotovo sve vrste detalja u potpuno crne povrine, ak i pri najniim vrednostima
parametara. Sve tamne oblasti predstavlja crnim potezima pod uglom. Ovaj filtar
koristite za spaavanje veoma svetle (podeksponirane) fotografije.

Filtri iz grupe Sketch

Photoshop nudi 14 filtara u grupi Sketch. Neki od njih, na primer Bas Relief, mora da
su se tu nali grekom. Oni nemaju skoro (ili apsolutno) nikakve veze sa procesom
skiciranja. Drugi filtri iz ove grupe, na primer Conte Crayon ili Chalk & Charcoal,
zaista imitiraju skiciranje. Na slici 15.27 prikazana je nova ogledna fotografija:
jedna od mojih maaka - Ribok.

Filtar Bas Relief

Filtar Bas Relief koristi boje prednjeg plana i pozadine da predstavi sliku u bareljef-
noj tehnici (plitkom reljefu). Ako paljivo izaberete boje, slika moe da izgleda kao
bakrorez, metalni lim obraen ekiem, ili izgraviran kamen. Najbolje odgovara
slikama koje sadre kontrastne teksture, ili teksturiran objekat na jednolinoj poza-
dini. Slika 15.28 prikazuje rezultat. Moda bi efekat bio bolji da sam izdvojila maku
iz pozadine (krevetskog prekrivaa).
243
244

Filtar Chalk & Charcoal

Za filtar Chalk & Charcoal, koji svodi sliku na tri tona, morate da izaberete tamnu
boju prednjeg plana i svetlu boju pozadine. Trea boja je, podrazumevano, srednje-
siva, pa izaberite boje koje se slau s njom. Ovaj filtar moe da napravi zaista pre-
divne crtee. Slika 15.29 prikazuje primenjen filtar; zapazite kako je lepo zadrao
svetle povrine na licu make.

Filtar Charcoal
Filtar Charcoal radi slino kao Chalk & Charcoal, s tim to koristi samo boje prednjeg
plana i pozadine. Tee ga je kontrolisati zato to postoje samo dve boje. Eksperimen-
tiite dok ne budete zadovoljni. Bolje rezultate ete postii ako pojaate kontrast slike,
naroito ako ona sadri detalje koje treba istai.

Filtar Chrome
Izgleda da je filtar Chrome blizak roak ranije opisanog filtra Plastic Wrap. Samo je
neznatno uspeniji. Kao to vidite na slici 15.30, ne lii ba mnogo na hrom. Moda,
kao to su moji urednici sugerisali, vie podsea na uzburkani okean ive. Filtar
Chrome uklanja boje sa slike i znatno je deformie. Mnogo je korisniji za tekst nego
za slike.

Filtar Conte Crayon

Oboavam ovaj filtar - poboljao je svaku sliku na koju sam ga primenila. Conte
Crayon radi slino kao ranije opisan filtar Chalk & Charcoal, uz dodatak tekstura za
pozadinu. Okvir za dijalog mu je slian onom koji pripada filtru Rough Pastels.
 245

Na slici 15.31 prikazana je maka posle dejstva filtra Conte Crayon na kamenoj
pozadini (opcija Sandstone). Ako elite da efekat bude autentian, uvek koristite
zemljane tonove: tamnocrvenu boju re, crnu, ili narandasto-braon boju gline
(sijena). Ipak, slobodno pustite mati na volju - moda vaoj slici ba odgovara
dreea roze ili fluorescentna zelena.
246

Filtri Graphic Pen i Halftone Pattern

Ova dva filtra rade vrlo sline stvari. I jedan i drugi svode sliku na izabrane boje
prednjeg plana i pozadine. Filtar Graphic Pen zatim iscrtava sliku iskoenim lini-
jama, a Halftone Pattern - preklopljenim takama. Na dobro izabranom objektu,
filtar Graphic Pen moe da bude veoma efektan. S druge strane, filtar Halftone Pat-
tern deluje samo kao loa novinska fotografija.

Filtri Note Paper i Plaster

Ne razumem zato se efekat Note Paper tako zove. Ja bih ga nazvala Stucco (malter)
ili Flocked Wallpaper (vuneni tapet). Pogledajte i sami (slika 15.32). Filtar Note Paper
koristi boje prednjeg plana i pozadine, plus crnu boju za senke. Zanimljivo, ali... to
ime? Filtar Plaster je veoma slian, ali, umesto zrnastog, daje gladak efekat koji
izgleda kao mokar, svee naneti gips.

Filtri Photocopy, Reticulation, Stamp i Torn Edges

Ova etiri filtra mogu da se grupiu. Slino mnogim filtrima iz kategorije Sketch, svi
oni pretvaraju sliku u njenu dvobojnu kopiju. Filtar Stamp gubi veinu detalja poku-
avajui da imitira peat - ne ba uspeno. Filtar Photocopy zadrava veinu detalja,
dajui pomalo zbunjujui efekat sa slike 15.33. Filtar Reticulation dodaje zrnastu
strukturu filtru Stamp, pa izgleda kao da ste udarili peat na grubu mirglu. Filtar
Torn Edges je takoe slian filtru Stamp, s tim to daje grube ivice slike.
 247

Filtar Water Paper

Poslednji filtar iz grupe Sketch je udan. Opet ne znam zato se tako zove. Po meni,
efekat ovog filtra lii na goblen, bar u pozadini. Za razliku od veine filtara iz ove
grupe, Water Paper zadrava boje originalne slike, dodajui rafuru u pozadini i
umekavajui ono to prepozna kao objekat fotografisanja. Slika 15.34 prikazuje
ovaj filtar, primenjen na mog maora Riboka.
Dosad opisani Photoshopovi filtri bili su manje ili vie korisni. Korigovali su mutnu
sliku ili zamagljivali nevanu pozadinu. Pretvarali su fotografiju u imitaciju crtea,
slike ili dela dobijenog kombinovanjem vie umetnikih tehnika i materijala. U ovoj
lekciji, poigraemo se s filtrima koji preteno slue za zabavu. Ti filtri izobliavaju,
stilizuju ili pikselizuju sliku. Veina ih je namenjena za specijalne efekte. Nisu za sva-
kodnevnu upotrebu, ali sigurno ete i meu njima pronai jedan ili dva filtra koji
mogu da budu korisni.
Klju uspene primene ovih filtara lei u isprobavanju to veeg broja razliitih
kombinacija parametara za svaki filtar i svaku sliku koju uitate u Photoshop. Kada
naiete na filtar koji koristi samo boje prednjeg plana i pozadine, isprobajte neko-
liko kombinacija boja. Izaberite tamnu pozadinu i svetlu boju prednjeg plana, a
zatim ih obrnite. To ete lako uraditi - samo pritisnite dvostranu, zakrivljenu strelicu
iznad uzoraka boja prednjeg plana i pozadine u kutiji sa alatkama.

Filtri iz grupe Distort

Grupa Distort obuhvata irok opseg filtara - od onih koji suptilno simuliraju efekat
mutnog stakla, do vrtloga koji potpuno unitavaju sliku. Ako elite da slika izgleda
kao da odlazi kroz slivnik, topi se ili biva oduvana sa stranice, ovo su filtri za vas.
U ovoj lekciji, filtre ete isprobati na fotografiji sidrenog lanca u sanduku, prikazanog
na slici 16.1 i na stranama u boji.
249

Filtar Diffuse Glow

Ne slue svi filtri iz grupe Distort za izobliavanje. Filtar Diffuse Glow dodaje svetli-
jim delovima slike blagu izmaglicu u boji pozadine. Tako nastaje odsjaj koji se utapa
u sliku. Teko je rei zato se nalazi u ovoj grupi filtara, ali efekat je dobar.
Parametri ovog filtra su Graininess, Glow Amount i Clear Amount. Pokuajte da
uravnoteite vrednosti Glow Amount i Clear Amount. Za meke odsjaje, preporuu-
jem niske vrednosti parametra Graininess. Vee vrednosti pojaavaju zrnastu struk-
turu slike. To moe da bude korisno ako hoete da postignete aren (pegav) izgled.
Na slici 16.2 koristila sam belu boju pozadine, uz Graininess 9 i Glow Amount 7, da
bih lancu dodala sjaj. Belom bojom odsjaja postie se mekan, magliast sjaj pred-
meta. Vee vrednosti parametra Graininess dale bi efekat poetka snene oluje.
Kada imate sliku slinu ovoj, sa ogranienim brojem boja, esto moete postii lep
efekat poveanjem zasienja cele slike, ili pre ili posle dodavanja odsjaja. Visoke
vrednosti zasienja (90-100%), zaista e dovesti boje do punog izraaja.

Filtar Displace
Displace je jedan od nekoliko Photoshopovih filtara koji zahtevaju upotrebu mape
pomeranja (engl. displacement map). Mapa pomeranja funkcionie kao postavljanje
slike preko mree da bi se dobila tekstura. Zbirku ovih mapa nai ete u Photosho-
povom direktorijumu Plug-Ins. U okviru za dijalog zadajte procentualne vrednosti
horizontalnog i vertikalnog pomeranja. Vee vrednosti daju uoljiviji efekat. Kada
zadate vrednosti pomeranja, od vas se trai da izaberete mapu pomeranja. Slika
16.3 prikazuje deo liste mapa, a slika 16.4 - rezultat primene mape Crumbles. Efekat
koji postiete primenom filtra Displace zavisi od izabrane mape. Da biste videli
njihovo dejstvo, morate da ih isprobate zato to imena nisu uvek od pomoi a prikaz
u okviru za dijalog ne lii ba mnogo na krajnji efekat.
 250

Mape pomeranja su slike ili are snimljene u Photoshopovom formatu i primenjene

kao deo matematike formule koja pomera svaki piksel originalne slike u skladu s
vrednostima mape pomeranja. Kao mapu pomeranja moete koristiti svaku Photo-
shopovu sliku - treba samo da je izaberete umesto neke od ponuenih mapa.

Filtri Glass i Ocean Ripple

Odluila sam da spojim opise ova dva filtra zato to mogu da daju sline efekte.
I jedan i drugi ukljuuju pomeranja koja ine da slika izgleda kao da se gleda kroz
staklo ili vodu.
251

Filtar Glass nudi vei stepen kontrole (slika 16.5). Moete da izaberete vrstu tek-
sture, na primer Frosty, Tiny Lens ili Canvas. Ako hoete da uitate sopstvenu tek-
sturu, izaberite stavku Load Texture iz padajue liste Texture pri dnu okvira za dijalog.

Pomou klizaa Smoothness poveajte fluidnost slike. Pri niskoj vrednosti para-
metra Distortion i visokoj vrednosti parametra Smoothness, postii ete suptilan efe-
kat. Isprobajte i obrnuto da biste jae deformisali sliku. Kliza Scaling definie razmeru
deformacije u opsegu od 50% do 200%. Polje Invert na dnu okvira za dijalog zame-
njuje svetle oblasti teksture tamnima i obratno.
 252

Filtar Ocean Ripple je slian - slika izgleda kao da se nalazi pod vodom. To je efi-
kasan filtar i koristi se lake od filtra Glass zato to u okviru za dijalog ima samo dve
opcije. Slika 16.6 prikazuje rezultat primene filtra Ocean Ripple. Ova slika se nalazi
i na stranama u boji.

Filtri Pinch, Spherize i ZigZag

Spojila sam filtre Pinch, Spherize i ZigZag ne zato to daju sline efekte, nego zato to
su im okviri za dijalog veoma slini. Na slici 16.7 prikazan je okvir za dijalog filtra
ZigZag.
253

Posmatrajte reetku (skicu) pri dnu okvira za dijalog dok povlaite kliza Amount
nanie ili navie. O n a vam moe ukazati na to to se deava sa slikom (kao i polje za
prikaz). Konana verzija je prikazana na slici 16.8. Lanac se pretvorio u rezervoar
rastopljenog gvozda.

Teko je ovladati ovim filtrom, ali dobro ga je imati pri ruci. Filtar Spherize moe
povremeno da bude veoma koristan, ali nemojte ga primenjivati na silu. Ukoliko ne
izgleda kako treba, isprobajte filtar Liquify. On daje slian, mehurasti" efekat. Ako
pomou klizaa Amount zadate negativnu vrednost, dobiete udubljenje umesto
ispupenja. Ukoliko ni to ne zadovolji vae potrebe, pokuajte s filtrom Pinch.

Filtar Shear
O veini filtara moete bar neto da saznate na osnovu njihovih imena, ali Shear
nije jedan od njih - ukoliko niste inenjer. Filtar Shear omotava slike po horizontali.
(Pomera ih u odnosu na vertikalnu liniju.) Povucite liniju u okviru za dijalog Shear
kao to je prikazano na slici 16.9. Posmatrajte prikaz da biste videli efekat. Pritiska
njem razliitih delova krive moete na nju dodati jo kontrolnih taaka. Te take su
kao vorovi - omoguavaju da promenite pravac segmenta krive.
Slika 16.10 prikazuje rezultat primene filtra Shear. Izabrala sam opciju Repeat
Edge Pixels pa izgleda kao da su iza omotavanja ostali razmazani pikseli.
 254

Filtar Twirl
Filtar Twirl radi ba ono to njegovo ime sugerie: vrti sliku. Pomou klizaa u okviru
za dijalog moete kontrolisati intenzitet obrtanja. Ovo je odlian filtar za specijalne
efekte. Zasad nisam pronala situacije u kojima bi se ovaj filtar suptilno koristio, ali vi
slobodno eksperimentiite. On pravi divne, kaleidoskopske efekte, a moe da simulira
vrtlog, kovitlac ili slivnik. Na lanac deluje odlino (slika 16.11).
255

Filtri iz grupe Pixelate

U renicima pie da ,,pixilated" znai udan, neobian. Filtri iz grupe Pixelate takoe
mogu da deluju udno, ali i zabavno i lepo ako se primene na prave objekte. Ukoliko
se pogreno upotrebe, pretvaraju sve u gomilu taaka. Ovi filtri grupiu slino obo-
jene piksele i formiraju vee celine, koje mogu biti etvrtaste (kao i pikseli), okrugle,
ili nekog drugog oblika. Slian efekat se dobija i kada odtampate sliku u suvie
niskoj rezoluciji. Rezultat su krupni pikseli i od njih sainjeni nazubljeni oblici koji
izgledaju kao da su napravljenji od Lego kocaka.
Kada se paljivo primeni, efekat moe da bude prilino zanimljiv. Photoshop
sadri skup filtara Pixelate koji daju razliite efekte zasnovane na grupisanju slino
obojenih piksela. Ove filtre je najbolje primeniti na jednostavne objekte sa jakim
kontrastom, kao to je fotografija cveta na slici 16.12.

Filtar Crystallize
Veina filtara iz grupe Pixelate najbolje deluje kada se zada mala vrednost parametra
Cell Size. U suprotnom, kristali, fasete, delii mozaika i druge osnovne elije efekta
postaju toliko velike da slika biva neprepoznatljiva. Na slici 16.13 primenila sam
filtar Crystallize sa vrednosu Cell Size 4. Filtar je dodao razumnu dozu izoblienja,
ne unitavajui oblik cveta. Na slici 16.14, poveala sam vrednost parametra Cell Size
na 50 i unitila sliku. Cell Size moete poveati i na 300, ali e se cela slika verovatno
pretvoriti u jednu ili dve elije, u zavisnosti od rezolucije originalne slike. Za visokore-
zolucijske slike, moda e biti potrebno da vrednost parametra Cell Size bude oko 100.
 256

Filtri Pointillism i Mosaic

Kao bivi student umetnosti, volim da se seam svog prvog susreta s delima ora
Seraa. Bilo je pravo otkrovenje (naroito posle prouavanja nekih aljkavijih" fran-
cuskih impresionista) videti kako su sve te mrlje boje uredno grupisane i kako
formiraju scene koje su veoma elegantne kad se gledaju izdaleka, a apstraktne - ali
podjednako elegantne - kada im priete blie. Bilo bi lepo kada bi filtri Pointillism
obavljali posao tako uredno i sistematino kao g. Sera. Naalost, oni to ne rade.
257

Ipak, za ovaj filtar ne vai pravilo da su sitnije elije bolje od malo krupnijih. Prvo
sam obradila sliku zadajui vrednost 3 za Dot Size. Kao to sam i oekivala, dobila
sam tokastu sliku, ali je vie liila na video-um nego na poentilizam. S malo veom
vrednou parametra Dot Size (8), dobila sam sliku koja je bolje odgovarala onom
to sam htela da postignem. Ali, kada sam zadala jo veu vrednost (oko 25), dobila
sam teniske loptice. Na slici 16.15 prikazana su sva tri efekta.Obavezno podesite boje
prednjeg plana i pozadine tako da odgovaraju slici, jer ih Photoshop koristi za
pravljenje taaka.
 258

U grupi filtara Pixelate postoji i filtar Mosaic, ali on samo od malih piksela pravi
velike. Rezultat lii na ono to se koristi za sakrivanje lica kriminalaca i zatienih
svedoka u televizijskim emisijama (slika 16.16).

Filtri iz grupe Stylize

Familija filtara Stylize nudi neke divne efekte. Kreativni su, a moete ih koristiti i za
zavrno doterivanje slike. U narednim odeljcima bie obraeni najzanimljiviji filtri iz
ove grupe, ukljuujui Find Edges, Glowing Edges i Wind.

Filtri Find Edges, Glowing Edges i Trace Contour

Po imenima ovih filtara zakluili bismo da su slini. Oni zaista pomalo lie, s tim to
Find Edges i Glowing Edges daju mnogo dramatinije efekte nego Trace Contour.
Filtar Find Edges uklanja najvei deo boja sa objekta i zamenjuje ih konturnim lini-
jama oko svake ivice. Boja linija zavisi od svetloe originalnog objekta u svakoj taki,
pri emu najsvetlije take postaju ute, a najtamnije ljubiaste; ostale vrednosti sve-
tloe rasporeuju se izmeu te dve boje. Slika deluje kao delikatno, drvenim bojicama
obojena verzija originala. Naravno, Find Edges najbolje deluje na fotografije koje
sadre mnogo detalja. Na slici 16.17, primenila sam ovaj filtar na digitalnu fotogra-
fiju pokretnog kioska za virle. Filtar Find Edges ponekad deluje zanimljivije ako ga
primenite nekoliko puta na istu sliku. Ukoliko ga primenite jednom i ne svia vam se
rezultat, pokuajte ponovo pre nego to preete na drugi filtar, ili poveajte kontrast
originalne fotografije pre ponovne primene. Naknadno doterivanje pojedinih oblasti
slike alatkom Sponge (sunerom), moe da istakne boje koje ste jedva primeivali.
Naalost, ne moete podeavati osetljivost filtra Find Edges. Drugim recima, to
znai da morate pripremiti sliku pre nego to upotrebite filtar. Ponite s primenom
filtra Dispeckle (u podmeniju Noise) da Photoshop ne bi pokuavao da iscrta svaku
trunicu praine u pozadini. Ako ne elite da se vidi pozadina, izaberite je i obriite,
ili prvo izaberite objekat i kopirajte ga na nov sloj. Za ublaavanje dejstva filtra
moete koristiti i komandu Edit-Fade. Korienjem ovog filtra pri razliitim rei-
mima meanja moete dobiti spektakularne efekte.
259

Filtar Glowing Edges je zabavniji zato to je lepi i zato to ga moete podesiti tako
da najbolje utie na sliku. Ovaj filtar pretvara ivice u jarko obojene linije na crnoj
pozadini. Efekat lii na neonsku signalizaciju. Moete menjati intenzitet boje i
debljinu linije.
Na slici 16.18 primenila sam filtar Glowing Edges na istu fotografiju. Glowing
Edges je posebno pogodan za detaljne slike s puno ivica. to vie elemenata ima da
obradi, to je efektniji Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji. Crno-bela
slika ne prikazuje ovaj efekat u punom sjaju.
 260

Filtar Trace Contours, kao i neki od prethodno opisanih filtara, najbolje deluje ako
ga primenite nekoliko puta na istu fotografiju (slika 16.19). Okvir za dijalog Trace
Contour ima kliza za podeavanje razlike u svetloi posle koje se pikseli prevode
u konturne linije. Kada pomerite kliza, podeavate prag vrednosti svetloe (od 0 do
255) od kojeg filtar deluje. Eksperimentiite da biste ustanovili koje vrednosti najbolje
izdvajaju detalje na vaoj slici. Opcije Upper i Lower ne odnose se na pravac konturne
linije. Opcija Lower oznaava gde su vrednosti svetloe piksela ispod zadatog nivoa,
dok vam Upper govori gde su te vrednosti iznad zadatog nivoa.

Volim da svaki primerak iste slike na koji je primenjen ovaj filtar stavim na drugi
sloj i da ih zatim kombinujem da bih dobila bogatiju sliku.

Filtar Wind
Filtar Wind pravi uredno, usmereno zamagljenje koje izgleda kao vetar. U okviru
za dijalog (slika 16.20) moete kontrolisati pravac i jainu vetra. Ovo je odlian filtar
za stvaranje iluzije kretanja i za primenu na tekst. Najbolji je kada se primeni samo
na izabrani deo slike.
Jedan od urednika ove knjige je dodao: Moj omiljeni efekat s filtrom Wind jeste
dobijanje uglaanog metalnog izgleda. To se postie dodavanjem uma osnovnoj
boji metala, a zatim primenom filtra Wind iz oba pravca, posle ega sledi jo malo
podeavanja da bi iluzija bila potpuna." Hvala Jon!

Filtar Emboss
Iskreno govorei, filtar Emboss nije naroito koristan za fotografije. On ih pretvara
u bareljef, ali ne tako dobro kao filtar Bas Relief. Pri tom, filtar Emboss svodi sliku
na srednjesivu boju. Photoshop ima i efekat sloja koji se isto zove Emboss i koji je
261

fleksibilniji, ali i komplikovaniji. Filtar Emboss ima samo tri opcije: Shadow Angle,
Height i Amount. Slika 16.21 prikazuje dva primera reljefnog teksta, od kojih je
jedan dobijen pomou filtra Emboss, a drugi pomou istoimenog efekta sloja.

Povremeno ete naii na fotografiju, kao to je priloena slika lava, koja gotovo
moli da je pretvorite u logotip firme ili reklamu (slika 16.22). U takvim sluajevima,
filtar Emboss moe efikasno da uini sliku dovoljno apstraktnom da bi mogla da se
iskoristi u navedene svrhe. Pri radu sa ovom slikom, ustanovila sam da rezultat
mnogo zavisi od ugla primene filtra (tj. parametra Shadow Angle). Na slici 16.22
prikazani su rezultati primene dve vrednosti ugla na istu fotografiju. Parametri
Height i Amount bili su isti u oba primera.

Kombinovanje filtara
Neki ljudi vole jednostavne stvari - ja ne. Volim da preko sladoleda stavim lag, pre-
liv, lenike i trenju, i retko kad sam zadovoljna samo jednim Photoshopovim filtrom.
A kada na raspolaganju imate oko 100 Photoshopovih filtara (i na desetine filtara
drugih proizvoaa), zato ih ne biste bolje iskoristili? U narednih nekoliko minuta
ove lekcije pogledaemo neke zanimljive kombinacije.
 262

Filtar Texturizer
Svakoj fotografiji moete dodati teksturu, bez obzira na to ta ste joj ve uradili. Filtar
Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) dodaje slici aru ija tekstura lii na platno,
jutenu vreu, cigle ili kamen, tako da slika izgleda kao da je na papiru odgovarajue
teksture. Tekstura platna je naroito lepa ako je sitna. Na slici 16.23 prikazana je
fotografija morskog pejzaa na koju je prvo primenjen filtar Dry Brush, a zatim tek-
stura. Nai ete je i na stranama u boji.
263

Filtri Rough Pastels i Film Grain

Filtar Rough Pastels poboljava kvalitet slike 16.24 zahvaljujui usmerenim pote-
zima. Na fotografiji je plaa na koju je primenjen samo jedan filtar. Meutim, poto
filtar Rough Pastels moe da dodaje i teksture, efekat je isti kao da su primenjena
dva filtra.

Na slici 16.25, preko pastela sam dodala zrno (filtar Film Grain), to je posvetlelo
sliku i dalo - po mom miljenju - jo zanimljiviji rezultat. Obe slike plae nai ete i
na stranama u boji.
 264

Mogunosti su beskonane. Velike su anse da e Photoshop realizovati svaki stil

i nain obrade koji moete zamisliti. Poslednja slika i poslednja kombinacija filtara
u ovoj lekciji ilustruju kako od fotografije moete brzo da napravite mozaik. Izaberite
bilo koju sliku sa razumno velikim oblastima jednoline boje. Na slici 16.26 prika-
zana je moja originalna fotografija - uti ljiljan.

Da biste pretvorili ovu sliku u mutno staklo ili vitra, uradite sledee:
1. Primenite filtar Crystallize (Filtar-Pixelate-Crystallize) sa
umerenom veliinom elija (parametar Cell Size). Na slici 16.27
koristila sam vrednost 21.
265

2. Zatim upotrebite filtar Ink Outline (Filters-Brush Strokes-Ink

Outlines) sa sledeim parametrima: Stroke Length 9, Light Inten-
sity 18 i Dark Intensity 30. Na slici 16.28 i na odgovarajuoj slici
u boji, prikazan je rezultat: prihvatljivo predstavljen vitra.
Naravno, moete docrtati sve linije koje Photoshop nije dovrio,
i - ako elite - promeniti boje pojedinih ploica mozaika.

Uz rizik da zvuim kao pokvarena ploa, ponoviu da treba da eksperimentiete.

Nikad neete znati ta koji filtar ili kombinacija filtara moe da uradi za odreenu
sliku dok ne probate. Zbog naina na koji Photoshop izraunava dejstvo filtara, neki
filtri mogu da daju veoma razliite efekte na razliitim slikama. Ne moete uvek da
predvidite ta e se dogoditi, ali neoekivani efekti su esto divni.

Saetak
Ova, relativno dugaka lekcija, bila je posveena nekim udnijim Photoshopovim
filtrima: Distort, Pixelate i Stylize. Oni nisu namenjeni svakome - a sigurno ne sva-
koj slici - ali su zabavni i povremeno mogu da proizvedu zanimljive, neobine i lepe
efekte. Pored toga, filtri mogu doprineti i boljem izgledu teksta.
Ne oklevajte da dodate drugi filtar preko prvog. Drugi filtar, ili ponovna primena
prvog, esto moe da pretvori neuglednu sliku u izuzetnu. U najgorem sluaju, uvek
vam ostaje komanda Undo.
267

287

306
Ako slika vredi kao hiljadu rei, koliko jo vie vredi kada joj dodate tekst? Pa, nema
veze.... injenica je da ponekad, iz ovog ili onog razloga, slici treba dodati tekst. Pho-
toshop ranije nije bio ba zgodan za obradu teksta, ali su u poslednjoj verziji reeni
mnogi problemi. Sada moete dodati tekst direktno na platno, menjati ga, i kontroli-
sati prored i meuslovna rastojanja. Tekst moete postaviti horizontalno, vertikalno,
ili na unapred definisanu putanju. Pisanje teksta zapoinjete ili tako to alatkom za
tekst pritisnete odgovarajue mesto na platnu, ili tako to istom alatkom povuete
dijagonalno da biste nacrtali okvir, a zatim u njega unesete tekst. U Photoshopu CS
moete ak postaviti tekst na putanju, isto kao u Illustratoru. Dobrih i zanimljivih efe-
kata za tekst ima i vie nego to se moe obraditi u jednoj lekciji. Krenimo od osnova.
Neke stvari se nisu promenile. Photoshop i dalje smeta tekst na zaseban sloj.
Tekst i dalje mora da se rasterizuje da biste na njega mogli da primenite filtre. Prelive
i stilove slojeva kao to su senke (engl. drop shadows), oborene ivice (engl. bevels)
i reljef (engl. emboss), moete primeniti i pre i posle rasterizacije teksta.
268

Alatka za tekst
U sluaju da niste ve primetili, tvorci Photoshopa se trude da vam omogue da svaku
stvar uradite na vie naina. Efekat Emboss, o kome je bilo rei u prethodnoj lekciji,
primer je za to. Rad sa tekstom je jo jedan primer. Postoje tri naina za upravljanje
tekstom u Photoshopu. Kada izaberete alatku za tekst (veliko slovo T u kutiji sa alat-
kama), traka sa opcijama alatki prikazuje osnovne parametre teksta: font, veliinu,
poravnanje, i jo nekoliko kontrolnih elemenata. Opcije alatke za tekst prikazane su
na slici 17.1. (Morala sam da preseem traku na dva dela da bi stala u knjigu.)
Postoje i palete Character i Paragraph koje vam daju jo vie mogunosti za kontrolu.
Pogledajmo prvo traku sa opcijama alatke za tekst.

Idui sleva nadesno, nailazimo na dugme za orijentaciju teksta, veliko slovo T sa

dve strelice. Strelice ukazuju na horizontalnu ili vertikalnu orijentaciju teksta. Priti-
snite dugme da biste sa horizontalnog teksta preli na vertikalni i obrnuto.
Posle ovog dugmeta slede liste raspoloivih fontova, stilova i veliina fontova
(od 6 do 72 take). Vei ili manji font od ponuenih zadajete upisivanjem vrednosti
u pripadajue polje. Zatim, moete izabrati stepen smanjivanja nazubljenosti ivica
 269

(engl. anti-aliasing). Opcije su None, Sharp, Crisp, Strong i Smooth. Ovaj postupak
daje slova glatkih ivica tako to delimino popunjava ivine piksele. Rezultat je da
ivice slova izgledaju kao da se stapaju s pozadinom. Uopteno govorei, slova
umekanih ivica deluju bolje, naroito ako radite sa sitnim tekstom. (Smanjivanje
nazubljenosti ivica doprinosi itljivosti sitnog teksta na Internetu.) Izaberite jedan od
etiri stepena smanjenja nazubljenosti da biste promenili izgled teksta na Internetu.
Opcija Crisp delimino izotrava tekst, opcija Sharp ga maksimalno izotrava, opcija
Smooth ga izglauje, a opcija Strong ga ini debljim.
Sledi skup od tri dugmeta pomou kojih poravnavate tekst ulevo, udesno, ili ga
centrirate. Uzorak boje, koja je ista kao tekua boja prednjeg plana, omoguava da
zadate boju teksta. Kada pritisnete uzorak, otvara se prozor Color Picker, ba kao da
ste pritisli bilo koji drugi uzorak boje.
Iskoeno slovo T iznad krive linije predstavlja jednu od Photoshopovih najboljih
mogunosti za rad sa tekstom. Zove se Wrap Text i nudi pristup do 15 prethodno
definisanih putanja - od lukova i zastavice, do ribljeg oka. O ovoj alatki detaljnije u
govoriti kasnije u lekciji.
Na kraju, tu je i dugme Palettes, koje otvara palete Character i Paragraph; ovim
paletama emo se pozabaviti u nastavku, a sada - hajde da upiemo neki tekst.

Otvorite novu sliku u Photoshopu. Prihvatite ponuenu veliinu

i neka joj pozadina bude bela ili obojena.
1. Pritisnite alatku za tekst.
2. Na traci sa opcijama izaberite font, veliinu i boju - kontrastnu
u odnosu na pozadinu.
3. Izaberite poravnavanje nalevo.
4. Pritisnite alatkom tekst na levoj strani platna. Pojavie se
trepua linija - to je taka umetanja.
5. Otkucajte svoje ime.
6. Prevucite kursorom preko teksta da biste ga izabrali.
7. Pritisnite uzorak boje na traci sa opcijama i promenite boju
teksta.
8. Promenite veliinu teksta.
9. Promenite font.
10. Pritisnite bilo gde unutar kutije sa alatkama da biste ponitili
izbor alatke za tekst.
11. Ponovo izaberite alatku za tekst. Pritisnite dugme Text Orienta-
tion (prvo dugme na traci sa opcijama).
12. Pritisnite negde pri vrhu strane i ponovo otkucajte svoje ime.
Tekst se ispisuje vertikalno. Aktivan tekst koji ste ranije ispisali
takoe e postati vertikalan. Da biste na istoj strani dobili i hori-
zontalan i vertikalan tekst, napravite nov sloj za tekst.
13. Igrajte se sa opcijama alatke za tekst dok ih dobro ne upoznate.
270

Paleta Character
Paleta Character (slika 17.2) omoguava da zadajete meuslovna rastojanja i da
pomerate osnovnu liniju teksta - a nudi i kontrolne elemente za izbor fonta, stila,
boje i veliine, koji se nalaze i na traci sa opcijama. Paletu Character moete koristiti
za zadavanje parametara pre unoenja teksta, ili za reformatiranje unetog teksta.

Padajue liste na paleti Character omoguavaju pristup do instaliranih fontova,

veliina i stilova, ba kao i na traci sa opcijama alatki.
Polje oznaeno sa A \ V kontrolie razmak izmeu dva susedna znaka (engl. kern-
ing). U veini fontova, naroito ako je tekst krupan, potrebno je pomou ovog para-
metra primai slova u parovima kao to su AV i WA. U suprotnom, razmak e biti
primetan. Podrazumevana vrednost ovog parametra je Metrics, to znai da e Pho-
toshop primeniti informacije ugraene u font. Ako odluite da zanemarite podra-
zumevanu postavku, unesite vrednost u polje. Podeavanje meuslovnog rastojanja
(engl. tracking), slino je kerningu, ali podrazumeva ujednaavanje razmaka izmeu
svih slova u rei ili reenici, a ne samo u paru slova. Meuslovno rastojanje moe biti
malo (unesite negativne vrednosti), ili komotno (unesite pozitivne vrednosti). Vred-
nost 0 oznaava da se meuslovno rastojanje ne podeava.
Prored (engl. leading, pri izgovoru se rimuje sa wedding), odreuje vertikalan razmak
izmeu redova teksta. Ako unosite samo jednu re ili jedan red teksta, prored vas
ne interesuje. im dodate drugi red, prored postaje vaan. Poto se prored meri od
osnovne linije teksta (engl. baseline) do osnovne linije reda teksta koji se nalazi iznad,
on mora da bude vei od izabrane veliine slova da se redovi teksta ne bi dodirivali ili
preklapali. (Osnovna linija je nevidljiva linija na koju je smeten tekst.) Photoshopova
podrazumevana vrednost proreda iznosi 120%, tj. font veliine 10 taaka ima prored
od 12 taaka i tako dalje.
 271

Za indekse i eksponente moete zadati rastojanje od osnovne linije. Zato biste

u Photoshopu koristili fusnote, nije mi poznato. S druge strane, upotreba eksponenata
2
za pravilno pisanje formula kao to je Ajntajnova E=mc , moe se pokazati korisnom.
Na dnu palete Character postoji red dugmadi za stilove teksta, i padajue liste za
jezik i smanjivanje nazubljenosti ivica. Pored polucrnog i kurzivnog ispisa, moete
izabrati verzal (engl. all caps), kapitalno pismo (engl. small caps), eksponent (engl.
superscript), indeks (engl. subscript), podvueno (engl. underline) i precrtano (engl.
strikethrough). Padajua lista jezika omoguava da izaberete fontove sa stranim zna-
cima i poziva odgovarajui renik kada proveravate pravopisnu ispravnost teksta.
(Da, konano postoji i provera pravopisne ispravnosti. O tome ete vie saznati
kasnije.)

Paleta Paragraph
Ono to Photoshop zove pasusom, uasnulo bi gramatiare. U terminologiji Photo-
shopa, svaki red teksta iza koga je pritisnut taster Enter smatra se pasusom (engl.
paragraph). Na paleti Paragraph podeavaju se opcije koje se odnose na ceo pasus
- poravnanje, obostrano poravnanje, uvlaenje redova i razmaci izmeu pasusa
(slika 17.3).

Dugmad u gornjem levom uglu palete prikazuju mogua poravnanja: levo, cen-
trirano i desno. Ovu dugmad imate i na traci sa opcijama. Pored toga, na paleti se
nalaze i etiri dugmeta pomou kojih podeavate poloaj poslednjeg reda u obo-
strano poravnatom pasusu. On moe da bude poravnat ulevo, centriran, poravnat
udesno ili obostrano poravnat. Ove opcije su dostupne samo ako ste tekst pisali u
okviru za tekst. Zbog korisnika koji ne poznaju termin obostrano poravnat" (engl.
justified), rei u da on oznaava vetaki razvuen ili sabijen tekst tako da svi redovi
budu iste duine. Suprotan termin je nazubljen" (engl. ragged).
Ostala dugmad i polja na paleti Paragraph omoguavaju da zadate uvlake
pasusa, uvlake prvog reda, desne uvlake i dodatne beline ispred ili iza pasusa. Sve
ove opcije su, oigledno, najkorisnije kada radite s blokom teksta.
272

Pisanje teksta
Kao to je pomenuto, postoje dva naina za pisanje teksta u Photoshopu. Najjedno-
stavnije je da pritisnete mesto na slici na kome elite da se nae tekst. Ako na traci sa
opcijama alatki ili na paleti Paragraph izaberete levo poravnanje, tekst e se iriti
udesno od take umetanja. Ukoliko izaberete centriranje, Photoshop e centrirati
tekst oko take umetanja dok ga budete unosili. Desno poravnanje uslovljava da se
tekst prostire nalevo od take umetanja. Slika 17.4 prikazuje primere za svaki od
navedenih naina poravnanja.

Drugi nain pozicioniranja - kada treba da unesete puno teksta ili da njime ispu-
nite odreenu oblast - jeste da nacrtate okvir za tekst., tj. granini okvir (engl. boun-
ding box). Izaberite alatku za tekst, pritisnite da biste oznaili ugao okvira, i povucite
dijagonalno dok okvir ne bude, priblino, potrebne veliine i oblika (slika 17.5). Uko-
liko bude potrebno, posle unoenja teksta moete da promenite veliinu okvira.

Unesite tekst sa tastature, ili kopiranjem i prenoenjem iz drugog programa. Tekst

se uvek smeta na nov sloj. Slojevi za tekst oznaeni su na paleti Layers velikim slo-
vom T (slika 17.6). Slojevi za tekst dobijaju imena po prvim recima koje otkucate.
Ako hoete da izmenite tekst, dvaput pritisnite sloj za tekst na paleti Layers da biste
izabrali alatku za tekst i opcije koje ste prethodno zadali za taj red teksta. Kada
dvaput pritisnete T, birate i sam tekst tako da moete da ga menjate (kao i kada ga
direktno pritisnete alatkom za tekst). Tekst koji nije izabran ne moete da menjate.
 273

Ako ste uneli mnogo teksta u okvir, sada treba da mu podesite prored, razmak
izmeu pasusa i uvlake, ako ih ima. Na paleti Layers videete samo prvih nekoliko
rei unetog teksta, pa proverite da li ste izabrali odgovarajui sloj sa tekstom, ukoliko
ih imate vie.
Kada napravite sloj za tekst, moete menjati tekst koji se na njemu nalazi, doda-
vati nov tekst ili brisati postojei. Dozvoljeno je menjati sam tekst, ili njegov font, stil
ili veliinu. Moete promeniti i orijentaciju teksta - iz horizontalne u vertikalnu - kao
i primeniti ili promeniti vrstu ublaavanja nazubljenosti ivica. Slojeve moete preme-
tati, kopirati ili im menjati svojstva - kao i u sluaju drugih slojeva. Na raspolaganju
su vam i stilovi slojeva. Na slojeve sa tekstom primenljiva je veina transformacija iz
menija Edit, izuzev efekata Perspective i Distort. (Da biste primenili komande Perspec-
tive i Distort, ili transformisali samo deo sloja za tekst, prvo morate rasterizovati sloj
sa tekstom i time ga pretvoriti u obian sloj.)
Postoji jo jedan korak koji treba da preduzmete da bi tekst postao deo strane.
Tekst se mora rasterizovati da bi se na njega mogli primeniti svi filtri. (Stilovi slojeva
su primenljivi i pre rasterizacije.) Pre rasterizacije, tekst postoji na zasebnom sloju ali
nije pravi deo slike. Posle rasterizacije, tekst vie ne moete menjati. Da biste rasteri-
zovali tekst, aktivirajte sloj na kome se on nalazi i izaberite Layer-Type-Rasterize.
Slojeve sa tekstom moete rasterizovati jedan po jedan ili sve odjednom. Umesto
svega toga, moete jednostavno spljotiti sliku, tj. spojiti sve slojeve, ukoliko ste
sigurni da ste zavrili sa izmenama teksta.
Kada postavite tekst na platno, moete se s njim malo zabaviti. Primenjujte filtre
do mile volje. Sipajte boju u odabrana slova. Izaberite tekst i deformiite ga. Slika 17.7
prikazuje samo deli onoga to moete da uradite.
274

Pravljenje senki
im ponete da se zanimate za senke, nai ete ih svuda: u asopisima, u televizij-
skim reklamama, na Web lokacijama i na mnogim drugim mestima. Senka posta-
vljena iza teksta ili slike dodaje ovim objektima treu dimenziju i time znaajno
doprinosi boljem izgledu dokumenta. To je lep i jednostavan efekat koji poboljava
sliku i privlai panju posmatraa. Senke su pre stilovi slojeva nego filtri, pa ih
moete primeniti i pre i posle rasterizovanja teksta.
Slede saveti za efektno korienje senki:
Ne upotrebljavajte ih svuda! Ako svim objektima dodate senke, svi e biti pod-
jednako istaknuti, pa gubite osnovnu prednost senki - skretanje panje na
odreeni objekat.
Potrudite se da sve senke lie! Ako dodajete senke na vie objekata u istoj obla-
sti slike, sve one treba da budu okrenute u istom pravcu, a vodite rauna
i o tome da dubine senki budu odgovarajue. Ukoliko je svaka senka razliita
i nasumina, primetie se.
Senke ne treba da budu suvie tamne. Lako je preterati i napraviti duboke,
zasiene senke koje zatrpavaju" ono to bi trebalo da privue panju: sliku
u prednjem planu. Neka senke budu svetle i suptilne. Slika 17.8 prikazuje ta
sve moe da poe pogrenim putem (i pravim).
 275

Photoshop ima monu i jednostavnu funkciju ze senke (Drop Shadow), kao i

funkcije Glow, Bevel, Emboss i Overlay, koje e uiniti uda i za tekst i za slike. Ove
efekte ete nai u podmeniju Layer-Style. Ne zaboravite da senke i druge efekte
slojeva moete koristiti i za objekte i za tekst. Meutim, stil sloja ne moete primeniti
ni na ta to se ne nalazi na sopstvenom sloju. Drugim recima, ne moete da slikate
na pozadini i da zatim primenite stil sloja.

Pratite sledee korake da biste napravili lepu senku:

1. Otvorite nov Photoshopov dokument s belom pozadinom.
2. Aktivirajte alatku za tekst i napiite nekoliko rei. Izaberite font
koji vam se svia. Zasad nemojte da brinete o boji, meuslovnim
rastojanjima ili pozicioniranju osnovne linije teksta. Na slici 17.9
prikazan je osnovni tekst.

3. Izaberite L a y e r s -Layer Style-Drop Shadow da biste otvorili okvir

za dijalog Layer Style (slika 17.10). Potvrdite opciju Preview da
biste gledali ta radite. Najsloeniji deo ove operacije predstavlja
rasporeivanje elemenata na ekranu tako da istovremeno vidite
i okvir za dijalog i tekst na kome radite.

4. Podesite Blend Mode na Normal, Multiply ili Darken. U suprot-

nom, neete videti senku. Pritisnite uzorak boje pored padajue
liste Blend Mode da biste promenili boju senke. Otvara se prozor
Color Picker.
276

5. Podesite neprovidnost i ugao senke (parametre Opacity i Angle),

povlaenjem linearnog, odnosno krunog klizaa, ili upisiva-
njem numerikih vrednosti u odgovarajua polja.
6. Podesite parametar Distance, koji definie udaljenost senke od
objekta. Parametar Size odreuje veliinu senke, a parametar
Spread - jasnou ivice senke. Kada budete zadovoljni izgledom
senke, pritisnite dugme OK. Naravno, moete je menjati i nak-
nadno, sve dok ne spojite slojeve ili ne rasterizujete tekst. Dodala
sam i neke grafike elemente da bih upotpunila sliku 17.11.
(Radi se o nekoliko oblika koje sam dobila alatkom Shape, a
zatim ih obojila i dodala im senke.)

Senke mogu da budu i problematine. Kada su dobre, to odmah znate. Verujte

svojim oima pri odluivanju ta deluje realistino a ta lano, i neka vam ne bude
teko da eksperimentiete s parametrima. Pokuajte da napravite dvaput mutniju
senku od originalne, ili da je postavite dvaput dalje. Moda ete se prijatno iznenaditi!

Varijacija: senke na pozadini

Naravno, senke ne moraju da budu samo na beloj ili jednobojnoj pozadini, ve
mogu da padaju i preko teksture, slike ili bilo ega drugog.
 277

Sledite naredne korake da biste dobili senku teksta koja pada na

pozadinsku sliku i dodali dubinu samoj pozadini.
1. Prvo otvorite Photoshopovu sliku. Ja sam poela od fotografije
olje s bombonama. Dodala sam malo teksta, i kopirala zasebnu
sliku dve bombone na nov (privremeno sakriven) sloj. Ne zabora-
vite da treba da napravite nov sloj za svaki element kome hoete
da dodate senku (slika 17.12). Da biste se podsetili detalja o kori-
enju slojeva, pogledajte lekciju 11, Slojevi".

2. Prvo dodajte senku tekstu, postupkom koji je opisan u pret-

hodnom odeljku (slika 17.13). Ako su pozadina i slova slinih
boja ili svetloa, razmislite i o dodavanju spoljnog odsjaja
(engl. outer glow).
Obratite panju na to kako se kroz novu senku vidi tekstura poza-
dine. Kao rezultat se dobija prijatan, realistian efekat. Podeava-
njem klizaa Opacity na paleti Layers, moete postii da se jo
bolje vidi pozadina. Pokuajte.
3. Sada dodajte dubinu samoj pozadini. Poeu dodavanjem senke
na dve bombone. Efekat je suptilan, ali postoji. Da bi se bombone
jo vie isticale, postaviu jednu preko slova. Poveau i senku,
poto je bombona izdignuta. Slika 17.14 prikazuje konanu ver-
ziju, a moete je videti i na stranama u boji.
278
 279

Isecanje i popunjavanje slova

Reci koje postavite na sliku mogu i same biti pune slika. Evo kako da izvedete neke
od meni omiljenih trikova u Photoshopu.
Pola posla je pronalaenje slike. Druga polovina je pronalaenje lepih, debelih
slova kroz koje moe da se vidi dobar deo slike. U ovom primeru koristim fotografiju
hrpe javorovog lia.
Pritisla sam alatku za tekst i drala pritisnut taster mia da bih izabrala alatku
Horizontal Type Mask, koja se koristi za izradu selekcije u obliku slova. Odabrala
sam font Fat M a n . Da bih ga uinila jo debljim i zanimljivijim, aktivirala sam
opcije Faux Bold i Faux Italic u meniju palete Character (slika 17.15). Pogledajte
i druge opcije slova u ovom meniju.
Kada sam postavila kursor da bih poela da unosim slova, dogodilo se neto neo-
bino. Photoshop je preao u reim brze maske (Quick Mask), a sliku je prekrio pro-
vidan ruiasti sloj. Dok sam unosila slova, ona su bila kontrastne boje, ali - kada
sam zavrila pisanje i deaktivirala alatku za tekst - pretvorila su se u okvir za izbor,
a ruiasta maska je nestala. Slika 17.16 prikazuje kako je to izgledalo na ekranu.
Sada mogu da pritisnem Ctrl+X (Windows), odnosno Command+X (Mac) da bih
isekla slova. Otvorila sam nov dokument i u njega prenela slova komandom Paste
(Ctrl+V/Command+V). Slika 17.17 prikazuje iseena slova i polaznu fotografiju.
280
 281

Ova slova u upotrebiti kao deo naslovnog slajda prezentacije u PowerPointu.

Prevui u kopiju slova na fotografiju jesenjeg pejzaa, a zatim u iza rei dodati
tamnocrvenu senku i bledouti unutranji odsjaj da bi se tekst bolje isticao. Na slici
17.18 prikazan je zavren logotip, posle primene svih opisanih trikova.

Dodavanje sjaja
U okviru za dijalog Layer Style postoje i drugi stilovi namenjeni slojevima, a ne samo
senke, i veina njih je korisna. U prethodnom primeru nije mi bila dovoljna samo
senka da bih izdvojila tekst iz pozadine - trebao mi je i sjaj. Isprobajmo sada stilove
koji omoguavaju dodavanje sjaja (engl. glow). Za dobijanje odsjaja oko slova - ovoga
puta spoljne konture (Outer Glow) - koristiemo stil za slojeve. Moete primeniti i unu-
tranji sjaj (Inner Glow), kao to sam ja uradila u prethodnom primeru, da bi izgle-
dalo kao da sama slova sijaju. To je odlian nain za isticanje teksta ili za njegovo
izdvajanje iz pozadine bogate detaljima. Na slici 17.19 prikazana je relativno obina
kombinacija fotografije i teksta.
282

Na slici 17.20 primenila sam blagi efekat Outer Glow oko slova. To je samo jo
jedan nain za izdvajanje teksta iz pozadine, koristan kada nije zgodno da se pri-
meni senka. I drugi objekti mogu da sijaju, a o tome e biti rei u sledeoj lekciji.

Oborene ivice i reljef

Ova dva efekta nai ete u okviru za dijalog Layer Style (opcija Bevel and Emboss).
I jedan i drugi daju izdignuta slova: Bevel utie na ivice, dajui zakrivljenu povrinu
slova; Emboss daje ravne povrine slova. Na slici 17.21 (i na stranama u boji) prika-
zani su primeri oba efekta. Slovima na koje je primenjen stil Bevel dodala sam malo
uma pomou filtra Add Noise. S obzirom na sav taj lepljivi dem, moda bi bilo
bolje da sam ga stavila na kola.

Dejstvo ovih efekata moete menjati promenom reima meanja, neprovidnosti

i boja svetlih i tamnih oblasti. Kao i uvek, najbolje ete upoznati efekte ako budete
eksperimentisali s razliitim parametrima.
 283

Metalna slova
Postoje mnogi naini za dobijanje metalnog izgleda slova korienjem stilova za
slojeve, naroito opcija efekta Bevel and Emboss. Izaberite odgovarajue boje za
metalna slova - na primer, svetloplave za srebro i svetloute za zlato. Podesite boje
svetlih i tamnih oblasti oborenih ivica ili reljefa tako da odgovaraju metalu; to ne
moraju biti podrazumevane boje - bela i crna. Zatim eksperimentiite s razliitim
parametrima. Na kraju dodajte um i zamaglite sliku alatkom Blur da biste postigli
realistiniji izgled povrine metala.

Deformisanje teksta
Jedna od najveih zamerki prethodnim verzijama Photoshopa bilo je to to je tekst
mogao da se postavi samo pravolinijski. Ako ste eleli, na primer, vijugav red teksta,
morali ste ili da pozicionirate jedno po jedno slovo, ili da napiete tekst u Illustratoru
ili nekom slinom programu i da ga zatim uvezete u Photoshop. To je, u najmanju
ruku, bila gnjavaa. Danas je to davna prolost. Adobe je u Photoshop 7 dodao
mogunost deformisanja teksta. Umesto da crtate sopstvene putanje, okvir za dijalog
Wrap Text nudi da birate izmeu 15 ve definisanih putanja. Putanje dalje moete
izobliavati po potrebi. Na slici 17.22 prikazana je lista unapred definisanih oblika
putanja.

Parametri okvira za dijalog, prikazani na slici 17.23, deluju pomalo zagonetno

na prvi pogled. Upotrebite klizae da biste poveali stepen zakrivljenja putanje.
Pomeranje klizaa Bend udesno savija rei nagore, dok ih pomeranje ulevo (nega-
tivni brojevi), savija nadole. Parametri izoblienja ine da red teksta izgleda kao da
se na jednom kraju iri a na drugom suava (Horizontal Distortion), ili kao da se
izobliava odozgo nadole (Vertical Distortion).
284

Na slici 17.24 primenila sam razliite stilove izobliavanja po putanji na tekstove.

Ovu alatku ete najbolje savladati ako se budete igrali s njom. Napiite jedan ili dva
reda teksta i na njima isprobajte razliite efekte. Slobodno pomerajte klizae - nita
neete razbiti.

Ispisivanje teksta po putanji

Photoshop CS doneo je jo bolje novine! Tekst sada moete postaviti na bilo kakvu
putanju - glatku ili nazubljenu - i to veoma lako. Prvo nacrtajte putanju. Na slici
17.25 prikazana je putanja koju sam ja nacrtala.
Zatim izaberite alatku za tekst i postavite kursor na poetak putanje. Na dnu kur-
sora videete talasastu oznaku niti. O n a oznaava da je tekst vezan za putanju.
Ponite da kucate. Osnovna linija teksta automatski prianja za putanju (slika 17.26).
Poto postavite tekst, ruicama moete doterati oblik putanje, a moete i miem
povui tekst du putanje ako nije legao onako kako ste hteli. Kada zavrite nametanje
teksta, moete na njega primeniti sve one efekte o kojima smo ranije govorili: senke,
odsjaje, filtre itd. Ipak, vodite rauna da ne preterate. Tekst mora da ostane itljiv.
 285

Provera pravopisne ispravnosti

Mogunost provere pravopisne ispravnosti teksta na engleskom (i jo nekim jezi-
cima) nije neto to biste oekivali da naete u grafikom programu, ali je dosta
korisno sada kada Photoshop naveliko radi s tekstom. Ako niste sigurni da li ste
dobro napisali naslov, izaberite Edit-Check Spelling. Photoshop e proveriti tekst
- ako nae greku - ponudie mogua reenja. Primer je prikazan na slici 17.27.
286

Mada Photoshop nikada nee biti moan program za obradu teksta i moda vam
nikada nee zatrebati ova funkcija, lepo je znati da postoji i da je moete koristiti za
pronalaenje i zamenu teksta koji ste postavili na slike. Funkcija Find and Replace,
koja se takoe nalazi u meniju Edit, trai re, slovo ili simbol koji ste uneli i menja
ga u ono to zadate. Naravno, nijedna od ovih funkcija ne radi ako ste rasterizovali
tekst.

Saetak
Photoshop nema sve mogunosti rada sa tekstom koje imaju klasini programi za pre-
lom strana, ali moe da zadovolji veinu vaih tipografskih potreba, bez obzira na to
da li se radi o jednom redu ili bloku teksta precizno postavljenom na sliku. Naravno,
postavljanje teksta na sliku samo je prvi korak. Kada imate tekst na platnu, moete
na njega primeniti Photoshopove filtre, reime meanja i alatke. Tekst moete obliko-
vati prema putanji, deformisati, isecati sa podloge, ili praviti slova od slike u pozadini.
Photoshop pomae da napisane rei oive. Ako vam je jedini cilj slaganje teksta, kori-
stite program kao to je InDesign ili QuarkXPress. S druge strane, ako elite da sa tek-
stom postignete neobine i divne efekte, Photoshop ima sve potrebne alatke.
Ova lekcija e biti donekle drugaija. Odmaraemo se i istraivati neke lepe stvari
koje moete da uradite pomou neverovatnog Photoshopa. Posmatrajte ovu lekciju
kao skup recepata za specijalne efekte koje moete dodati na listu Photoshopovih
trikova i koristiti u razliitim prilikama, a tu su i saveti za utedu vremena. Uiete
o izdvajanju pozadina, korienju nalepnica sa porukama, i pravljenju zbirnih
prikaza i kompleta slika. Pratite navedene postupke i vrlo brzo ete postati strunjak
za Photoshop.
288

Sjaj
Sjaj je specijalan efekat koji se lako postie. U sutini, to je senka koja nije nimalo
pomerena u odnosu na originalni objekat i esto nije crna. U lekciji 17, Dodavanje
teksta slikama", nauili ste kako da koristite Photoshopov stil Glow za dodavanje
sjaja slovima. Sada ete upoznati jo jedan lak nain da postavite odsjaj oko slova ili
nekog drugog objekta.

Dodaemo osnovni sjaj oko objekta koji prosto vapi za njim. Fotogra-
fiju kugle uitajte sa Web lokacije ove knjige. Zove se t r a c k b a l l , jpg.
Kada se uita glavna strana knjige, pritisnite njen naslov, pa hiper-
vezu Downloads da biste stigli do datoteka, ili upotrebite sliku iz sop-
stvene kolekcije. Bilo bi dobro da objekat koji treba da sija moe lako
da se izabere.
1. Izaberite sliku na koju hoete da primenite efekat. Na slici 18.1
(i na stranama u boji) prikazana je originalna fotografija.

2. Prvo treba da izaberete objekat koji e sijati - u ovom sluaju,

kuglu. Eliptian okvir za izbor dobro e obaviti ovaj posao. Ako
izostavi neke delove objekta, dodajte ih selekciji.
 289

3. Kopirajte objekat i prenesite ga na nov sloj. Sada imate dva sloja:

jedan sa kompletnom slikom i jedan sa izabranim objektom.
4. Izaberite stavku Duplicate Layer iz menija palete Layers da biste
kopirali novi sloj. Sada imate celu scenu kao pozadinu i dva sloja
sa istim iseenim objektom. Izaberite donji sloj.
5. arobnim tapiem pritisnite prazno platno bilo gde, pa aktivi-
rajte komandu Select-Inverse da biste izabrali samo kuglu,
odnosno objekat koji treba da sija. Proirite selekciju (Select-
Modify-Expand) za 50 piksela (ili za neku drugu vrednost koja
odgovara vaoj slici). Umekajte ivice selekcije (Select- Feather)
za 20 piksela.
6. Iz menija palete Paths izaberite stavku Make Work Path da biste
oko selekcije nacrtali radnu putanju. Zatim iz istog menija oda-
berite komandu Fill Path da obojite radnu putanju odgovara-
juom bojom odsjaja. Na kraju, izaberite komandu Delete Path
da bi se izgubila linija putanje. Na sloju ostaju samo boje. Slika
18.2 prikazuje ovaj korak.

7. Uverite se da je aktivan sloj sa sjajem. Upotrebite filtar Gaussian

Blur da biste defokusirali sjaj. Ja sam koristila vrednost oko 10 za
parametar Radius da bih dobila bogat odsjaj.
290

8. Rasporedite slojeve tako da sjaj bude ispod objekta. Ako se senke

meaju sa odsjajem, uklonite ih. Na slici 18.3 prikazan je
konaan rezultat.

Naravno, poto je ovo Photoshop, postoji nekoliko naina da postignete manje-

-vie isti rezultat. Mogli ste da preskoite korak 6, ispunite selekciju i nastavite. Mogli
ste ak da koristite i stil sloja Outer Glow, mada on - po meni - ne daje tako dobar
efekat. Ipak, mnogo je lake i bre primeniti ve definisan stil sloja, a moda ete i
dobiti ba ono to elite.
Samo smo zagrebali povrinu efekata Glow, pa vas ohrabrujem da isprobate sve
vrste parametara i boja. Eksperimentiite sa svetloom i veliinom odsjaja. Isprobajte
i ostale filtre iz grupe Blur da biste dobili odsjaje koji sugeriu kretanje ili treu
dimenziju. Zabavljajte se!

Svetlosni efekti
Svetlosni efekti obuhvataju irok spektar specijalnih efekata koji se odnose na osvetlje-
nost objekata. Osvetljavanjem objekata na jedinstven nain, moete promeniti
kompletan utisak koji slika ostavlja i usmeriti panju posmatraa na odreeni deo
slike.
 291

Kao to i oekujete, glavna alatka bie Photoshopov filtar Lighting

Effects.
1. Ponite od originalne fotografije. To moe da bude relativno
ravna slika na kojoj razlike u osvetljenosti nisu posebno istak-
nute, ili slika kojoj treba dodati trodimenzionalnost da bi njen
sadraj bio uverljiviji. Na slici 18.4 prikazana je takva fotografija
lutke i plianog mede. (Ako elite da pratite vebu, uitajte sliku
beardoll. j pg sa Samsove Web lokacije.

2. Treba da odluim hou li da osvetlim celu scenu ili samo lutku.

Osvetljavanje samo izabranog objekta mnogo je napadnije;
osvetljavanje celog platna deluje prirodnije. Odluila sam se za
usmereno svetio reflektora.
3. Izaberite Filter-Render-Lighting Effects da biste otvorili okvir za
dijalog Lighting Effects (slika 18.5). Iz padajue liste Light Type
pri vrhu okvira za dijalog izaberite Spotlight. Na levoj strani
okvira videete prikaz slike s primenjenim reflektorskim
osvetljenjem.
4. Mada Photoshop sadri veliki broj lepih, unapred podeenih
stilova, zabavno je igrati se sa razliitim klizaima i vrednostima.
Nemojte dozvoliti da vas sputava veliki broj ponuenih opcija.
292

Da biste promenili pravac i/ili oblik svetlosnog izvora, uhvatite

bilo koju ruicu na elipsi koju vidite u polju za prikaz i pomerajte
je po elji. ak i sredinju taku moete da pomerite. Pomerajte
ruice dok ne dobijete zadovoljavajui efekat (slika 18.6).
 293

5. Sada neosvetljeni delovi slike deluju previe tamno. Morate malo

da pojaate osvetljenost cele slike, pa pomerite kliza Ambience
udesno i promenite boju reflektora.
6. Nije loe. ta bi se desilo kada biste isprobali neto sasvim druga-
ije? Na slici 18.7 prikazana je scena osvetljena s tri reflektora.
Mogli biste da promenite boju jednom od njih. Ipak, mislim da
mi se vie dopada prethodna verzija.

Odrazi
Ako esto kombinujete razliite slike u Photoshopu (a verujem da ete to raditi), ne
moete samo staviti slike na gomilu i oekivati da novonastala slika deluje reali-
stino. Kao to ste videli, razliiti efekti - na primer senke - sutinski su vani za dobi-
janje realistinog okruenja. Odrazi (engl. reflections) predstavljaju jo jedan element
koji doprinosi realistinosti slike.
294

Na primeru emo pogledati kako da svom arsenalu specijalnih

efekata dodate odraze.
1. Recimo da imam objekat koji hou da dodam prethodno nacr-
tanoj slici. Prvo moram da nacrtam pozadinu. Upotrebiu alatku
Gradient da bih dobila veoma jednostavan preliv od tamne do
svetle boje. Zatim u, pomou filtra Noise, dodati malo uma da
bih dobila teksturu. Htela bih da ovo izgleda kao beavna poza-
dina koju koriste fotografi, pa u upotrebiti opciju menija
Edit-Transform- Distort da bih rairila donju ivicu preliva
preko cele irine platna. Na slici 18.8 prikazana je ova faza.

2. Strane pri vrhu treba da budu vertikalne, pa u izabrati gornji

deo pozadine i ponovo primeniti komandu Distort da bih ispra-
vila ivice (slika 18.9). Kao zavrnu obradu, biram sivu povrinu i
primenjujem filtar Plastic Wrap da bi povrina izgledala kao
zguvana plastika.
3. Na pripremljenu pozadinu postaviu mali objekat. (Sliku moete
da uitate sa Web lokacije ove knjige. Zove se box. j pg.) Verova-
tno se slaete da efekat nije mnogo realistian (slika 18.10).
Izgleda kao da pozadina i kutija potiu iz razliitih izvora (to je
tano, ali ne elim da bude tako oigledno).
295
296

4. Da biste poeli izradu odraza kutije na pozadini, kopirajte sloj

sa kutijom. Na paleti Layers, pomerite novi sloj ispod original-
nog sloja kutije zato to hoete da odraz bude ispod originalnog
objekta.
5. Dok je aktivan sloj na kome se nalazi odraz, izaberite Edit-
Transform-Flip Vertical, ime obrete odraz kutije naglavake.
6. Izaberite odraz kutije i pomerite ga nadole alatkom Move. Ne
zaboravite da e samo deo kutije reflektovati svetlost, pa upotre-
bite alatku laso da odseete i uklonite delove kutije koji se nee
videti. Obino ete ustanoviti da treba da upotrebite komande
Distort ili Skew da biste postavili odraz na odgovarajue mesto.
Susedne ivice dveju kutija treba precizno da se spoje, tako da
izmeu njih ostaje vidljiv samo mali deo pozadine (slika 18.11).
Uklonite nepotrebne delove slike.
Izgleda kao odraz, zar ne? Pa, donekle. Izgleda kao odraz na
povrini koja savreno reflektuje - na primer, u ogledalu - ali to
nije ono to nam ovde treba.

7. Da bi odraz bio realistian, kroz njega mora da se nazire poza-

dina, slino kao kada ste dodavali senke. Pomerajte kliza Opa-
city za sloj na kome se nalazi odraz sve dok odraz ne postane
realistian i ne stopi se s pozadinom.
 297

Ukoliko ste zadovoljni dobijenim odrazom, zavrili ste posao.

Naalost, ja sam perfekcionista i retko kad sam zadovoljna.
Odraz mi i dalje deluje suvie idealizovan. Pozadina nije ba
toliko glatka.
Da bismo malo isprljali" odraz, ponovo emo upotrebiti filtar
Plastic Wrap. Uz malo podeavanja i alatku za razmazivanje
(Smudge), uspela sam da neravnine na odrazu odgovaraju
onima na pozadini (slika 18.12).

Deluje dobro. Slika kutije sada ima veze sa slikom pozadine, i

efekat je realistian. Mui me samo jedno: zid iza kutije. Zar ne bi
trebalo da postoji i neki odnos izmeu kutije i zida? Zar ne bi tre
balo da kutija baca senku na zid? Mislim da bi. Za dodavanje
senke koristim stil Drop Shadow iz okvira za dijalog Layer Style,
i pomeram svetlosni izvor tako da senka pada na zid a ne na
odraz (slika 18.13).
Na kraju, ponovo filtri. Opcija Filter-Render-Lens Flare omo
guava da ivicu kutije jo malo osvetlite, tako da postojanje
senke bude logino. Na slici 18.14 prikazana je zavrena scena.
Pogledajte je i na stranama u boji.
298
 299

Pa, ja sam zadovoljna. Slika sada deluje kao celina, a ne kao kutija i niz nasu-
mino dodatih piksela. To se moe postii primenom specijalnih efekata kao to su
odrazi.

Izdvajanje selekcija
Neke selekcije je lako naprayiti, dok je pravljenje nekih drugih muno kao vaenje
zuba. Zbog toga u Photoshopu postoji funkcija za izdvajanje selekcija. Komanda
Extract (Filter-Extract) omoguava da izolujete objekat koji se nalazi u prednjem
planu od pozadine koja ga okruuje. ak i objekti mutnih, mekih ili slabo
definisanih ivica sada mogu relativno lako da se izdvoje iz pozadine.
Da biste izdvojili objekat, izaberite Filter-Extract. Otvorie se okvir za dijalog
Extract. Ukoliko vas on podsea na brze maske, u pravu ste. Ipak, izdvojena povrina
nije maska. Komanda Extract uklanja sve ono to ne elite da zadrite. Moete
prethodno, na samoj slici, da izaberete objekat arobnim tapiem, ili da u okviru
za dijalog Extract koristite alatku Edge Highlighter za crtanje ivica oko objekta.
Zatim definiite unutranjost objekta tako to ete je ispuniti bojom pomou alatke
Paint Bucket. Pritisnite dugme Preview da biste videli kao izgleda izdvojeni objekat.
Moete doraivati i gledati izdvojeni objekat do mile volje. Slika 18.15 prikazuje
okvir za dijalog Extract. Izabrala sam oba objekta na slici, a zatim sam doradila
selekciju pomou alatki iz okvira za dijalog Extract. Kada budete spremni da izd
vojite objekat, Photoshop brie pozadinu do providnosti, ostavljajui samo izdvojeni
objekat.
300

Poruke
Ako ste ikada koristili lepljive ceduljice za poruke (a da li postoji iko ko ih nije kori-
stio?), svidee vam se Photoshopova alatka Notes. Izaberite je u kutiji sa alatkama,
pa pritisnite ono mesto na slici na koje hoete da se odnosi poruka. Poruke moete
postavljati i van slike. Ceduljice mogu biti proizvoljne veliine, pa ak i personalizo-
vane - s vaim imenom na vrhu. To je odlina mogunost ako razmenjujete slike sa
ostalim lanovima radnog tima. Koristim je i kada uitam gomilu slika pa hou da
obeleim ta treba da uradim kada budem imala vremena. Na slici 18.16 prikazan je
jedan od mojih tekuih poslova.

Ukoliko poruka prekriva deo slike koji elite da vidite, pomerite je na drugo mesto.
Da biste potpuno uklonili poruku iz vidnog polja, odvucite je van prozora sa slikom.

Zbirni prikazi i kompleti slika

U dananjem automatizovanom svetu, logino je da i Photoshop nudi naine za
automatizovanje nekih, ne tako kreativnih poslova koje povremeno moramo da
obavljamo. Dve meni omiljene takve funkcije jesu zbirni prikazi (engl. contact sheets)
i kompleti slika (engl. picture packages).

Zbirni prikazi
Ako ste se bavili klasinom fotografijom, kao ja, ve ste navikli da pravite zbirne
prikaze svake razvijene rolne filma. Kada uitate slike iz digitalnog fotoaparata,
moete koristiti program koji prikazuje slike kao slajdove poreane u areru, ili ih
moete samo kopirati sa video kartice aparata na vrsti disk raunara. Ako uradite
ovo drugo, neete znati kakve slike imate sve dok ih, jednu po jednu, ne otvorite u
 301

Photoshopu. To trai vreme. Zar ne bi bilo bolje da moete da pregledate umanjene

verzije slika pa da izaberete one koje elite da koristite, a da pri tom ne morate da
deifrujete zagonetne brojeve koje im dodeljuje fotoaparat, ili da otvarate svaku sliku
ponaosob? Naravno da bi.
Samo treba da snimite slike za zbirni prikaz u jedan direktorijum. Unutar glavnog
direktorijuma moete ak formirati vie poddirektorijuma. Zatim izaberite File-
Automate-Contact Sheet..Otvorie se okvir za dijalog (slika 18.17) u kome treba da
izaberete direktorijum sa slikama ije zbirne prikaze hoete da napravite.

Ako nameravate da tampate zbirne prikaze, dokument ne bi trebalo da bude vei

od lista papira u tampau. Niska rezolucija (72 dpi) obino je dovoljno dobra da
biste videli o kakvim se slikama radi, a pri tom ete utedeti prostor na disku i vreme
za tampu. Odluite koliko sliica elite po strani, i zadajte broj redova i kolona. Na
kraju, ako hoete da oznaite slike na zbirnom prikazu (to toplo preporuujem),
potvrdite opciju Use Filename As Caption, pa izaberite font i veliinu natpisa, tj.
imena datoteke. Kada pritisnete OK, Photoshop e automatski otvoriti jednu po jednu
datoteku, napraviti umanjene prikaze i postaviti ih u nov dokument. Ovaj dokument
sa zbirnim prikazom slika, moete snimiti i tampati kao svaki drugi dokument.
Na slici 18.18 vidi se tipian zbirni prikaz. Fotografije su poreane po abecedi.

Kompleti slika
Pri slikanju kod nekih fotografa, dobijate stranicu punu vaih fotografija u dve-tri
razliite veliine, na primer, za linu kartu, paso i slino. Photoshop omoguava da
isti takav komplet napravite i sauvate pomou njegove funkcije Picture Package.
302

Izaberite File-Automate-Picture Package da biste otvorili okvir za dijalog. U

prostranom prozoru nalazi se meni iz kojeg birate fotografiju za komplet, a moete
koristiti i neku koja je ve otvorena. Izaberite veliinu papira koju podrava va
tampa. U Photoshopu CS, opcije su 8 10, 10 16 i 11 17 ina. Na slici 18.19
prikazan je okvir za dijalog Picture Package, a na slici 18.20 otvoren meni za izbor
veliina fotografija u kompletu.
 303

Oznaite fotografije, ukoliko elite, imenom objekta fotografisanja, imenom

vaeg studija, napomenom o autorskim pravima, datumom i slinim podacima.
Izaberite font i veliinu natpisa i odluite o njegovom poloaju na strani. Naalost,
na raspolaganju imate samo nekoliko fontova, pogodnijih za napomene o autor-
skim pravima i natpise, nego za dodavanje elegantnih naslova.
Podesite rezoluciju koja odgovara vaem tampau i pritisnite OK. Photoshop e
formirati komplet, isto kao to formira zbirne prikaze slika. Kada budete spremni,
snimite i/ili odtampajte komplet. Na slici 18.21 prikazana je strana sa dodatim nat-
pisima i spremna za tampanje.

Ako vam nijedan od ponuenih rasporeda slika ne odgovara, pritisnite dugme Edit
Layout pa promenite veliine i raspored slika da biste napravili sopstveni komplet.
Pritisnite obris fotografije i povucite da biste joj promenili veliinu, ili unesite novu
veliinu u okvir za dijalog. Na slici 18.22 prikazan je okvir za dijalog Edit Layout.
304

Efikasan rad
Ako svakodnevno koristite Photoshop i u njemu obraujete mnogo slika, uskoro ete
pronai i sopstvene trikove za bri i bolji rad. Najlaki su oni koji se odnose na pam-
enje i korienje preica za izbor alatki: Z za alatku Zoom, B za Brush i tako dalje.
Kako budete bolje upoznavali alatke i sve to one mogu da urade, ustanoviete da se
esto vraate na odreene veliine etkica ili fontove.

Gotovi modeli alatki

Photoshop vam olakava korienje omiljenih parametara alatki zahvaljujui paleti
Tool Presets. Pritisnite dugme Tool Preset na levom kraju trake sa opcijama alatki, ili
otvorite paletu Tool Presets (Window-Tool Presets). Videete listu postojeih modela
aktivne alatke. Meni palete omoguava da dodate nove modele, obriete postojee,
grupiete ih, preimenujete i izmenite na neki drugi nain.
Da biste dodali model etkice, prvo na paleti Brushes i na traci sa opcijama defi-
niite oblik, dejstvo i druge atribute nove etkice. Ne zaboravite da treba da pritisnete
ime atributa u listi (a ne polja za potvrdu) da biste mogli da ih podeavate. Polja za
potvrdu ih samo ukljuuju i iskljuuju. Kada podesite etkicu kako elite, dajte joj
ime. Zatvorite prozor palete Brushes da vam ne smeta. Aktivirajte paletu Tool Presets
i otvorite njen meni (slika 18.23). Ponovo dodelite ime etkici ili prihvatite podrazu-
mevano ime, i etkica e biti dodata u tekui meni gotovih modela alatki.
 305

Alatke koje nisu etkice - na primer, alatka za obrezivanje i alatka za tekst -

takoe mogu da imaju gotove modele. Oni se mogu podesiti i sauvati korienjem
trake sa opcijama i menija Preset.

Saetak
Kada se govori o izradi specijalnih efekata, nisu najvanija tana uputstva i strogo
definisani parametri - vano je istraivati sve ono to Photoshop nudi i biti prijatno
iznenaen novim otkriima. Kako budete sve vie i vie koristili Photoshopove mogu-
nosti (posebno njegove filtre), otkriete beskrajan niz specijalnih efekata. Ova lekcija
je samo pomogla da okusite ta je sve mogue. Zabavljajte se pravei sopstvene speci-
jalne efekte!
Trikovi opisani u ovoj lekciji takoe su samo nagovetaj Photoshopovih mogu-
nosti. Istraujte menije. Ako ugledate komandu koju ne razumete, isprobajte je.
Moda ete pronai neto to moete da iskoristite.
Dosad ste videli veinu od 99 filtara koji se standardno isporuuju uz Photoshop
- mnoge ste i koristili. Teko da bi moglo da ih bude jo, zar ne? Pa, Photoshop je
pomalo nalik na one popularne lutke ili figurice koje deca odreenog uzrasta oboa-
vaju. Nije dovoljno da kupite samo Hari Potera i Hermionu, ili samo Barbiku. Morate
imati i Hogvort kolu i teren za kvidi, odnosno Barbikinu kuu, jahtu, sportska kola...
Kada budete videli kako se dobro zabavljate sa osnovnim filtrima, poeleete i filtre
Eye Candy, Splat!, KPT (Kai's Power Tools), Andromeda i jo nekoliko desetina drugih.
A lista se nastavlja... Volela bih da imam dovoljno strana i vremena da ih sve opiem.
Verovatno ste razmiljali i o tome da nabavite grafiku tablu i jo radne memo-
rije. (Nje nikada nije previe.) Moda vam treba i bri raunar da bi sve ove alatke
radile efikasnije. Naravno, nita od svega ovoga nije neophodno, ali hajde da se u
ovoj lekciji ponaamo kao deca u poslastiarnici. Probaemo sve.

Gde da nabavite dodatne programe

Komercijani kompleti filtara, kao to su KPT, Andromeda, Splat! i Eye Candy - opisani
u ovoj lekciji - mogu se naruiti potom, ili nabaviti od ljubaznih, lokalnih prodavaa
raunara i opreme (koji postaju jo ljubazniji kada ponete da kupujete ove stvarice).
Veinu moete kupiti i preko Interneta, od proizvoaa, te odmah uitati i koristiti.
307

S druge strane, ne morate da potroite mnogo novca. esto me zaudi to to

postoji toliko mnogo talentovanih i velikodunih ljudi koji ne samo da piu koristan
softver, ve ga onda i poklanjaju ili prodaju po tako smenim cenama da je to isto
kao da ga dele besplatno. Govorim, naravno, o erveru i njegovim autorima koji
provode silne noi doterujui program da bi ga onda postavili na Web. Ako u odgo-
varajuim oblastima Weba potraite softver za Windows i Macintosh, trebalo bi da
naete mnogo novih i korisnih dodatnih programa za Photoshop.

Kako da instalirate dodatne programe

Pojedinani filtar se instalira veoma lako. Smestite filtar u direktorijum Photoshop
CS\Plug - Ins\ F i l t e r s . Ako imate Macintosh, samo povucite nov filtar u Photosho-
pov direktorijum s filtrima. Zatim pokrenite Photoshop i novi filtar e se pojaviti u
meniju Filter. Ako kupite komplet filtara, kao to je Xenofex firme Alien Skin, u
kompletu ete nai program za instaliranje koji automatski smeta filtre na odgo-
varajue mesto. Instalirani filtri drugih proizvoaa pojavljuju se u meniju Filter iza
Photoshopovih matinih filtara. Nemojte da preterujete - zaas ete nakupiti toliko
filtara da vam lista nee stati na ekran. Slika 19.1 prikazuje moju trenutnu zbirku.
 308

Eye Candy firme Alien Skin

Volim ovu kompaniju. Njeni dizajneri, ne samo da prave divne filtre, ve imaju i
otkaen smisao za humor. Na jednoj od njihovih nedavno uraenih majica pie
Saturate the Industry with Freaks" (napunite raunarsku industriju udacima). Bez
obzira na to da li spadate u udake (ja svakako spadam), voleete Eye Candy. Postoje
verzije i za Windows i za Macintosh, a kota oko 150 dolara. Moete ga kupiti i preko
Interneta, na adresi http: / /www. a l i e n s k i n . com, a demo verziju slobodno uitajte
besplatno.
Neki od efekata filtara Eye Candy verovatno nisu za svakodnevnu upotrebu, osim
ako radite kao dizajner korica za asopis koji se bavi naunom fantastikom. Meu-
tim, ima i veoma korisnih filtara - kao to su Bevel Boss i Perspective Shadow.
Interfejs se menja u zavisnosti od efekta koji primenjujete, ali osnovni prozor
(slika 19.2) ostaje isti.

Od tekue verzije postoje 23 Eye Candy efekta, ukljuujui Chrome (hrom), Fur
(krzno), Drip (kapanje), Melt (topljenje), Smoke (dim), Fire (vatra), Jiggle (kome-
anje), Squint (mirkanje), Swirl (vrtlog) i jo mnogo njih. Svakom od ovih efekata
moete podesiti najraznovrsnije parametre da biste dobili sjajnu ili mat hromiranu
povrinu; talasasto, dugako ili loknasto krzno; gust ili razreen dim; i sve ostalo to
vam padne na pamet.
309

Mnogi od ovih filtara zahtevaju da prvo izaberete oblast na koju e efekat biti
primenjen, ili da dodate sloj za efekat. Nekoliko filtara, na primer Antimatter (anti-
materija), samo obave svoj posao. Antimatter invertuje vrednosti svetloe, ne menja-
jui boje i zasienja. Tamne oblasti postaju svetle i obrnuto. Na slici 19.3 prikazano
je kako je filtar Eye Candy zapalio gvozdeni lanac.

Filtar Star iz kompleta Eye Candy (slika 19.4), jo je jedan od mojih omiljenih. On
crta zvezde i sline oblike s proizvoljnim brojem krakova i seni ih tako da izgledaju
trodimenzionalno. Ovi oblici su odlini za oivljavanje Web strana. Napravite ih u
Photoshopu, a zatim preite u ImageReady i dodelite im svojstvo koje omoguava da
se menjaju kada se preko njih pree miem. (Kako se to radi nauiete u lekciji 24,
Photoshop za Web".

Splat!
Splat! je jo jedan zabavan proizvod firme Alien Skin. On pravi ramove, ukrasne
ivice, popune i teksture za pozadinu, povrinske teksture i mozaike. Splat! se isporu-
uje sa veoma velikom kolekcijom slika: ima apstraktnih, neobinih, lepih i korisnih.
Moda neete poeleti da uramite portret svoje devojke itaricama ili zubima (sve sa
korenjem), ali bele rue su zaista lepe. Postoje i jako lepe ivice u stilu Art Nouveau, za
koje je licencu obezbedila firma Dover Fine Arts. Naravno, moete dodati i sopstvene
slike za ramove.
 310

Obavezno isprobajte i teksture filtra Splat! - mnogo su zanimljivije od Photoshop-

ovog platna i kamena. Interfejs, prikazan na slici 19.5, veoma je jednostavan i intu-
itivan.
311

to vie budete istraivali ove alatke, vie ete nauiti o nainu rada sa njima.
Za primenu nekih filtara potrebno je prilino dugo vreme (to vai i za filtre drugih
proizvoaa i za Photoshopove filtre). Nemojte zakljuiti da vam se blokirao raunar
ak i ako se nita ne bude pomeralo itav minut. Od matematikih operacija kojima
se preraunava poloaj svakog piksela u efektu vrtloga zagrcnuo bi se i sam
Ajntajn. Budite strpljivi. Raunar radi najbre to moe.

Xenofex 2
Xenofex 2 je jo jedan odlian skup filtara kompanije Alien Skin, i predstavlja novu
verziju njihovog popularnog kompleta. Sadri 14 filtara, meu kojima su i oni za
dobijanje krhotina, mrlja, nagorelih ivica, mozaika ili slagalice, kao i oni koji omogu-
avaju da sliku prekrijete oblacima, zvezdama, ili da uinite da izgleda kao da je
tampana na zguvanom papiru. Na slici 19.6 prikazana je panorama Bostona pre-
tvorena u slagalicu. Naravno, moete menjati veliinu i sloenost elemenata slagalice.

Kai's Power Tools

Kai Krause (Kaj Krauze) je legenda u svetu kompjuterske grafike. Taj genije stoji iza
filtara Kai's Power Tools (KPT), Bryce, Convolver, Vector Effects, Final Effects, Goo,
Soap i, verovatno, jo mnogih koji e tek doi. Kompleti filtara KPT 5 i 6 postoje ve
nekoliko godina, mada ih je matina kompanija - MetaCreations - prodala kompa-
niji Corel. Corel sada prodaje dodatni program KPT Collection, koji sadri sve mone
KPT filtre iz kompleta KPT 5, KPT 6 i KPT Effects.
 312

Okruenje je dizajnirano tako da bude to intuitivnije i to zanimljivije (slika

19.7). Za svaki filtar postoji odlian sistem za pomo (pritisnite dugme sa znakom
pitanja). Svrha ovih filtara - pored toga to vam omoguavaju da radite zanimljive
stvari sa fotografijama - jeste da promenite nain rada na raunaru.

Kada otvorite bilo koji KPT filtar, na ekranu e se prvo videti samo logotip KPT, a
zatim e se otvoriti futuristika upravljaka tabla. Unutar glavnog panoa nalaze se
manji panoi koji upravljaju pojedinanim operacijama kao delovima funkcija filtra.
Na primer, na slici 19.7, kada pomerite mia preko panoa, ili pritisnete trougao,
otvore se drugi panoi. Filtar Equalizer omoguava da selektivno izotrite, uglaate ili
zamaglite delove slike, ne menjajui ostatak. Kad pritisnete znak pitanja, otvara se
uputstvo u formatu PDF za izabrani filtar. Dugme u donjem levom uglu, koje malo
podsea na kalkulator, vodi vas do unapred definisanih modela filtara.
Moj omiljeni KPT filtar je Materializer (slika 19.8). On dodaje teksturu pratei
konture objekata na fotografiji, a ne pokrivanjem celog platna teksturom. Obavezne
pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
Postoji jo mnogo KPT filtara s kojima se moete igrati. Neki ak mogu da naprave
QuickTime filmove od vaih akcija, da vam omogue da zavrtite i rastegnete sliku,
prikaete je u perspektivi i nastalu animiranu sekvencu umetnete u PowerPoint pre
zentaciju. Zatim taj film moete staviti na Web ili ga iskoristiti na neki drugi nain
(pod uslovom da je kompatibilan s programom QuickTime).
Poslednji izvanredan KPT filtar koji u pomenuti omoguava da napravite nebo
(slika 19.9). Nebu moete dodati izmaglicu i maglu, te definisati do etiri zasebna
sloja oblaka. Ako biste radije napravili monolitno nebo, samo izvolite.
313

Ovaj paket filtara namenjen je za zavrno doterivanje slika: dodavanje ivinih tek
stura. Photo/Graphic Edges 5.0 nalazi se na 17 CD-ova i sadri vie od 10.000 tek
stura. Moete ih podesiti pomou kontrola u okviru za dijalog (slika 19.10).
 314

DreamSuite je jo jedan komplet filtara iz grupe Auto FX. Serija 1 ima 18 efekata
od kojih su neki za tekst a neki za grafiku. Serija 2 donosi jo 11 efekata. Svi se lako
primenjuju i daju veoma realistine rezultate. Na slici 19.11 prikazano je kako filtar
DreamSuite simulira teno zlato. Interfejs je jednostavan i fleksibilan, a filtar se
moe otvoriti i kao dodatni modul i kao samostalna aplikacija. Deo paketa Dream-
Suite je i filtar Gel koji daje debele nanose gela.
315

Demo verzije ovih filtara moete uitati sa adrese http: //www.autof .com, zaje-
dno s jo nekim zanimljivim i korisnim dodacima. Obavezno posetite ovu lokaciju.

Flaming Pear
Evo jo jedne kompanije zanimljivog imena koja nudi kolekciju korisnih filtara. Moj
omiljeni filtar iz ove kolekcije zove se Aetherize i deo je kolekcije Designer Sextet. Na
slici 19.12, ovaj filtar je primenjen na panoramu Bostona. O n zamenjuje boje na
slici bojama koje su im na krugu boja suprotne, ne menjajui pri tom ni svetlou ni
zasienje. Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.

Kompanija Flaming Pear nudi i filtre SuperBladePro, Hue and Cry, i Melancho-
lytron. Njihove demo verzije moete uitati sa adrese http: / /www.f lamingpear. com.

Genuine Fractals
Ovaj modul je neophodan ako nameravate da menjate rezoluciju slika koje ste skeni-
rali ili uitali iz digitalnog fotoaparata. On omoguava da snimite datoteke u niskoj
rezoluciji i da zatim, po potrebi, koristite i njihove visokorezolucijske verzije, bez
gubitka kvaliteta. Na primer, moete udobno i brzo da radite sa slikama rezolucije 72
dpi, da ih zatim prevedete na 300 dpi za visokokvalitetnu tampu na Iris tampau,
i da uopte ne primetite da su slike ikad bile u niskoj rezoluciji. Sa adrese http: / /
altamira-group.com/trial.asp moete uitati demo verziju i prosuditi sami.

Andromeda
Za razliku od mnogih filtara, Andromedini su najee i tehniki korisni, a nisu
namenjeni samo za zabavu. Filtar LensDoc uklanja deformacije soiva, pa se prave
linije ne krive niti naginju ka unutra.
 316

Filtar Perspective radi kao Photoshopove komande Skew, Distort i Perspective,

s tim to je jednostavniji i ima fleksibilniji interfejs. Pogledajte ga na slici 19.13.

Andromeda nudi jo mnoge filtre. Velociraptor dodaje tragove kretanja iza obje-
kata u pokretu; filtar Shadow daje najbolje senke od svih filtara. Mogla bih tako u
nedogled. Ipak, umesto da dalje itate o filtrima, uitajte neke demo verzije sa Weba
i isprobajte ih sami. Adresa je http: //www.andromeda.com.

Digimarc
Ovaj filtar ve imate. Dobili ste ga s Photoshopom, ali moda ne znate ta on radi.
Digimarc - u sutini - nije filtar, poto ne menja sliku ve je titi tako to na nju po-
stavlja digitalni vodeni ig, a na njenu naslovnu traku - znak za zatitu autorskih
prava (). Kada registrujete Digimarc, proizvoa e vam poslati identifikacioni broj
koji omoguava da u datoteku ugradite podatke o autorskim pravima. Kada neko
otvori tako oznaenu Digimarc datoteku, pojavie se okvir za dijalog slian onom sa
slike 19.14, i ponudie vezu ka Web lokaciji s dodatnim informacijama. Niko ne bi
trebalo da koristi vaa dela bez dozvole.
318

339

360
Fotomontaa se ponekad naziva i kompozicija, kombinacija ili kola. Kako god da se
zove, cilj je isti: napraviti jednu sliku od delova drugih slika. Photoshop je idealan
program za ovaj nain rada, i to iz nekoliko razloga. Prvo, on ima alatke za kombi-
novanje delova razliitih slika. Drugo, on omoguava da radite na slojevima. Tree,
njegovi filtri omoguavaju da pomeate slike, te da dodate senke i odraze, lake i
efikasnije nego u bilo kom drugom grafikom programu.
Tehnike koje emo opisati ovde, zajedno s onima koje ste ve nauili, moete kori-
stiti za pravljenje svih vrsta nadrealistikih slika. Po miljenju mnogih ljudi - to je
i prava namena Photoshopa. Za ostale korisnike, ukljuujui i mene, fotomontaa je
najee nain za uklanjanje nedostataka originalne slike.

Izvori slika
Slike se nalaze svuda. Na hiljade ih moete preuzeti sa Weba. Moete kupiti CD-ove
prepune fotografija i crtea. Naravno, do slika moete doi i skeniranjem, kao i ui-
tavanjem iz digitalnog fotoaparata.
Kada ponete da razmiljate o kombinovanju slika, otkriete da su za ovu namenu
neke slike pogodnije od drugih. ak ih moete i klasifikovati: jedne kao pozadine,
druge kao objekte, a tree kao sirove materijale od kojih se mogu praviti specijalni
efekti. Dok pregledate sopstvene zbirke slika i one koje ste nabavili iz drugih izvora,
neke slike e vam se same nametnuti i poeete da zapaate mogue kombinacije.
319

Trebalo bi da poznajete termin kolekcije digitalnih fotografija (engl. stock photos). To

su slike koje se nabavljaju po odreenoj ceni (fiksnoj ili, ponekad, plaanjem prava
za korienje) i upotrebljavaju po elji. Moete ih koristiti u izvetajima, oglasima, ili
bilo koju drugu svrhu, ali ne moete da ih preprodajete niti da ih upotrebljavate na
uvredljiv, klevetniki, pornografski ili u nekom drugom smislu nelegalan nain.
Morate dobro da prouite i shvatite licencna prava pre nego to upotrebite ove slike.

Comstock je tipina kolekcija digitalnih fotografija. Sadri vie od 100.000 slika

svega to moete da zamislite. Na slici 20.1 prikazana je stranica Comstockovog
mrenog kataloga. Nema razloga da ove fotografije - ukoliko ih platite - ne koristite u
kombinaciji sa sopstvenim. Ako vam treba neto osnovno, kao to je betonska ploa
za pozadinu, esto je bre, jeftinije i efikasnije da koristite sliku iz kolekcije.
 320

Naravno, dok etate gradom s digitalnim fotoaparatom, moete zapoeti i sop-

stvenu kolekciju fotografija. U stvari, to je jedan od naina da zaradite na svojim sli-
kama, to e vam omoguiti da ulaete u nov softver i fotoaparate vee rezolucije.
Ponimo fotomontau s nekoliko slika iz moje kolekcije.

Pravljenje jedne slike od dve

Snimila sam neke galebove na parkingu. Pozadina je bila oajna, ali su ptice bile
mirne. Godinu dana kasnije, u Halifaksu, u Novoj kotskoj, snimila sam brod
kanadske mornarice. Slika je dobra, ali joj neto ipak nedostaje. Moda galeb. Pa
hajde da ga smestimo tamo. (Galeba i brod moete uitati sa Samsove lokacije ako
elite da radite uporedo sa mnom. Potraite datoteke guli. j pg i ship. j pg.) Slika 20.2
prikazuje galeba izabranog alatkom Quick Mask.

Otvorite sliku broda, kopirajte galeba, i umetnite ga komandom Paste. Slika 20.3
prikazuje galeba posle ovog koraka.
Poto smanjimo galeba komandom Edit- Transform-Scale, on i dalje izgleda
neprirodno, ali postoji nekoliko trikova koji mogu da pomognu. Prvo emo dodati
senku. Sunce je levo od galeba pa senka treba da pada desno. Na slici 20.4 prikazan
je okvir za dijalog Layer Style/Drop Shadow. Obratite panju na parametre, posebno
na parametar Distance. On kontrolie pomeraj i smeta senku ispod galeba - tamo
gde i treba da bude. Nisam koristila crnu senku, ve sam boju podesila tako da odgo-
vara tamnijim delovima stuba na kome stoji galeb. To e dodatno pomoi da se
senka uklopi.
Morate isprobati razliite vrednosti parametara da biste ustanovili koje treba da
koristite. Jedini parametar koji sam mogla proizvoljno da podesim bio je ugao.
Znala sam gde je izvor svetlosti, a senke se najee prostiru u suprotnom smeru.
Podeavanje ostalih parametara prua vam ansu da se igrate sa senkom, da je izo-
trite ili umekate, poveate ili smanjite.
321
 322

Na kraju, alatkom Dodge sam malo posvetlela galebova lea, a alatkom Burn mu
zatamnela lice, to je doprinelo realistinosti scene. Slika 20.5 prikazuje konaan
rezultat. Obratite panju na to kako galeb pomae da se uoi prava veliina broda.

Realistine fotomontae
Relativno je lako napraviti sliku koja ne treba da bude potpuno realistina. Mnogo je
tee simulirati stvarnost. Kada pravite fotomontae, imajte na umu sledee:
323

pozadine treba da budu jednostavne

izdvojte elemente na zasebne slojeve da biste ih lake obraivali
obezbedite da su elementi koje kombinujete odgovarajuih veliina
kada zavrite, spojite slojeve da biste dobili manju datoteku.

Dok sam nedavno putovala po Nevadi, fotografisala sam pustinjski pejza. Bila
sam u blizini tajanstvenog mesta koje Vlada naziva Oblast 51. Pria se da tu sleu
vanzemaljci. Videla sam dosta izuzetno zanimljivo oblikovanih stena, ali od malih
zelenih ni traga. Razmiljala sam o tome koje ivo bie bi najvie odudaralo od tog
okruenja. Verovatno Barbika. Pa hajde onda da je smestimo tamo.
Poeemo tako to emo izabrati zanimljivu pozadinu. Slika 20.6 mi deluje kao
odlino mesto za susret s vanzemaljcima, a slika 20.7 prikazuje mog omiljenog Mar-
sovca, snimljenog na mom pretrpanom radnom stolu. Kada radite neto ovako,
postavite pare istog papira iza objekta koji fotografiete da biste ga kasnije lako
izdvojili iz pozadine. I profesionalni fotografi u studijima rade isto to, samo sa
velikim rolnama papira.
 324

Prvo emo pripremiti pozadinu. Trebalo bi malo pojaati boje i nebu dodati
oblake. Boje mogu da podesim komandom Curves ili komandom Variations, a obe se
nalaze u podmeniju Image-Adjustments. Diskretno pojaavanje ute boje i povea-
vanje zasienosti doprinosi poboljanju slike. to se tie oblaka, prvo sam izabrala
nebo i odgovarajue boje prednjeg plana i pozadine. Zatim sam primenila komandu
Filter-Render-Clouds, i vreme se promenilo. Na slici 20.8 prikazan je rezultat -
zanimljivije nebo.

Sledei korak je izdvajanje lutke iz originalne pozadine i njeno smetanje u novi

ambijent. Verovatno e i njoj trebati da se podese boje, ali to emo uraditi kada je
smestimo. Izabrala sam lutku alatkom arobni tapi, uz malo dodatnog posla oko
nekih delova. Ne zaboravite da uveliate prikaz kada birate komplikovane delove
objekta. Kao to vidite na slici 20.9, mnogo je lake izabrati detalje kada je slika
uveliana. Pre nego to nastavim, uglaau ivice selekcije za 1 piksel (Select-Modify
-Smooth) da bi bile manje nazubljene.
325

Sada emo da smestimo lutku u pustinju. Mogu da je kopiram komandom Copy,

pa zatim da je postavim na mesto komandom Paste, ili da je samo - kao selekciju -
prevuem s jedne fotografije na drugu. U svakom sluaju, lutka e biti na novom
sloju, a to mi sada i treba. Na slici 20.10, isekla sam je i spustila na pozadinu sa
slikom pustinje. Ne izgleda ba prirodno.
 326

Kad analiziram sliku, vidim dva glavna nedostatka. Prvo, lutka je prevelika.
Kada bi stajala, bila bi visoka oko dva metra, a njenoj grai vie odgovara visina od
oko 170 cm. Morau malo da je smanjim. Druga stvar koja smeta jeste to to sedi
nagnuta pod udnim uglom. Moda u to moi da popravim ako je rotiram. Ukoliko
ne uspem, mogu malo da je pomerim i iskosim tako da ne izgleda kao da se naslanja
na vazduh. Na slici 20.11 izbliza je prikazan ovaj postupak podeavanja.

Naravno, svi objekti u pustinji bacaju senke. Primetiete da su sve one otrih ivica
i da padaju pod malim uglom. D a n je na izmaku ali Sunce jo uvek jarko sija, to
utie na izgled senki. Dodau odgovarajuu senku i lutki pomou okvira za dijalog
Layer Style i opcije Drop Shadow. I eto je: suna se naslonjena na drvo (slika 20.12)
Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
327

Zamena pozadine
esto ete morati da zamenite pozadinu slike, kao to sam ja uradila u prethodnom
primeru premetajui lutku s radnog stola u pustinju. Najtei deo posla je pronala-
enje odgovarajuih pozadina i objekata za njih, i izdvajanje objekata iz njihove
originalne pozadine. Lutku je bilo relativno lako izabrati jer sam pre snimanja iza
nje postavila ist papir. Hajde da uzmemo neki komplikovaniji objekat i da ga sme-
stimo na isto mesto u pustinji. Seate li se kolica za ulinu prodaju virli? O n a bi
zaista predstavljala dobrodolu oazu u pustinji Nevade. Kolica su prikazana na slici
20.13

Alatka Magic Wand nee biti od velike pomoi u ovom sluaju. Poeu tako to u
alatkom laso labavo obuhvatiti kolica, a zatim invertovati selekciju da bih obrisala
spoljne delove slike. Na slici 20.14 prikazana su lasom obuhvaena kolica, a na slici
20.15 ono to je ostalo kada sam uklonila pozadinu.
Postoji nekoliko naina da se oslobodite tragova stare pozadine oko kolica.
Moete da ih obriete, malo pomalo. Manje delove pozadine, ali ne mnogo njih,
moete ukloniti ako ih izaberete arobnim tapiem. Jo jedna mogunost je
komanda Filter-Extract. Ipak, najlake je upotrebiti alatku za brisanje pozadine
(Background Eraser). O n a iskae iz kutije sa alatkama kada pritisnete obinu
gumicu i drite pritisnut taster mia. Pikseli preko kojih povlaite alatkom Back-
ground Eraser postaju providni.
 328

Hajde da malo vebamo rad s ovom korisnom alatkom:

1. Na paleti Layers izaberite sloj sa oblastima koje hoete da
obriete. (To ete esto lake uraditi ako sakrijete ostale
slojeve.)
2. Aktivirajte alatku Background Eraser.
329

3. Izaberite odgovarajuu veliinu i oblik etkice iz potpalete Brush

na traci sa opcijama alatki.
4. Odaberite reim brisanja (parametar Limits):
Opcija Discontiguous brie izabranu boju gde god je ima na
datom sloju.
Opcija Contiguous brie izabranu boju u oblastima koje se
dodiruju.
Opcija Find Edges takoe brie izabranu boju u oblastima
koje se dodiruju, ali bolje uva otrinu ivica objekta.
5. Podesite parametar Tolerance unoenjem vrednosti u polje ili
povlaenjem klizaa. Niska vrednost tolerancije ograniava
brisanje na boje koje su vrlo sline izabranoj boji. Vee vrednosti
parametra Tolerance obezbeuju brisanje ireg opsega boja.
6. Izaberite opciju iz padajue liste Sampling da biste zadali nain
brisanja boja:
Opcija Continuous kontinualno uzorkuje boje dok povlaite
alatkom za brisanje pozadine. Koristite je da biste obrisali
susedne povrine razliitih boja.
Opcija Once brie samo oblasti to sadre boju koju ste
prvo pritisli. Ovu opciju izaberite kada briete jednobojne
povrine.
Opcija Background Swatch brie samo povrine koje sadre
tekuu boju pozadine.
7. Potvrdite opciju Protect Foreground Color da biste zatitili
oblasti koje odgovaraju boji prednjeg plana izabranoj u kutiji sa
alatkama.
8. Povlaite gumicom preko povrina koje elite da obriete. Ako ste
u oblasti Painting Cursors okvira za dijalog Preferences^Display
& Cursors izabrali opciju Brush Size, kursor alatke za brisanje
pozadine imae oblik konture etkice, sa krstiem u sredini koji
oznaava aktivnu taku alatke. Ukoliko ste izabrali neku drugu
opciju, kursor e biti u obliku obine gumice sa makazama na
vrhu, ba kao i njegova ikonica. Lake ete raditi ako uveliate
oblast koju briete.

Na slici 20.16 obrisala sam najvei deo pozadine. Koristila sam i gumicu za
brisanje pozadine i arobnu gumicu, koja otkriva gde prestaje izabrana boja i brie je
do te granice. (Boju birate tako to je pritisnete arobnom gumicom.) Dobro je obavila
posao oko suncobrana. Ipak, kolica treba jo malo doterati obinom gumicom. Posle
toga, prevucite ih u novo okruenje i podesite im veliinu po potrebi (slika 20.17).
Kolica su na mestu, ali se ba ne uklapaju dobro. Izgledaju kao da stoje na vrhu
malog travnatog buna. Kopirau travu sa sloja pozadine i postaviu je preko kolica.
Treba mi i senka, ali opcija Drop Shadow nee moi da zadovolji u ovom sluaju.
 330

Senka bi trebalo da bude manje-vie ispod kolica. Dodau sloj izmeu pozadine i
kolica, pa u pravougaonim okvirom za izbor nacrtati izduen oblik senke. Koman-
dom Feather malo u umekati ivice - oko 3 piksela - i ispuniti senku crnom bojom.
Senka je sada suvie tamna, pa u pomeriti kliza Opacity na oko 20% i spojiti
slojeve. Slika 20.18 prikazuje konaan rezultat.
331

Kao to vidite, nije teko kombinovati slike. Treba samo da ih pripremite tako to
ete ukloniti nepoeljnu pozadinu ili druge detalje, a zatim ih rasporediti po sloje-
vima. Ne zaboravite da spojite slojeve kada zavrite obradu slike. Inae, datoteke koje
imaju nekoliko slojeva mogu postati veoma velike, pa neete moi dovoljno da ih
smanjite kada ih snimite u formatima kao to su JPEG ili PCX. Originalne slike, sa
nespojenim slojevima, snimite na Zip ili Jaz disk, vrsti disk ili C D , da biste kasnije
mogli da se vratite i doradite svoje radove.

Pravljenje fotomontae od poetka

U prethodnim lekcijama videli ste da u Photoshopu moete obraivati i menjati
postojee fotografije - ali i praviti slike od poetka. Pogledajmo ta moete napraviti
od nule.

Ponite od praznog platna i dodajte preliv kao pozadinu.

Prelivi mogu biti linearni, radijalni, ugaoni, reflektovani i u obliku
dijamanta, a mogu imati proizvoljan broj providnih ili neprovidnih
boja. Da biste napravili preliv, pratite sledee korake:
1. Izaberite alatku Gradient. O n a deli mesto u kutiji sa alatkom
Paint Bucket. Pogledajte njenu traku sa opcijama (slika 20.19).
Treba nam preliv koji e simulirati nebo, vodu i plau.
 332

2. Izaberite trodelni preliv i pritisnite ga na traci sa opcijama da bi

se otvorio okvir za dijalog Gradient Editor. U njemu postoji ve
definisan trostepeni preliv od plave, preko crvene do ute boje.
Pritisnite ga da bi se u okviru za dijalog prikazali njegovi
parametri.
3. Pritisnite kliza na donjem levom kraju trake s bojama. Pomerite
ga do tamnoplave boje sumraka. (Ako pritisnete polje Color na
dnu okvira za dijalog, otvorie se prozor Color Picker.) Zatim
promenite boju srednjeg dela preliva u tropsku tirkiznu, a desnog
dela u ukastosivu boju peska. Mali rombovi ispod trake ozna
avaju srednje take svakog prelaza boja. Imajui na umu cilj
kome teite, pomerajte ih ulevo ili udesno da biste podesili hori
zont i prostranu plau. Na slici 20.20 prikazan je Gradient Editor.
333

4. Nacrtajte preliv na novom platnu. (Prihvatite ponuenu veliinu

platna.) Alatkom Gradient povucite odozgo nadole da biste pre-
liv postavili tako da plava boja bude na vrhu. Sada na nebo
dodajte oblake. Pomou komande Filter-Render-Clouds
moete dobili lep skup oblaka. Podesite boju prednjeg plana na
srednju vrednost svetlije plave boje neba, a boju pozadine na
srednju vrednost tamnije plave, i izaberite reim meanja Color
Dodge. Napravite nov sloj i nacrtajte okvir za izbor tako da obu
hvati gornju treinu slike, tj. nebo. Primenite filtar Clouds. Zatim
izaberite dve odgovarajue svetlije boje, nacrtajte okvir za izbor
na donjoj polovini neba, umekajte ivice (oko 10 piksela), i
ponovo primenite preliv da biste dobili lepe oblake (slika 20.21).
Ako se na oblacima primeuju linije preliva, razmazite ih malo
alatkom Smudge.

5. Sada slika deluje kao prizor sa plae. Dodajmo malo trave na

pesak. Preite na alatku Brush i sa istoimene potpalete (ili sa
palete Brushes) izaberite etkicu Grass. Kliza Master Diameter
pomerite na oko 45. Postavite boju prednjeg plana na svetloze-
lenu, a boju pozadine na bledozlatnu, pa pritiskajte i/ili povla-
ite etkicu da biste nacrtali travu. Rezultat je prikazan na slici
20.22.
6. Na kraju sam napravila novu, trouglastu etkicu i dodala
desetak malih jedrilica. Koristila sam komandu Transform da bih
im promenila veliinu ili oblik. Slika 20.23 prikazuje konaan
rezultat: mala jedriliarska flota u tropskom zalivu.
 334

Panoramske fotografije
Ljudi ve skoro sto godina, s razliitim uspehom, spajaju fotografije da bi dobili
panoramsku sliku. Makaze i lepak retko daju zadovoljavajui rezultat. Snimanje
panorame irokougaonim fotoaparatom deluje dobro, sve dok ne otkrijete da su kra-
jevi Velikog kanjona mutni, ili da dve deverue koje stoje na levom i desnom kraju
svadbene povorke izgledaju kao da imaju po 30 kila vie nego u stvarnosti.
Problem je izoblienje. irokougaoni objektivi nisu reenje kada hoete da izbeg-
nete izoblienje. to je vei ugao koji elite da zahvatite fotografijom, to je vea i koli-
ina stakla kroz koje svetlost treba da proe - a staklo doprinosi izoblienju. Loginiji
335

nain da snimite panoramu koja e biti izotrena na oba kraja, jeste da snimite niz
slika i da ih kasnije spojite. Pre pojave raunara, to je bilo izuzetno teko, ali je raeno.
Zahvaljujui pametnom softveru, danas je lake nego ikada postii dobre rezultate s
panoramskim fotografijama.

Photoshopova opcija Photomerge

Kada sam prvi put videla opciju Photomerge na delu, oduevila sam se. O n a je deo
programskog paketa Photoshop Elements 2. Oigledno je da su ljudi koji se profe-
sionalno bave obradom slika traili da Adobe uvrsti ovu opciju i u Photoshop CS, pa
se to i desilo. Presrena sam zbog toga jer je sad veoma lako napraviti panoramsku
fotografiju.
Photomerge je dodatni program koji automatizuje postupak sastavljanja pano-
rame. Kada snimite odgovarajue fotografije, prikljuite fotoaparat ili njegovu
memorijsku karticu na raunar i uitajte slike. Zatim pokrenite Photomerge i recite
mu gde da nae slike koje hoete da upotrebite. Opcija Photomerge se nalazi na dnu
podmenija File-Automate. Okvir za dijalog je prikazan na slici 20.24. Pritisnite
dugme Browse i pronaite direktorijum sa slikama, izaberite slike koje hoete da
koristite za panoramu i pritisnite OK.

Kad pritisnete OK, poinje magija. Photoshop prvo otvori sve izabrane fotografije
i novu datoteku. Zatim porea fotografije po redu, uklapajui njihove ivine delove.
Otvara se okvir za dijalog slian onom sa slike 20.25, pa moete da pratite kako
proces napreduje.
Uitane slike izgledaju kao da su poluprovidne, pa raunar moe lako da poravna
oblasti sa izraenim kontrastom. Za prikazani niz slika, glavna referentna taka za
uklapanje jeste horizont. Slike koje Photomerge ne moe da uklopi ostaju na traci pri
vrhu okvira za dijalog, odakle ih moete prevui u radno podruje i naknadno uklo-
piti. Kada su sve fotografije spojene (slika 20.26), Photomerge podeava svetlou i
kontrast svakog para slika da biste dobili konsistentnu panoramu. Ako je Sunce zalo
za oblake pa se ponovo pojavilo - kao u mom primeru - moraete sami dodatno da
podeavate kompoziciju. Oigledno je da Photomerge moe da izae na kraj samo sa
loginim promenama.
 336

Za neka podeavanja moete koristiti alatke iz okvira za dijalog Photomerge.

Povucite ugao bilo koje slike alatkom Rotate Image da biste rotirali sliku. Pomerajte
panoramu po radnom podruju korienjem kliznih traka ili povlaenjem pomou
alatke Move View. Uveliajte prikaz pomou alatke Zoom.
337

Ako u oblasti Settings pritisnete radio-dugme Perspective, moete podesiti perspek-

tivu. Da biste zadali taku nedogleda (tj. sliku na kojoj se nalazi najvia taka hori-
zonta zbog ega data slika postaje centralna" u panorami), pritisnite tu sliku
alatkom Vanishing Point. Slika e biti istaknuta i imae plavu ivicu. Poloaj ostalih
slika podesie se prema novoizabranom nedogledu. Ukoliko je potrebno, dodatno
podesite panoramu tako to ete izabrati alatku Select Image i pomeriti nagore ili
nadole slike na kojima se ne nalazi nedogled.
Postoje i druge opcije. Opcija Cylindrical Mapping transformie panoramu tako
da izgleda kao da je projektovana na valjak, ime se smanjuje efekat zategnutog
luka" koji se ponekad via na panoramskim fotografijama. Na taj nain se pano-
rama malo pribliava posmatrau, ali dobijate dosta mesa" za opsecanje, pa vredi
pogledati koji vam se nain prikazivanja panorame vie dopada.
Ukoliko na panorami zapazite nedoslednost svetloe i kontrasta, isprobajte opciju
Advanced Blending. O n a mea boje na susednim delovima slika, zadravajui
detalje. Rezultat je ublaavanje razlika u svetloi i kontrastu pojedinanih slika, pa
panorama deluje kao jedinstvena celina a ne kao skup slika.
Nakon to izaberete opcije Cylindrical Mapping, Advanced Blending, ili i jednu i
drugu, pritisnite dugme Preview da biste videli rezultat. Pritisnite Exit Preview da
biste se vratili na normalan prikaz. Kada zavrite podeavanje u prozoru Photo-
merge, pritisnite dugme OK. Zavrni proizvod je neimenovana datoteka (slika
20.27), u kojoj se nalaze sve slike - uklopljene i podeene najbolje to se moe.
Obavezno potvrdite opciju Keep as Layers u prozoru Photomerge, jer ete inae
spojiti slojeve pa ete teko moi da podesite svetlou slike koja malo odstupa od
ostatka panorame.

Ostaje vam jo da opseete sliku - ukoliko elite. Neki fotografi tvrde da iskoene
ivice i nazubljenost sirove" panorame doprinose dobrom utisku. Drugi - ukljuujui
i mene - vie vole da obreu sliku. Dosta zavisi od toga da li ete i kako tampati
panoramu. etiri slike koje sam upotrebila u navedenom primeru upotrebe pro-
grama Photomerge, dale su traku visine oko 15 cm i duine pola metra. Pri rezoluciji
300 dpi, veliina datoteke bila je 34 MB. Mogu i sama da je odtampam poto jedan
od mojih mlaznih tampaa radi s rolnama papira. Ipak, vie volim da odem u
specijalizovan studio i da se vratim kui s panoramom odtampanom na sjajnom,
debelom papiru za postere.
 338

Saveti za snimanje panoramskih fotografija

Kada snimate fotografije za panoramu, najvanije je da drite fotoaparat stalno na
istoj visini. Ne udaljavajte ga od oka dok snimate. Ako vas neto ili neko prekine na
pola posla, ponite iz poetka. Jo bolje, ukoliko je mogue, koristite stalak da biste
privrstili fotoaparat. Ne zaboravite da digitalni fotoaparati ne troe film. Nemojte
koristiti dugmad za podeavanje fokusa. Pustite da aparat automatski izotri prvu
sliku i neka ona diktira otrinu ostalih slika.
Vebajte snimanje panorame. Okrenite se u jednom pravcu i ponite da slikate, a
zatim se polako, u malim koracima, okreite udesno, slikajui naredne fotografije.
Nemojte da koristite blic - posebno ne onaj automatski - jer e inae intenzitet
svetla varirati od slike do slike, pa ete veoma teko moi da podesite svetlou i
kontrast.
Najbolje rezultate ete postii s normalnim soivom. Postavite zumirajue soivo
u srednji poloaj i ostavite ga tu. Nemojte koristiti irokougaona soiva, niti soiva
tipa riblje oko. Takva soiva daju slike ije su osobine u suprotnosti sa osobinama
koje se trae od panorama - a to je da svi delovi budu iste otrine i da nema
izoblienja. Riblje oko unosi najvea izoblienja.
Obezbedite da se slike koje ine niz preklapaju dovoljno, ali ne previe. Prekla-
panje od oko 20% sasvim je zadovoljavajue. Dok slikate jednu fotografiju za
drugom, zapamtite ta se nalazi na desnom kraju svake fotografije da biste ponovo
snimili taj deo na levom kraju naredne fotografije.
Kada snimite niz fotografija za panoramu, slikajte neto potpuno razliito pre
nego to preete na snimanje druge panorame. Na taj nain ete jasno razdvojiti
grupe slika pa neete pokuavati da u panoramu uklopite slike koje joj ne pripadaju.
Pri uitavanju slika iz fotoaparata u raunar, smestite svaku grupu slika u zaseban
direktorijum.

Tei" nain za dobijanje panoramskih fotografija

Postupak izrade panoramske fotografije bez korienja programa Photomerge traje
due, ali nije posebno teak. Sledite korake kojima ide i Photomerge. Pronaite
fotografije, otvorite ih i svaku smestite na nov sloj u novom dokumentu. Podesite
neprovidnost slojeva na oko 50% i poveajte platno tako da bude bar etiri puta ire
i dvaput vie od pojedinane slike da biste imali dovoljno prostora za rad. Pomerajte
i rotirajte fotografije dok ne uklopite ivice koje se preklapaju. Nakon toga podesite
boje slojeva koje odudaraju od kompozicije. Kada podesite sve to treba, spojite
slojeve i obreite sliku po potrebi.

Saetak
Kolai, fotomontae, ili kako god da ih zovete, dobijaju se paljivim kombinovanjem
najmanje dve slike. Upotrebite sopstvene fotografije ili slike iz kolekcija digitalnih
fotografija, a moete napraviti i nove slike od poetka, kombinovanjem razliitih
Photoshopovih tehnika i filtara. To je zabavno, efektno i neto to Photoshop izu-
zetno dobro obavlja. Obavezno odvojite vreme za igranje sa kombinovanjem slika.
Mnogi ljudi kupuju Photoshop (samo) da bi popravljali oteene ili loe fotografije.
On zaista moe da ini uda sa starim, pocepanim, izbledelim fotografijama, kao i
da otkloni mnoge - a ponekad i sve - nedostatke vaih snimaka. Nadalje, Photoshop
se koristi i za prekomponovanje slika na kojima su objekti pomereni iz centra, iskri-
vljeni, ili na kojima ima previe praznog prostora. Sa fotografije moete izbaciti ice
dalekovoda i kante za smee koji kvare pejza. Imate i priliku da sa porodinih foto-
grafija uklonite nepoeljne bive brane partnere ili nesimpatinog momka kojeg je
vaa erka konano napustila. Mnogo je lake resiti ih se na ekranu.

Lake popravke
Ponimo s onim to moete uraditi da biste popravili staru fotografiju koja je, moda,
izbledela, poutela ili oteena. Prvo emo razmotriti nekoliko starih porodinih
fotografija koje treba malo doterati. Protraemo kroz postupke koji su neophodni da
bi se slike popravile i kroz alatke iji ete nain rada morati da poznajete. (Uvek
moete da okrenete prvi deo knjige i da se podsetite detalja o ovim alatkama.)
Na kraju emo uzeti jako oteenu sliku i obraditi je korak po korak, sve dok ne
bude izgledala kao nova.
Neke slike ne zahtevaju mnogo posla. Na fotografiji sa slike 21.1 problematini su
praina i fokus. Osim toga, trebalo bi malo pojaati kontrast i odsei zaobljene uglove.
Originalna fotografija je nijansirana sepija, ali bi isto tako dobro - moda ak i bolje -
izgledala u crnobeloj tehnici.
340

Prvo emo alatkom za obrezivanje (Crop) odsei ivice slike da bismo odstranili
zaobljene uglove. Podesite reim na Grayscale, ime ete ukloniti sve informacije o
bojama koje je, eventualno, skener pokupio. Kada to uradite, automatski eliminiete
ukaste i braon tonove. Zatim koristimo komandu Curves (Image -Adjustments-
Curves) da bismo malo podesili kontrast. Ovom komandom moemo da posvetlimo
svetle tonove ne dirajui tamne. Na slici 21.2, vrlo blaga kriva u okviru za dijalog uka-
zuje na suptilnost opisane promene.

Na slici 21.3 vidite poboljan kontrast. Sada je jasnije da devojka dri crno mae.
Suptilna primena alatki Dodge i Burn pomoi e da se istaknu detalji na haljini i da
se mae jasnije izdvoji iz pozadine.
 341

Da bih se oslobodila velikih tragova praine, koristiu peat za kloniranje. Upo-

trebiu malu etkicu mekih ivica i kopirau susedni ton. Zatim u primeniti filtar
Sharpen da bih poboljala fokus. Poslednji korak u ovoj restauraciji jeste primena fil-
tra Dust & Scratches za uklanjanje ogrebotina i estica praine koje smo moda
propustili. Rezultat je prikazan na slici 21.4 i predstavlja znaajno poboljanje.
342

Evo jo jedne prilino stare fotografije, snimljene 1948. godine. (Znam da je bilo
tada zato to sam ba ja ovo dete na slici.) Ova fotografija je u mnogo loijem stanju
od prethodne. Istovremeno je i neizotrena i previe kontrastna, a i savijena je na
nekoliko mesta. Crni tonovi su zelenkasti, a neto je i proliveno po njoj. Originalna
fotografija je prikazana na slici 21.5. Moemo li je spasti?

Opet poinjemo obrezivanjem a zatim zadajemo reim Grayscale da bismo se

oslobodili zelenih i svetlosmeih tonova. Odsecanjem prilino velikog dela pozadine
poboljavamo kompoziciju (slika 21.6).
 343

Okvir za dijalog Levels prikazuje histogram ove slike, koji n a m govori da je sau-
vano dosta detalja u svetlim i tamnim oblastima, ali da su srednji tonovi slabi. Naj-
bolji nain da nauite kako se podeava kriva Levels jeste da radite na kopiji loe
fotografije, eksperimentiui s parametrima dok ne dobijete zadovoljavajui rezultat.
Pratite ta se deava kada pomerate klizae udesno ili ulevo. Slika 21.7 prikazuje
trenutno stanje korekcija.
344

Korienje pipete
Kada sam pogledala sliku izbliza, pored prevoja, uoila sam i estice praine. Prevoji
se vide na slici 21.7. Morau neto da uradim da bih otklonila ove nedostatke.
Ponekad morate da slikate po delu slike i to - ili da biste obojili prevoje (procepe),
ili da biste uklonili nepoeljne linije, fleke ili roake. Alatkom Eyedropper (pipetom)
izaberite boju kojom ete slikati. Samo pritisnite pipetom bilo koju boju (u ovom
sluaju, nijansu sive) na slici koju obraujete. Izabrana boja automatski postaje boja
prednjeg plana, spremna da je nanesete na sliku etkicom, vazdunom etkicom ili
nekom drugom alatkom za slikanje. Dok je aktivna alatka za slikanje, drite taster
Alt (Windows), odnosno Option (Mac) da biste privremeno aktivirali pipetu kako
biste mogli da tokom slikanja promenite boju. Kada u kutiji sa alatkama pritisnete
pipetu, prikazuje se njena traka sa opcijama. U padajuoj listi Sample Size birate da
li ete koristiti uzorak boje veliine jednog piksela, ili uzorak dobijen usrednjavanjem
boja oblasti ija je povrina 3 x 3 , odnosno 5 x 5 piksela.
Pomou alatki Eyedropper, Brush i Smudge, popraviemo oteenja slike. Treba
samo da za pozadinu izaberete odgovarajue nijanse sive sa drugih delova slike, da
ih nanesete etkicama ili peatom za kloniranje, i na kraju da malo razmaete povr-
ine tako da se beavno stope. Slika 21.8 prikazuje rezultat ovih napora.
 345

U ovakvim situacijama mnogo je lake koristiti pipetu nego pokuavati da se na

krugu boja pronae odgovarajua boja ili siva nijansa. Da biste slikali po pozadini
fotografije, samo treba da na njoj naete boju ili sivu nijansu kojom hoete da bojite.
Aktivirajte pipetu i pritisnite izabranu boju/nijansu da bi ona postala boja prednjeg
plana. Zatim upotrebite etkicu i bojite izabranom bojom/nijansom. Ako treba,
sasvim blago razmazite ivice alatkom Smudge da bi se nova boja pomeala sa starom.
Kada radim na veoma maloj povrini, za alatku Smudge biram etkicu irine jednog
piksela, a parametar Strength postavim na 20% da ne bih preterala sa razmaziva-
njem. Pri obraivanju malih povrina, mnogo je lake raditi postepeno i polako
nadograivati efekat, nego pokuavati da se sve obavi jednim potezom.

Korienje peata
Peat za kloniranje (Clone Stamp) izvanredan je kada treba da kopirate male delove
slike s jednog mesta na drugo. On uzima uzorak u izabranoj taki slike i kopira selek-
ciju. Na slici 21.9 prikazan je peat za kloniranje i njegova traka sa opcijama. Izabe-
rite oblik etkice, reim meanja i neprovidnost - kao to biste uradili za bilo koju
drugu alatku. Kada izaberete referentnu taku, alatka Clone Stamp pravi kopiju slike
tamo gde ponete da slikate peatom - irei kopirani deo slike dok radite. Ako imate
dovoljno veliko prazno platno, na ovaj nain moete da reprodukujete celu sliku.

Ukoliko ne potvrdite opciju Aligned, peat se ponaa drugaije. Poto izaberete

referentnu taku i ponete da slikate, kopirani deo slike se prenosi na platno samo
dok drite pritisnut taster mia. Kada ga pustite pa ponovo pritisnete, poinjete
slikanje drugom kopijom istog dela slike.
Da biste izabrali referentnu taku za kloniranje, drite taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) dok pritiskate mesto odakle hoete da ponete kopiranje slike.
Zatim pustite taster i ponite da klonirate sliku tako to ete pomeriti kursor na novo
mesto i pritiskati (ili povlaiti) miem. Moete pritiskati proizvoljan broj puta. Kon-
anica (krsti) pokazuje mesto sa koga klonirate, a kursor alatke (u ovom sluaju
krui), pokazuje mesto koje obraujete (slika 21.10).
346

U kutiji sa alatkama postoji jo jedna alatka peat - peat za are (Pattern Stamp)
- pomou koje moete nanositi postojee are ili one koje sami napravite. Da biste
napravili novu aru, obuhvatite deo slike pravougaonim okvirom za izbor, pa odabe
rite opciju Define Pattern iz menija Edit. Kada koristite peat za are uz potvrenu
opciju Aligned, pravougaoni uzorci are (ploice") poinjae iz levog gornjeg ugla,
bez obzira na to gde povlaite. S druge strane, ako opcija Aligned nije potvrena,
ploice e svaki put poinjati od onog mesta na kome ste poeli da povlaite.
Kada alatku Clone Stamp koristite za retuiranje, uvek izaberite meku etkicu koja
je samo neznatno vea od ogrebotine ili mrlje koju pokuavate da sakrijete. Sliku ete
lake retuirati ako uveliate deo na kome radite.

Alatke Healing Brush i Patch

Retuiranje je oduvek bilo jedan od glavnih razloga za kupovinu i uenje Photo-
shopa. Svesni toga, Adobeovi programeri su se potrudili da korisnicima olakaju
posao, uvoenjem dve nove alatke namenjene retuiranju fotografija. To su alatke
Healing Brush (etkica za doterivanje) i Patch (zakrpa).
Alatka Healing Brush, koja izgleda kao flaster, moe se primeniti na bilo kakvu
vrstu mrlje koju treba ukloniti. Mrlja nestaje, a sve ostalo ostaje nedirnuto. Neto kao
digitalna krema protiv bubuljica... Ipak, ona radi sasvim drugaije: koristi prilino
sloene matematike operacije za usrednjavanje teksture, svetloe i senki svake grupe
piksela da bi pronala one koji su izvan normalnog opsega. Ti pikseli se onda
smatraju flekom i bivaju zamenjeni pikselima koji odgovaraju prosenom tonu datog
dela slike. ak moete posmatrati kako se pikseli menjaju. Naravno, moete doterati
bilo koju povrinu, a ne samo kou.
Razlika izmeu alatki Healing Brush i Clone Stamp sastoji se u tome to peat
samo kopira i prenosi izabranu grupu piksela, dok Healing Brush stapa nove piksele
s originalnim. Promene su suptilnije. Na slici 21.11 pokuala sam da uklonim dlake
i znoj sa ovekovog ela - i to alatkom Clone Stamp (levo) i alatkom Healing Brush
(desno). Sami prosudite koja slika je bolja. Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
Kada alatku Healing Brush primenjujete na povrine koje su veoma blizu tamne
kose, ona e pri proraunavanju korekcije boja uzeti u obzir i tamne piksele, pa ete
na licu dobiti tamniju mrlju. Reenje je da sakrijete (maskirate) kosu pre nego to
ponete, ili da na takvim mestima koristite samo peat za kloniranje
 347

Za vee povrine, tu je alatka Patch. Kao i alatka Healing Brush, i Patch podeava
teksturu, svetlou i senke uzorkovanih piksela prema originalnim pikselima. Nije
potpuno neprovidna, pa ne kopira nove piksele preko starih, nego ih mea. Da biste
upotrebili ovu alatku, prvo odluite da li je povrina koju ste izabrali izvor (Source)
ili odredite (Destination). Pritisnite odgovarajue radio-dugme na traci sa opcijama
alatke Patch. Kursor alatke Patch izgleda kao laso. Izaberite oblast koju hoete da
zamenite. Povucite oblik koji ste obuhvatili lasom preko oblasti kojom elite da ga
zamenite i Photoshop e uraditi ostalo. Na slici 21.12 prikazano je kako koristim
alatku Patch da bih sa neba uklonila ice dalekovoda. Ve sam obradila gornji deo.
Lasom obuhvaen deo istog, plavog neba povukla sam preko dalekovoda. Kada
pustim taster mia, izabrana zakrpa" e popuniti mesto na kome su bile ice.

U sledeoj vebi koristiete alatke Healing Brush i Patch, kao i sve trikove koje ste
dosad nauili.

ienje slike, korak po korak

Kao to vidite na slici 21.13, ova fotografija je pocepana, izbledela, jako izgrebana
i - uopte - u oajnom je stanju. Kroz ovu vebu emo proi korak po korak da biste
tano videli ta se deava u svakoj fazi rada. Fotografiju moete uitati sa Samsove
Web lokacije pomenute u uvodu knjige, i obraivati je uporedo sa mnom. Zove se
Brothers. pg.
348

Da biste uinili da ova fotografija, ili neka druga, izgleda kao nova,
uradite sledee:
1. Obreite sliku da biste uklonili ivicu i nepotrebne delove - ako ih
ima. (Sve to uklonite neete morati da retuirate.) U kutiji sa
alatkama izaberite alatku za obrezivanje (Crop). Povucite je
dijagonalno preko slike, drei pritisnut taster mia. Pomou
ugaonih ruica na okviru za obrezivanje fino podesite selekciju,
pa dvaput pritisnite unutar nje da biste obrezali sliku.
2. Izaberite reim Grayscale (Image-Mode-Grayscale) da biste
uklonili obojene mrlje i smee tonove.
3. Otvorite paletu Histogram. Pogledajte histogram i utvrdite ta
treba uraditi da bi se ujednaio kontrast (slika 21.14). U ovom
sluaju, treba podesiti i bele i tamne take. To ete uraditi
podeavanjem nivoa svetloe.
 349

4. Otvorite okvir za dijalog Levels (Image-Adjustments-Levels)

i podesite svetlou povlaenjem klizaa tamne take udesno
sve dok se ne nae ispod maksimuma tamnih piksela na histo-
gramu. Povucite kliza bele take ulevo dok ne bude ispod poe-
tka maksimuma svetlih piksela. Slika 21.15 prikazuje ovo
podeavanje.

5. Sada isprobajte filtar Dust & Scratches (Filter-Noise-Dust &

Scratches). U ovom sluaju, izgleda da filtar pravi vie tete nego
koristi. Uklanjajui prainu, on uklanja i suvie detalja s foto-
grafije, ak i pri niskim vrednostima parametara (slika 21.16).
Pritisnite OK da biste primenili filtar, odnosno Cancel ako ne
elite da ga upotrebite.
350

6. Poto filtar Dust & Scratches nije obavio ono to smo hteli, mora-
emo runo da uklonimo ogrebotine. Upotrebiemo alatku Hea-
ling Brush, a poeemo od pozadine zato to je to dobro mesto za
vebanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Bru
shes. Odaberite meku etkicu. Od dve opcije Source izaberite
Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu
nijansu pored ogrebotine i ponite da pritiskate po ogreboti-
nama. Ne zaboravite da drite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac), dok miem pritiskate mesto koje hoete
da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prika-
zana je delimino obraena fotografija. Ne zaboravite da uzmete
uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tam
nije povrine na fotografiji.
7. Ogrebotine sa lica najbolje ete ukloniti ako etkicom ponovo
naslikate svako lice - nemojte pokuavati da ih popravite alat-
kama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakali
posao, uveliajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom
pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je
uveliali.
8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najblie
ogrebotini. Izaberite malu etkicu i slikajte preko ogrebotina,
menjajui - pomou pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18
prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze.
9. U isto vreme, moete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili
eventualno zaostale svetle take, ili razmazali male pukotine
tako da se stope sa slikom.
 351

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli

detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je
zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunerom) - treom alatkom u
tom pregratku kutije sa alatkama - poveavate ili smanjujete
zasienost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen para-
metar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika
21.19 prikazuje dokle smo stigli.
11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke
Unsharp Mask ili, moda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa
originalnom fotografijom. Nije idealna - jo uvek je zrnasta - ali
vie nije izgrebana i pocepana.
352

6. Poto filtar Dust & Scratches nije obavio ono to smo hteli, mora-
emo runo da uklonimo ogrebotine. Upotrebiemo alatku Hea-
ling Brush, a poeemo od pozadine zato to je to dobro mesto za
vebanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Bru-
shes. Odaberite meku etkicu. Od dve opcije Source izaberite
Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu
nijansu pored ogrebotine i ponite da pritiskate po ogreboti-
nama. Ne zaboravite da drite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac), dok miem pritiskate mesto koje hoete
da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prika-
zana je delimino obraena fotografija. Ne zaboravite da uzmete
uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tam-
nije povrine na fotografiji.
7. Ogrebotine sa lica najbolje ete ukloniti ako etkicom ponovo
naslikate svako lice - nemojte pokuavati da ih popravite alat-
kama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakali
posao, uveliajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom
pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je
uveliali.
8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najblie
ogrebotini. Izaberite malu etkicu i slikajte preko ogrebotina,
menjajui - pomou pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18
prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze.
9. U isto vreme, moete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili
eventualno zaostale svetle take, ili razmazali male pukotine
tako da se stope sa slikom.
 353

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli

detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je
zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunerom) - treom alatkom u
tom pregratku kutije sa alatkama - poveavate ili smanjujete
zasienost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen para-
metar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika
21.19 prikazuje dokle smo stigli.
11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke
Unsharp Mask ili, moda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa
originalnom fotografijom. Nije idealna - jo uvek je zrnasta - ali
vie nije izgrebana i pocepana.
354
 355

Nijansiranje fotografija
U ranim danima fotografije, slike esto nisu bile crnobele, ve braon, plave ili sre-
brne. Za toniranje slika najee je koriena sepija - topla crvenkasto braon boja
koja nas asocira na stare fotografije.
Photoshop nudi nekoliko naina da restaurirate boju sepije na slici koju obrau-
jete. Moda je najlake da se vratite u reim RGB ili CMYK - zavisno od toga da li e
se finalna slika gledati na ekranu ili tampati - i da zatim koristite okvir za dijalog
Hue/Saturation (Image-Adjustments-Hue/Saturation) da biste dodali boju. Kada
otvorite okvir za dijalog (slika 21.21), potvrdite opcije Colorize i Preview. Zatim
pomerajte klizae sve dok slika ne bude izgledala onako kako elite. Kada budete
zadovoljni bojom, pritisnite OK.

Dvotonske slike
Neto bogatiji ton postii ete korienjem reima Duotone, koji kombinuje sliku u
sivim tonovima s mastilom u boji. Reim Duotone se esto koristi za proirivanje
356

opsega sivih tonova na fotografiji, zato to tipina tamparska maina moe da

reprodukuje samo oko 50 nijansi sive. Photoshop moe da generie ak 256 sivih
nijansi.
Da biste napravili dvotonsku sliku, ponite od slike u sivim tonovima. Ne treba da
je vraate u reim RGB, niti u neki drugi reim koji obino koristite. Izaberite Image-
M o d e - D u o t o n e . U okviru za dijalog Duotone Options moete izabrati dodatne boje
da biste dobili sliku u tri tona (Tritone) ili etiri tona (Quadtone). M a d a se dvotonske
slike obino prave korienjem crne i jo jedne boje (slika 21.22), nema nikakvog
razloga da ne upotrebite i neke druge dve boje, naroito ako je finalna slika name-
njena prikazivanju na Webu ili prezentaciji na raunam, a ne za tampu.

Ako ste uradili prethodnu vebu, pokuajte da od obraene fotogra

fije mladih momaka napravite dvotonsku sliku. U suprotnom, otvo
rite bilo koju fotografiju sa irokim spektrom sivih tonova. Da biste
napravili dvotonsku sliku, pratite sledee korake:
1. Otvorite okvir za dijalog Duotone Options ( I m a g e - M o d e -
Duotone).
2. Iz padajue liste Type izaberite opciju Duotone, ukoliko ve nije
izabrana (slika 21.22).
3. Pritiskom na uzorke boja izaberite boje za dvotonsku sliku. Kao
prvu boju (Inki) odaberite crnu ili neku drugu tamnu boju, a kao
Ink2 - svetliju boju. (Slika 21.22 prikazuje moj izbor.) Ako elite
da koristite posebne boje (tj. boje iz sistema kao to su PANTONE,
Focoltone, , Trumatch itd.), morate izabrati Adobe Color
Picker, a ne sistemski bira boja. Da biste aktivirali Adobe Color
Picker, privremeno zatvorite okvir za dijalog Duotone Options
pritiskom na dugme Cancel, i otvorite okvir za dijalog General
Preferences; izaberite Edit-Preferences-General, ili Ctr+K (Win-
dows), odnosno Command+K (Mac). Postavite Color Picker na
Adobe i pritisnite OK. Ponovo otvorite okvir za dijalog Duotone
Options i nastavite.
 357

4. Polja sa dijagonalnom linijom levo od uzorka boje slue za pode-

avanje krivih dvaju izabranih boja. Kada pritisnete polje, otvara
se okvir sa krivom na mrei linija (slika 21.23), koja funkcionie
isto kao kriva iz podmenija Image-Adjustments-Curves.
Pritiskajte krivu miem da biste postavili take, i povlaenjem
podesite krivu. Ne moete da vidite kako to deluje na sliku, ali
promene vidite na traci tonova pri dnu okvira za dijalog Duo-
tone Curve.

5. Pritisnite OK da biste na sliku primenili dva izabrana tona. Naa-

lost, ne postoji polje za prikaz efekta pre primene. Ako niste zado-
voljni rezultatom, ponovo izaberite I m a g e - M o d e - Duotone i
isprobajte drugaiju kombinaciju boja.

Rukom bojene" fotografije

Pre mnogo godina, dok nisu postojali kolor filmovi, bilo je uobiajeno runo toniranje
fotografija. Fotografije su bile briljivo premazivane specijalnim, razblaenim bojama
da bi se dobila kakva-takva imitacija slike u boji. Photoshopove alatke Brush i Air-
brush veoma su pogodne za simuliranje izgleda runo bojenih fotografija. ak moete
i da obojite slike iz omiljenih klasinih filmova brae Marks ili Hamfrija Bogarta.
(Veliki broj crnobelih slika iz starih filmova i fotografija filmskih zvezda moete nai
na Webu i na njima vebati.)
Kada oistite sliku koju hoete runo da obojite, vratite se u reim rada u boji
- RGB ili CMYK. Napravite nov sloj i podesite mu neprovidnost na oko 10% do 30%.
Postavite neprovidnost etkice na 80% i bojite. Druga mogunost je da ostavite
neprovidnost sloja na 100%, izaberete reim meanja Color i bojite.
358

Ako bojite velike, nekomplikovane oblasti, upotrebite jednu od alatki za izbor

- na primer laso ili arobni tapi - da biste izabrali oblast. Odaberite boju prednjeg
plana i opciju Fill iz menija Edit; otvara se okvir za dijalog.
Podesite Opacity na 25% i izaberite opciju Multiply iz padajue liste reima
meanja (Mode). Nemojte da potvrdite opciju Preserve Transparency. U padajuoj listi
Use izaberite Foreground Color. Pritisnite OK da biste sve izabrane oblasti popunili
izabranom bojom zadate neprovidnosti. Ako nema dovoljno boje, ponovo otvorite
okvir za dijalog Fill i ponovo je primenite, ili ponitite operaciju i zadajte vei proce-
nat neprovidnosti. Ukoliko ste preterali s koliinom boje, ponitite operaciju i zadajte
manji procenat neprovidnosti. Zavrni rezultat je prikazan na slici 21.24 i na stra-
n a m a u boji.

Vinjete
Kada obraujete stare fotografije, ili nove koje bi trebalo da izgledaju kao stare,
moete ih napraviti kao vinjete. To doprinosi da slika izgleda kao kameja na kojoj
fotografisana osoba izbija u prvi plan, a pozadina se postepeno gubi. Evo jedno-
stavnog naina da postignete ovaj efekat.
Nacrtajte eliptian okvir za izbor oko portreta. Invertujte selekciju tako da bude
izabrana pozadina. Umekajte selekciju zadavanjem odgovarajue vrednosti para-
metra Feather Radius (Select- Feather). Izaberite Edit-Fill i postavite boju pozadine
na belu, reim meanja na Normal, a neprovidnost na 100%. Efekat je prikazan na
slici 21.25.
 359

Saetak
U ovom poglavlju opisani su naini popravke oteenih fotografija. Kada imate stare,
napukle, pocepane ili izbledele fotografije, Photoshop vam nudi niz alatki za prikri-
vanje nedostataka i restauriranje slika. Alatka Eyedropper omoguava da izaberete
boju ili sivu nijansu koju ete zatim naneti bilo kojom alatkom za slikanje. Alatkom
Clone Stamp klonirate izabrani deo slike i kopiju prenosite gde god elite, u meri koja
je potrebna da bi se maskirala pukotina, ispunio prazan prostor, ili prekrili objekti koje
hoete da sakrijete. Alatke Healing Brush i Patch kopiraju osobine selekcije i prenose
ih na drugo mesto, a tekstura, osvetljenost itd. ostaju isti. Alatka Patch bira oblast
lasom, dok Healing Brush radi sa oblicima etkica.
Nijansiranje starih fotografija postie se na nekoliko naina - bojenjem ili pretva-
ranjem fotografije u dvotonsku, tritonsku ili etvorotonsku sliku. Runim bojenjem
se dobija drugaija vrsta starinskog stila slike. Vinjete takoe doprinose starinskom
izgledu fotografija.
U prethodnoj lekciji obradili smo neke crnobele fotografije. U ovoj lekciji uradiemo
isto to sa slikama u boji. Moete podesiti boje da biste popravili sliku koja je izbledela
od starosti ili sadri previe crvene, zelene ili neke druge boje. Moete kompenzovati
blagu ili umerenu podeksponiranost ili preeksponiranost, ali slici ne moete vratiti
ono ega na njoj nema, osim ako to ne naslikate.
Uklonite crvenilo iz oiju svoje erke ili sablasno zeleno iz oiju make. Imate li,
moda, tinejderku koji se pita kako bi izgledala sa narandastom ili zelenom
kosom, ili poluobrijanom glavom? Isprobajte sve ovo prvo na ekranu. Moda e se
zadovoljiti jo jednim parom minua.

Retuiranje boja
Sve slike na kojima smo dosad radili bile su stare crnobele fotografije. Iste alatke
i tehnike moete koristiti i za obradu slika u boji. Moda ete ustanoviti da se slike
u boji retuiraju lake od crnobelih. Boja moe da sakrije deo tragova obrade.
Na slici 22.1 prikazana je fotografija snimljena krajem ezdesetih godina. Ne
znam ta joj se dogodilo. Moda je bila ostavljena na radijatoru ili na suncu. Moda
nije dobro razvijena. Bila je previe tamna, a beli okvir oko slike je pouteo. Slo-
bodno uitajte sliku sa Samsove Web lokacije i radite uporedo sa mnom. Slika se
zove momanddog. ] p g .
361

Pogledajte paletu Channels prikazanu na slici 22.2. O d m a h se vidi da

je plavi kanal najtamniji, to znai da slika sadri previe plave boje,
a znamo da sadri i previe ute. Dobra vest je da sva tri kanala
sadre dosta detalja, to znai da emo moi da uravnoteimo boje
i spasimo fotografiju.
 362

Pomou okvira za dijalog Curves (slika 22.3) mogu da spustim

krivu zelenog kanala da bih uklonila najvei deo neeljene boje. To je
bolje nego da je potpuno uklonim. Da biste u okviru za dijalog Curves
podesili jednu boju, uradite sledee:
1. Dok je otvorena slika, otvorite okvir za dijalog Curves (Image-
Adjustments-Curves).
2. Iz padajue liste Channel izaberite boju koju treba podesiti. Uko
liko treba smanjiti crvenu, zelenu ili plavu, u listi izaberite Red,
Green ili Blue. Ako mislite da je problem u cijanu, magenti ili
utoj boji, izaberite boju koja joj je komplementarna na krugu
boja. Ako ima previe ute, dodajte plavu. Ukoliko ima previe
magente, dodajte zelenu, a ako ima previe cijana, dodajte
crvenu. U ovom sluaju oigledno treba smanjiti koliinu ute
i plave. Poto ne postoji kriva za utu boju, smanjiemo zelenu.
3. Povucite krivu nagore da biste poveali koliinu boje. Povucite je
nadole da biste smanjili koliinu boje dodavanjem komplemen
tarne boje. Dok povlaite, posmatrajte prikaz slike. Kada boje
budu izgledale kako treba, pritisnite OK (slika 22.3).

Poto smo uklonili viak boje sa ove fotografije, treba je jo malo doraditi tj. pove-
ati joj zasienost. Osim toga, treba je obrezati, podesiti svetlou i kontrast, i ukloniti
neke fleke. Obavezno pogledajte zavrenu sliku na stranama u boji. Poboljanje je
oigledno.
 363

Uklanjanje crvenila oiju

Sigurno ste viali crvene oi na fotografijama. To nije problem na crnobelim slikama
koje naknadno bojite, ali se esto javlja na slikama u boji ljudi i ivotinja koje su
snimljene s blicom.
U osnovi, ova pojava je posledica odbijanja svetlosti od krvnih sudova onog dna,
usled ega se javlja crveni odsjaj u zenicama svakog ko gleda direktno u blic foto-
aparata.
Uzgred, kod nekih maaka javlja se slian fenomen - zeleno oko. Probleme
moete izbei ako se pobrinete da osobe (ili ivotinje) koje fotografiete ne gledaju
pravo u aparat. Pored toga, prostorija treba da je to bolje osvetljena da bi enice bile
to manje.
Na slici 22.4 prikazan je portret plavooke make koja pati od ozbiljnog crvenila
oiju. Fotografija je snimljena u tamnoj sobi, a blic je uhvatio maku irom otvo-
renih oiju. Ako korigujemo boju oiju, dobiemo lepu sliku.

Postupak je veoma jednostavan. Evo ta treba da uradite:

1. Otvorite sliku i uveliajte oi pritiskajui ih alatkom Zoom.
2. arobnim tapiem izaberite oblasti koje treba korigovati (slika
22.5).
 364

3. Aktivirajte alatku Paint Bucket (kantu s bojom). Podesite boju

prednjeg plana na crnu. Na traci sa opcijama alatke podesite
reim meanja (Mode) na Darken, a neprovidnost (Opacity) na
oko 80%. Na taj nain potamneete oko a zadrati detalje.
4. Paljivo izlijte boju u zenice, vodei rauna da ne obojite njihove
bele ili drugaije obojene delove. Moda ete morati da pritiskate
razliite izabrane oblasti zenice da biste je celu obradili. Ako slu
ajno popunite i mesto na kome se javlja odsjaj oka, ponitite
operaciju. Ukoliko elite da dodatno naglasite odsjaje, upotrebite
olovku debljine jednog piksela i doterajte sliku.
5. Pritisnite Ctrl+H (Windows), odnosno Command+H (Mac) da
biste sakrili selekciju i procenili uticaj promene. Na slici 22.6
prikazana je zavrena maka.

Delimino providna crna koju smo dodali efikasno je zatamnela zenice, a detalji
nisu izgubljeni. Ovu tehniku moete koristiti svaki put kada maloj povrini na slici
treba drastino da promenite boju. Vodite rauna da ne izaberete deo slike koji ne
elite da izmenite.

Alatka za zamenu boje

U Photoshopu CS postoji nova alatka za reavanje problema crvenih oiju i drugih
malih mrlja kojima treba brzo promeniti boju. Alatka Color Replacement koristi
boju prednjeg plana za selektivno slikanje samo preko boje koju izaberete. Postupak
je bri od prethodno opisanog, ali rezultati moda nee biti tako dobri, posebno po
obodu oka. Ako po obodu korigovanog oka vidite crveni prsten, poveajte vrednost
parametra Tolerance da biste zamenili boju na veoj povrini. Na slici 22.7 prika-
zano je korienje alatke za zamenu boje na istoj fotografiji make.
365

Izmene povlaenjem i putanjem

Neke fotografije su gotovo idealne, ali imaju jedan neprijatan detalj. To mogu da
budu ice dalekovoda koje prelaze preko neba ili ubre na ulici. Primer takve foto
grafije dat je na slici 22.8. Kada je oblast neposredno pored problematinog mesta u
osnovi ista kao ostatak prednjeg plana, jednostavno ete se resiti nepotrebnih eleme
nata tako to ete lasom izabrati pare neba, ulice ili drugog odgovarajueg dela
 366

slike, i povui ga preko neeljenih objekata. Ova tehnika je dobra za slike na kojima
ice dalekovoda ili antene mobilnih telefona paraju nebo, tj. za sve slike na kojima
se nepoeljni detalji nalaze na jednostavnoj pozadini.

Da biste u ovu svrhu upotrebili laso, uradite sledee:

1. Izaberite laso iz kutije sa alatkama. Otvorite okvir za dijalog
Feather (Select- Feather) i zadajte Feather Radius izmeu 3 i 6
piksela. To e pomoi da se kopirano nebo uklopi.
2. Obuhvatite deo slike lasom.
3. Dok je selekcija aktivna, izaberite alatku za pomeranje (pritisnite
taster V) i drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok povla-
ite selekciju. Pogledajte ovu operaciju izbliza na slici 22.9.
367

4. Ako bude potrebno, ponovite postupak birajui razliite delove

slike i prevlaei ih preko svega to hoete da sakrijete.
5. Kada zavrite, pritisnite Ctrl+D (Windows), odnosno Com-
mand+D (Mac) da biste ponitili selekciju.

Obrada fotografije
Ponekad sa fotografije morate da uklonite vie od jedne ogrebotine ili nepotrebnog
elementa. Ima situacija kada treba da odstranite velike objekte da biste spasli poten-
cijalno dobru sliku. Na slici 22.10 prikazana je upravo takva fotografija, koju mi je
poslala prijateljica u nadi da u uspeti da uklonim preterano arenu pozadinu. Slika
se zove family. j pg i nai ete je na Samsovoj Web lokaciji.

Pri spaavanju svake fotografije prvo ustanovite da li je treba obrezati

ili joj treba korigovati boje. Ova fotografija je dobro obrezana, ali joj
treba jo malo cijana. Okvir za dijalog Variations omoguava da
pojaate cijan i malo zatamnite sliku.
1. Zameniemo areni tapet jednobojnom pozadinom iju boju
emo izabrati s nekog drugog dela slike. Radiu na novom sloju
i obojicu ga novom bojom pozadine. Izabrala sam plavozelenu
boju sa dempera ene na desnoj strani. Vazdunom etkicom
sam izabranu boju rasprila preko stare pozadine na novom
sloju, ne vodei mnogo rauna o ivicama. Slika 22.11 prikazuje
trenutno stanje.
 368

2. Sada poinje zabavniji deo posla. Morate da zamenite poloaj

dva sloja. U prvom trenutku e izgledati kao da je novi sloj
nestao. Dvaput pritisnite sloj pozadine, tj. onaj na kome se nalazi
fotografija etiri brana para. Dajte mu podrazumevano ime
(Layer 0), ili neko drugo, pa ga na paleti Layers prevucite iznad
sloja na kome ste naslikali novu pozadinu (slika 22.12).

3. Sada samo treba da izaberete i uklonite zaostale delove tapeta da

biste dobili konsistentnu pozadinu. Upotrebite bilo koji laso ili
gumicu. Za ovakve poslove najrae koristim magnetni laso, ali
u posle toga ipak morati da doradim uglove i ivice malom
gumicom (slika 22.13).
369

4. Uklonila sam odvratni tapet. Sada je dobar trenutak za eventu-

alno finalno podeavanje boja. Malo sam poveala zasienost i
primenila filtar Dispeckle da bih uklonila prainu koja potie od
stakla skenera. Na kraju, poto je obojeni zid delovao ravno i
nezanimljivo, primenila sam filtar Lighting Effects da bih zidu
dodala reflektovano svetio i senke. Na slici 22.14 i na stranama u
boji prikazana je finalna fotografija, spremna za kaenje na zid.

Uklanjanje objekata sa slike

I najboljim familijama se deava da se na porodinu fotografiju uvue neko ko tu
ne pripada. Moda va bivi partner, ili najnovija ljubav vaeg deteta - sa zelenom
pankerskom frizurom, konom jaknom i minuom u nosu. Ko god da je, obino ga
moete - zahvaljujui Photoshopu - ukloniti sa slike mnogo lake nego iz ivota.
Slika 22.15 snimljena je na jednom sajmu. ovek u prednjem planu ima prugastu
koulju koja je na fotografiji dala moare aru, a izmeu oveka za pultom i devojke
s rancem viri ena koja ba i ne mora da bude tu.
 370

Ukloniu enu, a mukarca u preobui u jednobojnu, sivu koulju. Prvi korak je

biranje koulje. Na slici 22.16 upotrebila sam arobni tapi i laso da bih izabrala
koulju. Zatim sam na selekciju primenila filtar Lens Blur. Pruge su se meusobno
stopile, pa sam dobila jednobojnu koulju. Poto sam filtar primenila samo na
koulju, ostatak slike je ostao nepromenjen.

Nastavak je jo jednostavniji. Kopirala sam pozadinu iznad enine glave, i povu-

kla je nadole. Na slici 22.17 prikazana je fotografija posle uklanjanja ene.
Potrebne popravke trajale su samo nekoliko minuta, a dobijena je bolja slika.
Ovakva vrsta nasumino snimljenih fotografija skoro uvek sadri elemente bez kojih
bi izgledala bolje. Zahvaljujui magiji Photoshopa, moete brzo i lako doterati
mnoge svoje fotografije.
371 Lekcija 22

Ubacivanje objekata koji nisu postojali

na originalnoj slici
Kada sam nedavno posetila Pomorski muzej u Halifaksu, u Novoj kotskoj, zaintrigi-
rali su me predmeti sa Titanika, posebno jedna od nekoliko stolica sa palube koje su
ostale sauvane posle brodoloma (slika 22.18). Poto su me - ne jednom - kritikovali
zato to ponekad radim nepotrebne stvari, drugim recima, razmetam stolice po
palubi Titanika", odluila sam da to stvarno i uradim. Volela bih da smestim ovu
stolicu na neku lepu peanu plau.

SLIKA 22.18
Stolice sa palube Titani
ka bile su od pune hra-
stovine. Ova stolica se
nalazi na lanoj palubi,
pa nee moi lako da
se izabere.
 372

Najbolji nain za izbor stolice bio je korienje alatke Magic Wand pri relativno
niskoj vrednosti parametra Tolerance. Pri tom sam ipak pokupila i delove poda, ali
sam ih kasnije uklonila tako to sam drala taster Alt/Option dok sam ih obuhvatala
lasom (slika 22.19).

Sve u svemu, koristila sam magnetni laso, arobni tapi i obian laso. Uvelia-
vanje slike je takoe dosta pomoglo, ali je pravljenje ove selekcije ipak predstavljalo
probu strpljenja. Kada sam izabrala celu stolicu, isekla sam je komandom Cut i
smestila na fotografiju lepe peane plae koju sam takoe snimila na tom puto-
vanju. Nije mi se svialo kako je postavljena, pa sam je malo izobliila da bi delo-
vala prirodnije u novom okruenju. Na kraju sam - zbog vee realistinosti - dodala
senku na sloj sa stolicom, i iskopirala udne travke prikazane na dnu slike pa ih
postavila preko stolice (slika 22.20).
373

Svrha vebi iz ove lekcije jeste da pokau da se svaka slika moe spasti - bez
obzira na to koliko je oteena ili zaguena nepotrebnim detaljima. Pri retuiranju
slika ograniava vas jedino vaa mata.

Saetak
Retuiranje slika u boji ne razlikuje se mnogo od retuiranja crnobelih fotografija,
osim to morate da vodite rauna o bojama i reimima meanja. Fotografije na
kojima boje nisu dobre popravljaju se Photoshopovim standardnim alatkama za
podeavanje boja. Retuiranje u cilju uklanjanja oiglednih nedostataka i crvenih
oiju, najbolje se postie etkicom i pipetom, uz uveliavanje slike da biste videli ta
radite. Koristite slojeve da biste zatitili originalnu sliku dok je obraujete, i prime-
nite izmene (tj. spojite slojeve) tek kada budete zadovoljni rezultatima.
375

393
 Izbor tampaa
Priprema za tampanje
tampanje strane
Priprema slike
Papiri
Korienje Photoshopovih slika u drugim programima

Skoro smo gotovi... Napravili ste divne radove u Photoshopu i hteli biste da ih oka-
ite na zid i da poaljete kopije svojim prijateljima. elite da koristite te slike u bilte-
nima i PowerPoint prezentacijama, moda ak i u bazama podataka. (Verovatno
biste voleli i da neka od ovih remek-dela stavite na svoju Web prezentaciju, ali to ete
nauiti u sledeoj lekciji.) ak i danas, u svetu Interneta, CD-ova i drugih elektron-
skih medija, tampanje nije otilo u zaborav, a nikad i nee. Obezbeivanje da se
slika dobro odtampa isto je tako vano kao bilo koji korak u procesu nastajanja
slike, pa zasluuje sopstvenu lekciju.
tampanje bi trebalo da ide lako, zar ne? Zadate komandu Print i gledate kako se
vaa slika pojavljuje na papiru. Naalost, obezbeivanje dobre tampe iz Photo-
shopa moe ukljuivati prilian broj promenljivih, kao i odluka koje treba da done
sete. U ovoj lekciji pozabaviemo se ovim temama - od izbora tampaa, do
podeavanja mastila, izrade separacija, polutonskih rastera itd.
Upozoravam vas da emo pri obradi nekih od ovih tema zalaziti u detalje, navo
diti tehnike podatke i pominjati stvari koje vam nisu vane ako tampate samo na
jednoj vrsti tampaa. Slobodno zanemarite odeljke koji se ne odnose na nain
tampe koji koristite. Ako u vaem sluaju nita od navedenog nema smisla, prihva-
tite podrazumevane (ponuene) parametre. S tim parametrima vae slike e sigurno
biti, u najmanju ruku, primerno odtampane.
376

Izbor tampaa
Verovatno ve znate da postoji mnogo vrsta tampaa i tehnologija tampanja.
Nain tampanja oigledno mnogo zavisi od tampaa koji koristite. U stvari, tre-
balo bi da tampa utie na va nain rada u Photoshopu, zato to ete eleti da
finalnu sliku odtampate najbolje to moete na odreenom tampau.
O tampaima bi mogla da se napie cela knjiga. U ovom odeljku zadovoljiemo
se kratkim pregledom onoga to n a m je na raspolaganju: mlazni tampai (engl.
ink-jet printers), laserski tampai (engl. laser printers), tampai sa sublimacijom boja
(engl. dye-sublimation printers), termalni tampai s voskom (engl. thermal wax printers)
i ureaji za fotoslog (engl. imagesetters).

Mlazni tampai
Na jeftinom kraju spektra nalaze se kuni i kancelarijski mlazni tampai, od kojih
skoro svi daju kolorne otiske prihvatljivog kvaliteta. Primeri mlaznih tampaa su
HP-ove serije DeskJet, Canonovi tampai Bubble Jet i Epsonovi tampai Stylus.
Nisu svi mlazni tampai kompatibilni s jezikom PostScript. To znai da neki od
njih ne mogu da tampaju PostScript informacije koje se moda nalaze u vaim
negrafikim" dokumentima. Meutim, za veinu slika to nije problem ako ih niste
snimili u formatu EPS (Encapsulated PostScript).

Kvalitet otiska znatno varira - u rasponu od pristojnog do odlinog - zavisno od

vrste i cene mlaznog tampaa. Mnogo zavisi od veliine take mastila koju tampa
nanosi na podlogu, i od toga da li je proces etvorobojni ili estobojni. Veina mlaznih
tampaa koristi patrone sa etiri vrste mastila - cijanom, magentom, utom i crnom
bojom. Mnogi od njih mogu da daju slike fotografskog kvaliteta. estobojni tampai
imaju jo dva mastila - obino svetlomagenta i svetlocijan. U etvorobojnom procesu,
ako imate veliku svetlu povrinu, na primer nebo, esto mogu da se razaznaju pojedi-
nane take cijana i magente - koje ine boju neba - zato to su one jako razliite.
Korienje svetlijih nijansi ovih boja omoguava tampau da nanese vie boje a da
se to ne primeti.
Postoji i nekoliko Kodakovih i Epsonovih estobojnih tampaa koji koriste dru-
gaiji sistem boja - heksahrom (engl. hexachrome). Pored CMYK mastila, imaju jo
narandasto i zeleno. Rezultat su ivlje boje i skuplja tampa. Postoji ak i osmobojni
sistem, oktahrom, koji koristi sva pomenuta mastila. Oni jo uvek nisu uobiajeni,
ali - u kompjuterskom svetu - sve postaje manje, bre, pametnije i jeftinije gotovo
preko noi.
Najkvalitetniji mlazni tampai, kao to je Iris, mogu kotati i desetine hiljada
dolara, ali su izvanredni za profesionalne grafiare. Iris i sline tampae koji daju
 377

slike umetnikog kvaliteta, esto moete nai u grafikim studijima i firmama koje
se bave osvetljavanjem filmova. Pomou ovih tampaa mogu se dobiti veoma veliki
otisci, do oko 80 120 cm, zadivljujueg kvaliteta i veoma detaljni. Svoj rad moete
odtampati na Irisu, ali je to dosta skupo (oko 100 evra za jednu sliku dimenzija
40 50 cm).

Laserski tampai
Laserski tampa se smatra standardnom opremom profesionalaca i ima dobro
uravnoteene odnose cene, kvaliteta i brzine. Proizvode ih poznate kompanije, kao
to su G C C i Hewlett-Packard.
Veina laserskih tampaa tampa u rezoluciji od 300 do 600 dpi (a neki i do 1200
dpi), i naroito su dobri za tampanje crnobelih slika i slika u sivim tonovima. Laser-
ski tampai su obino bri od mlaznih, ali su i skuplji.
Laserski tampai u boji mogu da budu veoma dobri, ako volite jarke boje i ne
smetaju vam sjajne povrine koje se najee pojavljuju na mestima gde je nanet
gust sloj tonera. Laserski tampai rade tako to zagrevanjem stapaju toner u prahu
sa papirom. Kolorni laseri koriste etvorobojnu kasetu s tonerom.

tampai sa sublimacijom boja

tampai sa sublimacijom boja su skupi tampai za slike fotografskog kvaliteta, ali
dobijate tano ono to ste platili. Kvalitet slika je odlian, ali ovi tampai koriste spe-
cijalne trake i papir. Ne moete koristiti obian papir, a specijalni, premazani papiri su
skupi. esto ih imaju usluni studiji, gde za skroman iznos moete dobiti odtampan
otisak. Ako vas zadovoljavaju mali, ali perfektni otisci, potraite stone tampae sa
sublimacijom boja. Nekoliko kompanija ih proizvodi i prodaje po razumnim cenama.
Nedostatak im je to mogu da prave samo otiske dimenzija 10 15 cm.

Termalni tampai s voskom

tampai s voskom takoe daju veoma kvalitetne otiske, ali su po cenama sliniji
laserskim tampaima. Zbog materijala koje koriste, termalni tampai su posebno
korisni za izradu folija. Kratko vreme su bili veoma popularni kao prenosivi tam-
pai, zato to im treba samo traka i neki mehanizam i elektronika za pokretanje
trake i papira u potrebnim pravcima. Seam se jednog koji je bio oko 30 cm duga-
ak, dok su mu ostale dve dimenzije bile oko 8 cm. Kvalitet otiska bio je izuzetno
dobar. Ove tampae je danas mnogo tee nai zato to je cena mlaznih tampaa
znatno pala, a i prenosivost im se poboljala.

Ureaji za osvetljavanje filma

Ureaji za osvetljavanje filma (ili osvetljivai, ureaji za fotoslog) jesu tampai koji
se koriste za srednje ili velike poslove komercijalnog tampanja. Ove velike i skupe
maine tampaju sliku na fotografski film ili papir. Film se zatim razvija i koristi za
izradu tamparskih ploa. Rezolucije su od 1200 do 2400 dpi, pa i vie.
378

Osvetljivai ne tampaju u boji. Umesto toga, morate da napravite zasebne otiske

za svaku boju koju hoete da odtampate. Ti otisci se zovu separacije i kasnije emo
vie govoriti o njima.

Priprema za tampanje
Mogue je zai veoma duboko u teoriju i metodologiju tampanja. Profesionalci
znaju da cene kalibrisane monitore i definisane profile za tampanje u boji, jer im
garantuju da e ono to vide na ekranu biti najpriblinije onome to e dobiti na
papiru. Nama, ostalima, dovoljno je da u veini sluajeva dobijamo pristojne rezul-
tate. U ovoj lekciji pozabaviemo se nekim tajnama tampanja u boji, ali - pre nego
to se upustimo u to - ponimo od osnova.
tampai koriste softver koji se naziva upravljaki program za tampa (engl. printer
driver) i koji funkcionie kao deo operativnog sistema - Windowsa ili Mac OS-a. Upra-
vljaki program prevodi izlaz iz Photoshopa (kao i iz programa za obradu teksta, ili iz
nekog dragog programa) u oblik koji tampa moe da razume i reprodukuje na
papiru. (Dobro, i na svili, foliji itd.) Prema tome, da biste mogli da tampate, morate
imati prikljuen tampa i uitan odgovarajui upravljaki program.
Ukoliko na raspolaganju imate vie od jednog tampaa, proverite da li ste izabrali
onaj koji nameravate da koristite. Na PC raunam, izaberite tampa u meniju File-
Page Setup ili File-Print. Ako radite na Macu, upotrebite Print Center ili izaberite
tampa iz padajue liste na vrhu okvira za dijalog Print.
Photoshop ima etiri komande koji se odnose na tampanje, od kojih prve tri
otvaraju okvir za dijalog. Page Setup je deo upravljakog programa za tampa.
Print with Preview je specifian za Photoshop. (Ranije se zvao Print Options.) U
okviru za dijalog Print proveravate sve to ste podesili u ostala dva okvira i pritiskate
dugme OK da biste dokument odtampali. Komanda Print One Copy radi ba to to
joj ime kae - odmah alje aktivnu sliku na tampa, ne pitajui vas nita. Slika e se
odtampati na izabranom tampau, sa parametrima koji su korieni prilikom
tampanja prethodne slike. Veliki broj istih parametara moete podesiti ili u okviru
za dijalog Print with Preview, ili u okviru za dijalog Page Setup. Zaista nije vano koji
koristite. Ponimo sa okvirom za dijalog Page Setup (slika 23.1).
 379

Izgled okvira za dijalog Page Setup pomalo varira u zavisnosti od tampaa, i ra-
zlikuje se na PC raunam i na Macu, ali svi oni obezbeuju iste osnovne funkcije.
(Treba da znate da nee sve dodatne opcije uvek biti dostupne.) Okvir za dijalog Page
Setup obino nudi sledee informacije i opcije:
Printer - Ime tampaa se uvek pojavljuje negde u okviru za dijalog. Uverite se
da ste izabrali odgovarajui tampa za dati posao.
Properties - Na Windows raunarima pritisnite ovo dugme da biste pristupili
okviru za dijalog koji omoguava da promenite veliinu i orijentaciju papira,
rezoluciju tampaa i parametre rastera.
Paper Size - Izaberite veliinu papira na kome tampate. Obino vam se nudi
dobar izbor standardnih veliina papira u SAD i Evropi, ukljuujui A4, Legal
i Tabloid.
Source - Ako tampa ima vie fioka za papir ili vam omoguava da birate
izmeu fioke i runog, pojedinanog ubacivanja papira, izaberite izvor papira
koji tampa treba da koristi za dati posao.
Orientation - Izaberite orijentaciju slike na tampanoj strani: portretna (ua
dimenzija dole i gore), ili pejzana (ira dimenzija gore i dole).
Reduce ili Enlarge - Zadajte odgovarajui procenat ako elite da se slika
tampa umanjena, odnosno uveana.

U ovom okviru za dijalog moete podesiti i druge parametre, ali lino vie volim
da ih podesim u okviru za dijalog Print with Preview (slika 23.2), jer mogu tano da
vidim ta radim.
Prva opcija je Position. Ako ne potvrdite polje Center Image, koje je podrazume-
vano potvreno, moete pomerati sliku po strani tako to ete menjati vrednosti
parametara Top i Left, i postaviti je gde god hoete. To je velika promena u odnosu
na rane verzije Photoshopa, u kojima ste mogli da tampate samo centriranu sliku.
Ako povuete ugao slike, proporcionalno ete joj promeniti dimenzije, ime e se
promeniti i odgovarajue vrednosti u odeljku Scale Print Size. Veliinu slike prome-
niete i ako upiete procentualnu vrednost u polje Scale. Promena veliine je rela-
tivna - u odnosu na prvobitnu veliinu slike. Ako imate fotografiju irine 6 cm, a
hoete da na papiru bude iroka 9 cm, zadajte Scale 150%. To moete uraditi ili ovde,
ili u okviru za dijalog Page Setup.
380

Kada pritisnete Show More Options, moete izabrati jedan od dva skupa opcija:
Output ili Color Management. Opcije Output su iste kao u okviru za dijalog Page
Setup, s tim to ovde njihovo dejstvo moete videti u polju za prikaz. Fotografiji sa
slike 23.3 dodala sam oznake za obrezivanje, kalibracione klinove i natpis.
 381

Evo nekih opcija i njihovog znaenja:

Background - Hoete da ispod slike odtampate pozadinu u boji? Pritisnite
dugme Background i otvorie se standardni Color Picker. Boja koju izaberete
koristi se samo za tampanje i nee izmeniti originalnu datoteku sa slikom.
(Ako tampale iz Windowsa, obavezno iskljuile ovu opciju kada zavrite s
njom. U suprotnom, i oko sledee slike odtampae se pozadina.) Ako tam-
pate na mlaznom tampau, umereno koristite ovu opciju da ne biste troili
mnogo mastila!
Border - Ako elite ram oko slike, pritisnite dugme Border. U okviru za dijalog
zadajte irinu rama u inima, milimetrima ili takama. Ram je uvek crn - ne
moete mu promeniti boju. (Kao ni Background, ni ova opcija ne utie na
samu datoteku sa slikom.)
Bleed - Margo (engl. bleed) znai da deo slike prelazi preko ivica papira.
Izmeu slike i ivice papira nema nikakve granice niti beline. (Ova opcija ne
radi na svim tampaima. Neki tampai ne mogu da tampaju do samih
ivica papira.)
Pritisnite dugme Bleed da biste definisali veliinu margoa u inima, milime-
trima ili takama. Margo ne moe da bude vei od osmine ina (3,18 mm).
Screen - Omoguava podeavanje linijature (gustine), ugla i oblika rasterskih
taaka. Standardno je potvrena opcija Use Printer's Default Screens, a sve
ostale opcije su nedostupne. Da biste promenili podrazumevane vrednosti
parametara rastera, morate prvo da iskljuite opciju Use Printer's Default
Screens. Ipak, podrazumevane opcije u veini sluajeva zadovoljavaju.
Transfer - Omoguava da kompenzujete razlivanje take kada koristite ureaj
za fotoslog (tj. kada tampate na filmu umesto na papiru). Razlivanje take
(engl. dot gain) nastaje zbog razlivanja mastila na papiru. Funkcija Transfer
obezbeuje da se pri tampanju na filmu taka ne poveava. Slino krivama
koje definiu razlivanje take, funkcije transfera omoguavaju da zadate do
13 vrednosti koje definiu funkciju transfera. Za razliku od krivih u okviru za
dijalog Dot G a i n Curves, funkcije transfera odnose se samo na tampanje -
one ne utiu na boje sa slike. Ako koristite kuni ili kancelarijski mlazni tam
pa, ne treba da brinete za razlivanje take.
Interpolation - Interpolacija je sposobnost nekih tampaa da ponovo uzor-
kuju" sliku tokom tampanja. Na primer, svaki PostScript Level 2 tampa
moe da uzme niskorezolucijsku sliku i da joj u hodu popravi rezoluciju tako
da odtampana kopija bude kvalitetnija. To je znaajno samo ako radite sa
slikama niske rezolucije. Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali
PostScript tampa.
Calibration Bars - Potvrdite ovu opciju da biste uz sliku tampali i kalibracione
i obojene trake (klinove). Kalibraciona traka je red sastavljen od 11 sivih kva
drata razliitih nijansi, a obojena traka je red od 11 boja. Ove trake pomau
kada kalibriete odreeni tampa ili da vidite kako odreeni tampa tampa.
(Opcija je dostupna samo ako koristite PostScript tampa.)
382

Registration Marks - Aktivirajte ovu opciju da biste oko slike odtampali

razliite oznake za pasovanje. One pomau pri poravnavanju separacija
boja.
Corner Crop Marks - Ugaone oznake za obrezivanje pojavljuju se na svakom
uglu slike i definiu granice obreza. To su obine vertikalne i horizontalne linije.
Center Crop Marks - Oznake za obrezivanje centrirane na svakoj strani slike i
definiu njeno sredite. Sastoje se od dve ukrtene linije. Na slici 23.4 prika-
zana je fotografija kojoj su dodate oznake za pasovanje i obrezivanje.

Description - Potvrdite ovu opciju da bi se na strani odtampao tekst koji se

pojavljuje u odeljku Caption okvira za dijalog File Info. (Da biste pristupili
ovom okviru za dijalog, izaberite File-File Info i uverite se da je u gornjoj
padajuoj listi izabrana stavka Caption.) To moe biti korisno da bi se uz sliku
navele i informacije o osobi za kontakt ili drugi detalji.
Labels - Ako potvrdite ovu opciju, uz sliku e se odtampati i ime datoteke.
Ukoliko tampate separacije boja, na svakoj separaciji tampa se i ime odgo-
varajueg kanala boje.
Emulsion Down - Emulzija dole" znai da se fotoosetljiva emulzija na odtam-
panom filmu nalazi sa donje, neitljive" strane dokumenta. Slika se tampa
kao horizontalan odraz originala u ogledalu. Ono to je bilo s leve strane sada
je s desne i obrnuto. Ovo je kod nas uobiajen nain pripreme za ofsetnu
tampu (tzv. kontraihta).
 383

Negative - Kada je potvrena ova opcija, tampa se inverzna verzija slike.

Drugim recima, belo postaje crno, crno postaje belo, a svi tonovi izmeu ova
dva menjaju se na odgovarajui nain. Kao rezultat dobijate negativ slike.
Ova opcija kod nas nije mnogo korisna. Meutim, u SAD i nekim drugim
zemljama, veina tamparija e traiti da im dostavite negative filmova kada
aljete materijal na ofsetnu tampu.
Slika 23.3 prikazuje dodatne opcije koje sam izabrala u okviru za dijalog Print
with Preview. Na slici 23.4 je rezultat - odtampana kopija slike.
Pre nego to nastavite, proverite da li se sve to hoete da odtampate trenutno
vidi na ekranu. Photoshop standardno tampa sve vidljive slojeve i kanale. Ako
elite da tampate samo odreene slojeve i/ili kanale, uinite da samo oni budu
vidljivi.

tampanje strane
Konano ste stigli do tampanja slike. Rekla sam vam da ima mnogo parametara za
tampanje, zar ne?
Otvorite okvir za dijalog Print (File-Print) (slika 23.5). Prvo treba da znate da i
ovaj okvir za dijalog izgleda razliito za razliite tampae, platforme i izabrani
reim boja slike. Meutim, svi oni od korisnika trae iste informacije.

Pogledajmo neka polja i opcije okvira za dijalog Print:

Copies - Koliko kopija dokumenta hoete da odtampate? Unesite broj.
Print Range - U ovoj oblasti (koja se na Macu zove Pages) zadajete opseg
strana za tampanje. Ovaj parametar je nevaan u Photoshopu zato to
njegovi dokumenti imaju samo jednu stranu.
Media Type - Izaberite vrstu papira ili filma na kome tampate. Ovaj
parametar, u stvari, slui za podeavanje koliine nanetog mastila, poto
razliite vrste papira razliito upijaju.
Ink - Izaberite opciju Color ili Black.
Print Quality (ili Mode) - Korisnici Windowsa esto mogu ovde da zadaju
rezoluciju tampaa, na primer, 300 ili 600 dpi. Korisnici Macintosha na
raspolaganju imaju opisne" opcije kvaliteta tampe - Best, Normal, Econo-
384

fast ili varijaciju na ovu temu, ili mogu da zadaju odreenu vrednost rezolu-
cije u takama po inu. U ovom sluaju, treba prvo da izaberu opciju Custom,
a zatim potreban kvalitet tampe.
Destination - Oigledno je da moete tampati na tampau, ali - pored toga
- moete tampati i u datoteku. To znai da se izlaz za tampa snima u
obliku PostScript ili EPS datoteke, ili u formatu PDF Adobeovog programa
Acrobat. (Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali PostScript
tampa, ili ako koristite Mac OS X.)
Kada kao odredite izaberete File, dugme Print postaje dugme Save. Pritisnite
ga da biste otvorili okvir za dijalog Save, u kome moete datoteci dodeliti ime
i izabrati format (slika 23.6).

Selection - Kada je potvrena ova opcija (koja se na Macu zove Print Selected
Area), a u Photoshopu je izabrana pravougaona oblast slike, odtampae se
samo ta oblast. To funkcionie samo s pravougaonim selekcijama napravlje-
nim pravougaonim okvirom za izbor. Ne radi ni sa umekanim selekcijama.
Encoding (za ACSII format moe da bude i samo polje za potvrdu) - Saopta-
vate Photoshopu koji nain kodiranja da koristi kada tampau alje podatke
o slici. Format ASCII razumeju svi PostScript tampai, pa s ovom opcijom ne
moete da pogreite. Kodiranje tipa Binary je komprimovanije i zato moe da
bude bre, ali ga ne podravaju svi tampai. JPEG kodiranje je jo bre, ali se
ovim nainom kompresije gubi deo podataka. JPEG kodiranje podravaju
samo PostScript Level 2 tampai.
Print In - Odluite kako ete odtampati sliku: u sivim tonovima, u RGB
bojama ili u CMYK bojama. Na nekim stonim tampaima, RGB daje najbolje
rezultate. (Ako niste sigurni, isprobajte obe opcije pa vidite ta bolje izgleda.)
Print Separations - Ova opcija se pojavljuje umesto opcije Print In, ali samo
ako je slika u reimu CMYK ili Duotone i ako je aktivan kompozitni kanal.
Kada potvrdite ovu opciju, Photoshop tampa svaki kanal kao zasebnu plou.
Na primer, CMYK dokument e se tampati kao etiri zasebne strane - jedna za
sve delove slike koji sadre cijan, jedna za magentu, jedna za utu i jedna za
crnu.
 385

Options - udno, ali nemate uvek na raspolaganju ovu opciju. Za tampae

koji nisu tipa PostScript, kao to su tampai iz serije HP DeskJet, u okviru za
dijalog Print videete dugme Options. Moete da izaberete Intensity, Half
toning i Color Matching. Ostavite sve tri vrednosti na Auto, osim ako tam
pate fotografije. U tom sluaju izaberite Photographic iz menija Color
Matching da bi se boje najbolje reprodukovale.
Kada sve podesite, pritisnite dugme Print da biste konano odtampali sliku!

Eto, sada znate kako da tampate iz Photoshopa. Ali, kao to ete verovatno
otkriti, direktno iz Photoshopa tampa se mnogo rede nego to mislite. U veini
sluajeva, slike napravljene u Photoshopu prenose se u drugu aplikaciju, gde se
definitivno postavljaju na stranu i tampaju. Najee su to aplikacije za prelom
strana, kao to su InDesign, PageMaker i QuarkXPress. Slike iz Photoshopa moete
ak uitati i u druge programe za obradu slika ili za crtanje, kao to su Painter i Illus
trator, a zatim odtampati.
Kada tampate Photoshopove slike iz drugih aplikacija, najveu panju treba da
obratite na format datoteke. On mora da bude kompatibilan sa odredinim progra
mom. Ako nije, imaete problema, verujte mi! Svi ostali parametri, kao to su zadate
boje ili polutonski rasteri, automatski se prenose sa slikom.

Priprema slike
Evo najbolje strategije ako znate da ete na kraju tampati sliku: sve vreme rada u
Photoshopu imajte na umu odredini tampa! Razliiti tampai razliito tampaju;
ako znate odredini tampa, moi ete da podesite sliku za njega, to vam garantuje
najbolji kvalitet odtampanog otiska. To naroito vai za slike u punom koloru.
Imajui to u vidu, uvek konfiguriite Photoshop za monitor i tampa koje ete
koristiti, i to uradite pre nego to se upustite u tampanje neega vanog! Konfigu
racija obuhvata nekoliko razliitih oblasti: podeavanje monitora, mastila, sepa-
racija itd.
Mogunosti upravljanja bojama postale su vana odlika Photoshopa, a ostvaruju
se skupom prethodno definisanih parametara za monitore i tampae, pa ak i za
medij na kome e se slika tampati. Svaki skup parametara sadri i odgovarajui
profil boja i opcije za konverziju, to bi trebalo da osigura dobijanje konsistentnih
boja na odreenom tipu tampaa, u normalnim uslovima. Upravljanje bojama je
najkorisnije ako svoj rad tampate na nekoliko tampaa ili na razliitim vrstama
386

tampaa, na primer na laserskom tampau i na ureaju za fotoslog, ili ukoliko e

slike biti objavljene i na Webu, a vano vam je da u svim tim sluajevima boje
ostanu verne.
Na slici 23.7 prikazan je okvir za dijalog Color Settings. Moete ga otvoriti iz menija
Edit, odnosno iz menija Photoshop ako koristite Mac OS X, ili pritisnuti Ctrl+Shift+K
(Windows), odnosno Command+Shift+K (Mac). Obratite panju na polje sa opisom
(Description) na dnu okvira za dialog. Opis moe biti od velike pomoi kada niste
sigurni koje parametre da upotrebite.

Kao to vidite, morate da donesete nekoliko odluka, ak i bez prelaska u napredni

reim (Advanced Mode). Prvo morate da upotrebite padajuu listu Settings (slika
23.8). Morate odluiti da li opcija Color Management treba da bude ukljuena ili
iskljuena. Ako je iskljuite, ipak neete ostati bez boja. Photoshop e primeniti mini-
malno upravljanje bojama da bi boje na ekranu odgovarale bojama u dokumentu
za koji nisu podeene boje. To je najkorisnije za prezentacije na ekranu.
387
388

Ako znate da e va rad biti tampan na standardnoj tamparskoj maini (a ne

na kunom mlaznom tampau), izaberite opciju Europe, U.S. ili Japan Prepress
Defaults, prema tome gde se nalazi tamparija (u SAD je uobiajeno da umetnici
i reklamne agencije alju materijale za visokokvalitetnu tampu u druge zemlje jer
ih tamo mogu jeftinije odtampati).

Radni prostori
Parametri iz odeljka Working Spaces okvira za dijalog Color Settings nisu tako kom-
plikovani kao to izgledaju (to je lepa promena). Parametar RGB slui da navedete
vrstu monitora koji koristite. Moete ga izabrati iz padajue liste ili odabrati profil
monitora koji ste definisali pomou funkcije Adobe G a m m a . Ako niste sigurni ta da
izaberete, odluite se za Generic RGB. Biete blizu.
Parametar CMYK trai da izaberete vrstu tampaa koji koristite. Ponovo, ako su
sve to za vas panska sela, izaberite Generic. Ukoliko znate da ete koristiti kuni
mlazni tampa, isprobajte opciju U.S. Sheetfed Uncoated.
Parametar Gray podeavate na sledei nain: ako koristite PC, izaberite 2.2. Uko-
liko imate Mac, izaberite opciju Gray G a m m a 1.8. To su osnovni parametri za
metodu koju ovi sistemi koriste za prikazivanje slika u sivim tonovima.
Parametar Spot se odnosi na stranu za iju tampu se koriste crna i jedna ili dve
posebne boje. To su, na primer, dvotonske slike ili crnobele ilustracije sa ogranienim
brojem PANTONE boja. Standardna boja je Dot Gain 20%.

Pravila o upravljanju bojama

Pravila o upravljanju bojama odnose se na nain na koji Photoshop radi s datote-
kama napravljenim u drugoj aplikaciji ili u starijoj verziji Photoshopa. Moete iza-
brati da sauvate profile boja ugraene u datoteku, da ih pretvorite u aktivni reim,
ili da iskljuite upravljanje bojama. Poslednja opcija omoguava Photoshopu da
prikae datoteku u aktivnom reimu, uz zadravanje ugraenog profila, sve dok je
ne snimite s novim informacijama o upravljanju bojama. Osim toga, moete nalo-
iti Photoshopu da vas pri otvaranju datoteke upozori kada doe do neslaganja u
nainu upravljanja bojama i da pita ta da radi. Na slici 23.9 prikazana je uobia-
jena poruka upozorenja.

Opcije za konverziju
Ako potvrdite opciju Advanced Mode, pojavie se dodatni parametri. Prvi od njih je
Engine, koji se odnosi na mainu za konverziju boja koju Photoshop koristi pri slanju
datoteke na tampa. ak i ako koristite Mac, zanemarite opciju Apple ColorSync
i izaberite Adobe (ACE). Ova opcija je specijalno namenjena za Photoshop i druge
 389

Adobeove grafike aplikacije. Za parametar Intent, predlaem da koristite opciju

Perceptual - dobiete najprijatnije boje, a ne one mehaniki najtonije. Osim toga,
ova opcija omoguava da odtampate iri opseg boja od, na primer, opcije Absolute
Colorimetric. Potvrdite opcije Use Blackpoint Compensation i Use Dither, ako vam
saradnici iz tamparije ili grafikog studija ne kau drugaije. I ove dve opcije dopri-
nose boljem izgledu boja.

Parametre iz oblasti Advance Controls obino moete da ignoriete, jer ete retko
poeleti da smanjite zasienost monitora ili da promenite gamu meanja boja. S tim
parametrima e se sretati samo eksperti.

Papiri
Materijal na kome tampate skoro je isto toliko vaan koliko i nain na koji tam-
pate. Moete nabaviti razliite vrste i debljine papira za sve tipove tampaa. Postoje
specijalni papiri za mlazne tampae, kao i za laserske. Ako hoete da odtampana
slika lii na fotografiju, razmislite o nabavci sjajnog fotopapira. To je debeo papir
sjajne povrine, koji zaista ini da slike odtampane na mlaznom ili laserskom tam-
pau vie lie na one izale iz prave fotolaboratorije nego iz raunara. Za tampanje
na mlaznim tampaima u boji nabavite premazane papire. Oni daju otiske foto-
grafskog kvaliteta sa mat povrinom, za razliku od sjajnih koje smo ranije pomenuli.
Postoje i providne acetatne folije, posebno obraene da prihvate mastila. Koristite ih
za izradu folija za prezentacije na projektoru.
Za neke vrste mlaznih tampaa mogu se nabaviti i specijalni slikarski papiri.
To su debeli bezdrvni papiri, slini onima koje koriste akvarelisti. Pronai ete ih na
adresi http: / /www. inkj etmall. com/store. Imam veoma dobro iskustvo s papirima
Somerset Smooth i Somerset Velvet na tampaima Epson Stylus Photo 750 i 1200.
Ovi fini papiri su idealni za tampanje slika koje simuliraju akvarele, crtee paste-
lama itd. jer se i inae koriste za pomenute slikarske tehnike. Ako koristite debeo
slikarski papir, ulazite u tampa jedan po jedan list i podesite tampa za deblji
papir (ako postoji takva mogunost).
Za neke vrste umetnikih projekata idealno bi bilo tampanje na platnu ili foliji.
Pokuajte da u prodavnicama umetnikog pribora pronaete obraene komade
tankog platna s papirnom podlogom, koji e vrlo dobro prolaziti kroz tampa.
390

Postoje i folije, obraene tako da prihvate mastilo mlaznih tampaa, kao i druge
vrste tkanina i ostalih materijala na kojima moete tampati. Na raspolaganju su
ak i pirinani listovi i jestive boje, pa svoje radove moete tampati i na kolaima i
keksima. (Da biste saznali vie o ovim materijalima, posetite Web lokaciju http: / /
www.computercakes.com ili http: //www.icingimages.com.)
U svetu postoje na stotine, pa i hiljade vrsta papira za mlazne i laserske tam-
pae, svih veliina, oblika i debljina.
Konano, za mlazne i laserske tampae postoji i specijalan papir koji omoguava
da slike odtampane na njemu pomou pegle prenesete na majice, dukseve, kecelje,
torbe i sve ostalo to moe da se pegla. Pratite uputstva koja se dobijaju uz papir i
ne zaboravite da okrenete sliku pre nego to je odtampate da bi se ispravno prenela
na odeu.

Korienje Photoshopovih slika

u drugim programima
Slike koje obraujete u Photoshopu mogu da budu samostalni radovi, ili deo nekog
drugog grafikog projekta. Moda pravite bilten, animaciju u Flashu, ili prezentaciju u
PowerPointu. Moda ste pripremili seriju fotografija nekog proizvoda za katalog. U
narednim odeljcima razmatramo kako se slike obraene u Photoshopu prebacuju u
druge programe. Postupak je jednostavan jer ti drugi programi uvoze slike. Na vama
je samo da ih snimite u kompatibilnom formatu i da ih smestite u lako prepoznatljiv
direktorijum.
Za sve dokumente koji se na kraju tampaju, kompatibilan format zavisi od toga
da li je odredini tampa PostScript ili nije. Ako tampate na PostScript tampau,
snimite datoteku u formatu PDF, DCS ili EPS. Ukoliko tampa ne podrava jezik
PostScript, za sliku koju ete smestiti u tekst izaberite format TIFF.

Korienje Photoshopa s PowerPointom

Kada pripremate slike da biste ih uvrstili u PowerPoint prezentaciju, obavezno ih
snimite u formatu JPEG, ak i ako se radi o crno-belim crteima ili o slikama sa
 391

veoma malim brojem boja. Razlog je to to e GIF slike - drugi logian format za
prikaz na ekranu - biti nazubljene kada se uvezu u PowerPoint. JPEG slikama se
automatski smanjuje nazubljenost, pa izgledaju mnogo urednije.
Nain umetanja slika zavisi od toga da li koristite unapred formatiranu stranu ili
je pravite u hodu. Moete izabrati unapred definisan raspored elemenata slajda
(slika 23.10), a zatim odabrati sliku koju ete uitati (slika 23.11).
392

Druga mogunost je da poete od praznog slajda i da mu dodate sliku. I tada ete

koristiti okvir za dijalog sa slike 23.11.

Korienje Photoshopa s programom za obradu

teksta ili s programom za pripremu tampe
Postupak dodavanja slika u program za pripremu tampe razlikuje se od prethodno
opisanog. Umesto da uitavate slike u aplikaciju koju pravite (tj. u prezentaciju, ani-
maciju i si.), vi ih samo vezujete za glavni dokument koji sastavljate u programu
za obradu teksta ili pripremu za tampu. Da bi se slike zadrale na odgovarajuim
mestima, ne smete im menjati putanje niti imena nakon to ste ih postavili u doku-
ment. Ako to uradite, veza e se prekinuti, pa ete morati ponovo da je uspostavite.
Kada pravim bilten ili oglas koji sadri nekoliko slika, sve ih uvam u istom direkto-
rijumu da bih bila sigurna da sam ih sve poslala u studio za osvetljavanje filma,
zajedno s pripadajuim, glavnim datotekama iz Worda ili InDesigna.
Da biste umetnuli sliku u Wordov dokument, izaberite stavku Picture iz menija
Insert (slika 23.12) i pronaite sliku koju hoete da koristite. Zatim miem pritisnite
stranu dokumenta tamo gde elite da se pojavi slika. Slika se otvara u okviru koji
moete premetati i kome moete menjati veliinu po elji.

U programima za pripremu tampe, kao to je Adobe InDesign, komanda za

umetanje slike zove se Place i nalazi se u meniju File. Sve ostalo je manje-vie isto
kao i u programima za obradu teksta. Pronaite sliku i pritisnite stranu dokumenta.
Kada se slika nae u dokumentu, moete joj menjati veliinu, premetati je, ili oko
nje prelamati tekst.
Bravo! Skoro ste zavrili - ovo je poslednji as. Nauili ste dovoljno da moete efi-
kasno da radite u Photoshopu, ak i ako jo niste potpuno savladali sve trikove i teh-
nike za utedu vremena. Ostatak e doi sam po sebi, kako budete sve vie koristili
ovaj program. Poslednja lekcija je posveena jednoj od najvanijih namena Photo-
shopa: postavljanju vaih radova na Web.
Verovatno ste krstarili Webom pomou svog omiljenog itaa Weba - Internet
Explorera, Netscape Navigatora ili nekog manje poznatog programa. Pretpostavljam
da imate adresu elektronske pote, a moa ak i sopstvenu Web prezentaciju. Ali,
znate li ta se zaista dogaa tamo, u kibernetskom prostoru? Pre svega, mada Web
moete zvati virtuelnim prostorom, on postoji i u fizikom prostoru. Sastoji se od rau-
nam koji se zovu served i nude datoteke kroz sistem mrea koje se prostiru irom sveta.
Ti raunari mogu biti najrazliitijih vrsta - od supersnanih stanica SPARC do mini-
raunara - ak i nekih koji lie na va raunar. Na tim raunarima se izvrava softver
koji moe da komunicira s vaim raunarom preko protokola.
Kada u itau Weba otkucate jedinstvenu adresu resursa (tj. URL, Uniform Reso-
urce Locator) da biste pristupili nekoj Web lokaciji, poruka sastavljena od elektron-
skih delia informacija - koji se zovu paketi - putuje ka tim udaljenim raunarima
(serverima). Serveri vam zatim alju datoteke koje ste traili. Datoteke, u kojima se
nalaze svi zvui, slike i tekstovi to ine sadraj Weba, putuju ka vama preko telefon-
skih linija ili linija kablovske televizije.
To stvara problem kog treba da budete svesni kada pravite grafike elemente za
svoju Web prezentaciju. Telefonske linije su spore i za odreeno vreme mogu da pre-
nesu ogranienu koliinu informacija. Ako ste dovoljno sreni da imate kablovski
394

modem, DSL ili TI vezu, na raspolaganju vam je sva potrebna brzina. Veze preko
obinih, komutiranih telefonskih linija mnogo su sporije. Nekada smo bili zado-
voljni modemima brzine 2400 b/s, ali to je bilo pre pojave Weba, kada smo modeme
koristili samo za elektronsku potu i, moda, za pristup BBS sistemima (sistemima
javnih, elektronskih oglasnih tabli i priaonica).
Najpopularniji jezik za objavljivanje dokumenata na Webu, jo uvek je HTML
(Hypertext Markup Language - jezik za oznaavanje hiperteksta). Ne plaite se, HTML
nije u pravom smislu rei programski jezik. Kao to njegovo ime sugerie, to je jezik za
oznaavanje. Niz relativno jednostavnih oznaka omoguava da definiete kako e u
itau Weba izgledati tekst, slike i hiperveze ka ostalim mestima na Webu. HTML nije
teko nauiti, ali ne morate to da radite. (Ipak, ako odluite da se upustite u to, naba-
vite neku dobru knjigu, na primer, HTML za neupuene, u izdanju Mikro knjige.)
Postoje mnogi programi koji mogu jednostavno da prevedu vae strane u HTML,
ukljuujui i programe za prelom strana, itae Weba i programe za obradu teksta
koje, moda, ve imate na raunaru. Treba samo da rasporedite elemente strane - i
slike iz Photoshopa - onako kako biste eleli da izgledaju na Webu. Ipak, morate
obezbediti da budu u kompatibilnom formatu. Poto se Web strane mogu pregledati
na najrazliitijim vrstama raunara, grafika mora da bude u formatu koji podrava
najvei broj tih maina.

Prelazak u program ImageReady

Jedna od najboljih osobina Photoshopa GS jeste program koji se isporuije s njim -
ImageReady 8.0. To je najnovija i najbolja verzija ovog programa za Web grafiku.
Izmeu programa Photoshop i ImageReady prelazite pritiskajui dugme u dnu kutije
sa alatkama.
ImageReady je Adobeov program za pripremu grafike namenjene Webu. On
sadri mnoge osnovne funkcije za korekciju boja, slikanje i izbor objekata koje ste
ve upoznali u Photoshopu, i moan komplet alatki za Web koje slue za optimi-
zovanje i pregledanje slika, kao i za izradu GIF animacija i ivih dugmadi.
Na slici 24.1 prikazana je kutija sa alatkama programa ImageReady. Kao to
vidite, mnoge sliice su poznate. Nekoliko novih vam omoguavaju da napravite i
pregledate mapirane slike, ivu dugmad i iseke. (Kasnije ete vie saznati o ovim
zanimljivim elementima.) Dugme sa sliicom itaa pokree va ita Weba i prika-
zuje sliku na kojoj radite, pa moete proveriti da li e akcije koje ubacujete na stranu
funkcionisati kako treba i kada prezentaciju objavite na Webu.
 395

Formati i veliine datoteka

Prvo to treba da nauite o pripremi grafike za Web jesu formati datoteka koje ete
koristiti. Postoje dve standardne opcije: GIF (Graphics Interchange Format) i JPEG
(Joint Photographic Experts Group). Tu je i trei format, PNG (Portable Network
Graphics). U stvari, PNG postoji ve nekoliko godina i obeava da e biti najbolje
reenje od pomenuta tri, ali ga ne podravaju stariji itai Weba. Zbog toga dosad
nije bio iroko prihvaen. Moete ga koristiti, ali budite svesni da poneki posetilac
Weba nee moi da ita PNG datoteke.
Bez obzira na to koji format koristite, najvanije je da zapamtite da Web ima
ogranien propusni opseg. To znai da e, ako napravite predivnu sliku koja zauzi-
ma oko 4 MB, biti potrebna itava venost da se ona uita pomou modema brzine
28,8 Kb/s. To ne znai da ne moete praviti proizvoljno velike slike. Samo hou da
ukazem na to da e mali broj posetilaca Weba biti dovoljno strpljiv da sedi i eka dok
se vaa slika od 4 MB uitava. Ako znate da najvei deo vae ciljne publike krstari
Webom pomou svojih sporijih, kunih modema, moda ete se potruditi da pojedi-
nane slike na vaoj Web prezentaciji ne budu vee od 30 KB. U toj oblasti Image-
Ready moe mnogo da pomogne. On omoguava da odluite o tome koliko ete
smanjiti datoteku a da pri tom ne rtvujete njen kvalitet.
396

JPEG (Joint Photographic Experts Group)

U zavisnosti od vaih potreba, JPEG moe da bude i najbolji format. Odlian je za
fotografije i druge slike kontinualnih tonova (tj. slike u punom koloru), pre svega
zato to omoguava da koristite 16 miliona boja. (Naravno, neki itai Weba ne
podravaju toliku dubinu boja, nego prikazuju prihvatljivu aproksimaciju vaeg
rada.) JPEG zadrava informacije o bojama, ali koristi emu kompresije sa gubitkom,
to znai da moete podesiti i smanjiti veliinu datoteke - uz gubitak kvaliteta slike.
Ako pravite JPEG-ove za Web, treba da radite u reimu RGB u Photoshopu. To je i
logino, s obzirom na to da je RGB nain na koji monitori prikazuju sadraje, a slike
namenjene Webu gledae se - gde drugde nego na RGB monitorima. ImageReady
ima samo jedan reim, RGB, i to je sve to mu treba. (Iz programa ImageReady ne
moete tampati.)
Kada u Photoshopu izaberete File-Save for Web, otvorie se okvir za dijalog pri-
kazan na slici 24.2. Iz padajue liste Preset izabrala sam format JPEG Low. Mogla
sam da izaberem i formate GIF ili PNG. Posle kratkog izraunavanja, i zato to sam
izabrala da mi kartica 4-Up bude u prednjem planu, mogu da vidim originalnu sliku
i tri verzije JPEG slike sa razliitim parametrima. Za svaku sliku prikazana je veliina
datoteke i vreme uitavanja.

Originalna slika ima 1,45 MB. Ako izaberete nizak kvalitet (JPEG Low), slika e
imati 45,8 KB i trebae joj 17 sekundi da se uita preko modema brzine 28,8 Kb/s. Pri
srednjem kvalitetu (opcija JPEG Medium), datoteka se poveava na 78,21 KB, a
vreme uitavanja na oko 29 sekundi. Ukoliko izaberete opciju JPEG High, dobiete
datoteku od oko 150,4 KB koja se uitava za 55 sekundi. Da li razlika u kvalitetu
opravdava due vreme ekanja?
 397

S druge strane, smanjili smo datoteku od 1,45 MB na 150,4 KB. To je ogromna

razlika, uz relativno malo pogoranje kvaliteta.

Da biste snimili datoteku, pritisnite OK. Otvorie se uobiajen okvir za dijalog

Save As, koji omoguava da dokumentu date ime i da ga snimite na mesto po
izboru, najbolje u isti direktorijum u kome se nalaze i ostali elementi za Web.
Ako JPEG datoteku snimate direktno iz Photoshopa - pomou komande File-
Save As, otvorie se drugi okvir za dijalog (slika 24.3).

Ovaj okvir za dijalog nudi sledee opcije formata:

Baseline (Standard) - Podrazumevana opcija.
Baseline (Optimized) - Optimizuje boje u datoteci i pravi manju datoteku.
Progressive - Osim za vrlo male JPEG slike, ova opcija je gotovo obavezna ako
pripremate slike za Web. Progresivno" znai da e se vaa datoteka bre
grubo prikazati u itau i da e se zatim - kako budu pristizale nove infor-
macije o njoj - postepeno upotpuniti u nekoliko koraka ili prolaza (engl.
scans). Ako izaberete progresivni JPEG, on e automatski biti optimizovan.
398

Otvaranje JPEG datoteke u programu ImageReady otvara slian prozor i paletu

za optimizaciju (slika 24.4). Poto zadate nivo kvaliteta JPEG slike i podesite ostale
parametre, pritisnite verziju slike koju hoete da sauvate, pa izaberite File-Save
Optimized.

GIF (Graphics Interchange Format)

GIF je jo jedan format koji moete izabrati za Web. Poto je ogranien na 256 boja,
on nije tako dobar kao JPEG za slike kontinualnih tonova, ali je odlian za crnobele
slike, logotipove i sve elemente sa ogranienim brojem boja. Pored toga, format GIF
omoguava da snimite slike sa providnim pozadinama, to je izuzetno korisno kada
pravite dugmad i druge okrugle grafike elemente. Nadalje, GIF slike moete i da
animirate.
Na slici 24.5 napravila sam jednostavno dugme koje u snimiti u formatu GIF.
Obratite panju na smanjenje datoteke (od 250 KB na 2,4 KB) kada sam ograniila
broj boja u formatu GIF.
 399

PNG (Portable Network Graphics)

Postoje dve vrste PNG-a 8-bitni i 24-bitni. Format PNG-8 koristi 8-bitnu boju, to
znai da slika moe da sadri samo 256 boja. Kao i format GIF, i PNG-8 veoma dobro
komprimuje jednobojne povrine, uz ouvanje otrine detalja kao to su oni na crno-
belim crteima, logotipovima ili ilustracijama napravljenim od teksta. Format PNG-8
koristi metodu kompresije bez gubitaka, to znai da se pri komprimovanju datoteka
uopte ne odbacuju podaci. Meutim, poto PNG-8 datoteke koriste 8-bitnu boju, sni-
manjem 24-bitne slike - koja moe da sadri milione boja - u format PNG-8, smanjie
se njen kvalitet. U PNG-8 datotekama koriste se sloenije eme komprimovanja nego
u GIF datotekama. Zavisno od boja korienih na slici, datoteka u formatu PNG-8
moe biti i za 10 do 30% manja od GIF datoteke iste slike.
400

Format PNG-24 radi sa 24-bitnom bojom (tj. sa 16 miliona boja) i pogodan je za

slike kontinualnih tonova. PNG-24 koristi metodu kompresije sa gubicima. Meutim,
PNG-24 datoteke mogu biti mnogo vee od JPEG datoteka iste slike. Format PNG-24
preporuuje se samo za slike kontinualnih tonova koje sadre oblasti sa vie nivoa
providnosti ili sa promenljivom providnou - na primer, za sliku umekanih ivica na
providnom sloju. (PNG-24 podrava vie nivoa providnosti, a JPEG ne.)
Zakljuak: ako odreenu sliku nameravate da snimite u formatu GIF, razmislite i
o formatu PNG-8. Zadovoljie namenu, a moda ete dobiti i manju datoteku. S druge
strane, ako nameravate da koristite format JPEG, razmislite i o formatu PNG-24 - uko-
liko slika sadri vie nivoa providnosti. Ako se radi o obinijoj slici, JPEG e verovatno
dati manju datoteku, zgodniju za brzo uitavanje.

Priprema pozadina
Kada je re o pozadinama Web strana, priznajem da su mi oseanja pomeana. One
zaista mogu da doprinesu osobenosti Web prezentacije, ali i da oteaju itanje teksta.
Da citiram Web dizajnera Davida Siegela - Ukrasni papir za uvijanje poklona nije
ba dobar papir za pisma".
Ipak, diskretne pozadine mogu poboljati izgled prezentacije i utisak o njoj. Poto
HTML omoguava da pozadinu poploate bilo kakvom slikom, datoteka sa slikom
pozadine moe da bude veoma mala. Treba samo da se pobrinete da se sliice
beavno spajaju - osim ako ba elite da se spojevi izmeu osnovnih ploica" vide.
Na slici 24.6 napravila sam ploicu za pozadinu Web strane i snimam je kao GIF
datoteku u Photoshopovom okviru za dijalog Save for Web.
 401

Pojedinanu ploicu je lako pretvoriti u pozadinu. Samo otvorite stranu u itau

Weba i uitajte sliku komandom Import. U zavisnosti od programa, moda ete
morati da ploicu uvezete kao sliku i da zatim, u okviru za dijalog, potvrdite odgo-
varajuu opciju da biste napravili pozadinu. Pojedini programi za izradu Web strana
imaju poseban okvir za dijalog koji slui za postavljanje pozadina. U Netscape Com-
poseru, taj okvir za dijalog zove se Page Colors and Background (slika 24.7), a nalazi
se u meniju Format.

Sada samo treba da se pobrinete da slika za pozadinu bude u istom direktorijumu

kao i sama Web strana kada prezentaciju budete postavljali na Web. Na slici 24.8
prikazana je poploana pozadina preko koje je postavljen tekst.
402

Evo trika za postavljanje vertikalne trake du Web strane. Napravite ploicu koja
je malo ira od prozora i proizvoljne visine. Dodelite joj teksturu i/ili boju, ali tako da
s leve i desne strane bude bela (ili boje pozadine Web strane) i snimite je u formatu
GIF ili JPEG. Ploica e izgledati otprilike kao na slici 24.9.

Kada ovu sliku postavite kao pozadinu, program e je umnoiti po vertikali, ali
ne i po horizontali, zato to je ve iroka kao prozor. Tako ete dobiti lepu vertikalnu
traku iju ste irinu, boju i teksturu sami izabrali. Traka znaajno doprinosi boljem
izgledu obine, iste strane, naroito ako na nju dodate dugmad.

Pravljenje animacija
GIF animacije su uobiajene na Web stranama - verovatno ste ve viali pse koji
mau repovima, make koje hvataju mieve i lopte koje odskau. Dovoljno da vas
uhvati vrtoglavica. Photoshop i ImageReady mogu da naprave grafike elemente i
da im dodaju pokrete. Ukoliko nisu preveliki i napadni, mogu da budu simpatini.
Animacije se prave na slojevima - isto kao i one od pre 50 godina. Razlika je u
tome to za GIF animaciju svaki sloj mora da bude kompletan kadar i da sadri celu
sliku. U stara vremena rune animacije, mogli ste da nacrtate telo na jednom sloju, a
ruke koje se pomeraju na drugom. Poto se savremena animacija postie listanjem"
slojeva, svi elementi moraju biti zajedno jer biste inae videli torzo bez ruku, a zatim
ruke koje mau.
Na slici 24.10 prikazan je moj model za animaciju - japanska Srena maka".
Ovaj crni model simbolizuje dobro zdravlje. Jednostavnom animacijom u tri koraka
uiniu da vam maka mae.
 403

Prvi korak je kopiranje make u novu Photoshopovu datoteku. (Ako hoete da

radite paralelno sa mnom, uitajte sliku Happycat. t i f sa Samsove Web lokacije.)
Dvaput kopirajte sloj tako da ih ukupno imate tri. Donji sloj je osnovno" stanje
animacije, pa ne treba nita da mu radite. On e biti prvi kadar animacije. Drugi sloj
je prelazno" stanje, a trei je zavrno" stanje. Moete dodati proizvoljan broj
prelaznih slojeva. Vei broj prelaznih stanja daje glau animaciju, ali i mnogo veu
datoteku. Naalost, animacija se moda nee dobro reprodukovati na nekim rau
narima, ili ako Internet radi sporo - to se ponekad deava.
Preite na gornji sloj i izmenite sliku tako da odgovara zavrnom stanju animacije.
Na slici 24.11 pomerila sam makinu apu u krajnji poloaj pokreta mahanja. Da bih
to uradila, isekla sam apu alatkom laso, rotirala je, i malom etkicom ispunila praz-
nine na crnim i ruiastim povrinama.

Zatim preite na srednji sloj. Poto je ovo kratka animacija i apa treba da se
pomeri samo za malo rastojanje, jedan meukorak je dovoljan. Da je pokret ape
trebalo da bude dui, dodali bismo vie prelaznih koraka. Isecite apu i rotirajte je
tako da bude na pola puta izmeu poetnog i krajnjeg poloaja. Ponovo popunite
praznine malom etkicom. Animacija bi sada trebalo da izgleda kao na slici 24.12.
Umetniki" deo posla je skoro zavren.
Kopirajte srednji sloj i pomerite ga na vrh gomile, a zatim kopirajte sloj pozadine
i stavite ga na vrh da bi se apa vratila u poetni poloaj. Sada imate pet slojeva.
Preite u ImageReady i otvorite paletu Animation. Iz padajue liste izaberite
opciju Make Frames from Layers. U prozoru Animation videete sve kadrove, a ako
pritisnete strelicu udesno, pokrenuete animaciju pa ete moi da je pregledate.
Iz padajue liste na dnu palete Animation izaberite stavku Forever ili Other uko-
liko hoete da se animacija kontinualno ponavlja. U suprotnom, reprodukovae se
jednom i stae. Ako izaberete stavku Other, moi ete da zadate broj ponavljanja.
Mislim da je 10 puta previe. Ukoliko vam se ini da se animacija prebrzo odvija,
404

zadajte pauzu izmeu svakog kadra unoenjem vrednosti u pripadajue polje. Na

slici 24.13 prikazani su finalni parametri animacije. Za navedeni primer vam ne
treba mnogo boja, pa ga slobodno moete snimiti kao GIF datoteku sa 16 boja.

Izaberite opciju Save Optimized da biste svoj rad snimili kao animirani GIF.
Izaberite HTML and Images da bi ImageReady generisao HTML kod i optimizovao
pojedinane kadrove. Zatim taj kod dodajte izvornom kodu Web strane i smestite
kadrove animacije u direktorijum sa slikama. Proverite da li animacija radi u vaem
itau Weba, a zatim - po mogustvu - i u drugim itaima da biste se uverili da e
je videti svi posetioci.
 405

Ukoliko nameravate da se ozbiljno bavite izradom Web strana i HTML-om,

nabavite knjigu Adobe Photoshop Web Design. To je odlian izvor saveta i trikova za
poboljavanje Web lokacija.

Galerija fotografija
Hoete da stavite fotografije na Web stranu? Naravno. I ja to hou, ali te datoteke
mogu da budu ogromne. Zar ne bi bilo bolje da na stranu postavite samo mini-
jaturne verzije tih slika, a da omoguite zainteresovanim posetiocima prezentacije
da ih pritisnu ako ele da ih vide u pravoj veliini? Svakako da bi bilo bolje. Ali, pra-
vljenje svih tih minijaturnih verzija, pa zatim pravljenje strane i povezivanje slika...
sve to lii na naporan posao.
Sreom, postoji i bolji nain. Photoshopova galerija fotografija (Web Photo G a l -
lery) obavlja posao umesto vas. Ponuene postavke se kreu u opsegu od jedno-
stavne strane ispunjene minijaturnim slikama, koje pritiskate da bi se otvorio nov
prozor sa slikom u punoj veliini; sliica rasporeenih u obliku tabele; okvira sa
mogunou premotavanja - do varijacija sa pozadinama ispunjenim arama ili
bojom, ukljuujui i Microsoftovu poznatu kombinaciju plave i sive. Moete i sami
izabrati boje pozadine, teksta i hiperveza. Postoji i format koji simulira projekciju
slajdova menjajui slike svakih deset sekundi. Slika 24.14 prikazuje okvir za dijalog
Web Photo Gallery.
406

Vebaemo izradu jedne stranice sa slikama iz galerije.

Pre nego to ponete, uverite se da su sve slike koje hoete da
ukljuite u jednom direktorijumu. Ako nameravate da ime slike
koristite kao natpis, proverite da li je dobro napisano i uklonite
oznaku tipa datoteke. Izaberite F i l e - A u t o m a t e - W e b Photo
Gallery.
Prva padajua lista, Styles, omoguava da izaberete nain prika
zivanja slika. Izaberite jedan od ponuenih, ranije opisanih sti
lova. Upiite svoju adresu elektronske pote ako elite da se
pojavi kao informacija o osobi za kontakt.
U delu Source Images okvira za dijalog pritisnite dugme Browse
(Windows), odnosno Choose (Mac OS) da biste pronali direktori-
jum sa slikama, i izaberite odredite za snimanje Web strane.
Deo Options omoguava da postavite naslovnu traku, zadate
veliine minijaturnih prikaza i slika, kao i boje teksta i pozadine.
U padajuoj listi izaberite Banner i unesite ime lokacije, kao i
vae ime (nije obavezno). Izaberite font i veliinu teksta. Prika
zana su samo etiri Windowsova, odnosno Macova, sistemska
fonta. Ako pokuate da izmenite HTML kod da biste ubacili sop-
stvene fontove, vrlo je verovatno da ih mnogi posetioci vae Web
lokacije nee imati, pa e se strane prikazati s podrazumevanim
fontovima na njihovim raunarima. Zakljuak: bolje je da se
drite ponuenih fontova.
Iz padajue liste Options izaberite stavku Large Images i podesite
veliinu i kvalitet prikazivanja velikih slika. Moete jo dodati i
ram i odluiti koje informacije treba da idu uz slike.
Zatim iz padajue liste Options izaberite stavku Thumbnails
(slika 24.15), pa zadajte da li ete ukljuiti imena datoteka, nat
pise, okvire itd. Za naslove moete da izaberete font i veliinu, a
za pojedine stilove, na primer Simple i Table, zadajte broj slika u
redovima i kolonama.
Iz liste Options izaberite Custom Colors, pa zadajte boje razliitih
elemenata strane: pozadine, zaglavlja, teksta i hiperveza.
Stavka Security iz liste Options omoguava da uz svaku sliku
dodate napomenu o autorskim pravima ili neki drugi tekst. Kada
podesite sve opcije, pritisnite OK.
 407

Photoshop e sklopiti stranu u skladu sa zadatim parametrima. Kada zavri,

strana e se automatski otvoriti u vaem podrazumevanom itau Weba. Slika 24.16
prikazuje Web stranu koju sam napravila s namerom da bude zakasneli poklon mla-
dencima.
408

Photoshop reda slike abecednim redom. Ako niste zadovoljni veliinom slova,
fontom, bojom pozadine ili bilo kojim dragim parametrom koji ste prethodno pode-
sili, vratite se i promenite ga. U okvira za dijalog File Info (File-File Info), uvaju se
natpisi, naslovi i drage vane informacije. Promene e se automatski primeniti na
vau Web stranu, pod uslovom da ste ih sproveli pre nego to ste poslali stranu na
Web server.

Seenje slike na delove

Nije sasvim lako razumeti princip seenja slike na delove, ali ova tehnika moe da
vam utedi dosta prostora na disku kada shvatite o emu se radi. Jednostavno reeno,
seenjem delite sliku na manje datoteke. Svaki iseak (engl. slice) nezavisna je dato-
teka koja sadri sopstvene parametre optimizacije, palete boja, URL adrese, efekte
ivih dugmadi (aktivnih prelaza) i animirane efekte. Isecima moete poboljati
kvalitet slika kada radite na dokumentima koji sadre vie od jedne vrste slika, ili
tekst i slike. Zahvaljujui isecima moe da izgleda kao da se strane bre uitavaju
zato to svaki iseak postaje vidljiv na ekranu im se uita, pa posetilac ima ta da
gleda dok eka da se uita ostatak slike. Osim toga, iseci omoguavaju da napravite
mapirane slike koje rade korisne stvari kada pritiskate njihove aktivne delove. Na
primer, mogu da vas odvedu na nove strane, da vam prikau uveanu verziju iseka,
ili bilo ta drugo za ta ih programirate.
Iseci se sklapaju u HTML tabeli HTML datoteke dokumenta. Na poetku, doku-
ment standardno predstavlja jedan iseak. I Photoshop i ImageReady automatski
prave dodatne iseke da bi kompletirali tabelu u HTML datoteci.
Iseci se prave povlaenjem alatke Slice. Izaberite je u kutiji sa alatkama pro-
grama ImageReady ili programa Photoshop, ili samo pritisnite taster K da biste je
aktivirali. Nacrtajte okvir za izbor oko oblasti koju seete. Ako napravite rez preko
sredine slike, standardno ete dobiti tri iseka: onaj koji ste napravili, jedan iznad i
jedan ispod reza. Iseci koje sami napravite zovu se korisniki iseci (engl. user-slices),
dok su iseci koje napravi Photoshop - autoiseci (engl. auto-slices). Ako postavite
iseak preko sredine slike, Photoshop e postaviti autoiseke iznad i ispod njega.
Iseci mogu da budu vertikalni i horizontalni. Podiseci nastaju kada preklopite dva
ili vie korisnikih iseaka. Na slici 24.17 prikazana je iseena fotografija.

Priprema teksta za Web

HTML standardi za Web ukljuuju i nekoliko vrsta i veliina fontova, neke za naslove,
neke za tekst, a neke za isticanje. Meutim, niste ogranieni samo na ono to nudi
HTML. Ako elite namenski dizajniran naslov za svoju stranicu, napravite ga u Photo-
shopu, korienjem ispunjenih slova, filtara, senki, odsjaja i ostalih specijalnih efe-
kata. Obreite ga sasvim uz slova i snimite u formatu GIF ili JPEG. N a slici 24.18
prikazan je naslov koji sam napravila za svoju Web prezentaciju. Komprimovana
datoteka ima samo 6,3 KB.
 409

Datoteku moete prevesti u format JPEG, PNG ili GIF. Dobra stvar u vezi s tekstom
jeste to to se on najee, mada ne uvek, postavlja na belu pozadinu. Ako to vai za
vau Web stranu, ne morate da se gnjavite sa izvoenjem providne GIF89a slike.
Samo se uverite da je pozadina bela i snimite sliku kao obinu GIF datoteku.

Slanje slika elektronskom potom

Kad ve imate sve te sjajne slike, sigurno elite da ih podelite s prijateljima, zar ne?
To moete uraditi na nekoliko naina. Moete ih poslati kao priloge uz elektronsku
potu, ba kao to biste u pismo ubacili nekoliko fotografija. Druga mogunost je da
ih postavite na forum, ukoliko ste lan nekog foruma ili diskusione grupe na Webu.
Svoju galeriju moete objaviti na sopstvenoj Web lokaciji, ili koristiti uslugu kao to
je Webshots (htpp: / /www.webshots. com), koja vam ustupa prostor za uvanje slika i
omoguava da ih delite s drugima.
410

Da biste fotografiju priloili poruci e-pote, u programu za e-potu pritisnite

dugme Add Attachment ili izaberite odgovarajuu komandu, i pronaite sliku koju
hoete da poaljete. Potu ne moete slati direktno iz Photoshopa. Format fotografije
nije bitan - vano je samo da znate da primalac ima program koji moe da otvori
datu sliku. Format JPEG je uvek dobar jer ga otvaraju svi itai Weba.
Da biste postavili sliku na forum ili korienjem usluge tipa Webshots, sledite
njihova uputstva. U svakom sluaju, obezbedite da slika bude razumne veliine.
Sigurno ne biste eleli da vam neko blokira raunar time to e vam poslati ogromnu
datoteku, pa nemojte ni vi to da radite drugima.
Mnogi korisnici raunara s pravom su podozrivi prema priloenim datotekama
koje nisu traili. Ukoliko elite da vae slike budu viene i dobrodole, aljite ih samo
ljudima koje poznajete, i posebnom porukom ih unapred obavestite da ete im poslati
slike. U suprotnom, vae slike e moda zavriti kao plen nekog filtra za uklanjanje
neeljene pote.

Bre uitavanje strana

Sutina je da ne moete ubrzati uitavanje Web strana - strana e se uitati onoliko
brzo koliko brzo server moe da je poalje i dati raunar da je primi. O b a faktora su
van vae kontrole.
Ipak, moete se pobrinuti da se neto vidi dok se strana uitava. Na primer, neka
se prvo pojavi naslov za dobrodolicu, a zatim i pozadina. Ako na strani postoji slika
koja se sporo uitava, prikaite blok teksta na mestu gde e se kasnije pojaviti slika.
Vreme uitavanja slike delovae mnogo krae ako posetilac ima neto da ita ili da
gleda dok eka.
Neka slike budu to manje ili postavite umanjeni prikaz i hipervezu ka slici u
punoj veliini, tako da posetioci mogu sami da odlue da li e uitavati veliku sliku.
Ukoliko je sadraj slike vaan, dodajte strani i njen tekstualni opis. Ako nauite
HTML, moete koristiti oznaku ALT da biste na mesto slike postavili alternativni
tekst, tj. opis slike. (To je vano i da bi vaa Web strana postala dostupnija korisni-
cima Weba koji imaju oteen vid - a ima ih oko dva miliona.)

Saetak
U poslednjoj lekciji bilo je rei o postavljanju vaih radova na Web. Opisani su for-
mati koje podrava veina itaa Weba i saznali ste kako da izaberete pravi format
za svoje dokumente.
ta dalje? Zavrili ste 24-asovni kurs i o Photoshopu znate mnogo vie nego kada
ste poeli. To ne znai da znate sve, ali imate glavne alatke - svoju matu, kreati-
vnost i osnovno poznavanje Photoshopa. Imate jo mnogo toga da nauite i mnogo
elemenata s kojima treba da eksperimentiete. Koristim Photoshop od kako se poja-
vio, i jo uvek uim nove trikove i tehnike. Moete provesti godine koristei ovaj pro-
gram a da ne isprobate sve to on moe da uradi.
Iznad svega, zabavljajte se!
412
413
414
415
416
417
418
419