1.

POJAM I PREDMET MPP

MPP je posebna, nacionlna grana prava, koja je preteno zasnovana na unutranjim pravnim normama, ali
obuhvata i norme sadrane u meunarodnim sporazumima.
Postoji vie shvatanja o tome ta je predmet MPP-a. Prema jednom shvatanju, predmet ove grane prava su
pravni instituti i pravne norme koje ono obuhvata. Prema drugom shavtanju, predmet MPP-a je reavanje sukoba zakona i
sukoba jurisdikcija u pogledu njihove nadlenosti i primene, a prema treem, privatnopravni odnosi sa stranim elementom
i njihovo pravno regulisanje. Moglo bi se rei da je tree shvatanje najispravnije.
Specifinost ove grane prava je to to su njen predmet svi privatnopravni odnosi koji se prouavaju i u drugim
granama prava, asli samo u sluaju kada u sebi sadre strani element. Pored odnosa sa stranim elementom, u predmet
ove grane prava spada i sudska nadlenost za reevanje sporova iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, kao i
priznanje i izvrenje sudskih odluka donetih u ovakvim sporovima.
Specifinost normi koje ureuju ovu oblast je u tome to one najee ne reguliu nepostedno i konano neki
privatnopravni odnos, nego najee samo odreuju pravo ili sud neke zemlje, koji e taj odnos konano razreiti.

2. NAINI REGULISANJA U MPP

Postoji nekoliko naina regulisanja u MPP-u.

Posredno ili koliziono regulisanje je uobiajeno za ovu granu prava. Ono se sastoji u tome da se pravnom
normom regulie i odreuje pravo neke zemlje ijom primenom se meritorno i konano regulie odreeno privatnopravni
odnos. Naziva se koliziono jer regulie sukob prava dve ili vie zainteresovanih drava koje pretenduju da reguliu
odreenji privatnopravni odnos sa stranim elementom.
Neposredno regulisanje je direktno regulisanje privatnopravnog odnosa sa stranim elementom. Ovakav nain
regulisanja primenjuje se najee kod viestranih meunarodnih konvencija kojima se meritorno reguliu neki
privatnopravni odnosi sa stranim elementom.
Nacionalno regulisanje vri se kroz donoenje odgovarajuih nacionalnih propisa, najee zakona. Drave su
u tom pogledu suverene i samostalne, ali ipak moraju voditi rauna da regulisanje bude uvaavano i od strane drugih
drava da bi moglo da proizvede dejstva i u drugim dravama.
Meunarodno regulisanje vri se kroz meudravne sporazume. Drave na taj nain ustanovljavaju posebne
pravne reime koji se primenjuju izmeu njih, a odnose se na privatnopravne odnose sa stranim elementom u kojima
uestvuju njihovi dravljani ili pravna lica. Ovi meudravni ugovori imaju prednost u primeni u odnosu na nacionalno
zakonodavstvo.

3. IZVORI MPP (unutranji izvori, meunarodni izvori, hijerarhija izvora prava, pravna praznina)

Kao i u drugim granama prava, i u meunarodnom privatnom pravu postoje dve vrste izvora - unutranji i
meunarodni izvori.
Osnovni unutranji izvor MPP-a je Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim
odnosima. Njime je ureena materija sukoba zakona i sukoba jurisdikcija. Meutim, ova materija ureena je i drugim
zakonima, kao to su: z. o parninom postupku, z. o izvrnom postupku, z. o osnovama svojinsko pravnih odnosa, z. o
autorskim i srodnim pravima, zakon o dravljanstvu itd.
Meunarodne izvore ine ratifikovani bilateralni i multilateralni ugovori, a sud je duan da zna za postojanje tih
ugovora, kao i za njihovu sadrinu, jer oni predstavljaju sastavni deo unutranjeg pravnog poretka, pa su sudovi duni da
ih primenjuju. U pogledu njih vai pretpostavka da sud poznaje pravo (iura novit curia). To znai da je sud duan da zna
za postojanje meunarodnih ugovora koji su na snazi u naoj zemlji, a isto tako, duan je da poznaje njihovu sadrinu i
primeni ih kada su za to ispunjeni potrebni uslovi.
U MPP-u hijerarhija izvora predstavlja, u stvari, reavanje pitanja koji od vie propisa koji ureuju materiju MPP-
a traba da bude primenjen na konkretni odnos ili pitanje koje se regulie. Prema odredbama Ustava, najvii akt u naoj
zemlji predstavlja ustav. Svi ostali zakoni i drugi opti akti, kao i meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa
ustavom. Kada je re o odnosu zakona i drugih optih akata sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ustav prednost
daje ovim drugim. Ako je ista materija ureena bilateralnim i multilateralnim konvencijama, pradnost u primeni imaju
bilateralne.
Zakon o MPP-u je opti zakon u odnosu na ostale zakone koji urauju neka pitanja iz ove oblasti, to znai da se
njegove odredbe nee primenjivati, ako su odnosi o kojima je re regulisani nekim drugim zakonom ili meunarodnim
ugovorom.

PRAVNA PRAZNINA postoji u situaciji kada odreeni drutveni odnos, koji treba da bude pravno ureen, nije
ureen pravnom normom. U ovoj materiji se prilikom popunjavanja praznina koriste se sledea naela:
- naelo bliske veze - znai da za svaki pravni dnos treba utvrditi sa kojom dravom je u najblioj vezi i da pravu te
drave treba prepustiti ureenje datog odnosa.

1
- naelo in favorem negotii - primenjuje se ono pravo koje odrava na snazi pravni posao ili pravni odnos, a ne ono po
kojem bi taj pravni odnos ili pravni posao postao nitav.
- naelo zatite slabije strane - npr kod odnosa izmeu roditelja i deteta, ukoliko je nemogue doi do zajednikog
prava, primenie se pravo deteta.
- naelo izbegavanja diskriminacije po polu - znai da se domai zakonodavac nikada ne opredeljuje za neko pravo
zato to je u blioj vezi sa mukarcem ili enom.

4. POJAM I ELEMENTI ODNOSA SA STRANIM ELEMENTOM

Strani element znai da je pravni odnos vezan za dve ili vie drava, a to znai da taj odnos nije u domenu
unutranjeg prava, ve potpada pod meunarodnoprivatno pravo. On se moe pojavitiu raznim elementima nekog
privatnopravnog odnosa.
U subjektu privatnopravnog odnosa strani elemnt se pojavljuje kroz dravljanstvo, nacionalnost, domicil, redovno
boravite, sedite.
U pravima i obavezama pojavljuje se kroz mesto zakljuenja pravnog posla, mesto nastanka i mesto izvrenja
prava i obaveza.
U objektu se strani element izraava kroz mesto nalaenja stvari i kroz nacionalnu pripadnost osnovnih
sredstava pevoza.
Strani element moe se pojaviti kod svakog privanopravnog odnosa. Tako npr. u sluaju nasledstva moe se
desiti da je umrli dravljanin jene zemlje, da je imao domicil u drugoj zemlji, da su naslednici dravljani drugih drava, da
je testament sastavljen u nekoj treoj dravi itd. Ovde se, dakle, pojavljuje vie stranih elemenata, pa je nasleivanje
vezano za vie zemalja, a norme MPP-a su tu da ree pitanje koje od prava svih ovih drava e biti nadleno da regulie
nasleivanje u ovovm sluaju.

5. KOLIZIONA NORMA

Koliziona norma je norma koja odreuje pravo koje treba da regulie privatnopravni odnos sa stranim elementom
ili sud koji e reiti spor iz takvog odnosa. Koliziona norma ima tri elementa: predmet, nadlenost prava ili suda i element
vezivanja.
Predmet kolizione norme je odreeni privatnopravni odnos za koji se odreuje nadleno pravo. Tako predmet
moe biti: brani odnos, ugovorni odnos, usvojenje, imovinski odnos itd.
Nadleno pravo je pravo neke drave koje treba da se primeni. Ono obuhvata kako njegova materajalna i
koliziona pravila.
Element vezivanja je element kolizione norme pomou koga se pravni odnos vezuje za odreeno pravo, koje
treba da ga regulie. U praksi se danas kao elementi vezivanja koriste: dravljanstvo, domicil, redovno boravite, sedite,
mesto zakljuenja pravnog posla, mesto izvrenja obaveze itd.
Prema predmetu, kolizione norme se dele na statusne, porodine, nasledne, stvarnopravne, obligacione.
Prema elementima vezivanja kolizione norme mogu se podeliti na:
I) Jednostrane - koje odreuju kada e se primeniti domae pravo (npr. za pravnu i poslovnu sposobnost Francuza
nadleno je francusko pravo). One su danas retke, jer ne reavaju naelno nadlenost nekog prava.
Dvostrane - koje naelno reguliu pitanje odreivanja nadlenog prava (za pravnu i poslovnu sposobnost nekog lica
nadleno je pravo iji je on dravljanin).
II) Proste - norme koje imaju samo jedan element vezivanja.
Sloene - sadre dva ili vie elemenata vezivanja. One se mogu podeliti na alternativne, kumulativne i supsidijarne.
III) Dispozitivne - su one kod kojih subjekti u pravnom odnosu mogu da biraju nadleno pravo. One uglavnom postoje kod
ugovornih odnosa.
Imperativne - one kod kojih, prilikom njihove primene, mora da se postupa u skladu sa elementima vezivanja koji su
u njima sadrani.

6. ELEMENTI VEZIVANJA

Elementi vezivanja imaju ulogu da privatnopravni odnos veu za odreeno pravo, koje kao nadleno treba da ga
regulie. Naziva se i odluujua injenica, jer se njome izmeu vie oblika stranih elemenata koji se pojave u pravnom
odnosu samo to elementu daje odluujui znaaj u odreivanju nadlenog prava.
Element vezivanja koji se koristi u nekoj normi izraava opredeljenje odreene zemlje da preko njega podvrgnu
odreeni privatnopravni odnos sa stranim elementom pod odreeno pravo, koje e ga regulisati. Upotreba razliitih
elemenata vezivanja za iste privatnopravne odnose sa stranim elementom je karakteristika meunarodnog privatnog
prava.
Elementi vezivanja mogu biti: dravljanstvo, domicil, redovno boravite i boravite, nacionalnost broda i
vazduhoplova, mesto nalaenja stvari, autonomija volje stranaka, mesto zakljuenja, mesto izvrenja, najblia veza,
mesto suda.
2
 Svaka drava, u zavisnosti od svojih interesa, odluuje koju je taku vezivanja obuhvatiti kolizionom normom.
Tako se npr. neke drave odluuju da preko dravljanstva, kao take vezivanja, odrede nadleno pravo za statusne
odnose ili naleivanje, dok se druge opredeljuju za domicil kao taku vezivanja za odreivanje nadlenog prava u tim
odnosima.

7. DRAVLJANSTVO (pojam i znaaj)

Dravljanstvo je pravni odnos izmeu jednog fizikog lica i jedne drave, na osnovu koga su mu u toj dravi
formalno-pravno dostupna sva graanska, politika i ekonomsko-socijalna prava. Ova veza takoe predstavlja i osnov za
obaveze koje ta drava predvidi za svoje dravljane.
Koga e jedna drava smatrati svojim dravljaninom svaka drava ureuje suvereno. U MPP-u dravljanstvo je
znaajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnog poloaja stranaca, kada je potrebno da se utvrdi ne samo da li je
jedno lice domai ili strani dravljanin, nego, kada je stranac, ije je drave dravljanin.
Po pravilu, dravljanstvo se regulie posebnim zakonom o dravljanstvu. Takav sluaj je i u naoj zemlji, u kojoj je
2004. godine usvojen Zakon o dravljanstvu.
Dravljanstvo je znaajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnog poloaja stranca, kada je potrebno utvrditi da
li je neko lice stranac ili domai dravljanin, a kada je stranac, potrebno je utvrditi i to ije je drave dravljanin.

8. DOKAZIVANJE DRAVLJANSTVA

Svaka drava suvereno odreuje naine dokazivanja svog dravljanstva. Tako se u nekim sluajevima
dravljanstvo mora dokazati sertifikatom o dravljanstvu, a u drugim izvodom iz matine knjige, slubenog lista itd. Ono se
po pravilu dokazuje nekom javnom ispravom, a u inostranstvu i putnim ispravama.
Inostrana javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo mora biti legalizovana, osim kada se dokazuje pasoem.
Ispunjenje uslova reciprociteta je potrebno da bi javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo imala dokaznu snagu.
Za lica koja ne mogu da dokau svoje dravljanstvo moe postojati prezumpcija dravljanstva, a svaka drava
odreuje uslove pod kojima e neko lice smatrati svojim dravljaninom, kada ono ne moe verodostojnim ispravama da
dokae da je njen dravljanin. Takva pretpostavka je oboriva i ostaje na snazi sve dok se ne dokae da takvo lice ima
strano dravljanstvo ili da se ve pozivalo na neko strano dravljanstvo.

9. LICA BEZ DRAVLJANSTVA

Lica koja nemaju dravljanstvo nijedne zemlje nazivaju se apatridi. Dva su osnovna razloga zbog kojih nastaju
apatridi.
Prvi je taj, to zbog razliitih osnovnih naina sticanja dravljanstva neko lice prilikom roenja ne stekne
dravljanstvo nijedne zemlje. Do ovoga dolazi kada se dete rodi u dravi koja prihvata sistem ius sanguinis od roditelja
dravljana zemlje koja prihvata sistem ius soli.
Drugi razlog je to nekom licu moe prestati dravljanstvo jedne zemlje, a da pritom ne stekne dravljanstvo
druge. To se najee deava kod oduzimanja ili gubitka dravljanstva.
Apatridi nisu poeljna kategorija u meunarodnim odnosima, pa drave preduzimaju mere da izbegnu nastanak
apatrida, kako u okviru nacionalnih zakona, tako i u dvostranim meunarodnim ugovorima o pravnoj pomoi i drugim
meunarodnim ugovorima.

10. LICA SA VIE DRAVLJANSTAVA

Usled razliitih naina sticanja dravljanstva u pojedinim zemljama, dolazi do pojave da jedno fiziko lice ima dva
ili vie dravljanstava. Drugi razlog takvoj pojavi je u razliitim dopunskim nainima sticanja dravljanstva, koji ne
zahtevaju uvek da je prestalo ranije dravljanstvo kada se stie novo.
Lica koja imaju vie dravljanstava imaju viestruka prava i obaveze, koje mogu biti kontradiktorne i dovesti do
problema kako u unutranjim, tako i u meunarodnim odnosima. Zbog toga je pojava lica sa vie dravljanstava
nepoeljna.
Mogue su dve situacije prilikom odreivanja ijim e dravljaninom jedna zemlja smatrati lice koje ima vie
dravljanstava. Prva, kada se pitanje postavi u zemlji ije dravljanstvo je jedno od dravljanstava koje to lice ima.
Opteprihvaeno pravilo je da se u tom sluaju ovo lice smatra dravljaninom te zemlje. Druga situacija postoji ako se lice
sa vie dravljanstava pojavi u dravi ije dravljanstvo nema. U ovom sluaju neke zemlje prihvataju kriterijum domicila,
pa uzimaju da to lice ima dravljanstvo one zemlje u kojoj ima domicil. Druge zemlje kao kriterijum uzimaju efektivno
dravljanstvo, kada se u svakom sluaju posebno ispituje, na osnovu niza faktikih okolnosti, koje e se dravljanstvo
takvom licu priznati.
Na ZMPP kao kriterijum predvia prebivalite, Zakon o dravljanstvu predvia da se dravljanin Srbije, koji ima i
neko strano dravljanstvo smatra dravljaninom Srbije kada se nalazi na njenoj teritoriji.

3
11. DRAVLJANSTVO KAO TAKA VEZIVANJA

Dravljanstvo kao taka vezivanja javlja se u statusnim, porodinim i naslednim odnosima sa stranim elementom.
Prvi put je keo element vezivanja predvieno u francuskom Code Civile.
Lini status fizikog lica obuhvata nastanak i prestanak pravne i poslovne sposobnosti, proglaenje nestalog lica
za umrlo, pravo na ime. Za lini status nae pravo predvia dravljanstvo kao element vezivanja, ali kao izuzetak predvia
da je lice koje nema poslovnu sposobnost po pravu drave iji je dravljanin, poslovno sposobno, ako ima poslovnu
sposobnost po pravu mesta gde je obaveza nastala. Ovaj izuzetak se ne odnosi na porodine i nasledne odnose.
Kada je re o porodinim odnosima (brak i brani odnosi, odnosi roditelja i dece, izdravanje srodnika,
pozakonjenje i usvojenje), postoje razliita reenja u pojedinim dravama za porodine odnose lica razliitim
dravljanstvom. Kada su lica istog dravljanstva, primenjuje se pravo drve iji su oni dravljani, dok neke zemlje
predviaju kumulativno i svoje pravo kao lex fori.
Nae pravo predvia dravljanstvo kao element vezivanja za sve ove odnose sa stranim elementom. Pri tom, kada su u
pitanju lica sa istim dravljanstvom primenjuje se pravo drave iji su oni dravljani, a ukoliko su lica razliitog
dravljanstva, reenja su razliita za pojedine odnose. Pa tako kod uslova za zakljuenje braka, razvod braka i usvojenje
predvia se kumulativna primena prava drava iji su dravljani lica o kojima je re. Za materijalne uslove za zakljuenje
braka predvia se jo i kumulativna primena naeg prava (lex fori) za apsolutne brane smetnje. Za dejstva braka, dejstva
usvojenja i odnose izmeu roditelja i dece, kao supsidijarni element, ZMPP predvia zajedniki domicil.
Za nasleivanje sa stranim elementom dravljanstvo je element vezivanja, kako u sluaju nasleivanja cele
zaostavtine, tako i u sluaju nasleivanja samo pokretne zaostavtine.
Drave koje prihvataju dravljanstvo kao element vezivanja za odreivanje nadlenog prava, usvajaju ga i za
utvrivanje sudske nadlenosti u statusnim i naslednim odnosima sa stranim elementom.

12. NACIONALNOST PRAVNIH LICA (pojam, znaaj, utvrivanje)

Nacionalnost pravnog lica predstavlja vezanost jednog pravnog lica za jednu zemlju, na osnovu ijeg prava je ono
osnovano i u kojoj su mu priznata sva prava i pogodnosti koje se daju domaim pravnim licima.
Po pravilu, svako pravno lice ima nacionalnost jedne drave, ali ima i onih koja imaju nacionalnost dve ili vie
zemalja, kada se u svakoj od njih smatraju pravnim licem te zemlje. Osim toga, postoje i meunarodna pravna lica, koja
nemaju nacionalnost nijedne zemlje, jer su srvorena meudravnim ugovorom, kojim je odreena njihova pravna i
poslovna sposobnost, organizacija i nain prestanka.
Svaka drava samostalno odreuje koja lica e smatrati svojim, a koja stranim licima. Postoje dva osnovna
kriterijuma za utvrivanje nacionalnosti pravnih lica - prema mestu osnivanja i registracije ili prema seditu pravnog lica.
Smatra se da je sedite pravnog lica u onoj zemlji u kojoj se nalazi glavna uprava pravnog lica.
Na ZMPP za nacionalnost pravnog lica upotrebljava izraz pripadnost pravnog lica. Kao kriterijum za odreivanje
pripadnosti prihvaeno je mesto osnivanja, to znai da sva pravna lica osnovana po naem pravu imaju pripadnost nae
zemlje. Kada je re o stranim pravnim licima (osnovanim u inostranstvu), njihova pripadnost se odreuje prema njihovom
seditu.

13. NACIONALNOST PRAVNIH LICA KAO TAKA VEZIVANJA

Domaa pravna lica obino uivaju vie prava i u veem obimu nego strana pravna lica. Zato strana pravna lica
koja ele da trajnije posluju na teritoriji neke zemlje, u njoj osnivaju pravno lice, koje se onda smatra domaim i uiva sva
prava. Meutim, ni pravni poloaj svih stranih lica u jednoj zemlji nije uvek isti i esto zavisi od reciprociteta, najee
predvienog u dvostanim ili viestranim meunarodnim ugovorima.
Nacionalnost pravnih lica je u svim zemljama prihvaen element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za
status i statusna pitanja pravnog lica, od kojih su najvaniji nastanak i prestanak pravnog lica, pravna i poslovna
sposobnost, granice odgovornosti za preuzete obaveze. I ovde postoji izuzetak kao kod fizikih lica, pa se kao elemnt
vezivanja primenjuje mesto gde je obaveza preduzeta, ako pravno lice nije bilo poslovno sposobno po pravu drave iju
nacionalnost ima.
Nadlenost domaeg ili stranog suda odreuje se prema nacionalnosti pravnog lica kada je re o likvidaciji
pravnog lica, pa e se uslovi i postupak likvidacije obaviti po pravu suda za koji se utvrdi da je nadlean za likvidaciju.

14. DOMICIL (pojam, znaaj i vrste)

Za fiziko lice domicil je centar ivotnih aktivnosti koje ono ima u jednoj dravi. Pravna lica umesto domicila imaju
sedite. U naem pravu umesto ovog pojma upotrebljava se pojam prebivalite. Tri su osnovne vrste domicila:
Voljni domicil ima lice koje je trajno nastanjeno u jednoj zemlji i ima nameru da u njoj stalno ivi. U mnogim
zemljama postoje posebni uslovi koji se moraju ispuniti da bi lice steklo domicil i to su najee: odobrenje nadlenog
dravnog organa, pismena izjava o nameri zasnivanja domicila, boravak odreeno vreme u toj zemlji itd. Danas je est

4
sluaj da jedno lice ima domicil u dve ili vie zemalja. To je mogue jer se ne trai da jedno lice, da bi steklo novi domicil,
prestane da ima raniji domicil, ali je to nepoeljna pojava, kao i dvostruko dravljanstvo.
Zakonski domicil je zakonom propisan domicil za odreene kategorije lica. Tako maloletnici imaju doicil u zemlji
u kojoj je domicil oca, majke ili zajedniki domicil roditelja; diplomatski predtavnici imaju domicil u zemlji koju predstavljaju,
a ne u onoj gde su akreditovana.
Kvazidomicil je domicil koje neko lice nema u jednoj zemlji, ali popropisima te zemlje moe da ga odredi ili ga
odreuje s ciljem lakeg preduzimanja i obavljanja odreenih pravnih i procesnih radnji.

15. DOMICIL KAO TAKA VEZIVANJA

Domicil je predvien kao element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za lini status, porodine i nasledne
odnose sa stranim elementom. Domicil je bio univerzalno prihvaen kao element vezivanja sve do donoenja Code Civile,
kada je prvi put kao element vezivanja predvieno dravljanstvo. U novije vreme domicil se predvia kao supsidijerni
element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom.
Nae pravo predvia prebivalite kao element vezivanja u raznim situacijama. Ovaj element vezivanja nae pravo
predvia, kao supsidijerni element, za utvrivanje nadlenog prava za ugovornr odnose. Za jednostrane pravne poslove
primarni element vezivanja je prebivalite dunika ili njegovo sedite, kad su u pitanju pravna lica. Za line i zakonske
imovinske odnose branih partnera koji imaju razliita dravljanstva, nadleno pravo odreuje se i prema njihovom
zajednikom prebivalitu.
U svim zemljama, domicil je predvien kao taka vezivanja za odreivanje opte meunarodne sudske nadlenosti. Sud
drave u kojoj se nalazi prebivalite tuenog, nadlean je kao opti forum za sve sporove iz privatnopravnih odnosa sa
stranim elementom, osim onih za koje je predviena iskljuiva nadlenost ili primarna nadlenost. Opti forum za pravna
lica odreuje se prema seditu tuenog pravnog lica.

16. NACIONALNOST OSNOVNIH SREDSTAVA PREVOZA (broda i vazuhoplova)

Brodovi i vazduhoplovi imaju poseban znaaj u meunarodnom saobraaju i u meunarodnom privatnom pravu
predstavljaju posebnu kategoriju stvari. Njihovo mesto nalaenja nije mogue uvek lako utvrditi, a naroito kada se nalaze
na slobodim morima ili slobodnom vazdunom prostoru, koji nisu na teritoriji nijedne zemlje.
Ova prevozna sredstva stiu nacionalnost one zemlje u ije registre su upisani, a za sticanje nacionalnosti upis u
registar ima konstitutivni znaaj. Danas je opteprihvaeno da nijedan brod ili vazduhoplov ne moe da uestvuje u
meunarodnom saobraaju, ako nema nacionalnost neke drave, i to bez obzira da li se kree u teritorijalnom ili
slobodnom moru, odnosnovazdunom prostoru.
Svaka drava samostalno utvruje uslove za upis u registre. Posebno znaajan je uslov koji se odnosi na
vlasnitvo broda ili vazduhoplova. Postoje tri osnovna sistema u pogledu ovog uslova. Po prvom sistemu nacionalnost
mogu stei samo brodovi i vazduhoplovi koji su u svojini fizikih i pravnih lica koji su njeni dravljani. Po drugom, mogu biti
upisani u domai registar ako su u odreenom procentu u svojini fizikih ili pravnih lica, a po treem sistemu, koji danas
prihvata mali broj zemalja, ne postavlja se nikakav uslov prilikom upisa u pogledu svojine, tako da brodovi koji su u svojini
stranaca mogu da stiu njihovu nacionalnost. Kada se upie u registar brod ili vazduhoplov dobija dokumente koji mu
slue kao dokaz da ima nacionalnost zemlje u iji je registar upisan i ima pravo da istakne zastavu te zemlje. Svoju
nacionalnu pripadnost brod dokazuje brodskim ispravama koje izdaje nadleni organ zemlje u kojoj je brod registrovan.

17. NACIONALNOST OSNOVNIH SREDSTAVA PREVOZA KAO TAKA VEZIVANJA

Nacionalnost broda i vazduhoplova je znaajna za uivanje odreenih prava, pogodnosti i olakica koje se
priznaju brodu, odnosno vazduhoplovu. Tako na primer, pravo na badarenje, kabotau i na ribolov u obalnom moru imaju
samo domai brodovi.
Kao element vezivanja nacionalnost broda i vazduhoplova je opteprihvaena u svim zemljama za odreivanje
prava nadlenog za stvarnopravne odnose iji je predmet registrovani brod, odnosno vazduhoplov. To su, pre svega,
svojina i hipoteka na brodu ili vazduhoplovu. Nacionalnost broda je element vezivanja i za odreivanje nadlenog prava
za naknadu tete u sluaju sudara brodova (vazduhoplova) na otvorenom moru. Ovaj element vezivanja predvia se u
nekim zemljama kao supsidijerni za odreivanje nadlenog prava za ugovor o meunarodnom pomorskom odnosno
vazdunom prevozu.
Nacionalnost broda je element vezivanja za odreivanje nadlenog suda za sporove iz stvarnopravnih odnosa iji
su predmet brod ili vazduhoplov. Razlog tome je u najveoj meri to to se stvarna prava na ovim sredstvima prevoza
mogu konstituisati samo upisom takvih prava u registar koji se vodi u onoj zemlji iju nacionalnost ima brod ili
vazduhoplov.
Koliziono pravilo koje prihvata nacionalnost broda kao element vezivanja na latinskom glasi lex banderae (pravo
zastave broda)

5
18. MESTO NALAENJA STVARI KAO TAKA VEZIVANJA

Mesto nalaenja stvari je cinjenica koja se u najveem broju sluajeva lako utvruje. Meutim, ima stvari za koje
nije lako utvrditi gde se nalaze u pravno relevantno vreme, pa postoji fikcija njihovog nalaenja. Tako, npr. za stvar koja se
prevozi izmeu raznih zemalja, u naem MPP-u postoji fikcija da se nalazi u mestu odredita, tj. u mestu u koje je poslata.
Mesto nalaenja stvari je opteprihvaeni element vezivanja za odreivanje prava nadlenog za stvarnopravne
odnose iji su predmet nepokretnosti, to je posledica znaaja koji nepokretnosti imaju za svaku zemlju, kao i posebnog
pravnog reima koji je u svakoj zemlji ustanovljen za stvarna prava na nepokretnostima. Znaaj ovog elementa vezivanja
u pogledu stvarnih prava na nepokretnostima je takav da se predvia i za formu pravnih poslova iji su predmet
nepokretnosti, a u nekim od zemalja anglosaklonskog prava i za poslovnu sposobnost za sticanje svojine i drugih stvarnih
prava na nepokretnostima. Kada je re o pokretnim stvarima tendencije su takve da se i u pogledu njih sve vie mesto
nalaenja stvari, takoe koristi kao taka vezivanja za odreivanje nadlenog prava.
Na ZMPP, isto tako, za odreivanje nadlenog prava predvia mesto nalaenja stvari, pri emu ne pravi razniku
izmeu nepokretnosti i pokretnih stvari.
Ovaj element vezivanja je opteprihvaen i kada je re o odreivanju nadlenosti suda i to apsolutne, iskljuive
nadlenosti suda za sporove iz stvarnopravnih odnosa iji su predmet nepokretnosti.

19. AUTONOMIJA VOLJE STRANAKA (pojam, vrste, znaaj)

U MPP-u autonomija volje znai pravo i mogunost da se odredi nadleno pravo ili nadleni sud za neki pravni
odnos sa stranim elementom. Autonomija volje najee se izraava kroz sporazum stranaka o izboru nadlenog prava ili
suda za njihov pravni odnos, a taj sporazum moe biti izriit ili preutan.
Izriit sporazum je oigledan, pa ne moe proizvesti neke posebne probleme. Situacija je drugaija sa preutnom
autonomijom volje. Smatra se da preutna autonomija volje postoji kad se na osnovu odreenih okolnosti koje se nalaze u
samom ugovoru zakljuuje koje su pavo stranke izabrale za nadleno. To utvrivanje preutne autonomije volje stranaka
vre sudovi koji prilikom utvrivanja uzimaju u obzir razne okolnosti, kao to su: jezik na kome je ugovor zakljuen,
odreivanje mesta zakljuenja ili izvrenja ugovora, odreivanje nadlenosti nekog suda itd. I nae pravo poznaje obe
vrste autonomije.
Pravi se razlika i izmeu neograniene i ograniene autonomije volje. Neograniena autonomija daje strankama
mogunost da izaberu pravo bilo koje zemlje kao nadleno za regulisanje njihovog odnosa, a ograniena prua
strankama mogunost da odrede nadleno pravo izborom izmeu odreenog broja prava ili pravo koje ima neke veze sa
njihovim pravnim odnosom.
Autonomija volje stranaka je element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim
elementom. Pravo odreeno za nadleno putem autonomije volje stranaka, primenjuje se i ragulie samo sadrinu
ugovornog odnosa, ali ne sposobnost stranaka za zakljuenje ugovora, formu ugovora i stvarnopravna dejstva ugovora.
Ugovorne strane mogu da odrede primenu dva ili vie prava za pojedine delove ugovora. esto se predvia da je za
izvrenje ugovora nadleno pravo drave u kojoj e se ugovor izvriti.
Iako je autonomija volje opteprihvaeni element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose
sa stranim elementom, ipak postoje neka odstupanja. U pogledu predmeta ugovora, odstupanja postoje kada su njegov
predmet nepokretnosti (tada se primenjuje kao element vezivanja mesto nalaenja stvari) i kada su predmet izvesna
sredstva prevoza, po pravilu brodovi i vazduhoplovi (primenjuje se njihova nacionalnost).
Autonomija volje stranke je element vezivanja za odreivanje nadlenog suda i to za sve sporove za koje nije predviena
iskljuva sudska nadlenost ili primarna nadlenost posebnog suda.

20. SUPSIDIJARNE TAKE VEZIVANJA ZA SADRINU UGOVORNIH ODNOSA

Mesto zakljuenja ugovora ranije je bilo iroko prihvaeno kao supsidijerni element za odreivanje nadlenog
prava za sadrinu ugovora, ali se u poslednje vreme naputa.
Sve zemlje predviaju da nadleno pravo za sadrinu ugovora ugovorne strane mogu da izaberu svojom voljom.
Meutim, postavlja se pitanje koje pravo e biti nadleno u sluaju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadleno pravo. U
tom pogledu reenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kao supsidijerni elemnti vezivanja javljaju: mesto
zakljuenja ugovora, mesto izvrenja ugovora, domicil ili sedite jedne ugovorne strane, najblia veza.
Nae pravo predvia autonomiju volje ugovornih strana kao primarni element vezivanja za odreivanje nadlenog
prava za sadrinu ugovora sastranim elementom. Ukoliko nadleno pravo nije izabrano, kao supsidijerni element predvia
se sedite jedne strane u ugovoru, i to sedite koje je ta ugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. U Zakonu o
MPP predvieno je 18 ugovora kod kojih su odreena ova sedita. Za sve ostale ugovore nadleno pravo odreuje se
prema mestu gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite (sedite) ponudioca. Za ugovore koji se odnose na
nepokretnosti, iskljuivo je nadleno pravo drave na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, to znai da je za ove ugovore
autonomija volje stranaka iskljuena. Za potraivanje iz ugovora o radu nadleno je pravo drave u kojoj se rad obavlja ili
je obavljen.
21. PRAVILO locus regit actum (mesto zakljuenja) KAO TAKA VEZIVANJA
6
 Mesto zakljuenja je po pravilu faktika okolnost, koja se u svakom konkretnom sluaju dokazuje. Nekada je
jednostavno utvrditi mesto zakljuenja pravnog posla, kao u sluaju kada je u pismenu kojim se posao zakljuuje,
naznaeno mesto zakljuenja. Meutim, postoje i situacije u kojima nije lako utvrditi mesto zakljuenja pravnog posla, kao
npr. kad se pravni posao zakljui izmeu odsutnih lica, to je danas est sluaj, naroito kod medjunarodnih trgovinskih
ugovora.
Postoje tri teorije koje daju odgovor na pitanje koje e se mesto uzeti kao mesto zakljuenja: teorija odailjanja,
teorija prijema i teorija saznanja prihvata ponude, pa u tom sluaju svaka drava odluuje o mestu zakljuenja shodno
tome za koju se od ovih teorija opredelila.
Kao taka vezivanja, mesto nalaenja javlja se u vie situacija. Nadleno pravo za formu pravnog posla odreuje
se prema mestu njegovog zakljuenja. Pitanje forme je jako bitno, jer je njeno potovanje uslov punovanosti pravnog
zakljuenog posla. Neke zemlje dozvoljavaju autonomiju volje, tako da strane u pravnom poslu mogu da izaberu pravo
nadleno za njegovu formu.
Ovaj element vezivanja nekada je bio iroko prihvaen kao supsidijarni element za odreivanje nadlenog prava
za sadrinu ugovora, ali se u poslednje vreme naputa. Neke drave ga, meutim, zadravaju kao krajnji element
vezivanja ako drugi usvojeni elementi vezivanja ne omogue odreivanje nadlenog prava, kao npr. poljsko, eko
portugalsko pravo.

22. ZNAAJ I ULOGA lex fori

Lex fori ili mesto suda oznaava sud zemlje pred kojim se regulie pravni odnos sa stranim elementom. Ovim
pojmom su ujedno obuhvaeni i drugi dravni organi pred kojima nastaje neki privatnopravni odnos sa stranim
elementom.
Brojne su i znaajne situacije u kojima se koristi ovaj element. Pravo Lex fori primenjuje se u materiji pravnog
poloaja stranaca, kako bi se utvrdilo iji je dravljanin, a u sluaju pravnih lica, iju nacionalnost ima. Takoe, ovaj
element vezivanja koristi se za odreivanje nadlenog procesnog prava, jer sud svake zemlje uvek primenjuje svoja
pravila postupka, a isto vai i za postupke drugih organa koji reguliu privatnopravne odnose sa stranim elamentom.
Izuzetak predstavlja samo pruanje pravne pomoi, gde je mogue da sud zamoljene drave izvri odreenu procesnu
radnju na nain koji odredi inostrani sud u svojoj zamolnici, ali samo ukoliko to nije protivno javnom poretku zamoljene
drave.
U nekim dravama je pravo drave suda primarni element vezivanja za pojedine pravne odnose, pa se npr. kod
porodinih odnosa lica razliitog dravljanstva pravo suda predvia kao jedini ili kumulativni element vezivanja, a kod
forme testamenta i graanskih delikata kao kumulativni element vezivanja. U nekim dravama pravo suda se predvia
kao supsidijarni element vezivanja za pojedine porodine i ugovorne odnose sa stranim elementom.

23. TAKE VEZIVANJA ZA GRAANSKOPRAVNE DELIKTE

Osnovni element vezivanja koji se koristi za odreivaje nadlenog prava za graanskopravne delikte je mesto
izvrenja delikta. U nekim dravama ovaj element vezivanja je predvien kao jedini, a u drugim kao kumulativni ili
alternativni element vezivanja. Kada je kao taka vezivanja predvieno mesto izvrenja, u nekim zemljama uzima se u
obzir, kako mesto gde je protivpravna radnja nastupila, tako i mesto gde su nastupile tetne posledice. To dovodi do
konkurencije prava dve drave, kada se mesto izvrenja i mesto nastupanja posledice nalaze u razliitim dravama.
Na ZMPP predvia alternativno primenu prava drave gde je radnja izvrena i prava drave u kojoj je posledica
nastupila, u zavisnosti od toga koje od ta dva prava je povoljnije za oteenog. Za protivpravnost radnje iz koje je teta
nastla, nadleno je i pravo mesta njenog izvrenja i pavo drave gde je posledica nstupila. Dovoljno je da protivpravnost
postoji po nekom od ovih prava.

24. SAZNANJE I DOKAZIVANJE STRANOG PRAVA

Saznavanje stranog prava potrebno je samo onda kadje potrebno da se primeni na odreeni pravni odnos i
odnosi se samo na materijalno pravo, imajui u vidu to da sud uvek primenjuje svoje procesno pravo. Potreba za
saznanjem stranog materijalnog prava nastaje:
- kada koliziona norma upuuje na strano pravo kao nadleno
- kada je potrebno saznati strano pravo zbog primene reciprociteta
- kod priznanja i izvrenja strane sudske odluke
U veini drava ne postoji apsolutna obaveza saznavanja stranog prava. Drave u tom sluaju najee
pribegavaju alternativnom reenju, a to je najee primena domaeg materijalnog prava, pod pretpostavkom da je strano
pravo jednako domaem.
Na ZMPP predvia da se saznanje stranog prava vri na sledei nain:
- sud ili drugi nadleni organ moe da zatrai objanjenje o stranom pravu od organa uprave nadlenog za poslove
pravosua ili
7
- stranke mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava ili druge isprave i tekstove kao dokaz o stranom pravu (npr.
tekstove propisa ili komentare pravnih strunjaka itd.)
Sud moe pribaviti dokaze i preko ministarstva nadlenog za inostrane poslove, diplomatsko-konzularnog
predtavnitva ili sline institucije u dravi ije se pravo treba primeniti kao nadleno strano pravo.
Naa drava je 2002. godine pristupila Evropskoj konvenciji o obavetenjima o stranom pravu, kojom se drave
ugovornice obavezuju da preko posebno imenovanih organa jedna drugoj pruaju obevetenja o svom materijalnom i
procesnom pravu u graanskopravnoj i trgovinskoj oblasti.
Dokazivanje stranog prava vri se javnim ispravama, koje predstavljaju pismena koja izdaje ili potvruje nadleni
dravni organ, zatim certifikatima koje izdaju kontrolne organizacije prilikom vrenja kontrole kvaliteta i koliine robe kod
ugovora o kupovini i prodaji. Strano pravo moe se dokazivati i putem drugih isprava ipismenih dokaza, kao i svedocima.

25. PRIMENA NADLENOG STRANOG PRAVA

Primena nadlenog stranog prava vri se nakon to je sud saznao strano pravo, bilo ex officio, bilo uz pomo
nadlenog dravnog organa ili stranke u postupku.
Poto se strano pravo ne primenjuje kao injenica nego kao pravo, stranke mogu izjavljivati redovne i vanredne
pravne lekove protiv odluka zasnovanih na stranom pravu, kada smatraju da je dolo do pogrene primene stranog prava.

26. ODSTUPANJE OD PRIMENE NADLENOG PRAVA (pojam, znaaj, osnovi i odstupanja)

Zakonska odredba, kojom se sudija ovlauje da ne primeni nadleno pravo kad je oigledno da spor ima samo
daleku vezu sa tim pravom, a mnogo bliu vezu sa nekim drugim pravom, naziva se klauzula odstupanja.
Kolizione norme su norme opteg karaktera i bave se reavanjem uobiajenih, tipinih sluajeva privatno pravnih
odnosa sa stranim elementom. Iz tog razloga moe se dogoditi da u konkretnom sluaju jedan spor bude u slabijoj vezi sa
pravom na koje ukazuje koliziona norma, a u mnogo blioj vezi sa nekim drugim pravom. Tako dolazimo do spornog
pitanja koje pravo u tom sluaju primeniti.
Klauzula odstupanja omoguava sudiji da izvri korekciju domae kolizione norme i primeni pravo sa kojim je
sporni odnos u najblioj vezi.
Dakle, odstupanje od primene domae kolizione norme je mogue samo ako domae pravo predvia ovu
klauzulu. Ovo je noviji institut meunarodnog privatnog prava, od kojeg treba razlikovati odredbe o najblioj vezi koju
pojedini zakoni o MPP propisuju kao kriterijum za odreivanje nadlenog prava.
Pored ove opte klauzule odstupanja postoji i specijalna klauzula odstupanja, koja se od opte razlikuje po tome
to se ne primenjuje za regulisanje kompletne materije sukoba zakona, ve odreenih pravnih oblasti, po pravilu
ugovornih odnosa i vanugovornih obaveza iz protivpravnih radnji.
Nae pravo ne predvia klauzulu odstupanja.

27. MEUNARODNI JAVNI POREDAK

Meunarodni javni poredak je ustanova domeg prava koja odreuje kada e se izuzetno iskljuiti ili ograniiti
primena reenja koje inae treba primeniti na osnovu domae kolizione norme u cilju zatite odreenih vrednosti
domaeg pravnog poretka koje se ne smeju povrediti.
U meunarodnom privatnom pravu javni poredak obuhvata osnovne norme ili pravne vrednosti domaeg pravnog
sistema, koje se u svakom sluaju moraju potovati i zatititi. Sadrane su u razliitim zakonima i drugim propisima kroz
naela i norme javnog poretka. Izmeu naela i normi postoje razlike u dejstvu i nainu zatite javnog poretka. Naela
ukazuju na granice do kojih se moe ii u primeni stranog prava, tako da spreavaju njegovu primenu bez davanja
konkretnog reenja koje pravo umesto stranog treba primeniti. Nasuprot tome, norme propisuju nemogunost primene
redovno nadlenog stranog prava sa konkretnim reenjima koja treba primeniti radi zatite domaeg javnog poretka. Na
oba naina postie se primena domaeg prava, koje ove norme, kao prinudne, propisuju.
Osim toga to je neodreena, sadrina javnog poretka je i promenljiva, jer se tokom vremena menja, s obzirom
na politike, socijalne, ekonomske, moralne i druge uslove. Zavisno od promene vrednosti koje se tite javnim poretkom,
menja se i vrednosno zakljuivanje da li je strano pravo u suprotnosti sa meunarodnim javnim poretkom. Zbog toga
sudije prilikom primene kolizionih normi uvek moraju da vode rauna o vaeem javnom poretku, bez obzira da li je pravni
odnos nastao u vreme prethodno vaeeg javnog poretka.
Meunarodni javni poredak se naroito primenjuje u statusnim i porodinim odnosima.
Klauzula javnog poretka sastoji se u ovlaenju sudije da u konkretnom sluaju ne primeni merodavno strano
pravo, ako bi njegova primena bila protivna vrednostima postojeeg pravnog poretka. Ovakvo ovlaenje se sudiji daje jer
zakonodavac zna da kolizionom normom koju je propisao nee moi da prevazie sve razlike koje postoje izmeu
domaeg prava i drugih pravnih sistema. Ta klauzula u stvari predstavlja pravno sredstvo kojim e zatititi domai pravni
sistem.
Da bi se klauzula mogla primeniti potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi:
- da je nadleno strano pravo
8
 - da je rezultat primene stranog prava nespojiv sa domaim javnim poretkom
- da postoji odreena veza izmeu sluaja i drave suda (najee preko dravljanstva, prebivalita ili redovnog
boravita stranaka)

28. IZIGRAVANJE ZAKONA (fraus legis)

Izigravanje zakona je postupanje po zakonu s namerom da se ostvari svrha koju zakon u stvari zabranjuje ili da
se ostvari svrha koju zakon ne predvia. Ono se realizuje vetakim stvaranjem ili promenom postoeih injenica na
osnovu kojih se odreuje nadleno pavo, pa se tako postie primena nekog drugog prava, a ne onog koje bi bilo nadleno
da do te promene nije dolo. Cilj izigravanja zakona je da subjekti na svoj odnos primene povoljnije pravo od prava ije bi
materijalnopravne norme redovno trebalo da se primene.
Razliiti pravni sistemi sadre razliite kolizione norme, tako da u materiji meunarodnog privatnog prava veoma
esto mogu nastati uslovi za izigravanje zakona. To se najee vri ciljnim unoenjem stranog elementa ili njegovim
promenama radi ostvarenja prava ili nekih interesa koji se po redovnom toku stvari ne bi mogli ostvariti.
Izigravanje zakona moe se sresti u svim oblasima MPP, a najee se takvi sluajevi javljaju u oblasto branih i
porodinih odnosa. Domai sud uvek e voditi rauna o izigravanju normi domaeg prava, ali nema obavezu da vodi
rauna o tome da li je izigrano strano pravo.
Izigravanje zakona moe biti posredno i neposredno. Neposredno izigravanje postie se zloupotrebom normi o
meunarodnoj nadlenosti, a posredno zloupotrebom normi o priznanju i izvrenju stranih odluka.
Elementi izigravanja zakona su: promena injenica, namera izigravanja i predmet izigravanja.
Promena injenca vri se promenom postojeih ili stvaranjem novih injenica, pravno dozvoljenom i voljnom radnjom.
Ona predstavlja objektivni element izigravanja zakona koji dovodi do promene nadlenog prava.
Namera izigravanja zakona je subjektivni element i ona se procenjuje na osnovu izvesih objektivnih kriterijuma. U MPP do
izigravanja zakona najee dolazi zbog:
- mogunosti dobijanja neeg to se prema rednovno nadlenom pravu ne moe dobiti
- nepristajanja na sve posledice promene injenica (npr. neko lice promenom dravljanstva ostvari odreeni cilj, ali nije
spremno da prihvati ostale posledice koje proizilaze iz cinjenice da je promenilo dravljanstvo-npr. da ispunjava odreene
obaveze koje mu novo pravo namee)
-povratka u izigrani pravni sistem
Sankcionisanje izigravanja zakona nije tako iroko prihvaeno kao sankcionisanje povreda meunarodnog javnog
poretka.
Kod neposrednog fraus legis-a posledica se satoji u tome da uinjena promena nee biti uzeta u obzir i sud e
primeniti redovno nadleno pravo. Kod posrednog, posledica se sastoji u uskraivanju priznanja stranoj odluci na koju se
pred domaim sudom poziva lice koje je izvrilo izigravanje.
Na ZMPP predvia samo neposredno izigravanje.

29. UZVRAANJE (renvoi) I UPUIVANJE

Uzvraanje postoji kada koliziona norma domaeg prava pedvia primenu stranog prava, a koliziona norma
stranog prava uzvraa na domae pravo i time ukazuje na primenu polaznog prava.
Do upuivanja dolazi kad koliziona norma stranog prava ne uzvraa na polazno pravo, nego ukazuje na primenu
prava neke tree drave.
Da bi bilo mogue uzvraanje i upuivanje, potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi:
1) da je uzvraanje doputeno
2) da domaa koliziona norma predvia primenu stranog prava koje za isti odnos sadri dvostranu kolizionu normu
3) da postoji razliitost kolizionih normi polaznog i stranog prava u pogledu prihvaenog elementa vezivanja
4) da postoji odgovarajui injenini sklop
Osnovno pitanje kod uzvraanja i upuivanja je koliko daleko treba see lanac upuivanja. O tom pitanju su se u teoriji i
zakonodavstvu su se izdvojila dva stanovita. Prema jednom, ree zastupljenom treba prihvatiti prvo upuivanje
nezavisno od kolizionih normi drave na koju se upuuje. Prema drugom, lanac upuivanja moe biti veoma dug,
meutim, to po pravilu nije sluaj, jer drave ne poznaju toliko razliitih elemenata vezivanja za istu pravnu kategoriju. Do
prekidanja lanca moe doi kad neko od prava na koje se upuuje prihvati da budu primenjene njegove norme, ali do
prekida moe doi i usled zaaanog kruga. U tom sluaju najprihvatljivijia bi bila primena supstancijalnog prava na koje
ukazuje koliziona norma polaznog prava, kao da upuivanja nije ni bilo.
Savremeno pravo uglavnom predvia selektivnu primenu ustanove uzvraanja, tako to se odreuje konkretna
materija u kojoj se uzvraanje iskljuuje. Obino se renvoi iskljuuje kod ugovora i delikata i to zbog toga to je po svojoj
prirodi u suprotnosti sa autonomijom volje koja kod ova dva instituta moe postojati u pogledu izbora merodavnog prava.

30. UZAJAMNOST RECIPROCITET (pojam, znaaj, dokazivanje)

9
 Recipricitet je institut MPP koji drava upotrebljava kako bi obezbedila jednako ili slino pravno regulisanje ili
tretman od strane drugih drava. Uzajamnost se smatra jednim od najvanijih principa MMP jer se njime postie
potovanje principa jednakosti drava.
Najee se javlja u materiji pravnog poloaja stranaca, meunarodne pravne pomoi i izvrenja stranih sudskih i
arbitranih odluka, dok se u materiji sukoba zakona ne primenjuje.
Svaka drava, u skladu sa svojim interesima, odreuje u kojim sluajevima mora da postoji reciprocitet, kao i vstu
reciprociteta. Zbog toga se deava da je uivanje nekog prava stranaca u jednoj zemlji dozvoljeno kao opte pravo, a u
drugoj kao relativno rezervisano, uslovljeno reciprocitetom, i obrnuto.
Postojanje recirociteta utvruje se od strane organa jedne drave u svakom konkretnom sluaju kad se pred njih
ovo pitanje postavi i ono se vri u odnosu na odreenu zemlju. Pa se tako npr. kod meunarodne pravne pomoi
utvrivanje reciprociteta vri u odnosu na zemlju iji organ je uputio zamolnicu ili iji organ je izdao javnu ispravu kojoj
treba priznati dokaznu snagu. Postoje tri osnovna sistema u pogledu utvrivanja i dokazivanja reciprociteta.
Prvi sistem je takav da odgovarajui dravni organ u jednoj zemlji daje jednostranu izjavu o postojanju
reciprociteta u odreenoj materiji sa nekom zemljom, tako da nije potrebno da sud ili drugi organ u svakom konkretnom
sluaju utvruje postojanje reciprociteta.
Prema drugom sistemu sud po slubenoj dunosti treba da utvrdi postojanje reciprociteta. Zemlje koje prihvataju
ovaj sistem esto predviaju tzv. pretpostavljeni reciprocitet, po kome se smatra da reciprocitet postoji dok se suprotno ne
dokae.
Trei sistem predvia da stranka mora da dokae postojanje reciprociteta, a sud ima dunost da oceni dokaze
koja ona podnese.
U naem pravu prihvaen je pretpostavljeni reciprocitet, a kad je potrebno da ga sud ili drugi dravni organi
utvrde, onda se to obavlja po slubenoj dunosti. Osim toga, i strankama moe biti naloeno da dokau postojanje
reciprociteta.

31. VRSTE RECIPROCITETA

Reciprociteta ima vie vrsta, kako po nastanku, tako i po sadrini.

Prema NASTANKU razlikujemo diplomatski, zakonski i faktiki reciprocitet.

Diplomatski reciprocitet nastaje meudravnim ugovorima ili vladinom deklaracijom, u kojima se predvia da e
dravljani jedne drave uivati u drugoj dravi prava navedena u ugovoru ili deklaraciji. Najee se sreu tri klauzule o
nainu na koji se ugovorom ili deklaracijom regulie uivanje ovih prava:
1) klauzula neposredne uzajamnosti kojom se taksativno navode prava koja e dravljani jedne drave uivati u
drugoj dravi ugovornici
2) klauzula izjednaenja sa domaim dravljanima generalno se predvia da e dravljani jedne drave
ugovornice u uivanju prava navedenih u ugovoru biti izjednaeni sa domaim dravljanima u drugoj dravi
ugovornici
3) klauzula najveeg povlaenja predvia da e dravljani jedne drave ugovornice u drugoj dravi ugovornici
uivati prava navedena u ugovoru na nain, pod uslovima i u obimu koji su kao najpovoljniji priznati ili e biti
priznati dravljanima neke tree zemlje
Zakonski reciprocitet je onaj koji predvia da e se strancu priznati neko pravo, postupiti po zamolnici stranog
suda, dati egzekvatura, ako se u zemlji u odnosu na koju se utvruje postojanje reciprociteta zakonom to regulie na isti ili
slian nain.
Faktiki reciprocitet postoji kada se smatra da su uslovi reciprociteta ispunjeni ako strana drava faktiki
postupa na odreeni nain.

Prema SADRINI razlikujemo formalni, materijalni i efektivni reciprocitet.

Formalni reciprocitet postoji kada su stranci izjednaeni sa domaim dravljanima.

Materijalni reciprocitet postoji kad strana drava u odnosu na koju se utvruje reciprocitet pravno regulie
odreeno pravo ili pitanje na isti nain kao i domaa drava. Tako e po ovom reciprocitetu stranac moi da uiva
odreeno pravo samo ako u njegovoj zemlji stranci mogu da uivaju to isto pravo.
Efektivni reciprocitet postoji kad strana drava u odnosu na koju se utvruje reciprocitet pravno regulie
odreeno pravo ili pitanje i postupa na identian nain kao i domaa drava. Po ovom reciprocitetu stranac moe da uiva
odreeno pravo samo u onom obimu u kojem ga u njegovoj zemlji stranci mogu uivati.
Klauzula najpovlaenije nacije (najveeg povlaenja) je odredba dvostranih meunarodnih ugovora, koja se
najee sree u meunarodnim ugovorima o trgovini. Ova klauzula u materiji pravnog poloaja stranaca predvia da e
dravljani jedne drave ugovornice uivati na teritoriji druge drave ugovornice onaj pravni poloaj i tretman, koji kao
najpovoljniji, ta drava priznaje ili bude priznala dravljanima bilo koje tree drave. Ona ne znai povlaenje jedne

10
zemlje, ve naprotiv, to je izjednaavanje zemalja, odnosno stranaca u jednoj zemlji i znai spreavanje privredne
diskriminacije.
Primena ove klauzule se moe ograniiti teritorijalno i institucionalno. Teritorijalna ogranienja odnose se na
drave iz odreenog regiona. Ovu vrstu ogranienja esto je koristila Engleska, kada je iskljuivala mogunost pozivanja
na ovu klauzulu u odnosu na tretman koji daje dravama Komonvelta. Ovakve rezerve vae samo ukoliko su izriito
ugovorene.
Institucionalna ogranienja se odnose na na iskljuenje primene klauzule naveeg povlaenja kada je re o
dravama sa kojima je drava ugovornica u ekonomskoj vezi koja ima karakter organizacije. To su najee razne
regionalne ekonomske organizacije u okviru kojih drave lanice uzajamno priznaju prava i pogodnosti koje tree drave
ne mogu da uivaju ni pored postojanja klauzule najveeg povleenja.
Postoje izuzeci od primene klauzule najveeg povlaenja,a najznaajniji izuzeci su pogranini promet i carinske
unije. Tako se npr. predviaju odreene povlastice koje mogu da uivaju samo dravljani susedne zemlje koji ive u
pograninom pojasu. Kada dve drave stupe u carinsku uniju, onda se druge drave ne mogu pozivanjem na klauzulu
najveeg povlaenja koristiti carinskim pogodnostima koje vae izmeu drava lanica carinske unije.

32. RETORZIJA

Retorzija je akt jedne drave kojim se predviaju protivmere prema drugoj dravi zbog njenog odreenog
postupanja. Primenjuje se u materiji pravnog poloaja stranaca, sudske nadlenosti, meunarodne pravne pomoi i
priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka.
Dva su shvatanja o primeni retorzije. Prema irem shvatanju, retorzija se moe primeniti prema dravi koja
strance tretira na drugaiji nain od svojih dravljana. Prema uem shvatanju, moe se primeniti prema dravi koja
preduzima mere diskriminacije protiv dravljana, pravnih lica, sudskih odluka, javnih isprava drave o o kjoj je re.
Diskriminacija se izraava u postupanju koje je razliito od vaeih pravnih normi te drave ili koje se razlikuje od onog po
kome se tretiraju drugi stranci ili sudske odluke i akti drugih drava (npr. ako jedna drava postavlja za neke strane
dravljane posebne uslove za ulazak ili boravak na njenoj teritoriji, koje ne postavlja dravljanima drugih drava).
Odluku o retorziji po pravilu donosi najvii organ vlasti drave, najee vlada. Ovom odlukom odreuje se drava
prema kojoj se primenjuje, oblast u kojoj se primenjuje i postupanje domaih organa po ovom pitanju, tj. mere koje e se
primeniti. Retorzija je vremenski ograniena i traje sve dok ne prestane diskriminatorsko ponaanje drave prema kojoj je
odreena. Ona prestaje odlukom o povlaenju retorzije.
Retorzija je nepoeljna mera u meunarodnim odnosima, ali se pokazala kao neophodna da se neka drava
zatiti od diskriminatorskog ponaanja druge drave. Odluka o retorziji utie na stranu dravu da preispita svoje
postupanje i prestane sa primenom mera koje su prouzrokovale retorziju.
Zakoni o meunarodnom privatnom pravu nemaju odredbe o retorziji, a nema ga ni na ZMPP. Meutim, retorzija
je u praksi poznata i koriena, kako u istoriji, tako i danas.

33. PRAVNI POLOAJ STRANACA (pojam i znaaj)

Stranac je svako fiziko lice koje nema domae dravljanstvo, a strano pravno lice je pravno lice koje nema
nacionalnost domae drave. Poto oni u osnovi imaju manja prava od domaih dravljana i domaih pravnih lica, danas
sve drave imaju poseban pravni reim za strance, zasnovan na njihovim unutranjim propisima i na meudravnim
ugovorima, kojima se regulie mogunost stranca da ulaze i borave na njihovoj teritoriji, da se nasele, zaposle i uivaju
razliita politika i graanska prava.
Ovakvo regulisanje dostupnosti i uivanja prava stranaca od strane jedne drave na njenoj teritoriji, prdstavlja
pravni poloaj stranaca.Svaka drava je suverena u ureivanju pravnog poloaja stranaca, a to ini zavisno od sopstvene
politike prema strancima.
Pravni poloaj stranaca ulazi u sastav MPP-a, a razlog tome je to nastanak privatnopravnih odnosa u velikoj
meri zavisi od toga da li stranac uiva odreena prava. Ukoliko bi se strancima iskljuila ili ograniila pojedina prava to bi
bio razlog da se privatno pravni odnosi sa stranim elementom zasnuju. U tome je znaaj pravnog poloaja stranaca za
MPP.
Za pravni poloaj nekog stranca u jednoj zemlji esto je potrebno da se zna iji je on dravljanin, zbog toga to se
raznovrsnim dvostranim i viestranim meudravnim ugovorima ureuje pravni poloaj dravljana drava ugovornica u
svakoj od njih. Taj poloaj je za stranca, po pravilu, povoljniji od pravnog poloaja utvrenog unutranim pravom drava
kojim se regulie pravni poloaj stranaca.
Danas je opte prihvaen princip da su stranci izjednaeni u pravnom poloaju sa domaim dravljanima, ali ovaj
princip svaka drava ograniava kroz pravilo prema kojem priznaje stracu sva prava koja uivaju domai dravljani, osim
onih koja su iskljuena ili ograniena posebim propisima. Ovo pravilo je u nekim dravama sadrano u graanskim
zakonicima, u drugima u ustavu, a negde i u zakonima o MPP. I nae pravo poznaje ovo generalno pravilo kroz odredbe
Ustava iz 2006. godine.

11
 Za saznavanje pravnog poloaja stranca, nije dovoljno samo pravilo o njihovom izjednaavanju sa domaim
dravljanima, ve prouavanje mnogobrojnih propisa, radi saznanja da li je strancu uskraeno ili ogranieno ili uslovljeno
neko pravo, koje svaka drava moe da predvidi svojim propisima.
U naoj dravi postoje brojni zakoni koji sadre odrdbe o pravnom poloaju stranaca, a 2004.godine usvojen je i
Zakon o dravljanstvu. Ali odredbe o pravnom polozaju stranaca sadrane su i u drugim zakonima.
Pored opteg pravnog reima, postoje i posebni pravni reimi za pravni poloaj stranaca, koji su zasnovani na
dvostranim i visetranim sporazumima drava kojima se ureuje pravni poloaj stranaca, kao dravljna drava
ugovornica. Oni imaju prednost u odnosu na opti rem regulisan zakonskim propisima drave i moraju se potovati i
primenjivati.
Izvori za pravno regulisanje pravnog polozaja stranaca su, kako nacionalni propisi, tako i medjunarodni sporazumi
drava.

34. MOGUNOST I OBIM UIVANJA PRAVA STRANACA (opta, relativna i apsolutno rezervisana prava)

S obzirom na mogunost uivanja prava, postoje tri kategorije prava stranaca: opta prava, relativno i apsolutno
rezervisana prava.
Opta prava - opta prava stranaca su sva ona prava koja stranac moe da uiva kao i domai dravljanin, jer se
za njih ne postavljaju nikakvi posebni uslovi ili zahtevi. Ako se uzlovi i zahtevi postavljaju kao ogranienja za uivanje
odreenih prava domaim dravljanima, oni ce se primenjivati i na strance.
Drave su suverene u odreivanju prava koja e za strance vaiti kao opta i time ih izjednaiti sa domaim
dravljanima. Izbor prava koja e kao opta vaiti i za strance, je direktni pokazatelj odnosa jedne drave prema
strancima i politike koju prema njima vodi.
Opta prava stranaca su: pravo na stupanje u ugovorne odnose, pravo na ime i lini status i neka druga prava
koja se inae u veini drava priznaju kao opta.
Relativno rezervisana prava stranaca su prava koja stranci mogu da uivaju samo ako su isunjeni posebni
uslovi koji se za njih kao strance postavljaju. Ukoliko su ti uslovi ispunjeni, oni e odreeno pravo uivati na nain i u
obimu kao domai dravljani. Najee su zahtevana 3 uslova: reciprocitet, domicil i odobrenje.
Reciprocitet znai da stranac u domaoj dravi moe uivati odreeno pravo ako dravljanin domae drave to
pravo moe uivati u dravi stranca.
Dimicil kao uslov znai da stranac moe uivati odreena prava u odreenoj dravi ako u njoj ima stalno
prebivalite, a u novije vreme i stalno boravite ili odreen broj godina stalnog boravka u toj drzavi, a za pravna lica,
sediste u dravi u kojoj zeli da uiva odreeno pravo.
Odobrenje ili dozvola kao uslov znai pravo diskrecione ocene odreene drave da li e strancu omoguiti
uivanje odreenog prava koje se realizuje odobrednjem ili dozvolom.
Uslovi se najvise koriste kod privrednog poslovanja, ulaganja kapitala, sticanja svojine na svim ili samo nekim
vrstama nepokretnosti itd.
Apsolutno rezervisana prava su prava koja stranci ne mogu da uivaju u nekoj drzavi. To su po pravilu ona
prava koja zbog znaaja za jednu dravu ne mogu stranci ne mogu uivati, s obzirom na njihovo svojstvo stranca, ve su
rezervisana samo za domae dravljane. Raznovrsna su prava rezervisana samo za domae dravljane i to su: pravo da
bude dravni slubenik, pravo obavljanja odreenih profesija (npr. privatni lekar, advokat), pravo sticanja svih ili pojedinih
vrsta nepokretnosti i pravo obavljanja odreenih privrednih delatnosti.

35. PRAVA STRANACA NA ULAZAK, BORAVAK I NASTANJIVANJE

Uivanje prava na ulazak i boravak u jednoj dravi je pretpostavka za stupanje u privatno pravne odnose u jednoj
dravi, a politika drava danas je razliita u uivanju ovih prava stranaca, pa su samim tim i razliito pravno regulisana
ova prava stranaca.
Jedan reim uivanja ovih prava stranaca je liberalni reim, zastupljen u malom broju drava, koji predvia
slobodan ulazak i boravak stranaca na njihovoj teritoriji, s tim to rok boravka ograniavaju obino na 90 dana.
Drugi reim je meovit sistem u kome drave u kojima je zastupljen, odreuju slobodan ulazak i boravak
stranaca uz prethodno odobrenje. Slobodan ulazak i boravak predviaju za strance iz drava sa kojima su zakljueni
meunarodni ugovori i koji predvidjaju slobodne ulaske i boravke za dravljane drava ugovornica, dok za sve ostale
strance predviaju odobrenje za ulazak i boravak, koje se naziva viza.
Drave predviaju razne vrste viza i ulove za njihovo dobijanje. Vizni reim moe biti liberalan kad stranac dobija vizu kad
izpuni propisane uslove i komplikovan kad je potrebno ispunjenje mnogo uslova koji, i kad se ispune, ne garantuju pravo
na dobijanje vize. Uslovi za dobijanje vize, esto se vezuju za svrhu putovanja u neku dravu (turizam, leenje,
obrazovanje...), a postoje i posebne vize, kao to su diplomatske vize, za diplomatko osoblje, slubene vize za poslovne
ljude itd. Neke drave izdaju vizu veoma liberlano, samo radi naplate takse za njeno izdavanje, pri ulasku na njenu
teritoriju. Po pravilu vizu izdaje diplomatsko konzularno predstavnitvo drave u koju stranac eli da udje, a koja se nalazi
u dravi tog stranca.

12
 Trei reim je sistem prema kojem drave za ulazak i boravak svih stranaca predvidjaju vizni reim. Ove
zemlje su retke i to su obino drave koje su zatvorene prema svetu.
Svaka drava izdaje vizu za ulazak i boravak na njenoj teritoriji. Novinu predstavljaju odreene zemlje EU, koje su
potpisnice engenskog sporazuma, po kojem svaka od zemalja moe da izda tzv. engensku vizu, sa kojom moe da se
ue i boravi u svakoj od ovih zemalja.
Vize se izdaju sa odreenim rokom vaenja, a najvie do jedne godine. Stranac mora da napusti dravu, koja mu
je izdala vizu, kad istekne rok njenog trajanja, jer ako to ne uini, njegov boravak je ilegalan sa negativnim posledicama
(proterivanje, zabrana ponovnog dobijanja vize itd.)

36. PRAVO STRANACA NA BRAK, USVOJENJE I STARATELJASTVO

U pogledu uivanja porodinih prava stranaca u veini drava prihvaen je opti reim, da stranci treba da uivaju
porodina prava kao i domai dravljani. Mnoge drave u pogledu ovih prava za strance, predviaju razliita ogranienja.
Tako neke ograniavaju pravo stranom dravljaninu da bude staratelj domaem dravljaninu, pravo stranca da usvoji
domaeg dravljanina predviaju kao relativno rezervisano pravo, uslovenjo prethodnim odobrenjem nadleog dravnog
organa.
Opte je pravilo danas da stranac ima pravo na brak sa domaim dravljaninom, ali ipak pojedine drave to pravo
uslovljavaju predvianjem odreenih uslova (domicil stranca u zemlji u kojoj zeli da zakljui brak sa domaim
dravljaninom, ili postojanje reciprociteta, a u nekim islamskim zemljama da pree u islamsku veru da bi zakljucio brak sa
domaim dravljaninom muslimanke veroispovesti).

37. PRAVO STRANCA NA NASLEIVANJE

Danas se nasledna prava stranaca smatraju optim pravom, tako da su u oblasti naslednog prava izjednaeni sa
domaim dravljanima, jer su prava stranca da bude ostavilac i da bude naslednik generalno usvojena kao opte pravo.
Neke drzave nasledna prava stranaca reguliu kao relativno rezervisano pravo uslovljeno reciprocitetom, ali su
vrste reciprociteta koji se trai razliite. Izuzetno se u pojedinim dravama nasledno pravo uslovljava dobijanjem
odobrenja nadlenog dravnog organa da bi postao nalsenik.
Pojedine drave u pogledu prava stranaca na nasleivanje primenjuju ustanovu prelevmana prema kojoj se iz
zaostavtine koja se nalazi na njihovoj teritoriji prvo moraju namiriti domai dravljani kao naslednici, pa tek onda stranci
iz onoga to iz zaostavtine ostane.

38. PRAVO STRANACA NA SVOJINU

U pravu stranaca na svojinu, pravi se razlika izmeu svojine na nepokretnostima i svojine na pokretnim stvarima,
te su prava stranaca na svojinu veoma razlicito regulisana u pojedinim dravama.
Pravo svojine stranaca na pokretnim stvarima tretira se kao opte pravo, tako da ga mogu uivati pod istim
uslovima i ogranienjima (ako postoje) kao i za domae dravljane.
Meutim, poto su nepokretnosti od posebnog znaaja za samu dravu, pravo svojine na njima je vrlo razliito
regulisano. Opte je stanovite, da strancima ovo pravo treba priznati, ali uz razna iskljuenja, ogranienja i uslove, koji
su u razliitim dravama razliiti.
Osnovna opredeljenja su:
1. neke drave predviaju opti reim, to znai da su stranci izjednaeni sa domaim dravljanima.
2. druge drave predviaju opti reim, ali uz odreena iskljuenja, ogranienja i uslovljavanja, tako to se
iskljuenja odnose na odreene vrste nepokretnosti (rudnici, objekti infrastrukture), ogranienja se odnose na
pojedine objekte (industrijaska postrojenja, zgrade ili zemljite preko odredjene veliine), a uslovljavanja na
sticanje svojine uz prethodnu saglasnost nadlenog organa drave u kojoj se nepokretnost nalazi ili uz uslov
reciprociteta
3. tree drave ovo pravo tretiraju kao apsolutno rezervisano samo za svoje dravljane, osim kada je u pitanju
sticanje svojine po osnovu nasleivanja.
U materiji svojine stranaca, vano mesto ima nacionalizacija. Ona je sprovoena u zemljama gde je izvrena
klasna revolucija, kao i u onima koje su se oslobodle kolonizacije. Zbog toga to za nju nije davana naknada ili je ona bila
simbolina, dolo je do naruavanja dobrih meudravnih odnosa i nepriznavanja drava i vlada koje su ih sprovodile.
Danas je opte prihvaeno da drava ima pravo da izvri nacionalizaciju strane imovine pod uslovom da plati njenu
stvarnu vrednost u konvertibilnoj valuti odjednom.

39. PRISTUP STRANACA PRED DOMAE SUDOVE (cautio iudicatum solvi, besplatna sudska pomoc stranca)

Danas je kao opte pravilo prihvaeno pravo stranaca da ostvaruju i tite svoja privatna prava pred domaim
sudovima i drugim dravnim organima. Na taj nain su stranci i strana pravna lica izjednaena sa domaim fizikim i

13
 pravnim licima. Meutim, postoje dva instituta koja strance mogu dovesti u nepovoljiniji poloaj u odnosu na domae
dravljanine.
Privi je autorska kaucija, koji potie iz rimskog prava i predvia da domae fiziko ili pravno lice, kada ga tui
strano fiziko ili pravno lice, ima pravo da zahteva od suda da odredi polaganje kaucije od strane fizikog ili pravnog
stranog lica, radi obezbeenja buduih parninih trokova tuenog. Ovaj institut je ustanovljen radi zatite domaih
dravljana od tubi stranaca koji u toku postupka nestane ili nee da plati trokove spora ako ga izgubi.
Mnoge drave predviaju kauciju i kad tuilac ima domicil, odnosno sedite u inostranstvu, ali sud moe i ne mora
da prihvati ovakav zahtev tuenog. Kaucija se daje u novcu ili u drugim vrednostima, ali se polaze samo po zahtevu
tuenog i nikada odlukom suda po slubenoj duznosti.
Oslobaanje od obaveze davanja kaucije, moe se predvideti dvostranim i viestranim dravnim sporazumima,
koji predviaju brz i jednostavan postupak izvrenja sudske odluke koja se odnosi na trokkove postupka.
Mnoge drave za polaganja kaucije zahtevaju postojanje reciprociteta.
Drugi institut je besplatna sudska pomo, koju drave predviaju za svoje dravljane, a za strance postoji pod
uslovom reciprociteta i podnoenja uverenja o imovnom stanju stranca izdatog od njegove drave. Ova materija se
regulie meudravnim sporazumima.
Pravo stranaca na ostvarenje i zatitu nekog prava, moe biti uslovljeno (za prijavu i zatitu patenta mora da ima
stalnog zastupnika), a za neka prava da ima advokata iz drave u kojoj pravo eli da ostvari ili zatiti.

40. PRAVO NADLENO ZA ODNOSE STANJA I SPOSOBNOSTI FIZIKIH LICA

U uporednom pravu pravna i poslovna sposobnost utvruje se prema dravljanstvu ili preko domicila, odnosno
redovnog boravita fizikih lica. Pravna sposobnost predstavlja sposobnost nekog lica da bude nosilac prava i obaveza, a
poslovna, sposobnost nekog lica da svojim radnjama stie prava i obaveze.
Nae pravo kao osnovni element vezivanja za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica predvia dravljanstvo.
Kao dopunsko pravilo moe se koristiti i lex loci actum (ako je neko lice poslovno nesposobno prema pravu dravljanstva,
smatrae se poslovno sposobnim, ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza). Meutim, ovo
pravilo vai samo kod ugovornih obaveza. Druga supsidijerna injenica je prebivalite. Ukoliko nema prebivalite,
merodavno pravo se utvruje prema boravitu, a ukoliko nema ni boravite, merodavno je domae pravo.
Pravna sposobnost fizikog lica stie roenjem, a gasi smru. Opte je prihvaeno da se pravna sposobnost
vezuje za roenje, ali postoje razlike u dodatnim uslovima, jer neka prava zahtevaju da je dete roeno ivo, druga da je
sposobno za ivot, a neka da je dete ivo najmanje 24h. Takoe je opte prihvaeno da se pravna sposobnost gubi
smru, a eventualni problemi u pogledu utvrivanja trenutka smrti mogu nastupiti kod komorijenata, pa u tom pogledu
postoje razlike meu dravama.
Proglaenje nestalog lica za umrlo, vezuje se i za pravnu i za poslovnu sposobnost fizikog lica. U naem
pravu fiziko lice prvo mora da se proglasi za nestalo da bi se proglasilo za umrlo, i tog trenutka se gasi njegova pravna
sposobnost. U drugim pravima se lice moe proglasiti samo za nestalo, pa njegova imovina moe prei na njegove
naslednike tek protekom roka od 30 godina.
Nadleno pravo za proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti, po naem pravu odreuje se prema
dravljanstvu, a ako je apatrid, prema njegovom prbivalitu, boravitu ili prema lex fori. Kada je u pitanju trenutak smrti
kod komorijenata koji su razliitog dravljanstva, nae pravo nema posebno reenje, ali prema stavu teorije ovo pitanje
treba reavati prema lex nationalis.
Poslovna sposobnost fizikih lica se identino ureuje u svim dravama. Opti princip je isti, ali razlike postoje u
pogledu starosne granice za sticanje poslovne sposobnosti, poslovne sposobnosti udatih ena i lica koja stupe u brak pre
punolestva.
Poslovna sposobnost se uglavnom stie sa navrenih 18 godina, ali se iz odreinih razloga moe dogoditi da se ona ne
stekne (zbog neposobnosti za rasuivanje) ili da se naknadno izgubi (nesposobnost za rasudjivanje, stavljanje pod
starteljastvo).
Lienje i ogranienje poslovne sposobnosti fizikog lica, odreuje se prema pravu njegovog dravljanstva,
prebivalita, boravita ili lex fori.

41. PRAVO NADLENO ZA BRANE ODNOSE

Poto svi brani odnosi nastaju povodom braka, najvei znaaj u branim odnosima ima zakljuenje i prestanak
braka.
Kod zakljuenja braka postoje materijalni i formalni uslovi.
Materijalni uslovi odnose se na: poslovnu sposobnost lica koja zakljuuju brak, mogunost njegovog zakljuenja sa vie
lica (poligamija), mogucnost zakljucenja sa srodnikom (rodoskrnavljenje) i sa licem isto pola itd.
Formalni uslovi odnose se na formu u kojoj se brak moe zakljuiti.
Reenja o ispunjenju materijalnih i formalih uslova za zakljuenje braka su razliita. U nekim dravama uslovi za
zakljuenje braka se cene prema mestu zakljuenja braka, a u drugim, prema mestu linog statusa verenika. Ako se kao
14
 merodavno pravo uzima pravo drave u kojoj se brak zakljuuje, tada nadleni organ faktiki primenjuje svoje pravo.
Zakljuenje braka izmeu lica istog pola dozvoljava veoma mali broj drava. U dravama comon low sistema, primarni
kriterijum za ocenu ispunjenosti materijalnih uslova za zakljuenje braka je mesto zakljuenja braka, a druge drave kao
primarni kriterijum predviaju primenu prava verenika.
Prema naem pravu materijalni uslovi se procenjuju prema dravljanstvu i zahteva se kumulativna primena prava
oba verenika, ako brak sklapaju verenici razliitih dravljanstava. Nae pravo polazi od principa distributivne kumulacije
(kada svaki verenik treba da ispuni uslove odreene njegovim lex nationalis). To znai da, ukoliko npr. treba da se
zakljui brak izmeu dravljana Srbije i Fracuske, dravljanin Srbije morae da ispuni uslove propisane pravom Srbije, a
dravljanin Francuske, samo njegove nacionalne propise. Osim toga, da bi do zakljuenja braka dolo, ne sme postojati
nijedna apsolutna smetnja za zakljuenje braka koju propisuje na zakon.
Dokazivanje ispunjavanja materijalnih uslova, prema naem pravu, vri se javnom ispravom.
Forma braka je takoe razliito regulisana, jer se u nekim dravama daje prednost crkvenoj a u nekim graanskoj
formi braka. U teoriji i praksi je uglavnom stav da je potrebno potovati formu braka koja je vaeca u mestu njegovog
zakljuenja. Nadleni organ za zakljuenje braka je ili nadleni dravni organ ili verski organ, prema ceremoniji koja je
propisana pravom drave u kojoj se brak zakljuuje, nezavisno od toga da li su verenici domai ili strani dravljani.
Izuzetak od pravila da se brak zakljuuje u formi propisanoj pravom mesta zakljuenja braka su brakovi zakljueni
u diplomatsko konzularnim predstavnitvima, jer se predstavnitva ne smatraju delom teritorije drave domicila, ve
delom drave koju predstavljaju. Ovako sklopljene brakove drava domain ce priznati ako postoji ovlaenje za
sklapanje diplomatko konzularnog braka i ako se tome ne protivi drava domain.
Za nevanost braka je nadleno pravo koje je nadleno za njegovo zakljuenje, pa se nedostatak meterijalnog
uslova, kao razlog nepunovanosti, ceni prema pravu nadlenom za materijalne uslove za zakljuenje braka, a
nedostatak formalnih uslova prema pravu nadleznom za njegovo zakljuenje.
Prema naem pravu, nepunovanost braka (nepostojanje i nitavost) ceni se prema dravljanstvu verenika na
osnovu uslova koji su postojali u trenutku zakljuenja braka.
Kod razvoda braka, moe biti nadleno pravo drave u kojoj se brak razvodi (lex fori), pravo prebivalita branih
drugova (lex domicilii) i pravo dravljanstva branih drugova.
U Comon low sistemu, primenjuje se pravilo lex fori.
Kod primene Lex domicili, ako bracni drugovi u trenutku razvoda imaju domicil u razlicitim drzavama, kumulativno
e se primenjivati pravo obe drave u kojima suprunici imaju domicil.
Kod primene Lex nationalis, ako su brani drugovi razliitog dravljanstva, takoe e se primenjivati kumulativno
pravo drava iji su dravljni.
Prema naem pravu, za razvod braka se primenjuje lex nationalis, koji se dopunjuje sa pravom lex fori.
Merodavno pravo za razvod braka se odreuje prema dravljanstvu branih drugova u trenutku razvoda, a ako su
razliitog dravljanstva, kumulativno se primenjuju njihova nacionalna prava i to po pravilu obine kumulacije (kada oba
brana druga moraju ispunjavati uslove i prema svom pravu i prema pravu svog branog druga).
Dejstvo braka obuhvataju line i imovinske odnose branih drugova: zajedniko prezime, uzajamno izdravanje,
staranje o zajednikoj deci, status imovine steene u braku itd.
Osnovni problem kod dejstva braka je da li e se za lina i za imovinska dejstva braka koristiti iste kolizione
norme, da li e ona biti ista i za vreme trajanja i nakon prestanka braka i kako reiti mobilni sukob zakona zbog moguih
promena take vezivanja koje za posledicu imaju i promenu nadlenog prava.
U Comon low sistemu nema ovakvih spornih pitanja, jer su sva dejstva braka ureena odgovarajuom granom
prava, pa e ugovorno pravo dati odgovor na pitanje doputenosti ugovora izmedju bracnih drugova, domicil na pitanje
domicila udate ene itd.
Na zakon predvidja da se merodavno pravo za razvod braka odreuje prema dravljanstvu branih drugova u
trenutku razvoda. Ako su suprunici dravljani razliitih drava, primenjuju se kumulativno njhova nacionalna prava i to
prema pravilima obine kumulacije.

42. PRAVO NADLENO ZA POZAKONJENJE

Pozakonjenje je sticanje ili priznavanje deteta roenog van braka, tako to njegovi roditelji nakon njegovog
roenja zakljue brak ili nadleni organ o tome donese odluku.
Za pozakonjenje se kao nadleno pravo odreuje ili lex nationalis ili prema domicilu roditelja, sa ili bez saglasnosti
deteta.
Radi zatite interesa deteta, u nekim pravima se odreuju alternativne take vezivanja, to je sluaj i u naem
pravu, i to nadlenost prava drave onog roditelja prema kojem je pozakonjenje punovano. Druga mogunost je da se
kao taka vezivanja uzima domace pravo ako i roditelj i dete imaju prebivalite na teritoriji nae drave. Trea mogunost
je da se primeni pravo dravljanstva deteta u pogledu njegovog pristanka ili dozvole nadlenog dravnog organa za
pozakonjenje.

15
43. PRAVO NADLENO ZA USVOJENJE

Usvojenje je pravni akt kojim se izmeu usvojioca i usvojenika uspostavlja odnos koji postoji izmedju roditelja i
dece, a najee se i potpuno izjednaava sa krvnim srodstvom.
Najea su dva reenja za odreivanje nadlenog prava za usvojenje:
1) Lex fori - ovde se polazi od stava da je usvajanje akt javnopravnog karaktera, zbog koga drava u kojoj se
usvajanje vri ima iskljuive nadlenosti da odredi uslove zasnivanja i prestanka tog odnosa.
2) Lex nationalis - ovde se odnos usvojenja smatra odnosom linog karaktera i tei da se usovjenju obezbedi
dejstvo u dravi ije dravljanstvo imaju usvojilac i usovjenik.
Prema naem zakonu, merodavno pravo se odreuje prema dravljanstvu ako su i usvojilac i usvojenik istog
dravljanstva. Ako su usvojilac i usvojenik dravljani razliitih drava, tada e se kao merodavna primenjivati kumulativno
prava onih drava iji su oni dravljani. Ako zajedniki usvajaju brani drugovi, pred prava drave iji je dravljanin
usvojenik, nadlena su za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja i prava drava iji su dravljani i jedan i drugi
brani drug. Forma usvojenja odreuje se prema mestu gde se usovjenje zasniva.
Dejstva usovjenja u svemu se izjednaena sa pravima i obavezama koje psotoje izmeu roditelja i dece, ako se
adoptivno srodstvo izjednacava sa krvnim srodstvom. Prema naem zakonu primarna, odluujuca injenica za dejstvo
usvojenja je pravo drave iji su dravljani usvojilac i usvojenik, u trenutku nastanka usvojenja. Ako su oni dravljani
razliitih drava, nadleno je pravo drave u kojoj imaju prebivalite. Ako su usvojilac i usvojenik dravljani razliith
drava, a nemaju prebivalite u istoj dravi, nadleno je nae pravo ako je jedan od njih na drzavljanin. Ako ni usvojenik
ni usvojilac nemaju nae dravljanstvo, niti imaju prevbivalite na naoj teritoriji, onda e biti nadleno pravo drave ciji je
dravljanin usvojenik. U konkretnim sluajevima treba voditi racuna i o bilateralnim konvencijama.

44. PRAVO NADLENO ZA SVOJINU

Odreivanje nadlenog prava zavisi od toga da li je re o stvarnim pravima na nepokretnim ili na pokretnim
stvarima. Nadleno pravo za stvarna prava na nekretninama svuda u svetu odreuje se na jedinstven nain. Kao
nadleno pravo, uvek se uzima pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi (lex rei sitae).
Kada je re o pokretnim stvarima, preovlauje pravilo da je merodavno pravo drave u kojoj se stvar nalazi, ali
ipak postoje i drugaija reenja:
1) personalni zakon vlasnika stvari
2) pravo drave u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na sticanje prava na stvar
3) pravo po principu najblie veze (comon law sistemi)
Prema naem pravu za svojinska prava na pokretnim stvarima nadleno je pravo drave u kiojoj se stvar nalazi. U
pogledu pitanja nadlenog prava za pokretne stvari moe doi do mobilnog sukoba zakona. To e se dogoditi jer pravilo
lex rei sitae nije stalni ve promenljivi element vezivanja. Pokretna stvar od trenutka nastanka pravnog posla, pa sve dok
on traje moe se nalaziti u vie razlicitih pravnih sistema, pa do sukoba zakona dolazi kada treba odrediti koji e se
trenutak uzeti kao relevantan. Na zakon ne predvia reenje za sluaj promene mesta nalaenja stvari.
Poseban problem za odreivanje merodavnog prava postoji za sredstva prevoza u tranzitu, osnovnih sredstava
prevoza i hartija od vrednosti, s obzirom na primenu pravila mesta nalazenja stvari.
Osnovna sredstva prevoza u vazduhoplovnom i pomorskom saobraaju ( brodovi i vazduhoplovi) izjednaavaju
sa nepokretnostima i stiu nacionalnu pripadnost upisom u odgovarajui registar.
Primena pravila lex rei sitae u ovom sluaju ne bi bila dobra, jer se ove stvari u najveem broju sluajeva ne
nalaze na teritoriji odreene drave, ve najee na otvorenom moru ili u slobodnom vazdunom prostoru. Zbog toga je
u MPP za njih ustanovljeno posebno koliziono pravilo na osnovu kojeg se kao taka vezivanja u pogledu svojine na ovim
sredstvima uzima nacionalna pripadnost osnovnih sredstava prevoza.
Nadleno pravo za hartije od vrednosti u kojima je inkorporisano neko stvarno pravo (teretnica, skladinica)
odreuje se na osnovu take vezivanja nazvane lex rei cartae, odnosno prema mestu nalaenja hartije. Pitanja koja se
vezuju za prava iz hartije su, pre svega, da li hartija od vrednosti sadri stvarno pravo i kakva je sadrina tog prava.

45. PRAVO NADLENO ZA NASLEIVANJE

Pravo nadleno za nasleivanje primenjuje se i regulie pitanje osnova nasleivanja (zakonsko, testamentalno,
ugovorno), kruga i svojstva lica koja mogu biti naslednici, prava na nuni deo, iskljuenja iz naslea, trenutka sticanja
naslea i mogunosti odbijanja naslea.
Postoje dva osnovna sistema odredjivanja prava merodavnog za nasledjivanje. Prema jednom, celokupna
zaostavtina jednog lica je jedinstvena celina za koju je nadleno pravo samo jedne drave, a po drugom se nadlenost
odreuje zavisno od toga da li su u pitanju pokretne ili nepokretne stvari. Za sve pokrene stvari primenjuje jedno pravo
kao nadlezno, dok je za nepokretnosti nadleno onoliko prava u koliko se zemalja nepokretnosti nalaze.
Kod zemalja koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavtine postoji razlika u pogledu prihvatanja elemenata
vezivanja za odredjivanje nadlenog prava. Neke predviaju drzavljanstvo de cuiusa u trenutku njegove smrti, kao

16
element vezivanja za odreivanje prava nadlenog za nasleivanje. Druge zemlje pravo nadleno za nasleivanje
odreuju na osnovu poslednjeg domicila dekujusa.
Zemlje koje prihvataju sistem podeljene zaostavtine, predviaju da je za nasleivanje nepokretne zaostavtine
nadleno pravo drzave u kojoj se nepokretnosti nalaze (lex rei sitae). Odluivanje o tome da li je neka stvar pokretna i
nepokretna vri se prema pravu drave gde se stvar nalazi ili prema lex fori, u zavisnosti od zemlje o kojoj jere. Veina
drava predvia da je za pokretnu zaostavtinu dekujusa nadleno pravo pravo drave njegovog poslednjeg domicila, a u
nesdstatku ove tacke vezivanja, uzima se pravo drave njegovog poslednjeg boravita.
U pogledu osnova za nasleivanje, takoe postoje razlike. Pravo nadleno za nasleivanje odnosi se na tri
osnova nasleivanja: zakonsko, testamentalno i nasleivanje na osnovu ugovora o nasledjivanju.

46. PRAVO NADLENO ZA TESTAMENT

Opte prihvaeno pravilo u pravima svih drava je da pravo nadleno za nasleivanje ne regulie formu
testamenta. Razlog za takvo reenje lei u znaaju forme testamenta za njegovu punovanost i elji da testament u
pogledu forme ostane valjan, ako je upotrebljena forma predviena u pravu neke zemlje sa kojom testament ima veze.
Pravilo in favorem testamenti poznato je u meunarodnom privatnom pravu. Prema tom pravilu smatra se da je testament
u pogledu forme punovaan, ako je forma u kojoj je sainjen predviena u pravu jedne od zemalja koja su alternativno
nadlena.
Kada je re o kolizionim pravilima za formu testamenta, reenja su razliita u zavisnosti od toga koji sistem
zaostavtine je pojedina zemlja prihvatila. U dravama koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavtine za formu
testamenta, predviaju se alternativno nadlena dva ili tri prava. Pritom, u svim ovim dravama opteprihvaena taka
vezivanja je mesto sastavljanja testamenta, a alternativna dravljanstvo testatora, lex fori, domicil testatora.
U dravama koje prihvataju sistem podeljene zaostavtine, za formu testamenta kod nasleivanja nepokretnosti
nadleno je pravo drave gde se nepokretnost nalazi, a kod nasleivanja pokretinih stvari, pravo gde je bio domicil
testatora ili alternativno sa njim lex fori i mesto nalaenja stvari.
U naem pravu usvojeno je alternativno vie elemenata vezivanja:
1) mesto gde je testament sainjen
2) dravljanstvo testatora, bilo u vreme sainjavanja testamenta, bilo u vreme smrti
3) redovno boravite testatora, bilo u vreme sainjavanja testamenta bilo u vreme smrti,
4) u pogledu nepokretnosti jo i pravo mesta gde se nepokretnost nalazi.
Dovoljno je da testament bude punovaan po bilo kom od navedenih prava.

47. PRAVO NADLENO ZA PRODAJU

Ugovor o prodaji u meunarodnom privatnom pravu je ugovrni odnos sa stranim elementom, iji je predmet
promet roba i usluga. Meutim, za razliku od drugih privrednopravnih odnosa sa stranim elementom, kod ugovora je
moguce sporazumom ugovornih strana odreivati nadleno pravo za njihovo regulisanje na osnovu tzv. materijalne
autonomije volje ugovornih strana, tako da se pitanje nadlenog prava za ugovorni odnos ne postavlja i nema potebe da
ga regulie pravo bilo koje drave. To je posledica dispozitivnog karaktera zakonskih normi u oblasti ugovornih odnosa
koji je univerzalno prihvacen.
Ova sloboda je, meutim, za pojedina pitanja zakonom ipak ograniena, tako da se ugovorne strane o njima ne
mogu sporazumevati (obavezna forma ugovora, zastarelost, zabluda, prinuda itd), pa se u takvim sluajevima uvek
postavlja pitanje primene nadleznog prava za regulisanje ovih odnosa.
Postoje tri naina regulisanja ovih pitanja, pa tako i tri vrste izvora prava i pravila za njihovo regulisanje:
1) autonomno regulisanje samim ugovorom
2) meunarodne konvencije
3) kolizione norme nacionaih prava
Materijalna autonomija volje stranaka znai da stranke imaju slobodu da same, iscrpno reguliu svoj ugovorni
odnos, to je dovelo do stvaranja brojnih tipskih ugovora, optih uslova poslovanja i jdne vrste uniformnih pravila, naroito
kada je re o ugovorima o prodaji. Razna meunarodna udruenja privrednika su za svoje potrebe stvorila ovakve
dokumente, u kojima su detaljno regulisali odreenje vrste ugovora. Ti dokumenti stavljaju se na raspolaganje uesnicima
u meunarodnim poslovnim odnosima kako bi brzo, lako i detaljno regulisali svoje ugovorne odnose. Oni su slobodni da
neke odredbe izabranog dokumenta dopunjavaju prema svojim potrebama, pri emu izmene i dopune imaju prednost nad
tampanim odredbama.
Formularni ugovori o meunarodnoj projaji robe su najbrojiniji autonomni izvori, a posebno oni koji su sainjeni za
pojedine vrste robe. Od njih su najpoznatiji Opti uslovi prodaje Evropske ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za
itarice, drvo, juno voe, itd. Takoe su znaajni su izvori koje je sastavila Meunarodna trgovinska komora u Parizu,
meu kojima su posebno vana INCOTERMS pravila, koja reguliu skraenice koje se koriste u meunarodnoj prodaji
kao to stu FOB, CIF, franko, itd.

17
U ove izvore spadaju i principi koji se odnose na ugovore medjunarodne trgovine, a koje je usvojio Meunarodni institut
za unifikaciju privrednog prava u Rimu, kojima se reguliu brojna pitanja vezana za ove ugovore, kao to su opte
odredbe formiranja ugovora, valjanost, tumaenje, sadrina izvrenje, neizvrsenje. Njihova primena predviena je :
1) kad ugovorne strane predvide da njihov ugovor reguliu opti pravni principi
2) kad ugovorne strane nisu izabrale neki zakon da regulie njihov ugovor
3) mogu da budu model nacionalnim i meunarodnim zakonodavcima
Ovi principi nemaju obaveznu snagu, tako da spadaju u autonomne izvore koji se primenjuju samo ako su
ugovorne strane u meunarodnom prometu robe predvidele njihovu primenu.
Multilateralnim meunarodnim sporazumima reguliu se pojedini ugovori i ugovorni odnosi. Njima se vri
unifikacija materijanih normi o pojedinim ugovorima i na taj nain u celini ili delimino eliminie potreba za odreivanjem
nadlenog prava. Meu njima je najznaajnija Konvencija UN o meunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine (Beka
konvencija), za iju primenu su potrebna dva uslova: da je u pitanju ugovor o meunarodnoj prodaji i da ugovor ima
izvesnu vezu sa dravom potpisnicom Kovencije. Kao veza uzima se mesto poslovanja (sedite) prodavca i kupca u
dravama potpisnicama Konvencije. Medjutim, ona ima i tzv. indirketnu primenu, to znai da e se ona primeniti kad je
za nadleno, odreeno pravo neke drave potpisnice Kovencije. Njena specifinost je i u tome to ugovorne strane svojim
ugovorm mogu da iskljue njenu primenu u celini ili bilo koje njene odredbe.
Potreba za kolizionim normama javlja se onda kada ugovorne strane nisu izabrale neki izvor prava koji e regulisati
njihov ugovor, kad izvor koji su izabrale ne regulise u celini njihov ugovor i kad se radi o pitanjima koja nisu i ne mogu da
se reguliu ugovorom illi autonomnim izvorima (zastarelost, forma, prinuda, zabluda itd).
Odrejivanje nadlenog prava odnosi se na pitanja sposobnosti ugovaranja, formu ugovora i njegovu sadrzinu.
Kod sposobnosti za zakljuenje ugovora nadleno je pravo koje regulie lini status fizinih lica, odnosno status
pravnih lica. To je u nekim dravama dravljanstvo fizikog lica, odnosno nacionalsnost pravnog lica, u drugim zemljama
predvia se domicil fizikog lica, odnosno sedite pravnog lica.
Za formu ugovora je nadleno pravo mesta zakljuenja ugovora. Neke neke drave predviaju pravo izbora
nadlenog prava u pogledu forme, to ine kada ele da izbegnu pravo koje postavlja stroge uslove za formu ugovora. I
nae pravo predvia da je ugovor punovaan u pogledu forme, ako je punovaan bilo po pravu drave zakljuenja, bilo po
pravu nadlenom za sadrinu ugovora.
Sve zemlje predviaju da nadleno pravo za sadrinu ugovora ugovorne strane mogu da izaberu svojom voljom.
Meutim, postavlja se pitanje koje pravo e biti nadleno u sluaju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadleno pravo. U
tom pogledu reenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kao supsidijerni elemnti vezivanja javljaju: mesto
zakljuenja ugovora, mesto izvrenja ugovora, domicil ili sedite jedne ugovorne strane, najblia veza.
Nae pravo predvia autonomiju volje ugovornih strana kao primarni element vezivanja za odreivanje nadlenog
prava za sadrinu ugovora sastranim elementom. Ukoliko nadleno pravo nije izabrano, kao supsidijerni element predvia
se sedite jedne strane u ugovoru, i to sedite koje je ta ugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. U Zakonu o
MPP predvieno je 18 ugovora kod kojih su odreena ova sedita. Za sve ostale ugovore nadleno pravo odreuje se
prema mestu gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite (sedite) ponudioca. Za ugovore koji se odnose na
nepokretnosti, iskljuivo je nadleno pravo drave na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, to znai da je za ove ugovore
autonomija volje stranaka iskljuena. Za potraivanje iz ugovora o radu nadleno je pravo drave u kojoj se rad obavlja ili
je obavljen.

48. PRAVO NADLENO ZA UGOVOR O PREVOZU

Poseban problem u odreivanju merodavnog prava postoji za stvari koje se prevoze od jedne do druge drave, ali
tako da se nalaze u tranzitu, jer se ne nalaze ni na teritoriji drave iz koje su otpremljene, ni na teritoriji drave u kojoj im
je krajnje odredite. Ove stvari, kao res in transitu, nalaze se ili nateritoriji tree drave ili na otvorenom moru, odnosno
slobodnom vazdunom prostoru. Vreme u kojem se stvari nalaze u tranzitu moe trajati krae ili due, zavisno od
sredstva prevoza koje se koristi. Pitanje nadlenog prava je bitno i postavlja se samo kad je neki pravni posao zakljue u
vremenu kad se roba po osnovu ugovora o prevozu nalzi u tranzitu. Postoji vie reenja. Prvo je primena prava drave u
kojoj se stvari nalaze, ali je problem to je veza sa teritorijom tree drave sluajna (stvari kroz nju samo prolaze) ili to se
veza sa teritorijom ne moe utvrditi ako se radi o slobodnom moru ili sobodnom vazdunom prostoru.
Zbrog toga drave kao nadleno pravo prihvataju ili pravo drave otpreme ili pravo drave krajnjeg odredita robe
u prevozu. Nae pravo predvia da se kao pravo nadleno za stvari u prevozu primenjuje pravo drave odredita robe.

49. PRAVO NADLENO ZA ZA UGOVOR O RADU

Nae MPP predvia autonomiju volje ugovornih strana, kao primarnu taku vezivanja za odreivanje nadlenog
prava za sadrinu ugovora sa stranim elementom, a ako nije izabrano nadlezno pravo, kao supsidijarna tacka vezivanja,
sedite jedne ugovorne strane u trenutku prijema ponude. Jedini izuzetak od ovog pravila je odreivanje nadlenog prava
za potraivanje iz ugovora o radu tako da se kao nadleno pravo odreuje pravo drave u kojoj se rad obavlja ili je
obavljen. Za sve ostale ugovore nadleno je pravo mesta u kojem se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite ili
domicil, odnoso sedite ponudioca.
18
50. PRAVO NADLENO ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST

Kao kriterijum za odreivanje nadlenog prava za prouzrokavnu tetu uzima se mesto gde je teta prouzrokovana
(lex loci delicti comimissii). Ovaj kriterijum se obino dopunjava pravilom lex fori - mesto suda gde je teta nastala.
U comon low pravnim sistemima protivravnost radnje se ceni prema pravu mesta suda, tako da nee biti
graanskopravne odgovornosti za tetu, ako radnja izvrenja nije protivpravna prema domaem pravu.
Medjutim, mogu nastati mnogo sloenije situacije, kao na primer: da je delo izvreno na teritoriji vie drava, pa je
kriterijum za odreivanje nadlenog prava po mestu izvrenja teko primeniti; zatim da je radnja izvrena na teritoriji
jedne, a teta nastala na teritoriji druge drave, da delikt bude izvren izvan teritorije bilo koji drave, (na otvorenom moru
ili u slobodnom vazdunom prostoru).
Neke drave (SAD) kao kriterijum uzimaju najbliu vezu, a ona se ceni prema okolnostima konkretnog slucaja, to
moze biti domicil ili poslovno sedite uinioca delikta, mesto izvrenja delikta, mesto nastanka tete. Ovaj kriterijum u
novije vreme primenjuju mnoge drave.
Prema naem pravu nadlezno pravo je ono gde je delikt izvren, a kao supsidijarni kriterijum uzima se pravo
drave gde je teta nastupila, ako je to povoljnije za oteenog, dok se protivpravnost ceni prema mestu izvrenja ili
prema mestu nastanka posledice tetne radnje.
Za delikte izvrene na brodu ili vazduhoplovu, kada se nalaze na otvorenom moru ili slobodnom vazdunom
prostoru, vae posebna pravila, jer se po naem pravu brod i vazduhoplov smatraju delom teritorije drave kojoj
pripadaju, tako da je za ovakve delikte merodavno pravo drave iju nacionalnu pripadnost imaju.
Vanugovorna odgovornost moe nastati i sudarom brodova, usled ega nastupa teta na brodovima, stvarima ili
ljudima na brodu. U tom sluaju, prema odredbama Medjunarodne konvencije o unifikaciji izvesnih pravila o nadlenosti
sudova u materiji sudara brodova, tube u sluaju sudara pomorskih brodova ili sudara pomorksih borodva unutranje
plovidbe, moe se podneti ili pred sudom mesta u kome tueni ima svoje redovno boravite ili sedite poslovanja, ili pred
sudom mesta zaplene broda tuenog ili pred sudom mesta sudara, ako se dogodio u luci. Meutim, strane su ovlaene
da izvre prorogaciju nadlenosti suda na reavanje ovakvih sporova ili da spor povere arbitrai.
U naem pravu postoje posebne kolizione norme za odreivanje nadlenog prava kod odgovornosti za tetu
nastalu sudarom brodova, koje se nalaze u Zakonu o pomorkoj i unutranjoj plovidbi. Prema ti odredbama naknada tete
odreuje se prema pravu drave u ijem se obalnom moru ili unutranjim vodama dogodio sudar, sa izuzetkom sudara
brodova iste nacionalne pripadnosti. U tom sluaju, kao nadleno, primenjuje se pravo te drave, a ako imaju razliitu
nacionalnu pripadnost, prava svih tih drava.
Za sticanje bez osnova kao nadleno pravo moe se odrediti pravo koje bi bilo nadleno za osnov koji je postojao
ili je trebalo da se ostvari ili se verovalo da postoji. Drugi sistem predvia za nadleno, pravo mesta gde se dogodilo
bogaenje. Na zakon priklanja se prvom sistemu.
Kod nezvanog vrenja tuih poslova, kao odluujue injenice za odreivanje nadlenog prava mogu se uzeti:
domicil ili sedite lica u iju korist se vri poslovodstvo, domicil ili sedite poslovoe i mesto gde je radnja poslovodstva
izvrena. U naem pravu nadleno pravo odredie se prema mestu gde je radnja poslovodje izvrena.

51. MEUNARODNA PRAVNA POMO (pojam , znaaj, predmet, regulisanje)

Meunarodna pravna pomo je saradnja razliitih dravnih organa na meunarodnom nivou. Ona se ostvaruje na
razliite naine i obuhvata razne vidove delovanja dravnih organa, od davanja informacija o pozitivnim pravnim
propisima u domaoj dravi, o podacima znaajnim za postupak koji se sprovodi u jednoj stranoj dravi (adrese svedoka
u domaoj dravi ili njihovo sasluanje), pa do dostavljanja sudskih ili vansudskih akata na teritoriji zamoljene drave. Ova
pomo je posebno znaajna kod postupaka sa stranim elementom i kod priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, jer
organ koji sprovodi postupak priznanja ne zna sadrinu prava na osnovu kojeg je odluka doneta ili mu je potrebna pomo
zamoljene strane drave u obavljanju pojedinih radnji na njenoj teritoriji.
Pravilo je da se postupak pruanja pravne pomoi obavlja po pravu dravnog oragana zamoljene drave, a
trokovi pravne pomoci po pravilu padaju na teret zamoljene drave, s tim to se izuzetak od ovog pravila moe utvrditi
meudravnim ugovorom.
Jedan o oblika meunarodne pravne pomoi je dostavljanje, koje se vri uruivanjem spisa licima na koja su
adresirana. U naem, kao i u uporednom pravu, dostavljanje se uredjuje propisima o parninom postupku, ali i veim
brojem meunarodnih bilateralnih i multilateralnih konvencija u ovoj oblasti, meu kojima su najvanije Haske konvencije
o graanskom sudskom postupku.
U naem ZPP-u propisana su tri naina dostavljanja licima u inostranstvu:
1) za strane dravljane diplomatskim putem
2) za nae dravljane, preko naeg konzularnog predstavnika, ako na takav nain dostavljanja pristane lice kome
je pismeno upueno
3) preko posebnog punomonika za prijem pismena koga postavlja stranka koja se nalazi u inostranstvu ili
domai sud

19
 Izmeu sudova, komunikacija se odvija posredstvom diplomatije, tako to se na sud obraa naem Ministarstvu
pravde, koje predmet prosleuje naem ministarstvu inostranih poslova, a ono dalje, inostranom organu nadlenom za
inostrane poslove odreene drzave. Manje komplikovan nain je komunikacija konzularnim putem koji je predvien
Hakim konvencijama.
Oblik medjunarodne pravne pomoi je i zamolnica, kojom se dravni organ jedne drave obraa nadlenom
organu druge drave, sa zahtevom za neko injenje. Prema Hakoj konvenciji zamolnica treba da bude sainjena na
jeziku zamoljene drave. Postupanje zamoljenog organa zavisi od predmeta zamolnice, ali je pravilo da postupa po
domaim propisima.
Prema naem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljene drave, a po njoj se postupa ako je sacinjena na
srpskom jeziku, ili joj je priloen overen prevod. Pravna pomoc bie pruena samo ako nije suprotna naem javnom
poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putem pod uslovom reciprociteta, a moe se uskratiti ako je u
suprotnosti sa naim javnim poretkom, to je sve ureeno ZPP-om.
Ostali oblici pravne pomoi pomoi su izvoenje dokaza na teritoriji zamoljene drave, pribavljanje obavetenja
o adresama svedoka koji se nalaze na teritoriji zamoljene drave, dostavljanje izvoda o pozitivnom pravu zamoljene
drave i sl. Kod svih ovih oblika koristi se jezik zamoljene drave, procesne radnje se sprovode po domaim propisima
zamoljene drave, pri emu se mora voditi racuna o javnom poretku zamoljene drave. Trokove svih radnji snosi
zamoljena drava.

52. STRANA ZAMOLNICA

To je pismeno kojim se dravni organ jedne drave obraa nadlenom organu druge drave, sa zahtevom za
neko injenje. Prema Hakoj konvenciji zamolnica treba da bude sainjena na jeziku zamoljene drave. Postupanje
zamoljenog organa zavisi od predmeta zamolnice, ali je pravilo da postupa po domaim propisima.
Prema naem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljene drave, a po njoj se postupa ako je sacinjena na
srpskom jeziku, ili joj je priloen overen prevod. Pravna pomoc bie pruena samo ako nije suprotna naem javnom
poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putem pod uslovom reciprociteta, a moe se uskratiti ako je u
suprotnosti sa naim javnim poretkom, to je ureeno ZPP-om.

53. NAINI OPTENJA KOD MEUNARODNE PRAVNE POMOI

Optenje u meunarodnoj pravnoj pomoi vri se dostavljanjem spisa adresatima. I u naem i u uporednom pravu
ureuje se propisima graanskog postupka ali i veim brojem bilateralnih i multilateralnih konvencija u ovoj oblasti, meu
kojima su najvanije Hake konvencije.
U naem ZPP propisana su tri naina dostavljanja pismena pravnim i fizikim licima u inostranstvu:
1) za strane dravljane diplomatskim putem
2) za nae dravljanje preko naeg konzularnog predstavnitva, ako ne to daje pristanak lice kome je pismeno upueno
3) preko posebnog punomonika za prijem pismena koga postavlja stranka koja se nalazi u inostranstvu ili domai sud.
Izmeu sudova, komunikacija se odvija posredstvom diplomatije, tako to se na sud obraa naem Ministarstvu
pravde, koje predmet prosleuje naem ministarstvu inostranih poslova, a ono dalje, inostranom organu nadlenom za
inostrane poslove odreene drzave. Manje komplikovan nain je komunikacija konzularnim putem koji je predvien
Hakim konvencijama.

54. REAVANJE MEUNARODNIH SPOROVA (pojam, znaaj, oblici)

Reavanje sporova iz privatno-pravnih odnosa sa stranim elementom nije povereno specijalizovanim sudovima.
Takvi sporovi su meunarodni sporovi koji se reavaju prema pravilima odreenog pravosua, na osnovu pravila lex fori.
Svaka drava donosi sopstveno pravno pravilo o meunarodnoj nadlenosti koje primenjuju sudovi te drave kad se pred
njima pokrene meunarodni spor kako bi se utvrdilo da li su organi te ili neke druge drave nadleni za reavanje
meunarodnog spora.
Meunarodna nadlenost je znaajna iz vie razloga:
1) stranke moraju znati koji je sud meunarodno nadlean za reavanje njihovog spora, jer u sluaju obraanja
nenadlenom sudu trpe posledice ili kroz odbacivanje tube ili kroz nemogunost priznanja i izvrenja odluke
donete od meunarodno nenadlenog suda i ako je spor reio
2) odreivanjem meunarodne nadlenosti suda uglavnom se utie i na izbor nadlenog prava koje e se na spor
primeniti, jer svaki sud nastoji da spor rei primenom svog prava lex fori, s obzirom na to da ga najbolje i
poznaje.
3) meunarodna nadlenost utie i na visinu trokova spora, kada se reava u odreenoj dravi, jer trokovi nisu
u svim dravama isti, a najmanji su ako se spor reava u domaoj dravi jedne ili obe strane.
4) od meunarodne nadlenosti moe zavisiti i ishod spora.

Meunarodne sudske nadlenosti se razlikuju u zavisnosti od kriterijuma za njihovu klasifikaciju:

20
 - prema tome da li je za reenje jednog spora nadlean jedan ili vie sudova iskljuiva i konkurentna nadlenost-
najznaajnija podela
- prema naem pravu se koriste jo tri kriterijuma:
a) prema procesnom momentu u kojem se odreuje, nadlenost se deli na direktnu i indirektnu.
b) prema tome da li jedno pravosue nadleno za sve vrste sporova i drugih postupaka, nadlenost se deli
na optu i posebnu.
c) prema tome da li se odreuje sporazumno ili zakonom, nadlenost se deli na prorogativnu i zakonsku
nadlenost

55. MEUNARODNA SUDSKA NADLENOST (pojam, znaaj, vrste)

Ovo znai nadlenost jednog pravosua za reavanje odreenog spora sa stranim elementom, a ne nadlenost
odreenog suda. Svoja pravila o meunarodnoj nadlenosti donosi svaka drava, kako bi se ta pravila primenila u sluaju
spora sa inostranim elementom. Tim pravilima utvruje se da li su nadleni dravni organi neke drave i ko je nadleni
za reavanje spora iji su elementi povezani sa dve ili vie drava.
Kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti u unutranjem pravu slini su pravilima o meunarodnoj
nadlenosti, jer i jedni i drugi nadlenost vezuju za odreenu teritoriju, s tim to se pod teritorijom u meunarodnoj
nadlenosti podrazumeva teritorija odrene drave, a kod mesne nadlenosti u unutranjem pravu teritorija mesta
odreenog suda.
I pored slinosti, osnovne razlike izmeu mesne nadlenosti suda u unutranjem pravu odreene zemlje i
meunarodne nadlenosti su:
1) meunarodna nadlenost je nadlenost odreenog pravosua jedne zemlje, a mesna je nadlenost odreenog
suda
2) kod prigovora nadlenosti sud po slubenoj dunosti pazi na svoju nadlenost za sve vreme trajanja spora. Po
slubenoj dunosti se mora oglasiti nenadlenim, ukinuti sve sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, ako utvrdi da
nije nadlean, osim kad nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog koji je taj pristanak dao, dok kod mesne
nadlenosti sud na nju ne pazi po slubenoj dunosti, ve samo po prigovoru stranke koji se moe staviti samo pre
uputanja u raspravu o glavnoj stvari, izuzev kada se radi o iskljuivoj mesnoj nadlenosti propisanoj zakonom.
3) povrede normi o meunarodnoj nadlenosti mogu da budu razlog za upotrebu vandrednih pravnih lekova , dok se
povrede normi o mesnoj nadlenosti ne smatraju bitnim povredama postupka.
4) u pogledu posledica oglaavanja nenadlenosti, kod mesne nadlenosti se predmet ustupa mesno nadlenom
sudu koji nastavlja postupak kao da je kod njega pokrenut, a kod meunarodne nadlenosti sud odbacuje tubu i ukida
sve sprovedene radnje bez obaveze a i prava da predmet dostavlja nekom drugom sudu u inostranstvu.
S obzirom da svaka drava ima svoje propise o meunarodnoj nadlenosti, oni se izmeu drava razlikuju zbog
razliitih kriterijuma na osnovu kojih se odreuje nadlenost, tako da iz tih razloga moe nastati pozitivan i negativan
sukob meunarodne nadlenosti.
Odreivanje meunarodne nadlenosti je povezano sa primenom nadlenog prava na konkretan spor, te svaki
sud nastoji da prilikom odluivanja o ovoj nadlenosti primeni svoje pravo, ali se moe dogoditi i da se sudovi razliitih
drava na osnovu svojih pravila o meunarodnoj sudskoj nadlenosti oglase nenadlenim za reavanje odreenog spora i
u tom sluaju su stranke ovlaene da izaberu sud pred kojim e reiti spor.
Meunarodna nadlenost je znaajna iz vie razloga:
1) stranke moraju da znaju koji je sud meunarodno nadlean za reavanje njihovog spora, jer u sluaju
obraanja nenadlenom sudu trpe posledice ili kroz odbacivanje tube ili kroz nemogunost priznanja i
izvrenja odluke donete od meunarodno nenadlenog suda i ako je spor reio
2) odreivanjem meunarodne nadlenosti suda uglavnom se utice i na izbor nadlenog prava koje e se na
spor primeniti, jer svaki sud nastoji da spor rei primenom svog prav lex fori obzirom da ga najbolje i
poznaje.
3) meunarodna nadlenost utie i na visinu trokova spora, kadase reava u odreenoj dravi, jer trokovi
nisu u svim dravama isti, a najmanji su ako se spor reava u domaoj dravi jedne ili obe strane.
4) od meunarodne nadlenosti moe zavisiti i ishod spora.
Pitanje meunarodne sudske nadlenosti se raspravlja i kod postupka priznanja i izvrenja stranih sudskih
odluka, jer sud pred kojim su ovi postupci pokrenuti utvruje da li je sud koji je doneo takvu odluku bio nadlean za njeno
donoenje.
U naem pravu osnovni izvor prava za odreivanje nadlenosti i postupka sa stranim elementom je Zakon o MPP
koji je samo uredio materiju meunarodne nadlenosti u parninom i vanparninom postupku ali ne i ostalih dravnih
organa.
Graanski postupak sa stranim elementom vode nai sudovi primenom domaih normi ZPP, ZIP i Zakona o
vanparninom postupku, osim prilikom pruanja pravne pomoi, bez obzira da li su stranke domaa ili strana lica, da li je
za spor merodavno domae ili strano pravo.
Pravo LEX FORI kao merodavno nije propisano izriito, ali se podrazumeva iz dva razloga:
1) kad je zbog dobrog poznavanja pravila domaeg prava mogua efikasnost i uredno voenje postupka
21
 2) zato to su procesni propisi, pravila javnog prava kroz postupanje po njima nae sudovi vre svoju funkciju u
ime drave.
Izvori prava koji reguliu meunarodnu nadlenost su i mnogobrojne meunarodne konvencije od kojih je u
Evropi najznaajnija Briselska konvencija o nadlenosti i izvenju sudskih odluka u graanskim i trgovinskim stvarima.

Meunarodne sudske nadlenosti se razlikuju u zavisnosti od kriterijuma za njihovu klasifikaciju. Razlikuju se:
- prema tome da li je za reenje jednog spora nadlean jedan ili vie sudova iskljuiva i konkurentna nadlenost-
najznaajnija podela
- prema naem pravu se koriste jo tri kriterijuma:
d) prema procesnom momentu u kojem se odreuje, nadlenost se deli na direktnu i indirektnu.
e) prema tome da li jedno pravosue nadleno za sve vrste sporova i drugih postupaka, nadlenost se deli
na optu i posebnu.
f) prema tome da li se odreuje sporazumno ili zakonom, nadlenost se deli na prorogativnu i zakonsku
nadlenost

56. ISKLJUIVA MEUNARODNA NADLENOST

Iskljuiva meunarodna nadlenost sudova odreene drave postoji kada su oni jedino nadleni da reavaju
odreeni spor, na osnovu pravnih pravila o meunarodnoj nadlenosti koja predviaju da je jedan spor sa elementom
inostranosti vrsto povezan sa sudovima te drave. To su uglavnom sporovi iz oblasti nepokretnosti i porodini i brani
sporovi koji se uglavnom vezuju za meunarodnu sudsku nadlenost domaeg suda.
Posledice nepotovanja iskljuive meunarodne nadlenosti su:
1) odluka koju je doneo organ druge drave nee moi da se prizna i izvri u naoj zemlji.
2) prigovor litispendecije u sporu koji se vodi pred naim sudom nee se priznati ako se u drugoj dravi vodi
postupak u stvari za koju je propisana nadlenost naih sudova
3) ne moe se ugovoriti nadlenost suda druge drave ili arbitrae u stvarima za koje je propisana iskljuiva
nadlenost .

U naem pravu iskljuiva nadlenost naeg suda postoji kada je to odreeno normama ZMPP ili nekog drugog
zakona, a ona je propisana za sledee sporove:
1) o stvarnim pravima na nepokretnostima
2) sporovi o nepokretnoj zaostavtini, bez obzira da li je ostavilac na dravljanin, stranac, lice bez dravljanstva, lice ije
se dravljanstvo ne moe utvrditi ili ima status izbeglice
3) sporovi o razvodu, ponitenju ili utvrivanju postojanja ili nepostojanja braka u kojim je tueni brani drug na
dravljanin sa prebivalitem ili boravitem na domaoj teritoriji
4) sporovi izmeu roditelja deteta o poveravanju deteta radi vrenja roditeljskog prava ako su tueni roditelj i dete nai
dravljani i oboje imaju prebivalite ili boravite na domaoj teritoriji
5) za postupak izdavanja dozvole za stupanje u brak kada maloletnik koji trai dozvolu na dravljanin ili ako su oba lica
koja eleda stupe u brak nai dravljani, a brak ele da zakljue u inostranstvu
6) za postupak odluivanja o usvojenju ili prestnka usvojenja lica koje ima nae dravljanstvo i prebivalite na domaoj
teritoriji, i o stvarima starateljstva domaih dravljana (nadlean je organ starateljstva)
7) za postupak proglaenja nestalog lica za umrlo ako je u pitanju domai dravljanin bez obzira gde mu je bilo
prebivalite

57. KONKURENTNA MEUNARODNA NADLENOST

Postoji kada se domai organi smatraju meunarodno nadlenim prema pravilima o meunarodnoj nadlenosti,
ali se daje mogunost da u istoj stvari postupak vode organi druge drave na osnovu njenih pravila o meunarodnoj
nadlenosti.
U naoj zemlji se mogu priznati i izvriti strane sudske odluke donete u postupcima za koje je predviena
konkurentna nadlenost.
Ako postoji konkurentna nadlenost, a postupak pokrene pred naim sudom, iako u istoj stvari ve tee postupak
pred stranim sudom na sud e usvojiti prigovor litispendencije.

58. DIREKTNA I INDIREKTNA NADLENOST

Direktna meunarodna nadlenost postoji kad je domae pravosue nadleno za reavanje odreenog privatno-
pravnog odnosa sa stranim elementom. Ova nadlenost se odreuje u trenutku kada sud treba da rei odreeni spor,
odnosno kada mu se za to obrati stranka. Sud odreuje svoju nadlenost prema pravu svoje zemlje.
Indirektna nadlenost utvruje se u postupku priznanja ili izvrenja strane sudske odluke, kada seispituje da je
sud koji je doneo odluku bio nadlean ili mogao biti nadlean po pravu drave u kojoj se trai priznanje i izvrenje.
22
59. OPTA I POSEBNA NADLENOST

Ova podela nadlenosti u MPP je izvrena po kriterijumu da li je jedno pravosue nadleno za sve ili za samo
odreene vrste sporova i postupaka.
Opta meunarodna nadlenost postoji kada neko pravosue nadleno za sve vrste sporova i postupaka, tako
da domai sudovi i drugi dravni organi mogu da postupaju u sporovima iz svih oblasti privatno-pravnih odnosa i u svim
postupcima, ako postoji osnov za optu meunarodnu nadlenost.
Osnov za postojanje ove nadlenosti je veza sa tuenom strankom u sporu sa stranim elementom na osnovu
njegovog prebivalita ili boravita odnosno sedita. Poto pojam sedita pravnog lica nije definisan, ZPP propisuje da se u
sluaju sumnje seditem ima smatrati mesto u kojem se nalaze njegovi organi upravljanja.
Prebivalite (sedite) tuenog dovoljan osnov za nadlenost naeg suda. Osim prebivalita i boravite tuenog,
moe biti osnov zasnivanja opte nadlenosti, i to u dva sluaja:
1) ako tueni nema prebivalite
2) ako tueni ima prebivalite na nekom drugom mestu, ali postoji neka druga veza izmeu spora i domae
teritorije
Posebna nadlenost je nadlenost koja se predvia za na sud ili drugi organ za raspravljanje jedne posebne
kategorije odnosa. Nae pravo sadri veliki broj pravila o posebnoj nadlenosti. Ona postoji u branim odnosima. Na sud
bie nadlean u branom sporu, iako nisu ispunjene pretpostavke za optu meunarodnu nadlenost:
- ako su oba brana druga nai dravlajni
- ako je samo tuilac na dravljanin ali ima prebivalite u naoj zemlji
- bez obzira na dravljanstvo branih drugova, ako im je poslednje zajedniko prebivalite ili boravite u naoj
dravi, a tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite u naoj zemlji.
Posebna nadlenost predviena je i u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu nastalu na teritoriji nae drave. U
sporovima o imovinskopravnim zahtevima ako se na domaoj teritoriji nalazi imovina tuenika ili predmet koji se tubom
trai, takoe e biti nadleni nai sudovi.

60. ZAKONSKI I SPORAZUMNO ODREENJE NADLENOSTI

Zakonski odreena meunarodna nadlenost postoji kada nema sporazuma stranaka o odreivanju
meunarodne nadlenosti (prorogacioni sporazum). Tu spadaju iskljuiva, konkurentna, opta i posebna meunarodna
nadlenost.
Sporazumno odreena meunarodna nalenost postoji kada se strane dogovore o nadlenosti pravosua
odreene drave, zakljuenjem prorogacionog sporazuma. Prorogacioni sporazum je punovaan samo u granicama koje
odrede zakonske norme. Izbor meunarodne nadlenosti je pravo stranke. Ovaj sporazum je izraz procesne autonomije
volje stranaka, koje odredjuju sud odreene drave za reavanje njihovog spora.
Nae pravo predvia da stranke mogu odrediti nadlenost stranog suda (prorogacija strane nadlenosti praena
derogacijom domae), kao i nadlenost srpskog suda (prorogacija domae nadlenosti uz derogaciju strane).
Da bi sporazum o nadlenosti stranog suda bio punovaan, mora da ispuni sledee uslove:
- da je bar jedna stranka strano lice
- da predmet spora nisu brani, porodini i statusni odnosi
- da se ne radi o sporu u kojem je iskljuivo nadlean domai sud
Da bi sporazum stranke o nadlenosti domaeg suda bio punovaan, uslovi su:
- da je jedno od stranaka na dravljanin, odnosno ima sedite na naoj teritoriji
- da predmet spora nisu porodini, brani i statusni odnosi

Sporazum moe biti zakljuen izriito ili preutno, u momentu zakljuenja sporazuma ili u vreme nastanka spora.
On se mora odnositi na nadlenost suda odreene drave u odreenoj stvari, jer nije doputen opti prorogacioni
sporazum o nadlenosti za sve budue sporove izmeu odreenih stranaka. Njegova sudbina je nezavisna od sudbine
osnovnog pravnog posla zbog kojeg je zakljuen, jer predstavlja samostalni pravni posao ija se punovanost ceni prema
pravu drave na iju se nadlenost poziva ili prema pravu drave iju nadlenost derogira, ako se njime iskljuuje
nadlenost odreene drave.
Postojanje ovog sporazuma zasniva iskljuivu nadlenost prava drave na koju se poziva za reenje stvari
odreene u njemu.
Nepotovanje pravila prorogacionog sporazuma uputanjem tuenog u spor koji je pokrenut i pored postojanja
sporazuma pred nekim drugim sudom predstavlja derogaciju prorogacionog sporazuma, a sud na njegovo postojanje ne
pazi po slubenoj dunosti ve samo po prigovoru stranaka.

23
61. PRIZNANJE I IZVRENJE STRANIH SUDSKIH ODLUKA (pojam, zaaj, izvori, uslovi)

Priznanje strane sudske odluke znai njeno izjednaavanje sa domaom pravosnanom sudskom odlukom, tako
to joj domai sud omoguuje pravno dejstvo na domaoj teritoriji, nakon to je provereno postojanje zakonskih uslova za
priznanje. Ako se zahteva i njeno izvrenje, pored potvrde o pravnosnanosti potrebno je podneti i potvrdu o izvrivosti.
Nisu sve strane odluke podobne za priznanje i izvrenje, ve samo one kojima se pravno dejstvo ne iscrpljuje
samim priznanjem, pri emu neke odluke prethodno moraju biti priznate da bi mogle biti podobne za izvrenje. Dakle, za
strane deklaratorne i konstitutivne odluke potrebno je samo priznanje, jer nisu osnov za izvrenje, dok je za strane
kondemnatorne odluke potrebno i priznanje i izvrenje. Kondemnatorne odluke su podobne za izvrenje i izvravaju se
nakon to su priznate kao izvrne (prema odredbapa ZIP).
Strana sudska odluka je odluka stranog suda ili drugog organa, koja je izjednaena sa sudskom odlukom prema
pravu drave u kojoj je doneta. Odluku je mogue kvalifikovati kao stranu na osnovu razliitih kriterijuma:
- ako se primeni teritorijalni princip to je odluka doneta u drugoj dravi u odnosu na dravu priznanja
- primenom personalnog principa to je odluka koju je doneo organ strane drave
Nae pravo jednu odluku definie kao stranu sudsku odluku primenom teritorijalnog principa, pri emu u pogledu
njene forme to moe biti svaka sudska odluka, poravnanje i odluka izjednaena sa sudskom prema pozitivnom pravu
strane drave. Podobna za priznanje je samo strana odluka koja je meritorna, pravnosnana i regulie privatnopravne
odnose pravnih ili fizikih lica koji spadaju u domen MPP.

Uslovi za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka se dele na opte i posebne.

Opti uslovi su oni koji predstavljaju minimum u obimu kontrole, a to su:
1) da je odluku doneo sud u stranoj dravi, koji je po domaim propisima o sudskoj nadlenosti nadlean
2) da u postupku nije bilo povrede prava odbrane
3) da je pravosnana i izvrna po pravu drave koja je odluku donela
4) da njenim priznanjem i izvrenjem ne bi bio povreen domai javni poredak.
Posebni uslovi za priznanje odnose se na reciprocitete, koliziono pravo, prevarne postupke stranaka ili
pristrasnost suda i lispendenciju, a razlikuju se u razliitim dravama.
Nae pravo prema ZMPP predvia da se priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka vri po pravilima vanparninog
postupka. Znaajan izvor prava u ovoj oblasti osim zakona su i brojne bilateralne konvencije .
Znaaj priznanja i izvrenja stranih odluka je veoma veliki u sadanjim uslovima ivota savremenog drutva , jer u
privatnopravnim odosima sve vie postoje elementi inosttranosti, tako da se na ovaj nain izraava potovanje i
uvaavanje drava u meusobnim odnosima.

62. SISTEMI PRIZNANJA I IZVRENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA

Veina drava priznaje i izvrava strane sudske odluke, pri emu je nain obavljanja ovih poslova u raznim
dravama razliit. Na osnovu tih razlika moe se izdvojiti nekoliko sistema koji se primenjuju u svom istom obliku ili
kombinovanjem. Svim sistemima je zajedniko da predmet priznanja mogu biti samo odluke u graanskim i trgovakim
stvarima, a krivine presude samo u delu koji se odnosi na nakandu tete oteenom licu.
Sistemi priznanja su:
Sistem ograniene kontrole karakterie kontrola ispunjenja formalnih uslova prema lex fori, tako da se sud ne
uputa u sadrinu strane odluke ve je priznaje ili ne priznaje zavisno od uslova koje trai domae pravo. Odluka mora biti
pravosnana po propisima drave donoenja, pod uslovom da njeno pravno dejstvo ne ugroava domai javni poredak
MPP.
Sistem neograniene kontrole je kontrola ne samo formalnih uslova, ve i injeninog stanja na kojem je
zasnovana i pravnih zakljuaka koji su iz njega izvedeni. Odluka se moe priznati ili ne priznati, ali izmena dispozitiva nije
mogua.
Sistem revizije iz osnova je kontrola kojom se moe izvriti izmena dispozitiva strane odluke, kad sud priznanja
konstatuje da je strani sud netano utvrdio injenino stanje ili da je na pravilno utvreno injenino stanje pogreno
primenio materijalno pravo. Ovaj sistem je u potpunoj suprotnosti sa autonomijom drave i potovanjem njihove
suverenosti, zbog ega se u meunarodnom pravu ne primenjuje.
Sistem prima forcae evidence kontrole se primenjuje u common law sistemu kojim se negira priznanje strane
sudske odluke i umesto toga odluka stranog suda se tretira kao solidan dokaz i osnov za podnoenje nove tube za
pokretanje novog postupka pred sudom jedne od drava ovog sistema kontrole. Sud se u dravama common law sistema
samo uputa u utvrivanje formalnih pretpostavki po sopstvenom pravu, bez promene merituma starne odluke, osim ako
je re o usklaenosti sa domaim javnim poretkom. Zbog toga je, po pravilu, strana odluka inkorporisana u novoj odluci
suda kome je bila podneta radi priznanja, pod uslovom da ispunjava formalne uslove lex fori.
Sistem priznanja na osnovu meunarodnog ugovora je kontrola po kojoj je priznanje mogue samo ako postoji
zakljuen meunarodni ugovor u kojem su predvieni uslovi za to, to praktino znai da se strane odluke ne priznaju.

24
63. POSTUPAK PRIZNANJA I IZVRENJA STRANE SUDSKE ODLUKE

O priznanju i izvrenju strane sudske odluke moe odluiti samo na sud, u vanparninom postupku. U tom
postupku razmatra se da li su ispunjeni uslovi za priznanje i izvrenje prema, koji su utvreni zakonom i meunarodnim
ugovorom.
Stvarno je nadlean okruni sud u graanskim sporovima, a u trgovinskim sporovima trgovinski sud. Mesno
nadlean je sud na ijoj teritoriji treba sprovesti postupak priznanja i izvrenja, a funkcionalno je nadlean sudija
pojedinac.
Postupak priznanja i izvrenja moe biti samostalan predmet postupka pred sudom ako se zahtev odnosi samo
na priznanje i izvrenje i takav postupak se naziva egzekvatura. O ovom pitanju se moe odluivati kao o prethodnom
pitanju, kad se stranka u nekom sporu pozove na stranu odluku o ijem priznanju nije doneto posebno reenje koje ima
pravno dejstvo samo za taj postupak.
Postupak se pokree zahtevom ovalenog predlagaa, uz koji se uobiajeno mora podneti sledea
dokumentacija:
1) propisno legalizovan prepis odluke
2) slubeni prevod odluke na srpski jezik
3) potvrda o pravnosnanosti (ovo nije sadrano u samoj presudi) i prevod potvrde
4) potvrda o vremenu i nainu dostavljanja tube ako se radi o presudi zbog izostanka i prevod potvrde

Ako lice ima pravni interes da se protivi priznanju i izvrenju moe uestvovati kao protivnik predlagaa u ovom
postupku, jer se u takvom sluaju mora potovati naelo kontradiktornosti postupka.
O priznanju i izvrenju kao glavnom predmetu postupka odluuje se reenjem, kojim se odluka moe priznati i
oglasiti izvrnom ili odbiti njeno priznanje.
Postupak, saglasno naelu dispozicije, pokree samo strana iz spora pred stranim sudom ili njeni pravni
sledbenici, kao i sva druga lica za koja odluka ima neposredni ili posredni pravni zanaj, pri emu predlaga uvek mora
imati pravni interes za priznanje odluke. Ako se protivnik predlagaa ne odazove pozivu za raspravljanje, postupak se
nastavlja.
Sud se ne uputa u materijalnopravnu stranu odluke osim ako su razlog smetnje za priznanje (povreda javnog
pretka).
Reenje o priznanju deluje erga omnes i mora imati obrazloenje. Protiv njega nezadovoljna strana ima pravo
albe u roku od 15 dana Vrhovnom sudu, koja odlae dejstvo reenja.
Iako ZMPP ne govori o vandrednim pravnim sredstvima , moe se podneti zahtev za zatitu zakonitosti. Kada je
priznanje strane odluke pravosnano ono se sprovodi po normama ZIP kao i domae odluke.
Ako se priznanje strane sudske odluke trai kao prethodno pitanje, takvo priznanje ima pravno dejstvo samo u
odnosu na postupak u kome se priznanje pojavljuje kao prethodno pitanje. Ova situacija moe nastati i u parninom i u
vanparninom postupku, ali najee u izvrnom postupku u kome je i strana sudska odluka izvrna isprava.
Ako je o priznanju u naoj zemlji doneto posebno reenje, strana odluka se, kad je kondemnatorna u potpunosti
izvrava kao domaa, bez mogunosti ponovnog isitivanja pretpostavki za njeno priznanje.
Meutim, postoji i mogunost da se na osnovu strane pravosnane kondemnatorne odluke, kao izvrne isprave,
poverilac direktno obrati sudu sa predlogom za izvrenje, na osnovu strane izvrne isprave. Tada je uz predlog, pored
uobiajenih dokumenata, duan da priloi dokaz o izvrnosti sudske odluke po pravu drave njenog donoenja. Ovaj
predlog nikada ne moe biti predmet prejudicijelnog raspravljanja, ve je uvek glavna stvar u izvrnom postupku. O
predlogu odluuje sudija pojedinac po propisima ZIP. Po slubenoj dunosti se ispituje ispunjenje pretpostavki za
priznanje sudske odluke, ali odluka o tome ne ulazi u ispravu reenja. Nezadovoljna strana protiv reenja o izvrenju
moe uloiti prigovor koji je predvien ZIP , ali i iz razloga koji nisu predvieni ZIP, ali koji spreavaju izvrenje, a to je da
nisu ispunjeni uslovi za priznanje strane odluke koje predvia ZMPP. U takvom sluaju postupak izvrenja prelazi u fazu
kontradiktornog postupka.
Sud u izvrnom postupku izvrenja odluke koja je postala izvrna po pravu drave donoenja, ne ispituje vreme
do kojeg se izvrenje moe traiti po slubenoj dunosti, ve po prigovoru stranke.

25