You are on page 1of 14

Originalni nauni rad UDK: 82.

09344:398

Dragana Antonijevi 1
Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

ANTROPOLOKO POIMANJE BAJKE KAO


OPTIMISTIKOG ANRA

Apstrakt: U radu se primenjuje antropoloka perspektiva razumevanja znaaja i zna-


enja optimizma bajke. Optimizam bajke proizlazi iz njenog siejnog sklopa i struktu-
re koja poiva na obredu prelaza, pre svega na svedbenom ritualu; potom na moral-
nom i edukativnom znaaju srenog kraja i trijumfa dobrog i pravednog. to su obave-
zni elementi narodne bajke. Sagledava se znaaj za psiholoki razvoj dece, kao i tera-
peutski znaaj bajke koja zbog svog optimizma prua nadu, utehu i ohrabrenje sluao-
cima. Nadalje, ukratko se razmatra ideoloka pozadina misaonih tokova u Evropi koji
su uticali na upotrebu i tumaenje bajki i razumevanje njihove edukativno-pedagoke,
zabavne i estetske funkcije, uz skretanje panje na kulturne kontekste i areale u koji-
ma je narodna bajka zastupljena, to bitno konotira i uslovljava interpretaciju poruka.
Skree se panja i na etnografske specifinosti koje doprinose lokalnom koloritu baj-
ke, mada ne utiu niti menjaju njenu strukturu i semantiku. Na kraju se optimizam
bajke sagledava unutar rodne dimenzije pripovedanja, prepoznajui bajku kao tipino
ensku pripovedaku subkulturu i opozicionu pripovedaku praksu unutar patrijarhal-
nog drutva. ensko pripovedanje i itanje bajke zasluno je kako za empatiju prema
slabom i ponienom junaku bajke, tako i za nain na koji junak reava svoje proble-
me, a to je taktika umetnost slabog koje nadjaava snano i na kraju trijumfuje.

Kljune rei: narodna bajka, optimizam, udesno, svadbeni ritual, obred prelaza, te-
rapeutski narativ, ensko pripovedanje

Bajka ili "svet na ivici katastrofe" sa srenim krajem

Ameriki germanista i folklorista Dek Zeps jednom je rekao da se bajke ka-


zuju "da bi proizvele nadu u svetu koji izgleda kao da je na ivici katastrofe". I
odista, u bajkama se deavaju razna zlodela i nepoinstva, kako meu bliskim

1
dantonij@f.bg.ac.rs

Tekst je rezultat rada na projektu br. 177035 koji u celosti finansira Ministarstvo
prosvete i nauke RS. Kao predavanje po pozivu odrano je na Kolarevom narodnom
univerzitetu 4. 02. 2013.

Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Dragana Antonijevi

srodnicima tako i izmeu likova razdvojenih mitskim svetovima; junak je gurnut u


dogaaje bez mogunosti za uzmak i odustajanje, izloen razliitim iskuenjima
i tekoama koja mora da prevlada u svom traganju ili bekstvu od progonitelja;
na kraju trijumfuje. To je sr pripovesti. Uspeh do koga junak/junakinja na kra-
ju stie potpomognut je udima i magijskim transformacijama. udesno, kako
bi Cvetan Todorov nazvao oblik fantastike koji se javlja u bajkama (Todorov
1987, 59), srean kraj i utopijska poruka nade i utehe jesu kljune rei za narod-
nu bajku inei da ove pripovesti predstavljaju, u antropolokom i kulturolo-
kom smislu a po svojim implikacijama koje podravaju nadu u mogunost ne-
kog boljeg sveta, jedan od najvrednijih anrova usmenog narodnog stvaralatva.

Bajka kao obred prelaza

Kakvo traganje preduzima junak bajke? Ovo pitanje nas dovodi do drugog pi-
tanja, a to je ime se, zapravo, bave bajke? Glavni interes bajke usmeren je na
sudbinu pojedinca, na proces njegove afirmacije, line sree i uspeha. Izvravajui
svoj zadatak, izlaui se razliitim tekoama i opasnostima, junak bajke prolazi
razvojni proces ka sticanju zrelosti i priznanja. Zbog toga je Karl Gustav Jung na-
pore i traganja junaka, iskuenja kroz koja prolazi kao i njegovu konanu transfor-
maciju linosti izjednaio sa unutarpsihikim procesom individuacije, tj. obra-
scem psihikog rasta i razvoja linosti ( 1996; 1996). Bajka nudi
pouan obrazac za sluaoca budui da "mladenaki ego mora da se izloi opasno-
sti, jer ako mlad ovek ne tei viem cilju od onoga koji sa sigurnou moe da po-
stigne, on nije u stanju da savlada prepreke izmeu mladosti i zrelosti"
( 1996, 131). Stoga je tipini junak bajke, na poetku pripovesti, mar-
ginalna osoba najmlae dete, naivni "glupan" nepriznatih i neprepoznatih spo-
sobnosti, obespravljena i poniena a esto i progonjena osoba, siromaan, ruan,
pastore i siroe, nevoljen i prezren naprosto, neko ko tek treba da se dokae i bu-
de prihvaen od strane svog drutvenog okruenja. Na kraju prie junak preokree
svoju prvobitnu poziciju: ne samo to otklanja nevolju ili nedostatak s ime je
pria zapoela, ve potpuno menja sopstveni status i izgled na vie i na bolje!
Ovakav siejni sklop bajke naveo je mnoge istraivae da zakljue kako je
njena struktura poreklom iz obreda prelaza, zapravo, moe se rei da bajka
narativizuje ritual inicijacije koji podrazumeva proces prihvatanja osobe kao
novog zrelog i punopravnog lana drutva. Francuski etnolog Arnold van Ge-
nep je jo poetkom XX veka opisao jedinstvene faze u strukturi razliitih ob-
reda prelaza koji upuuju na promene statusa neke osobe tokom njenog ivo-
ta, od roenja, preko puberteta, svadbe do smrti ( 2005). Ta struk-
tura je, naelno, trofazna: zapoinje utvrivanjem starog statusa osobe koja,
da bi ga promenila, mora da proe najpre fazu separacije ili odvajanja od
svog dotadanjeg poloaja i okruenja; sledi tzv. liminalna faza u kojoj je in-

10 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

dividua usamljena, izloena proverama i pripremama za novi status, nakon e-


ga sledi faza agregacije odnosno priznanja i prihvatanja u drutvu kao nove
linosti, osobe drugaijeg poloaja od prethodnog.
Ista struktura ovih obreda moe se primeniti i na optu strukturu bajke:

MARGINALNOST poetno stanje junaka koje e se na kraju promeniti


SEPARACIJA junak uvek odlazi od kue da bi obavio zadatak, obave-
zno se udaljava od poznatog okruenja
LIMINALNOST boravak u onostranom prostoru ili u dalekom drugom
carstvu gde junak prolazi kljuna iskuenja: bori se s neprijateljem, obi-
no htonskim i demonskim biem, ili obavlja niz tekih zadataka koji mu
se zadaju
AGREGACIJA povratak kui, priznanje junakovog uspeha, promena
statusa i nagrada u vidu svadbe i prestola.

Ruski folklorista Vladimir Prop je tridesetih godina XX veka u svom uve-


nom delu "Morfologija bajke" (Prop 1982) na drugaiji nain opisao jedin-
stvenu anrovsku strukturu narodne bajke. On je izdvojio najmanje struktural-
ne elemente kompozicije nazvavi ih "funkcijama" i ustanovio da ih ukupno
ima 31. Sve bajke sadre iste funkcije, mada ne uvek sve i prisutne, koje se ja-
vljaju odreenim obaveznim redosledom. Prop je istakao tri kljune grupe
funkcija koje je nazvao proverama kvalifikujua, glavna i glorifikujua, kao
obavezne etape kroz koje junak bajke prolazi.
Ako bismo Propove provere uporedili sa Van Genepovom emom, videli
bismo da kvalifikujua provera odgovara fazi separacije budui da se junak,
udaljivi se od kue, po prvi put susree sa natprirodnim biima koja e ga is-
kuavati ali e mu na kraju ponuditi arobno sredstvo, magijskog pomonika
ili mudar savet kako da se izbori sa protivnikom. U liminalnoj fazi junak pro-
lazi glavnu proveru u sukobu s monim protivnikom, da bi na kraju prie bio
priznat i prihvaen kroz glorifikujuu proveru koja odgovara u Van Genepo-
voj strukturi fazi agregacije.
Budui da je u bajci taj konani uspeh simbolino prikazan svadbom, po-
znati ruski folklorista Eleazar Meletinski, u svojoj knjizi "Poetika mita", izneo
je miljenje da je, u okviru rituala inicijacije, upravo svadbeni ritual taj koji
svojim simbolima i motivima obezbeuje osnovnu semantiku narodnih bajki.
Drugim reima, svadba u svojoj kompleksnoj simbolici i znaenju predstavlja
ritualni ekvivalent bajke. Po Meletinskom, usredsreivanje bajke na brak, po-
rodicu i socijalne odnose unutar nje predstavlja proces desakralizacije mitova.
Naime, i mit i bajka dele skoro istovetnu strukturu koja se sastoji od niza gu-
bitaka i sticanja kosmikih i socijalnih vrednosti, dele mnoge zajednike sim-
bole, motive, ponekad i zaplete, junaci prolaze slina iskuenja, ali u bajkama
to vie nije kosmika borba, ni poremeaj na relaciji priroda i kultura, niti su

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 11


Dragana Antonijevi

junaci polubogovi ili demijurzi. U bajkama junak je obian ovek, a njegov


lini kosmos ini upravo njegova porodica, odnosi unutar nje i preraspodela
dobara, vrednosti, uticaja i zasluga u rodbinsko-socijalnom okviru.
Za junake bajke, koje su srodne mitovima, ali i sve druge s glavnim mu-
kim likom, siei sa lutanjima po svetu, avanturama, potragama i borbama sa
zmajevima, adajama, divovima i neprijateljski nastrojenim carevima predsta-
vljaju njegovu najvaniju ivotnu proveru koja e mu obezbediti, kroz enid-
bu carevom keri, prelaz iz deatva u svet zrelih i odraslih mukaraca. Bajke
sa glavnim enskim likom takoe sadre elemente devojakog rituala inicija-
cije. Junakinja, pak, mora da pokae pamet, snalaljivost, dobrotu, potenje,
skromnost, vrednou, vernost i lepotu da bi se i ona dokazala i promenila sta-
tus sreno udala za carevia.
Moemo primetiti da je vrednosni sistem bajke hijerarhizovan i predmode-
ran, ali siei mnogih dela savremene popularne kulture u osnovi ponavljaju
isti ovaj strukturalni obrazac i vrednosne norme.

Brano-porodini sukobi i problemi odrastanja centralni siejni


motivi bajki

Meletinski je napisao da "basnoslovna svadba, koju prati unapreenje ju-


nakovog drutvenog statusa, predstavlja osobit "udesan" izlaz za pojedinca iz
razgolienih drutvenih sukoba koji se ispoljavaju kao odnosi unutar porodi-
ce" (Meletinski, 271). injenica je da se sukobi u bajci najee odvijaju upra-
vo unutar porodice, dok su junak ili junakinja predstavljeni kao socijalno
obespravljene, progonjene i poniene osobe. Krenje normi porodino-branih
odnosa i uzajamnih obaveza srodnika daje najee onaj inicijalni incident,
naruavanje ravnotee koja pokree radnju bajke. S druge strane, konani tri-
jumf junaka esto prati beskompromisno kanjavanje lanova porodice koji su
mu naneli neko zlo, ponizili ga ili mu radili o glavi, ili, pak, njihovo uvianje
greke i priznanje junakovih sposobnosti koje su mu do tada bile osporavane
(v. 1991, 161-167).
Zato ne udi to su psihoanalitiari poput Karla Gustava Junga i Mari Luiz
fon Franc, ili frojdovca Bruna Betelhajma, ili kognitivnih i getalt psihologa,
u bajci videli izvanredno pedagoko tivo koje deci i mladim osobama poma-
e u prevladavanju njihovih strahova, zebnji i frustracija vezanih za porodine
okolnosti i tekou odrastanja, pokazujui im put emancipacije i "osloboe-
nja". "To ne znai", kae Dek Zeps, "da bajka mora obavezno da ima neko
moralno reenje ali, da bi bila oslobaajua mora da reflektuje proces borbe
protiv svih vrsta potinjavanja i autoritarizma, i da projektuje razliite mogu-
nosti za konkretnu realizaciju te utopije" (Zipes 1982, 312). Pitanje da li se
"ovek suoava sa ivotom verujui u mogunost savladavanja njegovih te-

12 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

koa ili oekujui poraz, predstavlja u svakom sluaju vaan egzistencijalni


problem" smatrao je deji psihoanalitiar Bruno Betelhajm (Betelhajm 1979,
24). Uprkos optimizmu koji odlikuje bajku, ona ne skriva zlo, pokvarenost,
zavist, mrnju, ljubomoru, netrpeljivost i druge negativne ljudske osobine i
ponaanja. Ali, injenica da u bajkama zlo uvek na kraju biva pobeeno i ka-
njeno predstavlja vanu psiholoku i moralnu potporu sluaocima. Kontrast
izmeu pravednog sveta bajke i nepravednog sveta koji nas okruuje omogu-
ava pojavu jedne od vanih funkcija bajke ali i folklora uopte, a to je eskapi-
zam beg u svet mate i fantazija koji nas, makar privremeno, oslobaa priti-
saka i zabrana koje nam nameu drutvo i porodica.
Istraivanje koje je svojevremno sproveo Andre Fava, na osnovu teorija
kognitivnog psihologa ana Pijaea, a objavio u knjizi "Dete i pria: poreklo in-
teresovanja" (F. Andre Favat, Child and Tale: The Origins of Interest, 1977)
uverljivo je pokazalo u kom dobu i zato su deca najvie privuena bajkama.
Prouavajui grupu dece od est do osam godina, Fava je utvrdio da forma i sa-
draj klasinih bajki odgovara nainu na koji dete u tom uzrastu shvata svet oko
sebe. Sledei saznanja ana Pijaea, Fava je potvrdio da deca u tom uzrastu
imaju egocentrian i "animistiki" pogled na svet, da veruju u magijsku vezu iz-
meu misli i stvari, u autoritet i pravednost adekvatne nagrade i kazne. Ukratko,
da se detinja koncepcija sveta u tom uzrastu poklapa sa vrednosnim sistemom
koji bajka prua, izlazei u susret dejim potrebama. Fava je, takoe, zakljuio
da interesovanje za bajku slabi u uzrastu nakon desete godine, kada se deca vie
okreu procesu socijalizacije i svesnije interakcije s drutvenim okruenjem, da
bi se kasnije, poto se zavri period adolescencije, kao odrasli ljudi ponovo vra-
tili bajci uivajui u njenom arobnom svetu (Zipes 1982, 311-312).
Pa ipak, u savremeno doba, posebno u razvijenim zemljama zapadne Evrope,
javila su se miljenja da su "bajke retrogradne, da ne deluju vaspitno, da je njihov
jezik grub, seksistiki, patrijarhalan, rasistiki, ksenofobian itd, ukratko da nije
pedagoki podoban. Usled toga sve vie roditelja se, navodno, ustee da deci ita
bajke jer su suvie mranei politiki nekorektne" (v. et al. 2013,
in press). Ovo su prilino diskutabilne primedbe nekih, pogotovo u dananje vre-
me kada su deja literatura, crtani i igrani filmovi i video igrice preplavljeni ne-
skrivenim nasiljem, a mnoge prie vie nemaju srean, obeavajui kraj kao u na-
rodnim bajkama. Meutim, jedno domae skoranje psiholoko-etnoloko istrai-
vanje dovelo je, opravdano, u pitanje shvatanje postmodenrih pedagoga i pokaza-
lo je da su bajke i dalje omiljeno tivo kako roditelja tako i dece. Uverenje u njiho-
vu pozitivnu edukativnu i zabavnu funkciju nije se bitno promenilo "uprkos to-
me to u njima ima brutalnosti, ubistava i surovog kanjavanja. Odgovori rodi-
telja nedvosmisleno ukazuju da oni smatraju da deca vole bajke pre svega zato
to su zanimljive, neobine; to podstiu matu; imaju srean kraj. Roditelji ve-
ruju da iz "vilinskih pria" deca mogu da naue mnogo toga to je dobro i lepo,
a pre svega da dobro pobeuje zlo..." (v. et al. 2013, in press).

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 13


Dragana Antonijevi

Metis 2 taktika kao nain reavanja problema u bajkama


ili kako slabo nadjaava snano

Zanimljivo je zapaanje nekih autora o znaenju i vanosti naina na koji


junak bajke stie do uspeha reavajui probleme. Vrednosni sistem narodnih
pria u svoj fokus stavlja, dakle, slabe, bespomone i podreene osobe koje na
kraju trijumfuju najee pomou mudrosti, dovitljivosti, lukavstva, istrajnosti
i strpljenja. Taj nain kojim slabo nadvladava snano i mono uspevajui da
mu doskoi, nadmudri ga i obezorua, francuski filozof i istoriar Miel de
Serto je nazvao metis "umetnost slabog" koje se inteligentno slui taktikom,
a ne strategijom. Osnovna razlika izmeu strategije i taktike, po Mielu de
Sertou, poiva u tome to taktika predstavlja umetnost preivljavanja, "grabi
prilike a ne stvara ih", slui se preokretanjem situacija u svoju korist, manipu-
lie i prilagoava se, premeta i preoblikuje date odnose i okolnosti ( De Cer-
tau 1980, 6-8; Maclean 1987, 40). Zaista, junaci bajki upravo to rade: koriste
se datim mogunostima, prilagoavaju se situacijama, slue se trikovima, ne-
kad i obmanama, mudrim savetima ili lukavstvima u postizanju svog cilja.
Ta centralna poruka mnogih narodnih pria da slab moe savladati sna-
nog, obespravljen monog, a da se nepovoljne okolnosti mogu preokrenuti
na bolje pomou pameti (ako ne miia) doprinele su uoavanju vane tera-
peutske funkcije bajke kroz in njenog pripovedanja i sluanja. Centralni za-
plet koji predstavlja transformaciju junaka pretvarajui ga od bespomone r-
tve u efikasnu, zrelu osobu, slui kao model za traumatske narative (Mishara
1995; Landwehr 2007). S jedne strane pria nam omoguava da se suoimo sa
sopstvenim problemima kroz empatiju s protagonistom bajke, dok s druge
strane povlai jasnu granicu izmeu sveta fikcije i nae realnosti. Ta dvostru-
ka uloga narativa da izazove nae saoseanje s junakom titei nas istovre-
meno od direktnog i bolnog suoavanja s tekoama kroz koje prolazimo, uz
obilato korienje simbola i metaforinih slika obezbeuje efikasan mehani-
zam u savladavanju trauma po miljenju mnogih psihologa i psihoanalitiara
(Landwehr 2007, 135).
2
Metis () ili Metida je ime, po grkoj mitologiji, prve Zevsove ene boginje
mudrosti koja je znala sve to se deavalo izmeu bogova i ljudi. Geja i Uran prorekli
su Zevsu da e Metida roditi najpre ker, a potom sina koji e ga svrgnuti s vlasti.
Kad je Metida zaela Atenu, Zevs je laskavim reima uspeo da je prevari i proguta, a
zatim je sam rodio Atenu iz glave, ija je majka upravo Metis. Metida je ostala u Zev-
sovoj utrobi da bi mu savetovala ta je dobro a ta zlo ( -
1979, 263). Grka re metis znai inteligenciju, kvalitet koji povezuje
mudrost i lukavstvo, osobine visoko cenjenje u antikoj grkoj kulturi [v. http://en.wi-
kipedia.org/wiki/Metis_(mythology), v. i Odisej kao simbol i ovaploenje vetine me-
tis], a u tom smislu i Miel de Serto koristi ovaj izraz da bi objasnio specifine oblike
ponaanja i praksi svakodnevnog ivota koje je nazvao taktikama.

14 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

Tome svakako, na neki nain, doprinosi i specifian hronotop u bajkama,


da se posluim izrazom ruskog teoretiara knjievnosti Mihaila Bahtina. Neo-
dreenost vremena i prostora u kome se kreu mahom bezimeni junaci bajki
(odnosno, ako imaju neko ime ono je atributivnog karaktera Pepeljuga, Bi-
bere, Trnova Ruica, Biserko, Sneana itd.) olakava identifikaciju sluaoci-
ma i omoguava spoznaju da se situacije i tekoe postavljene pred junake
bajke mogu desiti bilo kome, bilo gde i bilo kada.

Bajke nose univerzalne poruke ali nisu univerzalna pripovedaka


tradicija kulturni relativizam i etnografski kontekst

No, dok su psiholozi i psihoanalitiari tretirali bajke, njihove simbole i poru-


ke kao univerzalne i arhetipske, s druge strane su folkloristi i etnolozi, upoznati
s geografskom rasprostranjenou i difuzijom narodnih pria, kao i antropolozi
pozivajui se na kulturni relativizam, upozoravali da je bajka, po svom poreklu i
rairenosti, deo indoevropske pripovedake tradicije te da se tumaenja njene
semantike mora kontekstualizovati unutar tog kulturnog areala. Drugim reima,
formalna slinost nekih motiva ili zapleta u priama, kao i uverenje u jedinstve-
nu psihiku osnovu ljudskog roda, ne sme nas zavesti na olaka poreenja i po-
jednostavljena tumaenja, budui da se znaenja uvek konstruiu na osnovu po-
sebnog drutvenog, istorijskog i kulturnog konteksta (v. Dundes 1988, uporee-
nja razliitih verzija "Pepeljuge"). Vanevropski narodi ne poznaju bajku na nain
na koji mi mislimo i govorimo o tom anru (Mrchen)3, stoga treba voditi rauna
da konotiranje poruka bajke zavisi od kulturnih specifinosti slualaca koji je, sto-
ga, tumae u skladu sa svojim civilizacijskim nazorima i kulturnim vrednostima
(v. 1991, 18-19). Koliko god da je lina srea i uspeh univerzalna
ljudska potreba i tenja, mnoge vanevropske kulture, na primer, naglasak sta-
vljaju na prosperitet i blagostanje kolektiva a ne pojedinca, smatrajui da borba
za linu promociju moe biti odraz sebinosti koja je u suprotnosti sa potrebom
za podreenou grupi i solidarnou s njom (v. Toelkin 1996, 246, 257). Ovo
je svakako znaajno zapaanje i upozorenje koje nas navodi da tumaenja nama
bliskih i poznatih narodnih bajki treba da ograniimo na evropski i bliskoistoni
kulturni areal i njihov vrednosni sistem posmatran u istorijskoj perspektivi, ili
da paljivo ispitamo recepciju neke evropske bajke u vanevropskoj kulturi u
skladu sa specifinou pogleda na svet dotinog kulturnog sistema.

3
Mrchen je izraz koji su uvela braa Grim da bi neverodostojne narodne pripove-
sti s fantatsinom sadrinom razlikovali od Sage pripovesti s istorijskom sadrinom
koje pretenduju na navodnu istinitost i verodostojnost. U svetskoj folkloristikoj lite-
raturi izraz Mrchen esto se uopte ne prevodi a koristi se da bi precizno i ue ozna-
io anr narodnog stvaralatva koji mi u srpskom jeziku nazivamo bajkom.

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 15


Dragana Antonijevi

Bajke, bez obzira na jednoobraznost svoje strukture, pokazuju kulturne i


etnografske specifinosti koje, dodue, ne menjaju osnovni smisao, ali boje
bajku lokalnim karakteristikama i koloritom. Tako na primer naa Pepeljuga
iz Vukove zbirke ima ime i zove se Mara, ne odlazi na bal ve na liturgiju u
seosku crkvu, ne ide koijom ve peice, nema staklenu cipelicu nego papuu,
ne bei u pono ve u podne, a arobni pomonik nije vila ve pokojna majka
na ijem grobu nalazi sanduk u kome su bajoslovne haljine koje e obui i ta-
ko preruena otii u crkvu. Od princa, koji trai lepoticu koja je izgubila papu-
u, maeha e je sakriti ispod korita u dvoritu sa koga e pevac svojim kuku-
rikanjem obznaniti prevaru. I, to nije nevano nema surovog kanjavanja
polusestara kao u verziji brae Grim. Ovako opisana Pepeljuga sasvim sliko-
vito odraava nain ivota, svetonazor i okruenje srpskog seoskog drutva.
Zanimljiv je za tumaenje uticaja etnografskog konteksta na bajku detalj iz
francuske narodne verzije "Crvenkape", inae razliite od verzija koje su nam
ponudili arl Pero i braa Grim u svojim obradama. Folkloristi smatraju da je
postojbina "Crvenkape" juna Francuska i severna Italija, i da je po svim svojim
elementima narativ koji je pratio ritualne pripreme seoskih devojaka za udaju.
Crvenkapa, dakle, nije mala devojica ve devojka u pubertetu. Na putu kroz
umu sree vuka koji joj postavlja zbunjujue pitanje: hoe li krenuti putem igle
ili putem iode. Ovo pitanje, koje inae potpuno izostaje u verzijama arla Pe-
roa i brae Grim, po miljenju francuske etnolokinje Ivon Verdije otkriva po-
zadinu poruke izvorne narodne verzije, a mogue ju je razumeti ako poznajemo et-
nografski kontekst francuskog seoskog drutva 19. veka. Naime, za seoske ene u
tradicionalnoj kulturi igla i ioda su imale funkciju neformalnog znaka njihovog
statusa: ioda, koja nema otvor, bila je simbol devianstva, dok je igla sa svojim
prorezom, tj. uicama, bila simbol udate seksualno aktivne ene koja se bavila
kunim poslovima, izmeu ostalog i ivenjem odee za ukuane. Izbor puta kao
odgovora koji e Crvenkapa dati vuku-zavodniku u umi sugerisao je tadanjim
sluaocima bajke ideju o tome da li je Crvenkapa spremna za udaju i polni ivot
ili nije spremna (Douglas 1995, 4-6; Antonijevi 2008, 31-32). U tom socio-et-
nografskom kontekstu mogue je razumeti pozadinu zagonetnog pitanja, ali i
celokupan smisao ove bajke koji je vezan za seksualno sazrevanje devojaka.

Bajke u slubi kulturno-ideolokih normi i stremljenja evropskih


drutava

Bajke, kao i svaki drugi anr uostalom, odraavaju kulturno-istorijska


shvatanja i norme drutva u kome se pripovedaju, i to je taj vaan razlog zbog
koga su etnolozi i folkloristi skretali panju da se uvamo olakih i prebrzih
univerzalistikih tumaenja i zakljuaka. Dodajmo i to da su neke od danas
najpopualrnijih bajki, nastale kao umetnike, knjievne prie na osnovu na-

16 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

rodnih verzija, poput onih koje su se nale u uvenim zbirkama arla Peroa ili
brae Grim, imale u tadanje vreme izvesnu ulogu u evropskim ideolokim
procesima, to dodatno bajku ili Mrchen utemeljuje u evropski, i jo preci-
znije zapadnoevropski kulturni kontekst.
Tako je, na primer, u Francuskoj u periodu izmeu 1690. i 1790. godine na-
stao itav niz raznovrsnih zbirki knjievnih bajki koje su odigrale ulogu u tada
vanom i pomodnom diskursu o "civilizovanosti" kao posebnom skupu kultur-
nih kodova, manira i obiaja koje je promovisala, kao svoje vrednosti, buruj-
ska i aristokratska klasa. To su bile drutvene grupe koje su dominirale i upra-
vljale razvojem civilizacijskog procesa u sedamnaestovekovnoj i osamnaestove-
kovnoj Francuskoj u kojoj su bajke, kao neka vrsta moralnih didaktinih pouka,
imale vanu ulogu. U tom smislu Peroova "Pepeljuga", "Lepotica i zver" ili
"Crvenkapa" posedovale su ideoloku konotaciju, obezbeujui normativne i
estetske osnove za pravilnu edukaciju dece i omladine (v. Zipes 1982, 313-314).
O brojnim intervencijama i prepravljanjima verzija i varijanti koje su braa
Grim uli od svojih kazivaica, a u skladu s oekivanim moralnim nazorima
svoje italake publike graanskog protestantskog nemakog drutva s po-
etka 19. veka, napisano je do sada mnogo stranica (v. Dundes 1985; Zipes
1987; Antonijevi 2008, 26-28; 2012, 12-13). Ovom prilikom
bih skrenula panju na jednu drugu, politiku i ideoloku dimenziju njihovog
rada o emu je, inae, pisao italijanski folklorista uzepe Kokjara. Objavljiva-
nje prvog toma "Dejih i domaih bajki" 1812. godine bilo je delo nacional-
nog romantiarskog zanosa brae Grim koji su udeli za time da obnove, uz-
dignu i ojaaju germanski duh i tradiciju, a desilo se dan uoi bitke kod Laj-
pciga kada su se Nemci suoili sa "oseanjem ponienosti, kako e rei Jakov
(Grim), to pred sobom imaju oholog i sarkastinog neprijatelja" (Kokjara
1984, I 293), mislei na Napoleona i francusku kulturu. Valja imati na umu,
stoga, da bajke brae Grim nose, zbog oseaja tadanje kulturne inferiornosti
(Dundes 1985), duboko utisnut peat njihove elje za promovisanjem nema-
ke kulture, kako srednjeg veka koji su braa Grim volela i smatrala pravim
odrazom germanske narodne kulture i duha, tako i bidermajer epohe u kojoj
su braa ivela, i moralnih nazora drutveno-ekonomske (graanske prote-
stantske) klase kojoj su pripadali. Tek u tom i takvom kontekstu moemo pra-
vilnije razumeti i objasniti poruke ovih i danas izuzetno popularnih bajki.
Recepcija i tumaenje narodnih bajki podlegali su, kao uostalom i ceo fol-
klor, promenama raspoloenja i ideolokih usmerenja u Evropi.
U prosvetiteljstvu, koje se grozilo narodne tradicije i obiaja smatrajui ih za
zaostale i primitivne oblike ponaanja i razmiljanja, one su doivljavane kao
vulgarne (ne treba smetnuti s uma da folklor, kao i bajke, zapravo obiluju la-
scivnim elementima), nazadne, laljive i neozbiljne, pa je Volter jednom prili-
kom izjavio da "zreo ovek koji se bavi ozbiljnim poslovima ne treba da pona-
vlja prie svojih dadilja" (Maclean 1987, 37). Kao anegdotalni kontrapunkt po-

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 17


Dragana Antonijevi

menutoj Volterovoj izjavi rei emo da je Vuk Karadi "Pepeljugu" za svoju


zbirku dobio od kneza Mihaila Obrenovia koji ju je zapisao po seanju iz pria
svoje dadilje. Volter je, naravno, mogao da mrzi bajke, ali videli smo neto rani-
je da je sedamnaestovekovna i osamnaestovekovna Francuska ozbiljno gledala
na bajke kao na pouno tivo za omladinu, dodue, ne one izvorno narodne
koloritne, lascivne i osolobaajue, ve na one umetnike svesno sastavljene i
napisane od gospodina Peroa i drugih pisaca koji su fantastiku bajke koristili u
sasvim racionalne svrhe unutar tog "civilizujueg" projekta.
Devetnaestovekovni romantizam, poev od Herdera pa nadalje, doneo je
oduevljenje za sve to je narodno za narodni jezik, tradiciju, obiaje, vero-
vanja, pripovedanja. Taj ideoloki preokret izazvao je ivo zanimanje za fol-
klor kojim su, najednom, poeli da se bave sasvim ozbiljni mukarci u nasto-
janju da potvrde, uveliaju ili ak izmisle i nadograde sopstvenu narodnu tra-
diciju kao spomenik jedinstvenom narodnom duhu koji je trebalo promovisati
u 19. veku veku osloboenja i stvaranja nacionalnih drava.
Kasnije su, tokom XX veka, bajke bile napadnute kao osnovna potpora kon-
zervativnih drutvenih struktura i patrijarhalnih vrednosti. Pritom su opresivne
radnje u bajkama podjednako usmerene i na muke i na enske glavne likove,
to ne protivrei patrijarhalnom drutvu koje jednako potinjava, mada na razli-
ite naine, sve svoje lanove bez obzira na pol. Kritikovan je, takoe, od nekih
leviara i eskapizam u fantaziju kao neprihvatljiv nain bega od suoenja sa sva-
kodnevicom. Videli smo i da bajke napadaju neki savremeni pedagozi kao kon-
zervativne, patrijarhalne i nekorektne, dok neki pisci postmodernistikog usme-
renja smiljaju bajke sa naglavake obrnutim likovima, njihovim ponaanjem i
vrednostima u elji da "dekonstruiu" poruke tradicionalnih narodnih bajki (Zi-
pes 1982). Ali, sreom, jo uvek ima onih koji udesno preokretanje drutvenih
okolnosti i hijerarhije u bajkama nisu videli kao puki eskapizam niti zadrti kon-
zervativizam, ve kao pripovedno sredstvo koje, metaforino, kritikuje opresiv-
ni sistem i nudi utopijsku perspektivu, nadu i utehu (Maclean 1987, 42).

Rodna dimenzija bajki ensko pripovedanje i subverzivna subkultura

Konano, osvrnula bih se i na rodnu dimenziju pripovedanja narodnih baj-


ki, vanu u sklopu antropolokog razumevanja ovog anra i njegovog optimi-
zma. Mari Meklin je ironino primetila da sve dok bajke "nisu postale vlasni-
tvo gospodina Peroa, gospode Grim, gospodina Langa, i kasnije, gospodina
Kalvina" one su bile ensko pripovedanje, prie baka i dadilja koje se prenosi-
lo s majke na erku, a ne s oca na sina kako su to, u "Nemakoj mitologiji",
tvrdila braa Grim iako je vie od 80% posto njihove grae bilo sakupljeno od
enskih informanata i kazivaica (Maclean 1987, 37). Mari Meklin smatra da
ne bi bilo nieg posebno vrednog panje u toj maskulinoj teritorijalizaciji

18 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

umetnosti pripovedanja u kojoj su ene bile toliko istaknute i koja je bila tako
vana u enskoj subkulturi, da to peuzimanje nije bilo do te mere uspeno da
su ene iz njega ostale iskljuene, prevarivi i same sebe time to su podlegle
patrijarhalnoj indoktrinaciji (Maclean 1987, 37).
Ali, na Vuk, koji je imao odreenih rezervi prema tom anru u duhu ta-
danjeg uverenja da su bajke neke lagarije i izmiljotine koje ne prilie ozbilj-
nim ljudima, sasvim tano je definisao rodnu dimenziju pripovedanja bajki,
mnogo pre nego to su to uoili dananji naunici, nazvavi ih "enskim pri-
povjetkama u kojima se pripovjedaju kojekakva udesa to ne moe biti".
Mari Meklin nije, naravno, jedina koja je u dananje vreme skrenula pa-
nju na subverzivnu i opozicionu mo i praksu enskog pripovedanja i en-
skog itanja teksta (v. Warner 1990; Douglas 1995). Ovde bi "Crvenkapa"
mogla da poslui kao dobar ilustrativan primer za razliku izmeu mukog i
enskog pripovedanja.
U verziji arla Peroa vuk pojede baku i Crvenkapu i to je to, kraj prie.
Nema osloboenja, a enske osobe su adekvatno kanjene zbog svoje lakomi-
slenosti. Ne udi stoga to se "Crvenkapa" arla Peroa zavrava upozoravaju-
om moralnom poukom mladim devojakama, poukom koju izvorne narodne
verzije nikada ne bi stavile u svoj tekst budui da se nikada tako ne bi ni zavr-
ile: "Kaem vuk, jer svi vukovi nisu od iste sorte... Ali, avaj, ko ne zna da su
ti uglaeni vukovi od svih vukova najopasniji" (v. Antonijevi 2008, 25).
Braa Grim su donekle ublaila kaznu i dozvolili, u svojoj obradi, hrabrom
mukom liku drvosei da dentlmenski spasi baku i Crvenkapu rasporivi
stomak vuku. udesno izbavljenje ivih, zdravih i celih bake i Crvenkape, ko-
je je uzgred udilo brojnu decu sluaoce ove bajke, izmiljotina je brae
Grim koja, dodue, ima svoje prauzore u biblijskoj prii o Joni i kitu.
Ali francuska izvorna narodna "Crvenkapa" pripoveda neto sasvim drugo:
vuk jeste pojeo baku ali nije pojeo Crvenkapu, a ona se na vreme spasla i po-
begla od vuka sluei se svojom domiljatou, u emu su joj, po nekim verzi-
jama, pomogle i ene pralje na reci koju je uz njihovu pomo preplivala be-
ei od vuka-progonitelja. Vuk na kraju ostane kratkih rukava, gledajui s
druge starne reke uspeno izbavljenu Crvenkapu, a u nekim varijantama se
udavi u pokuaju da i sam prepliva reku. To je ta subverzivna snaga enske
potkulture pripovedanja unutar patrijarhalnog drutva. Dakle nita od pro-
diranja Crvenkape, nita od drvosee-spasioca. Devojka je nesmotreno upala
u nevolju ali se i sama iz nje izbavila i to je originalna verzija koja se nalazi
zabeleena u brojnim varijantama i pohranjena u folkloristikim i etnograf-
skim zbirkama u arhivama da na nju padne praina zaborava, zasenjena nebro-
jeno puta pretampavanom verzijom brae Grim.
Ono to je bitno istai jeste da je saoseanje sa slabim, ponienim i podre-
enim osobama koje na kraju trijumfuju nad monim i opresivnim neprijate-
ljem koristei se domiljatou i lukavstvom, mudrou i istrajnou, taktikom

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 19


Dragana Antonijevi

i trikovima, karaketristika enske subkulture, njenog tajnog zadovoljstva u su-


protstavljanju mukoj dominaciji. To fino pripovedno tkanje kojim su vekovi-
ma ene tkale svoje prie prua nadu u utopiju spasenja i osloboenja. Para-
digma ovakvog naratora jeste eherezada koja svoj ivot kupuje beskonano
dugim i zavodljivim pripovedanjem kojim je oarala cara.

Srean kraj bajki utopijska nada ili sutastvena slika sveta?

Zavretak pripovesti je izvanredno vaan inilac svakog narativnog diskur-


sa. To je sasvim u skladu s onim to je Klod Levi-Stros izrekao da su mitovi
(i bajke) kategorije ljudskog duha. Da li e kraj biti srean ili tuan, po milje-
nju ruskog semiotiara Jurija Lotmana, svedoi o samoj konstrukciji slike sve-
ta (Lotman 1976, 286). Ovo je dalekosena misao: ne samo da se po toj odlici
bitno razgraniavaju knjievne vrste, ve nas ona upuuje na sutastveno poi-
manje oveka i njegovih mogunosti i tenji. Za razliku od umetnikih bajki,
poput onih Hansa Kristijana Andersena na primer, koje se mogu tuno zavri-
ti, prava narodna bajka uvek ima srean kraj i u tome lei snaga njene optimi-
stike vizije oveka. Tu egzistencijalnu perspektivu je knjievni antropolog
Nortrop Fraj nazvao "komikom vizijom sveta" koja podrazumeva uspeno is-
punjenje cilja ka kome je junak krenuo u svom traganju (Frey 1991, 32-33).
Za Fraja, sredinji mit pripovedne knjievnosti je mit traganja, narativni arhe-
tip kome i bajke pripadaju, a iji je osnovni cilj dostizanje sklada, ispunjenosti
i svrhovitosti, ostvarenje elja i usaglaavanje linosti sa spoljanjim okolno-
stima, u bajkama simbolisano svadbom i stupanjem na carski presto. Svaka
komika struktura u sebi sadri klicu mogue tragedije, stoga bajka, i pored
sve svoje utopijske fantastike, ne lae svog itaoca ili sluaoca ona od njega
ne skriva postojanje patnje, zla, bolesti i smrti, ni pogubnih posledica postupa-
ka nemoralnih osoba. Uprkos tome, junak i junakinja bajke nisu zarobljeni
unutar eme koja njihove napore ini sudbinski uzaludnim. Srean kraj bajke,
stoga, nudi "nepobedivu radost ivljenja" po reima amerikog mitologa Do-
zefa Kembela (Campbell 1973, 28).

Literatura:

, . 1991. . :
.
Antonijevi, Dragana. 2008. O Crvenkapi, Durexu i ljutnji: proizvodnja, recep-
cija i znaenje jedne bajke i jedne reklamne poruke. Etnoantropoloki pro-
blemi 3 (1): 11-38.

20 Antropologija 13, sv. 1 (2013)


Antropolo ko poimanje bajke

, . 2012.
. - 19, .. 8: 9-24.
Betelhajm, Bruno. 1979. Znaenje bajki. Beograd: Jugoslavija Zenit.
Campbell, Joseph. 1973. The Hero With a Thousand Faces. Princeton: Prince-
ton University Press.
De Certeau, Michel. 1980. On the Oppositional Practices of Everyday Life. So-
cial Text 3: 3-43.
Douglas, Mary. 1995. Red Riding Hood: An Interpretation from Anthropology.
Folklore 106: 1-7.
Dundes, Alan. 1985. Nationalistic Inferiority Complexes and the Fabrication of
Fakelore. Journal of Folklore Research 22 (1): 5-18.
Dundes, Alan (ed). 1988. Cinderella: A Case Book. Madison: University of Wi-
sconsin Press.
, . 1996. " ".
, . . . , 179-279. : .
Frey, Northrop. 1991. Mit i struktura. Sarajevo: Svjetlost.
, . 1996. " ".
. . . , 113-177. : .
, . 1996. . : .
Kokjara, uzepe. 1984. Istorija folklora I. Beograd: Prosveta XX vek.
Landwehr, Margarete Johanna. 2007. "Mrchen as Trauma Narrative: Helma
Sanders-Brahms Film Germany, Pale Mother". U Folklore / Cinema. Popu-
lar Film as Vernacular Culture, eds. Sharon R. Sherman and Mikel J. Ko-
ven, 130-148. Logan: Utah State University Press.
Lotman, Jurij. 1976. Struktura umetnikog teksta. Beograd: Nolit.
Maclean, Marie. 1987. Oppositional Practices in Womens Traditional Narrati-
ve. New Literary History 19 (1): 37-50.
Meletinski, E. M. b.g. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Mishara, Aaron. 1995. Narrative and Psychotherapy The Phenomenology of
Healing. American Journal of Psychotherapy 49 (2): 180-195.
Prop, Vladimir. 1982. Morfologija bajke. Beograd: Prosveta XX vek.
, -. 1979.
. : .
Toelken, Barre. 1996. The Dynamics of Folklore. Logan: Utah State University
Press.
Todorov, Cvetan. 1987. Uvod u fantastinu knjievnost. Beograd: Rad Peat.
, , . 2013 in press. -
.
, . 2005. :
. : .
Warner, Marina. 1990. Mother Goose Tales: Female Fiction, Female Fact? Fa-
bula 101 (1): 3-25.

Antropologija 13, sv. 1 (2013) 21


Dragana Antonijevi

Zipes, Jack. 1982. The Potential of Liberating Fairy Tales for Children. New Li-
terary History 13 (2): 309-325.
Zipes, Jack. 1987. The Enchanted Forest of the Brothers Grimm: New Modes of
Approaching the Grimm's Fairy Tales. Germanic Review 62 (2): 66-74.

Primljeno: 11.12.2012.
Prihvaeno: 3.2.2013.

Dragana Antonijevi

ANTHROPOLOGICAL UNDERSTANDING OF FAIRY TALES AS AN


OPTIMISTIC GENRE

This paper gives the anthropological perspective for understanding the impor-
tance and the meaning of the optimism of fairy tales. The optimism of fairy ta-
les stems from the story frame and its structure that is based on rites of passage,
especially the wedding ritual, the moral and educational significance of a happy
ending and the triumph of the good and the fair, which are required elements of
a folk tale. It was considered how significant the fairy tale is in the psychologi-
cal development of children as well as its therapeutic importance due to their
optimism which gives hope, comfort and encouragement to the listeners. Furt-
hermore, there is a brief discussion on the ideological background of the intel-
lectual tides in Europe that affected the use and the interpretation of fairy tales
and the understanding of their educational and pedagogical, as well as the enter-
taining and aesthetic functions, drawing attention to the cultural contexts and
areas where the folk tale was present, which essentially connotes and conditions
the interpretation of the messages. Attention is drawn to the ethnographic speci-
ficities that contribute to the local coloring of the fairy tale although they do not
change or influence its structure and semantics. In the end, the optimism of the
fairy tale is seen through the gender dimension of storytelling, recognizing the
fairy tale as a typically female narrative subculture and an opposition in the nar-
rative practice within the patriarchal society. Female storytelling and fairy tale
reading is credited for the empathy towards the weak and humiliated hero of the
fairy tale as well as for the ways the hero solves his problems and that is a tactic
where the skillful weak overcomes the strong one an triumphs in the end.

Key words: folk tale, optimism, miraculous, the wedding ritual, rites of pas-
sage, therapeutic narrative, female storytelling

22 Antropologija 13, sv. 1 (2013)

You might also like