Harold Pinter - Nastojnik

Harold Pinter - Nastojnik
Preveo: Arsenije Jovanovi

LICA:
MIK - Mukarac, blizu tridesetih. Otvoreno, svesrdno ponaanje. U gumenim je
cipelama, kree se bez uma.
ESTON - Mukarac, preao tridesetu. Naglaeno spor i preterano taan. Tako
se i kree. Kada se na neto usredsredi, zatvara oi i tako govori.
DEJVIS - Starac. Izmuen, izgladneo, same kosti. Istovremeno, njegova
izlaganja i govor poseduju veliku snagu. Ima obiaj kada govori da stisnute
pesnice otro potee ka zemlji.
PRVI IN, jedne zimske noi. DRUGI IN, nekoliko sekundi kasnije. TREI IN,
dve nedelje kasnije.
Soba. Jedan prozor levo, u dnu, delimino pokriven vreom. Gvozdeni krevet
du levog zida. Nad krevetom mala polica, vedra za boje, kutije s
kojetarijama, zavrtnjima itd. Druge kutije, vaze ijedan smotan tepih pod
krevetom. Napred desno vrata. Pozadi, u sredini, itavo brdo; kuhinjska
sudopera, merdevine, kofa za ugalj, kosilica za travu, kolica za kupovinu,fioke
od kuhinjskog stola. Pod tom hrpom statua Bude. Dublje desno kamin. Kraj
njega nekoliko kofera, jedan skupljeni tepih, lampa za lemljenje, starinska
elektrina naprava za prenje, jedna poloena drvena stolica, kutije, neto
ukrasa, postolje za suenje rublja, krae debele daske, elektrina grejalica. Tu
je i gomila naslaganih starih novina. Pod Estonovom posteljom kraj levog zida
usisiva za prainu koji emo videti tek kada bude upotrebljen. S tavanice visi
kofa.
PRVI IN
Mik je sam u sobi, sedi na krevetu. Na sebi ima konu jaknu. Tiina. Lagano
razgleda sobu, predmet po predmet. Die pogled ka tavanici i pilji u kofu.
Obara pogled, sedi i dalje mirno, bez izraza, oiju uprtih napred. Trideset
sekundi tiine. Tresak vrata. uju se prigueni glasovi. Mik pokree glavu.
Ustaje, prilazi tiho vratima, izlazi, zatvara vrata bez uma. Tiina. Glasovi se
opet uju. Primakli su se, zastaju. Vrata se otvaraju. Eston i Dejvis ulaze. Eston
prvi, Dejvis ga sledi, die teko. Eston je u kaputu od grube vunene tkanine, u
tankom, pohabanom tamno plavom traftastom odelu na jedan red, u
puloveru, izbledeloj koulji i sa manom. Dejvis je u iznoenom smedem
kaputu, izguvanim pantalonama, potkoulji, prsluku, bez koulje i u
sandalama. Eston stavlja klju u dep i zatvara vrata. Dejvis razgleda sobu.
ESTON: Sedi.
DEJVIS: Hvala. (Razgleda.) Aaa...
ESTON: ekaj malo.
Eston trai stolicu, ugleda onu koja lei oborena kraj umotanog tepiha pored
Page 1
kamina, kree da je uzme.
DEJVIS: Da sednem? Pa... nisam poteno seo... nisam sedeo ve... eto, ne bih
mogao da kaem...
ESTON (donosi stolicu): Evo.
DEJVIS: Deset minuta, hteo sam da sednem i popijem aj, deset minuta, a
nijedne slobodne stolice tamo, u sred noi, nijedne. Grci, Poljaci, Grci, Crnci,
itava gomila, sve sami stranci, sve zauzeli. I ja sam tamo morao da radim... i
ja sam tamo morao da radim...
Eston seda na krevet, vadi papir i kutiju sa duvanom i poinje da savija
cigaretu. Dejvis ga posmatra.
Sve Crnci zauzeli, Crnci, Grci, Poljaci, mnogo njih, tako ti je to, otee mi
mesto, kao da sam pas. Rekao sam ja to njemu veeras.
Pauza.
ESTON: Sedi.
DEJVIS: Da, prvo, vidi, to moram da uradim, moram prvo da se povratim,
razume ta hou da kaem? Mogao sam glavu da izgubim tamo dole.
Dejvis besno vikne, porine stisnutim pesnicama ka zemlji, okrene Estonu lea i
zagleda se u zid. Pauza. Eston pali cigaretu.
ESTON: Hoe da zavije jednu?
DEJVIS (okrene se): ta? Ne, ne, cigarete nikad. (Pauza. Prilazi.) Da ti kaem,
zna. Uzeo bih malice duvana, imam lulu, ako nema nita protiv.
ESTON (prua kutiju): Da. Evo. Uzmi odavde.
DEJVIS: Lepo od vas, gospodine. Samo da napunim lulu, nita vie. (Vadi iz
depa lulu, puni je.) Imao sam i kutiju... ne tako skoro. Nestala. Nestala na
Velikom zapadnom putu. (Prua kutiju.) Gde da je stavim?
ESTON: Daj meni.
DEJVIS (daje kutiju): Kad mi je priao veeras, sve sam mu rekao. uo si, je V
da?
ESTON: Pa video sam kad te je izbacio.
DEJVIS: Izbacio? Ne priaj. Ta dukela, jednog starca kao to sam ja, bio sam i
ja nekada veliki gospodin.
Pauza.
ESTON: Da, video sam kada te je izbacio.
DEJVIS: Svi ti mangupi, drukane moj, ponaaju se kao svinje. To to sam
nekoliko godina proveo kao skitnica ne znai da ne znam ta je istoa. Ja sebi
posveujem panju. Zbog toga sam i enu napustio. Dve nedelje posle
venanja, ne, ni toliko, ni nedelju dana, podignem poklopac s jedne erpe, i
zna li ta naem unutra? Njeno donje rublje, i to prljavo. U erpi za povre,
molim. U erpi za povre. Eto, zbog toga sam je napustio i do danas je nisam
video. (Dejvis se okree, vrzma se po sobi, staje licem u licejjred statuom
Bude na gasnoj pei, posmatra, okree se.) iveo sam i ja nekad na visokoj
nozi. Sada vie nisam tako mlad. Onda, mogao sam da se nosim sa svakim od
njih. Nije se tako lako moglo izai na kraj sa mnom u to vreme. Kasnije je sve
polo naopako. Imao sam ve nekoliko napada. (Pauza. Prilazi blie.) Jesi li
video kako je onaj proao?
ESTON: Video sam samo kraj.
Page 2
DEJVIS: Doi tako s kofom ubreta i narediti mi da je ispraznim. Nije moj
posao da praznim kofe! Imali su deka za iznoenje ubreta. Moj posao je bio
da istim pod, da spremam stolove, neto moda i da operem ali sa
iznoenjem kofa nije imao nikakve veze!
ESTON: Mmm.
Odlazi desno po elektrini rotilj.
DEJVIS: Da, dobru sam mu lekciju odrao! Pa i da jeste! ak i da iznoenje
kofa jeste moj posao, ko je taj idiot da meni nareuje? Meu nama nema
razlike. Nije on moj gazda. Nije on nita vie od mene.
ESTON: ta je on, Grk?
DEJVIS: Taj ne, on je kot. kotlananin. Primetio si ga, je li?
ESTON: Da.
Eston se vraa svom krevetu i poinje da skida utika sa rotilja.
DEJVIS: Rekao sam mu ta da radi sa svojom koforn. Je li? uo si. Sluaj
ovamo, rekao sam, ja sam star ovek, rekao sam. Kad sam se ja vaspitavao,
znalo se kako se treba obraati starijem svetu, tada se znao red, da sam samo
nekoliko godina mlai... tresnuo bih te u pola rei. To je bilo posle, poto mi je
gazda dao nogu. Previe komocije, kae. Komocija i ja! Sluaj, ti, rekao sam,
znam ja svoja prava. To sam mu rekao. Neka sam ja i skitnica, ali imam prava
kao ostali ljudi. Mogli bismo malo da povedemo o tome rauna, rekao sam.
Ipak me je najurio. (Seda na stolicu.) Eto kakve se stvari tamo dogaaju.
Pauza.
Da nisi uao i zaustavio tog kotskog idiota, zavrsio bih u bolnici. Pae on
meni aka jednom. Pae mi aka jedne noi. Samo kad jednom onuda
proem.
Eston prilazi kutiji sa utikaima i trai utika za rotilj.
Ne bih na to vie ni mislio, ali sam svu svoju imovinu tamo ostavio, u sobici
pozadi. Sve, skoro sve, ostalo je u toj torbi, zna. Sva moja jadna imovina
ostala je tamo. Zbog brzine. Kladim se da ovog asa pretura po mojim
stvarima!
ESTON: Svratiu jednom i uzeu ih.
Eston prilazi svom krevetu i poinje da postavlja utika na rotilj.
DEJVIS: U svakom sluaju, zahvalan sam ti, pustio si me... pustio da
predahnem... da predahnem koji minut. (Gleda oko sebe.) Ovo je tvoja soba?
ESTON: Jeste.
DEJVIS: Puno zanimljivih stvarica.
ESTON: Da.
DEJVIS: Ispalo bi nekoliko ilinga... kad bi se sve skupilo. (Pauza) Ima dosta
toga.
ESTON: Ima dosta toga ovde, da.
DEJVIS: Tu spava, je li?
ESTON: Da.
DEJVIS: ta, u ovom?
ESTON: Da.
DEJVIS: Tamo bi bio zaklonjen od promaje.
ESTON: Nema tu mnogo vetra.
Page 3
DEJVIS: Dosta dobro. Drugo kad si napolju.
ESTON: Drugo.
DEJVIS: Samo vetar i vetar.
Pauza.
ESTON: Da, kad se vetar digne...
Pauza.
DEJVIS: Da...
ESTON: On... da...
Pauza.
DEJVIS: Nastane velika promaja.
ESTON: Aha.
DEJVIS: Na to sam osetljiv.
ESTON: Jesi?
DEJVIS: Oduvek.
Pauza.
DEJVIS: Ima li jo koju sobu?
ESTON: Gde to?
DEJVIS: Mislim, tu... tu i tamo mislim.
ESTON: Nisu pod ugovorom.
DEJVIS: Ma nemoj.
ESTON: Mnogo bi posla tamo bilo.
Mala pauza.
DEJVIS: A prizemlje?
ESTON: Zatvoreno. Da samo vidi... Pod...
Pauza.
DEJVIS: Srea to si svratio u kafanu. Taj ludi kot bi me ubio. Moj ivot visio
je o koncu vie puta. (Pauza) Primetio sam, sledea vrata, neko tamo ivi,
nekog u kui ima.
ESTON: ta?
DEJVIS (gestikulira): Primetio sam...
ESTON: Da. Svuda ovde ljudi ive.
DEJVIS: Primetio sam, dok smo prolazili, sledea vrata, neko je spustio zavese.
ESTON: Susedi.
Pauza.
DEJVIS: A je li ovo tvoja kua?
Pauza.
ESTON: Ja sam tu.
DEJVIS: Gazda, a? (Stavlja lulu u usta i puka je nezapaljenu.) Da, primetio
sam ja njih kad smo prolazili kraj tih vrata, navlaili su zavese. Znao sam da
neko tamo ivi.
ESTON: Jedna induska porodica.
DEJVIS: Crnci.
ESTON: Retko ih viam.
DEJVIS: Crnci, a? (Dejvis ustaje, vrti se po sobi.) Da, da, svata si ti tu
nakupio, moram da ti kaem. Ne volim kad su sobe prazne. (Eston ostavlja
Page 4
rotilj i prilazi Dejvisu.) Sluaj, drukane, ima li moda par rezervnih cipela?
ESTON (odlazei u dubinu desno): Cipele?
DEJVIS: Ona gadija u manastiru ponovo me nasamarila.
ESTON (prilazi svom krevetu): Gde?
DEJVIS: Dole kraj Lutona. Manastir kraj Lutona... Nabasao bio na jednog
drugara kod eperds Bua, zna...
ESTON (zagleda ispod kreveta): Mislim da imam jedan par.
DEJVIS: Nabasao na tog drugara kod eperds Bua. U jednom nuniku. U
stvari, on je bio u nuniku. Vodio je jedan od najboljih nunika. (Zagleda
Estona.) Najbolji. Uvek bi mi utrapio komadi sapuna, kad god bih svratio. Vrlo
dobar sapun. Morali su da dre najbolji sapun. Nikad nisam ostajao bez
komadia sapuna kad god bih se vrzmao oko eperds Bua.
ESTON (izranja ispod kreveta sa cipelama): Par smeih.
DEJVIS: Sad nije tamo. Otiao. On me je i uputio u manastir. S druge strane
Lutona. uo je da daju cipele.
ESTON: Tebi su potrebne dobre cipele.
DEJVIS: Cipele? Pitanje ivota ili smrti za mene. U ovima sam preao ceo put
do Lutona.
ESTON: I ta se dogodilo kad si stig'ao?
Pauza.
DEJVIS: Poznavao sam u Ektonu jednog obuara. Bio je drugar prema meni.
(Pauza) Zna ta mi je prokleti kaluer rekao? (Pauza) Sem ovih, ima li jo
crnaca ovde?
ESTON (prua cipele): Pogledaj da li vrede.
DEJVIS: Zna li ta mi je prokleti kaluer rekao? (Baci pogled na cipele.)
Izgleda da su malo male.
ESTON: Misli?
DEJVIS: Ne, nisu ba po meri.
ESTON: Dobro izgledaju.
DEJVIS: Cipele moraju biti taman. Inae, uas. Kaem ja kalueru, sluajte vi,
gospodine, kaem, on je otvorio vrata, jedna velika vrata je otvorio, sluajte,
gospodine, kaem, prevalio sam ovaj put, kaem, i pokazao sam ove, imate li,
kaem, nekakav par cipela, imate li par cipela, kaem, potrebne su mi za put.
Pogledajte ove, samo to se ne raspadnu, kaem, nisu vie dobre. uo sam da
ovde drite itavo stovarite. isti se, kae on meni. ekajte vi, kaem ja, ja
sam star ovek, ne moete vi tako sa mnom bez obzira ko ste i ta ste. Ako se
ne poisti, kae on, istiu ti nogom stranjicu sve do kapije. Sluajte vi,
kaem, priekajte, kaem, meni je potreban par cipela i nemojte vi previe
sebi da doputate, tri dana mi je trebalo dovde da stignem, kaem ja, tri dana
nita nisam okusio, mogao bih neto i da pojedem, a? Hajde do kuhinje, kae
on, tamo pozadi, hajde tamo pozadi, i kada se nahrani, isti se to bre
moe. Odem ja pozadi u kuhinju, i? Zna ta su mi dali? Pticu, malu jednu
ptiicu, da je ovek smae za minut. Eto, kau oni, dobio si hranu pa se gubi.
Hranu? Kaem, ta mislite da sam ja, pas? Obian pas. ta vi mislite da sam
ja, divlja zver? A cipele, ta je s cipelama, ja sam zbog cipela prevalio itav
put, uo sam da dajete cipele? Nisam ja lud, majci stareini vaoj u se aliti.
Page 5
Jedan od njih, jedan irski siledija, prie mi. I ja kidnem. Svratim do Vatforda i
tamo nabavim jedne. Izbih na Severni kruni put i taman prooh Hendon kad
on ode, nasred puta. Srea da sam poneo stare, inae bih propao. I tako sam
ostao u njima, vidi, gotove su, nisu vie nizata, sve to je moglo da se
raspadne raspalo se davno.
ESTON: Probaj ove.
Dejvis uzima cipele, skida sandale, proba cipele.
DEJVIS: Nisu rave. (Gaca po sobi.) Jake su, da. Odgovaraju. Nisu rave. Koa
jaka, je li? Vrlo jaka. Jednom je neki tip pokuao da mi utrapi od kozje koe.
Nisam mogao da ih nosim. Ovo je drugo. Kozina se lomi, previja, za pet minuta
te upropasti. Nee da omeka. Da. Dobra cipela.
ESTON: Pa lepo.
Dejvis giba stopalo.
DEJVIS: U stvari, nisu taman.
ESTON: A?
DEJVIS: Nisu. Moje stopalo je ire.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Vidi kako su iljate.
ESTON: Eee.
DEJVIS: Ubogaljile bi me za nedelju dana. Mislim, ove moje nisu dobre, ali su
taman. Ne vrede bogzna ta, ali ne uljaju. (Skida i vraa cipele.) U svakom
sluaju, hvala, gospodine.
ESTON: Pokuau neto da naem.
DEJVIS: Neka vam je sa sreom. Ovako na put ne mogu. Iz jednog mesta u
drugo u ovakvim cipelama nikako. A moram da se kreem, vidite, moram da
naem posao.
ESTON: Kuda namerava?
DEJVIS: O, imam dve-tri stvari u glavi. ekam da se popravi vreme.
Pauza.
ESTON (prilazi rotilju): Da li bi... da li bi hteo ovde da spava?
DEJVIS: Ovde?
ESTON: Moe ovde da spava ako hoes.
DEJVIS: Ovde? O, pa ne znam, zna.
Pauza.
DEJVIS: A koliko dugo?
ESTON: Pa... dok se ne sredi.
DEJVIS (seda): Pa ovaj, u tom sluaju...
ESTON: Dok ne pronae neko reenje...
DEJVIS: A, nai u ja ve neko reenje... samo jo malo... (Pauza) A gde bih
spavao?
ESTON: Ovde. Druge sobe... ne bi ti odgovarale.
DEJVIS (die se, razgleda): Ovde? Gde?
ESTON (die se, dolazi u sredinu): Tamo je krevet, iza tih stvari.
DEJVIS: O, vidim. Pa, zgodno zaista. To je... da ti pravo kaem, zgodno bi
bilo... dok se ne sredim. Ima puno nametaja ovde.
ESTON: Skupljao sam. Neka stoji. Moe jednom da zatreba.
Page 6
DEJVIS: Gasna pe radi, je li?
ESTON: Ne.
DEJVIS: Pa ta radi kad ti se pije aj?
ESTON: Nita.
DEJVIS: To je malo nezgodno. (Dejvis posmatra daske.) Gradi neto?
ESTON: Moda upu, tamo pozadi.
DEJVIS: Drvodelja, a? (Skree ka kosilici.) Ima i travnik?
ESTON: Pogledaj.
Eston podie vreu na prozoru. Gledaju napolje.
DEJVIS: Izgleda da je gusta.
ESTON: Sve je ve zaraslo.
DEJVIS: ta je ono? Bara?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ima li riba?
ESTON: Ne, nema niega.
Pauza.
DEJVIS: Gde misli da podigne upu?
ESTON (okree se): Moram prvo da uredim vrt.
DEJVIS: Trebae ti traktor, ovee.
ESTON: Snai u se ve.
DEJVIS: Drvodelja, a?
ESTON (bez pokreta): Volim... da radim rukama.
Dejvis podie statuu Bude.
DEJVIS: ta je ovo?
ESTON (uzima je, posmatra): To je Buda.
DEJVIS: Ma hajde.
ESTON: Jeste. I vrlo ga volim. Naao sam ga u... jednoj radnji. Meni je mnogo
lep. Ne znam zato. ta misli o tim Budama?
DEJVIS: Sluaj, pa Bude su... sasvim u redu, je li?
ESTON: Naravno, bilo mi je drago kad sam doao do ovog. Lepo je napravljen.
Dejvis se okree, zaviruje pod sudoperu itd.
DEJVIS: Ovo tu, to je krevet, je li?
ESTON (prilazi krevetu): Sve emo to urediti. Lestve e taman stati ispod
kreveta.
Stavljaju lestve pod krevet.
DEJVIS (pokazuje sudoperu): A ovo?
ESTON: Mislim da e i to stati ispod.
DEJVIS: Da ti pomognem. (Podiu predmet.) Ima hiljadu kila, a?
ESTON: Tamo.
DEJVIS: Ali moe da zatreba.
ESTON: Ne. Otarasiu se toga. Ovde. (Stavljaju lavabo pod krevet.) Kupatilo je
dole. Ima tamo jedan lavabo. Moemo ovo i tamo da prenesemo.
Pomeraju kofu za ugalj, kolica za kupovinu i kosilicu, zatim kredenac, uz desni
zid.
DEJVIS (zastane): Ne koristite ga zajedno, je li?
ESTON: ta?
Page 7
DEJVIS: Pitam, da li zajedno s crncima koristi toalet?
ESTON: Prva vrata, tu oni ive.
DEJVIS: I ne ulaze? (Eston stavlja kredenac uza zid.) Jer, zna... mislim... red
je...
Eston prilazi krevetu, duva prainu, trese ebad.
ESTON: Jesi li video plavi koveg?
DEJVIS: Plavi koveg? Tamo. Vidi pored tepiha. (Eston prilazi kovegu, otvara
ga, uzima arave ijastuk i sve to stavlja na krevet.) Lep arav.
ESTON: ebe je pranjavo.
DEJVIS: Ne mari nita.
Eston se uspravlja, vadi duvan, zavija cigaretu. Prilazi svom krevetu i seda.
ESTON: Kako stoji s novcem?
DEJVIS: Pa ovaj... da vam pravo kaem, gospodine... malo sam vorc.
Eston iz depa vadi sitan novac, odabira i prua Dejvisu pet ilinga.
ESTON: Evo neto malo.
DEJVIS (prima novac): Hvala, hvala vam, sreno bilo. Ba sam nekako ostao
vorc. Vidi, ni paru mi nisu dali a radio sam itavu nedelju. Eto kako stoji
stvar, eto kako ti je to.
Pauza.
ESTON: Bio u kafani pre neki dan. Poruim au Ginisa. Donesu mi debelu
kriglu. Sednem, al' ne mogu da pijem. Volim samo iz tanke ae. Uzmem
gutljaj dva al' nikako da dovrim.
Eston uzima odvrtku i nastavlja s popravkom rotilja.
DEJVIS (strastveno): Samo da se vreme popravi! Mogao bih da odem u
Sidkap!
ESTON: Sidkap?
DEJVIS: Vreme je pasje, avo da ga nosi! Kako da po takvom vremenu, u
ovakvim cipelama, odem u Sidkap?
ESTON: A ta e u Sidkapu?
DEJVIS: Tamo su svi moji papiri!
Pauza.
ESTON: Tvoji, ta?
DEJVIS: Papiri!
Pauza.
ESTON: A zato u Sidkapu?
DEJVIS: Pa kod jednog oveka. Ostali kod njega. Razume? Bez tih papira ne
mogu da dokaem ko sam. Ne mogu bez njih da maknem. U njima stoji ko
sam i ta sam. Razume! Bez tih papira mene nema.
ESTON: Kako to?
DEJVIS: Vidi, stvar je u tome, vidi, to sam promenio ime! Davno. Vrteo sam
se po svetu pod lanim imenom! Jer ovo nije moje pravo ime.
ESTON: Koje?
DEJVIS: Denkins. Bernard Denkins. Tako se sada zovem. Po tom imenu me
ljudi znaju. Al' ako tako nastavim, ravo u proi. Nemam na to prava. Imam
kartu od osiguranja kod sebe. Pogledaj. (Vadi iz depa kartu.) I tu sam
Denkins. Vidi? Bernard Denkins. Pogledaj. Cetiri peata. etiri. Al' ta to
Page 8
vredi, to nije moje pravo ime. Nanjuie, i onda sam nagrabusio. etiri peata.
Debelo sam platio, velika lova. Trebalo je da udare vie, mnogo vie peata, al'
nisu, cicije, nisam im'o vremena da isterujem stvar.
ESTON: Trebalo je da udare te peate.
DEJVIS: Ne bi ni to reilo stvar! Nema tu pomoi. Jer to nije moje pravo ime.
Jo bih zbog te karte mogao i da zaglavim.
ESTON: A kako se, u stvari, zove?
DEJVIS: Dejvis. Mek Dejvis. Tako sam se ranije zvao.
Pauza.
ESTON: Izgleda da je i tebi svega dosta.
DEJVIS: Kad bih samo do Sidkapa mogao da odem! ekam da se vreme sredi.
Sve mi je papire pokupio, ovek kod koga su papiri bili, sve je tamo ostalo, s
njima u depu uda mogu da uinim.
ESTON: A koliko ih ve dugo dri?
DEJVIS: ta?
ESTON: Koliko ih dugo ima?
DEJVIS: O, mora da je... to je bilo za vreme rata... mora da je... pa otprilike
pre petnaest godina.
Pauza.
ESTON: ta misli, da li ih je sauvao?
DEJVIS: O, da, sauvao je.
ESTON: Moda se preselio.
DEJVIS: Znam kuu u kojoj ivi, kad ti kaem! Samo da se doepam Sidkapa,
posle mogu i vezanih oiju. Mada se broja ne seam. Ali bistar je moj mozak...
bistar je moj mozak...
Pauza.
ESTON: Pa, u svakom sluaju, pokuaj da se nekako prebaci donde.
DEJVIS: Ne mogu u ovim cipelama. Vidi kakvo je vreme. Kad bi se bar vreme
promenilo.
ESTON: Pratiu meteoroloke izvetaje.
DEJVIS: Kad se samo doepam druma, posle e sve ii kao po loju.
Dejvis iznenada postaje svestan kofe, brzo die glavu.
ESTON: im ti se prispava, ti... izvali se u krevet, samo se izvali. Za mene ne
brini.
DEJVIS (skida gornji kaput): Pa, ovaj, ve mi se prispavalo, malo sam... malo
sam.... mrtav umoran. (Iskorauje iz pantalona, prua ih.) Mogu li da ovo
stavim ovde?
ESTON: Moe.
Dejvis stavlja kaput i pantalone na reetku za rublje i odelo.
DEJVIS: Vidim, ima gore kofu.
ESTON: Curi.
Pauza. Dejvis pogleda gore.
DEJVIS: E, pa da probamo krevet. A ti?
ESTON: Popravljam utika.
DEJVIS: ta mu je?
ESTON: Ne radi.
Page 9
Pauza.
DEJVIS: Hoe u duu da mu ue, je li?
ESTON: Ve sam nanjuio.
DEJVIS: Srene si ruke. (Kree u krevet. Zaustavlja se kraj gasne pei.) Ti,
moe li se ovo malo pomeriti?
ESTON: Malo je teko.
DEJVIS: Da. (Lee. Isprobava duinu i teinu.) Nije ravo. Nije ravo. Dobar
krevet. Mislim da ovde mogu zaspati.
ESTON: Morau da stavim bolji zaklon na tu sijalicu. Malo bleti.
DEJVIS: Nita ne mari, nita to ne mari, gospodine. (Okree se, pokriva.)
Eston sedi, zadubljen u svoj utika. Zatamnjenje. Svetla se pale. Jutro. Eston
kraj svog kreveta zakopava pantalone. Zatim sprema krevet. Okree se, ide
ka sredini sobe, posmatra Dejvisa. Kree, oblai kaput, okree se, prilazi
Dejvisu, posmatra ga. Kalje. Dejvis se uspravlja.
DEJVIS: ta je? ta je to? ta je to?
ESTON: Sve je u redu.
DEJVIS (bulji): ta je to?
ESTON: Ma sve je u redu.
Dejvis se osvre.
DEJVIS: Oh, da.
ESTON: Dobro spavao?
DEJVIS: Jesam. Kao zaklan. Spavao sam kao zaklan.
Eston prelazi levo da uzme rotilj.
ESTON: Ti... ovaj...
DEJVIS: A?
ESTON: Jesi li sanjao ili... ?
DEJVIS: Sanjao?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ne sanjam. Ne sanjam nikad.
ESTON: Ne, ni ja.
DEJVIS: Ni ja. (Pauza) Zato onda pita?
ESTON: Buncao si.
DEJVIS: Ko to?
ESTON: Ti.
Dejvis izlazi iz kreveta. U dugim donjim gaama je.
DEJVIS: E sad, ekaj. ekaj malo. ta si time hteo da kae? Kakvo to
buncanje?
ESTON: Stenjao si. Mrmljao.
DEJVIS: Mrmljao? Ja?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ja ne mrmljam, drukane. To mi dosad niko nije rekao. (Pauza) A ta
sam to mrmljao?
ESTON: Ne znam.
DEJVIS: Mislim, da li si neto razumeo? (Pauza) To mi jo niko nije rekao.
(Pauza) A, pogrenu pticu juri, drukane.
ESTON (ide ka svom krevetu nosei rotilj): Ne. Probudio si me. Mislio sam,
Page 10
moda si sanjao.
DEJVIS: Nisam sanjao. U ivotu nisam sanjao.
Pauza.
ESTON: Moda zbog kreveta.
DEJVIS: Krevetu ne fali nita.
ESTON: Nisi moda navikao.
DEJVIS: Nije meni potrebno nikakvo navikavanje. Valjda znam ta je krevet.
Ako spavam u krevetu, ne znai da moram da buncam. Nije mi prvi put da
spavam u krevetu. (Pauza) Da ti neto kaem: moda su to oni bili, oni crni.
ESTON: ta?
DEJVIS: Pa ti glasovi.
ESTON: Koji crni?
DEJVIS: Ti tvoji. Susedi. Moda su oni galamili pa se ulo kroz zid.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Moje miljenje. (Eston ostavlja utika, ide ka vratima.) Kuda e?
Napolje?
ESTON: Da.
DEJVIS (poto je zgrabio sandale): Priekaj, priekaj malo.
ESTON: ta hoe?
DEJVIS (navlai sandale): Bolje da poem i ja.
ESTON: Zato?
DEJVIS: Pa, mislim... kad ti izlazi. Zar ne moram i ja da izaem... kad ti
izlazi?
ESTON: Ne mora.
DEJVIS: Hoe da kae... mogu da ostanem?
ESTON: Radi ta hoe. Ne mora ti napolje zato to ja idem napolje.
DEJVIS: Nema nita protiv da ostanem?
ESTON: Imam duple kljueve. (Prilazi jednoj kutiji kraj svoje postelje i uzima
kljueve.) Za ova vrata i za spoljna vrata. (Prua kljueve Dejvisu.)
DEJVIS: Veliko hvala, i neka vas srea prati.
Pauza. Eston stoji.
ESTON: Protumarau malo ulicom. Malo... malo da pazarim. ovek je ostavio
ovih dana jednu builicu tamo. Hteo bih to da vidim, na svaki nain.
DEJVIS: Builica, drukane?
ESTON: Da. Moe da zatreba.
DEJVIS: Da. (Mala pauza.) A to, u stvari... to ta je?
Eston prilazi prozoru, gleda napolje.
ESTON: Rezalica? Pa, pripada porodici kojoj pripada i glodalica. To su sprave,
zna. Mora to da stavi u runu builicu.
DEJVIS: A, u redu, da. Vrlo zgodno.
ESTON: Kako da ne, jeste.
Pauza.
DEJVIS: A testera za gvoe?
ESTON: Zna, testeru za gvoe, u stvari, imam.
DEJVIS: Zgodne su to stvarice.
ESTON: Kako da nisu. (Pauza) A i testeru za kljuaonice imam.
Page 11
DEJVIS: Aha. (Pauza) Nema zbora, zgodne stvari. Vrlo zgodne. Mislim, znam
to, to kako su te stvari zgodne. Samo, mora znati kako se rukuje. (Pauza) S
druge strane, sve i nisu... tako zgodne, tako zgodne kao testera za gvoe na
primer.
ESTON (okrene se Dejvisu): Misli?
DEJVIS: Mislim, kaem to samo po... po onome to sam ja iskusio.
Mala pauza.
ESTON: Ipak su zgodne.
DEJVIS: Slaem se, slaem se.
ESTON: Samo to ne moe sve. Zna, mnogo tota se moe pomou
rezalice... kad je uglavi u... runu builicu. Mnogo tota. Za tili as.
DEJVIS: Da. (Mala pauza) Gle, sluaj. Mislio sam.
ESTON: ta?
DEJVIS: Pazi ovamo. Pazi. Moda si ti to sanjao.
ESTON: ta?
DEJVIS: Pa mislim, moda si sanjao kako je neko mrmljao. Mnogi ljudi, zna,
sanjaju... zna ta mislim, i uju svakojake stvari. Moda si ti to u snu uo
kako je neko mrmljao, samo toga nisi bio svestan.
ESTON: Ja ne sanjam.
DEJVIS: Ali to ja kaem, to ja tvrdim! Ja ne sanjam. Zato i mislim da si ti
sanjao.
Pauza.
ESTON: Kako si rekao da se zove?
DEJVIS: Denkins. Bernard Denkins, moje lano ime.
Mala pauza.
ESTON: Zna, sedeo sam jednom u kafani. Za tim stolom sedela je ena. I
tako... poeli smo... poeli smo pomalo da priamo. Ne seam se o emu... o
njenom godinjem odmoru, kuda e na odmor. Ila je, mislim, dole na jug. U
stvari, ne znam kud. I tako, sedeli smo tamo i priali. Kad ona odjednom stavi
svoju ruku preko moje... i ree, ta misli, kako bi bilo da mi malo pokae
svoje telo?
DEJVIS: Ma hajde.
Pauza.
ESTON: Da. I to odjednom, usred razgovora. Oseao sam se udno.
DEJVIS: I meni se to dogaalo.
ESTON: Zaista?
DEJVIS: ene? Stoput su mi predlagale takve stvari.
Pauza.
ESTON: Tvoje drugo, tvoje pravo ime, kako ono bese?
DEJVIS: Dejvis. Mekdejvis. Moje pravo ime.
ESTON: Velanin, je li?
DEJVIS: A?
ESTON: Velanin?
Pauza.
DEJVIS: Pa, bio sam tamo, zna... zna ta mislim... u prolazu...
ESTON: Gde si roen?
Page 12
DEJVIS (smrknuto): Kako to misli?
ESTON: Gde si se rodio?
DEJVIS: Ja... e... o... nije to ba tako... sve te stvari u glavi dok se srede...
zna ta mislim... dok se ne podseti... pohvata konce... nabasa na trag,
kao... razume...
ESTON (prilazi kaminu): Vidi ovaj zavrtanj. Kad hoe, samo okreni. Tu gde je
mali plamen.
DEJVIS: U redu, gospodine. Eston kree ka izlazu.
DEJVIS (uznemiren): ta da radim?
ESTON: Samo okreni, nita vie. Odmah e se upaliti.
DEJVIS: Da ti otvoreno kaem, ne elim s tim da petljam.
ESTON: Ma, ne brini.
DEJVIS: Ne, ne, ne volim ti ja mnogo te zapetljancije.
ESTON: Nema problema.
DEJVIS: Ne uputam se u te stvari previe.
ESTON: Radi bez greke. (Kree) Dobro.
DEJVIS: Ovaj, hteo sam da pitam, gospodine, to se tie pei, hou da kaem,
moe li se dogoditi, mislim, ta vi kaete da li isputa... razumete ta vas
pitam?
ESTON: Iskljuen je plin.
DEJVIS: Znate, stvar je u tome to je ba iznad mog kreveta, vidite? Dovoljno
je samo... laktom gurnem jednu slavinu'kad ustajem, razumete ta hou da
kaem? Obilazei pe s druge strane, posmatra.
ESTON: Ne treba nita da te brine.
DEJVIS: E, pa sluaj, nemoj ti da brine. Ja u da motrim na slavine tu i tamo,
zna, to je sve. Da pazim da l su uvrnute. Pusti ti to meni.
ESTON: Ne mislim ja da ti...
DEJVIS (vrpolji se): I, gospodine, samo neto... hm... da l biste mi dali koji
sitni, za oljicu aja, na primer, znate?
ESTON: Pa dao sam ti sino.
DEJVIS: A tako. Tako. Zaboravio sam. Izletelo iz glave. U redu. Hvala,
gospodine. Sluajte. Jeste li jo sigurni, sasvim sigurni da mogu ovde da
ostanem? Hou da kaem, ja pazim da sebi ne dopustim previe.
ESTON: Nita ne brini.
DEJVIS: Kasnije bih mogao skoknuti do Vemblija.
ESTON: Aha.
DEJVIS: Ima tamo kafana, zna, mogao bih da se tamo uglavim. Bio sam,
zna, tamo. Znam, potrebni su im ljudi. Moda i sad trae osoblje.
ESTON: Kad si bio?
DEJVIS: A? O, pa, tako... oko... nedavno. Stvar je u tome, naravno, to
nemaju prave ljude na tim mestima. Oni ele, hoe da se otarase tih stranaca,
zna, u ugostiteljstvu. Hou da kaem, to je njihov cilj. Znam to nasigurno.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Zna, mislio sam, jednog dana, kad se prebacim donde, mogu da
pogledam kako stoji stvar na Vembliju. Jer ti meevi, razume? Ljudi su im
potrebni, da tre po terenu, razume, da paze. Ili jo neto, jo neto bih
Page 13
mogao, mogao bih da se spustim dole do Keningtona. Jer svi ti veliki sportski
tereni, pa to je ko jedan i jedan, potrebni su ljudi, da uvaju igralite, to njima
treba, bez toga prosto ne mogu. Blisko zdravoj pameti, je li? O, sve bi bilo u
redu... samo kad bih... uh... pa samo... samo da to uradim. (Pauza) Samo da
odem tamo ve jednom.
ESTON: Mmm. (Kree ka izlazu.) Pa, videemo se onda.
DEJVIS: Da. Naravno. (Eston izlazi, zatvara vrata. Dejvis ostaje nepokretan.
eka nekoliko sekundi prilazi zatim vratima, otvara ih, gleda napolie, ulazi,
okree vratima lea i tako stoji, zatim se okree naglo, otvara vrata, gleda
napolje, vraa se, zatvara vrata, zakljuava ih. Gleda po sobi. Prilazi ivo
Estonovoj postelji, saginje se, podie cipele. Skida sandale, stavlja cipele. eta
po sobi gore dole, mie stopalima, klati nogama, opipava kou na cipelama.)
Nisu rave. Samo su malo uske. (Skida cipele, vraa ih pod krevet. Istrauje
oko Estonovog kreveta. Uzima jednu vazu, pilji u nju. Podie jednu kutiju,
trese je.) rafovi. (Ugleda iznad kreveta kofe s bojama, prilazi, razgleda.)
Boje. ta li e da boji? (Naputa kofe s bojama, odlazi na sredinu sobe,
posmatra obeenu kofu. Pravi grimasu.) Moram time da se pozabavim. (Odlazi
desno, uzima let-lampu.) ega li sve tu nema! (Uzima Budu, posmatra, vraa
ga na mesto.) Pogledaj ti to samo.
Staje, posmatra. U bravi se uje klju, pokret je brz. Vrata se otvaraju. Dejvis
kree i udara nogom o jedan sanduk. Vikne, zgrabi se za noni palac. uje se
brzo otvaranje vrata, ona ostaju otvorena. Dejvis vraa Budu na kredenac.
DEJVIS: Jeb...! (Trlja palac) Proklet sanduk! (Sputa pogled na gomilu hartije.)
ta e mu samo tolika hartija? avolska hrpa hartije. (Prilazi gomili, dotie je.
Hrpa se zaljulja. On je pridri.) Dr'! Dr'! (Zadrava hrpu, stavlja hartiju na
mesto. Vrata se otvaraju. Mik ulazi, stavlja klju u dep, zatvara vrata, tiho.
Staje kraj vratiju i posmatra Dejvisa.) ta e mu samo ta hartija? (Pentra se
preko savijenog tepiha ka plavom sanduku.) Tu dri jastuk i arav. (Otvara
sanduk) Nita. (Zatvara sanduk) Ipak, spavao sam. Nisam mrmljao. (Gleda
prozor) Prozor treba zatvoriti. Vrea ne pomae. Rei u mu to. ta je ovo?
(Podie jednu kutiju, pokuava da je otvori. Mik se beumno privue.)
Zakljuano. (Ostavlja kutiju, odlazi.) Unutra neeg mora biti. (Uzima jednu
fioku, pretura po stvarima. Vraa fioku.)
Mik sklizne preko sobe. Dejvis se upola okrene. Mik ga zgrabi za ruku, iskrene
mu je na lea. Dejvis drei.
DEJVIS: Auuuuuuuuuuuuuuu! Auuuuuuuuuuuuuu! ta ti je! ta ti je! ta ti je!
Auuuuuuuuuuuu!
Mik ga lako obara na pod. Dejvis se bori, krevelji lice, koluta oima. Mik ga dri
za ruku, drugom mu rukom daje znak da uti, zatim mu zatvara usta. Dejvis
utihne. Mik ga puta. Dejvis se previja. Mik ga opominje prstom. une i tako
ga posmatra. Ustaje i posmatra ga odozgo. Dejvis trlja ruku i gleda Mika. Mik
se okree, gleda po sobi. Prilazi Dejvisovom krevetu, die posteljinu. Okree
se. Ide ka reetki za suenje rublja, uzima Dejvisove pantalone. Dejvis pokua
da ustane, Mik ga nogom prisili da se spusti. Mik stoji nad njim. Najzad sklanja
nogu, posmatra pantalone, baca ih. Dejvis ostaje zguren na podu. Mik lagano
prilazi stolici, seda, posmatra Dejvisa bez izraza na licu. Tiina.
Page 14
MIK: Sta emo sad?
Zavesa
DRUGI IN
Nekoliko sekundi kasnije. Mik sedi. Dejvis je na podu, u polupodignutom stavu,

slomljen. Tiina.
MIK: Dakle?
DEJVIS: Nita, nita. Nita.
U kofu, nad njihovim glavama, pada kap. Oni diu pogled. Mik zatim vraa
pogled na Dejvisa.
MIK: Kako se zove?
DEJVIS: Ne poznajem te. Ne znam ko si.
Pauza.
MIK: A?
DEJVIS: Denkins.
MIK: Denkins?
DEJVIS: Da.
MIK: Den... kins. (Pauza) Spavao si ovde noas?
DEJVIS: Da.
MIK: I spavao si dobro?
DEJVIS: Da.
MIK: Vrlo mi je drago. Osobito se radujem to sam te upoznao. (Pauza) Kako
ree da se zove?
DEJVIS: Denkins.
MIK: Kako, molim?
DEJVIS: Denkins!
Pauza.
MIK: Den... kins. (Jedna kap pada u kofu. Dejvis pogleda gore.) Podsetio si
me na brata mog ujaka. Taj ovek, nikad nije mirovao u mestu. Paso mu je
uvek bio u depu. Imao je oko za devojke. Otprilike tvoga kova. Atletski tip.
Majstor za skok udalj. Voleo je da u gostinskoj sobi, za vreme boinih
praznika, prikazuje svoje atletske vetine. Inae, oboavao kikiriki, lenike,
orahe i slino. Nikad toga sit. Pitu s voem - ni da takne. Takav je bio. Imao je
sjajnu topericu. Drpio je negde u Hong Kongu. Dan kasnije izbacili su ga iz
Armije spasa. S vremena na vreme igrao za rezervu Bekenema, broj etiri. Pre
nego to je drpio zlatnu medalju. Imao udan obiaj da na leima nosi svoju
violinu. Kao Indijanke decu. Mora da je u njemu bilo neto indijanske krvi.
Poteno da kaem, nikad mi nije bilo jasno kako je on to ispao brat moga
ujaka. I esto pomislim da je moda obrnuto. Mislim, da je moj ujak njegov
brat, a da je on moj ujak. Istini za volju, zvao sam ga Sid. I moja majka ga je
zvala Sid. Smene stvari. Pljunuta tvoja slika. Oenio je jednog Kineza i zbrisao
za Jamajku. (Pauza) Nadam se da si dobro spavao prole noi.
DEJVIS: Sluaj! Ja te, pre svega, uopte ne poznajem!
MIK: U kom si krevetu spavao?
Page 15
DEJVIS: Ma, sluajte vi -
MIK: A?
DEJVIS: U ovom?
MIK: A ne u onom tamo?
DEJVIS: Ne.
MIK: Zna ti ta je dobro. (Pauza) Kako ti se dopada moja soba?
DEJVIS: Tvoja soba?
MIK: Da.
DEJVIS: To nije tvoja soba. Ne znam ni ko si ti. Nikad te nisam video.
MIK: Zna, verovao ili ne, toliko lii na tipa koga sam upoznao u orediu da
je to pravo udo. On je, u stvari, iveo na Aldgejtu. Tada sam stanovao kod
nekog svog roaka u Kemdenu. Taj tip je logorovao obino u parku Finsberi,
kraj samog autobuskog depoa. Kad sam ga upoznao, ispostavilo se da je
odrastao na Patniju. Meni to nije bilo naroito vano. Poznavao sam nekolicinu
rodom sa Patnija. A i ako nisu bili rodom sa Patnija, bili su rodom sa Fulema.
to se tie njega, nije se na Patniju rodio nego je tamo odrastao. A na kraju je
ispalo da se rodio na Kaledonien Roudu, pred samim Negs Hedom. Njegova
stara mamica ivela je kod Anela. Autobusi su joj prolazili ispred samih vrata.
Mogla je da hvata 38, 581, 30 ili 30a, i da stigne do Eseksa i Dalstona za tili
as. Naravno, ukoliko bi se popela na trideseticu, mogla je preko Apera i oko
Hajberija da stigne do crkve Svetog Pavla, ali bi se na kraju ipak nala na
Dalstonu. Ostavljao sam svoj bicikl u njenoj bati kada sam odlazio na posao.
Da, da, udna stvar. Tvoja slika i prilika, pljunuta. Tu neto oko nosa malo
izrazitije, ali to ne menja utisak. (Pauza) Jesi li ovde spavao noas?
DEJVIS: Da.
MIK: I spavao si dobro?
DEJVIS: Jesam.
MIK: Jesi li ustajao nou?
DEJVIS: Nisam!
Pauza.
MIK: Kako se zove?
DEJVIS (pokuava da ustane): Sluaj, ti!
MIK: Kako?
DEJVIS: Denkins!
MIK: Den... kins.
Dejvis pokua naglo da se pridigne. Besni uzvik Mikov vraa ga na pod.
MIK (veoma glasno): Jesi li ovde spavao prole noi?
DEJVIS: Jesam.
MIK (hoda krupnim korakom): Kako si spavao?
DEJVIS: Spavao sam -
MIK: Spavao si dobro?
DEJVIS: Sluaj ti -
MIK: U kom krevetu?
DEJVIS: U ovom -
MIK: Ne u onom?
DEJVIS: Ne!
Page 16
MIK: Kakav probira! (Pauza. Tiho.) Probira. (Pauza. Opet blago) I spavao si
dobro u ovom krevetu?
DEJVIS (udara akom o pod): Odlino!!!
MIK: Nita nije smetalo?
DEJVIS: Nita!!!
Mik zastaje, kree ka njemu.
MIK: Stranac?
DEJVIS: Ne.
MIK: Rodio' se i odrastao na Britanskim Ostrvima?
DEJVIS: Da.
MIK: Zanimanje? (Pauza) Kako ti se svia moj krevet? (Pauza) To je, zna,
moj krevet. Pazi, tu malo duva.
DEJVIS: U krevetu?
MIK: Ne, u dupetu! (Dejvis paljivo motri Mika. Mik se okree. Dejvis otpuzi do
reetke za rublje i zgrabi svoje pantalone. Mik se brzo okree i otima mu ih.
Dejvis posee za pantalonama, Mik ga opominje rukom.) Namerava li da
ostane ovde?
DEJVIS: Daj mi moje pantalone!
MIK: Na due vreme.?
DEJVIS: Daj mi te proklete pantalone!
MIK: ta e ti? Kuda e?
DEJVIS: Daj mi, moram u Sidkap!
MIK (Vie puta udara Dejvisa pantalonama po licu. Dejvis se povlai. Pauza.):
Sluaj, podsea me na jednog tipa kog sam upoznao prilikom prolaska kroz
Gilford -
DEJVIS: Da ti kaem, ja ovamo nisam dosao sam!
Pauza.
MIK: Molim?
DEJVIS: Nisam doao sam! Doveo me je!
MIK: Doveo? Ko te je doveo?
DEJVIS: ovek koji tu stanuje... zove se...
Pauza.
MIK: Laovino!
DEJVIS: Doveo me sino... Sreli smo se u kafani... gde sam radio... i dobio
nogu... bio tamo zaposlen... Hteli da me prebiju, a on nije dao i onda me
doveo, doveo pravo ovamo.
Pauza.
MIK: Sve mi se ini da si roen prevarant, a? Pa ti govori s vlasnikom lino.
Ovo je moja soba. Ti si u mojoj kui.
DEJVIS: Ovo je njegovo... izgledalo mi je u redu... on...
MIK (pokazuje na Dejvisovu postelju): Ovo je moj krevet.
DEJVIS: A iji je onda ovaj?
MIK: To je krevet moje mame.
DEJVIS: Tvoja mama ovde sino nije bila!
MIK (prilazi mu): Sluaj, nemoj da si bezobrazan, sinko, nemoj da si
bezobrazan. I da si moju mamu ostavio na miru.
Page 17
DEJVIS: Nisam ja... nisam mislio...
MIK: Ne prevruj meru, drugar. Kad govori o staroj mamici, imaj malo
potovanja, nemoj da se zaboravlja.
DEJVIS: Ne zaboravljam se ja i imam potovanja vie od mnogih.
MIK: Onda prestani ve jednom da me farba.
DEJVIS: Ma, kad ti lepo kaem, ja tebe, pre svega, uopte ne poznajem!
MIK: Ni moju majku ne poznaje, nadam se. (Pauza) Dolazim do zakljuka da
si ti jedan obian nevaljalac. Jedna obina vucibatina.
DEJVIS: Sluajte vi -
MIK: Da ti neto kaem, sinko, da ti neto kaem, sine. Smrdi.
DEJVIS: Kakva prava imate vi da -
MIK: Zasmrdeo si itavu kuu. Stari razbojnik, to si ti bez sumnje. Ptiica.
Suvie je fino ovo mesto za tebe. Varvarin stari. To si ti, na asnu re! Zar je
za tebe ovakav stan? Kada bih samo hteo, iznajmio bih ovo za sedam funti
nedeljno. Sutra ako hou. Trista pedeset godinje. Bez problema. Ako ti cena
odgovara, samo reci. Ne boj se. Hajde. Stvari i ostalo etiri stotine ili tako.
Devedeset funti porez. Voda, grejanje, svetlo da racunamo pedeset. Da si
pametan, to e da te kota, sve u svemu, osamsto devedeset. Klimni glavom i
moji pravozastupnici sastavljaju ugovor. U protivnom, sedamo u kola i za pet
minuta bie uhapen zbog provale stana, skitnienja, razbojnitva usred bela
dana, krae, lopovluka i zagaenja stana. ta veli? Nisi valjda lud da
propusti priliku? Naravno, pre toga pozvau brata da sve dovede u red. Imam
brata koji je klasa za dekoracije. On e sve da sredi. Ako ti je ovo nedovoljno,
postoje jo etiri sobe na stepenitu. Kupatilo, dnevna soba, spavaa i deja.
Ovo bi moglo da ti bude kao radna soba. Brat koga sam spomenuo svaki as
moe da se vrati. Da, svaki as. ta, dakle, kae? Osamsto za ovu sobu il' tri
hiljade za celi sprat? Sluaj, moemo da sklopimo i viegodinji ugovor,
preporuio bih ti jedno osiguravajue drutvo u Vest Hemu, oni e sve na sebe
preuzeti. Nikakve I obaveze, mirno moe da spava. isto rade, interes
dvesta i posto, depozit pedeset posto. Plaanje unapred, plaanje unazad,
porodini dodatak, dodatak za prekovremeni rad, polugodisnja zakupnina,
pregled knjiga, raspored dopri-nosa, poveanje prihoda, nadoknada prekida
rada, puna naknada u sluaju nerada, graanskih nemira, prekida radnog
odnosa, nevremena, oluje, munje, krae, provale i slino. Naravno. potrebna
je pravosnana izjava vaeg linog lekara da ste sposobni i zdravi za
zakljuenje jednog takvog ugovora. U koju banku ulaete novac? (Pauza) U
koju banku ulaete novac?
Vrata se otvaraju. Eston ulazi. Mik se okree, baca pantalone. Dejvis ih uzima,
oblai. Eston, poto je bacio pogled na obojicu, prilazi svom krevetu, sputa
torbu koju je sobom doneo, seda, uzima rotilj i nastavlja da radi. Dejvis se
povlai u ugao. Mik seda na stolicu. Tiina.
MIK: Jo uvek prokinjava.
ESTON: Da. (Pauza) Krov.
MIK: Krov, je li?
ESTON: Da. (Pauza) Morau da premaem smolom.
MIK: Da premae smolom?
Page 18
ESTON: Da.
MIK: ta?
ESTON: Pa, pukotine.
Pauza.
MIK: Misli da e pomoi?
ESTON: Pokuau.
MIK: Aha.
Pauza.
DEJVIS (naglo): ta radite kad - (Oni ga pogledaju.) - ta radite kad se kofa
napuni?
Pauza.
ESTON: Ispraznimo je.
Pauza.
MIK: Priao sam svom prijatelju kako e uskoro poceti s preureenjem drugih
soba.
ESTON: Da. (Pauza. Dejvisu.) Doneo sam ti torbu.
DEJVIS: O. (Prilazi mu, uzima torbu.) Hvala, gospodine, hvala. Dali su vam je,
je li?
Dejvis se s torbom vraa na svoje mesto. Mik ustaje, zgrabi torbu.
MIK: ta je to?
DEJVIS: Daj mi, to je moja torba!
MIK (odbija ga od sebe): Video sam negde ovu torbu.
DEJVIS: To je moja torba!
MIK (izmie mu): Ovakve torbe su vrlo este.
DEJVIS: ta si time hteo da kae?
MIK: Odakle ti?
ESTON (prilazi): Mora da je oriba.
DEJVIS: To je moja torba.
MIK: ija?
DEJVIS: Moja! Reci mu da je moja!
MIK: Ovo je tvoja torba?
DEJVIS: Daj mi!
ESTON: Daj mu.
MIK: ta? ta da mu dam?
DEJVIS: Tu prokletu torbu!
MIK (gurne torbu iza gasne pei): Kakvu torbu? (Dejvisu.) Kakvu torbu?
DEJVIS (poe): Sluaj ti!
MIK (prema njemu): Kuda e?
DEJVIS: Idem da -
MIK: Pripazi malo, sinko. Ne upada se tako u tuu kuu. Preteruje. Upao si u
tu stan pa radi ta ti na pamet padne. Ne preteruj, sine.
Eston uzima torbu.
DEJVIS: Lopove prokleti... lopovino... daj mi moju -
ESTON: Dri. (Prua torbu Dejvisu.)
Mik je zgrabi. Eston je uzima. Mik je zgrabi. Dejvis posegne za torbom. Eston
je uzima. Mik pokuava da je uzme. Eston daje torbu Dejvisu. Mik je zgrabi.
Page 19
Pauza. Eston je uzima. Dejvis je uzima. Mik je uzima. Dejvis posegne za njom.
Eston je uzima. Pauza. Eston je daje Miku. Mik je daje Dejvisu. Dejvis je
zgrabi. Pauza. Mik posmatra Estona. Dejvis se s torbom povlai. Sputa je.
Pauza. Eston i Mik posmatraju Dejvisa. Dejvis uzima torbu. Prilazi krevetu,
seda. Eston ide ka svom krevetu, seda, savija cigaretu. Mik se ne pomera.
Pauza. Kap vode padne u kofu. Sva trojica podiu glave. Pauza.
ESTON: ta si uradio u Vembliju?
DEJVIS: Nisam ni iao. (Pauza) Nisam. Nisam mogao da idem.
Pauza.
Mik izlazi.
ESTON: Nisam imao sree s onom builicom. Kad sam stigao, nije je bilo.
Pauza.
DEJVIS: Ko je bio taj grubijan?
ESTON: Moj brat.
DEJVIS: Brat? Neka aljivina, a?
ESTON: Aha.
DEJVIS: Da... prava aljivina.
ESTON: Voli da se ali.
DEJVIS: Primetio sam.
Pauza.
ESTON: Sklon je... sklon je da u svemu vidi zabavnu stranu.
DEJVIS: Ima oseanje za humor znai.
ESTON: Da.
DEJVIS: Da, da, moglo bi se tako rei. (Pauza) im sam ga spazio, znao sam
to.
Eston ustaje, prilazi kredencu desno, uzima statuu Bude i stavlja je na gasnu
pe.
ESTON: Moram da mu sredim i gornji deo.
DEJVIS: Hoe... hoe da kae... da je ovo njegova kua?
ESTON: Da. Moram da uredim hol. Napraviu stan od tog dela.
DEJVIS: ime se bavi?
ESTON: Preduzima. Ima i svoj teretnjak.
DEJVIS: Ne ivi ovde, je li?
ESTON: Kad jednom podignem tu upu... imau vie vremena... da odvojim za
stan, zna. Sklepau je nekako... (Prilazi prozoru) Mogu, volim da radim svojim
rukama, zna. Jedino to mogu. Ranije to nisam znao. Mnogo mogu da uradim
rukama. Zna, runi rad. Kad podignem upu... urediu svoju radionicu.
Razumem se pomalo i u drvodeljstvo. One proste stvari... za poetak. Kad je
drvo samo... dobro. (Pauza) Naravno, bie mnogo posla ovde. Morau da
pregradim jednu sobu na stepenitu. Morau. Zna, oni... zakloni... istonjaki.
Pomou njih mogu da pregradim sobu. U dva dela. Ili to ili zid. Mogao bih to da
sklepam, samo da mi je radionica. (Pauza) Odluiu se, verovatno, ipak za zid.
Pauza.
DEJVIS: Sluaj, razmiljao sam neto. Ovo nije moja torba.
ESTON: O, nije.
DEJVIS: Ne, nije. Moja torba je drukija. Znam ta je bilo. Moju su uzeli, a tebi
Page 20
dali drugu.
ESTON: Ne... neko je odneo tvoju torbu.
DEJVIS (die se): Pa to i ja kaem!
ESTON: U stvari, ovu sam torbu uzeo na drugom mestu. Unutra je neka odea.
Nije bilo skupo.
DEJVIS (otvara torbu): Cipele? (Vadi iz torbe dve karirane koulje, jednu
svetlocrvenu i jednu svetlozelenu. Pokazuje ih.) Karirane.
ESTON: Da.
DEJVIS: Zna... imam iskustva s ovakvim kouljama. Ovakve zimi dugo ne
traju. Hou da kaem, iskusio sam to. A ono to treba meni, to su prugaste
koulje, prave koulje, s uspravnim prugama. Eto to. (Vadi iz torbe
tamnocrveni smoking od velura.) ta je sad ovo?
ESTON: Smoking.
DEJVIS: Smoking? (Opipava.) Nije ravo. Da vidim da li mi odgovara. (Proba.)
Nema ogledalo, je li?
ESTON: Mislim da nemam.
DEJVIS: Pa, ne izgleda ravo. ta ti misli?
ESTON: Lepo je.
DEJVIS: E pa, ovako neto se ne odbija.
Eston uzima utika, razgleda.
ESTON: Ne, tako neto se ne odbija.
Pauza.
ESTON: Mogao bi da bude... da bude nastojnik, ako hoe.
DEJVIS: ta?
ESTON: Mogao bi da... da uva kuu ako hoe... zna... stepenite i hol,
ulaz, da vodi rauna. I da isti zvona.
DEJVIS: Zvona?
ESTON: Postaviu nekoliko, dole na ulazu. Mesingana.
DEJVIS: Nastojnik, a?
ESTON: Da.
DEJVIS: Pa ovaj... zna, nikad nisam bio nastojnik... hou da kaem da... nikad
ranije... razume ta hou da kaem... nikad ranije nisam bio pazikua.
Pauza.
ESTON: Kako ti se onda svia predlog?
DEJVIS: Pa, razmiljam... ovaj, trebalo bi da znam... zna...
ESTON: ta u stvari...
DEJVIS: Da, ta u stvari... zna.
Pauza.
ESTON: Pa mislim...
DEJVIS: Mislim, voleo bih da... voleo bih da...
ESTON: Pa, rei u ti...
DEJVIS: To... da, to... zna... razume ta hou da kaem. Mislim, to je ono
to bih ja hteo, zna...
ESTON: Manje ili vie ba ono to ti...
DEJVIS: Vidi, ba ono to ja hou... to hou da kaem... ono to bih hteo, to
je... to je... mislim, kakav posao...
Page 21
Pauza.
ESTON: Pa, stepenite, na primer... i... zvona...
DEJVIS: A, da li... da li... da li se sa metlom tu neto radi?
ESTON: Ima usisiva...
DEJVIS: O, to znam, znam... ali ne moe se bez... bez metle... zar ne?
ESTON: Ne, ne moe se bez metle.
DEJVIS: Eto... o tome sam... na to sam mislio...
ESTON: Jednu mogu da naem, lako... I, naravno, potrebne su... potrebne su
etke...
DEJVIS: Znam, potrebna su sredstva... potrebna su razna sredstva...
ESTON: Pokazau ti kako se upotrebljava usisiva, ako... ako hoe da naui.
DEJVIS: O, to bi...
Pauza. Eston skida s kuke nad krevetom beli kuni ogrta i pokazuje ga
Dejvisu.
ESTON: Ako ti se samo dopada, mogao bi i to da nosi.
DEJVIS: Pa... ovaj... lep je, je li?
ESTON: titie te od prasme.
DEJVIS (proba ogrta): O, da, titie me od praine, naravno. Pa, hvala vam,
gospodine, puno vam hvala.
ESTON: Zna, mogli bismo da... mogao bih da postavim zvono dole, na ulazu, i
da napiem Pazikua", a? Dolaze, zvone, pitaju a ti samo odgovara.
DEJVIS: Ne znam, ovaj, ta da ti kaem.
ESTON: Zato ne zna?
DEJVIS: Ovaj, kako da kaem, nikad se ne zna ko e da bane na vrata, zar
nije? Moram da se uvam.
ESTON: Zato? Neko te juri?
DEJVIS: Mene? Pa, mogao bi taj kot da me potrai. ujem zvono, silazim,
otvaram vrata, i ko je dole? Ko? Ko mu drago! Nadrljam guzu za tren oka.
Mogli bi i zbog karte da dou, mislim kontrola, i eto ti, imam samo etiri
peata, to je sve, evo, vidi, nita vie, samo etiri, dou, povuku pazikuino
zvonce i pazikua je u sosu, to bi moglo da se desi, niko me ne bi izvadio.
Naravno, nije ovo jedina karta koju imam, ali ta oni o tome znaju, nita ne
znaju aja ne smem da kaem, razume, jer bi onda znali da imam iano ime.
Jer ovo nije moje pravo ime, zna. Ne, ne. Bernard Denkins nije moje pravo
ime. Lano
Zatamnjenje. Mrak. Rasvetljenje. Bleda meseeva svetlost na zadnjem zidu.
Tresak vrata. Zvuk kljua u sobnim vratima, Dejvis ulazi, zatvara vrata,
pokuava da upali svetlo i okree prekida vise puta.
DEJVIS (mumla): ta je ovo? (Okree prekida.) ta je s tim prokletim
svetlom? (Okree prekida) Aaa. Nemoj mi rei da je nestalo struje. (Pauza)
Sta da radim? Nema svetla. Ne vidim prst pred okom. (Pauza) ta sad da
radim? (Poe, saplie se) Gospode, ta je sad to? Dajte mi svetlo. ekaj malo.
(Trai ibicu u svom depu, nalazi kutiju, pali. Palidrvce dogoreva. Isputa
ibicu.) Ah! Gde je? (Saginje se) Gde je prokleta kutija? (Neko une kutiju.)
ta je to? ta? Ko je? Ko je to? A? (Pauza. On se pokree.) Gde su moje
ibice? Tu je bila. Ko je to? Ko je uzeo moje ibice? (Tiina) Hajde. Ko je to? Ko
Page 22
je uzeo ibicu? (Pauza) Ko je tamo? (Pauza) Imam no, pazi. Spreman sam.
Hajde, ti, javi se, uje! (Poe, saplete se, pada, vikne. Tiina. uje se
prigueno Dejvisovo stenjanje. Pridie se.) U redu! (Stoji. Teko die.
Odjednom zazuji usisiva. Pojavi se jedna figura. Dri usisiva u ruci. Grli od
cevi prati Dejvisa po podu, Dejvis pokuava da pobegne, pada bez daha.) A, a,
a, a, a!!!! Pusti meeeeeeeeee!
Figura vadi prikljuak od usisivaa iz sijalinog grla i vraa sijalicu na mesto.
Svetlo. Dejvis, priljubljen uz desni zid, s noem u ruci. Mik je na krevetu, stoji.
MIK: Ba sam obavljao proleno spremanje. (Silazi.) Nekad je bio prikljuak na
zidu za taj usisiva. Vie ne radi. Morao sam da izvadim sijalicu i ukljuim gore.
(Stavlja usisiva pod Estonov krevet.) Kako ti se ini soba? Poeo sam
detaljno. (Pauza) Nas dvojica, brat i ja, svake sedmice naizmenino,
ureujemo stan. Zadrao me je veeras posao, tek sam poeo. Ali ta mogu,
mislio sam, moj je red, moram. (Pauza) U stvari, ja ne ivim ovde. Ne ivim.
Imam jedan drugi stan. Meutim, moram da brinem o celokupnoj imovini, je l'
tako? Hteo ne hteo, ponosan sam na to, zna. (Krene ka Dejvisu, pokazuje
no.) Zato time mlatara? ao mi je ako sam te uplaio. Ali da zna, i na tebe
sam mislio. Ti si gost mog brata, to sam mislio. Moramo o tebi da vodimo
rauna, zar nije? A ne da pustimo da se davi u praini. Onako uzgred, kol'ko
misli da se zadri? Ruku na srce, ba sam mislio da ti predloim da
zakupninu smanjimo na jednu malu sumu... mislim... dok se ne sredi. Sasvim
malu sumu. (Pauza) Ali ako se i dalje bude kooperio, morau da okrenem
list. (Dejvis se lagano povlai ka svom krevetu. Mik se okree, posmatra.
Dejvis seda, i dalje s noem u ruci.) Je li, nisi valjda nameravao da izvri neko
nasilje nadamnom, a? Ne bih rekao da si takav.
DEJVIS (besno): uvam svoju kou, drukane. I ako neko samo pokua da me
takne, lepo e se provesti.
MIK: Mogu da mislim.
DEJVIS: Samo ti misli. Dosta mi je svega, zna. Razume ta hou da kaem?
Volim alu ali moe da se raspita... sa mnom ne valja preterivati...
MIK: Razumeo sam, da.
DEJVIS: Strpljiv sam donekle...
MIK: Ali ni korak dalje.
DEJVIS: Jeste. (Mik seda na uzglavlje Dejvisovog kreveta.) ta to radi?
MIK: Nita. Moram da ti kaem da... da me je to iznenadilo s tvoje strane.
DEJVIS: A?
MIK: Veoma me je iznenadilo to to si rekao. (Pauza) Da, vrlo me je
iznenadilo, vrlo. (Pauza) U svakom sluaju, ja sam iznenaen.
DEJVIS: Znaci, razumeli smo se?
MIK: Kako da ne! Nas dvojica se brzo spora-zumevamo.
DEJVIS: Je li? Pa ovaj... da ti neto kaem... trebalo bi... trebalo bi malo da
razmisli o svom ponaanju. Poigravao si se sa mnom, zna. Ne znam zato.
Nikakvo zlo nisam uinio.
MIK: Nisi. Zna ta, u stvari? Ravo smo poeli. U tome je stvar.
DEJVIS: Aha, to je.
MIK: Hoe sendvi?
Page 23
DEJVIS: ta?
MIK (vadi iz depa sendvi): Evo.
DEJVIS: Opet poinje?
MIK: Ma ne! U kakav si! Staram se o prijateljima svog brata, to je sve. Ti si
prijatelj mog brata, je li tako?
DEJVIS: Pa, i ne bi se... ne bi se ba tako moglo rei.
MIK: Dobro, u prijateljskim ste odnosima.
DEJVIS: Da smo prijatelji, ne bi se moglo rei. Mislim, on meni nikakvo zlo nije
uinio... ali ipak nismo naroiti prijatelji...
MIK (vadi slanik iz depa): Soli?
DEJVIS: Ne, hvala... (Mljacka sendvi) Ja njega ne mogu... ne mogu potpuno
da razumem.
MIK (pretura po depu): Zaboravio sam biber.
DEJVIS: Jednostavno ne mogu da ga shvatim, to je.
MIK: Imao sam negde biber. Ne znam gde je. (Pauza. Dejvis vae sendvi.
Mik ga posmatra kako jede, zatim ustaje, eta.) Ovaj... sluaj... potreban mi je
jedan savet. Ti si svetski ovek. Mogu li neto da te zapitam?
DEJVIS: Samo napred.
MIK: Re je o tome, zna, o tome da ja... da se brinem zbog brata.
DEJVIS: Zbog brata?
MIK: Da, vidi, stvar je u tome!
DEJVIS: U emu?
MIK: Nije lepo to o tome govorim ali...
DEJVIS (uspravlja se, silazi s kreveta): Samo reci, hajde.
Mik ga posmatra.
MIK: Ne voli da radi.
Pauza.
DEJVIS: Nastavi!
MIK: Pa ne voli da radi, to me brine.
DEJVIS: Je l istina?
MIK: Uas kad tako neto ovek mora da kae o svom bratu.
DEJVIS: Aha.
MIK: I on se toga stidi, zna, Stidi se.
DEJVIS: Poznajem ja takve.
MIK: Poznaje?
DEJVIS: Viao sam ih.
MIK: I zato... nameravam da ga poaljem u svet.
DEJVIS: Nita pametnije nisi mogao da odlui!
MIK: Kad bi imao starijeg brata, i ti bi tako postupio, pruio bi mu priliku da
sam pronae svoj put. Ne bi mu dopustio da lenstvuje, da sam sebe unitava.
Eto, to sam hteo da kaem.
DEJVIS: Slaem se.
MIK: Ne moe da se skrasi na poslu.
DEJVIS: Zato, brate, to ne voli da radi.
MIK: Stidi se posla.
DEJVIS: Da, da, znam.
Page 24
MIK: Poznaje tip, je li?
DEJVIS: Ja? Jo kako!
MIK: Pa da.
DEJVIS: Poznajem, poznajem. Viao sam ih esto.
MIK: To me, vidi, brine. Ja sam poslovan ovek, trgovac. Imam teretnjak,
zna.
DEJVIS: Ma hajde?
MIK: Poverio sam mu jedan posao... mali... ali ne znam... nekako je mlitav...
nepokretan... (Pauza) ta mi savetuje?
DEJVIS: Pa... udan... udan tip... taj tvoj brat!
MIK: Molim?
DEJVIS: Rekoh... udan... malo udan taj tvoj brat.
Mik ga netremice posmatra.
MIK: udan? Zato udan?
DEJVIS: Pa... udan je...
MIK: Ali zato udan?
Pauza.
DEJVIS: Ne voli da radi!
MIK: ta je tu udno?
DEJVIS: Nita.
Pauza.
MIK: Ne bih rekao da je to udno.
DEJVIS: Ni ja.
MIK: Kritikuj, ali ne preteruj.
DEJVIS: Ma ne, ne, nisam tako mislio... mislio sam...
MIK: I obuzdaj jeziinu.
DEJVIS: Sluaj ti, mislio sam samo da kaem...
MIK: Hajde, zavei! (ivo.) Sluaj! Ima za tebe predlog. Kako bi bilo da
preuzme ovu kuu? Mislim da bi to bilo sjajno. Imam mnogo ideja, strane
planove. (Dejvisu u lice.) Kako bi bilo da postane nastojnik?
DEJVIS: Sta?
MIK: Da budem otvoren. Imam u tebe poverenja i mogu da ti prepustim kuu
na uvanje.
DEJVIS: Pa sad... ima tu... ja... nikad ranije nisam, zna, bio nastojnik...
MIK: Kakve to ima veze! Vano je da si sposoban za taj posao.
DEJVIS: Ma ja sam sposoban. Hou da kaem, bilo je takvih ponuda i ranije,
iva istina.
MIK: To se i vidi, ja sam to odmah shvatio, im si zgrabio no, s tobom nema
ale.
DEJVIS: Niko sa mnon ne moe terati egu, ovee.
MIK: Bio si nekad u slubi, je li?
DEJVIS: Gde sam bio?
MIK: U slubi. Vidi se po tebi.
DEJVIS: O, da. Pola ivota. I vie... sluio sam... da... u prekomorskim
zemljama...
MIK: U kolonijama, je li?
Page 25
DEJVIS: I tamo. Meu prvima.
MIK: Tako. To traim.
DEJVIS: Zbog ega?
MIK: Pa da bude pazikua, naravno.
DEJVIS: Da, nego... sluaj... sluaj... ko je ovde gazda, ti ili on?
MIK: Ja. Ja sam gazda. Mogu to i da dokaem.
DEJVIS: Hm... (Odluno) Pa dobro onda, nemam nita protiv da malo budem i
nastojnik, nemam nita protiv da priuvam kuu.
MIK: Naravno, sklopiemo ugovor, povoljan za obe strane.
DEJVIS: Preputam to tebi.
MIK: Hvala na poverenju. Samo neto.
DEJVIS: ta?
MIK: Ima li neke pismene preporuke?
DEJVIS: A?
MIK: Da umirim ortake.
DEJVIS: Imam, imam ih dosta. Moram da odem u Sidkap samo. Sve to mi
treba, nalazi se u Sidkapu.
MIK: Gde?
DEJVIS: Sidkap. Ne samo preporuke, svi moji papiri ostali su tamo. Poznajem
Sidkap kao svoj dep. Kad odem, skupiu sve preporuke, a poneu i
dokumenta. Moram da odem u svakom sluaju, razume, moram da odem ili
u propasti.
MIK: Znai, preporuke nisu problem?
DEJVIS: Odlazim prvom prilikom, kaem ti. Iao bih ja i danas, ali ekam...
ekam da se promeni vreme.
MIK: Aha.
DEJVIS: Sluaj. Ima par dobrih cipela? Bez cipela ne mogu, zna, ni da
mrdnem. Moe li da se nekako dokopa jednog para dobrih cipela, je li?
Zatamnjenje. Tama. Rasvetljenje. Jutro. Eston, kraj svog kreveta, navlai
pantalone. Obuva cipele. Stoji. Laka grimasa. Trai neto oko uzglavlja, uzima
s ograde pekir pa razmahuje njime nekoliko puta. Ostavlja pekir na mesto,
prilazi Dejvisu, budi ga. Dejvis se naglo uspravlja, sedi.
ESTON: Rekao si da te probudim.
DEJVIS: Zato?
ESTON: Rekao si da e za Sidkap.
DEJVIS: Da, to bi zaista bilo dobro.
ESTON: Vreme nije sjajno.
DEJVIS: Eto, vidi kako je to, a?
ESTON: Ja... opet nisam spavao.
DEJVIS: Ja uasno.
Pauza.
ESTON: Opet si...
DEJVIS: Uasno. (Eston prilazi svom krevetu, uzima jednu daicu i poinje da
je glaa.) Bilo je malo kie noas, je li?
ESTON: Sasvim malo.
DEJVIS: Tako sam i mislio. Kapalo mi je na glavu. (Pauza) I promaja mi je
Page 26
smetala. (Pauza) Zar ne moe da zatvori taj prozor? Ta vrea ne vredi.
ESTON: Mogu.
DEJVIS: E, pa onda?! Kia pada pravo na glavu.
ESTON: Potrebno je malo vazduha.

Dejvis se die s kreveta. U pantalonama, potkoulji i prsluku.
DEJVIS (navlai sandale): Sluaj, proveo sam ivot na vazduhu, mladiu.
Nemoj nita o vazduhu da mi pria. Ono to ja hou da kaem to je da kroz
prozor dolazi malo isuvie vazduha dok ja spavam.
ESTON: Postalo bi zaguljivo kad bi se zatvorio prozor.
Eston prilazi stolici, naslanja dasku i nastavlja s glaanjem.
DEJVIS: Jeste, ali sluaj, ne razume ti ta hou da kaem. Ta prokleta kia,
ovee, pada pravo na moju glavu. Ne mogu da spavam. Ubija me promaja. To
ti ja objanjavam. Zatvori taj prozor i sve e biti u redu, razume?
Pauza.
ESTON: Ne mogu da spavam kraj zatvorenih prozora.
DEJVIS: A ja? Sta ja da radim? ta... ta je sa mnom?
ESTON: Zato se ne okrene i ne spava naopako?
DEJVIS: Kako to misli?
ESTON: Da ti noge budu kraj prozora.
DEJVIS: Pa ta onda?
ESTON: Kia ti ne bi padala na glavu.
DEJVIS: Ne, ne moe. Nemogue. (Pauza) Navikao sam ovako da spavam. I
zato ja? Zato ne prozor? Zato da se menjam ja a ne prozor? Vidi, pada
kia. Pada ovamo. (Pauza) Pogledaj krov. Pogledaj krov i pronai odakle vue.
Eno, odande dolazi. (Eston se vraa svom krevetu s daskom u ruci.) Da! I
tavanica je propala. Zato i duva.
Mala pauza.
ESTON: Morau do Goldhouka. Traim jednog oveka, uo sam da ima
mainsku testeru, u dobrom stanju. Njemu ne treba. (Pauza) Otii u u svakom
sluaju.
DEJVIS: Taj prozor, evo ta mislim! Ne duva samo na glavu, duva i na jastuk!
Vetar dolazi pravo ovamo, vidi. Jastuk... bie izjutra mokar kao suner.
ESTON: Spavaj naopako.
ESTON: Pa da ti noge budu kod prozora.
DEJVIS: I ta onda?
ESTON: Kia ti ne bi padala na glavu.
DEJVIS: Moe biti, moe biti. (Pauza) Padala bi na noge. Slivala se po itavom
telu. Ovako, mokra mi je samo glava. (Dejvis tumara po sobi.) Sluaj. Nita od
mog puta za Sidkap. A da zatvorimo prozor?
ESTON: Zatvori ga neko vreme.
Dejvis zatvara prozor, gleda napolje.
DEJVIS: ta dri pod tom ciradom dole?
ESTON: Drvo.
DEJVIS: ta e ti to?
Page 27
ESTON: Da podignem upu.
Dejvis seda na svoj krevet.
DEJVIS: Naao si cipele?
ESTON: O, nisam, pokuau danas.
DEJVIS: S ovim cipelama ne mogu da maknem iz kue. Ne mogu ni na aj da
skoknem.
ESTON: Ima jedna kafana, kraj samog druma.
DEJVIS: Moe biti, drukane.
Za vreme Estonovog govora u sobi postaje tamnije. Pred kraj vidi se samo
Eston. Dejvis i svi predmeti ostaju u senci.
ESTON: Svraao sam tamo, esto. O, prole su godine od tada. Pa sam
prestao. Zavoleo sam bio to mesto. Provodio sam tamo dosta vremena. Pre
nego to sam otiao. Pre. Sve mi je to izgledalo... zanimljivo. Svi su bili stariji
od mene. Ali su sluali. Mislim... razumeli su ono to sam govorio. Hou da
kaem, imao sam obiaj da priam. Puno sam govorio. To je bila moja mana.
Isto i u fabrici. Stojei tako, ili u pauzi, stalno sam... govorio. Ali sve je to
nekako... izgledalo normalno. Mislim, poneko je... u toj kafani hou da kaem,
poneko je vrljao sa mnom... ja sam im se pridruivao uvee. Pa to je bilo u
redu. Oni su sluali... kad sam imao ta da im ispriam. Nezgoda je bila to
sam s vremena na vreme dobijao neke halucinacije. Nisu to bile halucinacije,
to su... imao sam oseaj da mogu videti stvari... vrlo jasno... sve... sve je bilo
vrlo jasno... sve je postajalo... tako mirno... tako mirno... sve, sve... mirno i...
isto... ja... moda greim. U svakom sluaju, neko je neto rekao. Ja o tome
nita nisam znao. I... neka la morala je kruiti okolo. Ta la dospela je svuda.
Uinilo mi se da su Ijudi postali udni. U kafani. I u fabrici. Nisam mogao to da
shvatim. I tada su me jednoga dana odveli pravo u bolnicu, izvan Londona.
Strpali su me... tamo. Nisam hteo da idem. Pokuao sam da... pobegnem...
nekoliko puta. Ali... nije to bilo tako lako. Postavljali su mi pitanja, oni tamo.
Strpaju me unutra i postavljaju stotinu pitanja... oni tamo. Pa, ja sam im
odgovarao... svakom sam odgovarao... oni su stajali okolo... ja sam govorio
kad su hteli da saznaju... moje misli. Hm. Onda, jednog dana... taj ovek...
onaj glavni... potpuno se razlikovao od drugih... mada sad nisam siguran u to.
Pozvao me da uem. Rekao mi je... rekao mi je ta imam. Rekao je da je s
ispitivanjem gotovo. To je rekao. I pokazao mi gomilu papira. Rekao da imam
neto, neku boljku. Zna, voleo bih da mogu da se setim ta je to bilo, ali...
ve sam pokuavao. Tako je rekao... upravo tako je rekao, zna. Dobio si... tu
stvar. To je tvoja boljka. I mi smo odluili, rekao je, u tvom je interesu... ima
samo jedan nain. Rekao je... ali ja ne mogu... ne mogu tano da se setim...
ta je on to rekao... ali rekao je da e neto uiniti s mojim mozgom. Rekao
je... ako to ne uinimo, ostae ovde do kraja ivota, a ako uinimo, moi e
da izae, rekao je, i moi e da ivi kao i svi drugi ljudi. ta nameravate da
uinite s mojim mozgom? pitao sam. Ali on je samo po-navljao ono to je ve
jednom rekao. E pa, nisam ja budala. Znao sam da sam maloletnik. Znao sam
da nita ne smeju bez dozvole. Znao sam da je potrebna dozvola moje majke,
zato sam joj pisao i rekao ta nameravaju sa mnom da uine. Ali ona je
potpisala, vidi, taj formular i dala pristanak. Znam to zato to su mi pokazali
Page 28
kada sam postavio pitanje. A onda, pokuao sam da pobegnem, te noi. Pet
asova strugao sam reetku na prozoru odeljenja. U potpunom mraku. Oni su
svako pola sata obilazili odeljenje i osvetljavali postelje depnom lampom. Ali
ja sam tano isplanirao. I kad sam bio skoro gotov, jedan ovek dobi-je...
napad, ba onaj do mene. Tako su me uhvatili. Nedelju dana posle toga, poeli
su da dolaze i da rade te stvari s mozgom. Svi u tom odeljenju bili smo za to
odreeni. Dolazili su i izvodili po jednog. Jedan za no. Ja sam bio meu
poslednjima. Mogao sam sasvim lepo da vidim kako to izgleda. Donosili su
ovakve... ne znam ta je to bilo, ali, ali liilo je na velika kleta, sa icama
ukopanim u malu mainu. Elektrina struja. Poloili bi oveka da lei, a taj,
ef, glavni doktor, on bi stavio kleta, kao slualice, po jednu sa svake strane
lobanje. Jedan ovek bi drao mainu, zna, i on bi... neto bi uradio... ne
mogu da se setim da li bi nesto pritisnuo, uglavnom, pustio bi struju...
pretpostavljam da je tako, ef bi samo prislonio kleta sa svake strane lobanje
i tako ih drao. Posle bi ih skinuo. Otkrili bi oveka... i niko ga jedno vreme ne
bi doticao. Neki su se borili ali veina nije. Samo bi leali. I tako, doli su i po
mene, i te noi kad su doli, ustao sam i priljubio se uza zid. Rekli su mi da
legnem, znao sam da me moraju postaviti u postelju, jer ako uine to dok
stojim, povredie mi kimu. Stajao sam tako, a jedan ili dvojica su mi prili, e,
bio sam tada mlai i mnogo jai nego danas, bio sam vrlo jak, jednog sam
oborio dok sam drugog zgrabio za vrat, ali tada je ef iznenada stavio kleta
oko moje lobanje, samo to sam ja znao da nee nita uiniti dok tako stojim
pa sam zato, ali oni su... ipak uinili. Onda su me otputili. Izaao sam... ali
nisam mogao sigurno da hodam. Ne verujem da mi je kima bila povreena.
Nita nisam oseao. Nezgoda je bila s mojim... mislima... misli su se nekako...
usporile... nisam uopte mogao da mislim... nisam mogao... svoje misli... da
sredim... aaa... nikako nisam mogao da ih potpuno... poveem. I nezgoda je
bila to nisam mogao da ujem ta ljudi govore. Ni levo ni desno nisam mogao
da pogledam, morao sam da gledam samo pravo, jer ako bih okrenuo glavu...
ne bih mogao da se odrim na nogama. I imao sam te glavobolje. Vratio sam
se meu ljudfe. Oni su me primili... ali ja nikud nisam eleo da idem. Nisam
mogao ni da radim jer... nisam vie umeo da piem, zna. Nisam vie znao da
napiem svoje ime. Sedeo sam u svojoj sobi. To je bilo onda dok sam iveo sa
majkom i bratom. Bio je mlai od mene. Sve sam pripremio, sve stvari u
svojoj sobi, sve to je meni pripadalo, ali... nisam umro. One halucinacije
nisam vie dobijao. Ni s kim vie nisam razgovarao. udno, nisam mogao da
se setim... onoga to sam rekao, to sam mislio... mislim ono to je bilo pre
onoga to su sa mnom uradili. Trebalo je da budem mrtav, u tome je stvar.
Trebalo je da umrem. A tada, nekako, postalo mi je malice bolje, poeo sam
neto i da radim, dve godine kasnije doao sam ovamo, brat je dobio ovu
kuu, reio sam.da je malo uredim, uao u ovu sobu, poeo da skupljam daske
za upu i sve stvari i sve starudije to e dobro doi za stan ili kuu jednog
dana. Sad ne govorim s ljudima. Izbegavam mesta kao to je ta kafana. Tamo
vie uopte ne idem. Ne razgovaram ni s kim... ovako. esto pomiljam da
odem i pronaem oveka koji je to uinio sa mnom. Ali moram da stvorim
neto pre toga. Moram da podignem tu upu tamo u toj bati.
Page 29
Zavesa
TREI IN
Dve sedmice kasnije. Mik, pozadi levo, lei na podu, glavuje oslonio na uvijeni
tepih a pogled upro u tavanicu. Dejvis je na stolici s lulom u ruci. U smokingu
je. Popodne je. Tiina.
DEJVIS: Izgleda da je neto uinio s tim rupagama. (Pauza) Eto, kia ne
prestaje sedam dana, a kofa je stalno prazna. (Pauza) Mora da je katranisao
krov. (Pauza) Neko je hodao po krovu prole noi. Mora da je bio on. (Pauza)
Opasno je to, ta kofa. Kolko mi je puta mogla tresnuti na glavu, odjednom,
usred dana, dok sam bio ispod. Da li je ispraznio, a? (Pauza) Krov je sigurno
premazao katranom. Meutim, ni reju nije pomenuo. Ni jednom jedinom
reju. (Pauza) Pokuao sam da pokrenem razgovor, ali uzalud. (Pali ibicu, dri
je nad lulom, gasi.) Nije mi dao no. (Pauza) Ne da no da iseem hleb.
(Pauza) Kako da odreem hleb bez noa? (Pauza) Apsolutno nemogue.
Pauza.
MIK: Ima svoj no.
DEJVIS: ta?
MIK: Ima svoj no.
DEJVIS: Imam ja no, naravno da imam, ali se tim noem poten komad hleba
ne moe odrezati. To nije no za hleb. To nije nita. Naao sam ga negde, ne
znam ni sam gde sam ga naao. Ne, ja hou...
MIK: Znam ja ta ti hoe.
Dejvis se die i prilazi gasnoj pei.
DEJVIS: I ta pe! Kae da je iskljuena. Otkud ja znam da je iskljuena?
Pogledaj gde spavam, vidi, uza samu pe, probudim se u toku noi i samo to
ne nataknem nos, drukane! Pored same glave, otkud znam, neka se sluajno
upali dok spavam i zbogom! (Pauza) Ali ba njega briga za ono to govorim!
Rekao sam mu jednom, govorio o tim crncima dole, ti to tu ive, sledea
vrata, ti to koriste toalet. Rekao mu, sve je zagadeno, doli crnci i zacrnili
toalet. I ta je on preduzeo? Trebalo bi da povede malo rauna, a on nita, ni
usta da otvori. A vidi, ti i ja, mi imamo ideje o svemu ovom, je li? Mi emo
kuu da doteramo. Biu tvoj pazikua, reiemo sve probleme. A on... ba
njega za to briga, on... on o napretku ove kue ne vodi nimalo rauna. Pre dve
nedelje... sedeo je tu, priao dugo... tako, pre dve nedelje. Svata je priao. I
od tada, ni re! Govorio i govorio... ne znam ta mu je dolo... nije me ni
pogledao, nije meni govorio, uopte nije o meni vodio rauna. Sam sebi je
govorio! Eto, kakav je! A ti, vidi, ti doe kod mene, potrai savet, njemu
tako neto ni na pamet ne bi palo. Hou da kaem, mi vie i ne razgovaramo,
zna. A nije lako iveti u istoj kui s ovekom koji... koji ne eli ni re s tobom
da progovori. (Pauza) Jednostavno ne mogu da ga razumem. (Pauza) Ti i ja,
nas dvojica uda moemo da napravimo.
MIK (razmilja): Da, potpuno si u pravu. Sluaj ta se ovde moe napraviti.
(Pauza) Sjajan to moe biti stan. Na primer... ova soba. Ovde bi mogla da
Page 30
bude kuhinja. Veliina odgovara, niski prozori, sunce. Postaviu linoleum u
plavim, bakarnim i pergamentnim kvadratima. Iste boje ponoviu po zidovima.
Sve radne povrine kuhinjskog nametaja obojiu u sivo. Puno mesta za
kuhinjsko posue. Jedan mali kredenac, pa jedan vei, zatim jedan u uglu.
Kredenaca mora biti u izobilju. Trpezarija preko puta. A? Da. Venecijanske
zavese po prozorima, pod u kvadratnim kockama, upava lanena prostirka
preko, sto presvuen u furnir od afromozijske tikovine, bife s mat crnim
ladicama, izvijene stolice s presvuenim seditima, naslonjae u tvidu, divan od
bukovine sa seditem od morske trave, sto za kafu s presvlakom otpornom
prema toploti, zidovi u ploicama. Tako. Zatim spavaa soba. ta je spavaa
soba? To je odmor, to je povlaenje u tiinu. Mesto u kome mora nai i jedno i
drugo. Zato e dekoracija biti mirna. Svetlo, funkcionalno. Nametaj...
mahagoni i ruino drvo. Tamni, plavi tepih, plave i bele mat zavese, beli
krevetski prekriva iaran plavim ruama, toaletni stoi s visokom policom za
lampu od bele rafije... (sedajui) to ne bi bio stan, to bi bila palata!
DEJVIS: U potpunosti se slaem, ovee.
MIK: Palata.
Mala pauza.
DEJVIS: A ko bi tu iveo?
MIK: Ja. Moj brat i ja.
Pauza.
DEJVIS: A ja?
MIK (tiho): Sav taj kr ovde, nikakve koristi od toga. Gomila starog gvoa,
nita vie. Kr. Od toga se kua ne moe napraviti. Nita se od toga napraviti
ne moe. Otpad. Ni prodati se ne moe, pet para se za to ne moe izvui.
(Pauza) Otpad. (Pauza) Nije ak ni zainteresovan za moje planove, u tom je
nevolja. Zato ne porazgovara s njim da ispita je li zainteresovan?
DEJVIS: Ja?
MIK: Ti. Ti si njegov prijatelj.
DEJVIS: Nije on moj prijatelj.
MIK: Pa ivi s njim u istoj sobi, je li?
DEJVIS: Nije on moj prijatelj. S njim nikad nisi naisto. Mislim, s ovekom ko
to si ti ovek je uvek naisto. (Mik ga pogleda.) Ja to vidim. Mislim, ti zna ta
hoe, to niko ne moe da ospori. Jeste, tvoj nain je malo udan, ali tako je
sa svima, samo je s njim drukije, vidi. Hou da kaem, kod tebe su stvari
barem...
MIK: Jasne.
DEJVIS: Tako je, ti si jasan.
MIK: Da.
DEJVIS: Dok on, nikad nisi naisto ta je naumio!
MIK: Aha.
DEJVIS: Bezoseajan je! (Pauza) Vidi, potreban mi je sat! Potreban mi je sat
da bih znao koliko je sati! Nikad ne znam koliko je sati jer nemam sat. Ne
mogu da znam! Kaem mu ja, sluaj, kaem, pronai jedan sat, nikad ne znam
koliko je sati. Hou da kaem, kad ne znam koliko je sati, ne znam gde sam i
na emu sam, razume? Vidi, sad, kad izaem napolje, zna ta bih morao da
Page 31
uradim? Morao bih da pogledam vreme na nekakvom satu i da pamtim vreme
sve dok se ne vratim kui. A kako to mogu? Zaboravim posle pet minuta.
Zaboravim koliko je bilo sati! (Dejvis eta gore-dole po sobi.) Pazi ovako. Nije
mi dobro. Ja malo prilegnem. I onda, kad se probudim, pojma nemam koliko je
sati da odem i popijem olju aja negde! Zna, kad se vraam, nije tako
strano. Vidi se sat iza ugla i ba kad stupam na prag, pogledam i znam koliko
je sati - ali kad sam unutra! Kad sam unutra, neniam ni dve predstave o tome
koliko je sati! (Pauza) Ne, potreban mi je sat, ovde, u ovoj sobi, i tada bi sve
bilo u redu. Meutim, nita, nije mi dao. (Dejvis seda na stolicu.) Budi me!
Budi me usred noi! Da mi kae da galamim u snu! Kaem ti, malo mi treba pa
da mu skreem u lice!
MIK: Ne da ti da spava?
DEJVIS: Ne da mi da spavam? Budi me!
MIK: Uasno.
DEJVIS: Toliko sam soba promenio u svom ivotu. Niko mi do danas nije branio
da spavam. Tako je po celom svetu. Samo je ovde drukije.
MIK: San je osnovna stvar. Oduvek sam tako mislio.
DEJVIS: U pravu si, osnovna stvar. A ja, kad se izjutra dignem, nizata nisam!
A moram posao da naem. Moram da se muvam, moram da se sredini, da se
uglavim negde. Meutim, kad se ja ujutru dignem, u meni nema ni trunice
snage. Pored svega, nemam sat!
MIK: Da.
DEJVIS (ustaje, kree se): Izae, ne znam gde je izaao, ne znam kuda ide,
nikad nita ne govori. Ranije smo pomalo i razgovarali, sad nita. Uopte ga ne
viam, ode, vrati se kasno, zatim me usred noi probudi da mi neto kae.
(Pauza) uj! Probudim se ujutru... probudim se ujutru, a on me gleda i smei
se! Stoji tako, gleda me i smei se! Ja ga vidim, zna, vidim ga kroz ebe!
Oblai kaput, osvre se, gleda prema mom krevetu, a osmeh mu na licu! emu
se, kog avola, smeje? Ne zna da ga ja kroz ebe posmatram. Nema pojma!
Misli da spavam, a ja ga kroz ebe drim na oku, stalno! Meutim, on to ne
zna. Samo gleda i smei se i ne zna da ga ja posmatram! (Pauza. Saginje se
blie Miku.) Sluaj, zna ta treba da uradi, treba da razgovara s njim, zna.
Ja sam... sve sam smislio. Ima da mu kae... da ti i ja nameravamo da
preuredimo kuu i da s prepravkama poinjemo uskoro. Zna, ja bih mogao da
ti pomognem kao dekorater, mogao bih u svemu da budem od pomoi...
(Pauza) Gde ree da stanuje?
MIK: Ja? O, drim jedan mali stan. Nije ravo. Sve nameteno. Svrati jednom
da popijemo. Da sluamo malo muziku.
DEJVIS: Ti razgovaraj s njim. Ti si mu brat.
Pauza.
MIK: Da... moda jednom.
uju se spoljna vrata. Mik ustaje, ide ka vratima, izlazi.
DEJVIS: Kuda e? Pa to je on!
Tiina. Dejvis stoji, zatim prilazi prozoru, gleda napolje. Eston ulazi. Nosi
papirnu kesu. Skida kaput, otvara kesu i izvlai par cipela.
ESTON: Cipele.
Page 32
DEJVIS (okreui se): ta?
ESTON: Doneo sam. Probaj.
DEJVIS: Cipele? Kakve?
ESTON: Moda e ti odgovarati.
Dejvis prilazi, svlai sandale i proba cipele. eta, giba stopalo, saginje se,
opipava kou.
DEJVIS: Ne, nisu dobre.
ESTON: Nisu?
DEJVIS: Ne odgovaraju.
ESTON: Mmm.
Pauza.
DEJVIS: Kako da kaem, mogu da poslue neko vreme... dok ne nabavim
druge. (Pauza) Gde su pertle?
ESTON: Nema pertli.
DEJVIS: Ne mogu da nosim cipele bez pertli.
ESTON: Dobio sam samo cipele.
DEJVIS: Sluaj da raistimo stvar. Cipele bez pertli se ne nose. Kad nema
pertli, stalno mora da dri zgrena stopala, vidi, inae bi spale. A to ne valja
za nogu. Kad nosi cipele kako treba, nema ta da brine.
Pauza. Eston prilazi uzglavlju svog kreveta.
ESTON: Moda u pronai neke.
DEJVIS: Je l razume ti mene?
Pauza.
ESTON: Evo jedne. (Prua ih Dejvisu.)
DEJVIS: Ove su smee.
ESTON: To je sve to imam.
DEJVIS: Cipele su crne. (Eston ne odgovara.) Pa, neka poslue dok ne nabavim
druge. (Dejvis seda na stolicu i poinje da uvezuje pertle.) Posluie do
Sidkapa. sutra. Ako mi poe za rukom da odem, izvui u se iz kripca. (Pauza)
Ponudili su mi dobar posao. Taj ovek... pun je ideja. Oekuje ga velika
budunost. Ali potrebni su mi papiri, vidi, potrebne su mi preporuke. Moram
do Sidkapa da se toga nekako dokopam. Eto u emu je problem. Treba otii,
problem je otii. Da, to je moj problem. A vreme se urotilo protiv mene. (Eston
neujno izlazi. Dejvis to ne primeuje.) Ne verujem da e mi ove cipele biti od
velike koristi. Drum je rav. Bio sam ja ve tamo. A ni drugi nije nita bolji.
Poslednji put kad sam odlazio odande, to je bilo... poslednji put, ekaj... pa
dosta davno... drum nikakav, kia pljuti, udo da nisam umro na sred puta...
ali stigao sam, iao sam bez zastoja, ni da se odmorim... da, neprestano,
neprekidno. Ipak, po ovakvom vremenu ne mogu da krenem, a moram da
odem, moram da naem tog tipa. (Osvre se, gleda po sobi.) Isuse, pa to
kopile uopte nije ovde!
Zatamnjenje. Slaba svetlost kroz prozor. No je. Eston i Dejvis su u krevetu.
Dejvis stenje. Eston se pridie, seda, silazi s kreveta, pali svetlo, prilazi
Dejvisu, drmusa ga.
ESTON: Hej, prestani, uje li? Ne mogu da spavam.
DEJVIS: ta je? ta je? Sta se desilo?
Page 33
ESTON: Opet galami.
DEJVIS: Ja sam star ovek, ta hoe od mene, da prestanem da diem?
ESTON: Galamio si.
DEJVIS: ta hoe od mene, da prestanem da diem? (Eston odlazi do svog
kreveta, navlai pantalone.)
ESTON: Idem malo na vazduh.
DEJVIS: ta hoe ti od mene? Da ti pravo kaem, drukane, ne udim se vie
to su te tamo vodili. Budi starca usred noi, mora da nisi pri sebi! Imam
strane snove? Da me ti ne muva svaki as, ne bih ni galamio! Ostavi me na
miru i ja u spavati mirno! ta hoe od mene, da prestanem da diem? (Baca
sa sebe pokriva, ustaje sa kreveta. U pantalonama je, potkoulji i prsluku.)
Ovde je tako hladno da moram da spavam u pantalonama. Nikad u ivotu
nisam spavao u pantalonama. Eto, dokle sam doao u toj kui! I to samo zato
to nee da uvede grejanje! A to muvanje mi je dolo do gue. iveo sam ja
mnogo bolje nego to moe i da zamisli, drukane moj! Bar nisam bio tamo
gde su tebe vodili. Ja sam zdrav ovek! I zato prestani da me gnjavi! Miran
sam dok me ne diraju. Dri se podalje od mene, nita vie. Jer da ti kaem,
tvoj brat motri na tebe. I zna sve. Taj ume da odabere prijatelja, ne brini. To
je ovek. Ti sa mnom postupa kao sa ivotinjom! Zato si me uopte dovodio
ovamo? Ako smatra da si bolji od mene, nisi pri sebi. Znam ja mnogo tota.
Pazi se, bio si ve tamo, otii e ponovo. Tvoj brat je na oprezu. Stavie ti
opet ona kleta oko glave, drukane. Stavie ih, budi bez brige. Svakog asa
se moe dogoditi. Jedna re samo, i ve si tamo, deko moj. Dou, pokupe te i
odvezu. Zaveu te, stave ti kleta na glavu, onako vezanom! Da samo bace
pogled, i ve znaju s kim imaju posla. To im je bila najvea greka, sluaj ti ta
ti ja kaem, to to su te pustili da izae. Ne moe te ovek uhvatiti ni za glavu
ni za rep, odlazi, dolazi, kako da ti pohvatam konce? E pa, sa mnom ne moe
tako. Misli li ti da ja imam nameru da gubim vreme s tim tvojim prljavim
poslovima? Haaa! Obrii se! Hteo si da mi to smrdljivo stepenite natovari na
vrat, ko zna ta si jo naumio, i to samo zato to u ovoj valjivoj jazbini
provodim no! E pa, nee, mali moj! Nee ti to poi za rukom. Ne zna ti ta
radi. Gura kola nizbrdo. U tvojoj glavi nije sve u redu. Dovoljno je samo da
ovek baci pogled na tebe. Da li ti je ikad palo na pamet da mi ponudi koju
paru? A? Uunja se u kuu, iunja se iz kue - sad ga vidi, sad ga ne vidi,
hokus-pokus, a? Misli li ti da tvoj brat o tome nema pojma? Ima on velike
planove s ovom kuom. I ostvarie ih, ne boj se! Jo neto, shvati da ja ovde
polaem ista prava kao i ti. im se promeni vreme, za nedelju dana, skupiu
vie preporuka nego to ih ti moe skupiti za ceo ivot. Postupati sa mnom
kao s poslednjom ivotinjom! E pa, ja u ludnici.jo nisam bio! (Eston uini mali
pokret prema Dejvisu. Dejvis izvlai no iz svog zadnjeg depa.) Ni makac.
drukane! Imam neto u ruci. I znam kako se to upotrebljava. Samo prii.
(Pauza. Pilje jedan u drugog.) Pazi ta radi. (Pauza) Samo probaj neto da
uini. (Pauza) Probaj da mi neto uradi.
Pauza.
ESTON: Ja... mislim da je dolo vreme da napusti ovu kuu. Izgleda, izgleda
da se ti i ja ne slaemo ba najbolje.
Page 34
DEJVIS: Da napustim kuu?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ja? Ti to meni govori? E pa onda da ti kaem, da ti kaem ko treba
da napusti kuu! Ti! Ti, kaem ti, ti!
ESTON: Kako?
DEJVIS: Ti! Potrai sebi drugo mesto!
ESTON: Ja ovde ivim. Ja odavde ne idem.
DEJVIS: Da neu moda ja? E pa, i ja ovde ivim. Dobio sam ovde posao.
ESTON: Da... ali... razmislio sam... zakljuio sam da ti posao ne bi odgovarao.
Ja... verujem da ti se ovde ne bi dopalo!
DEJVIS: Dopada mi se! I nemoj tu da mi izvodi kako mi se ne dopada!
ESTON: Ipak bi bilo bolje da ode. Ne slaemo se.
DEJVIS: Ne odgovara mi posao, je li? Rei u ti, da zna, neko, opet, misli da
mi posao odgovara. Utuvi ovo, ostajem. Ostajem i biu pazikua! Eto ti! Tvoj
brat, znas, on mi je to ponudio. Da, meni. Dakle, ostajem tu i biu njegov
pazikua.
ESTON: Moj brat?
DEJVIS: Da, tvoj brat, on e se preseliti ovamo, sve se ovo preureuje, rui, ja
ostajem s njim, pa... pa, prema tome, za tebe ovde vie nee biti mesta!
ESTON: Ali ja ovde ivim!
DEJVIS: Jo neko vreme. Znam ta govorim. Hteo si ti mene da izbaci, je li?
Da me zavara tim starim, dronjavim cipelama i izbaci na ulicu, a? Slabo si to
smislio, mali moj!
ESTON: Sluaj. Dau ti nekoliko ilinga... idi u Sidkap. .
DEJVIS: Sagradi ti sebi prvo svoju upu! Nekoliko ilinga! Umesto plate koja
me ovde eka! Sagradi ti sebi svoju smrdljivu upu prvo! Eto!
Eston ga netremice posmatra.
ESTON: Zato smrdljiva upa? (Tiina. Eston kree ka izlazu.) Moja upa... bie
ista. Od drveta, sve... I ja u je sagraditi. Znam sigurno.
DEJVIS: Ne prilazi mi blizu.
ESTON: Nema razloga da kae da moja upa smrdi. (Dejvis skree panju na
no u svojoj ruci.) Ti smrdi.
DEJVIS: ta?
ESTON: Zasmrdeo si itavu kuu.
DEJVIS: Isuse, i on se usuuje da to meni kae!
ESTON: Smrdi od prvog dana. Ne mogu da spavam.
DEJVIS: I ti to meni kae! Ti meni kae da ja smrdim!
ESTON: Zato e biti najbolje da ode.
DEJVIS: Usmrdeu ja tebe! (Dejvis istura no u pravcu Estonovog trbuha. Ruka
mu dre. Eston se nepomera. Dejvis nema hrabrosti da zada udarac. Miruju i
jedan i drugi.) Usmrdeu ja tebe...
Pauza.
ESTON: Uzmi svoje stvari.
Dejvis sklanja no, die s naporom. Eston prilazi Dejvisovoj postelji, uzima
torbu i trpa u nju njegove stvari.
DEJVIS: Nema... nikakva ti prava nema... ostavi to, to su moje stvari!
Page 35
(Dejvis preuzima torbu, trpa stvari unutra.) U redu... trebalo je da budem ovde
pazikua... ekaj samo... (Oblai smoking) ekaj... tvoj brat... uredie on
tebe... da ti kae... da ti meni tako neto kae... niko ivi nije imao petlju da
mi to kae... videe ti svog boga... (Uzima torbu i kree ka vratima) zaalie
ti ve... (Otvara vrata, Eston ga posmatra.) Sad bar znam kome ubudue da
verujem.
Dejvis izlazi. Eston stoji. Zatamnjenje. Svetla ponovo. Rano jutro. Mik sedi na
stolici, Dejvis se vrti po sobi.
DEJVIS: Smrdim! uje li ti to? Ja! Ispriao sam ti ta mi je sve rekao, je li? Da
smrdim! Zamisli ti to! I to meni da kae!
MIK: Tc! Tc! Tc!
DEJVIS: I to meni da kae.
MIK: Pa. ti ne smrdi.
DEJVIS: Naravno da ne smrdim, gospodine.
MIK: Da smrdi, ja bih ti to ve rekao.
DEJVIS: Rekao sam, rekao sam mu... rekao sam mu jo i to... pa ti jo nisi sve
ni uo, ovee! Rekao sam mu, pazi, tvoj brat motri na tebe. Rekao sam,
dovee te taj u red. Nije ni slutio ta e ga zbog svega snai. Rekao sam,
rekao sam, doi e on, doi e tvoj brat, ne brini, pametan je on, nije kao ti...
MIK: Kako to misli?
DEJVIS: A?
MIK: Rekao si da moj brat nije... pametan?
DEJVIS: Kako? Rekao sam da ima planove, da sve ovo napravi... kua...
dekoracije... razume? Nema on nikakvih prava da meni nareuje! Primam
nareenja samo od tebe, ja sam tvoj pazikua, hou da kaem, u tvojoj sam
slubi... ti ne postupa prema meni kao prema nekoj ivotinji... nas dvojica...
nama je njegov sluaj jasan!
Pauza.
MIK: ta ti je, dakle, rekao kad je uo da sam ti ponudio mesto pazikue?
DEJVIS: On?... Rekao je... rekao je... to... kako on ovde ivi!
MIK: Pa rekao je istinu, zar ne?
DEJVIS: Istinu? Ali ovo je tvoja kua! To je bila tvoja dobra volja to si mu
dopustio da stanuje ovde!
MIK: Da, to je moja kua. Dobio sam je jeftino... i ja sam ga doveo ovamo.
DEJVIS: Pa to i ja kaem. Ti si vlasnik.
MIK: Da, ali on ovde ivi, zar ne? Mogu ga izbaciti...
DEJVIS: Pa to i ja kaem.
MIK: Mogu ga izbaciti, naravno. Zato to sam vlasnik. S druge strane, on je
stalni zakupac. Treba mu dati blagovremen otkaz, u tome je stvar, vidi, to je,
eto, jedan tehniki problem, zna... Zavisi kako posmatra sobu. Mislim kao
nametenu ili nenametenu. Razume ta hou da kaem?
DEJVIS: Ne, ne razumem.
MIK: Taj nametaj tu, tu je sve njegovo, sve sem kreveta, naravno. Eto, tako
stoji stvar kad se gleda po zakonu.
Pauza.
DEJVIS: Kaem ja tebi, on treba da ide tamo odakle je doao!
Page 36
MIK (okrene se i pogleda ga): Odakle je doao?
DEJVIS: Da.
MIK: Odakle je doao?
DEJVIS: Pa... iz... iz...
MIK: Preterao si, a? (Pauza. Die se, ivo) U svakom sluaju, prema stanju
stvari, nemam nita protiv odlaska, s obzirom na preureenje...
DEJVIS: To sam hteo da ujem!
MIK: Ne, nemam nita protiv. (Okree se Dejvisu) A tebe u videti na poslu.
MIK: Pa, rekao si da si unutranji dekorater. Dobro bi bilo da se pokae kao
pravi strunjak.
DEJVIS: ta?
MIK: Kako to misli ta? Dekorater. Unutranji dekorater.
DEJVIS: Ja? Ja unutranji dekorater? Kakve ja imam veze s unutranjim
dekoracijama? Nikada se time nisam bavio.
MIK: ime se nikad nisi bavio?
DEJVIS: Tim se nikad nisam bavio. Nikad nisam bio unutranji dekorater. Bavio
sam se drugim poslovima. Bio sam mnogo zauzet, zna... Ali... mogu ja i time
da se bavim... daj mi samo... daj mi samo malo vremena... dok se ne sredim.
MIK: Nikakvo ekanje ne dolazi u obzir. Potreban mi je prvorazredan unutranji
dekorater. Verovao sam da si to ti.
DEJVIS: Ja? Priekaj malo, priekaj malo, o meni nije bilo ni govora.
MIK: Kako nije bilo ni govora? O tebi se jedino i govorilo. Jedini na koga sam
mislio, o kome sam sanjao, koga sam prieljkivao, jedini o kome sam mislio
kao o prvorazrednom, profesionalnom spoljanjem i unutranjem dekorateru,
bio si ti.
DEJVIS: Sluaj sad...
MIK: Hoe da kae kako ne zna da postavlja linoleum u tilskim plavim,
bakrenastim i pergamentnim kvadratima i da te boje ponavlja po zidovima?
DEJVIS: E pa sluaj, kako si samo...
MIK: Ne zna da presvue sto u furnir od afromozijske tikovine, stolice u tvid
ovsene boje? Ne zna da postavlja sedita od morske trave?
DEJVIS: Nikada to nisam rekao!
MIK: Isuse, ja sam prevaren!
DEJVIS: Tako neto nisam ni spomenuo!
MIK: Ti si, drukane, jedna obina varalica!
DEJVIS: Ne bi trebalo da me vrea. Ti si predloio da budem nastojnik.
Pristao sam da ti pomognem. Za malu platu. To je sve. Dekoracije nisam ni
spomenuo... a ti si poeo da me vrea...
MIK: Kako se zove?
DEJVIS: Ne poinji opet.
MIK: Ne poinjem, reci mi svoje pravo.
DEJVIS: Moje pravo ime je Dejvis.
MIK: A pod kojim imenom ivi?
DEJVIS: Denkins.
MIK: Ima dva imena. Gde su ostala, a? Hajde, lepo priznaj zato si izmislio
Page 37
celu tu svinjariju o unutranjem dekorateru.
DEJVIS: Nisam nita izmislio. To je tebi rekao tvoj luckasti brat. Rekao ti je to
iz iste pakosti, zato to mu u glavi nije sve kako treba, on ti je to rekao.
Mik mu prilazi lagano.
MIK: ta si rekao za mog brata?
DEJVIS: Kada?
MIK: ta si rekao da je on?
DEJVIS: Ja... nemoj pogreno da me razume...
MIK: Luckast? Ko je luckast? (Pauza) Rekao si da je moj brat luckast, je li? Moj
brat. Pa to je... to je malo bezobrazno s tvoje strane!
DEJVIS: Pa to on sam kae!
Mik lagano obilazi Dejvisa, posmatra ga. Napravi itav krug.
MIK: Ala si ti udan ovek. Nisi? Jesi, stvarno si udan. Pravi mi neprilike
otkako si uao u kuu. Na asnu re. Ni jednoj jedinoj rei koju izgovori ne
moe se verovati. Sve to izgovori i ovako i onako moe da se shvati. Lae
im otvori usta. Nastran si, nasilan, nikad ovek nije siguran ta moe uiniti.
Obina divlja zver, kad smo ve dotlc doli. Varvarin. I kao kruna svega, iz
guzice ti kulja smrad ak i za vreme doruka. Pazi ovamo. Doao si i predstavio
se kao unutranji dekorater. Na osnovu toga ponudio sam ti posao... I ta je
bilo? Odrao si itav govor o svojim preporukama u Sidkapu. I ta je bilo?
Nisam ti ak ni rok za odlazak u Sidkap postavio. Sve je to vrlo alosno, ali ja
u ipak platiti to tvoje kuepaziteljstvo. Evo ti pola dolara.
Pretura po depu, nalazi polovinu krune i baca je kraj Dejvisovih nogu. Dejvis
se ne pomera. Mik se povlai ka gasnoj pei. Uzima Budu.
DEJVIS (lagano): U redu onda... ako eli... ako je to tvoja elja...
MIK: Jeste, jeste! To je moja elja! (Tresne Budu o gasnupe. Statua se
razbija. Posle kratke pauze, gorko.) Svi misle da je ova kua moja jedina briga.
Imam ja mnogo drugih briga. Drugih stvari. Drugih interesa. A moj posao, a?
Treba ga iriti, razgranati... u svim pravcima. Nema za mene odmora. Moram
stalno da se kreem. Moram o budunosti da mislim. Ova kua je moja
poslednja briga. Ona mene ne zanima. Neka moj brat o njoj vodi rauna. Neka
je on ureuje, neka je dekorie, neka ini s njom to god hoe. Mene se to ne
tie. Verovao sam da sam mu uinio uslugu to sam ga ovamo doveo. On ima
svoje nazore, i neka ih ima. To je njegova stvar.
Pauza.
DEJVIS: A ja? ta e biti sa mnom?
Tiina. Mik ga ne pogleda. uju se spoljna vrata. Tiina. Ne pomeraju se. Ulazi
Eston. Zatvara vrata, ulazi u sobu, okrenut je ka Miku. I jedan i drugi smee se
jedva primetno. Mik poinje da govori, prekida, izlazi. Tiina. Eston ostavlja
vrata otvorena. Prilazi, ugleda komae razbijene statue, za trenutak razgleda,
onda skida kaput i seda na krevet. Uzima odvrtku i utika i nastavlja sa
poslom.
DEJVIS: Doao sam po lulu.
ESTON: O, da.
DEJVIS: Poao sam... i na pola puta... odjednom... shvati... zna... da nemam
lule. I tako, svratio sam da je uzmem. Skoknuo sam na asak, eto...
Page 38
ESTON: Pa, jesi li je naao?
DEJVIS: Jesam, jesam, naao sam je. (Pauza) To nije onaj isti, a, to si ga...
ESTON: Jeste, isti.
Dejvis, oklevajui, ide ka sredini sobe.
DEJVIS: Jo ga nisi opravio?
ESTON: Neto ne valja. Pokuavam da pronaem kvar.
DEJVIS: Pa ako... ako bude bio uporan, uspee, mislim.
ESTON: Znam ta treba.
Dejvis prie malo blie.
DEJVIS: Ovaj... ne razumem se mnogo u te stvari... razume... inae bih dao
savet. Ipak, mislim, uspee i sam. (Pauza) Sluaj... (Pauza) Nisi ozbijno
mislio, je li, da ja smrdim, je li? (Pauza) Je li? Bio si dobar prema meni. Doveo
si me ovamo. Doveo si me ovamo, nisi nita pitao, dao si mi krevet, bio drugar
prema meni. Sluaj. Neto sam razmiljao, to to galamim u snu, to je zbog
promaje, zna, promaja duva pravo na mene, zato sam galamio, nisam, zna,
to ni znao, zato sam mislio, hou da kaem, da si mi dao svoj krevet, a ti uzeo
moj, nema meu njima nikakve razlike, isti su i jedan i drugi, da sam ja imao
tvoj, ti spava bez obzira u kom si krevetu, a ti da si uzeo moj, ja tvoj, sve bi
bilo u redu, ja ne bih bio na promaji, zna, a tebi ne bi smetalo malo vetra, tebi
je potrebno malo vazduha, razumem ja.to, ti si bio tamo na onom mestu,
doktori... i sve ono to su s tobom izvodili, sve zatvoreno, sve zatvoreno, mogu
misliti na ta sve lii, vrue, zna, uvek vrue, kao u tali, zavirio sam jednom,
skoro sam se uguio, i tada sam doao do zakljuka da se treba drati podalje
od takvih mesta, samo da smo trampili krevete i sve bi bilo u redu, ja bih pazio
na kuu, uvao je za tebe, radio za tebe, ni za kog drugog... ne za... tvog
brata, zna, ne za njega, za tebe bih radio, bio tvoj ovek, reci jednu re, samo
jednu jedinu re... (Pauza) ta kae na sve ovo?
ESTON: Ne, ne mogu da spavam u tom krevetu.
DEJVIS: Ali ti ne razume ta ja hou da kaem!
ESTON: Svejedno, to je krevet moga brata.
DEJVIS: Tvog brata?
ESTON: Pa onda kad je ovde. A ovo je moj krevet. Jedino u njemu mogu da
zaspim.
DEJVIS: Ali tvoj brat je otiao! Otiao je!
Pauza.
ESTON: Ne mogu. Ne mogu da menjam krevet.
DEJVIS: Ti nisi shvatio ta sam hteo da ti kaem!
ESTON: Svejedno, imau ionako puno posla. Moram da podignem upu. Ako je
ne podignem sada, neu nikada. Prvo upu pa tek onda ostalo.
DEJVIS: Pa ja u ti pomoi da podigne upu, eto, pomoiu ti ja! Razume li?
Ja u ti pomoi! Zajedno emo podii tu tvoju upu! Je si sad razumeo?
Podiiemo je za tren oka! Razume ta hou da kaem?
Eston se podie i prilazi prozoru.
ESTON: Ne, mogu da je podignem sam.
DEJVIS: Ali sluaj. Biu s tobom, biu ovde, pomagau ti, radiemo sve
zajedno, a uvau kuu, vodiu brigu o svemu, za tebe, za tebe u je uvati,
Page 39
biu tvoj pazikua.
Pauza.
ESTON: Neu.
DEJVIS: Zato?
ESTON: Ne mogu dobro da spavam.
DEJVIS: Ali, do avola, pa rekao sam da emo promeniti krevet! Isuse!
Promeniemo krevet! To emo uiniti. Zar nikako ne razume ta hou da
kaem?
Eston je i dalje kraj prozora, leima okrenut ka Dejvisu.
DEJVIS: Hoe da me izbaci, je li? Ne sme to da uini. Sluaj, ovee,
sluaj, neka, neka ostane tako ako hoe, ne moramo ni da menjamo, neka
ostane kako je bilo, staviu samo malo vei komad vree na prozor, da
smanjim promaju, bie dovoljno, ta veli, nek ostane sve kako je bilo?
Pauza.
ESTON: Ne.
DEJVIS: Zato?
Eston se okree i pogleda Dejvisa.
ESTON: Galami nou.
Pauza.
DEJVIS: Ali... ali sluaj... sluaj... sluaj ovamo... hou da kaem... (Eston
ponovo okree lea) ta da radim? (Pauza) ta ja da radim? (Pauza) Kuda da
odem? (Pauza) Kad bih ostao ovde, mogli bismo da podignemo tvoju upu.
(Pauza) Ali ako eli da odem... otii u. Reci samo. (Pauza) Da ti kaem
neto... one cipele... cipele koje si doneo... dobre su... sasvim su dobre... moi
u... moda u moi da odem... do... (Eston je i dalje miran, okrenut leima,
kraj prozora.) Sluaj... ako... ako odem... ako odem i dobijem svoje papire...
hoe li... hoe li onda... ako odem... i dobije...
Duga tiina.
Zavesa
Page 40

Harold Pinter - Nastojnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Harold Pinter - Nastojnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Harold Pinter - Nastojnik

Preveo: Arsenije Jovanovi

Nekoliko sekundi kasnije. Mik sedi. Dejvis je na podu, u polupodignutom stavu,

ESTON: Potrebno je malo vazduha.

You might also like