Pojam i predmet radnog prava

Radno pravo izuava radne odnose kao posebnu granu drutvenih odnosa. Radni odnosi se
uspostavljaju izmeu : 1. ZAPOSLENOG i 2. POSLODAVCA
- Predmet radnog prava nije nezavisan rad (rad samozaposlenih lica)
Predmet radnog prava su drutvenoradni odnosi. Re je o odnosima koji se uspostavljaju u procesu
rada u kome radnik neposredno, na odreen nain i pod odreenim uslovima obavlja posao kod
drugog lica, za njegov raun i u njegovo ime.
Kao grana prava obuhvata skup pravnih normi kojima se regulie nastanak, sadrina i prestanak
radnog odnosa, kao i pravni poloaj subjekata radnog prava (poslodavci, zaposleni, sindikati, drava,
udruenja poslodavaca, slube za zapoljavanje, fondovi za socijalno osiguranje, inspekcija rada)
Radno pravo, kao grana pravnog sistema, je skup pravnih normi kojima se ureuje radni odnos i drugi
odnosi povodom drutveno korisnog, dobrovoljnog izvravanja rada za drugog.
Nauna disciplina Radno pravo sadri sistem pojmova o individualnim i kolektivnim pravima
zaposlenih i poslodavca i instituta radnog prava grupisanih u oblast radnog prava.
Podela radnog prava na individualno i kolektivno radno pravo

Ostale podele:
Opte i posebno radno pravo

Materijalno i formalno radno pravo

Privatno i javno radno pravo

Heteronomno i autonomno radno pravo

Predmet i sadinu radnog prava, kao pozitivnopravne i naune discipline, ine u prvom redu radni
odnosi, a zatim principi, instituti, kategorije iz oblasti rada i radnih odnosa.
Radni odnos dobrovoljno zasnovan, poslodavcu podreen, lini rad zaposlenog za zaradu/platu u
osobenom radno-pravnom reimu.
Radno pravo je deo javnog prava
Bitni elementi radnopravnog odnosa (bez kojih nema radnog odnosa):
DOBROVOLJNOST-zabranjuje se svaki oblik prinudnog rada. Sloboda izbora profesije, sloboda
zasnivanja radnog odnosa i sloboda izbora poslodavca.
LINA RADNOPRAVNA FUNKCIONALNA VEZA- pojedinac je u obavezi da u procesu rada
lino i samostalno vri odreenu radnu funkciju. Ne moe preneti na drugo lice da u njegovo ime vri
rad (intuito personae).
3. SUBORDINACIJA- pravna podreenost zaposlenog u radnom odnosu u odnosu na poslodavca
(disciplinska, upravljaka i normativna vlast poslodavca)
4. PRAVO NA ZARADU za svoj rad radnik prima zaradu od poslodavca. Zarada se isplauje u
novcu i predstavlja novani ekvivalent koji se dobija za rad u radnom odnosu.
- Nebitni elementi radnog odnosa : Trajanje radnog odnosa, radno vreme, profesionalnost....
CILJEVI RADNOG PRAVA
Socijalna pravda
Radno-socijalni mir
Regulisanje konkurencije
 Subjekti radnog odnosa
Subjekti radnog odnosa su nosioci prava i obaveza iz radnog odnosa, odnosno u sluaju
individualnog radnog odnosa poslodavac i zaposleni.
ZAPOSLENI je fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Zaposleni obavlja poslove za
poslodavca , primajui za to naknadu.
Opti uslov: uzrast od 15 godina
Posebni uslovi: utvruju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Termin RADNIK predstavlja tradicionalni pojam u naem pravu. Zamenjen je terminom
ZAPOSLENI Ustavom iz 1990. godine.
Prava zaposlenih:
Pravo na zaradu i naknadu zarade
Prava u vezi sa radnim vremenom
Pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu
pravo na odmor
Prava u vezi sa strunim usavravanjem i napredovanjem na radu
Pravo na zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti

Obaveze zaposlenih
Da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi
Dunost potovanja radnog vremena i organizacije rada
Dunost obavetavanja poslodavca o bitnim okolnostima
Dunost obavetavanja poslodavca o potencijalnim opasnostima

KLASIFIKACIJA
Vrste zaposlenih prema mestu izvrenja rada
- Interni zaposleni
- Eksterni radnici
Vrste zaposlenih s obzirom na trajanje rada
Vrste zaposlenih s obzirom na dravljanstvo
- Domai zaposleni
- Strani zaposleni
Podela zaposlenih prema delatnosti u kojoj se izvrava rad

POSEBNA ZATITA ODREENIH KATEGORIJA ZAPOSLENIH(Zatita rationae persona)

Omladina ( 15-18 godina)
ene (za vreme trudnoe i poroaja)
Lica sa invaliditetom
Zaposleni sa porodinim odgovornostima,
predstavnici zaposlenih
zaposleni uzbunjivai...
POSLODAVAC je domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno
angauje jedno ili vie lica. Poslodavac je i drava; kod organa teritorijalne autonomije odnosno
lokalne samouprave- pokrajina, odnosno optina ili grad.

KLASIFIKACIJA POSLODAVACA
Prema vrsti subjekta prava
- poslodavac kao fiziko lice
- poslodavac kao pravno lice
Svojinski tip
- privatnopravni poslodavac (preduzetnik, preduzee, zadruge)
- javnopravni poslodavac (drava, teritorijalna autonimija, lokalna samouprava, javno preduzee,
javne slube)
Prema veliini, odnosno broju zaposlenih
- mali poslodavac
- srednji poslodavac
- veliki poslodavac
Prema seditu
- domai poslodavac
- strani poslodavac

Prava poslodavca
Izdaje radne naloge
Ocenjuje rezultate rada
Vri kontrolu

Obaveze poslodavca
Dunost isplate zarade
Dunost uspostavljanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu
Dunost obavetavanja zaposlenog
Dunost obezbeivanja poslova
Dunost konsultovanja
Subjekti kolektivnog radnog odnosa su : SINDIKATI I POSLODAVAC (UDRUENJE
POSLODAVACA) SIDNIKAT je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju
se oni DOBROVOLJNO udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih
profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

Naelo slobode udruivanja: Da li je zaposleni u obavezi da bude lan sindikata?

Negativan vid slobode udruivanja: klauzula sindikalne sigurnosti (closed shop klauzula)
Young, James i Webster vs UK

KOLEKTIVNA PRAVA ZAPOSLENIH

Pravo na organizovanje (udruivanje)
Pravo na pregovaranje
Pravo na kolektivnu akciju (trajk, piketing,bojkot)
Pravo na participaciju
Sindikat se osniva bez prethodnog odobrenja uz upis u registar kod nadlenog organa (javni registar
se vodi kod ministarstva nadlenog za rad).
Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.
Sindikati se finansiraju od lanarina (poslodavac je duan da zaposlenom koji je lan sindikata na ime
sindikalne lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na
odgovarajui raun sindikata)
Uslovi za REPREZENTATIVNOST sindikata :
Kvalitativni
Sloboda sindikalnog udruivanja
Nezavisnost sindikata
Samofinansiranje
Registrovanje
Kvantitativni- Sindikat u koji je ulanjeno najmanje 15 % zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih
kod poslodavca. Za teritoriju Republike Srbije, jedinice teritorijalne autonomije, lokalne samouprave,
kao i za granu , grupu ili delatnost reprezentativan je sindikat u koji je ulanjeno najmanje 10 %
zaposlenih u grani, grupi, odnosno na teritoriji.

UDRUENJE POSLODAVACA je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju

poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa.
Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju minimum 5% zaposlenih u
odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grupi, grani, podgrupi ili delatnosti.
KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA
Pravo na organizovanje (udruivanje)
Pravo na pregovaranje
Pravo na kolektivnu akciju (lokaut)
Uslovi za REPREZENTATIVNOST udruenja poslodavaca:
Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom
Ako ima potreban broj zaposlenih (reprezentativnim se smatra udruenje poslodavaca u koje
je ulanjeno 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi ili delatnosti, ali
pod uslovom da zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi ili
delatnosti. Isti uslovi vae i za odreenu teritoriju. )
Reenje o reprezentativnosti sindikata/udruenja poslodavaca donosi ministar nadlean za poslove
rada na predlog Odbora za utvrivanje reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca (tripartitno
telo - tri predstavnika Vlade, sindikata i udruenja poslodavaca, koji se imenuju na period od etiri
godine).
Reenje ministra je konano. Sindikat kome nije priznata reprezentativnost moe pokrenuti upravni
spor pred Upravnim sudom.
Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvruje poslodavac u prisustvu predstavnika
zainteresovanih sindikata. Reprezentativnost se uvek utvruje na zahtev sindikata. Uz zahtev se
podnose i dokazi o ispunjenju uslova reprezentativnosti.
Sindikat, poslodavci i udruenje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrene
reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donoenja reenja o reprezentativnosti.

Naela radnog prava

1. NAELO SLOBODE RADA

Osnovna sloboda oveka i radnika
Fundamentalni princip radnog prava
Rad nije roba (Filadelfijska deklaracija, 1944. godine)
SLOBODA RADA VS. PRINUDNI RAD
Sloboda rada podrazumeva slobodu izbora da li da se radi ili ne.
Zabrana prinudnog rada je zabrana rada koji se nalae odreenom licu protiv ili nezavisno od njegove
volje, pod pretnjom izricanja sankcije.
Prinudni rad je:
Rad bez naknade (ili uz minimalnu naknadu)
Rad bez volje
Rad uz pretnju sankcijom
Sloboda rada:
Sloboda izbora profesije
Sloboda izbora poslodavca
Sloboda zasnivanja radnog odnosa (uslova pod kojima e se raditi)
Meunarodna organizacija rada je u korpus svojih fundamentalnih konvencija Deklaracijom o
osnovnim principima MOR-a iz 1998. godine uvrstila i Konvencije br. 29 i br. 105. kojima se
zabranjuje svaki oblik prinudnog rada.
l. 4 Evropske konvencije o ljudskim pravima- Ni od koga se ne moe zahtevati da obavlja prinudni
ili obavezni rad
Prinudni ili obavezni rad ne obuhvata :
 - Rad uobiajen u sklopu lienja slobode
- Slubu vojne prirode
- Rad koji se iziskuje u sluaju kakve krize ili nesree koja preti opstanku ili dobrobiti zajednice
- Rad ili slubu koji ine sastavni deo uobiajenih graanskih dunosti.
Danas se prinudni rad najvie odrao u oblicima dunikog ropstva, kunog pritvora, postizanja
ekonomskih ciljeva (nerazvijene zemlje), trgovine ljudima... Sluaj Van der Mussen vs. Belgija
2. NAELO JEDNAKOSTI ANSI I POSTUPANJA ( NAELO NEDISKRIMINACIJE)
U radnom pravu pravi se podela na:
direktnu (neposrednu) diskriminaciju i indirektnu (posrednu) diskriminaciju
diskriminaciju zaposlenih i diskriminaciju lica koja trae zaposlenje
l. 18 ZOR-a Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i
zaposlenih sa obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje,
invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brano stanje, porodine obaveze, seksualno
opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim
organizacijama i sindikatu.
l. 7 Univerzalne deklaracije OUN Svi ljudi su jednaki u pravima i pred zakonom
Pozitivna diskriminacija je dozvoljena!
Direktna diskriminacija - Svako postupanje uzrokovano nekim od osnova diskriminacije kojem se lice
koje trai zaposlenje (kao i zaposleni) stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili
slinoj situaciji.
Teret dokazivanja na poslodavcu (teko se dokazuje)
Zabranjena je diskriminacija u odnosu na:
uslove zapoljavanja i izbor kandidata
uslove rada i sva prava iz radnog odnosa
obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje
napredovanje na radu
otkaz ugovora o radu
Posredna diskriminacija Postoji kada odreena , naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa
stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj lica koja trae zaposlenje i zaposlenog.
- Dokazivanje se vri na osnovu statistika.
Konvencija MOR-a br. 100 o jednakosti plaanja mukaraca i ena
Konvencija MOR-a br. 111 o zabrani svakog oblika diskriminacije
* Obe konvencije su uvrtene u korpus fundamentalnih konvencija Meunarodne organizacije rada
Deklaracijom o osnovnim principima MOR-a iz 1998. godine.
Zakon o zabrani diskriminacije (2009)-Poverenik za ravnopravnost
l. 16 Diskriminacija u oblasti rada (najvei broj pritubi)
*Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritubu bez plaanja takse ili
druge naknade uz dokaze o pretrpljenoj diskriminaciji
Poverenik raspolae sledeim merama:
1. Preventivne mere (davanje miljenja i preporuka)
2. Korektivne mere (opomena i izvetavanje javnosti)
3. Represivne mere (mogunost podnoenja tube parninom sudu, kao i zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka)

3. NAELO TRIPARTIZMA
- Specifino naelo u nauci radnog prava.
- Za postojanje tripartizma neophodna je politika demokratija, pravna drava i vladavina prava
- Poiva na visokom stepenu socijalne kulture, socijalnog dijaloga, odgovornosti i filozofije
kompromisa.
- Cilj: Integracija sindikata i poslodavaca u strategiju socijalne kontrole.
- Socijalni partneri su: Drava, sindikati i udruenja poslodavaca.
- Tripartizam poiva na odnosu izmeu socijalnih partnera.
- Ravnopravnost meu socijalnim partnerima
- Bez razvijenog socijalnog dijaloga prisutni su socijalni nemiri.
 - Od znaaja za kreiranje i voenje ekonomso-socijalne politike (posebno politike cena i
dohodka)
- Neophodan uslov za uee u tripartitnim telima je REPREZENTATIVNOST sindikata i
udruenja poslodavaca.
- EU Ekonomski i socijalni komitet (222 lana). Svaka drava lanica ima izmeu 6 i 24
predstavnika. (Daje savetodavna miljenja o socijalnim pitanjima)
- Tripartizam u upravljanju ( Nacionalna sluba za zapoljavanje, fondovi, zavodi...)
- Zakljuivanje tripartitnih Kolektivnih ugovora o radu Tripartitni kolektivni radni odnos
izmeu drave, reprezentativnog udruenja poslodavaca i reprezentativnih sindikata.
Uglavnom prisutno u zemljama koje prolaze kroz proces tranzicije (Crna Gora)

Izvori radnog prava

Opti pravni akti koji sadre norme kojima se reguliu radni odnosi (prava, obaveze i odgovornosti
subjekata radnog odnosa).
OSNOVNA PODELA SA OBZIROM NA SUBJEKTE KOJI IH DONOSE:
IZVORI DOMAEG POREKLA:
- HETERONOMNI IZVORI akti koji donose dravni organ
1. Ustav
2. Zakoni
3. Podzakonski akti
- AUTONOMNI IZVORI donose ili zakljuuju nedravni organi-subjekti radnog odnosa
1. Dvostrani: kolektivni ugovor
2. Jednostrani: Pravilnik o radu, Pravilnik o sistematicaziji i organizaciji radnih mesta, Statut
(AD,DOO)
MEUNARODNI IZVORI:
- akti koje donose meunarodne organizacije:
1. Univerzalni: donose ih MOR,UN
2. Regionalni: Komunitarni izvori (EU) i Nekomunitarni izvori (Savet Evrope)
- akti koje donose dve ili vie drava meusobno (bilateralni sporazumi)
Ustav kao izvor radnog prava
- Akt najvie pravne snage.
- Nalazi se na vrhu hijerarhijske lestvice izvora.
- Osnov za izgradnju radnog zakonodavstva
- Radnopravni propisi polaze od ovih principa i razrauju ih u pojedinim institucijama, pa se
ustavne norme putem ovih propisa primenjuju na radne odnose.
- Prvi put su socijalna prava zagarantovana ustavom Meksika iz 1917. godine, a zatim i
Vajmarskim ustavom iz 1919. godine.
- Savremeni ustavi daju veliki znaaj socijalnim pravima u okviru kojih su i norme koje se odnose
na rad i radne odnose.
- Ustav RS regulie : Pravo na rad (l. 60), Pravo na trajk (l. 61), Zdravstvenu zatitu (l. 68),
Socijalnu zatitu (l. 69), Penzijsko osiguranje (l. 70)....
Zakon kao izvor radnog prava
- Matini zakon (Opti zakon) u oblasti rada je ZOR (Zakon o radu)
Svojstvo opteg zakona- lex generalis.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u
skladu sa ratifikovanim meunarodnim konvencijama (l. 1 ZOR-a)
- Posebni zakoni - ureuju pojedina pitanja prema oblastima. Ureuju se prava koja nisu
regulisana optim zakonom.
Zakon o trajku
Zakon o mirnom reavanju radnih sporova
Zakon o zatiti i bezbednosti zdravlja na radu
Zakon o socijalno ekonomskom savetu
- Specijalni zakoni- svaki zakon koji radne odnose ureuje na drugaiji nain od Zakona o radu.
Lex specialis, derogat legi generali
Zakon o dravnim slubenicima
Zakon o policiji
Zakon o vojsci
3. Podzakonski akti kao izvor radnog prava
Dravni opti pravni akti koju su po svojoj pravnoj snazi nii od zakona. Donose ih vlada i upravni
organi (organi koji vre izvrnu vlast).
- Pravilnici (najvei broj iz ove oblasti-preko 60)
- Uredbe
- Odluke
- Uputstva
Blie ureuju odreena pitanja iz zakona, koja detaljno zakonom nisu obraena. Prate zakone, ali
mogu i samostalno obraivati oblasti koje nisu ureene zakonom. Moraju biti u skladu sa zakonom.
Naroito veliki broj u oblasti socijalnog osiguranja.
4. Kolektivni ugovori o radu
- Autonomni izvori radnog prava
- Opti akti koje ne donose dravni organi
- Proizvodi dejstva i prema licima koja nisu uestvovala u zakljuivanju ( za razliku od
individualnih ugovora o radu)
- Moraju biti u skladu sa zakonom
- Kolektivni ugovor zakljuuje se u pismenom obliku.
- Kolektivni ugovor je meovite pravne prirode, normativno(u javno pravnom smislu)-
obligacione(u graansko pravnom smislu).
Pisani akt normativno-obligacionog karaktera koji nastaje u postupku pregovaranja izmeu sa jedne
strane sindikata kao predstavnika zaposlenih i sa druge strane poslodavaca (udruenja poslodavaca)
iju sadrinu ine norme kojima se na opti nain reguliu odnosi poslodavaca i radnika, odnosno
kojima se utvruju uslovi pod kojima e se zakljuivati i ostvarivati individualni ugovori o radu, kao i
norme kojima se reguliu meusobna prava i obaveze ugovornih strana.
Kolektivnim ugovorom o radu utvruju se vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova
utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom.
Kolektivnim ugovorom ureuju se:
- prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa
- postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora
- meusobni odnos uesnika kolektivnog ugovora
VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA
1) OPTI (zakljuuju se za teritoriju Republike)
2) POSEBNI (zakljuuju se za granu, grupu,podgrupu ili delatnost, kao i za teritotiju jedinice
teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave)
3) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA
Zakljuuju se na period od 3 godine.
Opti kolektivni ugovor za Republiku Srbije zakljuen je 2008. godine (prestao da vai 2011.).
Registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove rada
Izvori radnog prava (hijerarhija):
1. Zakon o radu
2. Opti kolektivni ugovor
3. Posebni kolektivni ugovor
4. Kolektivni ugovor kod poslodavca
5. Individualni ugovor o radu
Kolektivni ugovor sadri dve vrste odredbi:
1. Obligacioni deo- tie se strana ugovornica, kolektivnih prava i naina reavanja sporova
(klauzule : zatvorene radnje-closed shop, socijalnog mira, check of klauzule)
2. Normativni deo- opta pravila koja se tiu prava,obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa
zaposlenih i poslodavaca (pravila o platama, radnom vremenu,odmorima i odsustvima,
tehnolokim vikovima).
5.Pravilnik o radu
Takoe autonomni izvor radnog prava, kojim se mogu urediti prava obaveze i odgovornosti iz radnog
odnosa kod poslodavca. Donosi se u sluajevima:
1. ako nije osnovan sindikat kod poslodavca ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove
reprezentativnosti;
2. ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak pregovora radi
zakljuivanja kolektivnog ugovora;
3. ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog
ugovora u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora:
4. ako sindikat u roku od 15 dana ne odgovori na poziv za poetak pregovora.
Pravilnik o radu donosi nadleni organ kod poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog
lica donosi ovlaeno lice. Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za
pristupanje pregovorima za zakljuenje kolektivnog ugovora, ne moe pravilnikom o radu da uredi
prava i obaveze iz radnog odnosa. Prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora o
radu - ne mogu postojati istovremeno.
Pravilnik o sistematicaziji i organizaciji radnih mesta - donosi nadleni organ kod poslodavca.
Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Statut (AD,DOO)
MEUNARODNI IZVORI
I- AKTI MEUNARODNIH ORGANIZACIJA
1. Akti OUN-a
a) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)- korpus prava oveka na rad i u vezi sa radom
(l. 22-25). Pravo na rad, zatita od nezaposlenosti, pravo na socijalnu zatitu...
b) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)- nove odredbe u odnosu
na Univerzalnu deklaraciju, kao to su: zabrana diskriminacije, pravo na trajk....
2. Akti Meunarodne organizacije rada
- Jedna od najstarijih meunarodnih organizacija
- Osnovana u Versaju 1919. - Ustav MOR-a, glava XIII Versajskog mirovnog sporazuma.
Ustavom su utvreni osnovni ciljevi i svrha MOR-a.
- Ideja meunarodnog regulisanja radnih odnosa bila je prisutna kroz ceo 19. vek.
- Od 1946. godine specijalizovana agencija UN-a sa seditem u enevi
- Najbitnija normativna delatnost (do danas usvojeno 189 konvencija i 203 preporuke)
- 185 drave lanice
MOR karakterie: stalnost, neprekidnost, univerzalnost, tripartitnost
ORGANI MOR-a
1. OPTA KONFERENCIJA- svaka drava lanica alje po 4 svoja predstavnika(dva
predstavnika vlade, i po jednog predstavnika reprezentativnih sindikata i udruenja
poslodavaca).Osnovna uloga- normativna funkcija (u okviru Opte konferencije usvajaju se
konvencije i preporuke). Ima predsednika i tri potpredsednika.
2. Administrativni savet (56 lanova-28+14+14)
- Izvrni organ MOR-a
- Utvruje dnevni red Konferencije, podstie saradnju sa drugim organizacijama, usvaja
budet, vri kontrolu nad primenom konvencija i preporuka, imenuje generalnog direktora
Meunarodnog biroa rada.
3. Meunarodni biro rada- stalni sekrerarijat MOR-a
- Neprekidno radi i preko njega Konferencija i savet odravaju kontakte sa dravama
lanicama
- Na elu Biroa je generalni direktor
- Osoblje Biroa postavlja direktor
DEKLARACIJE MOR-a
1.Filadelfijska deklaracija(1944) - izmenjen Ustav MOR-a, predstavljeni novi principi :
- Rad nije roba
- Siromatvo ma gde postojalo, predstavlja opasnost za prosperitet svih
- Sloboda udruivanja i izraavanja je neophodna je za stalni progres
2. Deklaracija o fundamentalnim principima MOR-a (1998)
 - Osam konvencija uvreno u fundamentalne konvencije (Konvencije 29 i 105 o zabrani
prinudnog rada, Konvencija 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava,
Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i kolektivno pregovaranje, Konvencija
100 o jednakosti plaanja mukaraca i ena, Konvencija 111 o zabrani diskriminacije na
radu, Konvencija 138 o minimalnim godinama za zapoljavanje, Konvencija 182 o najgorim
oblicima deijeg rada)
- Nema klauzula fleksibilnosti
3. Deklaracija MOR-a o socijalnoj pravdi i pravednoj globalizaciji (2008)
Predmet konvencija i preporuka su razliiti odnosi iz oblasti socijalnog i radnog zakonodavstva, kao
to su: radno vreme,odmori, sindikalne slobode, plate,rad ena i dece,socijalno
osiguranje,nezaposlenost i zapoljavanje... Konvencije se usvajaju na Optoj konferenciji MOR-a
dvotreinskom veinom. Predstavljaju meunarodne ugovore posebne vrste. Usvojena konvencija ne
postaje obavezna za drave lanice da je prihvate, ali imaju obavezu da u roku od 12 meseci od
usvajanja dostave konvenciju nadlenoj vlasti svoje zemlje radi ratifikacije. Suvereno pravo svake
drave da li e ratifikovati konvenciju. Srbija- monistiki koncept. Ratifikovana konvencija ima jau
pravnu snagu od domaeg propisa. U sluaju kolizije, primenjuje se konvencija. Do sada je Srbija
ratifikovala 75 konvencije.
Preporuke nemaju karakter meunarodnog ugovora i njima se preporuuje, predlae ili daje uputstvo
dravama lanicama kako da reguliu odgovarajui odnos nacionalnim zakonodavstvom. Prethode
donoenju konvencije u sluajevima kada nije mogue postii saglasnost u okviru Opte konferencije
da se odreeni odnos regulie konvencijom ili se usvajaju uz konvenciju (prate konvenciju).
Ratifikovana konvencija obavezuje zemlju lanicu na period od 10 godina. Po isteku 9 godina od
ratifikacije, sledi period od godinu dana u kojem se konvencija moe otkazati kod generalnog
direktora MOR-a. Ako se u tom periodu ne otkae, sledi period vaenja od jo 10 godina.
Drave lanice su dune da alju izvetaje o stanju zakonodavstva i prakse u vezi sa primenom
konvencija.
PRIGOVOR- sredstvo koje upotrebljavaju profesionalne organizacije poslodavaca i zaposlenih protiv
vlade drave lanice koja ne primenjuje konvenciju. Prigovor se podnosi Meunarodnom birou rada.
ALBA- sredstvo kojim se koriste drave lanice protiv svake drave lanice za koju smatraju da ne
izvrava obaveze koje je preuzela konvencijom.
II - AKTI REGIONALNIH ORGANIZACIJA
1. Izvori evropskog nekomunitarnog radnog prava ( Savet Evrope)
a) Evropska konvencija o ljudskim pravima (1950)
- Zatita prava moe se ostvarivati pred Evropskim sudom za ljudska prava
- Dve odredbe o osnovnim socijalnim pravima (l. 4- zabrana prinudnog rada, l. 11-sloboda
udruivanja)
b) Evropska socijalna povelja- sadri niz naela i socijalnih prava. Ostavlja slobodu dravama
lanicama Saveta Evrope da prilikom ratifikacije izaberu naela i socijalna prava koja e ih pravno
obavezivati.
- Usvojena 1961. u Torinu, stupila na snagu 1965, posle 5 ratifikacija.
- 19 lanova (pravo na rad, pravo na organizovanje, pravo na pregovaranje, pravo na socijalno
osiguranje, pravo na socijalnu i medicinsku pomo,....)
- Izdvaja se sedam najznaajnih naela i obavezuje se drava koja vri ratifikaciju da izabere
najmanje 5 od tih 7 naela.
Revidirana evropska socijalna povelja- uvrtena nova socijalna prava, kao to su : pravo dece i
omladine na zatitu, pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zatitu, pravo na jednakost
ansi i postupanja, pravo na zatitu u sluaju prestanka radnog odnosa, pravo na informisanje i
konsultovanje, pravo na dostojanstvo...
- Usvojena 1996. u Strazburu, stupila na snagu 1999. posle 3 ratifikacije.
- 31 lan, obaveza drave lanice koja vri ratifikaciju da izabere 6 od 9 osnovnih naela (dva
nova u odnosu na ESP)

Sloboda izbora koja e se povelja ratifikovati. Srbija ratifikovala RESP maja 2009. godine (nije
ratifikovala samo dva lana od 31). Drave koje su ratifikovale povelju imaju obavezu slanja izvetaja
o primeni povelje Evropskom komitetu za socijalna prava. Postupak po kolektivnoj albi pred
Evropskim komitetom za socijalna prava.
2. Izvori evropskog komunitarnog prava (EU)
PRIMARNI- Osnivaki ugovori (mali broj odredbi radnopravnog karaktera)
SEKUNDARNI- direktive, odluke,miljenja,preporuke, pravila
III- BILATERALNI UGOVORI
- Zakljuuju se izmeu dve drave radi regulisanja prava i obaveza zaposlenih na radu i u vezi
sa radom i prava iz socijalnog osiguranja.
- Ovi ugovori obavezuju drave potpisnice, poto ih ratifikuju.
- Srbija zakljuila veliki broj bilateralnih ugovora (sporazuma) o socijalnom osiguranja
(prvenstveno sa zemljama bive SFRJ) i zapoljavanju radnika.

Zapoljavanje
FORMALNOPRAVNI USLOVI
- Tiu se uslova u pogledu postupka za zasnivanje radnog odnosa i nadlenosti (organa) za
donoenje odluke o izboru kandidata.
- Naelo oglaavanja (poslodavac je duan da navede sve posebne uslove za zasnivanje radnog
odnosa sadrane u aktu o sistematizaciji radnih mesta ili posebnom zakonu. Zabranjeno
navoditi dikriminiue uslove)
- Naelo slobode izbora kandidata od strane poslodavca
Nezaposleni- lice od 15 godina ivota do ispunjenja uslova za penziju, koje nije zasnovalo radni
odnos ili na drugi nain ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno
trai zaposlenje.
* Stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom kvartalu 2014. godine iznosila je 20,8 %
Poslove zapoljavanja obavlja:
1. Nacionalna sluba za zapoljavanje
2. Agencije za zapoljavanje
NACIONALNA SLUBA ZA ZAPOLJAVANJE obavlja:
1. Poslove zapoljavanja
2. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti
3. Ostvarivanje prava za sluaj nezaposlenosti
4. Vodi evidenciju u oblasti zapoljavanja
5. Posredovanje u zapoljavanju
6. Profesionalnu orjentaciju i savetovanje o planiranju karijere
7. Dodatno obrazovanje i obuku
8. Podrku samozapoljavanju
Sedite NSZ je u Kragujevcu. NZS je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno
osiguranje. NSZ je duna da u roku od 24 sata od dobijanja informacije o potrebi za
zapoljavanjem od strane poslodavca, tu informaciju uini dostupnom licu koje trai zaposlenje
(oglasna tabla, internet adresa). Prvenstveno se finansira iz doprinosa za obavezno osiguranje za
sluaj nezaposlenosti i iz budeta. Organi NZS su Upravni odbor i direktor. Usluge Nacionalne
slube za zapoljavanje su besplatne !
Agencije za zapoljavanje (privatne agencije)
- Osnivaju ih pravna i fizika lica radi obavljanja poslova zapoljavanja (u Srbiji 53 takve
agencije)
- Dozvolu agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva (neophodna prostorna i
tehnika opremljenost, kao i struna sposobnost zaposlenih). Dozvola se izdaje na 5 godina sa
mogonou produenja.
- Ne moe da zapoljava maloletna lica, kao ni da zapoljava na poslovima sa poveanim
rizikom.
Agencija za zapoljavanje obavlja sledee poslove :
1. Obavetavanje o mogunostima i uslovima zapoljavanja
2. Posredovanje u zemlji i inostranstvu
3. Profesionalne orijentacije i savetovanje o planiranju karijere
4. Mere politike zapoljavanja na osnovu ugovora sa Nacionalnom slubom
Savet za zapoljavanje
- Republiki, pokrajinski, lokalni
- Republiki osniva Vlada
- Republiki savet je savetodavno telo koje osnivau daje miljenja i preporuke u vezi sa
pitanjima od interesa za unapreenje zapoljavanja
- ine ga predstavnici vlasti, reprezentativnih sindikata i udruenja poslodavaca, Nacionalne
slube i agencija za zapoljavanje....
Obaveze nezaposlenog lica:
da aktivno trai zaposlenje
ne odbija ponueno zaposlenje i odgovarajue obrazovanje i obuku
da se javlja Nacionalnoj slubi
obavetava o svakoj promeni u roku od 5 dana od nastanka promene
Prvih 12 meseci od uvoenja u evidenciju Nacionalne slube, odgovarajue zaposlenje jeste
zaposlenje u okviru steenog nivoa i vrste obrazovanja. Po isteku 12 meseci zaposlenje je i zaposlenje
na poslovima na niem nivou u okviru iste ili srodne vrste steenog obrazovanja.
Aktivna politika zapoljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih na poveanju
zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.
Nacionalni akcioni plan za zapoljavanje utvruje Vlada (najkasnije do 31. jula za narednu godinu)

Zasnivanje radnog odnosa

Poseban postupak koji sprovodi poslodavac radi zapoljavanja odreenog broja lica koja uestvuju u
njemu, radi ostvarivanja prava na rad
Subjekti: POSLODAVAC i LICA KOJA SU IZRAZILA SVOJU VOLJU DA ZASNUJU RADNI
ODNOS
Moe se uspostaviti samo ako subjekti koji uestvuju u njemu ispunjavaju unapred propisane uslove
(materijalnopravne i formalnopravne)
Materijalnopravni uslovi za zasnivanje radnog odnosa:
OPTI USLOV- Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i
ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom, odnosno pravilnikom o
organizaciji i sistematizaciji poslova
- Opta zdravstvena sposobnost ne predstavlja vie opti uslov za zasnivanje radnog odnosa.
Stupanjem u radni odnos maloletno lice stie sva prava i preuzima sve obaveze iz radnog odnosa.
a) Stie poslovnu sposobnost da raspolae zaradom.
b) Stie procesnu sposobnost da samostalno bez zakonskog zastupnika uestvuje u postupcima
ostvarivanja i zatite prava iz radnog odnosa.
- Ukoliko maloletnom licu radni odnos prestane pre punoletstva, ono gubi i poslovnu i procesnu
sposobnost.
Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost
roditelja, usvojioca ili staraoca ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje
Nalaz nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruju da je maloletno lice sposobno za obavljanje
poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje.
- Konvencije MOR-a 138 o minimalnim godinama za zapoljavanje i 182 o najgorim oblicima
deijeg rada
POSEBNI USLOVI- ima ih vie, ali su svi vezani za rad na odreenim poslovima. Uslove utvruje
zakon ili pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta(uglavnom)
- Radno mesto- skup poslova koje zaposleni obavlja.
- Za svaki skup poslova utvruju se uslovi rada koje zaposleni mora da ispunjava da bi ih
obavljao.
1. Struna sprema-podrazumeva odgovarajuu kolsku spremu
2. Radno iskustvo
3. Poloen struni ispit
4. Naroita zdravstvena sposobnost
5. Pol (stjuardesa, manekenka)
 6. Znanje stranog jezika
7. Visoka prosena ocena
Postupak zasnivanja radnog odnosa:
I. Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa (poslodavac)
II. Prijavljivanje slobodnih radnih mesta (poslodavac)
III. Javno oglaavanje (Nacionalna sluba za zapoljavanje)
IV. Podnoenje prijave na oglas (lica koja trae zaposlenje)
V. Prethodno proveravanje radnih sposobnosti (poslodavac-komisija)
VI. Odluivanje o prijavama (poslodavac)
VII. Ugovor o radu-akt zasnivanja radnog odnosa (poslodavac i zaposleni)
VIII. Stupanje na rad (zaposleni)
Smetnje za zasnivanje radnog odnosa- okolnosti koje onemoguavaju zasnivanje radnog odnosa,
iako radnik ispunjava opte i posebne uslove za rad na odreenom radnom mestu. Smetnje mogu biti
predviene zakonom ili kolektivnim ugovorom.Smetnje treba razlikovati od neispunjavanja optih i
posebnih uslova.
Smetnje na strani poslodavca mera zabrane obavljanja odreenog poziva ili odreene
samostalne delatnosti; zabrana obavljanja delatnosti zbog nepreduzetih mera zatite zdravlja i
bezbednosti na radu.
Smetnje na strani zaposlenog:
- Privremene i trajne smetnje (invalidnost)
- Neotklonjive i otklonjive smetnje
RADNA KNJIICA- Javna isprava u koju se unose lini podaci o radnika i podaci o kvalifikacijama,
zanimanju, zaposlenju i napredovanju.
- Zabranjuje se unoenje negativnih podataka u radnu knjiicu.
- Radnu knjiicu izdaje nadleni organ optinske uprave.
- Radna knjiica se predaje nadlenoj slubi u preduzeu i tamo ostaje do prestanka radnog
odnosa.
STRANI DRAVLJANIN (lice bez dravljanstva) moe da zasnuje radni odnos pod uslovima
utvrenim ZOR-om i posebnim zakonom (Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim
dravljaninom)
Uslovi: 1. da ima odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak (odobrava MUP)
2. da je dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa(izdaje Nacionalna sluba za zapoljavanje)
- Prilikom zasnivanja radnog odnosa stranac daje pismenu izjavu o prihvatanju nadlenosti naeg suda
za sluaj spora sa poslodavcem.
Strancu prestaje radni odnos:
- ako mu bude poniteno odobrenje o stalnom nastanjenju u Srbiji
- ako mu istekne vreme vaenja odobrenja za privremeni boravak
- ako mu bude otkazan privremeni boravak u Srbiji
- svi osnovi prestanka radnog odnosa predvieni ZOR-om

Ugovor o radu

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac (smatra se
zakljuenim kada ga potpiu zaposleni i poslodavac).
Zaposleni iznajmljuje na neodreeno ili odreeno vreme svoje radne sposobnosti poslodavcu koji mu
zauzvrat plaa zaradu, a meu njima se uspostavlja propisima ureeni radni odnos ispunjen pravima,
obavezama i odgovornostima.
KARAKTERISTIKE ugovora o radu:
Formalan
Dvostrano obavezan
Teretan
Komutativan
Sa trajnom prestacijom
 Intuitu personae
Individualan
Adhezioni-ugovor po pristupu
Ugovor o radu moe se zakljuiti na odreeno i na neodreeno vreme. Ukoliko nije utvreno na koje
se vreme zakljuuje, smatra se da je re o ugovoru na neodreeno vreme.
Ugovor o radu sadri:
1. Naziv i sedite poslodavca (identifikuje se po nazivu i seditu)
2. Podatke o zaposlenom (ime, prezime, mesto prebivalita, odnosno boravita)
3. Vrstu i stepen strune spreme zaposlenog
4. Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja (radno mesto)
5. Mesto rada (geografsko mesto u kome treba da radi)
6. Vrstu radnog odnosa (na odreeno ili neodreeno vreme)
7. Trajanje ugovora o radu na odreeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na odreeno
vreme
8. Dan poetka rada (vreme stupanja zaposlenog na rad)
9. Radno vreme (puno, nepuno ili skraeno)
10. Podaci o novanom iznosu osnovne zarade i elementi za utvrivanje radnog uinka, naknade
zarade, uveanje zarade...
11. Dinamika isplate (rokovi za isplatu zarade i druga primanja)
12. Blanketne odredbe (pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik)
13. Podaci o radnom vremenu (trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena)
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom STUPANJA NA RAD ( radno
ukljuivanje zaposlenog u proces rada). Kada zaposleni stupi na rad, on postaje nosilac prava i
odgovornosti iz radnog odnosa.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni
odnos, osim ako ne postoje opravdani razlozi (bolest, smrtni sluaj u porodici ...)
I Ugovori o radu pod raskidnim, odnosno odlonim uslovom
UGOVOR O PROBNOM RADU - zasnivanje radnog odnosa pod raskidnim uslovom
Ugovorom o probnom radu moe da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili vie povezanih,
odnosno srodnih poslova, utvrenih ugovorom o radu.Provera se NE vri pre, nego posle zasnivanja
radnog odnosa. Ukoliko probni rad bude uspean, radni odnos opstaje. Ako probni rad ne bude
uspean, radni odnos prestaje.
Probni rad maksimalno traje 6 meseci. Za vreme trajanja probnog rada poslodavac i zaposleni mogu
da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od 5 dana.
Zaposlenom koji nije pokazao odgovarajue strune i druge radne sposobnosti prestaje radni odnos
danom isteka roka odreenog ugovorom o radu. Postoji mogunost da komisija prati i ocenjuje probni
rad.
UGOVOR O PRIPRAVNIKOM RADU-prvo zapoljavanje u struci
PRIPRAVNIK- Lice sa visokom, viom ili srednjom strunom spremom koje sa tom spremom zasniva
radni odnos radi osposobljavanja za samostalni rad u struci i polaganja pravosudnog ispita. Po prvi
put se zasniva radni odnos u zanimanju za koje je lice steklo odreenu kolsku spremu.
- Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koji prvi put zasniva radni odnos u svojstvu
pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je to
kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom. Poslodavac nema
obavezu da osposobljenog pripravnika primi u radni odnos.
Pripravniki sta- vreme potrebno za osposobljavanje. Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako
zakonom nije drukije odreeno. Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva
druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu (visina zarade
ne moe biti nia od 80% osnovne zarade.).Po isteku pripravnikog staa, lice polae pripravniki ispit
pred komisijom.
II Ugovori o radu s obzirom na trajanje radnog vremena
UGOVOR O OBAVLJANJU POSLOVA SA POVEANIM RIZIKOM
Specifinosti ovog radnog odnosa tiu se posebnih uslova za obavljanje rizinih poslova naroite
zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Ugovor o radu moe da zakljui samo zaposleni koji ispunjava posebne uslove. Posebni uslovi
utvruju se za teke, naporne i za zdravlje tetne poslove. Na ovim poslovima se u veini situacija radi
sa skraenim radnim vremenom, koje se izjednaava sa punim iako je krae od njega.
Zaposleni moe da radi na poslovima sa poveanim rizikom samo na osnovu prethodno utvrene
zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlenog zdravstvenog organa.
Poslovi sa poveanim rizikom: naroito teki fiziki poslovi, poslovi koji se obavljaju pod
zemljom ili pod vodom, na visinama, pod visokim ili niskim temperaturama, pod bukom ili
vibracijama....
Ove poslove ne mogu obavljati trudnice, omladina, lica sa invaliditetom....
UGOVOR O RADU SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM
- specifinost- krae trajanje rada
Ugovor se moe zakljuiti na neodreeno ili odreeno vreme. Nepuno radno vreme je krae od punog
(10h,20h,30h). Razlog za nepuno radno vreme je nedovoljan obim poslova. Poslovi koji se obavljaju
u nepunom radnom vremenu, kao i trajanje nepunog radnog vremena, utvruju se aktom o organizaciji
i sistematizaciji poslova.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu
provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu nije
drukije ureeno. Zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi manje i zbog toga ostvaruje manji
obim prava iz radnog odnosa.
Postoje i nedeljiva prava, koja se ne mogu smanjiti srazmerno obimu rada (prava koja se odnose na
zatitu na radu, porodiljsko odsustvo, zatitu materinstva, dnevni i nedeljni odmor)
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog
vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme
III Ugovori o radu s obzirom na mesto rada
UGOVOR O RADU VAN POSLOVNIH PROSTORIJA POSLODAVCA
- Specifinost- rad se obavlja van prostorija poslodavca
- Doputa se da zaposleni radi u svom prostoru (kod kue, u stanu, radionici...)
- Ugovor se registruje kod nadlenog organa lokalne samouprave.
- Ovaj oblik rada najee se koristio za izradu predmeta domae radinosti, sakupljanje
sekundarnih sirovina, prodaju knjiga, pruanje usluga na raunaru... (rad na sic).
- Sa razvojom tehnologije, daje se sve vei znaaj ovom ugovoru.
Zaposleni obavlja poslove kao svoje redovno zanimanje, ali bez ukljuivanja u organizaciju. Nema
neposrednog nadzora i kontrole na mestu rada. Osnovna zarada zaposlenog ne moe biti utvrena u
manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama
poslodavca. Poslovi koji se obavljaju van poslovnih prostorija poslodavca ne smeju biti opasni ili
tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica.
UGOVOR O RADU SA KUNIM POMONIM OSOBLJEM
Specifinost- moe se ugovoriti isplata dela zarade u naturi (jedini izuzetak od pravila da se zarada
isplauje u novcu)
Radni odnos se zasniva za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja (higijena i spremanje stana,
pranje, peglanje, uvanje dece, uvanje kue...).Poslodavac je domain kue.
- Isplatom dela zarade u naturi obezbeuje se stanovanje, odnosno ishrana.Vrednost dela
davanja novca u naturi mora se izraziti u novcu (da bi se znalo kolika je ukupna zarada).
Vrednost ukupne zarade je neophodan podatak, kako bi se mogli utvrditi naknade zarade za
godinji odmor, neradni dan, plaeno odsustvo, kao i osnovica za plaanje doprinosa.Najmanji
procenat u novcu mora biti minimum 50 %. Tokom odsustva sa rada zaposlenog, poslodavac
je duan da naknadu zarade isplauje u novcu.
Ugovor ne moe da se zakljui sa suprunikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u
pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobonoj liniji do drugog stepena srodstva i sa
tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.
IV Ugovori o radu s obzirom na trajanje
UGOVOR O RADU NA NEODREENO I ODREENO VREME
Pravilo- radni odnos se zasniva na vreme ije trajanje nije unapred odreeno i traje sve dok se ne
stekne neki od uslova za zakonski prestanak.
Izuzetak- radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno objektivnim razlozima
koji su opravdani rokom ili izvrenjem odreenog posla ili nastupanjem odreenog dogaaja za vreme
trajanja tih potreba. Radni odnos u gore navedenim situacijama, neprekidno ili sa prekidom ne moe
trajati due od 24 meseci.
Radni odnos na odreeno vreme moe se zakljuiti za period dui od 24 meseca:
1. Radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog do povratka privremeno odsutnog zaposlenog;
2. Za rad na projektu ije je vreme unapred odreeno, najdue do zavretka projekta;
3. Sa stranim dravljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najdue do isteka
roka na koji je izdata dozvola;
4. Za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca iji upis u registar kod nadlenog organa
u momentu zakljuenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme ije ukupno
trajanje nije due od 36 meseci;
5. Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu
penziju nedostaje do pet godina, najdue do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
Institut preobraaja- radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno
vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni
odnos. Poslodavac mora biti obazriv da se ne bi izloio riziku preobraaja. Do preobraaja dolazi ex
lege
UGOVORI KOJIMA SE NE ZASNIVA RADNI ODNOS:
1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
2. Ugovor o volonterskom radu
3. Ugovor o dopunskom radu
4. Ugovor o delu
5. Ugovor o strunom osposobljavanju
6. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge
1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Poslodavac moe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120 radnih
dana u kalendarskoj godini da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa :
a) Nezaposlenim licem;
b) Zaposlenim koji radi nepuno radno vreme do punog radnog vremena;
c) Korisnikom starosne penzije
d) Licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
Privremeni psolovi traju krae vreme, ali se u odreenom vremenu vre u kontinuitetu do okonanja
(etva, setva, berba voa i povra, anketiranje graana). Povremeni poslovi su takoe kratkotrajni, ali
se vre s vremena na vreme (koenje trave po gradskim parkovima, odravanje reda na sportskim
tribinama)
2. Ugovor o delu
Poslodavac moe da zakljui ugovor o delu sa odreenim licem radi obavljanja poslova koji su van
delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari,
samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.
Predmet ovog ugovora moe da bude sve to moe biti i predmet klasinog ugovora o delu (l. 600-
629 ZOO), ali i sve to moe biti predmet ugovora o stvaranju autorskog dela.
3. Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju
Poslodavac ovaj ugovor moe zakljuiti:
a) Sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravnikog staa i polaganja strunog ispita
(osposobljavanje pripravnika van radnog odnosa);
b) Sa licem koje eli da se struno usavri i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj
struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvreno programom usavravanja, odnosno
specijalizacije.
- Poslodavac moe da obezbedi licu sa kojim je zakljuilo ugovor novanu naknadu (koja se ne smatra
zaradom) i druga prava u skladu sa zakonim i optim aktom
4. Ugovor o dopunskom radu
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moe da zakljui ugovor o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvie do jedne treine punog radnog vremena.
Ugovorom se utvruje pravo na novanu naknadu, koja se odreuje kao naknada za obavljeni rad i
nema karakter zarade ( i pored toga to je srazmerna vrednosti obavljenog rada).
ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj
raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je
u radnom odnosu.
Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca
stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja
vanih poslovnih informaciji i tajni.
Optim aktom i ugovorom o radu utvruje se i teritorijalno vaenje zabrane konkurencije, u zavisnosti
od vrste posla na koje se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu
tete.
Moe se ugovoriti i zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa ( najdue dve godine)
Da bi obezbedio lojalnost i po prestanku radnog odnosa, poslodavac je duan da isplati zaposlenom
novanu naknadu u odreenoj visini, koja se utvruje ugovorom o radu

Zatita zdravlja i bezbednost na radu

Pitanje zatite zdravlja i bezbednosti na radu, spada u korpus pitanja od sutinskog znaaja u radnom
pravu (neotuiva prava zaposlenih)
Zatita fizikog, duhovnog i moralnog zdravlja na radu
Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada,
potrebnu zatitu na radu Ustav RS
Koncept prevencije- izbegavanje ili eliminisanje rizika. Saradnja zaposlenih i poslodavca. Suzbijanje
rizika u samom izvoru.
CILJ- U svakoj sredini, okruenju da se obezbedi humano i udobno radno okruenje.
Blagostanje na radu
Zatita na radu skup mera i sredstava koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada tj.
obezbeenje zdrave radne sredine.
Mere zatite na radu:
1. predhodne
2. kolektivne (opte)
3. individualne (posebne)
Obaveze poslodavca:
Pozitivne:
Obaveze poslodavca prema zaposlenima (interne):
1. Duan je da obezbedi zatitu i bezbednost na radu
2. Obuka zaposlenih
3. Donoenje Akta o proceni rizika
4. Odreivanje Lica za bezbednost i zdravlje na radu
5. Duan da obezbedi higijenu i zdravlje na radu
6. Preuzme mere za otklanjanje kvarova
7. Pruanje prve pomoi zaposlenima, kao i evakuacije zaposlenih u sluaju opasnosti
Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih
1. Obavetavanje
2. Konsultovanje
3. Omoguavanje plaenog odsustva radi usavravanja o bezbednosti i zatiti na radu
Obaveze poslodavca prema inspekciji rada (eksterne)
1. Poslodavac je duan da obavesti inspekciju rada o poetku svog rada, svakoj promeni,
povredi, eksploziji, smrti, havariji, kao i ako zaposleni neopravdano odbije da radi.
2. Obaveza voenja evidencija o nesreama na radu koje zaposleni pretrpi.
Negativne-ne sme:
 1. da izdaje radne naloge zaposlenima dok traje neposredna opasnost i disciplinski kazni one koji
odbiju da rade
2. da od zaposlenih zahteva da uestvuju u trokovima zatite
Obaveze zaposlenih:
1. Duni da vode rauna o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju, ali i o bezbednosti drugih zaposlenih i
okoline.
2. Duni da prihvate obuku
3. Pravilno korienje maina, alata, opasnih supstanci
4. Saradnja sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu
5. Duni da odmah obaveste poslodavca o nepravilnostima i kvarovima koji ugroavaju bezbednost i
zdravlje na radu (ako poslodavac ne reaguje na njihova upozorenja, obavetavaju inspekciju rada).
Imaju pravo da prekinu rad ili da odbiju izvrenje rada, pod uslovom da postoji razuman motiv.
Zatita rationae materia
Zatita od opasnih materija eksplozije, zapaljive, oksidirajue, otrovne, zarazne, korozivne,
kancerogene i radioaktivne materije (utvrene standardima EU i MOR-a)
Agensi- kancerogeni, bioloki, hemijski
- Ispravne maine na mestima rada
Zatita rationae personae
I. ZATITA OMLADINE Maloletna lica (15-18 godina) ne mogu da rade na poslovima koji
mogu ugroziti njihovo zdravlje.
Ne mogu obavljati poslove :
1. Na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, rad pod zemljom, vodom, ne velikim
visinama...
2. Koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena i
izazivaju rizik po zdravlje.
3. Koji mogu loe uticati na njihovo zdravlje
Puno radno vreme za maloletna lica iznosi max 35h nedeljno.
Zabranjen je prekovremeni rad
Zabranjena je preraspodela radnog vremena
Zabranjen je rad nou, osim :
1. Ako obavlja poslove u okviru kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti
2. Ako nastavi rad prekinut usled vie sile, ali pod nadzorom punoletnog lica

II. ZATITA MATERINSTVA-

Zaposlena ena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete ne moe da radi na poslovima, koji su po
nalazu zdravstvenog organa tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji
zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim
temperaturama i vibracijama.
Prve 32 nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan na osnovu
nalaza nadlenog zdravstvenog organa. Poslednjih 8 nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i
nou.
Odsustvo sa rada zbog trudnoe i porodjaja (porodiljsko odsustvo) + Odsustvo sa rada zbog nege
deteta = 365 dana
Pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45
dana, a obavezno 28 dana pre termina predvienog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrena
3 meseca od dana poroaja.
Odsustvo radi nege deteta traje do isteka 365 dana od poetka odsustva sa rada.
Otac deteta ima pravo na odsustvo kada majka deteta premine, ostavi dete ili je na odsluenju
zatvorske kazne ...
Za svako tree i naredno dete- pravo na 2 godine odsustva.
Majka ije dete se rodi mrtvo, ima pravo da iskoristi porodiljsko odsustvo (28 (45) dana + 3 meseca)
Roditelj ima pravo na neplaeno odsustvo do detetovog 3. roendana. U tom periodu miruju prava i
obaveze iz radnog odnosa.
Zaposlena za vreme trudnoe ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja
zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoom
Poslodavac je duan da obezbedi pravo na jednu ili vie dnevnih pauza u toku dnevnog rada u
ukupnom trajanju od 90 minuta zaposlenoj koja doji svoje dete, a koja se vratila na rad pre isteka
godinu dana od roenja deteta.
III. ZATITA OSOBA SA INVALIDITETOM
Zaposlenom osobi sa invaliditetom poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema
radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod kojega postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima-
poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla.
Invalid- lice koje je potpuno izgubilo radnu sposobnost
Osoba sa invaliditetom-osoba sa onesbosoljenostima
Osobe sa invaliditetom- obavljaju poslove shodno preostaloj radnoj sposobnosti. Smanjeni kapaciteti.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (2009)
- Podsticanje zapoljavanja osoba sa invaliditetom
- Programi profesionalne rehabilitacije
- Obaveza poslodavca da zaposli jedno lice sa invaliditetom ako ima vie od 20 zaposlenih, dva
lica ako ima vie od 50 zaposlenih i na svakih narednih zapoetih 50 zaposlenih po jedno lice
sa invaliditetom.
Ako ne zaposli osobu sa invaliditetom, poslodavac je duan da uplati iznos od 50% prosene zarade
po zaposlenom u Republici Srbiji za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.
Interne institucije za zatitu zdravlja i bezbednosti na radu :
1. Lice za bezbednost i zdravlje na radu licencno zanimanje. Moe biti zaposleni ili neko sa
strane (obavlja preventivne aktivnosti, vri kontrolu, vodi evidencije...)
2. Odbor za zatitu na radu- javlja se u veim preduzeima. ine ga najmanje 3 predstavnika
zaposlenih. Poslodavac sa vie od 50 zaposlenih, ima obavezu da u odbor imenuju jednog
svog predstavnika. Sastanci odbora se odravaju periodino. Ovlaenja-preventivnog i
kontrolnog karaktera. Konsultovanje.
3. Sluba medicine rada - poslodavac moe da angauje slubu koja e saraivati sa licem za
bezbednost i zdravlje na radu i sa odborom.
-Funkcije- savetovanje, procena rizika, lekarski pregledi, pruanje prve pomoi.
-Samostalna institucija u odnosu na poslodavca.
POVREDA DOSTOJANSTVA NA RADU
Zlostavljanje na radu (mobing)- jedno ili vie lica sistematski psihiki zlostavlja ili zastrauje drugo
lice u relativno duem vremenskom periodu sa namerom osporavanja profesionalnog ugleda i
moralnog integriteta zaposlenog.
Mobing nije isto to i diskriminacija!
Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu (2010)
- Mobile vulgus
- Buling
- Uzroci : lini konflikti na radu, poremeaji...
Vrste mobinga:
HORIZONTALNI mobing- zaposleni prema zaposlenom.
VERTIKALNI mobing - poslodavac prema zaposlenom.
OBRNUTI mobing - zaposleni prema poslodavcu
TRANZICIONI mobing-poslodavac maltretira zaposlenog da bi sam dao otkaz
Posledice po pojedinca- rtvu zlostavljanja, porodicu
- Psihike i medicinske posledice
- Psihosomatske posledice
Ekonomske i posledice mobinga na odrivost sistema socijalnog osiguranja
Pravne posledice mobinga:
Poslodavac da zatiti zaposlenog od horizontalnog mobinga
Zaposleni ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa svojim pravima
Zaposleni koji vri zlostavljanje vri povredu radne dunosti (disciplinska odgovornost)
 Posredovanje kao nain reavanja sporova (posrednik, poverljivo lice iz preduzea)
Ako poslodavac vri zlostavljanje, zaposleni moe da podnese tubu protiv poslodavca
nadlenom sudu. Teret dokazivanja na poslodavcu.
Pravo na privatnost ( l. 8 EKLjP) - Zabranjeno je prikupljati podatke o zaposlenom koji nisu u vezi
sa poslovima koje on obavlja kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na naknadu tete i brisanje takvih podataka iz evidencije
SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za
cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog
ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.
Pravo na zaradu

Primanja zaposlenog:
1. Zarada je novano primanje koje zaposleni dobija za svoj rad u radnom odnosu i predstavlja
osnovno obeleje radnog odnosa (oneroznost). Nikada se u radnom odnosu ne pretpostavlja
besplatnost!
2. Naknada zarade- zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca, ali odsustvuje sa rada (zbog nekog
razloga).
3. Druga primanja- ostvaruju se u odreenim prilikama i neprilikama i nisu uslovljena radom.
Zarada
Utvruje se u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
Osnovno naelo:
Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti koji se ostvaruje kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme,
odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku
odgovornost. Ko ne radi ne moe ostvariti pravo na zaradu. Ostvaruje se radom, na osnovu
vrednosti rada, radnog uinka i vremena provedenog na radu. Rad vee vrednosti, daje pravo na
veu zaradu.
Zarada obuhvata:
Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, 13. plata)
Bruto zarada je zarada koja sadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade.
Neto zarada je iznos koji se isplauje zaposlenom.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu=osnovna zarada + deo zarade za radni uinak +
uveana zarada
1. Osnovna zarada odreuje se na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni
zakljuio ugovor o radu i vremena na radu.
Uslovi rada- odreuju se pravilnikom ; poslovi za koje je zakljuen ugovor o radu (stepen strune
spreme, radna sposobnost, radno iskustvo)
Vreme rada- puno, nepuno ( koliko rada, toliko para). Prema asovima provedenim na radu.
2. Radni uinak- odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog
prema radnim obavezama.
- Elementi za obraun i isplatu utvruju se optim aktom. Vei iznos se moe utvrditi ugovorom
o radu.
- Utvruje se po radnom asu, a zatim se mnoi sa brojem radnih asova u mesecu.
3. Uveana zarada- zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i
ugovorom o radu :
- Za dan praznika koji je neradan dan- najmanje 110 % od osnovice
- Za rad nou (ako takav rad nije vrednovan) - najmanje 26 % od osnovice
- Za prekovremeni rad- najmanje 26 % od osnovice
- Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu kod poslodavca (minuli rad)- 0,4% od osnovice
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi.
Isplata zarade
Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput
meseno. Isplauje se u novcu. Moe se isplaivati na razliite naine ( na ruke, preko tekueg rauna,
tedne knjiice...)
Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraun.
Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradama i naknadama zarade.
Zarada uiva pravnu zatitu - do obustave moe doi samo na osnovu pravosnane sudske odluke ili
uz pristanak zaposlenog. Zarada se moe obustaviti najvie do jedne treine (limit)

MINIMALNA ZARADA
Obezbeenje materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog u sluaju kada poslodavac usled poremeaja
nije u mogunosti da obezbedi sredstva za isplatu zarada zaposlenima. Pravo na minimalnu zaradu za
standarni uinak i vreme provedeno na radu. Postoji mogunost ugovaranja minimalne zarade.
Minimalna cena rada utvruje se odlukom Socijalno ekonomskog saveta. Ukoliko SES ne donese
odluku u roku od 15 dana od poetka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi vlada u
narednom roku od 15 dana. Pri utvrivanju minimalne cene rada polazi se od: trokova ivota,
kretanja prosene zarade u Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenih....
Utvruje se po radnom asu bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15.
septembra tekue godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Ne moe se utvrditi u niem
iznosu od minimalne cene rada utvrene za prethodnu godinu.
NAKNADA ZARADE
- Naknada zarade se ostvaruje bez rada u sluajevima odreenim zakonom i autonomnim
aktima.
- Pravo umesto prava na zaradu.
- Zaposleni ne radi, tako da ne ostvaruje pravo na zaradu, ali na osnovu radnog odnosa ima
pravo na naknadu zarade.
1. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodnih 12 meseci za vreme
odsustvovanja sa rada na dan praznika, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i
odazivanja na poziv dravnog organa ( poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade
zarade od organa iji je zaposleni poziv dobio)
2. Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30
dana:
a) najmanje 65 % prosene zarade u prethodnih 12 meseci , ako je spreenost prouzrokovana boleu
ili povredom van rada
b) 100% prosene zarade ako je spreenost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom
boleu.
3. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade u prethodnih 12 meseci , za vreme
prekida rada do koga je dolo bez krivice zaposlenog (poremeaji u energetskom sistemu, kvarovi,
havarije, remonti).Maksimum 45 radnih dana u toku godine.
4. Naknada zarade u vreme nareenog prekida rada (prekid zbog naredbe dravnog organa zbog
neobezbeivanja zatite i zdravlja na radu). Naknada se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu.
NAKNADA TROKOVA
Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu :
1. Za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte (ako poslodavac nije obezbedio
sopstveni prevoz)
2. Vreme provedeno na slubenom putu
3. Smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu
4. Trokove ishrane u toku rada (topli obrok)
DRUGA PRIMANJA
Obavezna:
Otpremnina pri odlasku u penziju(najmanje u visini dve prosene zarade)
Naknada pogrebnih usluga u sluaju smti lana ue porodice ili zaposlenog
Naknada tete zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti
Fakultativna primanja :
1. Poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina za Boi i novu godinu
 2. Uplaivanje premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje
3. Kolektivno osiguranje od posledica nezgoda na radu i za sluaj teih bolesti i hirurkih
intervencija
4. Jubilarna nagrada, solidarna pomo
Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraun.
Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradama i naknadama zarade.
Zarada uiva pravnu zatitu - do obustave moe doi samo na osnovu pravosnane sudske odluke ili
uz pristanak zaposlenog. Zarada se moe obustaviti najvie do jedne treine (limit)

Radno vreme, odmori i odsustva

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni duan, odnosno raspoloiv da obavlja poslove
prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju
- Radnim vremenom se ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv
poslodavca
1.PUNO RADNO VREME- vreme koje obezbeuje pun kapacitet prava i obaveza iz radnog odnosa.
Iznosi 40h nedeljno, sa tim to poslodavac moe optim aktom utvrditi krae trajanje radnog
vremena, ali ne krae od 36h nedeljno.
2. NEPUNO RADNO VREME- radno vreme krae od punog radnog vremena.
Proporcionalno se smanjuje kapacitet prava koja bi se ostvarivala u punom radnom vremenu.
Zaposleni radi manje, a zbog manjeg obima rada ostvaruje i manji obim prava iz radnog
odnosa.
Nedeljiva prava zaposlenih: pravo na trajk, zatitu zdravlja i bezbednosti na radu, sindikalno
organizovanje
Poslovi sa nepunim radnim vremenom utvruju se Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji
radnih mesta.
Koliko rada, toliko para
3. SKRAENO RADNO VREME skrauje se na poslovima sa poveanim rizikom (zaposleni koji
radi na naroito tekim poslovima kojima se ugroava njegovo zdravlje...)
- Maksimalno se moe skratiti 10h nedeljno
- Isti kapacitet prava kao da radi puno radno vreme.
- Poslovi sa poveanim rizikom se utvruju Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih
mesta.
Skrauje se srazmerno tetnom dejstvu rizinih poslova. to je tetno dejstvo vee, to je i skraenje
radnog vremena vee.
4. PREKOVREMENI RAD- rad dui od punog radnog vremena
Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie
sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u
odreenom roku zavri posao koji je planiran. Prekovremeni rad uvek na zahtev poslodavca.
Trajanje prekovremnog rada: max 8h nedeljno
Trajanje radnog vremena: 12h max dnevno
Ne moe da se uvede prekovremeni rad za poslove na kojima je uvedeno skraeno radno vreme
Zaposleni koji radi prekovremeno ostvaruje pravo na uveanu zaradu.
Zabranjen je prekovremeni rad omladini i enama u poslednjih 8 nedelja trudnoe.
Zatita zaposlenih od nezakonitog uvoenja prekovremenog rada obezbeuje se putem kontrole
inspekcije rada.
NONI RAD- 22h-6h
Obavlja se zbog prirode posla ili kontinuiranosti rada.
Pravo na uveanu zaradu za noni rad
Miljenje sindikata o uvoenju nonog rada
Rad u smenama - poslodavac da obezbedi da zaposleni ne radi vie od jedne radne nedelje nou.
Jedino moe uz pismenu saglasnost zaposlenog.
 PRERASPODELA RADNOG VREMENA- u odreenom periodu radi se due zbog prirode
delatnosti, organizacije rada, boljeg korienja sredstava rada, racionalnijeg korienja radnog
vremena, kao i izvrenja odreenih poslova u utvrenim rokovima.
- MAX- 60h nedeljno u periodu od 6 meseci
- U jednom periodu e se raditi due, a u narednom toliko krae.
- Ne postoji pravo na uveanu zaradu
- Zabranjena je preraspodela radnog vremena omladini i enama u poslednjih 8 nedelja trudnoe,
kao i preraspodela na poslovima sa poveanim rizikom.
Pravni poloaj zaposlenih u uslovima reorganizacije poslodavca

I Prava zaposlenih kod promene poslodavca

Promena poslodavca nastaje na osnovu prodaje, spajanja, podele ili odvajanja.

Poslodavac prethodnik obavetava poslodavca sledbenika potpuno i istinito o pravima i obavezama
iz opteg akta i ugovora o radu koje prenose.
Obavetavanje zaposlenih- o prenoenju ugovora o radu poslodavac prethodnik treba da obavesti
pismenim putem zaposlene, iji se ugovori o radu prenose.
Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 radnih dana, poslodavac
prethodnik moe da otkae ugovor o radu (ustupanje dvostranog ugovora treem licu)
Kada zaposleni pristane na prenos , on uspostavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom.
Poslodavac sledbenik je duan da primenjuje opti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana
od dana promene poslodavca, osim :
1. Ako istekne vreme na koje je zakljuen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika
2. Ako se zakljui novi kolektivni ugovor kod poslodavca sledbenika
Obavetavanje sindikata minimum 15 dana pre promene, poslodavac prethodnik je duan da
obavesti reprezentativni sindikat o :
1. Datumu promene
2. Razlozima za promenu
3. Posledicama promene
- Potrebno je preduzeti zajednike mere za ublaavanje posledica.
- Ako nema sindikata zaposleni imaju pravo da budu neposredno obaveteni.
- Pravo zaposlenih da budu obaveteni i konsultovani!

II Reorganizacija poslodavca putem kolektivnog otputanja (viak zaposlenih)

Poslodavac da bi izbegao gubitke ili insolventnost, moe pribei kolektivnom otputanju. Poslodavac
ima obavezu da donese
- Program reavanja vika zaposlenih (ako utvrdi da e zbog tehnolokih, ekonomskih ili
organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doi do prestanka potreba za radom odreenog
broja zaposlenih). Program u ime i za raun poslodavca donosi nadleni organ kod poslodavca.
Program se donosi ako poslodavac namerava da otpusti :
- 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima 20-100 zaposlenih
- 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima 100-300 zaposlenih
- 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima vie od 300 zaposlenih
Program se donosi i ako poslodavac namerava da otpusti najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od
90 dana.
Poslodavac je duan da pre donoenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod
poslodavca i republikom organizacijom nadlenom za zapoljavanje, preduzme odgovarajue mere za
novo zapoljavanje vika zaposlenih.
Program mora sadrati :
- Razloge prestanka potreba za radom zaposlenih
- Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca
- Kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih
- Mere za zapoljavanje (premetaj na druge poslove,rad kod drugog poslodavca,prekvalifikacija i
dokfalifikacija,nepuno radno vreme...)
- Rok u kome e biti otkazan ugovor o radu.....
Mora se obrazloiti zato dolazi do otputanja.
Kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih ne moe da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog
privremene spreenosti za rad, trudnoe, nege deteta...
Predlog programa se dostavlja sindikatu i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje. Sindikat i NSZ imaju
obavezu da dostave miljenje u roku od 15 dana. Poslodavac je duan da razmotri miljenja i predloge
i da ih obavesti o svom stavu u roku od 8 dana.
Zaposleni ima pravo na OTPREMNINU.
Visina otpremnine utvruje se optim aktom ili ugovorom o radu, s tim to ne moe biti nia od
zbira treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca
kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
III Poloaj zaposlenih u sluaju steaja poslodavca

Zaposleni ima pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim je otvoren
steajni postupak.
Pravo na isplatu :
- Zarade i naknade zarade (u poslednjih 9 meseci):
naknade tete za neiskorieni godinji odmor
otpremnine zbog odlaska u penziju
naknade tete zbog povrede na radu
-Pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
Zarade i naknade zarade isplauju se u visini minimalne zarade.
Fond solidarnosti (garantni fond) obezbeuje isplatu nastalih potraivanja.
- Status pravnog lica, posluje kao javna sluba
- Finansira se iz budeta Republike Srbije
- Organi fonda:
Upravni odbor (tripartitni organ: 2 predstavnika drave+2 predstavnika sindikata+2 predstavnika
poslodavaca)
Nadzorni odbor
Direktor
- Postupak se pokree na zahtev zaposlenog.
- Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 dana od kada je utvreno pravo na potraivanje na osnovu
zakona koji regulie steajni postupak.
Postupak:
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu
1. UO Fonda odluuje o zahtevu reenjem
2. Protiv reenja moe se podneti alba (rok 8 dana)
3. O albi odluuje ministar (rok 30 dana)
4. Reenje konano, protiv njega moe se pokrenuti upravni spor

Prestanak radnog odnosa

Zaposleni i poslodavac imaju mogunost da jednostranom izjavom volje u skladu sa propisima,

raskinu radni odnos. Kod prestanka radnog odnosa prevashodno se tite interesi ekonomski slabije
strane u radnom odnosu (zaposlenog).
Osnovi prestanka radnog odnosa su pravne injenice za koje zakon vezuje prestanak radnog odnosa.
Da bi radni odnos mogao da prestane, treba da se kod svakog sluaja prestanka radnog odnosa
predvienog zakonom, steknu kao pravne injenice :
1) Osnov prestanka radnog odnosa
2) Utvrivanje osnova i donoenje odluke o prestanku radnog odnosa
3) Razreenje zaposlenog sa dunosti
 REENJE O PRESTANKU RADNOG ODNOSA mora sadrati:
1. Osnov prestanka radnog odnosa
2. Obrazloenje
3. Pouku o pravnom leku
Reenje (odluka) o prestanku radnog odnosa- uvek u pismenom obliku.
Osnovi za prestanak radnog odnosa predvieni su zakonom:
1. Prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je zasnovan
- Istekom roka za koji je zasnovan prestaje radni odnos na odreeno vreme
- Radni odnos posle neuspelog probnog rada (probni rad traje najvie est meseci)
- Istekom pripravnikog staa
U svim situacijama poslodavac je u obavezi da donese reenje.
2. Prestanak radnog odnosa zbog navrenog radnog veka
Kada zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, pod uslovom da se
poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju.
- Nekad je ovaj osnov spadao u osnove prestanka radnog odnosa po sili zakona.
- Mogunost produenja radnog veka sporazumom poslodavca i zaposlenog. Gornja granica nije
odreena. Postoji bioloko i antropoloko ogranienje, koje e poslodavac i zaposleni znati da
prepoznaju pri zakljuenju sporazuma o produenju radnog veka.
- Kod nekih profesija ne moe doi do produenja (sudija)
3. Zahtev roditelja ili staratelja za zaposlenog mladjeg od 18 godina
Radni odnos prestaje kada roditelj opozove saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, koji je dao za
svoje maloletno dete.
- Roditelji podnose zahtev koji sadri izjavu volje da njihovom maloletnom detetu prestane radni
odnos
- Reenje o zahtevu donosi poslodavac.
4. Smrt zaposlenog
- Prestanak subjektiviteta zaposlenog.
- Radni odnos se uspostavlja ugovorom o radu, ija je karakteristika neprenosivost i
nenasledivost.
5.Otkaz od strane zaposlenog/poslodavca
OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja
poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka
radnog odnosa.
- Optim aktom ili ugovorom o radu moe da se utvrdi dui otkazni rok ali ne dui od 30 dana
- Razlozi otkaza se ne navode. Ostaje u sferi privatnosti.
- Usmena izjava ne proizvodi pravno dejstvo.
- Ne moe se opozvati, osim ako poslodavac da pristanak.
- Pismenu izjavu o otkazu prati deklarativno reenje poslodavca kojim se konstatuje da je dolo
do prestanka radnog odnosa.
- Zaposleni nema pravo na novanu naknadu na osnovu osiguranja u sluaju nezaposlenosti.

6. Sporazumom zaposlenog i poslodavca-SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Radni odnos moe da prestane na osnovu pisanog sporazuma zaposlenog i poslodavca. Inicijativa za
sporazumevanje moe da usledi kako od zaposlenog, tako i od poslodavca.
- Sporazum mora biti sainjen u pisanoj formi, utvruje se dan prestanka radnog odnosa.
- Poslodavac ima obavezu da upozori zaposlenog o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju
prava u sluaju nezaposlenosti (zaposleni nema pravo na novanu naknadu)
- Volja za potpisivanje ne moe biti iznuena.
- Moe se raskinuti samo voljom obe strane.
- Poslodavac donosi reenje o prestanku radnog odnosa deklarativnog karaktera.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO SILI ZAKONA

- Nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca !
 - Radni odnos prestaje im nastane injenica za koju zakon vezuje prestanak prava, obaveza i
odgovorsnosti zaposlenog i poslodavca.
- Reenjem o prestanku radnog odnosa se samo konstatuje da je do prestanka radnog odnosa
dolo po sili zakona (deklaratorno dejstvo).
1. Prestanak radnog odnosa zbog gubitka radne sposobnosti
- Zaposlenom prestaje radni odnos, ako je utvreno da je kod njega dolo do gubitka radne
sposobnosti.
- Potpuna nesposobnost za rad nastaje usled trajnih promena u zdravstvenom stanju
prozrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, povredom na radu ili boleu koje
se ne mogu otkloniti leenjem ili merama medicinske rahabilitacije.
- Potpunu nesposobnost utvruje fond na osnovu ocene, nalaza i miljenja organa vetaenja
(reenje o utvrivanju gubitka radne sposobnosti)
- Prestanak radnog odnosa na dan dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka
radne sposobnosti poslodavcu.
2. Prestanak radnog odnosa zbog zabrane vrenja odreenih poslova
Ako je zaposlenom po odredbama zakona, pravosnanoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da
obavlja odreene poslove.
- Npr. Odredba koja ne doputa rad u dravnim organima licima osuivanim za krivino delo na
bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od minimum 6 meseci; organ unutranjih poslova moe
doneti reenje o oduzimanju oruja i municije (zaposleni-uvar ume)
- Izricanje mera bezbednosti- zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti ; zabrana upravljanja
motornim vozilom.
- Prestanak, pod uslovom da se zaposlenom ne moe obezbediti obavljanje drugih poslova.
3. Prestanak radnog odnosa zbog odsutnosti usled izdravanja kazne zatvora
Ako zaposleni zbog izrdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada due od 6 meseci.
- Radni odnos prestaje danom stupanja na izdravanje kazne. Prestaje zbog injenice da
zaposleni mora biti odsutan sa posla due od 6 meseci.
- Naknadno nastale injenice (amnestija, pomilovanje) ne mogu usloviti povraaj u preanje
stanje i reintegraciju radnog odnosa.
4. Prestanak radnog odnosa zbog primene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere
Ako zaposlenom bude izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od 6
meseci, prestaje mu radni odnos danom poetka primene te mere.
- Mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi;
obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi; obavezno leenje alkoholiara i narkomana;
proterivanje stranca za zemlje
- Vaspitne mere- upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom;
upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje
- Reenje poslodavca deklarativnog karaktera. Radni odnos prestaje danom poetka
primenjivanja mera.
5. Prestanak radnog odnosa usled prestanka rada poslodavca
- Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca usled steaja,
likvidacije i u svim sluajevima prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom.
- Ne mora prestati radni odnos svim zaposlenima. Neki mogu ostati na radu i tokom trajanja
steajnog postupka.
OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA
- Poslodavac moe otkazati zaposlenom ugovor o radu, samo uz razlog koji je predvien
zakonom.
- Mora postojati opravdani razlog, koji se odnosi na :
1) Radnu sposobnost zaposlenog
2) Ponaanje zaposlenog
3) Potrebe poslodavca

- Ono to zakonom nije izriito predvieno ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu od strane
poslodavca.
 OTKAZNI RAZLOZI
1. Neostvarivanje rezultata rada, odnosno odsutnost potrebnih znanja i sposobnosti za
obavljanje poslova na kojima radi
- Spada u otkazne razloge sposobnosti, posledica nedovoljnog rada i neukosti.
- Rezultati rada na osnovu radnog uinka
- Zaposleni nema sposobnosti za izvravanje poslova radnog mesta na koje je rasporeen i ne
ostvaruje odgovarajue radne sposobnosti.
- Poslodavac je u obavezi da zaposlenom da pisano obavetenje u vezi sa nedostacima u
njegovom radu , uputstvima i primerenim rokom za poboljanje rada.
2. Ako je zaposleni svojom krivicom uinio povredu radne obaveze
- Otkazni razlog ponaanja
- Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako ovaj svojom krivicom uini
povredu radne obaveze
- Povreda radne obaveze mora biti predviena (zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu) i
skrivljena.
Poslodavac moe da otkae zaposlenom ugovorom o radu ako svojom krivicom:
- 1) nesavesno ili nemarno izvrava radne obaveze;
- 2) zloupotrebi poloaj ili prekorai ovlaenja;
- 3) necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
- 4) ne koristi ili nenamenski koristi obezbeena sredstva ili opremu za linu zatitu na radu;
- 5) uini drugu povredu radne obaveze utvrenu optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
3. Ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, ako je njegovo ponaanje
takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca
- Otkazni razlog ponaanja
- Kod ovog otkaznog razloga, dovoljno je da se zaposleni ponaa suprotno zahtevima iz bilo
kog akta poslodavca
- Mnogo jednostavnija primena, nego kod prethodnog otkaznog razloga.
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji ne potuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvrava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj spreenosti za rad
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola
ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili moe da ima uticaj na obavljanje
posla;
5) ako njegovo ponaanje predstavlja radnju izvrenja krivinog dela uinjenog na radu i u vezi sa
radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivini postupak za krivino delo;
6) ako je dao netane podatke koji su bili odluujui za zasnivanje radnog odnosa;
7) ako zaposleni koji radi na poslovima sa poveanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad
utvrena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
8) ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje
takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca.
4. Ako je pravosnano osuen za krivino delo na radu ili u vezi sa radom
5. Ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za
neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa
- Otkazni razlog ponaanja
6 . Odbijanje promene posla ili zanimanja
Ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu, ponuenog radi :
1) Premetaja na drugi odgovarajui posao
2) Premetaja na odgovarajui posao u drugo (geografsko) mesto
3) Upuivanje na rad kod drugog poslodavca
Zaposleni je duan da se izjasni o ponudi u roku od 8 dana.
7. Prestanak potrebe za radom (viak zaposlenih)
Poslodavac moe dati otkaz zaposlenom, ako usled tehnolokih, ekonomskih i organizacionih
promena, prestane potreba za obavljanjem odreenog posla.
- Zaposleni imaju pravo na otpremninu.
- Poslodavac ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka
radnog odnosa.
- Ako pre isteka roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje
ugovora o radu ima zaposleni kojem je prestao radni odnos.
Rok zastarelosti
- Poslodavac moe dati zaposlenom otkaz ugovora o radu u roku od est meseca od dana saznanja za
injenice koje su osnov za davanje otkaza (subjektivni rok), odnosno u roku od godinu dana od dana
nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza (objektivni rok)
Reenje o prestanku radnog odnosa mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca,
odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog. Ako poslodavac nije mogao da dostavi
reenje, duan je da sastavi pismenu beleku, a reenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sva neisplaena
potraivanja (zarade, naknade zarade) najkasnije u roku od 30 dana.

Posebna zatita od otkaza ugovora o radu

Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu zaposlenom :
1. Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odustva sa rada radi nege deteta.
2. Zaposlenom zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, lanstva u
sindikatu ili ua u sindikalnim aktivnostima.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ima pravo na
otkazni rok, koji se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staa osiguranja , a
koji ne moe biti krai od osam niti dui od 30 dana.

NEZAKONITI OTKAZ
Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom prestao radni odnos bez
pravnog osnova, sud e odluiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
Poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljenje zarade i drugih primanja
koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno
osiguranje. Naknada se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po
prestanku radnog odnosa.
Ako sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva
da se vrati na rad, sud e na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu
tete u iznosu od najvie 18 zarada.
Ako poslodavac smatra da povratak zaposlenog (nastavak radnog odnosa) nije mogu, duan je da
mu isplati naknadu tete u visini dvostrukog iznosa od iznosa utvrenog u prethodnom sluaju
(max 18 zarada)
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je
poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog
odnosa, sud e odbiti zahtev zaposlenog za vraanje na rad, a na ime naknade tete dosudie
zaposlenom iznos do est zarada zaposlenog.

Zatita prava iz radnog odnosa

Da bi zaposleni ostvario neko od prava koje mu pripada na osnovu toga to je u radnom odnosu kod
poslodavca, podnosi zahtev poslodavcu (zahtev uvek u pisanoj formi).
Zaposlenom se dostavlja odluka (reenje) o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti. Odluka moe
biti pozitivno ili negativno.
Sporna pitanja izmeu zaposlenog i poslodavca, mogu se reiti arbitraom ili na sudu.
Optim aktom i ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja
izmeu zaposlenog i poslodavca.
Sporna pitanja reava ARBITAR- tree lice kojem stranke u sporu poveravaju da rei sporna pitanja.
Arbitra odreuju strane u sporu (zaposleni i poslodavac)
Rok za pokretanje postupka je 3 dana od dana dostavljanja reenja.
Arbitar je duan da odluku o spornim pitanjima donese u roku od 10 dana od dana podnoenja
zahteva. Odluka obavezuje strane u sporu (konana i obavezujua). Tokom trajanja postupka
zaposlenom miruje radni odnos (ako je spor o otkazu).
Protiv reenja kojim je povreeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava,
zaposleni (predstavnik sindikata) moe da pokrene spor pred nadlenim sudom.
Individualni radni spor

Radni spor- zaposleni trai zatitu svojih prava (pokree se protiv reenja poslodavca)
Tuilac- zaposleni;
Tueni- poslodavac
Individualne radne sporove u prvom stepenu reava osnovni sud, a u drugom stepenu apelacioni sud.
Radni spor se pokree tubom, kao i svaka parnica.
Predmet spora- podnosi se protiv reenja poslodavca kojim je povreeno pravo zaposlenog ili
povodom povrede prava uinjene faktikom radnjom poslodavca.

1. Spor o zakonitosti- da li je reenje poslodavca u skladu sa zakonom, optim aktom. Ako nae
da je reenje zakonito, sud odbija tubeni zahtev. Ako nae da je nezakonito, sud ponitava odluku
poslodavca i uspostavlja preanje stanje. Pokree se konstitutivnom tubom.
2. Spor pune jurisdikcje- kad se tubom trai zatita prava koje je povreeno faktikom radnjom.
Sud odluuje o samom pravu (o onome o emu je trebao da odluuje poslodavac da je vrio svoju
dunost). Pokree se kondemnatornom tubom.
HITNOST- potreba za hitnim reavanjem radnih sporova.
Rok za pokretanje postupka je 60 dana od dana dostavljanja reenja.
Sva novana potraivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka
obaveze.
U Srbiji ne postoje specijalizovani radni sudovi, kao u Nemakoj, vedskoj, Sloveniji... Posebno
odeljene za radne sporove pri osnovnim sudovima (Srbija). U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
Upravni sud nadlean je za reavanje radnih slubenikih sporova izmeu razliitih kategorija
dravnih slubenika i drave kao poslodavca.

KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI

Vrsta radnog spora koji nastaje povredom kolektivnih prava ili radi zatite kolektivnih interesa u vezi
sa kolektivnim radnim odnosima.
Reava se uz uee tree strane (sudskim ili alternativnim metodama) ili metodama kolektivne akcije.
Pravni kolektivni radni sporovi- tiu se primene zakljuenog kolektivnog ugovora o radu ili
primene zakona. Jedna strana zahteva ostvarivanje odreenog prava na osnovu zakljuenog ugovora,
a druga strana osporava taj zahtev.
Interesni kolektivni radni spor- javlja se u vezi sa zakljuivanjem, obnavljanjem ili proirenjem
kolektivnog ugovora o radu.
Kod kolektivnih radnih sporova u prvom stepenu je nadlean vii sud.
Mirni metodi:
mirenje
posredovanje
utvrivanje injenica
arbitraa
Drava prua posredna pomo. Mirne metode karakteriu :
- Dobrovoljnost
- Efikasnost
- Tripartizam
- Minimalni trokovi
Predviaju se kolektivnim ugovorima ili zakonima (kol. radni sporovi u vitalnim slubama).
Zakonom o mirnom reavanju radnih sporova (2004.) ustanovljena je Republika agencija za mirno
reavanje radnih sporova.
 Agencija obavlja strune poslove koji se odnose na mirno reavanje :
-Kolektivnih sporova (zakljuivanje, izmene i dopune kolektivnog ugovora; ostvarivanje prava na
sindikalno organizovanja;trajk; ostvarivanje prava na informisanje i konsultovanje; primena opteg
akta)
- Individualnih sporova (diskiminacije i zlostavljanje na radu, otkaz ugovora o radu ; minimalna
zarada)
MIRENJE- postupak u kome miritelj prua pomo stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da
zakljue sporazum o reenju spora ili u kojem miritelj daje preporuku o nainu reavanju spora.
Pokretanje postupka- pokree se podnoenjem predloga Agenciji. Strane podnose predlog zajedniki
ili pojedinano. Ako predlog podnese jedna strana, Agencija dostavlja predlog drugoj strani koja ima
rok od 3 dana da se izjasni da li prihvati mirno reavanje spora. Agencija vodi imenik miritelja/arbitara
(odreuju ih strane ili direktor).
Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja- prisustvuje pregovorima, prua strunu i drugu pomo,
nepristrasan.
Postupak mirenja- formira se odbor za mirenje (predstavnici strana+miritelj)
Miritelj- rukovodi raspravom, slua predloge, prikuplja informacije
Miritelj donosi preporuku o nainu reavanja spora. Preporuka ne obavezuje!
Ako strane prihvate preporuku- zakljuuju sporazum o reenju spora.
Mirenje se zavrava uspeno ili neuspeno.
ARBITRAA (ZOMRS)- stranke u sporu poveravaju treem licu da rei spor. Arbitar odluuje o
predmetu individualnog spora
- Arbitar donosi pravnoobavezujuu odluku (kvazi sudski proces)
- Naelo dobrovoljnosti i efikasnosti !
- Individualni radni spor se reava pred arbitrom, ako je predmet spora predvien zakonom.
Arbitar zakazuje raspravu
- Rukovodi raspravom
- Uzima izjave strana u sporu
- Izvodi dokaze
Strane imaju pravo da daju zavrnu re
- Arbitar donosi reenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave
- Protiv reenja nije dozvoljena alba
- Reenje je pravosnano i izvrno danom dostavljanja stranama u sporu.
Vrste arbitrae
1. Fakultativna- dobrovoljna, ugovorena
Obavezna- predviena zakonom
2. Stalna- trajna, institucionalni oblik,javne slube
ad hoc- samo za jedan odreeni sluaj
3. Inokosna- jedan arbitar
Kolektivna- vie arbitara
4. Pravna- reavanje pravnih kolektivnih radnih sporova
Interesna- reavanje interesnih kolektivnih radnih sporova
Arbitraa poslednje ponude- arbitri se moraju opredeliti za jednu od poslednjih ponuda koje su stranke
u sporu dale. Nemogunost postizanja kompromisa. Jedna strana mora da pobedi, druga da izgubi.
Miritelj/Arbitar (uslovi za izbor):
Dravljanin Srbije
VSS i 5 godina iskustva u oblasti radnih odnosa
Da nije osuivan (iznad 6 meseci)
Dostojan dunosti
Poloen pravosudni ispit/ redovni profesor (samo za arbitre)
Mandat im traje 4 godine. Duni su da postupaju savesno i po svom najboljem znanju.

Pravo na kolektivno delovanje

 Jedno od osnovnih kolektivnih prava zaposlenih je pravo na kolektivnu akciju (trajk,
piketing,bojkot)
Pravo na trajk- fundamentalno socijano pravo, koje se garantuje ustavom
Zaposleni imaju pravo na trajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti
Ustav RS, lan 61
trajk- privremeni kolektivni prekid rada zaposlenih u cilju vrenja pritiska na poslodavca da prihvati
zahteve radnika o pitanjima koja su predmet spora.
Koncepti prava na trajk:
Organizuje ga veina zaposlenih- zaposleni imaju pravo da uestvuju i da organizuju trajk.
Zaposleni slobodno odluuju o svom ueu. Odluku o trajku donose sami radnici izjanjavanjem
(strike vote)
Organizuje ga sindikat- trajk se organizuje posredno, preko sindikata. Pravo na trajk se izvodi iz
prava na sindikalno organizovanje.
Sui generis koncept- sloboda trajka-serija imuniteta od krivinopravne i graanskopravne
odgovornosti za organizovanje i uee u trajku (Velika Britanija)
Odluka o stupanju u trajk
Odlukom se utvruju :
- Zahtevi zaposlenih (obrazloenje)
- Vreme poetka trajka
- Mesto okupljanja zaposlenih
- trajkaki odbor- kolektivno telo koje zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi trajk
Najava trajka trajk mora biti prethodno najavljen.
- Najkasnije 5 dana pre dana odreenog za poetak trajka.
- trajk upozorenja se najavljuje 24 asa pre poetka trajka.

* trajk upozorenja trajk koji traje kratko vreme (maksimum 1h). Poslodavac se na taj nain
upozorava da su zaposleni nezadovoljni postojeom ekonomskom i socijalnom situacijom. Pogodan za
sindikat, poto u najeem broju sluajeva ne ostaju bez zarade.
Obaveza trajkakog odbora i poslodavca da od dana najave i u periodu dok traje trajk pokuaju da
sporazumno ree nastali spor.
trajkai su duni da organizuju i vode trajk, tako da ne:
- Ugroavaju bezbednost lica, imovine i zdravlja
- Kao i da dozvole poslodavcu da koristi sredstva rada, i zaposlenima koji ne uestvuju u
trajku da rade.
trajk prestaje SPORAZUMOM strana u sporu ili ODLUKOM sindikata.
Delatnosti od javnog interesa:
Delatnosti iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese
tetu velikih razmera.
NPR. Elektroprivreda, vodoprivreda, saobraaj, informisanje, PTT usluge, zdravstvena zatita,
hemijska industrija, industrija elika, crna i obojena metalurgija
Ograniava se pravo na trajk !
Minimum procesa rada obezbeuje se sigurnost ljudi i imovine.
Minimum procesa rada za javne slube odreuje osniva, a za preduzea direktor (obaveza uzimanja
miljena sindikata). Najavljuje se 10 dana pre poetka trajka.
Zaposleni koji uestvuju u trajku ne ini povredu radne obaveze.
Uestvovanje u trajku ne moe biti osnov za prestanak radnog odnosa.
Zaposleni tokom uestvovanja u trajku, ne ostvaruje pravo na zaradu.
Za vreme trajka poslodavac ne sme zapoljavati nova lica koja bi zamenila uesnike u trajku (osim
ako treba da odri minimum procesa rada, izvravanje meunarodnih obaveza, izbegavanje obaveza)
VRSTE TRAJKA:
1. Sa obzirom na nivo organizovanja :
- Na nivou preduzea
- Granski
 - Generalni
2. Sa obzirom na trajanje :
- trajk upozorenja
- trajk ije trajanje nije unapred utvreno
Nezakonit ako nije organizovan u skladu sa zakonom. Zbog uea u nezakonitom trajku, moe
doi i do disciplinske odgovornosti i prestanka radnog odnosa zaposlenog.
trajk iznenaenja- dolazi iznenada, bez najave, spontano. Izraz momentalnog nezadovoljstva
zaposlenih.
Divlji trajk- ne organizuje ga sindikat, ve grupa neorganizovanih radnika, krei odredbe
kolektivnog ugovora o radu.
trajk suprotan obavezi ouvanja mira graonskopravna odgovornost ako jedna od strana
pretrpi tetu
trajk sa zauzimanjem preduzea- zaposleni kolektivno prekidaju rad, ali ne naputaju preduzee.
Povreuju se svojinska prava poslodavca, koji moe da podnese svojinsku tubu (zahtev od suda da se
uesnici prinudno udalje iz objekta).
trajk solidarnosti- zatita interesa zaposlenih koji trajkuju kod drugog poslodavca. Prua im se
podrka. Solidarnost moe biti interna, eksterna i meunarodna.
Generalni trajk najee dolazi do prekida rada na jedan dan, mada se ova vrsta trajka retko
pojavljuje u praksi. Kompletna obustava rada u grani, teritoriji, grupi....
Politiki trajk- Ciljevi nisu radnopravne prirode,smatra se nezakonitim. tite se politiki interesi i
prava graana. Zahtev za poboljanjem odredbi radnog i socijalnog zakonodavstva

BOJKOT
Bojkot je oblik kolektivne akcije zaposlenih povodom kolektivnog radnog spora.
Sindikat poziva poslovne partnere i klijente poslodavca da ne kupuju proizvode i ne koriste usluge
poslodavca dok traje spor.
Razlikujemo primarni i sekundarni bojkot (protiv poslodavca koji nastavlja saradnju sa primarnim
poslodavcem)
Bojkot prodaje proizvoda- apel na prodavce da odbiju prodaju proizvoda poslodavca.

PIKETING (radnika patrola, trajkake strae)

Oblik kolektivne akcije gde se grupa zaposlenih okuplja u blizini ulaza u preduzee u cilju mirnog
odvraanja zaposlenih od rada za poslodavca i radi obavetavanja javnosti.
Uesnici piketinga- zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca i privremeno nezaposlena lica koja su
radila kod poslodavca
Samo mirnim putem se moe organizovati. Ne moe se ispoljavati nasilje, pretnje....
Mogu se koristiti plakati sa natpisima.

LOKAUT (Pravo na kolektivnu akciju poslodavca)

Privremeno zatvaranje mesta rada, iskljuenje sa rada povodom radnog spora radi vrenja
ekonomskog pritiska na zaposlene sa ciljem da se prihvate ekonomski interesi poslodavca, a sindikat
da odustane od zahteva.
- Moe se organizovati samo u privatnom sektoru.
- Predstavlja protivteu trajku.
- Pravo na lokaut nije priznato u naem pravu (kao ni pravo na bojkot i piketing)
Vrste lokauta
1. Ofanzivni poslodavac mu pribegava u toku interesnog kolektivnog spora kada jo uvek nije
dolo do trajka. Poslodavac pretpostavlja da postoje realan izgled da doe do trajka. Nije
dozvoljen. Poslodavac prekrajno odgovara, a zaposleni imaju pravo na naknadu zarade.
2. Odbrambeni protivtea trajku, koji nije obuhvatio sve zaposlene. Doputen je.
3. Retorzioni onemoguava se povratak na rad zaposlenima koji su uestvovali u trajku. Zaposleni
imaju pravo na naknadu tete.
Tokom lokauta, zaposlenima miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Poslodavac jedino ima obavezu
da im uplauje doprinose.
Lokaut je finansijski pritisak na sindikat da odustane od svojih zahteva.
 Opta pitanja socijalnog prava

Socijalno pravo jedna od najmlaih grana prava. Regulie zatitu onih lica koji nisu u mogunosti,
bez svoje krivice, da svojim radom i/ili svojom imovinom obezbede sebi i izdravanim lanovima
porodice sredstva za ivot.
Socijalna sigurnost se obezbeuje merama kao to su: socijalno osiguranje, socijalno obezbeenje,
socijalna zatita, socijalna pomo, briga o deci i nesposobnim, ratom ugroenim i ugroenim na
radom.
Pravo socijalnog osiguranja je skup pravnih normi kojima se obezbeuje socijalna i materijalna
sigurnost zaposlenih i drugih lica po osnovu zakonom definisanog osiguranja u situacijama koje su
tim zakonom predviene kao socijalni rizik ili sluaj.
Predmet socijalnog prava je socijalnopravni odnos, koji se uspostavlja izmeu fizikog lica koje je
ugroeno ili pogoeno socijalnim rizikom (osiguranik/osigurano lice) i subjekata koji obezbeuju
socijalne prestacije (fondovi socijalnog osiguranja).
Socijalno osiguranje se vezuje za zatitu oveka (osiguranika) od pojedinih socijalnih rizika
(sluajeva) bolest, povreda, invalidnost, starost, smrt ....
Socijalni rizik tetni dogaaj ili neprilika koji oveka moe da zadesi u toku rada i ivota, a koju
ovek moe teko sam da prevazie bez organizovane pomoi i intervencije (mogunost nastupanja
dogaaja).
Socijalni rizici:
Fizioloki (bolest, starost, smrt)
Profesionalni (nezaposlenost, telesno oteenje, invalidnost)
Osigurani sluaj dogaaj koji je nastupio i koji izaziva kod osiguranog lica odreene posledice.
Bizmarkov model socijalnog osiguranja
Osnovna ideja prvih zakona (Nemaka: 1883- Zakon o osiguranju radnika za sluaj bolesti, 1884
Zakon o osiguranju za sluaj nesree na radu, 1889- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju;
Srbija: 1910 - Zakon o radnjama, 1922- Zakon o osiguranju radnika) je bila da se radnici osiguraju od
glavnih socijalnih rizika. Davanja se isplauju na osnovu doprinosa radnika i poslodavaca uplaenih u
posebne blagajne ili fondove kojima upravljaju socijalni partneri pod nadzorom drave.
Karakteristike:
- Uzajamnost i solidarnost
- Osiguranje se ostvaruje u okviru i preko javnih institucija.
- Poslodavac uplauje doprinose iz bruto zarada.
- Prvenstveno bili obuhvaeni industrijski radnici, a zatim i radnici u trgovini i poljoprivredni
radnici.
Beveridov model (izvetaj Lorda Beverida Britanskom parlamentu 1942) predvia se da drava
treba da garantuje svakom licu osnovne ivotne potrebe, koje se finansiraju iz budeta, bez obzira na
socijalni status lica i druga obeleja.
Karakteristike:
- Socijalna sigurnost za sve!
- osnovna karakteristika optost i univerzalnost, pokriva celo stanovnitvo, sa uniformnim
pravilima koja vae za sve i koja vae za sve i koje se vezuju za potrebe stanovnika a ne za prihode
koje ostvaruju.
- Finansira se iz budeta, iz optih poreza i doprinosa.
- Minimum egzistencije za sve bez obzira na materijalno stanje i poloaj.

Naela obaveznog socijalnog osiguranja:

Naelo obaveznosti obavezno se sprovodi na osnovu samog zakona. Ne zavisi od volje osiguranika.
Regulie se zakonom (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje) i drugim aktima
donetim na osnovu zakona.
Obavezno soc. osiguranje se odnosi na :
1. zaposlena lica
2. lica koja obavljaju samostalnu delatnost
 3. poljoprivrednike

Naelo nezastarivosti prava prava iz socijalnog osiguranja ne mogu zastariti. Re je o linim

pravima, neotuivim i neprenosivim.

Naelo uzajamnosti karakterie meusobna (meugeneracijska) upuenost, pomaganje i zajednitvo

osiguranika pri obezbeivanju prava iz socijalnog osiguranja.
Svi radno aktivni osiguranici obavezno plaaju doprinose za socijalno osiguranje i tako obezbeuju
neophodnu materijalnu osnovu funkcionisanja tog osiguranja (npr. radnoaktivni osiguranici obavezno
plaaju doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz kojih se obezbeuju sredstva za
one koji su trenutni korisnici prava na starosnu penziju).

Naelo solidarnosti osiguranici kod kojih nastupi osigurani sluaj mogu da ostvaruju prava iz
socijalnog osiguranja u meri koja je neophodna da zadovolji njihove potrebe, nezavisno od linog
doprinosa osiguranika materijalnoj osnovi socijalnog osiguranja.
- Naelo pokazuje da prava iz soc. osiguranja nisu uvek rezultat materijalnog doprinosa osiguranika,
ve njegovih potreba (netrini nain funkcionisanja).
- Za neke autore solidarnost predstavlja najveu vrednost drutvenog ivota.

OSIGURANICI lica koja su izvorno osigurana po nekom svom linom statusu ili svojstvu (npr.
zaposleni, poljoprivrednici)
OSIGURANA LICA korisnici prava koji su osigurani posredstvom osiguranika, kao lanovi
njegove porodice, odnosno domainstva (brani drug, deca, roditelji) ako ne ostvaruju prava iz
socijalnog osiguranja po nekom drugom osnovu.

DOBROVOLJNO SOCIJALNO OSIGURANJE socijalno osiguranje onih lica koja nisu

obuhvaena obaveznim osiguranjem sprovodi se posredstvom dobrovoljnog soc. osiguranja.
Dobrovoljnim socijalnim osiguranjem moe se obezbediti i vei obim i druge vrste prava iz socijalnog
osiguranja za lica koja su obuhvaena obaveznim socijalnim osiguranjem.
- Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima
- Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju

Obavezno socijalno osiguranje:

1. Penzijsko i invalidsko osiguranje

2. Zdravstveno osiguranje
3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti

Finansiranje sredstva se obezbeuju uplatom doprinosa :

a) za penzijsko i invalidsko osiguranje (24 %)
b) za zdravstveno osiguranje (12,3 %)
c) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (1,5 %)
Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
Republiki fond za zdravstveno osiguranje
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Osiguranje za sluaj nezaposlenosti
- Socijalnom riziku nezaposlenosti su izloena sva radno angaovana lica.
- Razlikujemo dve grupe nezaposlenih:
a) nezaposleni koji po prvi put trae zaposlenje (nemaju prava iz osiguranja)
b) nezaposleni koji su bili prethodno zaposleni (ostvaruju prava pod uslovom da im je radni odnos
prestao otkazom od strane poslodavca ako ne pokazuje dovoljno znanja i sposobnosti ili usled
kolektivnog otputanja; istekom ugovora na odreeno vreme ili ugovora o probnom radu; prestankom
rada poslodavca. Prava ostvaruju i lica koja su obavljala privremene i povremene poslove, kao i
izabrana, imenovana i postavljena lica (ako im nije mirovao radni odnos) ).
 - Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.
Prava za sluaj nezaposlenosti:
1. Pravo na novanu nadoknadu za sluaj nezaposlenosti
Uslovi:
- osigurano lice je osigurano provelo najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima 18 meseca.
- uplaivani doprinosi za osiguranje za sluaj nezaposlenosti.
Pravo na novanu naknadu je limitiranog trajanja i zavisi od vremena provedenog u osiguranju:
a) ako osiguranik ima sta osiguranja od 1 no 5 godina isplauje mu se novana naknada u
trajanju od 3 meseca;
b) ako ima sta osiguranja od 5 do 15 godina, 6 meseci;
c) ako ima sta osiguranja od 15 do 25 godina, 9 meseci;
d) ako ima sta dui od 25 godina, 12 meseci;
e) ako nezaposlenom nedostaju dve godine do ispunjena uslova za starosnu penziju, isplauje
mu se naknada u trajanju od 24 meseca;
- Dok prima novanu naknadu, nezaposleno lice ima obavezu da se javlja Nacionalnoj slubi za
zapoljavanje svakih mesec dana.
2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
- Samo osiguranik koji ima pravo na novanu naknadu, ima i pravo na zdravstveno i penzijsko i
invalidsko osiguranje.

Zdravstveno osiguranje
Rizici obuhvaeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem su:
bolest, povreda van rada, profesionalna bolest, povreda na radu.
Republiki fond za zdravstveno osiguranje: Organi UO, NO i direktor.
- Zakon o zdravstvenom osiguranju
- Zakon o zdravstvenoj zatiti
Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja:
- Pravo na zdravstvenu zatiti osnovno pravo po osnovu zdravstvenog osiguranja. Zdravstvena
zatita lica koja nisu osigurana, regulie se Zakonom o zdravstvenoj zatiti.
Pravo na zdravstvenu zatitu, u smisli obaveznog zdravstvenog osiguranja, koristi se u vezi sa
oboljenjima i povredama van rada, kao i u vezi sa povredama na radu i profesionalnim bolestima, a
koja se ostvaruju u zdravstvenim ustanovama na primarnom (domovi zdravlja, apoteke, zavodi) ,
sekundarnom (opte i spicijalne bolnice) i tercijalnom nivou (klinike , instituti, kliniko-bolniki
centri, kliniki centri) u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranika.
Zdravstvena zatita se ostvaruje kroz zdravstvenu delatnost, a u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj
zatiti. Zdravstvena delatnost obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite, koje se, u
skladu sa zdravstvenom oktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste se za ouvanje i
unapreenje zdravlja ljudi.
Zdravstvenu delatnost obavlja zdravstvena sluba, koju ine : zdravstvene ustanove i drugi oblici
zdravstvene slube (privatne prakse) i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici.
2. Pravo na naknadu zarade zbog privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili drugih
predvienih razloga (povreda na radu, profesionalna bolest, komplikacije kod odravanja trudnoe... )
- Utvrivanje postojanja spreenosti za rad vri izabrani lekar (odreuje datum poetka i datum
zavretka spreenosti)
- Osnov za obraun - prosena zarada za prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad. Ako je spreenost prouzrokovana povredom na radu
ili profesionalnom boleu iznos je 100% od osnova, a ako je povredom van rada ili boleu
iznos je 65% od osnova.
- Prvih 30 dana naknadu isplauje poslodavac iz svojih sredstava, a po isteku 30 dana matina
filijala fonda za zdravstveno osiguranje.
3. Naknada trokova prevoza pravo na naknadu trokova prevoza, u vezi sa korienjem
zdravstvene zatite, ostvaruju osiguranik i pratilac osiguranika (ako je pratilac neophodan).
- Pravo se ostvaruje u sluajevima upuivanja u zdravstvenu ustanovu van podruja matine
filijale (ako je zdravstvena ustanova udaljenja minimum 50 km od mesta stanovanja
osiguranika)
 - Visina naknade trokova prevoza odreuje se prema najkraoj relaciji u iznosu cene kotanja
karte autobusa ili drugog razreda voza.

Penzijsko i invalidsko osiguranje

Rizici : starost, smrt, invalidnost, telesno oteenje prourokovano povredom na radu ili
profesionalnom boleu, potreba za pomoi i negom drugog lica.
- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
Republiki fond za penzisjko osiguranje UO (7 lanova) i direktor.
- Fond vodi matinu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaanja doprinosa i korisnicima
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
- Finansira se iz doprinosa i sredstava iz budeta.
Osnovna prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja:
Pravo na invalidsku penziju
uslov- invalidnost (potpuni i trajni gubitak radne sposonosti)
Invalidnost potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju, koje su
prouzrokovane povredom na radu, povredom van rada, boleu, profesionalnom boleu, a koje se ne
mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Osiguranik kod koga nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti, stie pravo na invalidsku penziju :
- ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu;
- Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu pod uslovom da je gubitak
radne sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu
penziju i da ima navrenih pet godina staa osiguranja (ako je invalidnost prourokovana
boleu ili povredom van rada, nastala pre navrenih 30 godina ivota osiguranik stie pravo
na invalidsku penziju pod sledeim uslovima: kad je invalidnost nastupila do navrenih 20
godina ivota ako ima godinu dana staa osiguranja; kad je invalidnost nastupila do
navrene 25 godine ivota ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staa
osiguranja; kad je invalidnost nastupila do navrene 30 godine ivota ako do nastanka
invalidnosti ima najmanje tri godine staa osiguranja).

Novana naknada za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno

profesionalnom boleu
- Telesno oteenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija
onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu aktivnost organizma i
iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne
prouzrokuje invalidnost.
- Samo oteenja utvrena Pravilnikom o utvrivanju telesnih oteenja.
- Oteenje mora biti prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu.

Pravo na starosnu penziju

- Osiguranik (zaposleni, lice koje obavlja samostalnu delatnost, poljoprivrednik) ostvaruje
pravo na starosnu penziju pod sledeim uslovima:
a) Kad navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja;
b) Kad navri 45 godina staa, bez obzira na godine ivota.
Poevi od 1. januara 2015. godine, osiguranicima enama godine ivota, koje su po aktuelnim
propisima 60 godina, uveavae se svake godine za po est meseci ivota sve do 2020. godine kada e
uslov za starosnu penziju iznositi za osiguranike ene 63 godine ivota. Od 1. januara 2023. godine
starosna granica za ostvarivanje prava na starosnu penziju osiguranika ena se uveava za po dva
mesec godinje, da bi od 2032. godine uslov za starosnu penziju mukaraca i ena osiguranika u
Republici Srbiji bio izjednaen

Pravo na prevremenu starosnu penziju

- Osiguranik stie pravo na prevremenu starosnu penziju kad navri najmanje 40 godina staa
osiguranja i najmanje 60 godina ivota
- Osiguraniku koji odlui da ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju, iznos penzije se
trajno umanjuje za po 0,34% meseno, to na godinjem nivou iznosi 4,08%.
 - Iznos penzije se maksimalno moe umanjiti za 20,4%
- Do 2024. godine, postepeno se izjednaavaju uslovi za ostvarivanje prava na prevremenu
starosnu penziju u pogledu godina ivota i godina staa osiguranja za muke i enske
osiguranike. (u 2015. godini uslov za prevremenu statosnu penziju je 40 godina staa
osiguranja i najmanje 55 godina ivota (mukarac), odnosno 36 godina i etiri meseca staa
osiguranja i najmanje 54 godine i etiri meseca ivota (ena))
IP = LB x OB
LB = LK x PS
IP = iznos penzije
LB = lini bod
OP = opti bod
LK = lini koeficijent
PS = penzijski staa
- Najnia i najvia penzija.
Isplata starosne penzije poinje od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev za ostvarivanje tog prava
podnet u roku od est meseci od dana ispunjenja uslova. Zahtev se podnosi nadlenoj filijali PIO fonda
ijem je podruju osiguranik bio poslednji put osiguran. Reenje o pravima iz penzijskog i invalidskog
osiguranja donosi nadleni organ fonda, odreen optim aktom fonda. U postupku se primenjuju
pravila Zakona o optem upravnom postupku, ako ZPIO nije drugaije reeno.

Pravo na naknadu pogrebnih trokova- ovo pravo pripada licu koje je snosilo trokove sahrane, u
sluaju smrti korisnika penzije. Naknada se isplauje u visini jedne i po prosene penzije isplaene u
prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.

Pravo na porodinu penziju

- socijalni rizik smrt osiguranika.
-Osiguranjem sluaja smrti osiguranika obezbeuje se socijalna i materijalna sigurnost lanova
njegove porodice.
- Od rizika smrti osigurana su :
a) osiguranici dok su aktivni radno angaovani;
b) korisnici starosne ili invalidske penzije (penzioneri)

Pravo na porodinu penziju pripada:

lanovima ue porodice- branom drugu i deci (roenoj u braku ili van braka, usvojenoj, pastoradi i
unucima)
lanovima ire porodice- roditeljima (otac, majka, ouh, maeha, usvojioci) i brai, sestrama i drugoj
deci bez roditelja
- lanovima ire porodice pripada ako pravo ako nema lanova ue porodice, a ako ih ima
samo kada porodina penzija koja pripada lanovima ue porodice ne dostigne pun iznos
osnova od koga se odreuje visina porodine penzije.
- Lice koje je prouzrokovalo smrt osiguranika, odnosno korisnika prava, namerno ili krajnjom
nepanjom, ne moe po tom osnovu ostvariti pravo na porodinu penziju.
Opti uslovi tiu se umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je
ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
- Ako je smrt nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, lanovi njegove porodice
stiu pravo na porodinu penziju bez obzira na duinu penzijskog staa tog lica.
Udova stie pravo na porodinu penziju:
a) ako je do smrti branog druga, navrila 53 godine ivota (ako nije navrila 53 godine ivota,
ali je navrila 45 godina ivota usled smrti branog druga, stie pravo na porodinu penziju
kad navri 53 godine ivota).
b) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga,
postala potpuno nesposobna za rad;
c) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na
porodinu penziju po tom branom drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci
Udovac stie pravo na porodinu penziju:
 a) ako je do smrti branog druga, navrio 58 godina ivota;
b) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postao
potpuno nesposoban za rad;
c) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na
porodinu penziju po tom branom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj
deci.
I kod uslova za ostvarivanje prava na porodinu penziju udove, udovca, izvrene su zakonske izmene
2010 godine, te se godine ivota postepeno uveavaju za 6 meseci svake kalendarske godine, sve do
2017 ( kod udove sa 50 na 53 godine; kod udovca sa 55 na 58 godina ivota).
Dete stie pravo na porodinu penziju i ono mu pripada do navrenih 15 godina ivota.
- Posle navrenih 15 godina ivota, pravo mu pripada do zavretka kolovanja, ali najdocinije
do 20 godina ivota (ako pohaa srednju kolu); 26 godina ivota (ako pohaa visokokolsku
ustanovu.
- Ako je dete nesposobno za samostalan ivot i rad, pravo mu pripada sve dok nesposobnost
traje (pod uslovom da ga je umrli izdravao do asa smrti).
Roditelju umrlog stiu pravo na porodinu penziju, pod uslovom da ih je umrli izdravao do asa
smrti. Potrebno je i da je mukarac (otac) navrio 65 godina ivota, odnosno ena (majka) 60 godina
ILI da su postali potpuno nesposobni za rad.
Iznos porodine penzije odreuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u
asu smrti, odnosno od penzije koja je korisnuku pripadala u asu smrti, u procentu koji se utvruje
prema broju lanova porodice koji imaju pravo na tu penziju i to u sledeim procentima:
- Za jednog lana 70%;
- Za dva lana 80%;
- Za tri lana 90%;
- Za etiri ili vie lanova 100%.
Isplata porodine penzije moe se obustaviti ako se korisnik te penzije zaposli, odnosno obavlja
delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran ili zbog ostvarivanja starosne, odnosno invalidske
penzije.

Naknada za pomo i negu drugog lica

Naknada pripada osiguraniku i korisniku penzije kome je zbog prirode i teine stanja povrede ili
bolesti neophodna pomo i nega za obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba.
- injenicu postojanja potrebe utvruje organ vetaenja pri PIO fondu.
- Pravo pripada nepokretnim, slepim, dementnim i onima koji bez tue pomoi ne mogu da se
hrane, oblae ili kreu po kui.
- Trenutan iznos naknade je 15, 439 dinara, a prima je oko 77 000 korisnika (podaci iz 2012.
godine). Ova isplata nije uslovljena visinom drugih primanja.