1. ta je privreda?

Privreda je ukuponost proizvodnih i neproizvodnih delatnosti u oblasti

materijalne proizvodnje, prometa i potronje ekonomskih dobara i
odreenih usluga.
2. Navedi privredne delatnosti.
Inustrija, poljoprivreda, umartsvo, graditeljstvo, zanatstvo, ugostiteljstvo,
trgovina, turizam, saobraaj.
3. ta je proces proizvodnje?
Proces proizvodnje je proces razmene materija izmeu oveka i prirode
koja se odvija u odreenom drutvenom obliku.
4. Koji je osnovni cilj proizvodnje?
Osnovni cilj proizvodnje je stvaranje materijalnih dobara i usluga radi
podmirivanja ljudskih potreba.
5. Pojam drutvene proizvodnje.
Drutvena proizvodnja obuhvata brojne meusobne i meuzavisne odnose
izmeu ljudi koji se uspostavljaju u procesu materijalne proizvodnje,
rapodele, razmene i potronje.
6. Pojam materijalne proizvodnje.
Materijalna proizvodnja je proces stvaranja materijalnih dobara.
7. Pojam raspodele.
Raspodela je faza u drutvenoj proizvodnji koja se nalazi izmeu
proizvodnje ipotronj, apredstavlja uee pojedinaca i privrednih jedinica
ili privrednih grana u prisvajanju rezulatata proizvodnje.
8. Pojam razmene.
Razmena je faza u drutvenoj proizvodnji koja predhodi potronji, u njoj se
uspostavljaju odnosi izmeu privrednih subjekata posredstvom trita.
Roba prelazi iz ruku proizvoaa u ruke potroaa.
9. Pojam potronje.
Potronja je proces zadovoljavanja ljudskih potreba.
10.

Navedi osnovne faktore proizvodnje.

Osnovni faktori proizvodnje su radna snaga, sredstva za rad i predmeti

rada.
11.

ta ini sredstva za porizvodnju?

Sredstva za proizvodnju ine srestva za rad i predmeti rada.

12.

ta je radna snaga?

Radna snaga je subjektivni faktor proizvodnje i ona predstavlja ukupnost

umnih i fiziih sposobnosti oveka za obavljanje neke delatnosti.
13.

ta su sredstva za rad?

Sredstva za rad su objektivni faktor proizvodnje i ona predstavljaju

materijalna dobra koje ovek koristi za oblikovanje predmeta iz prirode.
14.

ta su predmeti rada?

Predmeti rada su materijalna dobra na koje ovek prenosi svoj rad

sredstvima za rad da bi ih prilagodio sopstvenim potrebama.
15.

U emu se ogleda tehnika strana proizvodnje?

Tehnika strana proizvodnje je karakteristina za sve vrste proizvodnje i

ona predstavlja kombinovanje faktora proizvodnje odreene vrste i
kvaliteta radi porizvodnje odreene vrste proizvoda.
16.

U emu se ogleda drutvena strana proizvodnje?

Drutvena strana proizvodnje je drutvena zbog drutvenog karatkera

rada, a on je odreen meusobnim delovanjem ljudi i njihovim
meusobnim odnosima u procesu porizvodnje.
17.

Pojam proizvodnih snaga.

Prizvodne snage ine ljudi sa svojim znanjem i proizvodnim iskustvom.

18.

Pojam proizvodnih odnosa.

Proizvodni odnosi su odnosi izmeu ljudi u procesu proizvodnje.

19.

Pojam naina proizvodnje.

Nain proizvodnje je jedinstvo proizovdnih snaga i proizvodnih odnosa.

20.

Pojam drutveno-ekonosmke formacije.

Drutveno-ekonoska formacija je jedinstvo naina proizvodnje i drutvene

nadogradnje, a nju ine pravni i politiki sistem i odlici drutvene svesti
(nauka, filozofija, religija, umetnost, ideologija).
2

21.

Kako glasi princip maksimuma?

Princip maksimuma minimalna ulaganja faktora proizvodnje sa ciljem

postizanja to boljih rezulata.
22.

Princip produkivnosti.

Princip produktivnosti izraava zahtev da se proizvede odreeni obim

proizvodje uz to manje ulaganje ljudskog rada.
23.

Princip ekonominosti.

Princip ekonominosti izraava zahtev da se proizvede odreena vrednost

uz to manje trokove faktora proizvodnje.
24.

Princip rentabilnosti.

Princip rentabilnosti izraava zahtev da se ostvari odreeni dohodak uz to

manje ulaganje faktora proizvodnje.
25.

ta su potrebe?

Potrebe se uvek ispoljavaju kao oseaj da neto nedostaje i preene su

eljom da se ti nedostaci uklone.
26.

Pojam drutvene podele rada.

Drutvena podela rada je profesionalno opredeljivanje ljudi da se trajno ili

na dui vremenskiperiod bave odreenom vrstom delatnosti u drutvenoj
proizdonji.
27.
Navedi tri oblika drutvene podele rada i na ta se odnose.
opta (podela privrede na privredne delatnosti)
posebna (podela privrednih delatnosti na privredne grane)
pojedinana (podela privrednih grana na privredne jedinice)
28.

Pojam tehnike podele rada.

Tehnika podela rada je podela rada jedinstvenog proizvodnog procesa na

pojedinane faze ili operacije koje obavljaju pojedinani proizvoai.
29.

Pojam drutvenog fonda rada.

Drutveni fond rada je ukupna masa rada kojim raspolae drutvena

zajednica u odreenom vremenskom preriodu, a koja se upotrebljava ili se
moe upotrebiti u materijalnoj proizvodnji.
3

30.

ta ini ukupan drutveni fond rada?

Ukupan drutveni fond rada jedne zemlje ine ukupan minula i tekui rad,
odnosno sredstvaza proizvodnju i radnosposobno stanovnitvo.
31.
Na ta se rasporeuje drutveni fond rada i od ega zavisi
raspodela?
Drutveni fond rada se rasporeuje na razliite privredne delatnosti i
privredne grade, a ta raspodela zavisi od obima i stukture ljudskih potreba
i uslova proizvodnje.
32.

Pojam drutvenog bruto proizvoda i obrazac.

Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupnu proizvedenu koliinu

materijalnih dobara i izvrenih usluga u jednoj zajednici tokom jedne
godine.
DBP= AMORTIZACIJA+MATERIJALNI TROAK+NACIONALNI DOHODAK
33.

Pojam drutvenog proizvoda i obrazac.

Drutveni proizvod predstavlje drutveni bruto proizvod umanjen za

vrednost predmeta rada (materijalni troak).
DP=AMORTIZACIJA+NACIONALNI DOHODAK
34.

35.

Navedi faktore koji utiu na DBP.

prirodno bogatstvo
stanovnitvo
raznovrsnost sredstava za proizvodnju
duina radnog dana
produktivnost
intenzivnost
drutveni odnosi
Pojam produktivnosti rada.

Produktivnost izraava proizvodnu snaga rada da se za odreeno vreme

proizvede vea ili manja koliina materijalnih dobra.
36.

Pojam intenzivnosti rada.

Intenzivnost rada predstavalja stepen utroka rada u jedinici vremena.

37.

Pojam nacionalnog dohotka i obrazac.

Nacionalni dohodak je novani izraz novostvorene vrednosti proizvedene u

jendoh dravi za vreme od jedne godine.
38.

ta ini naturalnu strukturu DBP?

Natrualna struktura DBP nastaje sa stanovita upotrebe, a ine je

proizvodna materijalna dobra i potrona materijalna dobra.
39.

ta ini vrednosnu srukturu DBP?

Vrednosna struktura DBP nastaje sa stanovita proizvodnje, a ine je

preneta vrednost i novostvorena vrednost.
40.

ta ini namensku strukturu DBP?

Namenska struktura DBP nastaje sa stanovita namene, a ine je

materijalni troak, amortizacija, lina potronja i akumulacija.
41.

Pojam potrebnog proizvoda.

Potreban proizvod predstavlja onu koliinu materijalnih dobara neophodnih

za zadovoljavanje normalnih, uobiajenih potreba neposrednog
proizvoaa.
42.

ta je potreban rad?

Potreban rad je ona koliina rada koje neposredni proizvoa utroi za

proizvodnju potrebnog proizvoda.
43.

ta je potrebno radno vreme?

Potrebno radno vreme predstavlja vremensko trajanje rada za proizvodnju

potrebog proizvoda.
44.

ta je viak proizvoda?

Viak proizvoda je koliina materijalnih dobara koju neposredni proizvoa

proizvede preko potrebnog proizvoda.
45.

ta je viak rada?

Viak rada je koliina tekueg rada koju neposredni proizvoa utroi za

porizovdnju vika proizvoda.
46.

Na ta se rasporeuje viak proizvoda?

Viak proizvoda se raporeuje na:

akumulaciju
drutvene (robne) rezerve
neaktivno i neproizvodno stanovnitvo
5

47.

Pojam reprodukcije.

Reprodukcija je neprikidno obnavljanje procesa proizvodnje.

48.

Pojam drutvene reprodukcije.

Drutvena reprodukcija je obnavljanje procesa proizvodnje na nivou jedne

drave.
49.
Navedi oblike drutvene reprodukcije i koji oblik je
zakonitost svakog drutva?
prosta (jednostavna)-iz godine u godinu identian obim ostvarenog
DBP
proirena (uveana)-iz godine u godinu se obim ostvarenog DBP
uveava
opadajua (umanjena)-iz godine u godinu obim ostvarenog DBP
opada
50.

Pojam naturalne proizvodnje.

Naturalna proizvodnja je takav oblik organizacije drutvene proizvodnje u

kome je veza izmeu proizvodnje i poronje direktna.
51.

Pojam robne proizvodnje.

Roba proizvodnja je takav oblik organizacije drutvene proizvodnje u kome

je veza izmeu proizvodnje i potronje posredna, odnosno nastaje
posredstvom trita.
52.
Uslovi nastanka robne proizvodnje.
drutvena podela rada
viak proizvoda
privatna svojina
53.
Opte karakteristike robne proizvodnje.
postojanje velikog broja odvojenih i samostalnih prizvoaa
proizvodnja materijalnih dobara namenjenih za razmenu
odnosi izmeu robnih proizvoaa se spontano reguliu na tritu i
postojanje trine konkurencije
54.
Oblici robne proizvodnje.
sitna robne proizvodnja-proizvoai su zanatlije ili trgovci
krupna kapitalistika roba proizvodnja-proizvoai su akcionarska
drutva
krupna robna proizvodnja prelaznog perioda- proizvoai su
multinacionalne i transnacionalne kompanije
55.

Pojam robe.
6

Roba je proizvod ljudskog rada nemenjen razmeni, kojim svojim korisnim

svojstvima moe da zadovolji ljudsku potrebu, a u procesu razmene se za
nju dobija odgovarajua protiv vrednost u novanom ili naturalnom obliku.
56.

Pojam upotrebne vredonsti robe.

Upotrebna vrednost robe je skup svih korisnih svojstva prizvoda kojima se

mogu zadovoljiti ljudske potrebe.
57.

Pojam prometne vrednosti robe.

Prometna vrednost je konkretna srazmera u kojoj se zaa odreenu koliinu

jedne robe dobija odreena koliina druge robe.
58.

Pojam vrednosti robe.

Vrednost robe predstavlja materijalizovan apstraktan ljudski rad sadran u

robi.
59.

Pojam apstraktnog rada.

Apstraktan rad predstavlja troenje radne snage uopte (miia, nerava,

mozga) kako bi se stvorio proizvod namenjen razmeni.
60.

Pojam konkretnog rada.

Konkretan rada je konkretan oblik ispoljavanja rada; je specifian nain

rada kojim ovek konkretne radne osposobljenosti stvara konkretne
upotrebne vrednosti.
61.

Navedi dve teorije o vrednosti robe.

Teorija radne vrednosti i teroija subjektive vrednosti.

62.

Pojam granine korisnosti.

Granina (marginalna) korisnost predstavlja korisnost poslednje

raspoloive jedinice nekog proizvoda koja slui za zadovoljavanje potreba
potroaa.
63.

ime je odreena (veliina) vrednsoti robe.

Veliina vrednosti robe je odreena srutveno prosenom koliinom

apstraktnog rada neophodnog za proizvodnju jedinice odreene vrste
proizvoda.
64.

Pojam drutveno potrebnog radnog vremena.

Drutveno potrebno radno vreme je ono vreme koje iziskuje da se iu

postojee normalne uslove proizvodnje i uz prosean stupanj umenosti i
inrenzovnosti rada izradi koja bilo upotrebna vrednost.
7

65.
Navedi oblike izraavanja vrednosti robe.
prost-jednostavan-sluajan
-potpun-razvijen
sloen-ekvivalentan
-novani oblik
66.

Pojam novca i svostva.

Novac je roba koja ima upotrebnu vrendost i vrednost kao i svaka druga
roba. Upotrebna vrednost novca ogleda se u korisnim svojstvima, a
drutvena upotrebna vrednost u obavljanju odreenih funkcija, a to su:

67.

novac kao mera vrednosti

novac kao sredstvo prometa
novac kao sredstvo plaanja
novac kao blago
svetski novac
Smisao funkcije novca kao mere vrednosti.

Smisao funkcije novca kao mere vrednosti je da se pomou novca izraava

vrednost svih drugih roba koje preko njega postaju kvalitativno jednake, a
kvantitativno uporedive.
68.

Pojam cene robe.

Cena robe je novani izraz veliine vrednosti robe.

69.

Pojam merila cene.

Merilo cene je tehniaka jedinica mere pomou koje novac vri funkciju
mere vrednosti;oznaava odreenu koliinu novanog materijala u jednici
monete.
70.

Pojam monete

Moneta je kovani novac iji kvalitet, naziv, oblik i masu propisuje drava.
71.

Pojam menice.

Menica je kratkorona hartija od vrednosti i predstavlja bezuslovno

obeanje potpisnika menice(dunika-trasanta) da e imeniocu menice
(poveriocu-remitentu) naznaenog datuma isplatiti naznaenu sumu
novca.
72.

Pojam eka.

ek je pismeni nalog banci da se donosiocu eka isplati naznaena suma

novca na teret potpisnika eka.
73.

Pojam potrebne koliine novca u robnom prometu i formula.

Potrebna koliina novca u robnom prometu je ona koliina novca koja

omoguava nesmetano odvijanje robnog prometa odnosno nesmetanu
realizaciju roba na tritu.
Kn=

74.

SrcSrb ( kr ) + DPPR
br . Obrta

Pojam inflacije.

Inflacija je stanje naruene monetarne ravnozee u kojoj se javlja vea

koliina novca od potrebne to je praeno poveanjem cena i padom
kupovne moi novane jedinice.
75.

Pojam kupovne moi novane jedinice

Kupovna mo novane jedinice se ogleda u koliini materijalnih dobara i

usluga koji se mogu dobiti u njenu zamenu.
76.

U emu se ogleda inflacija?

Inflacija se ogleda u poveanju cene i padu kupovne moi novane

jedinice.
77.

Pojam deflacije.

Deflacija je oblik monetarne neravnotee koja nastaje kada se u opticaju

nae manja koliina novca od potrebne.
78.

79.

Posledice deflacije.
Smanjenje proizvodnje jer se gubi motiv poslovanja
Smanjenje plata
Rast nezaposlenosti
Pad nacionalnog dohodka
Nedostatak investicja kao osnova budueg razvoja
Pojam valute.

Valuta je osnovna novana jedinica jedne zemlje odnosno njeno zakonsko

sredstvo plaanja.
80.

Naini odreivanja partiteta nacionalnih valuta.

Partitet nacionalnih valuta se moe odrediti na osnovu odnosa svake

valute prema zlatu in a osnovu kupovne snage novane jedinice.
81.

Pojam deviznog kursa.

Devizni kurs je cena strane valute na domaem tritu.

82.

Pojam konvertabilnosti valuta.

Valuta je konvertabilna kada se moe lako zameniti i van teritorije koja je

emitovala.
83.

Vrste deviznog kursa.

Devizni kurs moe biti fiksni i fleksibilni.

84.

Pojam devalvacije.

Devalvacija je zakonsko smanjenje vrednosti domae novane jedinice u

odnosu na zlato ili neku drugu valutu.
85.

Pojam revalvacije.

Revalvacija je zakonsko poveanje vrednosti domae novane jedinice u

odnosu na zlato ili neku drugu valutu.
86.

Pojam zakona vrednosti

Zakon vrednosti je osnovni ekonomski zakon pobne proizvodnje koji

regulie drutveno ekonomske odnose izmeu subjekata u robnoj
proizvodnji.

10