11

OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE

11.1 Aluminijum
Pripada grupi lakih obojenih metala, jer je gustina aluminijuma 2.7 g/cm3, to
znai da je oko tri puta laki od gvodja. Dobija se iz rude boksita elektrometalur-
kim metodama. Odlikuje se dobrom elektrinom (38 MSm-1) i toplotnom
(200 Wm-1K-1) provodnou.
Aluminijum je nealotropski metal sa povrinski centriranom kubnom kristal-
nom reetkom. Takodje se odlikuje dobrom obradljivou deformisanjem na toplo i
hladno, otpornou na atmosfersku koroziju, ali ima malu jainu. Temperatura top-
ljenja je 660C.
Mehanike i tehnoloke osobine hemijski istog Al (99.99%), i tehniki istog
Al (99.5%) (metalurkog) date su u tablici 11.1, odakle se uoava uticaj istoe Al
na njegove mehanike osobine. U cilju dobijanja veoma istog aluminijuma, obi-
an Al se preiava (rafinie) takodje elektrometalurkim metodama.
U praksi se ne primenjuje hemijski ist ve metalurki aluminijum. Najee
primese u Al su Fe i Si1 koje potiu iz polaznih sirovina i teko se odstranjuju. Ve
pri sadraju iznad 0.05% Fe (granica vrstog rastvora ) pojavljuje se eutektikum
( + Al3Fe) koji negativno utie na obradljivost deformisanjem i otpornost na ko-
roziju. Rastvorljivost Si u Al (vrst rastvor ) je u poredjenju sa rastvorljivou Fe
vieg reda, ali grubi igliasti kristali silicijuma izlueni kao faza utiu na osobine
Al slino kao i eutektikum ( + Al3Fe).
Pri istovremenom prisustvu primesa Fe i Si sniava se istoa aluminijuma na
99.5% i manje, pa se obrazuje kompleksna faza AlmFenSi umesto faze , tj. istih
kristala Si.
Efikasno usitnjavanje zrna livenog Al postie se dodavanjem metalnih dodata-
ka Ti za stvaranje vie centara kristalizacije.

1
Silicijum je primesa u istom aluminijumu, ali i glavni legirajui element u livakim legurama Al.
262 Mainski materijali

Tablica 11.1 Osobine istog Al u arenom stanju pri temperaturi 20C

Mehanike osobine Al 99.99 Al 99.5

Tehnika granica teenja Rp, MPa 15 50

Jaina na kidanje Rm, MPa 50 80
Izduenje A5.65, % 45 30
Kontrakcija Z, % 90 70
Modul elastinosti E, MPa 71000 71000
Tvrdoa HB 15 20
Tehnoloke osobine
Obradljivost na hladno Veoma dobra
Obradljivost na toplo Veoma dobra
Livkost Oteana
Zavarljivost Veoma dobra, uslovna
Obradljivost rezanjem Dobra
Aluminijumski odlivci skloni su ka poroznosti zbog rastvaranja vodonika u ras-
topu, jer se odlivci od Al-legura liju u vlanim peanim kalupima1; tog problema
nema pri livenju u kokilama ili pod pritiskom. Slian problem nastaje i pri zavari-
vanju aluminijumskih legura, pa se moraju primeniti tehnologije koje daju veoma
nizak sadraj vodonika u metalu ava (uglavnom u zatiti argona).

11.1.1 Tehniki ist aluminijum

Tehniki ist aluminijum (Al 99.5) dobro provodi elektrinu struju pa alumini-
jumske ice slue za prenos elektrine struje na dalekovodima ili nisko naponskoj
mrei. S obzirom na malu jainu ica od istog aluminijuma, za dalekovode se ko-
riste kombinovana elino-aluminijumska uad. Jaina eline ice dostie
1200 MPa, a oko nje su upletene aluminijumske ice. Slini provodnici upotreblja-
vaju se i za trolejbuske mree. Takodje se od aluminijumskih ica izradjuju namo-
taji generatora i elektromotora.
Dobra toplotna provodljivost kao i velika otpornost aluminijuma na delovanje
znatnog broja hemikalija i ivotnih namirnica, dovela je do njegove iroke primene
u hemijskoj i prehrambenoj industriji, kao i u domainstvu. Isto tako se aluminijum
upotrebljava za metalizaciju u brodogradnji, vagonogradnji i arhitekturi. Sem toga

1
Pri livenju u suvim kalupima u odlivcima se (pri hladjenju oko solidus temperature) pojavljuju
prsline na toplo.
Obojeni metali i njihove legure 263

aluminijum se koristi kao dezoksidator u metalurgiji elika i kao sastojak meavine

za termitno zavarivanje.
Dobra koroziona otpornost aluminijuma esto se vetaki popravlja postupkom
eloksiranja, tj. poveanjem debljine oksidnog sloja Al2O3 koji u stvari titi od ko-
rozije. Tako, ta debljina dostie 10 m, to je uglavnom dovoljno u hemijskoj i
prehrambenoj industriji.
Od ukupne koliine proizvedenog tehniki istog Al preradjuje se oko 35% u
poluproizvode, a oko 65% slui za proizvodnju aluminijumskih legura (silumina,
durala i dr.).

Otpornost aluminijuma prema koroziji

Otpornost prema koroziji kod Al se postie stvaranjem zatitnog oksidnog sloja
Al2O3 na temperaturi okoline. Taj sloj dosee do dubine oko 0.1 m. Ovaj oksid i-
ni Al stabilnim na vazduhu i u morskoj vodi. Koroziji u aktivnim sredinama alumi-
nijum odoleva tim bolje to je istiji. Medjutim ne odoleva hidroksidima (NaOH,
KOH) niti kiselinama halogenih elemenata (HCl, HF).

Mehanike osobine istog aluminijuma

Tehniki ist aluminijum ima nisku jainu, ali se ona moe poveati preradom
na hladno. Veliina deformacionog ojaanja, pri istom stepenu prerade, obrnuto je
srazmerna istoi aluminijuma (sl. 11.1a); tok oporavljanja, tj. porasta duktilnosti
(izduenja A5.65, %) i pada jaine (Rm) pri rekristalizacionom arenju, dat je na sl.
11.1b. Stepen prerade na hladno definie se odnosom (s-so)/so, gde je: so- poetna, a
s- krajnja debljina.
U toku etape oporavljanja kod aluminijuma je karakteristina poligonizacija
(izduena zrna postaju ravnoosna), to usporava tok stvaranja i rasta novih zrna.
Kod veoma istog aluminijuma i veih stepena prerade te promene zapoinju ve i
na sobnoj temperaturi. Rekristalizaciona temperatura Al 99.5 pri srednjem stepenu
prerade, iznosi oko 150C (sl. 11.1b). U praksi se rekristalizaciono arenje obavlja
na temperaturi 300-400C.
Prerada aluminijuma na toplo, kao uostalom i drugih metala, odvija se na tem-
peraturi vioj od temperature rekristalizacije, uglavnom u opsegu 350-500C. Pola-
zni materijal za izradu aluminijumskih poluproizvoda: ipki, profila, cevi, limova,
traka i ica postupkom deformisanja jesu gredice ili slabovi proizvedeni kontinual-
nim livenjem. ice veeg prenika prave se u dve faze: najpre kontinualnim live-
njem i potom valjanjem. Aluminijumske ice manjih prenika produkuju se vue-
njem na hladno kroz otvore u ploi (kalibre) odgovarajueg prenika.
264 Mainski materijali

200 200
Al 99.99

Al 99.5 40
40
Rm, MPa

Rm, MPa
A5

A5, %
A5, %
Rm Al 99.5

Al 99.99 100
100 Al 99.5
20 20
A5 Rm
Al 99.99
Al 99.99

Al 99.5
0 0 0 0
0 40 80 0 200 400
(s-s0)/s0, % T, C

a) b)
Slika 11.1 Promena jaine Rm i istegljivosti A5.65 tehniki istog aluminijuma:
a) u zavisnosti od stepena prerade na hladno (s-so)/so, b) u zavisnosti od
temperature rekristalizacionog arenja ((s-so)/so = 50%, vreme arenja 1h)

11.1.2 Legure aluminijuma

Da bi se aluminijumu popravile mehanike i tehnoloke osobine (plastinost i

livkost), on se legira razliitim elementima (Si, Cu, Mg, Mn, Zn,...). Veina ovih
elemenata gradi ograniene vrste rastvore u povrinski centriranoj kubnoj reetki
Al, a njihov viak obrazuje sa aluminijumom hemijska jedinjenja i pri veem sadr-
aju eutektike meavine.
O pogodnosti legura aluminijuma za plastinu preradu moe se zakljuiti raz-
matranjem ravnotenog dijagrama stanja datog sistema. Radi uproenja uzeemo
samo binarni sistem (sl. 11.2),
premda su aluminijumske le-
Rastop (R) gure preteno viekomponen-
Temperatura T, C

R+ tne. Homogene legure, ili le-

gure koje se zagrevanjem mo-

gu prevesti u homogeno stanje
(-faza, sl. 11.2), istegljive su,
+Al X + eutektikum + Al X
m n
tj. pogodne za plastinu obra-
m n
du (valjanje, kovanje, preso-
Sadraj X, %
vanje). Legure koje u strukturi
sadre eutektikum pogodne su
Neotvrdnjav. Otvrdnjavajue Podeutektike Nad.
za livenje. Legure koje na so-
Legure za deformisanje Livake legure bnoj temperaturi sadre u
strukturi produkte segregacije
Slika 11.2 Shema binarnog ravnotenog dijagrama Al-X (segregate) mogu se talono
Obojeni metali i njihove legure 265

ojaavati. Kod nekih legura, iako se mogu ojaavati, to se izbegava jer se time ne
moe postii povoljna kombinacija mehanikih osobina i otpornosti na koroziju.
Prema nainu prerade polufabrikata u gotove proizvode razlikuju se:
legure za plastinu preradu i
legure za livenje (livake legure).
Neke od legura iz obe grupe mogu se precipitaciono ojaavati mehanizmima
koji e dalje biti opisani.
11.1.2.a Struktura i termika obrada legura aluminijuma
Odlivci aluminijumskih legura, pa ak i neke legure posle prerade deformisa-
njem imaju uglavnom malu jainu, uz istovremeno visoku duktilnost (istegljivost).
Korisno poveanje jaine moe se postii odgovarajuom termikom obradom koja
se zasniva na zagrevanju dela do odredjene temperature, dranju (progrevanju) pri
toj temperaturi i zatim brzom hladjenju u vodi. Brzim hladjenjem vrstog rastvora
obrazovanog pri visokoj temperaturi, taj se rastvor zadrava i na sobnoj temperatu-
ri. Opisani termiki postupak koji obuhvata zagrevanje, progrevanje i hladjenje zo-
ve se presienje. Posle toga deavaju se veoma sloeni procesi talonog (precipita-
cionog) ojaavanja, usko povezani sa pojavom tzv. starenja. Ova pojava se do ne-
davno objanjavala disperzionim izluivanjem nove faze iz prethodno presienog
vrstog rastvora. Tipina termika obrada veine Al-legura upravo je talono oja-
avanje ili otvrdnjavanje. Pri ovome, taloe se fine i ravnomerno rasporedjene (di-
spergovane) estice koje deluju kao prepreka kretanju dislokacija i time dovode do
ojaanja legure.
Sutina mikrostrukturnih procesa koji se deavaju pri talonom ojaanju moe
se objasniti na primeru binarnog sistema Al-Cu (sl. 11.3). Rastvorljivost Cu u vrs-
tom rastvoru opada sa 5.7% pri temperaturi od 548C na svega 0.1% na sobnoj
temperaturi, ime je ispunjena osno-
700 vna pretpostavka za obrazovanje pre-
660
Rastop (R) sienog vrstog rastvora pri brzom
+R hladjenju iz - zone.
Temperatura, C

+R

5.7
548
Ako izaberemo, npr. leguru sa
33 52
500
sadrajem 3% Cu, vidimo da ona na
sobnoj temperaturi ima heterogenu
(Al2Cu)

+ strukturu koju ine vrst rastvor i

segregat faze (Al2Cu), izluen na
3 granicama zrna (sl. 11.3). Relativni
300
0 20 40 60 udeo segregata raste kad se sastav le-
100%Al Sadraj Cu, % gure pribliava maksimalnoj rastvor-
ljivosti bakra (5.7%) u fazi .
Slika 11.3 Deo ravnotenog dijagrama Al-Cu Proces ojaavanja odvija se u sle-
dee tri etape:
266 Mainski materijali

1) Etapa rastvornog arenja obuhvata zagrevanje izabrane legure do oblasti vrs-

tog rastvora , tj. iznad segregacione take od 490C, ali ispod solidus linije
(na primer na 520C). Na toj temperaturi leguru treba zadrati sve dok se ne
rastvori sav segregat, tako da toj temperaturi odgovara samo homogena -faza.
2) Kaljenje predstavlja drugu etapu. Legura se brzo hladi do nie temperature,
obino sobne. Na taj nain se ometa segregacija koja bi inae kod legura sa
3% Cu zapoela ve pri 490C. Naglim hladjenjem dobija se presieni vrst
rastvor ' koji sadri 3% Cu umesto 0.1% Cu to bi odgovaralo ravnotenom
stanju. Takvo stanje faze ' je termodinamiki nestabilno i do njenog raspada
dolo bi spontano i pri temperaturi okoline (prirodno starenje). Mnogo bre do
raspada metastabilne faze ' moe doi uvodjenjem odredjene aktivacione
energije (npr. toplotne, mehanike).
3) Starenje, kao trea etapa u ojaavanju, moe biti prirodno (na temperaturi oko-
line) i vetako (na povienim temperaturama). Pojave koje se odvijaju pri sta-
renju zavise pre svega od hemijskog sastava legure i od temperature starenja.
Kod legure koju pratimo odvijae se pri 130C starenje tako to e se najpre u
odredjenim kristalografskim ravnima faze ' nagomilavati atomi bakra. Te ob-
lasti se nazivaju Ginije-Prestonove zone (GP-zone, sl. 11.4a, b). U docnijim
stadijumima ove GP-zone (sl. 11.4c, d) obrazuju sopstvenu tetragonalnu reet-
ku, ije se kristalografske ravni nadovezuju na ravni povrinski centrirane ku-
bne reetke faze . Ove su reetke koherentne, to znai da izmedju GP-zona i
- faze nema otre fazne granice. GP-zone se mogu uoiti samo na elektron-
skom mikroskopu, a ne i na optikom. Ove zone deformiu kristalne reetke
faze to stvara u njihovoj okolini odredjeno naponsko stanje koje blokira
pomeranje dislokacija i time ojaava legure.

a) b) c) d)
Slika 11.4 Shema starenja presienog vrstog rastvora legure AlCu4:
a) posle presienja, b) nastanak Ginije-Prestonove zone,
c) obrazovanje koherentnih faza ', d) izdvajanje faze
U daljem toku starenja (sl. 11.4c) nastaje metastabilna faza ' ija je tetragonal-
na reetka polukoherentna; agregati faze ' ovde su okrueni dislokacijama koje
Obojeni metali i njihove legure 267

140 dovode do delimine relaksacije

okolnih naponskih polja, tako da

4.
GP zona

5%
faza

C
120 je ojaanje u poredjenju sa GP-

u;
Tvrdoa, HV

13
zonama manje. Dalje dolazi do

0
C
3%
100
ogrubljavanja estica ', koje ti-

C
u;
13
4.5 me postaju manje koherentne sa

0
80 %C

C
u; 1
3%
Cu;
90
C
prethodnom fazom. Taj stadijum
19 0
60 C oznaava se kao predstarenje.
Najzad ceo sistem dospeva u rav-
40
0.01 0.1 1.0 10 100 1000
noteno stanje u kome se nalaze
Vreme, h faze i (sl. 11.4.d).
Opisanim pojavama pri stare-
Slika 11.5 Zavisnost tvrdoe HV od vremena nju odgovaraju i promene meha-
starenja t za dve legure Al-Cu i dve nikih osobina. Taj odnos je pri-
temperature starenja kazan na slici 11.5, koja jo uka-
zije na uticaj sadraja bakra i
temperature starenja. Precipitaciono (talono) ojaanje je tim vee to je sastav le-
gure blii ka maksimalnoj rastvorljivosti bakra u vrstom rastvoru .
Proces starenja se moe ubrzati sa povienjem temperature, ali iznad neke gra-
nine temperature dalje ne nastaju GP-zone koje dovode do maksimalnog ojaanja.
Do slinih promena mikrostrukture i mehanikih osobina dolazi i kod drugih
sloenijih sistema u koje spadaju viekomponentne legure aluminijuma.
11.1.2.b Legure aluminijuma za preradu deformisanjem
Najei legirajui elementi kod ovih legura jesu Mn, Mg, Cu, Zn i Ni.
Mn poveava jainu, obradljivost deformacijom, rekristalizacionu temperaturu,
otpornost na koroziju i ograniava rast zrna pri rastvornom arenju.
Mg poveava jainu i otpornost na koroziju.
Cu, Zn ojaavaju leguru, ali pogoravaju obradljivost deformisanjem i otpor-
nost na koroziju.
Ni pozitivno utie na mehanike osobine naroito na viim temperaturama, kao
i na otpornost prema koroziji.

Legure za deformisanje koje talono ne ojaavaju

U ove legure spadaju dvokomponentne legure Al-Mn i Al-Mg (tab.11.2). Ispo-
ruuju se u obliku limova, tapova, cevi, ica, profila. Rastvorljivost Mn u fazi je
mala. Koriste se legure do 1.5% Mn, jer ve pri 2% Mn nastaju u toku kristalizacije
primarni kristali faze Al6Mn, koji pogoravaju mehanike osobine.
Legure Al-Mn sklone su krupnozrnastoj i stubiastoj kristalizaciji, to se spre-
ava mikrolegiranjem (Ti, B, Zr). Ove legure imaju dobru otpornost protiv korozi-
268 Mainski materijali

je, dobru zavarljivost i mogu se ojaati preradom na hladno do Rm = 200 MPa (de-
formaciono ojaanje).
Rastvorljivost Mg u fazi je znatna, ali se izbegava talono ojaavanje legure
Al-Mg, jer bi neznatno poveanje jaine dovelo do velikog smanjenja istegljivosti.
Zato se koriste legure koje sadre do 5% Mg jer sa porastom Mg raste i udeo faze
(Al3Mg2) koja pogorava obradljivost deformacijom i otpornost na koroziju.
Zavisnost mehanikih osobina plastino preradjenih legura Al-Mg od njihovog
hemijskog sastava i stanja data je na slici 11.6. Jako ojaane legure Al-Mg lako se
oporavljaju (esto i na temperaturi okoline), ali zadravaju dobre mehanike osobi-
ne i pri niskim temperaturama.

Legure za deformisanje koje talono ojaavaju

Ove se legure dele na tri grupe:
Al-Cu-Mg-(Ni),
Al-Mg-Si i
Al-Zn-Mg-(Cu).
Tablica 11.2 Legure Al za plastinu preradu (brojevi znae % prethodnog leg. elementa)
Oznaka
hemijskog Primena
sastava
Manje optereeni delovi u hemijskoj i prehrambenoj industriji,
AlMn1
platiranje; zavareni rezervoari za tenost i gasove.
AlMg1
AlMg2 Komponente transportnih sredstava, hemijska i prehrambena industrija,
AlMg3 gradjevinarstvo. Legure AlMg5 poznate su pod nazivom hidronalium
AlMg5
AlCu4Mg
Avioni, drumska vozila, automobili (dural i superdural)
AlCu4Mg1
AlCu2Mg Zakivci
AlCu2Mg2Ni Komponente turbokompresora, avio, auto, prehrambena industrija,
AlMg1Si precizna mehanika
AlMgSiFe Elektroprovodljiva legura
Komponente za sredstva vazdunog i eleznikog transporta, sudovi
AlZn4Mg1
pod pritiskom
AlZn6Mg2Cu Visoko optereene komponente

Najvie se upotrebljavaju legure tipa Al-Cu, te e stoga samo o njima biti vie
rei. Legure sastava Al-Cu4-Mg nazivaju se durali, a legure sa poveanim sadra-
jem magnezijuma superdurali (Al-Cu4-Mg1). Ojaavanje ovih legura postie se
rastvornim arenjem i talonim otvrdnjavanjem koje traje nekoliko dana. Za to
vreme izluuje se tvrda faza Al2CuMg koja dovodi do porasta napona teenja i ja-
Obojeni metali i njihove legure 269

ine, ali pada izduenja A5 (sl. 11.7). Sa slike se takodje uoava da se maksimalno
ojaanje postie vetakim starenjem pri 140C, ali je to praeno velikim padom re-
lativnog izduenja. Zato je bolje prirodno starenje pri 20C kojim se postie jaina
od 400 MPa kod durala i 450 MPa kod superdurala.
400 40 500
Rm 14
0C
Rp 20
400 175 C

Rp, Rm, MPa

300 Rm 30 Rm C
Rp, Rm, MPa

140C
A10, %
17
300 5
C
200 20 20
A10 C
Rp
200 30

A5, %
Rp
A5 20C
100 10 20
100 140C
A10 10
175C
0 0 0 0
0 5 10 0.1 1.0 10 100
Sadraj Mg, % Vreme, h

Slika 11.6 Uticaj Mg na mehanike osobine Slika 11.7 Zavisnost mehanikih

legure Al-Mg za deformisanje u osobina legura
arenom stanju (puna linija) i u Al-Cu4-Mg1 od vremena i
ojaanom stanju (isprekidana) temperature starenja
Ako se posle prirodnog starenja ne moe postii dovoljna otpornost na korozi-
ju, izvodi se platiranje ovih legura aluminijumom Al 99.5 ili legurom AlMn1. Du-
rali i superdurali isporuuju se u obliku: limova, aluminijumom platiranih limova,
otkovaka, tapova, cevi, profila, namenjeni pre svega za avionsku industriju.
11.1.2.c Legure aluminijuma za livenje
Za razliku od legura za deformisanje, legure za livenje karakteriu se veim sa-
drajem dodataka (Si, Cu, Mg, Mn, Ni), odredjenim udelom eutektike u strukturi i
rdjavijim mehanikim osobinama. Njihove povoljne tehnoloke osobine omoguu-
ju livenje u peanim kalupima, kokilama ili livenje pod pritiskom. Nain livenja
utie na osobine tih legura isto kao i hemijski sastav ili termika obrada. Tako npr.
pri livenju pod pritiskom kalupi se brzo hlade, pa se dobija sitnozrnasta struktura
odlivka; faza je presiena primesama te su skloni prirodnom starenju i bez pret-
hodnog rastvornog arenja.
ist aluminijum je male jaine i rdjave livkosti, pa se isto aluminijumski odli-
vci prave samo za potrebe elektrotehnike (dobra elektrina provodljivost). Nasup-
rot istom aluminijumu, neke njegove legure se lako liju, te su zato pogodne za
tankozidne delove sloenog oblika. Aluminijumske legure liju se u vlanim pea-
nim kalupima, u metalnim kalupima (kokilama) ili pod pritiskom. Legure alumini-
juma za livenje dele se na legure koje termiki ne ojaavaju i legure koje termiki
ojaavaju.
270 Mainski materijali

Livake legure koje termiki ne ojaavaju

U ovu grupu se ubrajaju viekomponentne legure tipa Al-Si, Al-Mg i Al-Cu
(tab. 11.3).
Tablica 11.3 Odabrane livake legure aluminijuma
Oznaka hemijskog
Primena
sastava
AlSi13Mn Tankozidni odlivci, nepropustljivi za tenost
AlSi10Mn Pribor koji dolazi u dodir sa ivotnim namirnicama
AlMg5SiMn Rebraste cilindarske glave, komponente u arhitekturi
AlMg9MnBe Odlivci otporni u atmosferi i morskoj vodi
AlSi10MgMn Tankozidni odlivci u avio i auto industriji
AlSi12Ni2Cu Za rad na visokim temperaturama (klipovi)
AlSi8Cu4Mn Visokooptereeni sloeni odlivci (blok motora)
AlCu4Ni2Mg Klipovi veih dimenzija
AlCu8FeSi Kuita i kouljice kliznih leita

Legure tipa Al-Si, tzv. silumini sadre 5-20% Si i druge dodatke, od kojih je
najuobiajeniji Mn, koji eliminie nepovoljan uticaj primesa Fe na istegljivost, i-
lavost i livake osobine silumina. Dodatkom Cu moe se poveati zamorna jaina,
iako se ponekad pogorava otpornost prema koroziji. Najbolje livake osobine ima-
ju eutektiki silumini koji sadre 9-13% Si (sl. 11.8). Sastojak eutektike (+), faza
predstavlja iste kristale Si, jer je Al nerastvorljiv u Si. Poto se faza bre kris-
talie nego (vrst rastvor Si u Al), faza poinje eutektiku transformaciju sa za-
kanjenjem u odnosu na ve narasle kristale Si.
Radi dobijanja povoljnijih sitnozrnastih kristala faze , siluminski liv se modi-
fikuje odgovarajuim dodacima (0.1% Na ili 2% NaCl + NaF), koji umanjuju kris-
talizacionu sposobnost faze . Na taj nain rastop ovrava uz vee pothladjivanje
te nastaje sitan eutektikum. Tako nastalim pothladjivanjem eutektika temperatura
pada sa 577 na 564C (sl. 11.8), to odlivku daje sitnozrnastu strukturu, a time i bo-
lje mehanike osobine. Modifikacija manje utie na podeutektiki silumin liven u
kokilama ili pod pritiskom, jer je tu dovoljno pothladjivanje metalnim kalupima.
Uticaj procenta Si i modifikacije na mehanike osobine silumina prikazan je na sli-
ci 11.9.
Silumini imaju nisku specifinu masu (2.65 g/cm3), dobru otpornost prema ko-
roziji, malu mogunost poliranja, a pri livenju dobru teljivost, malo skupljanje
(0.5%) i nisu skloni ka prslinama.
 Obojeni metali i njihove legure 271

700 Legure tipa Al-Mg sadre 3 do

11% Mg. Dodatak Mn eliminie te-

12-13%Si
A S

Silumin
Rastop (R) tan uticaj primese Fe, a dodatak Si
650 poboljava livake osobine. U mikros-
trukturi javljaju se faze , segregat
Temperatura, C

S'
+R (Al3Mg2), kao i nerastvorljiva faza
R+
600
B (1.65% Si) E AlFeMnSi, a kod legura livenih pod
C
577C pritiskom ili u kokilama jo i 6 do 7%
E'
B' C'
564C eutektikuma. Pojava eutektike pri
550
koncentraciji ispod 7% Mg izazvana
+E E+
je neravnotenom kristalizacijom pri
D
500 ubrzanom hladjenju. Sadraj Mg utie
0 5 10 11.7 15 20 i na promenu mehanikih osobina
100% Al
Sadraj Si, % prema slici 11.10. Legure Al-Mg liju
se u pesku i kokilama, lake su
Slika 11.8 Ravnoteni dijagram legura Al-Si (2.5 g/cm3), visokootporne prema ko-
roziji i dobro se poliraju.
200 400
Modifikovano
Nemodifikovano

Rm Rm
Rm, MPa

Rm, MPa

100 20 200 20

A5, %
A5, %

A5
10 10
A5

0 0 0 0
0 5 10 15 0 5 10 15
Sadraj Si, % Sadraj Mg, %

Slika 11.9 Uticaj Si na mehanike osobine Slika 11.10 Uticaj Mg na mehanike osobine
silumina livenih u kokilama legura Al-Mg livene u peanim
kalupima
Legure aluminijuma tope se u gasnim jamskim peima, elektro-peima (otpor-
skim i indukcionim), i u peima na vrsto ili teno gorivo. Za proizvodnju liva po-
lazni materijali su aluminijumske gredice iz topionica, povratni materijali (proiz-
vodni otpad), strugotina, ponekad i predlegure; pe se puni osuenim predgrejanim
materijalom, a u toku hladjenja dodaju se legirajui elementi (pri oko 700C). Za-
tim se temperatura poveava na 800C, liv isputa i degazacija izvodi van pei.
272 Mainski materijali

Livake legure koje termiki ojaavaju

Od livakih legura aluminijuma, talono ojaavaju kako silumini sa dodacima
Cu, Mg i Ni, tako i legure tipa Al-Cu sa ostalim dodacima navedenim u tab. 11.3.
Silumini sa dodatkom Mg ojaavaju na toplo pri emu je glavna otvrdnjavajua
faza ' (Mg2Si). U ojaanom stanju se dostie Rm = 200-250 MPa, pri veoma ma-
lom izduenju (1-3%).
Dobra otpornost na habanje je dovela do primene nekih legura Al-Cu-Si za kli-
zna leita. Posle livenja u peanim kalupima termiki se ojaavaju, ali dostignuta
jaina (Rm 200 MPa) mnogo ne prevazilazi jainu termiki neobradjenih odliva-
ka livenih u metalnim kalupima (Rm 180 MPa).

11.2 Titan
Titan ima dve alotropske modifikacije: - titan postojan do 882C (kome odgo-
vara gusto pakovana heksagonalna reetka) i - titan postojan od 882-1665 5C
tj. temperature topljenja titana (- titan ima prostorno centriranu kubnu reetku).
Titan je lak metal (4.505 g/cm3) sa veoma dobrim mehanikim osobinama, ve-
oma dobrom otpornou prema koroziji i niskom elektrinom i termikom provod-
nou.
Fizike, mehanike i tehnoloke osobine titana date su u tab. 11.4.
Tablica 11.4 Osobine tehniki istog Ti (Ti 99.5) u arenom stanju pri temperaturi 20C
MEHANIKE OSOBINE
Tehnika granica teenja Rp, MPa 200-260
Zatezna jaina Rm, MPa 300-400
Izduenje A5.65, % 40-30
Kontrakcija Z, % 60-50
Modul elestinosti E, MPa 112000
Tvrdoa HBS 90-120
TEHNOLOKE OSOBINE
Obradljivost na hladno dobra
Obradljivost na toplo veoma dobra
Livkost oteana
Zavarljivost veoma dobra, uslovna
Obradljivost rezanjem oteana
Na mehanike osobine titana tetno utiu i male primese elemenata koji sa tita-
nom obrazuju intersticijalni vrst rastvor (H, C, N, O); posle presienja vrstog ras-
tvora obrazuju se krte intermedijalne faze (hidridi, karbidi, nitridi, oksidi). Ove
Obojeni metali i njihove legure 273

primese poveavaju jainu Ti, ali umanjuju njegovu ilavost, obradljivost deforma-
cijom, zavarljivost i korozionu otpornost. Zato se H, C, N smatraju neistoama,
dok se mala koliina kiseonika uvodi radi poveanja jaine.
Tehniki titan izradjuje se u obliku ploa, limova, cevi, ipki, ica i drugih
polufabrikata.
Otpornost titana prema koroziji u industrijskim atmosferama i u morskoj vodi
bolja je nego kod koroziono otpornih elika. Zahvaljujui pasivizaciji povrine, ti-
tan ima veoma dobre korozione osobine u oksidacionim sredinama (npr. u 70%
HNO3 do 200C) i ak u carskoj vodi (HCl + HNO3). Organskim kiselinama,
hlorisanim organskim jedinjenjima i alkalnim rastvorima odoleva i pri povienim
temperaturama.
Titan nije otporan na koncentrovanu sonu kiselinu, koncentrovanu sumpornu
kiselinu, fosfornu kiselinu i jake alkalije srednje i velike koncentracije.
Na temperaturi preko 500C, titan i njegove legure lako apsorbuju gasove O2,
N2, H2 to dovodi do poroznosti i krtosti (vodonina krtost).
Obradom na hladno titan ojaava tako da se maksimalna jaina (Rm 800
MPa, A5 7%) dostie, u zavisnosti od sadraja primesa, ve pri malim stepenima
deformacije. Bez zagrevanja se dobro preradjuju samo tanki limovi, dok je limove
debljine oko 2 mm potrebno zagrevati na 300 do 400C; vuenje ipki, ica i cevi
je oteano. Deformaciono ojaan titan rekristalie se i omekava posle jednosatnog
arenja pri temperaturi 650 d0 800C.
Titan se preradjuje na toplo u intervalu 950 do 800C, znai kako u oblasti sta-
bilnosti -Ti, tako i u oblasti -Ti. Dobro se valja (900 do 800C) i kuje (950 do
800C), ali pri presovanju sa ekstruzijom (oko 900C) ima tendenciju zaribavanja
za alat.
Na visokim temperaturama titan se lako sjedinjuje sa kiseonikom i azotom. I
pored toga se pri preradi ne koristi zatitna atmosfera, ve je ekonominije da se
posle prerade na toplo, tanki difuzni slojevi kiseonika i azota odstrane mehaniki.
Titan se ari u vakuumu (1 h pri 1 Pa) ili u inertnoj atmosferi (Ar, He), ime se
poboljavaju plastine osobine titana i sniava sadraj vodonika.
U zemljama sa razvijenom avio industrijom proizvode se obino 3-4 vrste tita-
na sa razliitim vrednostima mehanikih osobina. Vrste sa srednjom i visokom ja-
inom koriste se u konstrukcijske svrhe, a sa mekim titanom se prave odgovarajue
legure titana.
Sa porastom temperature titan gubi jainu tako da je primenljiv do oko 300C
(sl. 11.11).
Oblast primene titana se proiruje povrinskim tretmanom, uglavnom nitrira-
njem, ime se poveava otpornost prema zaribavanju i oksidaciji, a time i otpornost
prema koroziji.
274 Mainski materijali

900 Klasine oblasti primene ti-

90
tana su skeleti aviona (mlazni i
raketni motori), jer se titan odli-
kuje visokim odnosom jaine
Rm, MPa

600 60

A5, %
prema teini. Ova osobina titana
zajedno sa njegovom zadovolja-
A
vajuom otpornou protiv koro-
5

300 30 zije u morskoj vodi ini ga pri-

R menljivim i za izradu specijalnih
m
morskih plovnih sredstava. Za-
tim se titan primenjuje u hemij-
0 0
-200 0 200 400 skoj industriji (pumpe, cevovodi,
razmenjivai toplote, rezervoari
Temperatura, C
za azotnu kiselinu). Takodje se
Slika 11.11 Zavisnost jaine Rm i izduenja tehniki koristi kao legirajui element
istog titana od temperature specijalnih elika, legura lakih
metala i alatnih elika.

11.2.1 Legure titana

Legure titana naroito sa aluminijumom, kao i dodacima hroma, mangana i va-

nadijuma uglavnom se upotrebljavaju u avionskoj industriji i za delove koji rade u
jako korozionim uslovima. Aluminijum i kalaj,
kao i neistoe (C, O, N) stabilizuju -fazu tako
Rastop (R)
to podiu temperaturu transformacije . Sup-
Temperatura, C

1665 rotno tome Fe, Cr, Mo i V kao legirajui elementi

sniavaju temperature preobraaja u (sl. 11.12)
i dovode do toga da se -faza zadrava i na tempe-
R+ raturama znatno niim od 882C, i ak na sobnoj
temperaturi.

Prema strukturi koja nastaje pri sporom hlad-
882
jenju, titan obrazuje legure:
+ Ti X jednofazne tipa - (Ti-5 Al-2.5 Sn),
m n
+
550C jednofazne tipa (Ti-10 V-2 Fe-3 Al) i

dvofazne tipa ( + ) (Ti-6 Al-4 V).
+ TimXn

Legure tipa i tipa ne podleu polimorfnim

Ti Cr, Mn, Fe, Mo, V, %
preobraajima, te nisu kaljive, a mogu se kaliti le-
gure tipa ( + ).
Slika 11.12 Binarni ravnoteni
dijagram legura titana U posebnu grupu spadaju legure sa gvo-
djem poznate kao fero-titan. Proizvode se termit-
Obojeni metali i njihove legure 275

nom reakcijom1, a koriste se za legiranje specijalnih elika i za dezoksidaciju i de-

nitriranje tenog elika. Istim postupkom proizvode se fero-mangan i fero-hrom.
Titan i njegove legure primenjuju se uglavnom gde su primarni zahtevi - visok
odnos jaine prema teini kao i velika otpornost na koroziju. To je avionska indus-
trija (delovi aviona, obloge i lopatice kompresora, nosai motora), rudarstvo
(dvostruke obloge motora, boce za komprimovane tene gasove, mlaznice itd.), op-
rema za procesnu hemijsku industriju (oprema za medijume, kao to su vlaan hlor,
vodeni i kiseli rastvori hlora, izmenjivai toplote koji rade u azotnoj kiselini), u
brodogradnji (propeleri, oplate morskih brodova, podmornica i torpeda), u termoe-
lektranama (za doboe i lopatice stacionarnih turbina). Titan je biokompatibilan
materijal, to znai da ga ljudski organizam ne odbacuje, te se upotrebljava za ve-
take kukove.
Titan i njegove legure se tee mainski obradjuju (termika provodnost
= 15 W/mK) nego ugljenini i niskolegirani elici ( = 30 W/mK), a priblino kao
nerdjajui austenitni (Cr-Ni) elici ( 15 W/mK). Zbog male termike provodnosti
titana, temperatura otrice reznog alata brzo raste, to dovodi do privarivanja i ubr-
zanog tupljenja noa. Zato treba raditi sa sinterovanim alatom, malom brzinom re-
zanja i sa dosta sredstva za hladjenje i podmazivanje.
Sve legure titana mogu se preradjivati plastinim deformisanjem na toplo (800-
1000C), a na hladno samo legure tipa i , za koje se preporuuje zagrevanje do
temperature iznad 200C, a ispod temperature rekristalizacije Tr = (0.5-0.6) Tt.
Legure titana mogu se argonski zavarivati i lemiti istim srebrom sa topiteljima
od soli alkalnih metala. Kada se legure titana zavaruju, kale, otputaju ili are, sve
se mora raditi u zatitnoj atmosferi inertnih gasova - argona ili helijuma. Pri izvod-
jenju ovih radova u atmosferi vazduha legure postaju znatno krtije (reaktivan me-
tal).

11.2.2 Termika obrada legura titana

Uglavnom se koristi arenje, kaljenje sa otputanjem i ponekad nitriranje. a-

renje moe biti rekristalizaciono, stabilizaciono i za poputanje napona. Rekristali-
zaciono arenje pri oko 800C izvodi se posle hladne prerade legura i . Stabili-
zaciono arenje ima za cilj da se postigne najvea strukturna stabilnost, to je bitno
za vatrootpornost. Poputanje zaostalih napona nastalih pri preradi deformisanjem
ili obradi rezanjem izvodi se arenjem legure na oko 600C i zatim sporim hladje-
njem.
Legure titana koje zagrevanjem prelaze u strukturu (+) (sl. 11.12), mogu se
kaliti. Pri tome - faza ostaje nepromenjena, a - faza prelazi u titanov martenzit,

1
Termit je smea istog zrnastog metala veeg afiniteta prema kiseoniku nego gvodje (Al, Ti, Mn,
Cr) i praha oksida gvodja. Paljenjem te smee u vatrostalnom loncu, nastaje dezoksidacija praena
oslobadjanjem velike koliine toplote i topljenjem svih sastojaka. Posle kristalizacije rastopa, na dnu
lonca ostaju ferolegure (ili isto gvodje kad se upotrebi Al), a na povrini lonca izdvaja se kao ot-
padni materijal novostvoreni oksid (titan-dioksid u konkretnom sluaju).
276 Mainski materijali

slino kao to se dogadja pri kaljenju podeutektoidnih elika sa nedovoljno visoke

temperature (ferit se ne menja, a austenit prelazi u martenzit). Martenzitna faza ov-
de je u stvari presien vrst rastvor legirajuih elemenata u - titanu. Za razliku od
martenzita kod elika, titanov martenzit ne utie bitno na rast tvrdoe, ve usitnjava
strukturu i daje optimalnu kombinaciju jaine i istegljivosti (duktilnosti).
Pri otputanju zakaljenih legura titana, dolazi do porasta tvrdoe, suprotno od
elika, pa se zato i zove ojaavajue otputanje. Porast jaine praen je pri tome
velikim padom duktilnosti.
Pored ve opisanih naina termike obrade, legure titana se mogu nitrirati pri
850-950C u toku 30-60 h u atmosferi azota, ime raste otpornost titana na haba-
nje.
Legure titana retko se koriste za livenje jer titan lako reaguje sa materijalom
peanog kalupa i gasovima zahvaenim pri livenju. U tom smislu izuzetak je legu-
ra sa 5% Al koja ima dobru livkost i dobre mehanike osobine.

11.3 Bakar
Bakar se dobija iz sulfidnih ruda: kuprit (Cu2S), halkopirit (CuFeS2), bornit
(Cu3FeS3), lazurit (2CuCO3Cu(OH)), malahit (CuCO3Cu(OH)2). Ovaj element
nema svojstvo alotropskih promena, tj. zadrava u vrstom stanju povrinski centri-
ranu kubnu reetku na svim temperaturama. Parametar reetke iznosi 0.36151 nm, a
poluprenik atoma 0.128 nm. Tehniki bakar proizvodi se u klasama datim u tab.
11.5.
Tablica 11.5 Podela tehnikog Cu prema istoi

Grupa Najmanji sadraj Cu u %

1 99.0
2 99.25
3 99.5
4 99.75
Elektrotehniki 99.9-99.99

Pripada grupi tekih metala (specifina masa je 8.96 g/cm3) i crvenkaste je bo-
je, nije magnetian. Temperatura topljenja mu je Tt 1083C.
Mehanika svojstva bakra veoma zavise od stanja isporuke, odnosno prethodne
mehanike i termike obrade. Na primer, zatezna jaina mu je u livenom, odnosno
arenom stanju oko 200-250 MPa, tvrdoa 45-60 HB; medjutim u deformisanom
stanju jaina se poveava na 400-500 MPa, tvrdoa 90-110 HB, a istegljivost opa-
da sa 50% na 2-6%.
Obojeni metali i njihove legure 277

U mainstvu se Cu upotrebljava u vidu limova, traka, cevi, ipki i sl.

Razlikuju se sledea stanja bakra (u zavisnosti od stepena deformisanja u hlad-
nom stanju):
meki bakar (Rm = 200-250 MPa),
polutvrdi bakar (Rm = 250-300 MPa),
tvrdi bakar (Rm = 300-370 MPa) i
opruno-tvrdi bakar (Rm > 370 MPa).
Bakar je veoma plastian materijal koji se uspeno obradjuje deformisanjem,
kako u hladnom tako i u toplom stanju. Optimalna oblast obrade deformisanjem u
toplom stanju je ograniena temperaturama 680 do 780C.
ist bakar nije pogodan za obradu livenjem i zavarivanjem zbog velikog skup-
ljanja. Prema atmosferskoj koroziji i vodenoj pari bakar je otporan, jer se izloen
ovim medijima prevlai tankom zelenkastom zatitnom skramom - patinom
(CuSO43Cu(OH)2) koja ga titi od dalje korozije. Kad se zagreje do iznad 400C
bakar po povrini formira krti, tanki oksidni sloj (CuO).
Koristi se u obliku limova, ipki, cevi i ica. Zbog svoje male jaine, retko se
preradjuje livenjem. Poto ima odlinu elektroprovodljivost, bakar je glavni materijal
u elektrotehnici, elektronici i elektro-vakuumskoj tehnici. Dobra toplotna provodlji-
vost bakra dovela je do njegove primene za parne kotlove, rashladne ploe i sl.

11.3.1 Legure bakra

U mainstvu legure bakra imaju znatno veu primenu od istog bakra. Bakar se
uspeno legira mnogim elementima: Zn; Sn; Al; Ni; Pb; Mn; Si; Be,.... (tab. 11.6).
Pri tome se dobijaju legure poznate kao mesing i bronza. Mesing je legura bakra i
cinka, a bronza bakra i kalaja, a ponekad i drugih elemenata.
Tablica 11.6 Pregled legura bakra i njihovi uobiajeni nazivi

Osnova sistema Eventualni dalji dodaci Naziv

Cu-Zn Pb Mesing i "tombak"
Cu-Zn Ni, Sn, Al, Pb, Mn, Fe, Si Specijalni mesing
Cu-Sn Zn, P Bronza (kalajna)
Cu-Al Ni, Fe, Mn Aluminijumska bronza
Cu+ Mn, Si, Ni, Cd, Be Specijalna bronza
Cu-Ni-Zn Pb, Mn, Fe, Al "Novo srebro "
Cu+ Zn, Ni, Mn, Si, Ag, P -
278 Mainski materijali

11.3.1.a Mesing
Procenat cinka u mesingu kao konstrukcionom materijalu je najee 30-44%.
Medjutim postoji jedna grupa legura bakra i cinka u kojoj je procenat cinka znatno
nii (5 do 20%) i one se nazivaju tombak. Tombak se upotrebljava u dekorativne
svrhe jer su mu sjaj i boja slini zlatu, a poseduje i dobru otpornost na koroziju (za
unutranju arhitekturu, umetniko zanatstvo i sl.).
Na normalnoj temperaturi bakar moe u svojoj reetki da rastvori najvie oko
39% cinka (sl. 11.13). Takav mesing je poznat kao - mesing. Ukoliko se sadraj
cinka poveava iznad gornjeg iznosa u strukturi se pojavljuje nova faza tvrdog i kr-
tog jedinjenja bakra i cinka koja je poznata kao -faza. Zato se dvofazna legura sa
sadrajem cinka 39-44% naziva +- mesing. Koliina -faze pri eventualnom sa-
draju cinka preko 44% toliko poraste da dovodi do naglog pogoravanja mehani-
kih svojstava (pre svega do smanjenja plastinosti). Ovi fazni odnosi prikazani su
na dijagramu stanja Cu-Zn na slici 11.13.
1100
1083C
A

1000 Rastop (R)

902C
D
900 834C
B C
31.9
(32.5) H
S
800
+

700C

L M N
700
Temperatura, C

600 P 598C Q
S
R O
550C
500 468C
454C
38.3 49.2
(39.0) 44.8 (48.9) U W
419C
400 (45.5) V

97.23
' (97.3)
300

+ '

34.6
(35.7)
200

99.69
(99.7)
100
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
100%Cu Sadraj Zn, %

Slika 11.13 Dijagram stanja Cu-Zn

Obojeni metali i njihove legure 279

Najvie je u primeni -mesing, jer se uspeno obradjuje deformisanjem u hlad-

nom stanju, a takodje i livenjem. Prisustvo -faze pri veim sadrajima cinka uslo-
vljava njegovu obradljivost deformisanjem samo u toplom stanju.
Najbolja kombinacija mehanikih svojstava mesinga postie se pri sadraju Zn
oko 40%. Sve do oko 44-45% zatezna jaina raste, ali duktilnost ve pri sadraju
Zn preko 30% opada.
Prema tehnolokoj nameni mesing se deli na:
mesing za gnjeenje (deformisanje) i
mesing za livenje.
Mesing koji je ojaao usled izvrene hladne deformacije moe se ponovo dove-
sti u plastino stanje ako se izvri rekristalizaciono arenje na temperaturi
500-700C i hladjenje u vodi.
U tablici 11.7 navedene su vrste mesinga za gnjeenje, a u tab. 11.8 livake le-
gure (P- livenje u pesku, K- u kokili, T- pod pritiskom).
Tablica 11.7 Vrste mesinga za gnjeenje

Oznaka Primena

CuZn10
CuZn15
Za delove u elektrotehnici, za biiteriju i sl.
CuZn20
CuZn28

CuZn30 Za izradu aura svih vrsta, cevi za kondenzatore, izmenjivae toplote

CuZn33 Za mree, trake za hladnjake, uplje zakivke

CuZn37 Za mainske i zavrtnje za drvo, valjke za tampanje tekstila, trake za
CuZn40 hladnjake, lisnate opruge, ....

Tablica 11.8 Livake legure mesinga

Mehanika svojstva
Oznaka Primena
Rp, Rm, A5,
HB
MPa MPa %
Odlivci liveni u pesku, sklopovi i vezni
P.CuZn33Pb2 60 150 10 45 konstrukcioni elementi. Delovi za
optu upotrebu u elektrotehnici
Odlivci liveni u kokili, armature
K.CuZn40 80 250 25 75 metalno-svetlih povrina, okovi, delovi
u elektrotehnici,
Odlivci liveni pod pritiskom, armature,
T.CuZn40 100 250 2 75
delovi u elektrotehnici,
280 Mainski materijali

11.3.1.b Bronza
Pod bronzom se podrazumeva legura bakra i kalaja. Medjutim, u irem smislu,
to ne mora biti dvojna legura, niti samo kalaj legirajui element; tako postoje:
aluminijumske,
olovne i
manganske i druge bronze.

Kalajne bronze
Sadraj kalaja u ovim bronzama ide do 14%. Prisustvo kalaja u leguri utie na
poveanje njene jaine i istovremeno opadanje plastinosti. Otuda je kod bronzi za
livenje sadraj Sn vei nego kod bronzi za obradu deformisanjem (gnjeenjem).
Boja bronze zavisi od njenog sastava; to je manje kalaja, boja bronze blia je ba-
kru. Pod uticajem atmosferskih inilaca bronza se prevlai zelenkastom pokoricom,
tzv. patinom.
Oko 14% Sn se moe rastvoriti u reetki bakra, pri emu se formira jednofazna
struktura vrstog rastvora, - bronza. Pri veim sadrajima kalaja pojavljuje se u
strukturi i -faza (kristali jedinjenja Cu3Sn) koja negativno utie na svojstva bron-
ze, tako da to predstavlja granicu maksimalnog sadraja kalaja kod legura za gnje-
enje. Bronze koje se upotrebljavaju u mainstvu retko sadre preko 10% Sn.
Prema tehnolokoj nameni razlikuju se:
bronze za obradu deformisanjem ( 2-8% Sn) i
bronze za livenje ( 6-14% Sn).
S obzirom na dobra svojstva, bronze se uglavnom upotrebljavaju za mainske
delove koji su izloeni:
jakom trenju (klizna leita, puni prenosnici,...),
pritisku (delovi pumpi,...) i
dinamikim optereenjima (opruge,...).
Aluminijumske bronze sadre do 8-11% Al (bez kalaja); imaju veliku otpornost
prema habanju i koroziji kako na sobnoj tako i na povienim temperaturama. Ko-
riste se za jako optereene delove izloene koroziji i kovane delove koji rade na to-
plo pod pritiskom.
Olovne bronze sadre 8-10% Sn i 4-12% Pb, imaju dobra leina svojstva, pa
se koriste kao antifrikcioni materijali za klizna leita. Takozvana trgovaka bronza
je legura Cu-Sn-Zn-Pb, gde Pb u iznosu 2-3% uglavnom poveava livkost, obrad-
ljivost i leina svojstva.
Silicijumske bronze (do 4.5% Si, i sa dodacima Zn, Mn i Fe) odlikuju se dob-
rom toplotnom i elektrinom provodnou, otpornou na trenje i na delovanje vi-
sokih temperatura. Ove se bronze pre svega primenjuju u elektro i radio - tehnici.
Obojeni metali i njihove legure 281

Silicijumsko-manganska bronza (CuSi3Mn1) koristi se za izradu leinih aura po-

kretnih zupanika u menjau.
Manganske bronze su otporne na visoke temperature jer zadravaju kako tvr-
dou tako i istegljivost. Nalaze primenu za izradu parnih maina.
Berilijumova bronza odlikuje se najveom tvrdoom od svih legura bakra i znat-
nom otpornou na koroziju. Termiki obradjene (kaljene u vodi) i otputene dostiu
tvrdou 370 HB i Rm = 1350 MPa. One su skupe, ali se ipak upotrebljavaju za opru-
ge otporne na koroziju, delove pumpi, lopatice parnih turbina, merne pribore.
Bakarne legure za livenje tope se u gasnim jamskim i indukcionim peima
(srednje ili visoko frekventnim). Kao ara (uloak) upotrebljavaju se gredice dobi-
jene iz topionice bakra, te proizvodni otpad i stari bakar. Tei se da se izbegne pre-
grevanje i dugo dranje na temperaturi livenja. Pre samog livenja izvodi se dezok-
sidacija pomou fosfora (fosforni bakar), a kod aluminijumskih i olovnih bronzi
pomou mangana (manganski bakar).

11.4 Ostali inenjerski metali i legure

Cink i njegove legure. Cink je metal sjajane plaviasto-bele boje, gustine 7.13,
temperature topljenja 419C, toplotne provodnosti = 110 W/mK i koeficijenta li-
nearnog irenja = 3110-6 m/mC. Otporan je na dejstvo spoljne atmosfere jer se
na vlanom vazduhu prekriva slojem hidroksida ili oksida. Kovnost, plastinost i
istegljivost cinka na hladno je veoma mala, dok pri zagrevanju na 100-150C posta-
je plastiniji i moe se preradjivati u limove, folije, ipke i ice. Pri temperaturi
500C uz dovoljnu koliinu vazduha sagoreva u cink oksid, koji slui za izradu be-
le uljne boje. Cink se upotrebljava kao sastojak veine legura za livenje pod pritis-
kom, za cinkovanje elinih proizvoda, za galvanske elemente, tamparski klie
(otisak slike). Legure za livenje uglavnom su ZnAlMg, ZnAl4Cu1 poznate pod na-
zivom "zamak" (pialter). Primenjuju se za kuita karburatora i pumpi za gorivo,
ukrasne poklopce na tokovima, ukrasne letvice automobila, kvake, ruice i dr.
Kalaj i njegove legure. Kalaj je metal srebrno-bele ili sive boje, mek je i ko-
van (pri savijanju kalajne ipke kripe i pucketaju). Lako se valja na hladno to
omoguuje izradu folija debljine 0.01 mm, poznatih pod nazivom staniol. Kalaj se
rastvara u neorganskim kiselinama i bazama, ali je otporan na vazduhu, vodi i or-
ganskim kiselinama, te se koristi za zatitu kuhinjskog posudja, za izradu belih li-
mova i folija za pakovanje ivotnih namirnica. Kalaj je takodje sastojak mnogih le-
gura: bronzi, legura za klizna leita, - legura titana, lemova za meko lemljenje.
Legure na bazi kalaja, koje jo sadre oko 6% Cu i oko 11% Sb upotrebljavaju se
za klizna leita; ove su legure poznate pod nazivom beli metali ili babiti.
Olovo i njegove legure. Olovo je metal sive boje, gustine 11.34 g/cm3, tempe-
rature topljenja 327C, najmeki od svih metala (moe se rezati noem i grebati
noktom.). Topionice ga isporuuju u komadima od 10 ili 50 kg, ili u obliku ipki,
limova, cevi. Olovo je na sobnoj temperaturi veoma istegljivo, jo vie ako se malo
zagreje, ali ve na 300C postaje veoma krto. Odlikuje se dobrim livakim osobi-
282 Mainski materijali

nama (skupljanje 0.9%), lako se zavaruje i lemi. Na vazduhu se prekriva tankim

oksidnim slojem PbO koji titi olovne predmete od dalje oksidacije. Bitna je karak-
teristika olova da je otporno na dejstvo sumporne i sone kiseline. Dodatak antimo-
na olovu jo poveava otpornost u sumpornoj kiselini, te se legure Pb-Sb koriste
pre svega za produkciju akumulatorskih ploa, te vodovodnih i kanalizacionih cevi,
komora u fabrikaciji sumporne kiseline, razliitog posudja u hemijskoj industriji
kao i za oblaganje i zaptivanje rezervoara za tenosti. Legura Pb, Sb i neto Sn
(tzv. tvrdo olovo) slui kao tamparska legura, a od olova sa 0.03% arsena prave se
livene kuglice (sama) za punjenje patrona za lovake puke. Za meko lemljenje
koristi se legura Sn-Pb, s tim to se u prehrambenoj industriji doputa najvie 10%
Pb, jer su olovne soli veoma otrovne (olovo se gomila u organizmu i vie ne izluu-
je). Olovne legure sa dodacima antimona i kalaja slue za klizna leita vagonskih
osovina. Olovo se jo upotrebljava kao dodatak pri fabrikaciji nekih vrsta stakla;
njegov oksid Pb3O4 - minijum (dobijen zagrevanjem PbO do 500C) pomean sa
lanenim uljem daje crvenu boju namenjenu za zatitu metalnih predmeta od rdje.
Osim toga olovo se dodaje nekim vrstama mesinga i bronzi radi lake obrade reza-
njem, a drugi je po redu sastojak niskotopljivih legura za termo-osigurae. Tako
npr. metal koji sadri 50% Bi, 25% Pb, 12.5% Sn i 12.5% Co, (topi se na 60C)
ima negativan koeficijent termikog irenja; pri hladjenju se iri, a pri zagrevanju
skuplja. Zbog toga osigurai pri prekoraenju jaine elektrine struje "pregore", ta-
ko to pucaju, a ne krive se od izduenja.
Magnezijum i njegove legure. Od svih inenjerskih metala magnezijum je
najlaki (1.47 g/cm3). U istom stanju u industriji ima ogranienu primenu zbog rd-
javih mehanikih osobina i mogunosti samopaljenja za vreme zagrevanja. Zato se
uglavnom koriste legure Mg sa Al kao glavnim ojaavajuim elementom na bazi
rastvornog arenja i termikog starenja. Dodatkom cinka (Zn) poveava se plasti-
nost, a mangana (Mn) koroziona otpornost u spoljnoj atmosferi i hidroksidima
KOH i NaOH. Legure magnezujuma dele se na legure za livenje i legure namenje-
ne plastinoj preradi. I jedne i druge upotrebljavaju se u avionskoj i automobilskoj
industriji i industriji motora. Najpoznatija je livaka legura magnezijuma sa Al i Zn
koja nosi naziv elektron. Ova i druge legure magnezijuma slue za izradu lakih po-
klopaca, kuita i kartera motora, kuita pumpi za gorivo, obloga zadnjeg mosta
motornih vozila, nekih delova koionog sistema i sl. Legure magnezijuma najbolje
se zavaruju u zatiti argona, a mogu se lepiti pomou specijalnih lepkova.
Nikal i njegove legure. Nikal je metal srebrnaste boje, gustine 8.9, temperature
topljenja 1452C, termike provodnosti 60.7 W/mK i koeficijenta termikog irenja
13.310-6 m/mC. U livenom stanju je jedan od najotpornijih metala na dejstvo spo-
ljanje atmosfere, morske vode, rastvora alkalnih soli i organskih soli kao i na hla-
dnu vodu i sumpornu kiselinu. Nije otporan na razblaenu azotnu kiselinu. Nikal se
lako valja na toplo, dok pri preradi na hladno dolazi do znatnog ojaanja pa su pot-
rebni znatno vei pritisci i medjuoperaciono arenje. Materijali osetljivi na dejstvo
atmosferskih inilaca i hemikalija zatiuju se prevlakama nikla nanetih galvan-
skom tehnikom, tj. niklovanjem. Nikal je takodje veoma vaan legirajui element u
Obojeni metali i njihove legure 283

mnogim legurama, naroito kod elika otpornih na kiseline i vatrootpornih elika

(reju nerdjajuih elika). Primenjuje se isto tako za izradu brojnih legura sa ba-
krom, hromom, gvodjem, manganom. Tako se na primer legura sa 60% Cu i 40%
Ni, poznata pod nazivom konstantan upotrebljava za elektrine otpornike ija tem-
peratura ne prelazi 500C. Od legure Ni-Cr izradjuju se elektrini grejni elementi
kao i delovi otporni na visokim temperaturama. Nikl-manganska legura slui za iz-
radu elektroda kod sveica benzinskih motora. Od ice Ni-Fe prave se obloene
elektrode za zavarivanje sivog livenog gvodja na hladno. Poznata je i legura mo-
nel metal (67% Ni, 30% Cu, 1.5% Fe, 1.5% Mn), koja se proizvodi u obliku limo-
va, traka, ipki i ica raznih stepena deformacionog ojaanja. Monel metal se odli-
kuje dobrom otpornou na koroziju ak i u prisustvu kiselina, jakih baza i gasova,
te se koristi za izradu hemijske aparature, rezervoara kao i delova maina koji rade
u agresivnim sredinama. Takodje se primenjuje za visokonaponske uljne kablove i
za izradu hirurkih instrumenata.
Legure poznate pod nazivom inkonel (12-16% Cr, 6-8% Fe, ostalo Ni) spadaju
u izuzetno koroziono otporne materijale koji ustupaju mesto samo plemenitim me-
talima (Ag, Au i metalima platinske grupe: platina, iridijum, rodijum). Nikal spada
u zavarljive metale, a moe se zavarivati kako elektrolunim postupcima tako i ga-
snim plamenom. Ipak se preporuuje elektroluno zavarivanje jer iz oksi-
acetilenskog plamena prelazi ugljenik u rastop to poveava krtost zavarenog spo-
ja. Delovi od nikla mogu se lemiti tvrdim lemovima, a ako se ne trai velika jaina
spoja i mekim lemovima.

DEFINICIJE I DOPUNE:

Tehniki ist aluminijum: aluminijum koji sadri do 0.5% primesa (Si, Fe) na-
menjen za elektrine provodnike, sudove u hemijskoj i prehrambenoj industriji, te
za dekorativne i zatitne komponente u arhitekturi.
Legure aluminijuma: legure tipa ogranienih vrstih rastvora nekih elemenata u
aluminijumu; uglavnom to su Si, Cu, Mg, Mn, Zn.
Silumini: legure aluminijuma sa silicijumom (5-20% Si) koje imaju dobre livake
osobine; od silumina se izradjuju glave motora, kuita menjaa i slini delovi za
motore i motorna vozila.
Duraluminijum (dural): legure aluminijuma sa priblino 5% Cu koje su obradl-
jive deformisanjem, na toplo i hladno; isporuuju se u obliku limova, ipki, cevi,
profila.
Termika obrada legura aluminijuma: ta se obrada zasniva na rastvornom
arenju, te kaljenju i starenju.
Legure titana: uglavnom legure Ti-Al koje se upotrebljavaju u avionskoj indus-
triji.
284 Mainski materijali

Fero-titan: legura dobijena termitnom reakcijom izmedju zrnastog titana i

spraenog oksida gvodja; koristi se kao stabilizator za austenitne elike otporne na
kiseline.
Tehniki i elektrolitiki bakar: bakar visoke istoe koji se proizvodi za potrebe
elektrotehnike i termotehnike u obliku limova, traka, cevi, ipki, ice.
Legure bakra: osnovne su legure sa cinkom (mesing) i sa kalajem (bronza); u
irem smislu bronza moe biti i aluminijumska, manganska, olovna, berilijumska.
Ostali metali i njihove legure: u mainstvu se jo upotrebljavaju legure Zn, Sn,
Pb, Mg, kao i Ni.

PITANJA:

1. Navesti neke od osobina kojima se odlikuje tehniki ist aluminijum.

2. Skicirati binarni dijagram Al-legirajui element i na njemu dati granicu legura
za deformisanje i livenje.
3. Principi termike obrade Al-legura; GP- zone.
4. Nacrtati binarni dijagram Al-Si i objasniti kako se modifikacijom mogu usitniti
metalna zrna.
5. ta je duraluminijum i kako se moe ojaati?
6. Legure titana i njihova primena.
7. Termika obrada legura titana.
8. Pomou dijagrama Cu-Zn objasniti koje vrste mesinga nalaze tehniku primenu.
9. Vrste bronzi i njihova primena.
10. Navesti vrste i oblast primene legura na bazi Zn, Sn, Pb, Mg i Ni.