

BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

1. ISTORIJA RAZVOJA - RAZVOJ SISTEMATSKIH PRILAZA

UNAPREĐENJA KVALITETA ISTORIJA RAZVOJA

Ako se paţljivo analizira industrijski razvoj u drugoj polovini 19 - tog i u 20 – tom veku,
mogu se uočiti neki karakteristični dogaĎaji, koji su direktno ili indirektno doveli do
današnjeg, standardizovanog modela menadţmenta kvalitetom – QMS.

Hronologija ovih dogaĎaja izgleda ovako:

1830. – Proizvodnja crkvenih satova sa izmenljivim delovim (Nemačka)

1850. – Proizvodnja pušaka sa meĎusobno zamenljivim delovima
 Definisan sistem mera i mernog alata
 Definisani sistemi tolerancija
 Radnik je istovremeno i kontrolor proizvedenih delova
 Upravljanje kvalitetom se ostvaruje znanjem i angaţovanjem radnika
(zanatlija)

1902. – U velikoj Britaniji se pojavljuju ŠTAMPANE TOLERANCIJE za merenje

i praćenje proizvoda
1906. – Britanci prvi standardizuju sistem tolerancija – osnova industrijske
standardizacije
1907. – Švedski inţenjer E. Johanson u svojoj metrološkoj stanici proizvodi
GRANIČNA MERILA (prvi merni alat-elementarni metrološki sistem)
 Uspostavljen sistem usklaĎivanja i poreĎenja različitih mernih sistema
 Švajcarska formira Centralnu banku, izdaje zlatni franak i definiše
tokove upravljanja kvalitetom
 Bankari uveode inspekcijske i interne provere

1918. – U Americi se pojavljuje novi sloj industrijskih radnika – KONTROLORI

KVALITETA – u fabrici HENRY FORD-a (klasifikacija dobrih i škart delova)
1920. – 1940. – Raste broj kontrolora kvaliteta u industriji
 Vrši se 100%-tna kontrola i osnivaju se odeljenja tehničke kontrole (u
automobilskoj i vojnoj industriji)
 Ali zbog prevelikog obima posla, nestiţu da kontrolišu delove i zbog toga
postaju krivci zbog podbačaja plana.
1924. – W. Shewart definiše model KONTROLNIH KARATA (polazeći od Gausovog
zakona raspodele) – čime je uvedena statistika u model upravljanja kvalitetom
(procesa proizvodnje).
1931. – DODGE i ROMING definišu PLANOVE PRIJEMA (alat za upravljanje
kvalitetom) – ulaznih materijala i sirovina.
 PRIJEMNA kontrola
 PROCESNA kontrola
 ZAVRŠNA kontrola

Strana: 1 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

I POSTULAT: Za kvalitet proizvoda i usluga odgovorni su svi zaposleni!

1939. – 1945. – Postavljeni temelji upravljanje kvalitetom u SAD, pa u Evropi. (gde je

došlo i do intezivnog razvoja metroloških sistema za industrijsku primenu).
1942. – PRVI ISA STANDARDI o klasama tačnosti. (metrološki sistemi na bazi optike I
pneumatika).
1945. U Japanu, a zatim u SAD počinje široka primena statistike u svim industrijskim
granama. Nemci usavršavaju ekspertski metod ocene projekata tako da se postiţe
99% pouzdanost i tačnost (ukoliko bi to bilo 13%, smatrali su to izgubljenim, pa
su pogrešne procene sveli na 1%).
1951. – Japan uspostavlja nacionalnu nagradu za kvalitet (DEMING-ova
nagrada) Edvard Deming (Jozef Juran), Deming i Juran drţe seminare o
kvalitetu (10-ine hiljada radnika)
 Uvodi se pojam obezbeĎenja kvaliteta (QA) pri razvoju i gradnji atomskih
centrala.
 Francuska postaje vodeća zemlja u proizvodnji nuklearne energije (sada u
Francuskoj ima oko 100 različitih vrsta nuklearnih elektrana)
1960. – U Japanu počinju da se ističu aspekti motivacije za kvalitet
1962. – U Japanu se osnivaju prvi kruţoci kvaliteta (rukovodilac KAORU ISHIKAWA)
1964. – K. Ishikawa prvi osnivač JUSE
1986. – 1987. – Konfigurisan standard ISO 9000
1972. – Pojavljuju se AQAP-1,2,4,5 i 9 standardi za upravljanje kvalitetom, koje će
obezbeĎivati kvalitet velikih organizacija (Peugeot, Boing, Mercedes, Iveko) i
oni predstavljaju osnove za donošenje standarda ISO 9000.
1987. – SAD uspostavlja američku nagradu za kvalitet (MBNQA)
1992. – EU uspostavlja i počinje da dodeljuje svoju nagradu za kvalitet (EQA)
1994. – Prve verzije QS-ISO 9000 standarda
2000. – Srbija uspostavlja nagradu za kvalitet
 Metalac Gornji Milanovac dobija Nacionalnu nagradu za kvalitet
 Sada postoji oko 120 različitih nacionalnih nagrada za kvalitet

Strana: 2 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

2. DEFINICIJA KVALITETA I RAZVOJ KONCEPATA

KVALITETA Definicije kvaliteta:

1. Feigenbaum – „ Totalna kompozicija karakteristika proizvoda, sa

aspekta marketinga, inţenjerstva, proizvodnje i odrţavanja, koje tokom
njegovog korišćenja obezbeĎuju ispunjenje, očekivanje kupaca “

2. ISO 9000:2000 – „Proizvod obuhvata hardware, software, procesni materijal

i usluge. On je generički proizvod.“

3. ISO 9000:2005 – „Kvalitet je stepen do koga skup svojstvenih karakteristika

ispunjava zahteve“

Razvoj koncepata kvaliteta

1980. – TQC model kvaliteta se sve više počeo primenjivati u neproizvodnim oblastima,
kao što su: transport, proizvodnja i distribucija električne energije i gasa, vazdušni
saobraćaj, hoteli, restorani, sto je pospešilo intezivni rast Japanske ekonomije.

Integracija zahteva: KVALITET, CENA, VREME (isporuke, servisa) – TOTALNI

KVALITET PROIZVODA.

OSNOVNI ALATI ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM (B7):

 list za prikupljanje podataka
 dijagram uzrok-posledica (Ishikawa dijagram)
 histogram
 abc (pareto) analiza
 dijagram rasipanja
 kontrolne karte
 dijagram toka

NOVI ALATI ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM (N7):

 dijagram sličnosti
 relacioni dijagram (dijagram meĎusobnih veza)
 dijagram stabla
 matrični dijagram
 metod analize matričnih podataka
 karte odlučivanja za proces
 tehnike mreţnog planiranja (CPM)

Strana: 3 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

MENADŢERSKI ALATI ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM (M7):

 dijagram afiniteta
 relacioni dijagram
 dijagram stabla
 dijagram matrice
 portfolio
 mreţni plan (CPM/PERT)
 plan odlučivanja o problemu

3. DEFINICIJA KVALITETA PROIZVODA NA OSNOVU

KARAKTERISTIKA KVALITETA, PODELA KK PREMA VAŢNOSTI,
METODI RANGIRANJA KK.

Definicija kvaliteta na osnovu KK:

Svaki proizvod poseduje odreĎeni skup obeleţja (karakteristika) proizvoda koje

definišu njegovu:
 Upotrebnu vrednost, pogodnost ili prikladnost za upotrebu
 Funkcije koje treba da izvrši proizvod
 Namena koju dati proizvod ima

Elementarne karakteristike definišu se nominalnom vrednošću X=Xn i tolerancijom T.

Tolerancija odreĎuje područje područje dopuštenih varijacija vrednosti karakteristike
kvaliteta.

Podela KK prema vaţnosti:

 Vrlo vaţne karakteristike kvaliteta (zavisi funkcija, osobine i vek proizvoda)
 Vaţne karakteristike kvaliteta (njihovim prekoračenjem ne postaje proizvod
neupotrebljiv – već mu opada kvalitet)
 Manje vaţne karakteristike kvaliteta (prekoračenjem tolerancija se vrlo malo
smanjuje kvalitet proizvoda)
 Nevaţne karakteristike kvaliteta (nemaju uticaja na kvalitet proizvoda, ali mogu
umanjiti estetski izgled)

Strana: 4 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Peretov metod – metod rangiranja KK

Sluţi za otkrivanje i specifikaciju najvaţnijih kvalimetrijskuh pitanja i izdvajanje

uticajnih faktora. Rezultati se svrstavaju u tri grupe: A, B i C.
Grupa A: u nju ulaze faktori koji čine oko 75% svih gubitaka usled lošeg kvaliteta
Grupa B: obuhvata faktore koji čine oko 20% svih gubitaka
Grupa C: sadrţi faktore čiji je udeo u ukuonim gubicima svega oko 5%

Išikava metod

Koristi se da se nakon izdvajanja osnovnih faktora kvaliteta utvrde uzročno posledične

veze izmeĎu faktora i karakteristika kvaliteta.
Suština metoda se iskazuje specijalnim dijagramom koji podseća na riblju kost ili
granato stablo.
Procedura formiranja dijagrama:
 Prvo se povlači centralna horizontalna linija kojom se predstavlja odnosna KK
 Skup glavnih i elementarnih faktora označava se kosim linijama usmerenim ka
centralnoj liniji
 Glavni faktori se izdvajaju i uokviruju (krug pravougaonik)

Strana: 5 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

4. GRESKE OBRADE PRI UZDUŢNOM STRUGANJU

Od sila rezanja (F1,F2,F3) najveći uticaj na tačnost obrade u pravcu normale na

obraĎenu površinu ima sila prodiranja F2, koja se po pravcu poklapa sa normalom.
Uticaj drugih dveju sila na tačnost praktično je zanemarljiv.

Prvobitna dubina rezanja a , usled elast.def. u procesu obrade smanjuje se na stvarnu

dubinu rezanja as.

Lanac elastičnih deformacija f1: Alat – Nosač alata – Postolje (A-NA-P)

f I  f ' A  f ' NA  f p'

Lanac elastičnih deformacija f2: Vreteno – Šiljak – Obradak ( V-Š-O)

f II  fV'  f S'  fo'

Za slučaj krutog postolja mašine I alata fp i fa su zanemarljivo mala pa sledi:
f I  f II  a  s Odnosno: f' f' f' f' aa
a
NA V S o S

Strana: 6 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

 F fV '  F  L  x
2
f NA' ,  
2 2

L
K KV  
NA

Š'  F  x 2 fO'  F X 2  L  x 2
f   ,
2 2

KŠ L 3EJ L
Oblik, odnosno tok izvodnice

ispituje se postupcima
matematičke analize. Njeni
ekstremumi koji odgovaraju
poloţajima maksimalnog ili
minimalnog odmicanja noţa od
obratka, odreĎuju se iz kubne
jednačine:

d 2F  2x 3 L  L2 1 1 1 
 2
  x 
2
  x  0
dx L  3 EJ 3EJ  3EJ K L K L

K
  V
Š 
V




Odnosno iz svedenog oblika: y 3  3 py  2q  0

  F2  1  1   1 1 
x 0  K NA K  ,  x L F
2  K NA  K ,
 V   Š 

Greška oblika izratka posle obrade na strugu je:

  2 max  min 

Strana: 7 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

5. GREŠKE OBRADE USLED ELASTIČNIH DEFORMACIJA PRI

POPREČNOJ OBRADI

U zavisnosti od dimenzija obratka, uslova obrade, greška elastičnih deformacija pri

obradi diskova moţe biti velika. Diskovi se pri obradi mogu postaviti na dva načina, slika
6.21.

Grešku elastičnih deformacija izazivaju F2, manje F3 dok je uticaj F1 zanemarljiv.

Slaganjem parcijalnih relativnih odmicanja alata od obratka dobija se rezultujuća
greška pri ovom vidu obrade.

Pri poprečnoj obradi diska, stegnutog izmeĎu šiljaka, ukupna greška obrade ima
pet komponeti:


Δh1- greška elastičnih deformacija pod dejstvom sile F2
Δh2 - greška poprečne obrade u pravcu ose vretena, pod dejstvom sile F 2

Δh3 – greška poprečne obrade zbog kosog poloţaja obratka, usled dejstva sile F 2

Δh4 – greška poprečne obrade usled dejstva sile F3

Δh5 – greška poprečne obrade usled elastičnih deformacija nosača alata (NA)

Najveći ugib, odnosno relativno odmicanje alata nastupa u početku procesa rezanja,
odnosno kada se noţ nalazi u poloţaju A.

Strana: 8 . Ukupno strana: 23 .

 BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM 
ps. dobitna kombinacija
Pošto moment inercije pop.pres na rastojanju x iznosi:

J  bh 3  , gde je : b2 duţina tetive, ugib u napadnoj tački A,

h3 x d  x x D  x
12 6 D D d
d

2
Mx 6F 2
2 x3
sile F2 je: h  h1  h 3 E 0 dxodnosno:
1 0 EJ
dx ili x D  x
h1   F2 x 2
1 F2 a D  d 2
a | x  2 D  d   0.76
3 3
hE 2 x0 hE

Kada se sila F2 redukuje na osu vretena, dobija se spreg: M = F2d/2, tako sila F2 izaziva
F
K
Va

Posledica kosog poloţaja je odmicanje obratka od alata i pojava greške poprečne obrade:
D  1 1
D 2 
h3  tg1 F
2   
2  2L   KV
K
Š  h  D tg  F D  L  L 
Korespodentna greška poprečne obrade pod dejstvom sile F 3 je:
3 2 1

4 2 2 2L2  K K 
 V Š 

Greška obrade usled el. def. nosača alata, pod dejstvom sile F 2: Δh5 = F2/ KNA

Greška oblika nakon završene poprečne obrade je:  o   D  d

Strana: 9 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

6. GREŠKE OBRADI USLED TOPLOTNIH DEFORMACIJA

OBRADNOG SISTEMA

Elementi obradnog sistema se zagrevaju tokom procesa obrade.

Vremenska i prostorna promena toplotnih i temperaturnih stanja OS uslovljavaju
toplotne deformacije.One uslovljavaju pojavu greške pri obradi. Ove greške uslovljavaju
i netačnost mernih sistema kod NUMA (NUMM).

Postoje tri izvora u kojima se generiše i iz kojih se prenosi toplotna energija u obradni
sistem, to su:
1. Proces rezanja (šira zona rezanja) generiše količinu toplote: Q1 =Q1pd + Q1tg + Q1t1

2. Kinematički parovi mašine: Q2  Q2i

i1

3. Okruţenje obradnog sistema: Q3  Q3 g  Q3 s  Q3hn

Opšta jednačina korepodentne greške obrade:

   A   M    O   P  MS

Strana: 10 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Greške obrade usled toplotnih deformacija alata

Alat, obradak i glavno vreteno su nosioci najvećeg dela ukupne greške obrade usled
toplotnih deformacija.

Raspored temperature duţ ose tela strugarskog noţa u posmatranom trenutku nije
konstantan, nego promenljiv. Najviša temperatura se javlja u glavi alata, a zatim duţ tela
opada i dostiţe na mestu uklještenja noţa minimalnu vrednost.

Ciklus promene temperature sastoji se iz 3 faze: Zagrevanje (I), Stacionarno toplotno

stanje (II) u kome je temperatura pribliţno konstantna i hlaĎenja (III) posle prekida
rada alata.

Promena temperature u toku prvih dveju faza se izraţava empirijskom funkcijom:

  m 1 e At

Matematičko modeliranje greške Θ u navedenom primeru strugarskog noţa moţe se

izvršiti na dva načina:

Prvi način

Toplotne dilatacije alata ΔL, usled temperaturnih promena u njemu, analogne su obliku
temperaturske krive (slika 6.43), pa je j-na toplotne dilatacije alata: L  Lm 1 eBt 

Pri stacionarnom toplotnom stanju, vrednost dilatacije dobija se iz izraza: L   Ls

Drugi način

Matematičko modeliranje toplotne dilatacije alata ΔL, odnsono greške ΔθL, zasniva se
na uspostavljanju zavisnosti izmeĎu ΔL, količine toplote QA generisane u zoni rezanja
u jedinici vremena, koja je prešla na alat i vremena rezanja t .

L   QAt 

Strana: 11 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Za slučaj struganja, biće:

LI   QA1 ,t t1 

LII    QA1 , t  t1   QA1 ,t t2 

LIII    QA1 , t  t1    QA1 , t  t 2   QA 2 ,t t3 

Na osnovu j-ne L   QAt  matematički model dilatacije alata se moţe napisati u

obliku:

L  Ca x1 s y1v  b1t  b2t 2  b3t 3  b4t 4 

Kada je poznat zakon dilatacije, onda je odgovarjuća greška obrade za struganje:

A  2L

7. GREŠKE USLED TOPLOTNIH DEFORMACIJA OBRATKA

Toplotni izvor pri uzduţnom struganju ima oblik prstena, koji se kreće u pravcu ose
komada brzinom pomoćnog kretanja alata. Koristi se pribliţni postupak – konstantno
temperaturno polje duţ ose.

Toplotna deformacija Δx u pravcu posmatrane dimenzije x, izračunava se iz j-ne: x   xs

Pri tome se srednja temperatura dobija iz izraza:   Q
s
c V
Konzolno stegnut obradak se u aksijalnom
pravcu širi za: L   L

Ova greška se kompenzuje periodičnim

regulisanjem mašine.

Strana: 12 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

8. GREŠKE USLED HABANJA ALATA

Habanje alata spada u grupu najuticajnijih faktora na nivo kvaliteta konformnosti

obrade. Sa porastom vrednosti parametara habanja Br u pravcu normale na
odreĎenu površinu raste direktno i veličina greške obrade. Habanje zavisi od: uslova
obrade, reţima rezanja, ...

Funkcija habanja alata Br se kao regresiona j-na moţe napisati: Br  Qa q1 s q 2 v q 3t q

4
Gradijant habanja u fazi 2 je: B  dBr  tg  Br 2
ro
dL2 L2
Parametar habanja Br (mm) u drugoj fazi je: Br  Brp  Bro L , gde je:

Brp - odsečak na ordinati koji karakteriše habanje alata u prvoj fazi

L - put rezanja alata

Strana: 13 . Ukupno strana: 23 .

BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM 
ps. dobitna kombinacija
Prethodna jednačina se moţe napisati kao:

Br  B  B Dl odnosno: Br  Brp  Brovt

rp ro
s
Vrednost parametara habanja Br odgovara elementarnoj grešci obrade:
Δh = Br (glodanje, rendisanje)
Δh = 2 Br (struganje, ...)

Dopuštena granična vrednost parametra habanja je: Br = 0.4 To

To – tolerancija mere koja se ostvaruje

9. METOD KRIVIH RASPOREDA FREKVENCIJA -

KARAKTERISTIČNI PRIMERI REZULTATA ISPITIVANJA I
PRIMENA U PRIJEMNOJ KONTROLI)

Metod krivih rasporeda frekfencija se koristi u:

 Prijemnoj kontroli
 MeĎufaznoj (procesnoj) kontroli
 Završnoj kontroli
 Upravljanju kvalitetom konformnosti u procesu izrade
 Podešavanju proizvodne opreme
 Ispitivanju sposobnosti obradnog i tehnološkog procesa
 Definisanju tolerancija novog proizvoda
 Preventivnoj kontroli statističkih ovladanih ili stabilnih procesa
 Ispitivanju tehnološke sposobnosti proizvodne opreme

Strana: 14 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Karakteristični primeri rezultata ispitivanja

Ispitivanjem sposobnosti nekog procesa, odnosno nivoa datih karakteristika kvaliteta

konformnosti, pomoću MKRF, mogu se dobiti sledeći karakteristični rezultati:
a) proces nije statistički ovladan i nije pod kontrolom ( proces nestabilan i netačan)
b) proces je nestabilan ali je tačan, jer se prirodna tolerancija procesa nalazi u okvirima
propisane tolerancije kvaliteta
c) proces je stabilan ili statistički ovladan, ali je netačan ili nije pod kontrolom
d) proces je stabilan i tačan
e) proces ima trend (prisutni sistematski promenljivi faktori – habanje alata
f) stabilan ali ne centriran proces, koji se centriranjem prevodi u tačan proces

Primena u prijemnoj kontroli

Ovaj metod se primenjuje i u prijemnoj kontroli kvaliteta, na primer ulaznih delova

Strana: 15 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

a) proizvoĎač je distribuciju frekfencija isporučene serije

prilagodio propisanom tolerancijskom polju

b, c, d) isto kao pod a), ali je završna kontrola proizvoĎača obavljena mernim
priborom sa nedopuštenim greškama (c), odnosno završna kontrola proizvoĎača
propustila je jedan deo netačno izraĎenih delova (d)

e, f) serije sadrţe pomešane delove iz različitih procesa proizvoĎača

10. HENRIJEVA PRAVA – PRIMER ISPITIVANJA

MKRF Henrijeva prava

Henrijeva prava se koristi za kontrolu normalnosti nekog empirijskog skupa. Naime,

kriva funkcije rasporeda se preslikava u pravu liniju, takozvanu Henrijevu pravu, pri
tom će jedinice na apcisnoj osi biti jednake a na ordinatnoj nejednake veličine.

Henrijeva prava za teorijski normalni raspored konstruiše se jednostavnim

povlačenjem kroz bilo koje dve tačke, na primer kroz H1 i H2. Nakon povlačenja
Henrijeve prave, unose se, u isti koordinatni system, kumulativne verovatnoće
empirijskog skupa na gornje granice grupnih interval.
Ako unite tačke leţe na pravoj, ili su u neposrednoj okolini prave, tada se empirijski
skup pokorava zakonu normalnog rasporeda.
Ukoliko vise odstupa empirijski raspored od normalnog utoliko će biti veće
odstupanje tačaka od prave.
Henrijeva prava omogućuje da se pribliţno odrede aritmetička sredina x i standardna
devijacija  empirijskog rasporeda.

Strana: 16 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Primer ispitivanja sposobnosti obradnog procesa

Procedura MKRF ima nekoliko koraka:

– prikupljanje podataka
– grupisanje i osnovna obrada podataka
– grafička prezentacija rezultata, slika 7.5
– provera normalnosti osnovnog skupa, henrijeva prava
– analitička provera osnovnih statističkih parametara
– meĎusobni odnos tolerancija Tp i T, slika 7.9

11. METOD KONTROLNIH KARATA , X – KARTE

Kontrlolna karta predstavlja savremeni metod regulisanja i upravljanja kvalitetom

konformnosti proizvoda i procesa u proizvodnim linijama industrije prerade metala
Kontrolne karte su specijalnie dijagramske forme u obliku mre\e, gde se na apcisi
nanosi vreme odvijanja obradnog procesa ili redni broj uzorka, a na ordinati,
karakteristike kvaliteta ili statističke karakteristike uzoraka.

Strana: 17 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Granica regulisanja predstavlja najvaţniji element svake kontrolne karte

Definišu se granice intervala poverenja – kontrolne granice:

3o
GKG  X  3  X  xAR
x x n 2

3o
DKG  X  3  X  xAR
x x n 2

Ove granice se u teoriji kontrolnih karata nazivaju:

 Kontrolne granice, ili
 Granice regulisanja
One dele kontrolnu kartu na dve zone:
 Zonu neizbeţne disperzije (proces je stabilan i statistički ovladan i pod dejstvom
sistema dozvoljenih faktora)
 Zonu nedozvoljenih disperzija, posmatrane karakteristike kvaliteta ( pod
dejstvom nedozvoljenih faktora, proces je nestabilan)

Koriste se više kriterijuma za podelu kontrolnih karata, a ovde se navode

četiri najvaţnija:

1) Vrsta Karakteristike kvaliteta

 KK se utvrĎuje merenjem – NUMERIČKA karatkteristika (X karte, x karte,
R karte, σ karte)
 Ocenjivanje KK se vrši atributivno, dihotomom podelom: dobro-loše, valja-ne
valja, ide-ne ide, tačno-ne tačno, bez defekata-sa defektima, kvalitetno-
nekvalitetno i ovo su ATRIBUTIVNE karakteristike kvaliteta (m- karte, p- karte,
c -karte, u- karte)
2) Karakter objekta kontrole
 Kontrolne karte za karakteristike kvaliteta primeraka (x-karte);
 Kontrolne karte za statističke mere uzoraka ( x karte)

Strana: 18 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

3) Statistički tretman ili vreme odvijanja proizvodnog procesa

Tehnološki proces na osnvu ovog kriterijuma moţe se tretirati na dva načina:
a) Sukcesivno uzimanje uzoraka, snimanje njegovih karakteristika i izračunavanje
statističkih parametara kontrolne karte,za konstrolu stabilnosti i tačnosti protekle
proizvodnje.
b) Iz analize podataka ranijeg procesa izračunaju se kontrolne granice, pa se zatim vrši
snimanje procesa preko uzastopnih uzoraka, čime se dobijaju kontrolne karte
za kontrolu stabilnosti i tačnosti tekuće proizvodnje.

4) Sloţenost kontrolne karte:

a) Proste kontrolne karte
b) Dvojne kontrolne karte (par prostih karata)

X - karte

Iz tehnološkog procesa se uzima u odreĎenim vremenskim razmacima po jedan

primerak koji se po redu uzimanja numeriše. Izmerena karakteristika kvaliteta xi
se unosi u x-kartu, svakom primerku odgovara jedna tačka.

U kontrolnu kartu se unose granične linije u okviru kojih se sa verovatnoćom od

99.73% nalaze vrednosti karakteristika kvaliteta.

Uslov tačnosti kod ove karte mora biti zadovoljen kroz jednačinu : T  6o
U slučaju T = 6σo, oscilovaće unete tačke u x-karti oko centralne linije, pri čemu će
biti svega 0.27% tačaka izvan tolerancijskih kontrolnih granica, u slučaju kada je T 
6σo, obrada radnih predmeta je netačna, pa se preuzimaju intervencije u dva pravca:
1. Koriguje se ili menja postojeći proces kako bi se karakteristike kvaliteta dovele
u granice tolerancija
2. Ispitati mogućnost povećanja tolerancije sa projektantom proizvoda, ako nije
moguće primeniti korak 1.

Strana: 19 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

12. JEDNOSTRKI PLANOVI PRIJEMA

Osnovna karakteristika - hipoteza o nivou kvaliteta neke serije delova se testira

na osnovu jednosg uzorka . Veličina uzorka za jednostruke planove prijema je
veća u odnosu na ostale ali je ovaj jednostavniji od ostalih planova prijema.

Osnovni parametri planova prijema:

 Nivo kvaliteta (% defektnih delova u seriji ili decimlani razlomak broja
defektnih delova)
 Prihvatljivi nivo kvaliteta –p1=pα, nivo kvaliteta koji se dopušta u toku
obradnog/tehnološkog procesa. Definiše se standardima. OdreĎuje je
proizvoĎač na osnovu zahteva kupca. Ona najčešće iznosi 1%.
 Odbijajući nivo kvaliteta p2=pβ, predstavlja granični tolerisani nivo
kvaliteta. Definiše ga kupac i on obično iznosi 5%.
 Verovatnoća odbijanja serije – αp, čiji je nivo kvaliteta p. Ona
predstavlja funkciju jačine plana prijema.
 Rizik proizvoĎača –α, predstavlja verovatnoću odbijanja serije čiji je
nivo kvaliteta p1. Ovaj rizik je mali, najčešće je 5%, a reĎe 10%.
 Verovatnoća prihvatanja serije – βp. predstavlja verovatnoću prihvatanja serije
delova nivoa kvaliteta p. βp=f (p)=1-αp.
 Rizik kupca – β, predstavlja verovatnoću da će kupac prihvatiti seriju delova
čiji je nivo kvaliteta p2. Veličina ovog rizika najčešće iznosi 10%.
 Oštrina plana prijema je p2-p1=pβ-pα.

Matematičke osnove JPP:

 Osnovni elemnti su: n- broj elemenata u uzorku; c- dozvoljeni broj
defektnih delova u uzorku.
 Veorvatnoća prihvatanja serije je: βp=L=L(p), serije delova nivoa kvaliteta p
 Grafički represent verovatnoće L (p;n,c) je operativna kriva.

Strana: 20 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Za ove analize se koriste tri osnovna modela distribucije frekvencija P (p, n,k), i to:
1. Binomna raspodela n
P  p; n, k    k
, k  0,1, 2,...
n k
p q
k
 
2. Poasonova raspodela  np
P  p; n, k    npk e , k  0,1, 2,...
k!
 pN  N  pN 
 k  n  k 
   
3. Hipergeometrijska raspodela P p; n, N , k k  0,1, 2,...
N ,
Gde su:  
n
 
p – nivo kvaliteta, k – broj defektnih delova, n – broj primeraka u uzorku

Koji će se model koristiti i kada zavisi od:

 Stepena meĎusobne saglasnosti uslova modela i tehnološko-kontrolnih uslova.
 Veličine serije

Strana: 21 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Nakon izbora adekvatnog modela formira se j-na verovatnoće prihvatanja serije, tj:
c

Pa  L  p; n, c   P  p; n, k 
k0

Prosečni izlazni nivo kvaliteta (Ppik) je vrlo vaţna dopunska informacija, jer iskazuje
realni nivo kvaliteta prihvaćenih serija delova nakon izvršenih ispitivanja

13. SEKVENCIJALNI PLANOVI PRIJEMA

Sekvencijalni planovi prijema su razvijeni iz sekvencijalne analize

 Matematičke osnove ove analize čine sistem provere hipoteza, preko kriterijuma
odnosa verovatnoća
 Jednačine sekvencijalnih palnova prijema zasnivaju se na modelu binomne
distribucije frekvencija
 Uslovi za primenu su često ispunjeni jer su serije delova veoma velike u odnosu na
veličinu uzoraka, čime je praktično konstantn verovatnoća dogaĎaja.

Dele se na: a)Jednoelementne PP,

b) Višeelementne PP.

Kod jednoelemntarnih planova prijema (JEPP) se sukcesivno, jedan za drugim izvlače

delovi iz serije, pri čemu se posle svakog izvučenog dela i odgovarajuće analize donosi
odluka o prekidu (prihvatanje/odbijanje serije) ili nastavku daljeg ispitivanja . Znači na
kraju svake faze mogu pojaviti 3 moguće odluke, od kojih se prihvata samo jedna.

Strana: 22 . Ukupno strana: 23 .

 
BAKSUZNIH 13 PITANJA ZA QM ps. dobitna kombinacija

Sekvencijalni višeelemntni plan prijema (SVEPP) sadrţi iste karaktersitike kao i JEPP,
samo što se kod njega izvalči grupa delova (uzorak od ni delova)
Prednost SVEPP u odnosu na ostale je u manjem broju izvučenih i ispitivanih delova iz
serije.
Matematičke osnove SJEPP:
 Statističkom nalizom se polazi od dve alterantivne hipoteze H1: p=p1; H2: p=p2,
od kojih se prihvata samo jedna.
 Glavna karatkteristika plana pomoću koga se izvodi testiranje ovih hipoteza i
identifikovanje istinite hipoteze, sastoji se u tome, da broj sukcesivno izvučenih i
ispitanih delova n iz serije nije unapred utvrĎen, već je to promenljiva veličina
plana.

Strana: 23 . Ukupno strana: 23 .

 
PITANJA ZA QM - novih 4 komada ps. dobitna kombinacija

1. METOD KRIVIH RASPOREDA FREKFENCIJA – VELIČINA

UZORAKA

Dobijene informacije o parametrima i zakonitostima osnovnog skupa (N), preko

uzoraka, biće pouzdane samo tada ako je uzorak reprezentativan, odnosno
slučajno odabran i dovoljno velik.
Uzorak će biti slučajno odabran ako postoji jednaka verovatnoća da se svaki element
osnovnog skupa (N) izabere u uzorak (n), što se postiže korišćenjem tablice slučajnih
brojeva.
Postoje određeni postupci pomoću kojih se može odrediti veličina uzorka za bilo koje
područje primene MKRF. Jedna od osnovnih je stepen bliskosti empirijske distribucije
frekfencija teorijskoj Gausovoj distribuciji.
Kada je polygon frekfenci uzoraka blizak normalnoj distribuciji, veličina uzoraka
je manja i obrnuto.
Veličina uzoraka se obično uzima od 50 do 200 elemenata.

2. KLASIFIKACIJA GREŠAKA PREMA IZVORU NASTANKA

Broj uticajnih faktora na pojavu greške je veoma velik i pojedine greške obrade potiču iz:
Jedinica obradnog sistema, Operatora, Režima i uslova obrade, Spoljašnje sredine i
Vremena.

Strana: 1 . Ukupno strana: 4 .

 
PITANJA ZA QM - novih 4 komada ps. dobitna kombinacija

Na primer merni i pomoćni pribor, sadrži sledeće elementarne greške obrade:

Grešku elastičnih deformacija pomoćnog pribora u procesu rezanja; grešku netačnosti
izrade pribora; grešku baziranja obratka u pomoćnom priboru; grešku stezanja obratka
u pomoćnom priboru; grešku habanja oslonih, graničnih i drugih elemenata pomoćnog
pribora; grešku merenje koja se čini pri kontroli karakteristika kvaliteta datim mernim
priborom.

3. GREŠKE OBRADE USLED NETAČNOSLI IZRADE ELEMENATA

OBRADNOG SISTEMA

Elementi obradnog sistema (mašina, alat, pomoćni pribor, merni pribor, NU) imaju
u sebi greške izrade - Δi.
Najčešće se javljaju kod mašine kao: radijalnih i aksijalnih odstupanja glavnog
vretena, ekscentričnosti ose konusa otvora glavnog vretena, neparalelnosti vođica i ose
glavnog vretena.
Greške izrade alata odnose se na greške izrade mera (tolerancija)
Greške izrade pomoćnih pribora – najveći uticaj se odnosi na greške oslonih
elemenata, elemenata za vođenje i pozicioniranje

Vrh alata izvodi kretanje po trajektoriji AB, koja zbog grešaka Δy i Δz vođica odstupa
od paralelnog položaja sa osom oX, oko koje se obrće obradak.

J-na linije trajektorije vrha noža je:

y  y x  r z  z x
o
L L
Tekuća tačka N(x,y) trajektorije AB, kao i sve druge njene tačke izvode kružno kretanje
u ravni normalnoj na osu Ox:
y 2  z 2  r2

Strana: 2 . Ukupno strana: 4 .

 
PITANJA ZA QM - novih 4 komada ps. dobitna kombinacija

jednograni obrtni hyperboloid (spoljašnja površina obratka:

y2 z2 y
z 2  y 2   2  x 2  2  ro x  ro2  0
l L
kada je z=0, dobijamo Izvodnicu obrađene površine u horizontalnoj ravni Oxy:
y2 z2 y
y 2   2  x 2  2  ro x  ro2  0
l L

Oblici obratka prema jednačinama

a) cilindar y  0, z  0

b) konus y  0, z  0

c) hiperbola y  0, z  0
d) hiperbola y  0, z  0

• Poluprečnik obrađene površine u bilo kom radijalnom preseku definisan je

jednačinom:
 y
2
z2
2
r  x  ro   2 x
L
  L

• Greška obrade odnosno priraštaj prečnika obratka u zavisnosti od

polaznih grešaka Δy i Δz je:

 y
2
2 z2
D  2  x  ro   2 x  Do
L
  L
• Za x = L priraštaj je maksimalan i jednak:

D  2 y 2  z 2  D0 y  Do2 / 4  Do

Strana: 3 . Ukupno strana: 4 .

 
PITANJA ZA QM - novih 4 komada ps. dobitna kombinacija

4. DVOSTRUKI PLANOVI PRIJEMA

Strukturna šema DPP je prikazana na slici

Ukupan broj defektnih delova u oba uzorka je: k = k1 + k2 gde je:

k1 – broj defektnih delova u prvom uzorku
k2 – broj defektnih delova u drugom uzorku
DPP definišu četiri njegova elementa: n1, n2, c1, c2
uvek je c2 veće od c1, kao i n2 od n1
Prednost u odnosu na jednostruki – realinija ocena kvaliteta serije, zbog dva uzorka
(najčešće).
 ednačina OK za DPP glasi:
L( p)   Pn1 X  k1 
 
 Pn1 X  k 1   Pn2 X  k2 
c1 c2 c2 k1
k1  0 k1  c1 1  k1 0 

Za Poasonov model distribucije frekvencija jednačina OK za DPP glasi:

c1
 n1 p  k 1
np c2  n1 p k1  n p c2 k1
n2 pk 2
n p

L(p) e 1    e 1  e 2 
k1 ! k1 ! k2 !
 

k1  0 k1  c1 1  k2 0 

Strana: 4 . Ukupno strana: 4 .