O N I; V E R Z l T E T U S A R A J E V U

Or. Mr. DiMITRIJE DiMITRIJEVI

kaustobiolita
UGLJEVI

Sarajevo, 1967. godine

 SADRAJ

Strana
I. UVOD 9
II. RAZNA SHVATANJA O POSTANKU UGLJEVA _ - , _ _ '10
III. G E N E Z A U G L J E V A _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12
1. Movarna vegetacija 1 kroz geoloke periode 12
2. Matina materija za obrazovanje ugljeva 15
a) Kemijski sastav biljne materije i kruni tok ugljenika u pri
rodi _ __ __ _ _ _ 15
b) Mikrobioloko razlaganje organskih jedinj\;nja koja ulaze u
sastav biljaka - 20
3. Nagomilavanje organskog materijala u prirodi i procesi vezan:
za njegovo razlaganje 26
a) Nagomilavanje organskog materijala 26
b) Tisetita i njihovo formiranje 29
c) Postanak tresetita vezan za nagomilavanje o,rganskog bilj
nog materijala 31
d) Proces razlaganja ostataka viih biljaka 33
e) Osobine treseta - 34
f) Proc'es razlaganja ostataka niih biljaka i ivotinjskih orga
nizama i formiranje sapropela - 36
g) Postanak liptobiolita 38
IV. PETROGRAFSKE OSOBINE UGLJEVA _ _ _ _ _ _ _ 38
1. Petrografska terminologija i litotipovi i macerali ugljeva 38
2. Poreklo petrografske strukture ugljeva i postanak litotipova i
macerala 42
3. Petrografska klasifikacija kamenih ugljeva 46
4. Petrografska klasifikacija lignita i mrkih ugljeva 49
, V. FAZA UGLJENIFIKACIJE ILI KARBONIZACIJE _ _ _ _ _ 54
1. Dijageneza 56
2. Metamorfizam ugljeva 56
3. Uzroci ugljenifikacije - - 56
VI. FIZIKA SVOJSTVA UGLJEVA _ _ _ _ _ _ _ _ 60
1. Specifina teina 60
2. Tvrdina 61
3. Boja i ogreb uglja 61

5
 Strana-
4. -Sjajnost _ __ __ __ 62
5. Drobijivost i kliva ;. 62
6. Prelom 63
VII. KEMIJSKE OSOBINE UGLJA 63
1. Elementarna Kemijska analiza 63
2. Tehnika analiza ugljeva 65
3. Kemijski sastav petrografskih litotipova i mikrokomponenata 73-
1. Uticaj petrografskih komponenata na hemijsk'j osobine ugljene
materije 82
4. Raspadanje ugljeva 85
5. Samozapal jivost ugljene materiji - 86
2. Zadaci i ciljevi petro.grafskog ispitivanja uglja u vezi sa izua-
vanj'em sklonosti ka samozapaljenju 88
VIII. OPLEMENJIVANJE, PRERADA I UPOTREBA UGLJEVA 89
1. Suvo klasiranje uglja - 90'
2. ienje uglja 92
3. Oplemenjivanje uglja 93'
a) Proces briketiranja - 93 -
b) Termiko tretiranje uglja u cilju proizvodnje koksa 93
c) Gasifikacija 97
4. Hidriranje i ekstrakcija uglja 102
IX. PODELA UGLJEVA 102
1. Genetska podela 102
a) Humusni ugljevi 103
b) Liptobioliti 106
c) Sapropelni ugljevi - 108
2. Pod'ela humusnih ugljeva prema stepenu ugljenifikacije 110
a) Ligniti 111
b) Mrki ugljevi 111
c) Kameni ugljevi 112
d) Antraciti _ _ _ _ _ _ _ _ _ 113
3. Podela ugljeva prema svojoj nameni 113
X- UGLJENI SLOJ~^T~~ _ _ "_ _ _' _ _~ _ 114
1. Obrazovanje ugljenih slojeva 115
2. Poi n a i povlata ugljtenog sloja -- 116
3. Debljina ugljenih slojeva 118
4. Mineralne materije u ugljenim slojevima 120
5. Prisustvo gasova u ugljenim sloj'evima 122
XI. UGLJENA SERIJA I USLOVI NJENOG OBRAZOVANJA 123
XII. KLASIFIKACIJA UGLJENIH BASENA _ _ _ _ _ _ _ 127"
XIII. LEITA UGLJEVA U JUGOSLAVIJI _ _ _ _ _ 129
XIII. PALEOZOJSKI UGLJENI BASENI _ _- _ - _ _ 130
1. Mlavsko-peki ugljeni basen 130
 Strana
XV. MEZOZOJSKI UGLJENI BASENI 130
1. Juirski ugljeni baseni 130
a) Ugljeni basen Dobre 130
b) Vrka uka _ _ _ 131
c) Ugljonosni basen Jterme 132
2. Ugljeni baseni kredne starosti 132
:
a) Rtanj _ _ _ _ _ _ _ _ _ 133
b) Ugljenokop Dobra Srea ' - - _ ^ _ 133
c) Podvis - }-----------_ _ _ _ 134
XVI. TERCIJERNI UGLJENI BASENI _ _ _ _ _ 135
1. Ugljeni baseni paleoc'enske starosti 135
a) Istarski ugljeni basen 135
2. Ugljeni baseni eocenske starosti 136
a) Drniki ugljeni basen 136
b) Majevica 136
3. Ugljeni baseni oligocenske starosti 136
a) Zasavski ugljeni basen 136
b) Ugljenosni basen hrvatskog Zagorja 137
c) Ugljeni basen Bogovint 138
d) Aleksinaki ugljeni basen 138
4. Ugljeni baseni miocenske starosti - 138
a) Ibarski ugljeni bastn 139
b) Senjsko-resavski ugljeni basen 139
c) Mlavsko-petrovaki ugljeni basen 140
d) Despotovaki ugljeni basbn 141.
e) Vrdniki ugljeni basen 141
f) Sokobanjski ugljeni basen 142
g) Zajearsko-lubniki ugljeni basen 142
h) Zapadno-mo.ravski uglj'eni basen 143
i) Sjeniki ugljeni basen 143
j) Srednjebosanski ugljeni basen 144
k) Kamengradski ugljeni basen 145
1) Cazinsko-traki uglj'eni basen 145
I j ) Basen mrkog uglja Miljevina 146
m) Ugljeviko-pribojski ugljeni basen 147
n) Ugljeni basen Banovia 147
nj) Tesliki ugljeni ba'sen 147
o) Zbpansko-novoeherski ugljeni basen 148
p) Kotor-varoki ugljeni basen 148
r) Banjaluki ugljeni basen 148
s) Mostarski ugljeni basen 149
t) Livanjski ugljeni basen 149
u) Duvanjski ugljeni basen 150
5. Uglj'eni baseni pliocenske starosti 150
a) Ugljeni basen Velenja 150
b) Ugljeni basen Koevlja 150

7
 S trasa
c) Konjinjski ugljeni basten . . 151
d) Krko polje _ _ _ -l 151
e) Ivanjec-Ladanjsko-Varadinski ugljeni basen 151
f) Ludberko-Koprivniki ugljeni basen 152
g) Bilogorsko-podravski ugljeni basfen 152
.h) Ugljeni basen Posavine 152
i) Ugljeni basen Kreka - 152
j) Stanarski ugljeni ba'sen 153
k) Kosovski tigljeni bastn 154
1) Metohijski ugljeni basen 154
Ij) Dreniki ugljeni basen . -^ 155,
m) Kolubarski ugljeni basen ' 155
n) Podunavski ugljeni bas'^n -^- 155
o) Skopski ugljeni basen - 156
p) Kievski ugljeni basen 156
Petrografske strukture ugljeva 157
Literatura 161

8
 L UVOD

Na zemljinoj povrini pored ostalih stena, u velikoj meri nalaze

.se sedimentne stene, koje mogu biti razliitog naina postanka.
Sedimentne stene organskog porekla nazivaju se zajednikim
imenom biolitima (bios-ivot i litos-kamen). Bioliti su postali od
akumuliranih ostataka ivotinja i biljaka i iz tog razloga dele se
na grupu zoogenih i grupu fitogenih stena.
Meu biolitima ugalj ima posebno mesto, dok je veina drugih
biolita izgraena od neorgariskih, najee skeletnih delova neka-
danjih biljnih i ivotinjskih organizama kao to su npr. koralogeni
krenjaci, dijatomejska zemlja, krenjak puarac i dr. U vezi sa
hemij skim sastavom oni ne mogu da gore. Pored njih u zemljinoj
kori postoje i organske stene, koje su u najveoj meri obrazovane
od ugljenika i njegovih jedinjenja. Zbog svog hemijskog sastava,
ove stene sagorevaju i nazivaju se fosilna goriva.
Na osnovu osobina, da li mogu da gore ili ne, H. Potonie po-
delio je biolite na koustobiolite (kausrgorljiv, ^bios-ivot i_ litos-ka -
men) tj. organske stene koje gore i akausto-biolite, stene koje ne
gore. Ovu podelu uveo je paleobotaniar Potonie jo pre vie od 40
godina, ime je hteo da odvoji gorljive biolite kaustobiolite od
nesagorljivih biolita ili akaustobiolita.
Kaustobioliti ili fosilna goriva na osnovu svojih karakteristi -
nih fiziko-hemijskih osobina, naina postanka i vrsti matinog ma-
terijala, podcijeni su na grupu bitumija i grupu ugljeva.
Grupa bitumija podeljena je prema svom agregatnom stanju
na gasovite, tene i vrste bitumije.
s^
tene bitumije nafta i njeni teni derivati, a u vrste bitumije ozo-
kerit, asvalti, asvaliti, keriti i dr.
Fosilni ugalj predstavlja i danas jednu od najkorisnijih siro -
vina. Zbog razliite upotrebe on danas po svojoj vrednosti prema -
uje sve ostale rude u eksploataciji.
Kao izvor korisne toplotne energije ugalj danas u svetu zauzi -
ma prvo mesto, poto se skoro 65% celokupne proizvodnje ener -
gije dobi ja sagorevanjem uglja.
Najpre je ugalj korien kao gorivo, a kada su posle dugotraj-
nih naunih istraivanja otkrivena hemij ska svojstva ugljene ma-
terije, on je naao mesta u industriji. Sa upotrebom uglja u indu -
striji u sledile su godine izuzetno brzog, revolucionarnog razvoja
nekih industrijskih grana a naroito crne metalurgije i hemijske
industrije. U vezi sa tim moe se konstatovati, da je ugalj poetkom.
XIX veka postao, a i danas ostao, znaajan inilac opteg ekonom -
skog i kulturnog razvitka. Ovo je dovelo do toga da najjae indu-
strijske zemlje u svetu postanu one koje pored ostalih ruda u
prvom redu imaju znatne rezerve uglja.
U vezi sa njegovim znaajem ugalj se 'naroito poslednjih ne-
koliko decenija ispituje i prouava sa razliitih aspekata. Tako se
prouava njegov sastav, hemijsko-fizika svojstva, zatim uslovi pod
kojima je tokom vremena postao, okolnosti pojavljivanja u zemlji-
niin slojevima i prouava se mogunost i nain same eksploatacije,
kao i mogunost njegovog oplemenjivanja i prerade u cilju dobija-
nja produkata vee kalorine vrednosti.
Bitumije se razlikuju od ugljeva po mnogim osobinama kao i
po koliini i odnosima elemenata, C, H, O, N i S, koji ulaze u sastav
obe grupe, a naroito u odnosima ugljenika i vodonika.
Pored toga u okviru ove dve grupe kaustobiolita, pa ak izmeu
kaustobiolita jedne iste grupe postoje bitne razlike u njihovim
fiziko-hemijskim osobinama, zatim vrsti matinog materijala, a
takoe i po nainu geohemijskih izmena koja su se vrila u prirod
nim uslovima na putu njihovih stvaranja. Grupa bitumija razlikuje
se od grupe ugljeva i po nainu pojavljivanja u zemljinoj kori, kao
i po nainu formiranja njihovih leita, pa se primenjuju i razliite
metode njihovog istraivanja. Iz tog razloga geologija kaustobiolita
deli se na posebne discipline: a) geologiju ugljeva i b) geologiju
nafte. ,

II. RAZNA SHVATANJA O POSTANKU UGLJEVA

Od svih kaustobiolita ugalj ima najvei ekonomski znaaj te
je jo od davnina postojao interes za njega.
Prema nekim istorijskim podacima Knezi su upotrebljavali
ugalj na 1.000 godina pre nae ere kao gorivo u domainstvima i
za topljenje bakra.
S t ariT~GFi^nali~sTi za prirodm ligaljT O ovome lianT "svedbeT
istorijski zapisi grkih filozofa. Aristotel (384322 g. pre n. e.) u
svojim radovima pominje zemljani ugalj. Uenik Aristotelov, Te-
ofrat (327287 pre n. e.) osniva botanike govori o uglju koji se u
Jeladi upotrebljavao u kovandcama i topionicama rude. Anaksimen
(585525 pre n. e.) uio je da je prvobitni elemenat vazduh i da nje-
govim razreivanjem i zgunjavanjem nastaju .materije, pa tako je
postala zemlja, kamen, ugalj i dr.
Stari Rimljani takoe su koristili ugalj u praktine svrhe. Pri -
likom iskopavanja starih rimskih vojnih logora nailazilo se na os -
tatke pepela od uglja. Oni su koristili ugalj i za kovake poslove,
paljenje krea i zagrevanje prostorija.

10
 Nedostaju istorijski podaci 6 uglju i njegovoj upotrebi do XI
veka nae ere. Po nekim istoriarima u Evropi ugalj su prvi poeli
da vade Sloveni.
j /
Prvi tani podaci o fcorienju uglja potiu iz IX veka, a na-
roito iz XII i XIV veka, kada je u Engleskoj poeo da se vadi iz
plitkog okeana u okolini efilda i Nju-Kastela, a takoe da se skup -
lja i na obali mora gdje je bio izbacivan talasima."
Prvi zabeleeni pouzdani podaci o otkrivanju uglja u Evropi
su iz XI i XIII veka na nemako-holandskoj granici u ugljenom
basenu Ahena.
1672. godine u Severnoj Americi postoje podaci o prvoj eksplo-
ataciji uglja. U Kanadi 1673. godine. SAD, u Pensilvaniji je eksplo-
atacija zapoela 1762. godine.
Pronalaskom mikroskopa (krajem XVI veka) doprinelo je da
se pri prouavanju uglja stvori jasnija slika o stvarnoj strukturi
i poreklu uglja, a pronalazak parne maine (1769: god.) doprineo
je intenzivnom poveavanju proizvodnje uglja. Do pronalaska par -
ne maine, ugalj je korien uglavnom za kovaki zanat, a sasvim
retko kao organsko gorivo, a u topionicama samo izuzetno, jer je
redovno korieno drvo i vetaki ugalj-umur.
Pored energije koja se dobi ja od ugljeva za pogon parnih ma-
ina, na porast proizvodnje kamenog uglja poev od kraja prolog
veka, utie i pronalazak suve destilacije kojom se od uglja dobij a
koks, gas-plin, razna ulja, amonijak i drugi hemijski proizvodi.
Koks naglo potiskuje umur u topionicama i svojim boljim svoj -
stvima unapreuje crnu metalurgiju.
Mikroskopska ispitivanja omoguuju da se problem strukture
i postanka uglja sagleda sasvim realno i u novom svetlu. Godine
1830. Lidlev i Hutton vre prva mikroskopska ispitivanja uglja. Oni
dokazuju fitogenu prirodu nekih engleskih kamenih ugljeva. Ka -
snije 1833. godine ispitivanja vri sam Hutton i rezultate objavlju je
u delu Observatoorions di cools.
Posle ovih vrlo dobrih rezultata postignutim mikroskopskim
ispitivanjima javlja se vei broj autora. Iz ovog vremena od velike
su vanosti radovi paleobotaniara Gopperta (1836. i 1846. godine),
koji daje naunoprihvatljivar
tate mikroskopskog ispitivanja uglja. U toku 1846. godine on dolazi
do zakljuka da su ugljevi poreklom od biljaka, koje su bile po-
topljene na mestima svoga postojanja.
Broj istraivaa se na ovom polju poveao i rezultati su sve
potpuniji. Istie se veliki broj francuskih, engleskih i nemakih
istraivaa (Renault, Bertrand, Grand-Eury, Diparq, M. Sops, H.
Potonie, W. Gothan, Zalesskv). U Americi znaajne rezultate na
mikroskopskim prouavanjima uglja daje R. Rhilssen (18671838.
god.) U novije vreme naroito se istiu svojim radovima R. Po -
tonie, E. Shach, M. Makovvska, M. Teichmiiller u Zapadnoj Evropi
a u SSSR-u J. emunjikov, Jablanov, Ivanov i dr.

11
 Krug istraivaa se i dalje proiruje tako da danas, na osnovu
mnogobrojnih naunih radova koji tretiraju problematiku postaa-
ka uglja i'petrologiju ugljeva, moemo detaljno sagledati naine
formiranja razliitih vrsta ugljeva kao i procese koji se deavaju
pri razlaganju biljne materije.
Savremena shvatanja, daju sledee stavove:
da ugalj svojini izuzetno gorljivim svojstvima ve je odavno
bio od koristi ljudima, i da posle otkrivanja njegovih prirodnih
svojstava, naroito od poetka XIX veka, postao znaajan inilac
ostvarenog ekonomskog i kulturnog razvitka ljudskog drutva za
poslednjih 150 godina;
da je ugalj kao najznaajnije prirodno blago koje se crpi
iz zemlje bio predmet svestrane naune obrade tako da danas mo
emo, na osnovu optih naunih studija-, sagledati jasno najvei
deo problema vezanih za strukturu, sastav i nain postanka uglja
i ugljenpsnih leita;
-. da je ugalj kao biogena stena postala od izumrlih biljaka
u raznim geolokim periodima i
novim naunim metodama ispitivanja uglja mogue je una-
prediti proizvodne procese i poveati mogunost dobijanja produ
kata vee karoline vrednosti.

III. GENEZA UGLJEVA

Fosilni biljni materijal, nalazi se u sedimentnim stenama ou -
van u razliitim oblicima. U izvesnim sluajevima ovaj materijal
je ouvan u vidu subfosila, ali najee u obliku pravih fosila, oti -
saka i si. U zavisnosti od procesa pod ijim je dejstvom bila izlo -
ena biljka od svog izumiranja i uklapanja u mulj do fosilnih bilj -
nih ostataka u sedimentnoj steni, zavisi da li e od nje postati sub-
fosil, fosil ili otisak. itav ovaj proces pretvaranja je proces fosi-
lizacije, a on se odvija pod uticajem veeg broja faktora koji mno -
gostruko i razliito deluju u svakom posebnom sluaju.
Sva akumulirana biljna materija podlee procesima razlaganja,
koji se deavaju na razliite naine, u zavisnosti od postojeih us-
lova sredine.
Procesi razlaganja biljne materije mogu biti zavreni potpunim
raspadanjem organske materije, odnosno njenim razlaganjem na
gasove i mineralne soli. Meutim, u specifinim uslovima rezultat
razlaganja moe biti nova materija, koja postaje osnovno gradivo
za formiranje kaustobiolita, u prvom redu ugljeva.

1. Movarna vegetacija kroz geoloke periode

Movarne biljke daju materijal za obrazovanje ugljeva i to u
onim periodima kada su postojali optimalni uslovi za razvoj ve-
getacije.

12
 U toku geoloke istorije mogu se izdvojiti tri vea perioda koja
su dala movarni organski materijal za obrazovanje ugljeva:
a) Antrakolitski (karbon-f perm)
b) Retolijaski period (gornji trijas + gornja jura)
c) Tercijarni period
Maksimalni uslovi za razvoj movarne vegetacije postojali su
Itarbon-perm, zatim u donjoj juri neto slabijeg intenziteta i terci-
jer koji je dao vee koliine mrkih ugljeva i lignita.
Pre devona nije bilo kopnene vegetacije, a u okviru devonske
movarne flore javljaju se prve psilophite koje su iz vode izale na
kopno. U donjem devonu dimenzije biljaka bile su oko 0,10., a u
gornjem 3-4 metara a ivele su delimino sa donjim delovima
Stabla potopljene u vodi. Leita uglja iz ove periode su dosta si-
romana ugljem i nema ih mnogo. Gornje devonski ugalj nalazi se>
na Medveim Ostrvima. Kod nas postoji Zvonaka serija kod
Zvonake Banje, koja je devonske starosti, a u okviru koje je na -
en jedan ugljeni sloj 0,300,40 m. debljine.
U vreme karbona postojale su tri biostratigrafske zone:
Tropsko-vestfalska zona koja se protezala od Nemake pa na
istok, zatim jugo-istok obroncima Karpata, Balkanida, Juni deo
SSSR-a Malajski Arhipelag, Sv. Australija, Novi Zeland i june delo-
ve Severne Amerike. Tu je bila razvijena tzv. pekopteridna flora,
Severno od ove zone nalazila se Severna-provincija umerene
vegetacije, koja je zahvatala Azijski deo SSSR-a, Sibir, Koreju, Ja -
pan i Severne delove Kine. U severnoj Kini nalazila se Angara flora,
a prema jugu se meala sa pekopteridriom florom.
Na jugu Tropske zone postojala je Juna tropska zona
Gondvana, koja je obuhvatala Afriku i Severnu Ameriku. Tu je bila
tkz. glosopteridska flora.
Flora tropskog tipa dala je velike koliine materijala za for-
miranje uglja, a to je uslovljeno vrlo estim pomeranjem tla usled
dejstva hercinske orogeneze. To su bila iroka prostranstva sa buj-
nom vegetacijom. U dubljim delovima movara razvijali su se ob -
lici Calamites sa visinom i do 30 metara, Sphaenofjlites-trske, izra^
ito laUkoviti'ooTiT.TU pliem obalnom regionu nalazile su se mo-
varne ume sa tropskim tipovima: Lepidodendron, Sigilaria i pa-
pratnjae. To je bila neto suvlja vegetacija. To su drvenaste biljke
velikih dimenzija, kao npr. Lepidodredron i do 60 metara visine.
Karbonska flora je dala najvea nalazita kamenog uglja u
svetu. Postoje veliki baseni u Francuskoj, Engleskoj, zatim Sar,
Rur, Plzenjski basen u ehoslovakoj, lonsk u Poljskoj, u SSSR-u
Don jeki, Kuznjecki u Sev. Americi i dr. To su baseni gornjo kar-
bonske starosti. U donjem karbonu: picberg, u kotskoj, Pensil-
vaniji i dr.
U gornjem permu je takoe bila razvijena vegetacija, ali u mno-
go manjoj meri nego u gornjem karbonu.
 U trijasu je bila suva i topla klima, tako u gore pomenutim
predeliima nema uglja, ve pustinjski reim. Naa zemlja pripadala
je tropskoj zoni, ali fiziko-geografski i geoloki uslovi uinili su
da se ne stvaraju vea nalazita uglja.
U lijasu je postojala izrazito movarna vegetacija sa nizom
novih biljnih vrsti: Cikadofite-movarni primitivni etinari, Egvizi-
tates-ritska vegetacija i dr.
U naoj zemlji za vreme lijasa postojala je izrazito vlana klima
sa obe strane Rodopske mase, tako da danas postoji nekoliko lei?-
ta kamenog uglja lijaske starosti u Istonoj Srbiji.
U gornjoj kredi su postojale velike movare, koje su dale or-
ganski materijal za obrazovanje ugljenih slojeva. Razvijali su se
izraziti etinari, Sequoia, Murica i dr. Gornja kredna leita nalaze
se u Meksiku, Kanadi, SAD (provincija Stenovitih planina), ile,
Japan, Juna Nigerija, Novi Zeland i dr. U naoj zemlji kamenog
uglja gornje kredne starosti ima u Istonoj Srbiji.
Tercijer je doba u zemljinoj istoriji posle karbona najpovolj -
nije za nagomilavanje biljnog materijala. Evropska oblast za vreme
karbona bila je u tropskoj i suptropskoj zoni. Ova ekvatorijalna
zona u Evropi u paleogenu prolazila je kroz Severnu Evropu (Sev.
Nemaka, Poljska i dr.). Docnije ona se pomera ka jugu, a sa njom
se pomeraju i biostratigrafske provincije. U Eocenu ekvator je iao
kroz Evropu, slinim putem kao i u karbonu, jedino u Americi u
eocenu on prolazi kroz Venecuelu i prua se severnije od Indije i
Australije.
U toku tercijera postoje pomeranja bioflornih zona. U pale-
ocenu postojala je tropska vegetacija sa tkz. oltavskom florom
(eocen i nii horizonti oligocena). U eocenu razvijaju se bogate
praume sa zimzelenim oblicima; Laurus, Ficus, palme, etinari i
izvestan broj papratnjaa. Ova tropska vegetacija pomera se ka
jugu, a razvija se suptropska flora. U gornjem oligocenu i donjem
srednjem i gornjem miocenu ona je zamenjena umerenom tropskom
vegetacijom, a kasnije se javlja savremena vegetacija.
U naoj zemlji u tercijeru movarna vegetacija znaajna je za
formiranje veih naslaga uglja. Vegetacija suptropskog karaktera
dala JcjTiaterijal^za formiranje najveeg broja ugljenih leita, a
naroito u miocenu i pliocenu. Od gornjeg~oli^ena~do~d"DTrj'eg pli-.
ocena dinarski prostor bio je kopno sa velikim brojem limnikih
basena tj. izolovanih jezera, a na drugoj strani egzistiralo je Pa -
nonsko jezero sa priobalskim movarama. Najdublji nivo vode dao
je ritsku vegetaciju, tkz. ritska zona u kojoj se razvija trska. Sle-
dea zona je tanjim slojem vode od 0,801,20 m. u kojoj se javlja
.umska movara sa oblicima: Nussa, Taxodium visine od 3040
metara. Sledea zona je zona sa plitkom vodom i suvim tlom. Tu
se razvija bunolika vegetacija kao npr. Mirta, vrbe i dr. Postoji
razlika u ovoj zoni izmeu niih delova koji su plavni, gde egzistira
mirta i viih delova koji su nastanjeni sa toplim hrastovima boga -
tim zimzelenim liem. I ova zona je dala dosta organskog materi-

14
jala za obrazovanje uglja. Zadnja zona je najsuvlja zona sa Seqvo-
jama. Nivo je malo ispod tla. To je vegetacija sa velikim, drvena -
stim materijalom.
Na osnovu do sada iznetog moe se konstatovati <la je razvoj
biljnog materijala bio u tesnoj vezi sa mnogim faktorima, i da je
u zavisnosti sa tim dolo do njegove akumulacije na mnogim me-
stima zemljine povrine, a kasnije procesi su doveli do,formiranja
raznih vrsta ugljeva.

2. Matina materija za obrazovanje ugljeva

I pored toga to su razliiti po svojim fizikim, hemijskim,
tehnolokim i petrografskim osobinama, ugljevi imaju zajedniko
poreklo, jer svi postaju od organskih ostataka niih i viih biljaka.
Nie biljke (Talophvta u koje spadaju alge, gljive i liaji obra -
zovane su od jedne ili vie elijica. Alge zajedno sa ostalim mikro-
organizmima (morski raii, larve insekata i dr.) grade f i to i zo-
oplakton, koji u velikoj masi naseljava povrinske delove nekih
vodenih basena. U okviru planktona skoro uvek se nalaze neki ele -
menti viih biljaka (spore, polen, kutikule i dr.), koji su ovde doneli
vodenim tokovima i vetrom.
Plankton u najveoj meri uestvuje kao matian materijal za
obrazovanje sapropelskih ugljeva ili sapropelita.
Vie biljke (Cormophvta) imaju telo ralanjeno za razne or-
gane: koren, stablo i lie koji su speci jalizovan za razne ivotne
funkcije. U ovu grupu spadaju: mahovine, papratnjae i cvetnjae.
Ostaci viih biljaka daju matian materijal za obrazovanje humus ;
nih ugljeva i liplobiolita.

a. Hemijski sastav biljne materije i

kruni tok ugljenika u prirodi
Pre nego to se pristupi objanjenju sastava i osobina ugljeva,
neophodno je upoznati se sa prvobitnom materijom od koga je
ugalj nastao, odnosno sa hemijskim sastavom biljne materije. Na
taj nain mogue je razumeti procese razlaganja^ koji rnenjajTT
prvobitnu osnovnu materiju i pretvaraju je u ugalj, kao i razlike
u sastavu i osobinama razliitih vrsta ugljeva.
Biljna materija sastavljena je od veeg broja hemijskih eleme-
nata. Sa gledita zastupljenosti pojedinih elemenata moe se kon-
statovati, da najveim delom u sastav biljaka ulazi samo nekoliko
elemenata i to: ugljenik (C), vodonik (H), kiseonik (O) i azot (N),
a u mnogo manjoj koliini zastupljeni su fosfor (P), kalcijum (a),
sumpor (S), gvoe (Fe) i magnezij-um (Mg).
Od posebnog je interesa grupisanje hemijskih elemenata u spe-
cifina hemljska jedinjenja, koja se sastoje po pravilu od ugljenika,
vodonika, kiseonika i rede azota (belanevine).

15
 Najvanije organske 'materije koje ulaze u sastav biljaka su:
celuloza, lignin, hemiceluloza, pektin, belanevine, masti, voskovi
i smole./Iz priloene tabele moe se videti procentualni sadraj glav-
mih hemijskih elemenata u ovim jedinjenjima.

KEMIJSKI SASTAV ORGANSKIH MATERIJA

Tabela I.

Organske
materije Kemijski elementi N
C "~ H O
Lignin. 63,1 5,9 31,0
Celuloza
Belanevine 44,4 6,2 49,4 15
Masti 5055 6,5 7,' 2023,7 19
Vosak 7679 1113 1012
Smole 8082 1314 46
7585 912 514

Ove organske materije (celuloza, hemiceluloza, lignin, belane-

vina, masti i dr.) imaju, zavisno od procentualne zastupljenosti od -
luujui uticaj na tok samog biohemijskog procesa razlaganje bilj ne
materije. Na priloenoj tabeli vidi se raspored ovih jedinjenja kod
razliitih vrsta biljaka (procenti se odnose na suvu materiju).

UEE ORGANSKIH JEDINJENJA KOD

RAZLIITIH VRSTA BILJAKA
Tabela II.
Organske B i l j k e
materije mrca Bor Bukva Breza Konoplja Mahov.

-------Celuloza
Hemiceluloza 55 84 54 25 53 46 45 30 40 ^7 35 20
Pektin Lignin 14,00 13,25 22,88 27,91 23,34 46,10
Belanevine 1,22 1,11 1,75 1,61
Masti, smole 26,29 26,35 21,46 19,56 23,34 9,20
i voskovi 0,69 0,80 1,05 0,74 -

2,30 3,45 1,78 1,80 2,85 9,5

Ovi podaci mogu biti od koristi u prvom redu sa gledita po -

stanka veeg dela naih ugljeva (lignita i mrkih), koji su nastali
od biljaka veoma bliskih savremenim koje se navode u ovoj tabeli.
16
 Meu ugljenim hidra tirna koji ulaze u sastav viih biljaka naj-
vei znaaj imaju celuloze, hemiceluloza tj. ugljeni hidrati koji pri -
padaju grupi polisaharida.
Celuloza je glavna gradivna materija elijskih zidova kod
biljaka i to naroito drvenastih biljaka, a to se vidi iz gore nazna-
*ene v * tabele." Celuloza je ugljeni hidrat Q Hio O 5 i ona sadri
C =44,4%, H =6,2% i O =49,0%. Hidrolizom sa razblaenim kise-
linama daje disaharid poznat pod imenom celobioza. Potpunom
hidrolizom dobija se uglavnom mohosaharid glukoze.
U biljkama celuloza se nalazi u kristalnom stanju. Kristali ce-
luloze su tapiastog oblika, debljine svega nekoliko mikrona a kri-
staliu rombino. Karakteristino je da su due ose kristala celu -
loze paralelne sa osama biljnog vlakna. Ovi mali kristaliti ili
micele izgrauju primitivna vlakna ili tkz. fibrile. Duina ovih
vlakana je razliita kod razliitih biljnih vrsta. Tako npr. kod pa -
muka su jako duga, dok su kod drvenastih biljnih delova kratka.
Znaaj celuloze za formiranje ugljeva nije za sada dovoljno
objanjen. Ranije je preovladavalo miljenje da ona ima prvorazl
redni znaaj za formiranje ugljeva. Kasnije je dokazano da se ona,
koja je na ivim biljkama vrlo otporna na uticaj mikroorganizama,
u uslovima anaerobne sredine brzo raspada, pa nema znaajnog
udela u obrazovanju uglja. Meutim, u novije vreme o znaaju ce-
luloze se opet govori, poto je utvreno da se u specifinim uslovi -
ma, na veoj dubini, u anaerobnoj sredini, prekida proces razlaga -
nja celuloze, te delom uestvuje u formiranju ugljene materije.
Hemiceluloza se takoe nalazi u znatnim koliinama u
biljkama (npr, bukva sadri oko 26% hemiceluloze). Po svom he-
mijskom sastavu ona spada u grupu ugljenih hidrata. Ona je slina
celulozi, ali se od nje razlikuje osobinom da se lako rastvara u
alkalijama i kiselinama. U stvari imenom hemiceluloza oznaava
se jedna grupa polisaharida, koja se za razliku od drugih polisaha -
rida kao npr. kroba, javlja kao pratilac celuloze i zajedno sa njom
uestvuje u izgradnji elijske opne,
L i g n i n je veoma znaajna komponenta drvenastih delova
biljaka. Kemijske osobine lignina nisu jo' dovoljno poznate. Lig-
riini su supstance sa hemijskim osobinama slini fenolima. Mada
sam lignin ne spada u ugljene hidrate, on je sa njima vrsto pove-. zan
i to u prvom redu sa celulozom. On proima celulozu elijskih zidova i
to naroita drvenastih delova, dajui im vrstinu. Na to najbolje
ukazuje injenica to celulozne membrane mladih elija ne sadre
lignina, dok odrvenele elije sadre i preko 25% ove materije, kao npr.
Pinus sivestris i dr. Smatra se da sejikiga-JUgnina^ pri odrvenjavanju
nioe^pareditir &a iHo^ln^eSenfa pri pravljenju J betona,
Lignin sadri C = 63,l%, H = 5,9% i O = 31,0%. Meutim, ovo su
samo opte vrednosti, poto je novijim istraivanjima utvreno da
se razliite biljne vrste karakteriu sa ligninom razliitog sastavi.

2 Le/jsla kaustobiolita
Zbog toga se -i formula za laghin C50 H.48 On koja; se riajSe'e navodi,
' ne moe smatrati tacnom za sve sluaijevte. -Slino ; je' : i sa struktii-
rom lignina'. Za sastav lignita je naroito karakteristina metoksima
grupa ( OCH3), ije .:se. prisustvo , kori sti,:>za. utvrivanje sadraja
lignina, ", ^ ; \V "7, ', '". " ,: V ..... ; > . , r ^. : ',-,', r .-. ;,-. l ]
. Lignin zbog svoje izuzetne otpornosti- prema- dej<stvu aerobnih
i anaerobnih organizama znaajan je inilac pri biohemijskom raz -
laganju .biljne materije i stvaranju ugljeva. '.:.:..;.:;.> /s :'' .-.>'-.
>
B e l a.n c e v i n e su sloena organska jedinjenja, koja se po
hemijskom sastavu razlikuju po sadraju azbta i sumpora od ce-
luloze i iigriina a l od masti i veeg .dela voskovai Neke belanevihe
sadre i Fosfora. Hemij-ski sastav belanevina je sle'deci: H= 15,2'
19,2%, -O -.20,0 23,7^,^^0,3^2,4%; i :fpsfora;u, ;tragovima..;:; .'
Belanevine se prvenstveno nalaze u ivim ;eli jama :gde: izgra-
uju .njenu protuplazmii.. Jednu od najinteresantnijijih belanevina
imamo ,u hlorofilu, koji je nosilac znaajnih funkcija biljaka (fo-
tosinteza). Meutim, zastupljenost; belanevina u viim biljkama je
neznatna u poreenju sa zastupljehou celuloze: i lignina. Tako
npr. kod bora .(Pinus silvestrus) ima samo O ,'80 /r , a kod bukve (Fa,-
gus silvatika) samd' 1,05% belanevina. Kod., niih biljaka, naroito
nekih algi i bakterija, sadraj belanevina Je veliki. Kod .algi moe
da iznosi i 30% ukupne organske materije, a .izuzetno kod .-nekih
"bakterija i 80%. Ovo je znaajno jer ukazuje da matina materija
moe svojim neujednaenim sastavom da utie na^ tok biohemijsklh
procesa.
Posle izumiranja biljke/u aerobnim uslovima, \belancevine se
i ii^lavnom'pmpj:Knorazlau i
^
. Amlnokiseline~Tr^3woT[nTm usTBvima
'prelaze u materijline huminskim materijama... ' i '.
Masti, voskovi, kulin, suberin, smole i. dr, spadaju u grupu or-
ganskih jedinjenja. lipokja. Lipoidi predstavljaju prilino hetero -
genu grupu organskihTjedinjenja, koja su po svom hemijskom sa -
stavu i molekularnoj grai vie karakteristina za grupu bitumija,
nego za ugljeve. Karakteristika za ove grupe je da su to jedinjenja
estarskog karaktera sa komponentom alkohola glicerina ili alkohola
koji spada u red visokorriolekulskih alkohola, a kiseline su. obino
iz reda masnih kiselina zasienog i nezasienog tipa. Ovi estri daju
se razlagati a pri razlaganju daju kao karakteristine komponente
vie masne kiseline i razne alkohole.
- . . M a s t i su sloeni estri glicerina i masnih kiselina'. Elementar
ni sastav im je: G-76 79%, H=ll 13%, O = 10 12%. : Odnos:
C:H u njima iznosi 6,5 7,5. -. ' :
.U procesu hidrolize masti se razlazu na masne kiseline l gli-
cerin. Glicerin se razlae u vodi i slui za ishranu mikroorganizama.
Nasuprot gli.erinu; masne kiseline su prilino -postojane materije
te u anaetobhim uslovima dolazi do njihove akumulacije: U aerote-

'i 8
nim uloviina, misne kiseline se ,brzo razlazu d pretvara ju , u gaso-
vite produkte, - . , - . , , . - ...": . v: - . . : : ' ..-.
;;.
Vbsko;vi predstavljaju smee slobodnih, visoko molekular -
nih kiseliha i njihovih estara sa visokomolekularnim alkoholom.
Elementarni sastav je: C-80 86%, H=13 14% i O = 4 6%. Vie
biljke vrlo esto sadre voskove, gde Ui obliku tankih prevlaka por
krivaju nene biljne organe, radi zatite od spol jnih uticaj a.
Voskovi-su veoma otporni i teko podleu procesima razlaga-
nja. I i aerobnimi anaerobnim uslovima oni su postojane materije,
te ih esto nalazimo u mrkim ugljevima u skoro rieizmenjenom
obliku.
Kutin ulazi u sastav spoljanjeg dela epiderme na listu i
obrazuju kutikulu,, koja ima zatitnu HiTogu na listu. Po hemijskom
sastavu blizak je vosku. Elementarni sastav mu je: C = 62%',
H =-9,5%, i 0-30%. . : , :'-..-:
Spo r opole ni n je .specijalna supstanca bliska kutinu. Mo -
e da sadri i do 65% ugljenika. Izgrauje opne spora i polena, a
koja se sastoji iz vie slojeva. '
- . -- . . ; . " ;-

S u b e r i n je supstanca slina, kutinu.. Ulazi u sastav, kore bi -

ljaka i omoguava joj da 'bude vra od ostalih biljnih delova.
Suberin, kutin, a naroito sporopolenin su veoma otporne or
ganske supstance, koje omoguavaju ouvanje spora, polenovog
praha, kuti kule' i delova kora u neizmenjenom obliku, pa se one
sasvim dobro ouvane nalaze u sedimentima starim i preko 300 mi-
liona godina. U uglju je njihovo prisustvo od izuzetnog znaaja,
poto esto predstavljaju jedino riepromenjene delove prvobitne
biljne materije. ; :

S m o l e p r e d s t a v l j a j u s l o e n a o r ga n s k a j e d i n j e n j a k o j a s e
nalaze samo u viim biljkama i to naroito u etinarima. Po hemij -
skom sastavu smole su jedinjenja koja sadre smolne estre i smolne
kiseline. Gubitkom karboksilnih grupa smole se pretvaraju u
ugljo-'vodonike, a -gubitkom eterinih ulja one prelaze iz tenog u
vrsto stanje -(ilibar).
-Z -a r-azl i -k-u o d b elan e vin a^i^mai ; tt ~5 m o"l "e^~se^|[yl j aj u ~k od" vi sTh
biljaka dok ih kod niih nema. Danas smolu lue uglavnom samo
etinari. U terci jeiTi najvie smole, koja je danas ouvana u vidu
ilJba'ra davala je jedna vrsta bora - Pinus succinif'er. U naim
mrkim ugljevima i lignitima javljaju se tragovi smole. ilibar ima
sledei elementarni sastav: C = 7S%. 11 = 9% ; 0 = 5% i S = Q;5fl/o.
Smola se ouva u fosilnom stanju zahvaljujui svojoj -izuzetno;]
otpornosti prema procesima razlaganja. Stoga je ona kap l kutinit,
sporopolenin i suberin znaajna za ugljeve kao dosta redak nepro-
]Tienjen d.ep prvobitne biljne materije. ; . : ;
Poreci dosad pomenutih u biljkama se nalaze jo; i druge sup-
stance, koje u pojedinim;retkim sluajevima mogu .biti intere-santr
ne sa gledita postanka uglja.

19
 Sa aspekta postanka ugljeva interesantno pitanje je poreklo
ugljehika kod biljaka. Prema nainu ishrane biljke su podcijene
na ^u|otrofne i heterotrofne. Prve uzimaju hranu u obliku neorgan-
skin jMinjenja iz zemlje, a ugljenik iz vazduha. Heterotrofne biljke
uzimaju za ishranu organsku materiju od drugih organizama na
sapfofitski .nain.
Biljke uzimaju ugljenik iz ugljendioksida i vazduha, a pod uti-
cajem svetlosti, toplote i vlage i povezuju ga sa vodom stvaraju
krob u zelenim delovima biljke, a naroito u liu. Za vreme ovog
procesa dolazi do oslobaanja kiseonika, koji se ponovo vraa u
atmosferu, po reakciji:
6 C02 + 5H20 = C6Hio05+6 O2
Potrebnu toplotnu energiju za ovu sintezu biljka uzima od
sunca^
Dobijeni krob dalje se pretvara uz pomo fermenata u glikozu
(CH^Oe) koja se zatim prenosi iz elije u eliju u vezi sa ishranom,
Blagodarei ovoj sintezi, zelene biljke rastu.
Posle izumiranja biljka podlee procesu raspadanja tj. oksida-
ciji i ugljenik se u obliku CO 2 ponovo vraa u atmosferu te se time
zavrava njegov kruni tok u prirodi:
C6HI206 + O2 = 6 CO2 + 6 H2O
Poto je taj proces egzoterman u atmosferu se vraa toplotna
energija koja je u biljci bila deponovana.

b. Mikrobioloko razlaganje organskih

jedinjenja koja ulaze u sastav biljaka
U prirodi stalno postoji izumiranje velike koliine biljne ma -
terije. esto izumire ela biljka tj. potpuni biljni organizam. Jo
ee izumiru pojedini biljni delovi i to veinom lie, koje se pe -
riodino menja kod listopadnih biljaka i povremeno kod etinara i
zimzelenih biljnih organizama. Tako izumrla biljna materija nago-
milavar-se^tokem vremenanasvom prvobitnommestu, ili dalje od
njega na mestu gde je biljne ostatke preneo rad vode ili vetra. Sva
ovako nagomilana biljna materija podlee procesima razlaganja,
koji se odvijaju na. razliite naine u zavisnosti od uslova sredine.
Procesi razlaganja biljne materije mogu dovesti do potpunog
njenog raspadanja, odnosno razlaganja u gasove i malu koliinu
mineralnih soli. Meutim, u specifinim uslovima kao rezultat raz-
laganja dobija se nova materija, koja postaje osnovi materijal za
postanak kaustobiolita u prevom redu ugljeva.
Izmena organske materije i njeno pretvaranje u treset, lignit,
mrki ugalj, kameni ugalj, poluantracit i antracit a u izuzetnim slu -
ajevima i grafit, odvija se u specifinoj fiziko-geografskoj sredini

20
pod dejstvom biolokih, fiziko-hemijskih i geolokih faktora. Kroz
geoloku istoriju u raznim geolokim periodima dolazilo je eto ka-
rakteristinih promena fiziko-geografske sredine a u vezi sa tim/
menjala se i flora koja je davala materijal za stvaranje ugljeva.
Pored toga menjali su se i uslovi akumulacije biljnog materijala i
intenzitet faktora koji su dejstvovali na izmenu matinog materi -
jala.
Po vremenu delovanja tih faktora kao i prema karakteru i vrsti
produkata koji se tom prilikom dobijaju, proces stvaranja ugljeva
moe se podeliti na:
a,) pripremnu fazu ili fazu humifikacije i b)
fazu karbonizacije ili ugljenifikacije
Prva faza obuhvata procese u kojima se vri akumulacija bilj -
nog materijala i dalja njegova izmena i pretvaranje u treseL. Tok
ove faze odreen je specifinostima fiziko-geografske sredine u kor
joj se vri cteponovanje i izmena biljnog materijala pod dejstvom.
mikrobiolokih faktora.
Faza karobnizacije ili ugljenifikacije obuhvata procese pri ko-
jima se treset, odnosno-sapropel putem dijageneze i metamorfizma
pretvara u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i atracit.
Prema shvatanjima veine autora, faza karobnizacije odvija se
pod dejst.vom geolokih faktora i to temperature i pritiska. U pri -
rodi sreu se razliite vrste ugljeva, koje se razlikuju meu sobom
po fizikim, hemijskim, tehnolokim i petrografskim osobinama.
Sve te osobine ugljevi su dobili u jednoj od pomenutih faza stva -
ranja. Ugljevi koji se nalaze na niem stepenu karbonizacije kao
npr. ligniti, imaju osobine koje vie stoje u vezi sa karakterom ma -
tine materije, sa uslovima njene akumulacije, stepenom njene iz-
mene u stadijumu tresetuzacije kao i intenzitetu dijageneze. Me-
utim, ugljevi koji se nalaze na viem stepenu karbonizacije kao
npr. kameni ugljevi imaju osobine koje su u najveoj meri steene
u drugoj fazi tj. u procesu metamorfizma.
Sa gledita stvaranja kaustobiolita rekli smo da su tesno vezani
mnogi procesi razlaganja organske materije po izumiranju bilj-
nih organizama.
__________________________________________________________
Postoje etiri najvanija procesa:
a) Trulenje
b) Humufikacija
c) Tresetizacija
d) Sapropelizacija
a) Trulenje je potpuno razlaganje organske materije pri emu
ne ostaju vrsta ugljovodonina jedinjenja, koja bi mogla da daju
materijal za formiranje ugljeva. Organska materija se razlae na
gasove i vodu.

21
 b) Humifikacija. je skup procesa biohemijske prirode pri emu:,
se' organska materija pretvara u crnu matefiju-humus. Od Kemij -
skog i kvantitativnog sastava biljnog materijala zavisi tok procesa.
hufnifikacije, kao i prirodna svojstva stvorenog Humusa. Sve pro-
merie bioHemijske i mikrobioloke prirode u toku procesa humifi-
kadi je odvijaju se u pojedinim hemijskim jedinjenjima' u okviru
organske materije. Veina ovih pramena i procesa razvija se isto-
vremeno. Tako npr. ugljeni hidrati i srodne materije podleu pro -
cesu vrenja, masne materije procesu saponifikaeije, a proteini pro-
cesu amonifikaci je. ;-
Proces humifikacije je proces nepotpune oksidacije biljnog ma--
terijala u anaerobnoj, vlanoj sredini i uz nepotpun pristup kise-
onika iz vazduha. U anaerobnoj sredini procesi zbog prisustva bak-
terija teku lagano i kao produkt procesa stvara :se humusna kise-
lina. Ova kiselina ini sredinu toksinom i dolazi do zaustavljanja
procesa' razlaganja. Kisela odnosno toksina sredina izaziva izumi-
ranje mikroorganizama i onemoguava dalji njihov rad, a samim
tim- i prestanak procesa razaran ja.' Usled ovoga humus sadri vei
procenat neraspadnute organske materije.
U umama, na vlanim 'mestima, proces humifikacije je obino
sezonski. 'Bakterije i gljivice imaju optimalne uslove za razvoj po-
etkom i krajem leta (visoka temperatura i dosta vlage). Alge se
najbolje razvijaju u jesen i rano prolee, kada intenzivno uestvu ju
u procesu humifikacije.
Humifikacija u znatnoj meri zavisi i od tkz. humifaktora tj. spe-
cijalnih izazivaa, a koji se dele na:
a, ivotinjske, ije se dejstvo sastoji u asitnjenju biljne mate
rije (tkz. mehaniki humifaktori); .<. .
b hemijske humifaktore koji dovode do vrenja;
c mikrobioloki, koji su najvaniji. Oni ne samo to proimaju
nagomilani biljni materijal, ve lue razne fermente koji ubrzavaju
proces humifikacije, utiu ne samo na razlaganje organske materije,
ve ubrzavaju i sintezu;
d po Goldmitu izvesni retki . elementi koji se nalaze u liu
vi .i h bi l j ak a_j^ani_s_u_k a_o_k atal i zatnri_pri
humusa.
c) Tresetizacija je proces koji je slian prethodnom. Odvija
se u movarama (gde na vlanom zemljitu raste bujna vegetacija)
gde se deava, da biljke rastu na nagomilanim ostacima uginulih
biljnim organizama tj. na nagomilanom tresetu postepeno sloj tre-
seta se sve vie poveava. Gornji deo naslaga, izoluje od vazduha
donji deo i nastaje proces tresetizacije pod dejstvom anaerobnih
bakterija. Sastojci organske materije kao i ligninsko tkivo ine
treset. : U procesu tresetizacije, mali deo biljne materije potpuno:
biva uniten/' dok se najvei deo razlae i pretvara u treset.

22
 ... . d) .Sapropelizacija je .proces : razlaganja, .organske materije u
sredini bez prisustva vazduha, ,a .sam proces deava se u stajaim"
vodama i vrlo mirnim, jezerima ; (koja ne primaju mutnu vodu). ,
. , Na dno', takvih:kanala, jezera i mora, gde se voda lagano ob
navlja padaju sitni-ivotinjski (.plakton),; i biljni : organizmi. Svi
ovi ostaci meaju se sa ostacima riba, ihsekata i vetrom nanesenim
bjljnim ostacima (lie, spore, cvetni prah;); sa bliske obale kao p
retkim neorgans.kim.;cesticama, koje se mehanikim ili <hemijskim
putem infiltriraju;,; . -:- - . , l -; ' :
:
Sapropelizacija se vri u izrazito redukcibnoj sredim uz delo-
vanje anaerobnih bakterija pri emu se masti i belanevine pretva -
raju u masne kiseline. Organska materija pretvara se u muljevitu
masu neprijatnog mirisa s a p r : o p e l, a torn ..prilikom se izdvajaju,
metan (CJEii), sumporvodonik (SH) i. vodonik (H).
Izmeu pomenutih procesa ne moe se povui otra granica,
jer.oni se dodiruj.u prelazei jedan u drugi. Proces trulenja odvija
se .na povrini zemlje u vazdunoj, ali vlanoj sredini. Tresetizacija:
se- odvija preteno u vodenoj, ; a Sapropelizacija iskljuivo u vode-
noj, sredini. Sapropel se pri tome formira u otvorenoj dubokoj vodi
kpja je mirna tj. u redukcionoj sredini, dok se treset stvara.u plit->:
kim barutinama i preteno u oksidacionoj sredini. ,
Kada pri procesu raspadanja organske materije nastaje obo
gaivanje ugljenikom, stvara se humus-treset. Ukoliko pri procesu
razlaganja preovlauju masti i belanevine formira se sapropel.
Meutim, tamo gde organska materija ima voskova, smola i sube-
rina kao materije koje se veoma teko razlazu, formira se lipto-
r ;
biolit.
Mikrobioloki procesi razlaganja biljnih ostataka obuhvataju,.
kao to je vej reeno, tri glavna tipa: 1. proces vrenja ili fermen -
tacije; 2. proces saponifikacije i 3. proces amonifikacije. Ova tri
procesa ine zajedno sloen proces humifikacije.
Svi ovi procesi su veoma sloeni i vezani su neposredno za
transformacije organskih materija. Neposredno u .vezi sa prirodom
materija odvijaju se transformacije pod specifinim uslovima.
A. Transformacija celuloze. U ivom biljnom organizmu, celu
loza je vrlo otporna materija na dejstvo mikroorganizama bakterija
i gljivica. Nasuprot tome u uginuloj biljci, u aerobnoj sredini, ona
se pod dejstvom mikrobiolokih faktora vrlo brzo raspada i prelazi
u gasovite produkte. U vezi sa tim razlikujemo aerobnu i anaefob-
: :
nu transformaciju celuloze.
a) Aerobna transformacija celuloze je vrlo buran proces usled
p r i s u s t v a a e r o b n i h mi k r o o rg a n i z a ma i k a o p o s l e d n j i p r o u - '
kat razlaganja -nastaje voda 1 i gasovi. Smatra se da su proizvodi
ove transformacije ugljen-dioksid, voda i koloidne supstance. Od"
mikroorganizama deluju gljivice i strogo specijalizovane bakterije,,
koje koriste celulozu-kao izvor ugljenika i. vodonika. Ovakav proces
razlaganja je; potpun, K te celuloza ne moe ui .u sastav humusa i
treseta. . : . ; . : . :-.;. ;.

2:3
 b) Anaerobna transformacija celuloze je drugaiji proces, jer
je sporiji i u njemu uestvuju ograniene grupe mikroorganizama.
Proces je sloen i deli se u dve faze: u prvoj fazi celuloza se pod
uticajem fermenata pretvara u disaharid-celuloze. U drugoj oksido-
redukcionoj fazi dolazi do transformacije glikoze koja se transfor -
mira u siretnu i puternu kiselinu, pri emu se u veoj 'koliini
oslobaaju metan i vodonik. Zavisno od toga da li dolazi do stvara-
nja metana ili vodonika postoje metanski i vodonini tipovi fer -
mentacije. U metanskom tipu oko polovina celuloze dolazi na ga-,
sovi te produkte i metan. U vodonikom tipu samo se 1/3 celuloze
pretvara u gasne proizvode i to na prvom mestu u vodonik.
Pri ovim procesima mikroorganizmi koji obavljaju anaerobnu
transformaciju celuloze su anaerobne bakterije uglavnom bacilus
celuloze. To su visokospecijalizovane bakterije koje koriste celulozu
kao jedini izvor ugljenika.
Ustanovljeno je da u umskim terenima gde ima biljnih ostata -
ka, da na l kg. ovih ostataka sa povrinskih delova terena) nalazi
se oko 1.000 bakterija, a na dubini od 0,90 m. ve ih ima oko 10.000.
Po miljenju nekih istraivaa u anaerobnim uslovima u dub -
ljim delovima treseta, celuloza se potpuno ne raspada, ve se jed -
nim delom pretvara u humusne kiseline.
B. Transformacija lignina. Drvenasta masa viih biljaka u naj
veem obimu izgraena je od celuloze i lignina. U aerobnim uslo
vima, pod dejstvom bakterija i gljivica, ona bude potpuno unite
na. Pri tome jedna vrsta bakterija i gljivica napadaju celulozu, a
dmge vrste lignin. Samo u izuzetnim sluajevima moe da doe
do potpunog unitenja lignina i tada dolazi do nagomilavanja ce
luloze.
Transformacija lignina je interesantan proces sa aspekta stva-
ranja humusa. Lignin je sloeno organsko jedinjenje sa specifinim
prstenom i bonim slobodnim vezama koje mu omoguavaju ap -
sorpciju drugih jedinjenja prilikom procesa transformacije. Lignin
ima oko 60% ugljenika, a mnogo manje kiseonika, to ga i razli -
kuje od celuloze. Ovakav hemijski sastav omoguava mnogo veu
otpornost lignina prema uticaju mikrooorganizama.
Pod anaerobninTUslovima ligntnskarmaterijajejako otporna
i proces transformacije se obavlja veoma sporo. Usled toga u tre-
setitu dolazi do poveavanja ligninske materije. U toku ove trans-
formacije ostale se materije razlazu intenzivnije i dolazi do nago-
milavanja lignina, koji prelazi u humusne kiseline tj. u materije
koje se u procesu daljih izmena pretvaraju u humusne ugljeve.
C. Transformacija masnih materija. Nagomilavanjem masnih
materija i njihovom transformacijom stvaraju se bitumeni, a sam
proces naziva se b i t u m e n i z a c.i j a.
Masne materije ulaze u sastav raznih biljnih delova kao npr.
plodova biljaka i raznih mikrobiolokih i ivotinjskih ostataka.
Zbog male sadrine kiseonika (do 10%) masne materije su na

24
procese razlaganja, a naroito pod anaerobnim uslovima, jako ot-
porne. Anaero'bni mikroorganizmi slabi su razlagai masnih mate-
rija.
Pod aerobnim uslovima one se, meutim, transformiu brzo i
ovaj proces odvija se u okviru hidrolitike i oksidacione faze.
a) Hidrolitika faza. U toku ove faze masti se razlazu na gli-
cerin i masne kiseline, posredstvom fermenata, a u prisustvu vode.
Pojava slobodnih masnih kiselina prilikom ovakvih transformacija
dovodi do opadanja PH vrednosti u sredini u kojoj se proces od
vija.
Ovakve kiseline neutralizovane bazama daju sapune te se ta -
kav tip transformacij e naziva saponifikacij a.
b) Oksidaciona faza. Nju sainjavaju dalje transformacije gli-
cerina i masnih kiselina. Ova transformacija ne odvija se brzo i
lako kao hidrolitika faza. Glicerin najbre oksidira u prostija je
dinjenja, jer njega koriste i anaerobni organizmi. Masne kiseline
transformiu se tee, a naroito u anaerobnim uslovima, te dolazi
<io njihovog nagomilavan] a. Ovakva nagomilavan ja masnih materi
ja nazivaju se bitumenima, a sam proces bitumenizacija.
Iz ovoga razloga masne materije mogu se nai u sastavu humusnih
materija u okviru tresetita, kada se stvaraju pod anaerobnim
uslovima. Preko treseta ove bitumenske materije dospevaju u raz
ne vrste ugljeva.
D. Transformacija voskova i smola. Voskovi se nalaze u biljka
ma i imaju zatitnu ulogu i za njihovo razlaganje treba mnogo
kiseonika. U njihov sastav nalaze se toksini koji unitavaju mi
kroorganizme te ih i taj inilaa ini otpornim. Meutim ova ot
pornost nije apsolutna i u zavisnosti je od spoljnih faktora. U
aerobnoj sredini ukoliko su jako isitnjeni razlazu se u CO? i KbO.
U anaerobnim uslovima njihova transformacija je mogua samo
uz prisustvo izvesnih katalizatora (sulfita). U veinu sluajeva vos-
kovi polimerizuju u bitumene i ulaze u sastav treseta.
Biljne smole razlazu se jako sporo. One se izuzetno mogu na-
gomilati u anaerobnim uslovima kada prelaze u bitumene.
E. Transformacija kutina, sporonina, polenina i suberina. U
aerobnoj sredini procesTi raspaanjaT podvrgnute su materijeTcoje
sainjavaju zatitna tkiva viih biljaka (kutin, sporenin i dr.), ali
mnogo tee i sporije od celuloze i lignina.
U anaerobnim uslovima ove se materije praktino ne raspada-
ju, pa se zbog toga i delovi viih biljaka u kojioa se ove materije
nalaze, najee nalaze u ugljevima u dobro ouvanom stanju.
F. Transformacija belanevina. Transformacija belanevina i
drugih azotnih jedinjenja naziva se a m oni f i k aci j a, poto
se iz ovih jedinjenja dobija amonijak. Procesi amonifikacije su
samo jedan deo irih procesa kruenja azota u prirodi. Za ove pro
cese neophodni su fermenti, odnosno mikroorganizmi ili amonifi-

25
katpri.;Ampnifikatpri su gljivice i bakterije. Gljivice pre.qvla.dava.ju;
u. aerobnoj, a bakterije u anaerobpp j. sredini. .: . , !,
Fermentacija, saponifikacija i amonifikacija su tri glavna tipa
procesa. Skupa sainjavaju sloeni proces hum i f i k a oi je
biljne materije sa mikrobiolokog; gledita. Veina mikrporganiza-
ma, koja izaziva pomenute transformacije je heterotrofna.
Grubo se moe uzeti da se'""pod aerobnim uslovima gubi oko>
80% organske materije prilikom razlaganja i samo 20% ostaje i
uestvuje u sintezi. Pod anafobnim prilikama samo oko 5% or -
ganske materije gubi se u procesima razlaganja.
Uzimajui u obzir sve materije koje izgrauju biljku, a koje
su organskog karaktera, pod uticajem mikrobiolokih agenasa, prvo
podleu procesima razlaganja belanevine, pa zatim masti, celulo
za; hemicelulbza, llgnin, kutin, sporenin i polenin, zatim voskovi i
najzad smole. : : , :
S obzirom da se u raznim biljnim vrstama, pa i u raznim or -
ganima jedne iste biljke nalaze razliite koliine pomeriutih .organ-
skih jedinjenj a, to je razliita i brzina razlaganja pojedinih biljnih
ostataka. PrPcesu razlaganja pod dejstvom mikrobiolokih faktora
najlake podlee kora. Nasuprot kori ligninom impregnirana drvo-
vina tee podlee procesima razlaganja i izmenama, a jo tee biljni
delovi koji sadre smole, voskove i kutin.
Posmatrano sa stanovita biljnih vrsta, procesu razlaganja naj-
bre podlee bukva, sporije i tee omorika i hrast, a najtee boro -
vina i etinari, jer su njihove drvovine impregnirane smolom. Zbog
toga se u slojevima treseta i lignitima vrlo esto nalaze delovi
etinara sa potpuno ouvanom drvenastom strukturom.

3. Nagomilavanje organskog mate'rijala

u prirodi i procesi vezani za njegovo
razlaganje

a. Nagomilavanje organskog materijala

Procesi raspadanja i potpunog unitenja biljnih ostataka od -
vijaju se u sredinama u kojima ima dovoljno slobodnog kiseonika
(aerobna sredina) i delom u sredini sa tekuom vodom.
Raspadanje biljne materije vri se pod dejstvom mikroorgani-
zama u sredim gde ima slobodnog kiseonika. Mikroorganizmi, a
naroito aerobne bakterije usled nedostatka hlorofila, upueni su
na saprofitski nain ishrane. Meutim, u bezvazdunoj, anaerobnoj
sredini otsutan je slobodan kiseonik, te je opstanak ovih mikroor-
ganizama onemoguen.
Prema tome uslov za formiranje ugljeva je taj, da biljni mate -
rijal mora biti nagomilan u bezvazdunoj anaerobnoj sredini tj. u
sredini gde e biti zatien od razarakog dejstva mikroorganiza -
ma. Anaerobnu sredinu u prirodi predstavljaju baseni sa mirnom
stajaom vodom kao npr. movare, jezera, zalivi mora i'dr.

26
 , Da bi se u prirodi izvrila potrelma akumulacija biljnog ;mate-
rijala- u ;kplimi;lcoja-je neophodna za obrazovanje treseta,, va.rkasni-<
jml Ijbrpesima, T raznih vrsta.ugljeva, treba .da. postoje; povoljni
lis'iovi'. Neophodan je razvitak; bujne vegetacije, .koja e da;ti vee,
naslage biljnog materijala. Pored toga treba da postojj povoljna
fizikb-gebgrafska' sredina icpja bi onemoguila 1 potpuno razaranje
i' um'stehje. organskog niaterijala. Kao neophodni' inilac javlja se
pogodan geotekstonski reim za stvaranje ugljeva 1.
:
: -Ukoliko izumrla biljna materija dospe u sredinu ,u. .kojoj je ;
delimino ili potpuno spreen pristup slbodnbg kiseonik'a'/ dolazi
cio ;akumulacije biljnog materijala. Takvu sredinu u prirodi pred
stavi jaj:U:1vpdeni baseni. : . f--r .;.v . : !
- i . : - ' Boznato je da otvorene vodene baserie kao .npr. jezera'.i inora
naseljavaju, planktonski organizmi. Izumiranjem planktona i algi
i^rijihovimipadanjem-na dno baena, dolazi do akumulacije organ-
skog--materijala'i pod utiicajem biohemijskih procesa stvara se sa-
propelski mulj i to tamo, gde se voda nalazi u stanju mirovanja,
tj:.;gde-.nema pristupa slobodnog kiseonika. "''; ' -' :
U priobalskim regionima vodenih baena (kontinentalna jeze-
ra; lagune i limani) razvijaju se vie biljke,, koje posle izumiranja
i akumulacije formiraju tresetne naslage.
Jedan .od veoma vanih faktora koji je imao ulogu akumulacije
organskog materijala je'klima i to posredno preko uticaja :na bujan
razvoj vegetacije. Uzrok klimatskih kolebanja u geolokoj istoriji
nije sasvim razjanjen, ali se smatra da se uglavnom radi o pome-
ranju ekvatora, a u zavisnosti od toga dolazilo je. i do pomeranja
klimatsksih zona. Uporedo sa ovim pomeranjem, porneraju se i:
zone bujne i zone slabo razvijene vegetacije. Pored toga na klimu
utie konfiguracija kopna i raspored kopna i mora, a ovaj raspored
je pak u vezi. sa tektonskim pokretima i zato je razumljivo to u
pojedinim ;odeljcima geolokih perioda, gde su klimatoloki uslovi
bili veoma dobri za razvoj bujne vegetacije, nema, ugljenih naslaga.
. ; Tako je pojava karbonskih ugljeva u najveem broju sluajeva
vezana sa zonama hercinskog ubiranja i za sinhronine platforme.
Tako se, Apelaki antraciti u SAD vezuju za apelaku orogenezu
koja je sinhronina sa hercinskom orogenezom. Dombaski i ural-
ski bazeni nalaze se u zoni tektonskih pokreta iz doba hercinske
orogoneze. Isto to vai i za Vels, gde se ugljene naslage vezuju za
zonu hercinskog ubiranja, a takoe i u zapadnoj : Evropi gde se
veina kamenih ugljeva vezuje za ubiranja terena u okviru raznih
faza hercinskih ubiranja. .
Veliku debljinu ugljenih naslaga u pojedinim basenima dovo-
dimo u vezu sa estim kolebanjima tektonskog karaktera u tim
oblastima. Ono se objanjava time, kao epirogene ascilacije tj. tiha
pomeranja geosinklinalnih dna. Formiranje mlaih ugljenih baena
vezuje se za tektonske pokrete i fo uglavnom za epirogenetske. Ta-
kav je sluaj i sa naim ugljenim basenima u Dinaridima, kada je
pDsle savske orogene faze (alpske, orogeneze) nastupilo raspadanje
formiranih planina, a kao rezultat disjuktivnih pomeranja dolo

27-:
je do formiranja depresija u kojima se kasnije akumulirala voda.
Usled menjanja dinamike vodene sredine, dolazilo je periodino
u toku cikline sedimentacije do razvoja bujne vegetacije, koje su
dale velike naslage treseta, a kasnije i ugljeva.
U svakom sluaju za procese akumulacije biljnog materijala
vezano je niz veoma sloenih faktora, iji mehanizam nije detaljno
u dovoljnoj meri razjanjen.
Ispitivanja su dokazala da postoje dva naina nagomilavanja
biljnih ostataka u basenima: a) autohtoni i b) alohtoni.
a) Autohtono nagomilavanje predstavlja akumulaciju biljnog
materijala u okviru sredine u kojoj je biljka rasla. Meutim, raz
likuje se autohtonija u uem i irem smislu. Prvu autohtoniju ka-
rakterie biljni materijal koji se taloio bez prethodnog transpor-
tovanja, tj. deponovanje se odvijalo na mestu gde je sama biljka
rasla. U drugom pak sluaju nagomilavanje biljnog materijala
vrilo se posle lokalnog transportovanja, ali u istom basenu u ko
jem je biljka rasla. Usled tihog kretanja i strujanja vode u basenu,
biljni materijal se mogao prenositi sa jednog mesta na drugo, pa
u vezi sa tim dolazilo je do akumulacije razliitih koliina biljnog
materijala u raznim delovima basena.
b) Alohtono nagomilavanje predstavlja akumulaciju biljribg
materijala u vodenoj sredim u kojoj biljke nisu rasle tj. depono-
A'anje je nastupilo posle izvesnog kraeg ili dueg transportovanja.
Prenoenje biljnog materijala vrilo se pomou vodenih toko -
va, a neto sitniji i otporniji materijal, kao npr. polen i spore, sna -
gom vetrova.
Kao dokaz alohtonog nagomilavanja u dananjim ulx>Vima
slue ua velikih reka. Tako npr. na uu reke Lene nalaze - s e
ogromne mase nanetog biljnog materijala. Reka Amazon koja pro-
tie kroz tropske ume, izlivajui se u kinim periodima, sakuplja
sruena stabla i ostali biljni materijal, koji povlai sa sobom u
korito i transportuje ga do ua, gde ga u najveoj masi deponuje.
Isti je sluaj sa rekama Misisipi i Mikenzi na kojima se ne retko
obrazuju itava plovea ostrva od organskog biljnog materijala,
koja se taloe u deltama. Izvesna koliina ovog materijala moe
biti odnesena daleko u more i tamo taloena. Kao dokaz ove tvrdnje
Potonie navo^i^a^olfek^^trujar^izbacuje r nar obaleHoiarrdije i-
tava stabla i drugih delova biljne vegetacije koja raste u Americi.
Fajol (Fayol, 1887. god.) je postavio teoriju da su dananji
ugljenosni baseni postali alohtonim nagomilavanjem biljnog ma-
terijala, koji je transportovan sa vee daljine odnosno da su se
baseni formirali u deltama velikih reka. Meutim, Zemunjikov
navodi da ni autohtona ni alohtona teorija nemaju univerzalan ka-
rakter, jer u savremenim uslovima imamo primere nagomilavanja
biljnog materijala i na jedan i drugi nain.
Veoma interesantnu hipotezu po ovom pitanju postavio je R.
Diparq (Duparque, 1933). Posmatrajui mikrostrukturu ugljeva iz,
basena Severne Francuske ustanovio je da je karakter ugljenog

28
sloja po pruanju skoro konstantan, ali da se menja po padu, a
to je objasnio klasiranjem biljnog materijala prema teini i veli -
ini. Biljni materijal za stvaranje ugljeva nagomilavao se u lagu-
nima ,.iriora. ume koje su davale biljnu masu egzistirale su na
obali; lagune i u samoj njoj. I*^nos}fkljno| nl&terijala od obale
gde su ume rasle, vrilo se pomocii vetra i tihog kretanja vode
u samoj laguni, te je na taj nain dolazilo do izvesnog sortiranja
biljnog materijala;prema teini. Najkrupniji biljni delovi i to ko-
ren je i krupni delovi stabala ine prvu dhtl taloenja, dublje od
ove zone drvenasto-celulozni usitnjeni delovi, koje je naneo vetar
ili odvukao rad talasa. Jo dublje dolazi sve sitniji materijal u ko -
me preovladavaju spore i kutinizirani materijal, zatim organski
ostaci planktona i stvaraju pravi organski mulj, koji e dati jednu
posebnu vrstu sporopolenskih ugljeva. Jo dublje terigeni kopneni
materijal potpuno nedostaje i tu se sakuplja iskljuivo materijal
planktona. Ova najdublja zona predstavlja ishodinu taku za stva -
ranje boged ugljeva ili pravih planktonskih ugljeva postalih od algi.
Granica ovih zona menjala se tokom vremena u vezi sa tranzgre-
sijama i regresijama mora, sa kojima je laguna bila u vezi.
Ova ema u prvom redu moe da prui jasnu predstavu o po-
stanku humita, liptobiolita i sapropelita. Humiti su stvarani u pri-
obalnim zonama i blie obali. Liptobioliti u dubljim delovima aku-
mulacionog basena, a sapropeliti u najdubljim delovima, gde glav -
nu masu organske materije ini izumrli plankton.

b. Tresetita i njihovo formiranje

Tresetita predstavljaju plitke vodene basene tj. barutine u
kojima se vri intenzivna akumulacija biljnog materijala od ostat -
ka viih biljaka i formira treset ili od ostatka fitoplanktona i zo-
oplanktona kada se formira sapropel. Najvie tresetita danas ima
u zoni umerenog pojasa Evrope, Azije i Severne Amerike. U svim
tim oblastima, tresetita se nalaze u kotlinama, renim dolinama
velikih reka i njihovim deltama.
Geografski posmatrano razlikuju se tresetita i movara ume-
renog/pojasa i tropskog pojasa. Najbolje su prouena blatita i
treseti^taumerenog po jasaiako^su^tropskog poj asa nacajrii ja za
procese obrazovanja uglja.

T'resetita umerenog pojasa

Tresetna blatita u umerenom pojasu razvijaju se tamo gde je

koliina atmosferskih padavina velika, a priroda tla pogodna za
nakupljanje vlage. Po nainu hranjenja vodom tresetna blatita
se dele na blatita, koja se hrane podzemnom vodom, i koja se
brane atmosferskom vodom. Shodno karakteru hranjenja vodom
razlikuju se niska, prelazni tip i visoka tresetita.

29
 SI. l ema ispunjavanja basena.v.Ddpm.,i zonarni karakter tresetnog: \
materijala po V. N. Sukaavu. (1. Barsko travni treset;.. 2.. Trani treset.;
-'' 3 Sapropeiskj. treset i 4. aoropeli) . . ,

Niska i'prelazni tip tresetita se snabdevaju podzemnom vo -

dom, a visoka atmosferskim padavinama.
Niska tresetita ili blatita imaju visok nivo podzemnih, ,voda,
koie su bogate mineralnim materi jama. Kod njih je ; razvi jena;:b.uj-
na movarna vegetacija kao: barska trava (a), java, breza,.trska,
zelena mahovina i dr. Usled ispunjavanja vodom biljni maternijal
rasporeuje se po zonama dubine vode i na osnovu udaljenosti od
obale, a u zavisnosti od stepena vodoobilnosti (si. i). ;U sluaju
postepenog zarastanja basena dolazi do pojave postepenog pomera-
:
;nja vegetacionih zona i pomeranja tipova sedimenata.
2
SI. 2 Tipovi niskih tresetita. (1. Pitoljine;- 2. Movare i :
3. Stajaa blatita)

-Niskatrpes-e-t-i^tail-ib-1-a-ti-t-a-^z-a-vi-s;eo d^nri^v^eapodiiemnihvoda
Na osnovu tog faktora Potonie izvrio je ppdel'u na tri tipa; 1.,Pi
toljine, 2. Movare i 3. Stajaa blatita (SI. 2). Pitoljine imaju
visok nivo vode, a tresetne naslage ili plivaju po povrini vode ili
mi r u j u na sap r o p e lsk o m dnu . K o d mo v ar n o g ti p a ni vo v o d e j e
iznad tresetnog sloja, a kod stajaih tresetita i l i blatita povrina
tresetnih naslaga je via od nivoa vode,. -..--. ;
.Visoka tresetita obrazuju se na, terenima koji.:-su. siro-ma'iii
podzemnim vodama, a bogati atmosferskom vlagom, U njima pre-
pvladava vegetacija sa specifinom anatomskom, graom, koja ima
osobinu da kondenzuje vlagu u svome Iru kao npr. ..sfagnurnska
mahovina i dr. Zbog ovako specijalnih oblika vegetacije, vispka
blatita se nalaze i na terenima gde podzemne vode uopte nema.

30
 Izmeu niskog i 'visokog tresetita nije povuena otra granica,
ve postoji i prelazni oblik sa karakteristinim osobinama i jednog
i drugog tipa.' ' ' ' ": -":'-" V '-"': '" ' ':>'";-' '-.'

Tresetita arkog pojasa

'i ~. ' " f * f

Tresetna blatita ;%rjkog pojasa prpuena su vrlo malo. Po

stoje npr. na Sumatri gde sloj treseta dpstie debljinu 9 metara,
a takoe i u Gruziji. . . ' . . . ..,. .. ;. -1
Pored ovih danas u oblasti arkog pojasa postoji veliki broj
predela sa tres'etnrrn blatitima, koji u svakptn -sluaju predstavlja
ju poseban interes: u-v'ezi sa prouavanjem viiatanka ugljeva, naro
ito humita, poto, jeutvreno cla je feljki.bfoj basena kamenog
uglja nastao u trOpkini rn-pVS^ttia^ rtfe;set;l|;ima geoloke istorije.
Naalost, do danas se ovi itefeeni; v^oma malo poznaju. Najbolje su
prouene tropske ume Sumatre gde su razvijene movare um
skog tipa u kojima ^omipantnu ulogu igraju, cvetriice iz grupe Di-
kotiledonih biljaka W 'zimzelenim liem. Ovi vegetacioni oblici
imaju sve karakteristike movarnih-ba:^^^ biljaka.
Postojanje ovih tresetita u tropskom .pojasu odbacilo je tvrd-
nje koje su postojale, da je u tropskim oblastima nemogue nago -
milavanje biljne materije zbog intenzivnog razlaganja.

c. Postanak tresetita vezan za nagomilavanje

organskog biljnog materijala

Nagomilavanje organskog materijala viih biljaka za obrazova

nje treseta, odnosno niih biljaka i ivotinja za obrazovanje sa-
propela, odvija se ti baseriima sa plitkom vodom sa malim prove-
travanjeni tresetna sredina, a u dubljim zatvorenim i otvorenirii
basenima, u kojima' nema provetravanja javlja se sapropelska sre
dina. Formiranje Vodenih basena za akumulaciju organskog ma-
terij.ala vri se na dva: naina: a) u procesu pretvaranja suvog zem
ljita u movarno i. dalje u vodeni basen i b) u procesu ispisivanja
;
nekog veeg postojeeg vo-denog basena. -
U prvom sluaju vri se akumulacija viih biljaka od kojih se
formira tresetni sloj, a koji u bazi nema sapropelskbg mulja. Tek
sa produbljivanjem ovakvog basena mogu da nastupe povoljniji
uslovi za akumulaciju planktonskih ostataka od kojih se obrazuje
sapropel koji e leati preko tresetnog sloja.
U .drugom sluaju tj. u procesu isuivanja ve kakvog,postoje
eg vodenog basena, najee jezera, pre akumulacije viih biljaka,
taloi se sapropel. Zbog toga treset u ovakvim basenima lei .preko
sapropela. ; ^ . . , ,
' _ ' ' " Nain ispunjavanja vodenog basena biljnim materijalom od-
'vija se preko nekoliko stadijuma: ' '" " " ' - .

31
SI. 3 ematski prikaz etiri stadijuma ispunjavanja jezera sapropelsnfrr*.
ostacima i zarastanje njegove oba:le movarnim ili vodenim biljkama.
Po imtu.

I. Stadijum karakterie to se u centru basena razvija plank -

ton, koji posle izumiranja pada na dno basena i obrazuje sapropeL
U isto vreme po obalama buja movarna vegetacija, koja na obodu
basena formira treset. L 1 toku II stadijuma vri se jo uvek znatna
nakupljanje na dnu basena sapropela i od oboda prema centru vo -
denog basena vee rasprostranjen je tresetnih naslaga.
U toku III stadijuma slobodni vodeni prostor, izmeu sapro-
pela i nastupajue tresetne naslage, sveden je na minimum. Od obale
prema centru baene preko tresetnih naslaga nastupa tj. razvija se
travna i drvenasta vegetacija, tako'da je-veoma znatan deo ba sena
ispunjen i zarastao vegetacijom.
IV. stadijum nastupa onda kada se na niestu jezera formira
ispupeno tresetite tj. visoko sa dobro razvijenom umskom vege -
tacijom 'ha treetribf'podlozi.
Ova ema izraava proces samo u jednom pravcu, naime to je
idealan proces ispunjavanja basena. Meutim, u prirodi ovaj proces
odvija se na znatno sloeniji nain. Vlane kine periode dovode do
poveanja nivoa vode, a to ima za posledicu postepenog povlaenja
vegetacije ka obodu terena. Nasuprot tome suhi periodi produuju
proces u pravcu ispunjavanja basena. Zbog toga u prirodi profili

32
 j e ze rs k i h se d im e n at a p o k a zu j u e s t o n a i z m en i n o s m e n j i v an j e s e -
dimenata sa travnom, movarom i drvenastom vegetacijom.
Po red p ro m ene n ivo a vo d e n a o vo ut i u i d rug i g eo l o k i f ak -
tori kao tektonski agensi, koji se najee manifestuju u oscilaciji
dn a ba se n a. Za form i ra nj e zn a tn i h tre set n ih n a sla g a na roi to je
p o g o d n a s i t u a c i j a , k a d a n a s t aj e p o s t e p e n o l a g a n o t o n j e n j e d n a
uporedo sa taloenjem tresetnog materijala. U tom sluaju se aku -
m u la cij a b i ljn o g ma te rij al a nep re k id no p ov e a v a.

d . Pro c e s raz la g a n j a ost at ak a

vii h bilj aka

Us led dej stva saprofitskih m ik ro organizama (bakt erij a i glj i -

vica) ostaci viih b il jak a u ae rob noj , a naroito ana erobnoj sredi ni
u t res et ist u , trp e p roce se fi zi k og i h em ij sko g ra zl ag a nj a i p re la ze
u treset.
U toku procesa fizikog razlaganja biljni ostaci mehaniki se
drobe i usitnjavaju, dok se u procesima hemijskih izmena vri raz -
l a g a n j e j e d n i h i s t v a r a n j e d r u g i h o rg a n s k i h j e d i n j e n j a , k o j i h d o
tada nij e bilo u biljnoj masi. Prema tome nastale humusne materij e
(humusne kiseline i njihove soli humati) kao glavna komponenta
treseta, predstavlja kvalitetno novu materij u koja je nastala sinte -
zom od razloenih produkata lignino-celulozne materije i drugih
m a t e r i j a k o j e s e n a l a z e u v i i m b i lj k a m a .
Prema tome kakav je karakter geohemijske sredine i prema
vrsti biljnog materijala mikrobioloko dejstvo na proces razla
g a n j a v r i s e ra zl i it im in te n z i t e t o m. P ri t o me o s t a c i v i i h b i l j a k a
u oksidacionoj sredini podleu procesu gelif ikacije, fuzenizacije i
eluvijacije, dok se u redukcionoj sredini belanevine i masti niih
biljaka podvrgavaju procesu bitumenizacije. U prvom sluaju tj.
u oksidacionoj sredini, formira se treset, koji sadri u veoj ili ma
njoj koliini humusne materije, fuzena i malo izmenjene otporne
ostatke viih biljaka kao polen, spore, kutikule i dr. Svi ovi elemen
t i t r e s e t a p r e d s t a v lj a j u u i s t o v re m e m ac e ra l e b u d u e g u g l j a , do k
e treset u celini predstavljati u isto vreme litotip budueg fosilnog
u-gl:jfh---------------------------------------------------------------------------------
Kao to je to jo Uajt (White, 1933) utvrdio na formiranje raz -
nih vrsta treseta, pa prema tome i raznih vrsta ugljeva, u najveoj
meri deluje karakter hidrohemijske sredine t j . nivo vode u trese -
ti st u , k a o i n j e n e h em i j sk e o s ob i n e .
U lo g a v o d e u p ro c es u st v a ra n j a t re s e t a , p a p r e ma t o me i r a z -
n ih vrsta ugljev a, sv odi se pre svega na zatitu b ilj nog ma te rij ala,
od destruktivnog delovanj a slobodnog kiseonika iz vazduha. Pored
toga voda predstavlj a i sredinu u kojoj deluje mikrobioloki faktor,
a za t i m k a o r a s t v a r a o z a p r o d u k t e r a z l a g a n j a o rg a n sk e m a t e ri j e ,
koj a odnosi i l i korientrie tene produkte biohemijskog razlaga -
nja. Pri tome je od naroitog znaaja nivo vode u tresetistu, jer
 od njega zavisi duina trajanja rada mikroorganizama, pa prema
tome i stepen razlaganja biljnog materijala.
U sredini sa stajaom vodom u kojoj je sav kiseonik utroen
izuzev neto u povrinskom delu, usled stvorenih humusnih kiselina
koje se u disperznom stanju nalaze u vodi, sredina je postala tok -
sina. Ovakva sredina onemoguuje egzistenciju mikroorganizama,
te biljna materija trpi veoma malo razlaganje. Ukoliko se nivo
vode ne poviava, formira se treset koji je veoma bogat drvenastim
ostacima.
Drvovina, kora i drugi biljni ostaci podvrgavaju se u ovoj jako
toksinoj sredini procesu impregnacije, pomou humusne kiseline
koja se nalazi u vodi. U okviru biljnih materija lignin, a verpvatno
i deo celuloze, pretvaraju se u humusne materije. U toku daljih
procesa delovi drvovina, kora i dr. biljnog materijala, pod dejstvom
pritisaka od strane stena povlate, podvrgavaju se procesu dehidra-
tacije i dobi jaju sve crniju i zagasiti ju boju, tako da biljna materija
najzad prelazi u homogenu, sjajno smolastu masu, koljanog pre-
loma. Tako obrazovana smolasta masa predstavlja ustvari prosioj-
ke gelificiranog drvenastog tkiva i humusnog detritusa budueg
uglja.
Veoma dobro ouvana biljna struktura u gelificiranom drve-
nastom tkivu i humusnom detritisu ukazuje na veoma brzu sedi-
mentaciju biljnog materijala pod vodom, bez prethodnog dueg
aerobnog razlaganja pod uticajem mikroorganizama.
Pojaanom radu mikroorganizama, pa prema tome veem ste-
penu razlaganja biljne materije, odgovara slabo toksina sredina
koja se formira kada u vodeni basen pristiu svee vode, unosei
izvesnu koliinu kiseonika. U takvoj sredini dolazi do potpunog
unitenja celuloze dok se hemiceluloza svodi na minimum. U ovoj
sredini dolazi do koncentracije ligninske materije i drugih otpornih
ostataka viih biljaka kao npr. spora, polena i kutikule, pa se obra -
zuje treset, koji je formiran od sitnih fragmenata humificirane
drvovine i atritusa od otpornih biljnih delova. U procesu ugljeni-
fikacije formirae se izraziti humusni detritus.
U jako vazdunoj-oksidacionoj sredini dolazi do koncentracije
;samo~naj otpornijihb-i-1-j-n-i-h delovai-to-S-
m.olxiih_tela.,_gzina_s_p_Qra_. i polen, dok svi ostali delovi podleu
procesu unitenja. U izvesnim povoljnim uslovima ostaci otpornih
delova biljaka mogu da poslue kao materijal za stvaranje ugljeva
iz grupe liptobiolita.

e. Osobine treseta
Osobine treseta u neposrednoj su vezi sa prirodom matinog
malerijala u uslovima akumulacije tog materijala i stepena razla-
ganja.
U suvom stanju treset predstavlja bledo mrku, mrku. ili crnu
sagorljivu materiju.

34
 Od hemijskih elemenata u sastav treseta ulazi: ugljenik, kise-
onik, vodoni'k i azot. Jedinjenja ovih elemenata ine organsku masu
treseta. Neorganski deo treseta sainjavaju pepeo i vlaga.
U optem proeku sadraj ugljenika kod treseta iznosi oko
5560% vodonika, 56% kiseonika oko 35,5% i azota od 0,62%>.
Ispitivanja su pokazala da sadraj ugljenika kod treseta raste
sa dubinom sloja, ali ipak u zavisnosti od stepena razlaganja. S
druge strane koliina kiseonika i vodonika sa dubinom sloja opada.

ELEMENTARNI KEMIJSKI SASTAV

TRESETA VEZAN ZA DUBINU
Tabela III.
Treset C% H% 0-L

Treset na povrini 57,7 5,4 36,0

Treset na dubini od 5,2 m. 62,0 5,2 '30,6
Treset na dubini od 4,6 m. 64,07 5,0 26,8

Koliina azota zavisi od prirode matinog materijala. Tako npr.

u tresetu koji je postao od sfagnuma, azota ima 1,48, a u tresetu
od hipnuma oko 2,90%. U optem proeku azota ima vie u tresetu
koji ima vei stepen razloenosti.
Koliina pepela u tresetu varira u irokim granicama, a potie
od mineralnih materija iz samih biljaka ili od mineralnih primesa,
koje su u tresetitu zajedno akumulirane sa biljnim materijalom.
Ispitivanja su pokazala da pepela ima vie u niskim tresetiti-
ma nego u visokim. U okviru jednog tresetnog sloja njega ima vie
na periferiji nego u centru basena.
Vode u tresetu ima od 8590 f r tako da on u sirovom stanju
predstavlja itku masu.
Toplotna vrednost vazdusno suvog treseta (vlaga 25%) varira
od 1500 do 3500 k/cal., a to je u zavisnosti od 'koliine pepela,
stepena razloenosti, a naroito od koliine bituminoznih materija
koje se nalaze u njemu. U tresetu niskih tresetita bituminoznih
materija ima u proeku od oko 80%, a u tresetu visokih tresetita
iznosi oko 1216%. Zbog toga je kalorina vrednost treseta visokih
tresetita vea od treseta niskih tresetita.
Treseta u nekim zemljama ima u veim koliinama kao npr.
SSSR, vedska, Finska i dr. i koristi se kao gorivo za iroku po -
tronju, kao gorivo za termoelektrane, za gasifikaciju, dobijanjc
polukoksa, kao hemijska sirovina za dobijanje fenola, voska, amo -
nijaka, alkohola, siretne kiseline itd.

35
 f. Proces razlaganja ostatka niih biljaka i
ivotinjskih organizama i formiranje
sapropela

U okviru povrinskih delova zatvorenih vodenih basena, do du-

bina dokle probijaju sunani zraci, najee se naseljavaju sitni
biljni i ivotinjski organizmi koji se nazivaju zaooplanktonim i
fitoplanktonim.
Najveu masu predstavljaju zelene i sivo-zelene alge, morski
raii, dijatomeje, larve irisekata i dr.
Izumiranjem planktona i drugih organizama kao npr. bentosa i
nektona, pored toga otporni ostaci viih biljaka kao npr. spore, po-
len, kutikule lia i dr., koji su vetrom doneseni sa kopna, svi ovi sa-
stojci padaju na dno vodenog basena i formira se biogena masa--
smrdljivi mulj ili sapropel.
Proces formiranja sapropela vri se u slatkovodnim jezerima,
a takoe i u slanoj vodi i brakinoj u nekim izolovanim delovima
mora. U prvim od njih, obrazuje se vrsta sapropela, koji sadri
manju ili veu koliinu ostataka viih biljaka tj. humusne materije.
Prema tome jezerski sapropel veoma esto ini prelaz ka tresetu
kao to je npr. humusni sapropel, grubi detritus i dr. Marinski sa-
propel je u najveoj meri obrazovan od ostataka zelenih i sivoze-
lenih algi i zooplanktona.
Sam proces razlaganja je biohemijske prirode i vri se u alkal-
noj sredini, dok tresetite predstavlja kiselu sredinu. Karakteristi -
no je tla je organski materijal za formiranje sapropela u najveem
delu predstavljen mastima i belanevinama, a lignino-celulozne ma-
terije ima vrlo malo.
U sredini u kojoj ima dovoljne koliine kiseonika t i . aerobnoj
masti se lako oksidiu do potpunog unitenja. Meutim, u anae-
robnim uslovima masti trpe proces razlaganja i torn prilikom trans-
formiu se na masne kiseline i glicerin. Stvoreni glicerin se rastva ra
u vodi i rasejava se po njoj. Masne kiseline u toku daljih izme- na
podvrgavaju se procesu kondenzacije i polimerizacije, te se pre-
tvaraju. u s aprpe l l j . u materiju bogatu sa vodonikom. Sam pro-
ces pretTTrrrrnjirTrrgivn^kTrTT^
bitumenizacijom.
Sapropelska materija, mada se karakterie poveanim sadra-
jem vodonika, volatila i katrana u odnosu na treset, ne predstavlja
pravu bituminoznu materiju, ve materiju koja ini neki prelaz
izmeu bitumija i treseta, a naziva se k e r o g e n o m.
Dok se bitumije rastvaraju u organskim rastvaraima, kerogen
se ne rastvara, a u procesu suve destilacije, kerogenska materija
daje tkz. pirobitumiju, koja n i j e u svemu jednaka sa prirodnim
bitumijama. U obliku primesa on se moe nai u tresetu i drugim
vrstama ugljeva.
 Sapropel u sveem stanju predstavlja koloidnu pihtijastu masu
mrke ili zelenkaste boje, redovno sadri dosta neorganskih prime-
sa, esto i preko 50%. Povrinski deo sapropelskog sloja sadri vode
i preko 95% palma izgled kae. Sa dubinom sapropel postaje gu-
i, pa prelazi u elatinsku masu koja se moe ei noem. Ovakav
elatinski sapropel naziva se s a p r o k o 1. Za razliku od sapropela
on se raslojava u tanke listove. Toplotna vrednost saprokola (sa
14% vlage) iznosi oko 4.000 k/cal.
Vazduno suv sapropel (sa vlagom od oko 30%) procesom suve
destilacije pri temperaturi od 500C, razlae se na koks, katran, gas
i pirogentsku vodu bazinog karaktera.
Sapropel se razlikuje od treseta po sledeim osobinama:
Tabela IV

Sapropel Treset

1.Kaasto pilitijasta muljevita 1. Vezana masa koja se moe

masa, redani noem.

2.Osuena je elastina, potpuno

suva i tvrda. 2. Suv treset je lomljiv.

3. Sastoji se uglavnom od osta 3. Sastoji se uglavnom od

taka mikro klanktonskih | ostataka kopnenih movar-j
organizama. nih biljaka.

4. Biljna materija je bogata ; 4. Biljna materija je siro-

,mastima, belanevinama i mana mastima, i belane-!
voskovima, a siromana vinama, ali bogata ligni-i
ligniiiorn i elijama drve-i iiom, smolastim i drvena-|
naste strukture. stim elijama.

! 5. Razvijaju se procesi koji i

dovode do obogaivanja vo-; 5. Dolazi samo do stabilizacije
donikom (u sapropelu zar-j vodonika.
dalo gvoe prestaje da J ra.
l
6. Nema humusnih kiselina, a
u zavisnosti od toga ne \ G. Ima humusnih kiselina koje
obrazuju se crne vode. izazivaju obrazovanje crnih
voda.
7. Pri sagorevanju obrazuje
se gusta rnastilasta te-
nost, ustvari sapropelski 7. Fri istom procesu obrazuje
katran. se itki katran.

8. Koliina katrana znatno

! esto izmeu 25 % { 5Qf/, _
1
9. Katranske vode imaju
baziku reakciju.
8. Koliina katranske mase ne
prelazi 5'/c
9. Katranske vode imaju kiselu
reakciju.

37
 . Postanak liptobiolita
Liptobioliti nastaju u procesima izmene biljnog materijala u
tresetitima ija se voda nalazi u stanju kretanja. U takvim trese-
titima akumulirani biljni materijal izloen je procesu oksidacije,
uz intenzivno razlaganje pod delovanjem mikrooorganizama. U pro-
tonim tresetitima, nastali toksini se ne koncentriu pa se rad
mikroorganizama odvija dugovremeno i nesmetano. Iz tog razloga
biljni materijal trpi proces unitavanja, tako da na jednom stadi-
jumu razlaganja od njega ostaju samo rezistentni ostaci, koji su
otporni na proces okidacije. Pod izvesnim. ustavima ovi se ostaci
mogu. nagomilati u niim delovima tresetita, i od njih se dalje for-
miraju ugljevi iz grupe liptobiolita.
Pod otpornim biljnim delovima od kojih su postali liptobioliti
podrazumevaju se delovi koji su izgraeni od materija sline vosku
ili smolaste materije, ili delovi koji lue smolu, spore sastavljene
od sporonina, kutikule proete kutinorn, smolna telaca, zatim de-
lovi elija koje su proete suberinom tj. materijom koja je slina
kutinu. Sve ove materije odlikuju se specifinim hemijskim sasta -
vom, a sve zajedno imaju poveani procenat vodonika, a samim
tim im se poveava procenat gorljive materije. Liptobioliti kao po-
sledice svog sastava mogu dati znatne koliine katrana. Pojedine
vrste liptobiolitskih ugljeva bie posebno tretirane u deki o Kla-
sifikaciji ugljeva.

IV. PETROGRAFSKE OSOBINE UGLJEVA

1. Petrografska terminologija i
litotipovi i rnacerali ugljeva
Petrojrrafija ugljeva kao nauka zadnjih godina u svetu zauzima
vidno mesto pri prouavanju mnogih problema vezanih za ugljenu
materiju.
Dobijem rezultati nali su primenu u mnogim granama nauka
kao u geologiji, tehnologiji i rudarstvu. Studiozni nauni rad na
ovoj problematici pruio je dragocene podatke u vezi sa genezom
raznih vrsta ugljeva, metode paralelizaci je i indentifikacije ugljenih
slojeva, kvalitetu ugljene materije, reenju problematike jamskih
poara, uzronika samozapaljivosti ugljene materije u jamskim
prostorijama i na depoima, zatim ispitivanja uglja i iznalaenje
najracionalnijeg naina upotrebe u vezi sa dobijanjem produkata
vee kalorine vrednosti kao npr. suenje lignita, proizvodnja kok -
sa uz uee mlaih ugljeva, dobi janje polukoksa, hemijska prerada
uglja, proces saparisanja uglja i dr.
Kao i sve druge stene i ugalj nije jednostavna homogena ma-
terija, ve je sastavljena iz vie komponenata koji se meu sobom
razlikuju kako po fizikim tako i hemijskim osobinama.

38
 Kod nekih ugljeva ove komponente primeuju se golim okom,,
a jo bolje pomou lupe, ali se njihov pravi karakter dobije mikro-
skopskim prouavanjima.
U 1919. godini Marija K. Stops predloila je nomenklaturu,
koja je bila opte poznata. Ta nomenklatura koja ima mnogo op-
teg u sebi bila je predloena jo od Fajola 1890. godine. M. Stops
razlikuje sjajne ugljeve vitren i klaren, mat ugalj cluren i krte pro-
slijke u okviru ugljenih slojeva sa elijskom strukturom fuzeii.
Ona je dala sledei opis ova etiri karakteristina sastojka ugljeva.
Vitren je u cei oj masi jednorodan, bletav, sjajan i staklaste
strukture.
Klaren pri pucanju pod pravim uglom na povrinama nasloja-
vanja ima jasnu i glatku povrinu ; koja ima jasno izraeni blesak.
Duren na prelomu je tamnog, mat, kadkad zemljastog izgleda,
kompaktan je, tvrd i ilav. Ponekad ima zrnastu strukturu.
Fuzen se pojavljuje u obliku fragmenata ili pristojaka i to
najee na povrinama naslojavanja u okviru ugljenog sloja. Struk-
tura mu je vlaknasta.
Takvu je nomenklaturu M. Stops primenila na humusne ugljeve.
Mada su termini M. Stops dobri za indentifikaciju razliitih
litotipova, mikroskopske izdvajanje ne zadovoljava. Prava petro-
grafija uglja poinje mikroskopskim ispitivanjima.
Moe se rei da je osnovu petrografskog ispitivanja ugljeva mi-
kroskopskim putem dao Haton. U toku 1830. godine on je razradio
metodu ispitivanja tankih ugljenih preseka pod mikroskopom i
otkrio da se s jasni ugalj sastoji iz poluprozrane i homogene ma-
terije, u okviru koje se mogu razlikovati biljna struktura, dok se
mat ugalj sastoji u osnovi iz biljnih elija (ustvari spora). On je
dao zakljuak, da su svi ugljevi verovatno obrazovani iz biljnog
materijala, a razlika meu raznim tipovima ugljeva u zavisnosti
je od matinog materijala.
Metodika ispitivanja tankih lifova dalje je razraena u En-
gleskoj i SAD. Znaajne rezultate u toj oblasti dali su Lomaks, Ki ki
ing i Maral u Engleskoj, a Tisen i Defri u SAD.
U 1-9-1-^ g-ed-i-m V-i-n-t-e-r u Nemfve-kojra-zradlo je d-rugu metodti
mikroskopskog ispitivanja uglja i to ispitivanje ugljenih preparata
u odbijenoj svetlosti pomou metode poliranja ugljenih povrina.
Od 1920 1935. godine metoda odbijene svetlosti bila je znaajno
usavrena. Bili su uraeni specijalni pribori za glaanje ugljenih
preparata i tah je 1927. godine primenio prouavanje ovih prepa-
rata putem imersije. Ispitivanja uglja pomou odbijenog svetla pod
mikroskopom vrena su u Nemakoj, zatim Francuskoj (Dipark),
Engleskoj (Sejler) i Belgiji (Legrej). Pored taha od nemakih
ispitivaa neophodno je pomenuti: Kelvina, E. Gifmana, H. G of ma-
na, Abramskog, Mantela, Makovsku i Temulera.

39
 Na meunarodnom Kongresu za startigrafiju u Herlenu 1935.
godine bila je razraena nova nomenklatura. Ta nomenklatura
bila je dopunjena na Herlenskoj konferenciji 1951. godine.
Herlenska nomenklatura razlikuje litotipove uglja i vie i manje
homogene sastojke koji se zovu macerali analogno mineralima
koji se javljaju kod neorganskih stena.
'x"s\
A.)Macerali koji nesumnjivo vode poreklo od kore i drvenastih
dolova biljaka. U tu grupu spadaju:
a) v i t r i n i t kao glavni sastojak sjajnih ugljeva. Na polira -
nom ugljenom preparatu ukoliko se jasno zapaa drvenasta struk -
tura on se naziva telinit. Meutim, ukoliko je takva struktura ot-
sulna, to se naziva kolinitom. Kolinit predstavlja koloidnu sredinu,
koji se nalazi kod sjajnih ugljeva.
Posmatran u proputenoj svetlosti vitrinit je svetao ili tamno--
narandaste boje, a u odbijenoj svetlosti od tamne do svetlo-sive
boje; .
b) f u z i n i t je maceral koji se nalazi u manjim prosio jcima
sa karakteristinom biljnom strukturom. On uvek ima elijsku
strukturu, naime ugljenisane zidove elija sa praznim elijskim ot-
vorima. U mikroskopu u odbijenoj svetlosti ima jaku refleksiju.
On je mat, crn i vrlo krt.
c) semifuzinit je prolazni oblik od fuzena ka vitrcnu.
elijska struktura nije jasno izraena. Refleksija mu je izmeu l:u-
zinita i vitrinita.
(By Macerali koji vodi poreklo od rezistentnih ostataka viih
biljaka i algi. U ovu grupu spadaju:
a) e i v z i n i t je maceral koji predstavlja fosilne ostatke spora
i kulikula lia. Mogue ih je razlikovati po morfolokim osobina
ma. U proputenoj svetlosti pod mikroskopom su poluprozrani i
.i.iti, a u odbijenoj svetlosti karakteriu se slabom refleksijom.
Ekzinit je sastavni deo mat ugljeva;
b) rezi n i t: je maceral koji predstavlja fosilne ostatke smola
i voskova a u ugljevima se javlja u obliku okruglih ili ovalnih ob
lika. Najee se sree u sjajnim ugljevima (klaren).
U proputenoj svetlosti ti ostaci su biodo-ute ili narandaste
boje, a u odbijenoj svetlosti svetlo-tamne boje;
c) s k l e r o t i n i t predstavlja fosilne ostatke gljiva. U mi
kroskopu pokazuje reljef i odlikuje se veoma jakom refleksijom;
d) a l g i n i t je maceral koji vodi poreklo od algi, -a glavni j<?
deo bogoda. Ovaj maceral ima karakteristinu formu. U mikro
skopu kroz proputenu svetlost alginit je bledo-ute boje, a u odbi
jenoj svetlosti sivo-tamne boje.

40
 ( CJMacerali koji vode poreklo od ostataka nepoznatih biljaka:
a) mi kr ini t je maceral bez biljne strukture a postao je iz
humusnog ili jako trulog biljnog materijala. On je sastavni deo
mat ugljeva. Praktino je neprozraan za proputenu svetlost. Mi-
krinit se karakterie velikom reflektivnom sposobnou, koja je
slina fuzimtu ili semifuzinitu.
U mat ugljevima mikrinit se pojavljuje u obliku granularnog
sastava i u obliku masivne kompaktne mase kao osnovna masa
durena.
U proputenoj svetlosti crne je boje i neprozraan, a u odbi -
jenoj svetlosti jako je reljefan i svetlo-ute boje.
Ameriki petrografi, koji su u petrografskim ispitivanjima pri-
menjivali metodu tankih preseka, razlikuju sledee petrografske
sastojke:

1) a n t r a k s i l o n koji je manje-vie indentiari vitrenu;

2) f uz e n koji je indentian fuzinitu, semifuzinitu i sklero-

tinitu;

3) p o l u p r o z r a n i a t r i t u s, manje-vie indentian egzi-

nitu i rezinitu;

4) opaki (neprovidni) a t r i t u s u koji spada mikrinit i

delora sklerotinit. U tankom preseku neprovidni atritus teko se
razlikuje od mineralnih materija koje se nalaze u uglju.
Suprotno mikrohtotipovima koji imaju sufiks -en-, novi mi-
krolitotipovi ili asocijacija maccrala imaju sufiks -it- ili prefiks
mikro. Sjajni ugljevi se nazivaju viiritoin (mikrovitrenom), ako
u sebi sadre vitrinita vie od 95S r. Ugljevi se nazivaju klarit
(mikroklaren), ako se ugljevi sastoje iz smee vitrinita i egzinita ma-
njom koliinom rezinita, a u isto vreme u okviru vitrinita sadraj
fuzinita, semifuzinita i sklerotiniia ne srne prei 10 fr.
Fuzinit se sastoji iz fuzinita i semifuzinita.
Mat ugljevi se nazivaju duritom (mikrodurenom) ako se sa -
stoje u osnovi od smee egzinita i mikrinita i manje od 10/ vitri -
nita. Ukoliko egzinita nema, takav ugalj naziva se pseudokenelskim
ugljeni. Kenelski ugalj se sastoji iz mikrinita i velikih koliina
spora.
Bogedi se u najveoj masi sastoje iz alginita sa primesama
mikrinita.

41
 Evropska i amerka terminologija prikazana je na donjoj ta -
beli.
Tabela V.
Doneta na herlenskoj konferenciji 1951. godine
(metod odbijene svetlosti)
A)Macerali
Telinit (strukturni)
Vitrinit
Kolinit (bezstrukturni)
Egzinit Rezinit Granularni
mikrinit
A) Mikrinit Masivni mikrinit
Fuzinit " Inertinit
Semifuzinit
Sklerotinit
B) Mikrolitotipovi Osnovni sastav
Vitrit Vitrinit (100 u)
Klarit (10% inertinita) ' Vitrinit, egzinit
Prelaz izmeu klarita i Vitrinit, egzinit
durita Mikrinit, fuzinit,
Durit (10% vitrita) Semifuzinit
Fuzit Fuzinit, semifuzinit

Po herlenskoj klasifikaciji odreuje se samo u grubim crtama

prisustvo nacerala, a ne pokazuje njihova koliinska vrednost, koja
treba da odlui tanije razlikovanje durena od klarena.
U Nemakoj i SAD za odreivanje tipova uglja uzima se u ob -
zir koliina macerala, ali se u Nemakoj (tah) uzima kao merilo
koliina vitrinita, dok se u SAD uzima kao merilo koliina nepro-
vidne materije (opaki atritus) u uglju.

2. Poreklo petrografskih struktura ugljeva

i postanak litotipova i macerala
Neprekidni procesi sutinskih promena prvobitnog biljnog ma-
terijala u formiranju ugljeva mogu se podeliti u tri stadijuma:
1) prvobitna izmena i pretvaranje biljnog materijala u treset
i to u plitkim vodama;
2) druga promena je vezana za pretvaranje treseta u ugalj i
njegova izmena u ugljenim slojevima, posle pokrivanja povlatnim
sedimentima;
3) Fizike i hemijske promene ugljeva.
Kemijski sastav organskog materijala ne daje potpuni odgo-
vor na hemijske osobine uglja, jer se procesi stvaranja ugljeva od-
vijaju u nejednakim uslovima.
Poznato je da macerali vode poreklo od ostataka biljaka, koji
su razliiti ne samo po filolokim, ve i fiziko-hemijskim osobina-

42
ma. U prirodi nije redak sluaj da jedna ista biljna komponenta
u raznim fiziko-geografskim i geohemijskim uslovima bude pod-
vrgnuta raznim izmenama, pa prelazi i u razliite macerale.
JVIikrokomponente hurriita tj. ugljeva koji vode poreklo od
ostataka viih biljaka stvaraju se u procesima: gelifikacije, fuze-
nizacije i eluvijacije.
a) Proces gelifikacije se karakterie razlaganjem i pretvara-
njem lignino-celulozne materije viih biljaka u koloinu humusnu
materiju zvanu gel, a odvija se u anaerobnoj sredini tj. tresetitu
bogatom vodom.
Procesom gelifikacije stvaraju se mikrokomponente koje mogu
imati elijsku strukturu dobro ouvanu (ksilen), slabo ouvanu
(ksilenovitren) ili potpuno unitenu (vitren).
Karakteristinu osobinu gelificirane mikrokomponente poka-
zuju prilikom preloma koji je koljkastog karaktera sa izrazitim
vertikalnim prslinama.
>' Jedan od najvanijih faktora u procesu gelifikacije za stvara -
nje raznih mikrokomponenata je dinamika vodene sredine.
Kada biljni materijal nije bio -izlagan delovanju slobodnog ki-
seonika iz vazduha, ve je brzo dospeo u sredinu sa stajaom vo -
dom, od njega se formira tip uglja u kome preovlauju ostaci bilj -
nih delova sa strukturama ksilena, ksielno-vitrena ili vitrena. Me-
utim, ukoliko je nagomilavanje biljnog materijala bilo postepeno
i to posle njegove izvesne humifikacije u vodi koja nije bila pot -
puno mirna, od biljnog materijala se formira tip u kome preovla-
davaju macerali.
Proces gelifikacije u anaerobnoj sredini odvija se na taj nain
to biljna materija u okviru koje uglavno preovladava lignino-ce-
lulozna materija, kada dospe u tresetite sa dosta vode proces raz -
laganja poinje nadimanjem elijske biljne grae. Zidovi biljnih
elijica zbog upijanja gasova i tenosti, poveavaju svoju zapreminu
i prelaze u homogenu elatinsku masu. Paralelno sa ovim dolazi
cio smanjenja zapremine elijskih otvora. Poetak procesa gelifika-
cije karakterie da biljni ostaci dobijaju kiselinsku strukturu, pri
emu je elijska graa dobro ouvana. U toku daljeg procesa
gelifikacije, elijski otvori nestaju i to delimino (pri emu se do-
bija ksilenovitrenska struktura ili potpuno kada se formira vitren-
ska struktura. U daljem procesu gelifikacije, izmenjena biljna ma-
terija se izdvaja na granule i najzad u koloidbi rastvor.
U daljem stadijumu izmena, osnovna masa poinje da se ko-
agulira i prelazi u zrnastu osnovnu masu. Na osnovu svega ovoga
moe se konstatovati da svakom stadijumu geiefikacije odgovara
odreeni tip mikrokomponenata uglja. Tako npr. jednorodna os-
novna masa, potpuno homogena i koja skoro ne sadri macerale,
nastala je u stadijumu potpune itkosti gela, bez naknade koagu-
lacije. Nasuprot njoj, manje jednorodna i nejasno glanuralna os-
novna masa koja sadri sitne macerale, a takoe osnova masa ve -
ina klarenskih i durenskih ugljeva, nastala je u stadijumu koa -
gulacije. S obzirom da se proces gelifikacije odvija preko vie faza,

43
koje stoje u vezi sa izmenom karaktera geohemijske sredine, neke
od tih faza mogu da izostanu, sto dovodi do obrazovanja uglja sa
osnovnom masom razliite strukture.
b) Proces fuzenizacije. Proces fuzenizacije karakterie izmenu
biljnog materijala u vrlo suvoj sredini pri emu se obrazuje fuzit,
odnosno fuzinit.
Postoje vie miljenja o poreklu fuzita od kojih se mogu iz-
dojiti dva karakteristina.
Kod nemakih istraivaa preovladava miljenje da on vodi
poreklo od drvenog umura, a koji se javlja kao proizvod umskih
poara koji su izazvani gromovima, pa je kao takav vodenim toko-
vima bio unoen u tresetite.
Kao dokaz ovoj postavei da fuzit vodi poreklo od drvenog u-
mura slui velika slinost koja postoji izmeu njega i drvenog u-
mura jer su u nekim slojevima mrkog uglja u Nemakoj zajedno
sa fuzitom naeni i ostaci prirodnog koksa i pepela, kao produkti
sagorevanja uglja.
Meutim, teorija o stvaranju fuzita umskim poarima ne moe
biti opte prihvatljiva, jer po njoj ne moe se objasniti postojanje
biljnih proslojaka u ugljenom sloju, koji su u celim obrazovani
od fuzita, odnosno semifuzinita. Pored toga sa gledita ove teorije
ne moe se potpuno objasniti sluaj da se u prirodi nalaze svi pro -
lazni oblici izmeu fuzita i vitrita.
Drugu teoriju postavili su Zaleski 1928. g. u SSSR-u i Grandd--
Eri u Francuskoj i prema njoj obrazovanje fizita vri se od kore i
drvovine u procesu periodinog isuivanja i delimine oksidacije
tog materijala u vazdunoj sredini. U subarealnim ustavima i to
u izdignutim delovima tresetita, ostaci kore i drvovine viih biljaka
bivaju podvrgnuli dejstvu aerobnih mikrooorganizama bakte rija i
gljivica, pa se biljni materijal na taj nain pretvara u vrstu trulei,
u iji sastav ulazi samo lignin, dok je celuloza potpuno unitena.
Ukoliko se tako nastali produkat ponovo nae pod vo dom, on u
izvesnoj meri podvrgava se procesu oksidacije i to pod dejstvom
anaerobnih bakterija i gljivica, pa se na taj nain pretvara u
neprozrani fuzit sa vrlo dobro ouvanom elijskom strukturom.
Prema svemu moe se zakljuiti da se proces fuzenizacije t j .
formiranje fuzita odvijao pri brzom prelasku biljnog materijala
iz aerobne u anaerobnu sredinu.
c) Proces eluvijacije. Karakteristika ovog procesa je ta da se
izmena odnosno razlaganje biljnog materijala vri u tresetitu ija
se voda nalazi u stalnom kretanju. U takvim tresetitima nagomi -
lani biljni materijal izloen je dejstvu oksidacije uz veoma inten -
zivno razlaganje, a pod delovanjem mikroorganizama.
U movarama gde postoji kretanje vode, nastali toksini se ne
koncentriu tako da se rad mikroorganizama odvija dugovremcno
i bez smetnji. Usled toga biljni materijal trpi proces oksidacije i
unitenja, te na jednom stadijumu razlaganja od njega ostaju samo
najotporniji ostaci na proces oksidacije. U navedenim uslovima ovi

44
ostaci se mogu nagomilati u niim delovima tresetita, a kasnije od
njih. se stvaraju ugljevi zi grupe liptobiolita.
Vea koncentracija egzinita i rezinita u ugljevima ukazuje na
izmenu biljnog materijala u vodenoj sredini koja je bila u stanju
kretanja.
Prema svemu moe se zakljuiti da se biljni materijal podvrgava
pomenutim procesima, a koji e od ovih procesa biti zastupljen zavi -
si od specifinih uslova sredine stvaranja. Jedan od vanijih faktora
je svakako dinamika vodene sredine, koja moe da uslovi naizme-
nino smenjivanje ovih procesa, te se to odraava na dobijanje
razliitih produkata.
U doktorskoj disertaciji D. Dimitrijevi (lit. 3) daje dijagrame
petrografskih sastava vertikalnih profila ugljenih slojeva sa detalj -
nim, kretanjem petrografskih komponenti.
Iz dijagramskog prikaza autor je ustanovio da u sastav uglje -
ne materije ulaze nekoliko znaajnih petrografskih komponenata.
Najvei procentualni sastav zauzima humusni detritus. Dijagrami
proba ukazuju na razlike procentualnih odnosa pojedinih petrograf-
skih komponenti, a to je usledilo u vezi sa razliitim genetskim
uslovirna u pojedinim delovima basena.

45
 On dalje navodi da su u periodima formiranja veeg procenta
fuzita, vladali donekle subarealini uslovi na tom delu tresetita, a
u periodima naglog porasta nivoa vode formiran je humusni detri-
tus. Prema tome samo pod uslovima detaljnog oprobavanja po deb-
ljini ugljenih slojeva, a na osnovu petrolokih kvalitativnih i kvan-
titativnih ispitivanja proba, dobija se slika o dinamici uslova, koji
su postojali u okviru jedne movarne facije. Prema autoru, na
osnovu pornenutih dijagramskih ispitivanja mogue je vriti detalj-
nu rekonstrukciju genetskih uslova koji su vladali u pojedinim de-
lovima tresetita.

3. Petrografska klasifikacija
kamenih ugljeva
Prva ispitivanja su pokazala da ugalj nije homogena materija
odnosno jednorodna, ve je sloena i izgraena od veoma razlii -
tog petrografskog sastava.
Prvobitna prouavanja vrena su na kamenim ugljevima, a ka-
snije na mlaim ugljevima i dolo se do saznanja, da je ugalj izgra -
en od dva osnovna dela: osnovne mase i macerala koji su uklop -
ljeni u nju.
Kod raznih vrsta ugljeva osnovna masa pokazuje razliite oso-
bine, pa je ne treba posmatrati kao jednorodnu i istu za^sve vrste
ugljeva.
Kod humusnih ugljeva visokog stepena ugljenifikacije osnovna
masa je sjajno crna, neprozrana materija, a u ugljevima na niern
stepenu karbonizacije ona je mrko crna i vie prozrana.
Kod sapropelskih ugljeva ona je svetlo-ute boje.
Prema nekim istraivaima, osnovna masa kod humusnih ug-
ljeva postala je izgleda od doplerita, a to je materija koja je postala
na zadnjem stadijumu razlaganja treseta.
Po Zenunjikovu u humusnim ugljevima razlikuju se dve vrste
osnovnih masa i to: 1. Neprozranu, bezstrukturnu i fuziniziranu,
koja je postala dehidratacijom biljnih ostataka i njihovim pretva-
ranjem u tvrdi koloid i to u subarelanim uslovima i 2. Gelificirana,
vie prozrana osnovna masa koja predstavlja tipian koloid a na-
stala je od drvovine i kore viih biljaka u vlanoj sredini.
S druge strane macerali predstavljaju razne delove biljaka i
to delove stabala, grana, korena, zatim spore, polen, kutikule lia,
smolna telaca, alge i dr.
Neki od ovih elemenata izgraeni su od lignino-celulozne ma-
terije viih biljaka, a drugi od veoma otpornih ostataka biljaka,
kao npr. kutina, sporonina i dr.
U sastavu nekih vrsta humusnih ugljeva nalaze se u veoj ili
manjoj meri fragmenti drvenastih tkiva, koji se mogu pojavljivati
u obliku fuzena ili ksilena.
Delovi fuzena u mikroskopu u proputenoj svetlosti crni su i
neprovidni, izuzimajui unutranjost elijskih upljina koje su svet-

46
le. Oni se najee javljaju u obliku sitnih, soivastih fragmenata
koji su razmeteni najee na povrinama naslojavanja ugljenog
sloja.
Fragmenti fuzena kada su mikroskopske veliine s vilastog su
sjaja, lako se otiru, prljaju prste i veoma su slini 'drvenom umuru.
Ksilen je predstavljen u delovima biljnog tkiva, koji su pod
mikroskopom u proputenoj svetlosti svetlo-mrke ili crno-mrke
boje, manje-vie prozrani sa veoma dobro ouvanom drvenastom
graom. Oni su nastali procesom gelifikacije drvenstog tkiva u ana-
erobnoj, vlanoj sredini i to pre nego to je materija bila podvrgnuta
procesu ugljenizacije ili karbonizacije. Ukoliko je proces gelifikacije
zahvatio drvenastu materiju mnogo, onda se gubi elijska struktura
ksilena, pa se drvenasta masa pretvara u homogenu, skoro
bezstrukturnu i staklastu masu koja se naziva vitren. Ukoliko se
u vitrenu jo primeuje struktura prema nekim ispitivaima, to
bi bio ksilenovitren.
Kutikule predstavljaju dugake fragmente epidermisa tj. za-
titnog pokrivaa nenih biljnih delova-lia. U veini sluajeva sa
jedne strane su nazubljene.
U mikroskopu u proputenoj svetlosti, kutikule su prozrane
i ute boje, dok u odbijenoj svetlosti pokazuju izvestan reljef i
imaju tamno-sivu boju.
Spore i polen. Spore predstavljaju organe za razmnoavanje
sporonosnih biljaka (Talofita, Pteridofita), a polen organi biljaka
cvetnica, koje se nalaze u velikim koliinama, a naroito kod ne -
kih vrsta bitumenoznih ugljeva.
Postoje dve vrste spora i to: megaspore ili makrospore koje
imaju veliinu i do 0,21,5 i vie mm., i druge vrlo sitne od 0,03
0,10 mm., a nazivaju se mikrospore.
U toku procesa razlaganja unutranji sadraj spora je uniten.
Od tri omotaa (egzine) ouva se samo srednji koji je obrazovan
od rezistentne materije sporonina, po svojim osobinama slian ku-
tinu.
U horizontalnom preseku spore imaju okrugao ili trouglasti
oblik sa karakteristinim prostranim rubom u obliku zvezde (tri-
lete), sa jednom brazdom koja ide po duini (monolete) ili bez
brazde (alete). Pelenova zrna bez ruba imaju razliite oblike i ve -
liinu.
Smolna tela su u tankom preseku uta, prozrana, ovalna, ta-
piasta ili listasta i nalaze se skoro u svim humusnim ugljevima.
Ona nemaju nikakvu strukturu.
Najee se javljaju u najveim koliinama kod lignita, a zatiu
u mrkim ugljevima, dok se u kamenim ugljevima retko nalaze. Upro-
putenoj svetlosti pod mikroskopom su svetloute zatvorene boje,
a u odbijenoj izrazito sive boje.
Alge. U sapropelskim ugljevima nalaze se najvee koliine osta-
taka algi i to plavozelenih. U mikroskopu se razlikuju od spora po
svojoj elijskoj strukturi koja podsea na suner.

47
 Interesantno je napomenuti da su u veini zemalja kameni
ugljevi podvrgavani detaljnijim ispitivanjima nego li mlai ligniti
i mrki ugljevi. U vezi sa tim i petrografska klasifikacija kamenih
ugljeva primenjuje se jedinstveno u veini zemalja, dok za lignite
i mrke ugljeve do danas ne postoji zvanino usvojena klasifikacija
koja bi bila jedinstvena za sve zemlje.
Za kemene ugljeve postoji sledea makroskopska i mikroskop-
ska podela.
Tabela VI

Makroskopska Mikroskopska podela

podela
Sastojci i Petrografski Mikrosastojci
l sastav (macerali)

DUREN sporm mikrinit

kutikulin | egzinit :
smolni inertinit
pomeani
MAT

FUZEN ! f uini t
semifuzinit

! KLAREN sporm
kutikulin vitrinit
pomeani

SJAJAN

VITREN telinit i
l kolmh
! vitrinit

Ir.ertinit fuzinit, semifuzinit, sklerotinit

c^zinit kutikule i egzini spora
rerinit smole i voskovi, povremeno u durenu, klarenu i vitrenu
48
 DUREN je na prelomu tamnog, mat, a katkad zemljastog izgle-
da, kompaktan je, tvrd i ilav. Ponekad ima zrnastu strukturu. Na-
suprot fuzenu, duren se javlja u velikim koliinama, pa moe da
obrazuje ugljeni sloj ili proslojak u ugljenom sloju. Duren moe
biti sporin, kutikulin, smolni i pomean. Od macerala moe da sa -
dri mikrinit, egzinit i inertinit.
FUZEN se najee javlja u obliku malih soiva ili fragmenata
nepravilnog oblika i to ponajvie na povrinama naslojavanja u ok-
cije, a to se odraava u poveanoj refleksiji pod mikroskopom
u odbijenoj svetlosti. To je normalno, jer u nizu lignit-atracit po -
stoji postepen porast ugljenika kod fuzena, koji kod starijih mrkih
lomu struktura mu je vlaknasta, svilaste sjajnosti i veoma je slian
drvenom umuru. Krt je, prlja prste i sadri veliki procenat pepela,
a vrlo malo gasovitih materija.
KLAREN po spoljanjem izgledu slian je vitrenu, ali je polu-
sjajan. Kao i duren on se javlja u proslojcima promenjive debljine
i sam moe da obrazuje itav ugljeni sloj. Po petrografskom sastavu
moe biti sporin, kutikulin, smolni i pomeani. Od mikro-sasto-
jaka macerala sadri vitrinit i egzinit.
VITREN se najee javlja u obliku uskih izduenih soiva i
proslojaka. Sjajnog je izgleda, staklast i homogene strukture. Ka-
rakteriu ga prsl'ine koje stoje normalno na pravac naslojavanja
sloja. Krt je i ima koljkast prelom. Sam nikad ne obrazuje itav
ugljeni sloj, ve se javlja u okviru ostalih litotipova. Moe se javiti
i u obliku telinita, kada ima sauvanu strukturu i kolinita kada
je bez nje.

4. Petrografske klasifikacije
ligmta i mrkih ugljeva
Adlai ugljevi ligniti i mrki sainjavaju dobar deo ugljenih re-
zervi u svetu, a naroito u naoj zemlji. Nepotpuno ispitani, oni
zadnjih godina predstavljaju predmet svestranog prouavanja sa
aspekta iznalaenja najracionalnijeg naina upotrebe i to prven -
stveno za dobijanje produkata vee kalorine vrednosti, U tom
pravcu u naoj zemlji postignuti su vidni uspesi kao npr. Suara za
"Itgntnr^Vreocima, proizvodrTjTlcolcsa uz uee mlaih ugljeva,
proizvodnja vel koksa, pokuaji za dobijanje celuloze iz lignita
Stanara i dr. Uporedo sa ostalim ispitivanjima i petrologija uglje va
dobija svoje mesto, naroito usled heterogenog sastava mladih
ugljeva, jer injenica je da ligniti kao i mrki ugljevi, koji su po -
stali pod istim geolokim uslovima, pokazuju mnogo vee razlike
u fizikim i hemijskim osobinama, nego to je to sluaj kod kame nih
uglj>eva.
Dosada je u pravcu dubljeg poznavanja petrografskog sastava
mladih ugljeva manje uinjeno neko kod kamenih ugljeva.
Mnogi autori teili su da primene ili nekako da adaptiraju po -
stojeu petrografsku klasifikaciju kamenih ugljeva i na mlae uglje-
4 Lc/ila kauslubiolila AQ
ve. Meutim, dolo se do zakljuka da je neophodno potrebno uvesti
posebne termine i podele za petrografske sastojke lignita i mrkih
ugljeva, s obzirom da imaju drugojaije fizike i hemijske osobine
od donekle njima odgovarajuih kod kamenih ugljeva.
Meu prvima koji je dao osnovu po pitanju petrografije mla-
ih ugljeva je svakako M. Scochardt. On izdvaja kao najslo-
eniji sastojak kod veine mrkih ugljeva osnovnu masu Grundmas-
se), zatim gel (crni i meki), drvenasto tkivo, rezinit (smole), cerinit
(voskove) i nosioce bitumena.
W. Petraschek makroskopski izdvaja: barski ugalj (M o-
orkohle), ksilit i fuzit. Kasnije u svojim istraivanjima W. S i e g l
kvantitativnom analizom izdvaja: tamni i svetli bars ;ki ugalj, ksilit,
fuzit i jalovinu. Dalje, tamni, barski ugalj deli na: osnovnu masu,
ksilit smole i fuzit.
U novije vreme zapaene radove iz ove oblasti dali su E.
S t a c h , M . Tei c h m u l l e r i H . J a c o b . K o d m r k i h u g l j e v a
M. Teichmuller izdvaja: humusni detritus, humusno drvena sto
tkivo, smolno drvenasto tkivo, fuzinit i gel. H. Jacob daje
klasifikaciju mekih mrkih ugljeva kod kojih razlikuje sledee sa-
stojke: 1. Humus niske kondenzacije i celulozu, 2. Humus srednje
kondenzacije sa umerenim sadrajem bitumena, 3. Humus srednje
kondenzacije sa visokim sadrajem bitumena, 4. Visoko konden-
zovani humus i doplerit i 5. Neorganske sastojke.
Amerika terminologija za mlae i starije ugljeve koristi tkz.
T h i e s e n-ovu podelu: prozrani i neprozrani atritus, antraksi-
lon i fuzen, pri emu prve tri donekle odgovaraju klarenu, durenu
i vitrenu.
Veoma interesantnu petrografsku klasifikaciju za lignite i mrke
ugljeve dao je O. Podgajni (lit. 12). Prema njemu predviene su dve
petrografske podele i to za lignite i mrke ugljeve. Kod ovih podela
upotrebi jeni su sledei orginalni termini: molen, lucen, gelen, geli-
ntt, ksilenov molen i r^ven, detrinit, ravinit, strukturnit i amorfinit
ujedno sa odgovarajuim definicijama, izuzev fuzena, hidrena i ul-
mena, koji su usklaeni prema donekle odgovarajuim kod kame -
nih ugljeva.
Prema pomenutom autoru stepen ugljenizacije, odreuje se
mikroskopskim i hemijskim ispitivanjima. U vezi sa tim on daje

sastava stranih i domaih ugljeva.

KEMIJSKI SASTAV POJEDINIH VRSTA UGLJEVA

Tabela VII
(
</< I. M. % C ,o O /o H
Ligniti 5464 5767 2536 5,0
Mrki ugljevi 4554 6775 1825 4,55,5
Kameni ugljevi 1045 7593 418 3,85,0
Antraciti ' 10 9396 2 4 3,8
 Petrografska klasifikacija lignita obuhvata ugljeve sa srednjim
sadrajem isparljivih materija od 5464%. Makroskopska podela
deli ih na barske i drvenaste. Njihova donja granica se nalazi prema
tresetu. Gornja se nalazi prema mrkim ugljevima od kojih se odli-
kuje jasno ouvanom vegetalnom strukturom i ogrebom na por-
ceianskoj ploici, uglavnom svetlo-mrkim, dalje veim sadrajem
vlage, isparljivih materija i pepela. Autor navodi da je za donju
granicu uzeto 64% isparljivih materija, jer nai najmlai ligniti
(pliocenski) sadre najvie oko 62% tih materija. Gornja granica
se nalazi na oko 52%, kod koje postoje tipini mrki ugljevi. Mi -
kroskopski znaci su nizak stepen ugljenizacije, dobro ouvana ve-
getalna struktura i vei sadraj celuloze.
O. Podgajni je dao sledeu podelu lignita.

TABLA PETROGRAFSKOG SASTAVA LIGNITA

Tabela VIII
Makroskopska Mikroskopska podela
podela
Petrografski Mikrosastojci '.
Sastojci sastav (maceralije)
BARSKI
ksilenov detrinit
kutikulin rezinit
MOLEN pomeani
smolni inertinit

fuzinit
DRVENASTI
FUZEN
ksilen gelinit
suberen ksilinit
periblen i suberinit
gelen periblinit
LUCEN

M o l e n (od lat.: mollis, e = mek, nestalan) u poreenju sa

durenom kod kamenih ugljeva predstavlja meki i nestabilni petro-
grafski sastojak. Karakteristino je da je on izrazito heterogenog
sastava i izgraen je od razliitog humusnog detritusa. Osnovna
ugljena materija kao kod kamenih ugljeva ne postoji i ona je za-
menjena humusnim gelom. Njegovi mikrosastojci su detrinit (ku-
tikule-odnosno ksilit, periblinit i suberinit, polen), rezinit i inerti -
nit (fuzinit, sklerotinit). Na osnovu preovladavajuih macerala au tor
je pored ve poznatih vrsta izdvojio i ksilenov molen, koji po stoji
kod naih i nekih stvarnih lignita. Molen se javlja u slojevima do
vie desetina metara.
 ;; Fuzen (po terminologiji M. S t o p e s) jedini je petrograf-
ski sastojak sa skoro konstantnim fizikim i kemijskim osobinama,
poev od lignita pa do antracita. On je homogen i izgraen u naj -
veoj meri od ugljenika. Njegov maceral predstavlja samo fuzinit,
jer je semifuzinit veoma retko zastupljen i veoma teko se zapaa
u proputenoj svetlosti. Fuzen najee postaje od drvenastog tkiva,
a rede od nenih biljnih delova kao lia i si. Javlja se u sitnim od-
lomcima ili u soivima debljine od nekoliko santimetara.
Lue n (od lat.: luceo = sjati, biti providan) predstavlja sla -
bije izmenjeno uglavnom drvenasto tkivo (odnosno vitren najni -
eg stepena ugljenizacije). U zavisnosti od ishodnog materijala i
stepena ouvanosti vegetalne strukture, autor je lucen podelio na:
ksilen (po A. Diparque-u) koji pokazuje ouvanu drvenastu struk-
turu, zatim (po M. Stopes) suberen i periblen, odnosno sastojke
koji su nastali od pluta i like. Pomenuti imaju svoje odgovarajue
lie izdvajaju se raven, tuen, hidren i ulmen. Pored toga vri se
dopuna odreivanjem sadraja pojedinih karakteristinih macera-
la. Obino dolazi u obzir humusni gel, polen, sklerociumi i uglje-
viti glinac, a rede kada je u pitanju vea koliina smole izdvaja se
odnosno humati kalcijuma i gvozda). Ponekad pored nabrojanih
macerala u veim koliinama moe biti zastupljen i rezinit. Lucen
se javlja u slojevima najvie do nekoliko metara debljine.
Autor navodi da kod kvantitativne petrografske analize uzima
se molen, fuzen i lucen, a kao dopuna naroito za prouavanje za
podele facija odreuje se sadraj humusnog gela, rezinita, polena,
sklerocijuma i ugljevitog glinca.
O. Podgajni je dao i predlog petrografske klasifikacije mrkih
ugljeva. Autor obuhvata mrke ugljeve sa srednjim sadrajem ispar-
Ijivih materija od 4554f/r. Vegetalna struktura je slabije ouvana,
ogreb je najee mrk, boja uglja mrka do crna. Ovde spadaju niz
ugljeva od lignitinih do ugljeva slinih kamenim, koje je W. P e-
trasehek prikazao u sledeoj podeli:

meki
kriljasti
Mrki ugljevi mat
tvrdi
sjajni

O. Podgajni prihvata prethodnu podelu, ali zbog ligniti -

nih mrkih ugljeva, meke prethodno deli na barske i drvenaste, a
posle barske na zemljaste i kriljaste, odnosno:

barski zemljisti
meki
drvenasti kriljasti

Na ovaj nain jasnije je prikazana veza mrkih ugljeva sa ligni-

tima, dok je sa kamenim to ve izraeno sa podelom na mat i sjaj-

52
ne. Gornja granica mekih ugljeva nalazi se na prelazu u kamene i
odreuje se poznatim reakcijama kao: ogreb na porcelanskoj plo-
ici, reakcija na KOH ; i HNO3 i dr. Pojedini macerali pokazuju vei
stepen ugljenizacije. Celuloza se retko zapaa.
Kod mrkih ugljeva autor izdvaja etiri petrografske komponente
i to: raven, fuzen, hidren i ulmen.

TABELA PETROGRAFSKOG SASTAVA MRKOG UGLJA

Tabela IX

Makroskopska Mikroskopska podela

podela
Sastojci Petrografski MikrO'Sastojei
sastav (mace rali je)

BARSKI ksilenov
kutikulin ravinit
RAVEN sporin detrinit
pomeani rezinit
smolni inertinit

MAT FUZEN fuzinit

semifuzinit

DRVENASTI kutikulin
HIDREN smolin ulminit
sporin detrinit
pomean

SJAJNI strukturnit
ULMEN i amorfinit-
ulminit

Raven (od lat.: ravis, i mrk) predstavlja heterogeni petro-

grafski sastojak sa uglavnom slabijom prozranom masom i hu-
musnim detritusom. Raven je izgraen od razliitog humusnog de-
tritusa. Osnovna ugljena masa ve je zastupljena (ravinit), ali
slabije nego odgovarajua kod kamenih ugljeva (mikrinit) i ak je
kod najmlaih mrkih ugljeva delimino odsutna. Ravinit ima sli -
nosti sa masivnim mikrinitom samo po nainu pojavljivanja, dok
njegove hemijske osobine svakako su drugojaije. Mikrosastojci
su uglavnom sitniji nego kod lignita i sa porastom stepena ugljeni-
zacije pokazuju sve veu stopljenost sa osnovnom masorn. Rezinit
se javlja u promenljivim koliinama i uopte uzev ima ga manje
nego kod lignita. Ponekad kod jaeg nagomilavanja gradi smolne
ravene, koji ini prelaz ka piropisitima. Inertinit je predstavljen
fuzinitom i sklerotinitom. Autor kod ravena kao i kod moleiia iz-

53
dvaja ksilenov raven, koji od mikrosastojaka sadri najvie deli-
e ksilena. Javlja se u slojevima od vie desetina metara.
F u z e n kod mrkih ugljeva je neto veeg stepena ugljeniza-
cije, a to se odraava'u poveanoj refleksiji pod mikroskopom
u odbijenoj svetlosti. To je normalno, jer u nizu ligmt-aiitracit po-
stoji postepen porast ugljenika kod fuzena, koji kod starijih mrkih
ugljeva ima prosean sadraj ugljenika oko 84%. Izgraen je od
svojih macerala fuzinita i semifuzinita. Poslednji se naroito lako
prepoznaje u odbijenoj svetlosti. Javlja se u odlomcima ili soivima
najee do 10 santimetara debljine.
H i dren (po japanskom predlogu .K. Asai i H. Tanno)
predstavlja heterogene petrografski sastojak izgraen od prozra ne
osnovne mase (ulminit) i detrinita (kutikule, delii ksilena, spore,
polen). Inertinit je uglavnom odsutan, dok rezinita ima manje nego
ravena. Hi dren predstavlja vezu izmeu mrkih i kamenih ugljeva i
to je utsvari klaren nieg stepena ugljenizacije. Uglavnom on se
javlja kod starijih mrkih ugljeva. Kod veeg sadraja detrinita, isto
Kao i klaren daje mat uglju. Obino se naizmenicno smanjuje sa
ravnom i retko prelazi 50% debljine ugljenog sloja.
U Ime n (po predlogu M. Stopes) predstavlja homogeni
petrografski sastojak koji je postao najveim delom od drvenastog
ikiva (ksilena). Osnovnu ugljenu masu ini ulminit, koji pokazuje
tragove vegetalne strukture (strukturnit) ili predstavlja potpuno
gelizirano oiljno tkivo (amorfinit). Ulmen starijih mrkih ugljeva
veoma se malo razlikuje od vitrena, kako po optikim, cako i po
hemijskim osobinama. Skoro uvek je prisutan u mrkim ugljevima
i najee se javlja ili u vidu soiva ili proslojaka do nekoliko san-
timetara debljine.
Prema O. P o d g a j n o m, kod kvantitativne petrograt'ske ana-
macerale, (isto po M, Stops) kojima je autor douao i gelmit. Kao
visi stepen ugljenizacije izdvojili smo gelen (od gel) koji predstav -
lja najjae gehnizirano biljno tkivo. Osnovnu ugljenu masu lucena
ini gelinit (po hemijskom sastavu uglavnom kao i humusni gel,
i rezmu. Kod mrkih ugljeva u samostalne petrogralske sastojke
uraunavaju se pojave iznad 0,08 mm., imajui u vidu vei stepen.
ugljenizacije i jau dijagnozu humusnog materijala nego kod lig-
rula.

V. FAZA UGLJENI F l KACI JE ILI KARBONIZACUE

Akumulacija biljnog materijala vri se u tresetnoj rai stvaranja

ugljeva, gde se vri razlaganje ovog materijala i formiranje treseta.
Dejstvom mikrobiolokog laktora odvija se proces tresetiza- cije ili
humifikacije organskog biljnog materijala.
Pokrivanjem tresetnog materijala neorganskim sedimentima
razliitog sastava u tresetnoj masi prestaje rad mikroorganizama,
nastaje aseptina sredina usled nagomilanih humusnih kiselina.

54
 Prestanak mikrobiolokog dejstva utie u toj meri da u treset-
noj masi dolazi do aktiviranja fiziko-hemijskih procesa, koji su
izazvani poveanim pritiskom, katalitikim -delovasnjem mineralnih
primesa i gasova, cirkulacijom vode i dr. U procesima fiziko-hemij-
sldh izmena, humusne kiseline u tresetnoj masi pretvaraju se u hu -
musne materije zvane humine, koje su nasuprot humusnim kiselina-
ma,--nerast vorlj ive u al'kalijama. Poto se pri tome iz humusnih kise-
lina odvajaju O H i COOH (polarne grupe), organska materiia se sve
vie obogauje ugljenikom a osiromauje kiseonikom. Znai treseti-
zacija predstavlja oksidacioni proces, a dalje pretvaranje treseta u
razne vrste ugljeva ima karakter redukcije. Zbir svih procesa izme-
ne organske materije na putu njenog pretvaranja od treseta u lignit,
mrki ugalj ili dalje u kameni ugalj i antracit, predstavlja fazu
u g l j e n i f i k a c i j e ili k o r b o n i z a c i j e.
U procesu ugljenifikacije razlikuje se dijageneza treseta i me
tamorfizam ugljeva. Dijageneza predstavlja pretvaranje treseta u
lignit, dok se u procesu metamorfizma lignit pretvara u razne vrste
mrkih ugljeva, a ovi dalje u kamene ugljeve, antracite i grafite.
Ceo proces obrazovanja uglja moe se ematski predstaviti na
sledei nain.

EMATSKI PRIKAZ OBRAZOVANJA UGLJA

Tabela X

Faz< Uslovi i faktori Rezultati preobra-

uromena aja

.. Humifikacija . Razlaganje treseta 1. Nakupljanje

pod uticajem aerob- humusnih kise-
nib i anaerobnih lina
faktora (biohemij-
sko) do pokrivanja
povlatnim sedimen-
tima.
2. Dijageneza ?. Preobraaj treseta u 2. Uveavanja sadra
mrki ugalj ja ugljenika. a
smanjenja kiseo-
nika. prcces de-
hidrataci je

3. Metamorfizam 3. Evolucija vr :ikih 3. Produuju se pro

ugljeva i njihov cesi koji su zapo
preobraaj n kame- eti pod dijage-
ne ugiieve i antra- nezcm i u zadnjem
cil'-e. Fiznko-hemij- stadijumu kod an-
ski procesi tracita i nastupa
(povetiVi..nje pritiska konano grat'iti-
i temperature).

Sutina procesa, ugljenifikacije pre svega ogleda se u progre-

visnom obogaivanju ugljenikom i sve veim osiromaenjem kise-
onikom, vodonikom i azotorn.

55
 Iz napred naznaene eme vidi se da se sam proces ugljenifi- ,
kacije deli'na dijagenezu i metamorfizam, a svaki od njih ima svoje
karakteristine osobine.
1. Dijageneza
Dijageneza predstavlja proces u kome se treset ili sapropel
pretvara u razne vrste mrkih ugljeva.
Karakteristino je da se u toku ovoga procesa vri zbijanje
treseta, usled ega dolazi do istiskivanja vode. Pored fizikih izmena
vre se i izvesne hemijske prornene koje su redukcionog karaktera.
Pri tim izmenama organska masa se sve vie obogauje ugljenikom,
a osiromauje kiseonikom i slobodnim humusnim kiselinama. Zbog
toga, za vreme procesa dijageneze dolazi do sve vee molekularne
asocijacije humusnih kiselina, lipoida i bitumija, a to dovodi do
oslobaanja gasova iz organske materije, a naroito ugljendioksida.
U procesu dijageneze najvei deo humusnih kiselina prelazi u
kalcijum humate. Voskovi kao veoma otporne materije u slabo ok-
sidacionoj sredini prelaze skoro neizmenjene iz treseta u ugalj.
Paralelno sa dijagenezom organske materije odvija se i cemen-
tacija neorganskih sedimenata, koji se nalaze ispod i iznad sloja
treseta, te iz nevezanog stanja prelaze u manje ili vie vrste se-
dimente.
2. Metarmo'rfizam ugl/eva
Ovaj proces nastupa posle faze dijageneze. U ovoj fazi deava
se pretvaranje ugljene materije iz nieg u vii stepen karbonizacije,
te tako lignit prelazi u mrki ugalj, a ovaj u kameni ugalj itd.
Sam proces metamorfizma dovodi do poveanja tvrdine, sjaj-
nosti i specifine teine ugljene materije. Boja postaje sve tamnija.
Sadraj kiseonika, vodonika i volatila se smanjuje, a sadraj uglje-
ni ka poveava.
Sutina procesa ugljenifikacije tj. dijageneze i metamorfizma
je ustvari kristalizacija ugljene materije, koja se odvija neprekidno
od treseta preko lignita, mrkih, kamenih ugljeva do antricita i gra-
fita. Na taj nain labilne kristalne veze postaju sa porastom ste-
per.a ugljenifikacije sve vre.
i uglj&;?ifika&ije^
O uzrocima procesa ugljenifikacije postojala su razliita mi-
ljenja.
Tako E. Donat je smatrao cla kameni ugljevi sadre vrlo malo
ili skoro ne sadre lignina, dok se u mrkim ugljevima lignin nalazi
u velikim koliinama. Na osnovu toga on je smatrao da su biljke
od kojih su postali kameni ugljevi bile skoro bez lignina i radi toga
je odbacivao mogunost pretvaranja mrkih ugljeva u kamene ug-
Ijeve.
Fischer i chreder prouavali su hemijsku grau ugljeva i do-
kazali da humusne materije i u mrkim i kamenim ugljevima vode
poreklo iz lignina.

56
 Potonie prouavajui tercijalnu vegetaciju od kojih su postati
neki nemaki ugljevi, smatrao je da oni nikada ne bi mogli da se
pretvore u kameni ugalj kakav je paleozojski. Prema njemu postoji
razlika u biljnom materijalu mrkih i kamenih ugljeva, i ta razlika
donekle utie na sastav ugljeva. Kod stvaranja leita mrkih ugljeva
sudelovale su biljke sa velikim sadrajem voskova i smola, kojih
nije bilo u biljkama koje su uestvovale u stvaranju ugljeva paleo-
zojskih leita. Ovo shvatanje je pobijeno novijim mikroskopskim
ispitivanjima, kojima je dokazano postojanje smolnih kanala i u
paleozojskim biljkama.
Dipark objanjava razlike u vrstama ugljeva na osnovu razlike
u matinom materijalu.
enunjikov ne iskljuuje mogunost da karakter matinog ma-
terijala utie u izvesnoj meri na razlike u ugljevima, ali smatra
da su te razlike uoljive samo u ugljevima niskog stepena karboni-
zacije. U daljem procesu uglienifikacije ove se razlike gube.
Prema Gothan-u u toku procesa ugljenifikacije odvija se obo-
gaivanje ugljene materije ugljenikom, a osiromaivanje vodoni-
kom, azotom, a ( naroito kiseonikom. Na taj nain vri se pretvara-
nje treseta u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit.
Do ovog zakljuka doao je i D. White, prema kome su gornje
karbonski ugalj Pensilvanije, gornje kredni ugalj Kolorada i Novog
Meksika kao i eocenski ugalj Vaingtona, hemijski i fiziki potpuno
isti, mada su biljke od kojih su ovi ugljevi postali pripadale
razliitim geolokim periodima, pa su bile prema tome i floristiki
razliite. Na osnovu ovoga on zakljuuje da ugljevi razliite starosti
i floristiki razliiti, mogu da imaju iste fiziko hemijske osobine,
ili obratno, da ugljevi iste starosti i od istog biljnog materijala
mogu da imaju razliite osobine, to sve zavisi od njihovog stepenr.
karbonizacije.
Po Mak-Kenzi-Tejloru bakterijsko razlaganje javlja se kao os-
novni faktor pri obrazovanju ugljeva razliitih tipova. Autor sma tra
da u aerobnim uslovima treset se moe pretvoriti samo u mrki
ugaJj. Ukoliko se iznad tresetnog sloja stvaraju gline tj. natrijuma-
lumo-silikati, onda e biti vie nepropustljivija za gasove i vodu.
I kao posledica toga u tresetu dolazi do neutralizacije kiselih pro-
dukata koji se formiraju radom bakterija, pa se vri proces reduk -
cije, usled koga se treset pretvara u mrki ugalj, a ovaj dalje u ka -
meni ugalj i antracit ukoliko se rad ovih bakterija ne prekida.
Meutim, ukoliko se povlata vie kisele prirode tj. vie kalcijuma-
lumo-silikatna, radom bakterija formiraju se kiseli produkti u tre -
setu koji kod vee koncentracije ine sredinu toksinom, pa pre -
staje rad bakterija, a s tim u vezi i proces redukcije u ugljenom
sloju. Zbog toga ugalj u ovom sluaju ostaje na stadijumu mrkog
u gl ja.
Fuks takoe smatra da se mikrobioloki faktor u procesu raz -
laganja javlja kao veoma vaan inilac. On smatra da se oksidacioni
potencijal, koji se menja sa dubinom, stabilizuje pod dejstvom
mikroorganizama. Pomou termodinamike Fuks je dokazao, da pro-

57
ces ugljenifikacije moe pri takvim uslovima da se odvija sam od
sebe.
Meutim, najnovija istraivanja u ovom pravcu su pokazala
da uzroke preobraaja ugljene materije treba pre svega traiti u
delovanju geolokih faktora u specifinoj sredini i posebnim uslo-
vima. Ukoliko se uslovi sredine promene menja se i elementarni
sastav ugljeva, struktura i takstura. Promene se odraavaju i na
stene u kojima je ugalj smeten, te se tako npr. peskovi pretvaraju
u peare, argiloisti u filite, gline u glince itd. Usled toga ugljevi
visokog stepena ugljenifikacije, kao to su npr. kameni ugljevi i
antriciti, uvek se nalaze u vrstim i tvrdim sedimentima.
Glavni faktori metamorfizrria prema ovim shvatanjima su vi-
soka temperatura i pritisak. Kod vein eistraivaa vremenski fak-
tor se ne uzima u obzir kao presudan. Mnogobrojni dokazi stoje
kao prilog ovoj postavci. Poznata su leita kamenog uglja ak i
antracita (SSSR, Raa i Ibarski rudnici uglja u Jugoslaviji) koji
potiu iz tercijalne epohe, a mrki ugljevi iz paleozoika kao npr.
Podmoskovski ugljeni basen u SSSR-u.
Eksperimentalnim putem Bergius (1913) a zatim W. Gropy i
H. Bode (1932. god.) su dokazali da su glavni pokretai metamor-
zima ugljene materije temperatura i pritisak.
Bergius je sagorevao treset, a esto i celulozu na temperaturi
od 340C i dobio je produkat koji. je po elementarnom sastavu vrlo
blizak masnim kamenim ugljevima. Meutim, dalje poveanje tem-
perature nije imalo nikakvo dejstvo na ubrzavanje procesa uglje-
nifikacije. Pojaavanjem pritiska, on je uspeo da taj produkat pre-
tvori u posni kameni ugalj. Pri ovim opitima, prvi proces povea-
vanja temperature odvijao se uz oslobaanje vlage i CO2, a vrlo
malo metana i vodonika. Prema tome u procesu ugljenifikacije
glavnu ulogu ima temperatura, dok pritisak spreava pojavu suve
destilacije uglja i izdvajanja gasovitih (vel) produkata iz njega.
Pri poveanom pritisku i temperaturi od 320 na 450C Bode
(1935. god.) je uspeo da od briketa mrkog uglja dobije produkat
koji je slian kamenom uglju.
Na osnovu niza ispitivanja i shvatanja istraivaa moe se za-
kljuiti da su glavni uzronici u procesu metamorfizma, ugljeva
temperatura i pritisak. Razlikuju se tri vrste metamorfizma:' regi-
onalni metamorfizam, dinamini metamorfizam i kontaktni meta-
morfi/am, koji se odvijaju pod razliitim uslovima i specifinim
sredinama.

Regionalni metamorfizam
U ovom metamorfizmu bitnu ulogu vri. temperatura zemljine
unutranjosti, pa iz tog razloga neki autori daju termin geotermski
metamorfizam. Ugljena materija biva izloena dejstvu temperature
/.emljine unutranjosti i pritiska koji nastaje usled teine natalo-
eriih sedimenata koji lee preko ugljenog sloja. U oblastima geosin-
kimala usled epirogenetskih pokreta ugljeni sloj zajedno sa prate -
im sedimentima potone na veliku dubinu.
U toku 1873. godine G. Hilt je prouavajui nernake ugljene
basene postavio pravilo, da je stepen metamorfizma uglja propor -
cionalan sa stratigrafskom dubinom ugljenog sloja. Po ovom pra -
vilu ukoliko ugljeni sloj lei stratigrafski nie, utoliko je jaa
ugljenifikacija u odnosu na ugljeni sloj koji se nalazi iznad njega.
Pored toga autor navodi da se sa poveavanjem dubine, smanjuje
koliina sagorljivih isparljivih materija, a poveava se koliina
vrstog ugljenika C fix-a u uglju.
erman je dao pravilo da sa poveavanjem dubine sadraj ki-
seonika opada, a da se sadraj ugljenika poveava.

Dinamiki metamorfizam
Glavni pokretai dinamikog metamorfizma koji po povri -
ni koju zahvataju mogu biti regionalni to su orogeni pokreti. Oni
vre bitne izmene u ugljenoj materiji i prateim stenama ugljenog
sloja. Meutim, svi orogeni pokreti ne izazivaju metamorfizam
ugljene materije. Samo oni deluju koji dovode ugljeni sloj na veu
dubinu gde vlada svestrani hidrostatiki pritisak. Ukoliko je pak
pritisak jednostran, on dovodi do razbijanja ugljenog sloja tj. for -
miranje klivaa, a ne njegovog metamorfizma.
enjunjikov navodi kao primer ovog tipa metamorfizma Pod-
moskovski i Kizelovski ugljeni basen. Ugljena materija iz ovih ba-
sena je skoro istovetna po svom petrografskom sastavu, a isti su
i po svojoj geolokoj starosti. Poznato je da podmoskovski ugljeni
basen ima ugljenu seriju vrlo male debljine oko 200 metara, a Ki-
z.elovski veoma debelu ugljenu seriju. Po stepenu karbonizacije u
podmoskovskom ugljenom basenu tipian je mrki ugalj, a u dru -
gom kameni ugalj. Ovo se objanjava delovanjem dinamikog me -
tamorfizma.
U Americi i Kanadi proces dinamikog metamorfizma je tako-
e dao svoje dokaze. U ovim basenima ugljeni slojevi lee prema
isioku skoro u horizontalnom poloaju, dok su u pravcu zapada
prema Stenovitim planinama sve vie ubrani i disocirani. Intere -
santno je pomenuti da su svi kredne starosti, meutim, ugljevi u
islonim basenima predstavljeni su mrkim tipovima, dok prema
zapadu prelaze u kamene ugljeve, a u zoni najveeg ubiranja ak
i u antracite.
D. White-u navodi da ugljevi Pensilvanije u SAD, mada su razli-
ite starosti (karbonske, kredne i tercijarne), podjednako su ubra -
ni i dislocirani, te svi imaju karakter poluantracita pa i antracita.
Prema Petrischek-u ugljeni baseni Gornje lezije pruajui se
od zapada prema istoku, sve su slabije ubrani, a uporedo sa ovim
opada im i stepen karbonizacije, to se ogleda u sve veem sadraju
volatila u njima.

59
 Kontaktni metamorfizam
Direktni uzronik ovoj vrsti matemorfizma j.este uticaj toplo te
koja potie od vrele rastopljene eruptivne mase.
Ispitivai u Nemakoj ustanovili su da postoji nekoliko karak-
teristinih leita uglja gde je izvreno oplemenjivanje uglja pod
uticajem vrele eruptivne mase. Tako se navode primeri leita uglja
kod: Hirsberga, Majsnera, telberga i dr. Kod Majsnera, bazaltska
masa debljine oko 30 metara izlila se direktno preko ugljenog
sloja, pa je ugljeni sloj pretrpeo vidne promene do dubine od 2,5
metara, dok je dublje ostao nepromenjen.
U telbergu bazalt se u obliku sklada debljine 812 metara
izlio ispod ugljenog sloja. Od dejstva ovog eruptiva, ugalj je pre -
trpeo promene odozdo navie u zoni od 33,5 metra.
Pod uticajem eruptivnih masa. ugalj je u ovim leitima pre -
trpeo utoliko vee promene, ukoliko je eruptiv bio blii njemu. Is-
pitivanja su pokazala da su u blizini kontakta uglja najbogatiji
ugljenikom, a dalje od njega siromaniji. Pored toga ukoliko je bli -
i kontaktu on je tvri i kompaktniji i tamniji. On je siromaniji
vlagom i volatilima i ima sve veu specifinu teinu.
U Jugoslaviji izvestan broj geologa miljenja je da je tercijerni
ugalj Ibarskog ugljenog basena usled andezitskih intruzija i efuzija
pretvoren u koksni kameni ugalj. Meutim, ima miljenja da vei
stepen ugljenizacije nije rezultat kontakta sa andezitom, ve uslecl
opte dislociranosti basena.
Jaina izmene uglja u procesu kontaktnog metamorfizma u za-
visnosti od prirode magme, oblika eruptiva, daljine eruptiva od
ugljenog sloja itcl.

FIZIKA SVOJSTVA UGLJEVA

Fizika svojstva ugljeva su: specifina teina, ogreb, boja, tvr-
dina, prelom, sjajnost, drobljivost i kliva i one zavise od osnovnih
karakteristika matinog materijala od koga su ugljevi postali, za -
tim od stepena ugljenifikacije uglja i od kvantitativnih i kvalitativ-
nih osobina mineralnih primesa koje se nalaze u ugljenoj materiji.
Tvrdina i drobljivost imaju veliki praktini znaaja, jer nepo-
sredno utiu na proces eksploatacije i separacije uglja. Pored toga
veoma je znaajna mikrotvrdina pojedinih petrografskih htotipova.

1. Specifina teina
Jedna od naj karakteristini jih fizikih osobina ugljeva je spe-
cifina teina. Kod ugljeva razlikuje se prava i zapreminska teina.
Prava je specifina teina vrste ugljene materije, a zapreminska
predstavlja teinu uglja zajedno sa porama koje se u njemu nalaze.
Specifina teina kod ugljeva zavisi od niza faktora, a) petro-
grafskog sastava uglja, b) stepen ugljenifikacije, c) koliine i pri -
rode mineralnih primesa, d) koliine vlage i dr.

60
 Petrografski sastav uglja utie na specifinu teinu ugljene ma-
terije. Mat komponenta kod uglja ne odgovara po specifinoj teini
sjajnoj komponenti. Od svih petrografskih litotipova fuzit bez pe -
pela i vlage ima najveu specifinu teinu od 1,371,52, za njim
dolazi vitrit 1,281,30, klarit 1,271,29 i durit 1,201,26, ali radi
upljivosti zapreminska teina mu je mala.
Stepen ugljenifikacije je znaajan, jer utie na specifinu te -
inu. Utvreno je da specifina teina raste od treseta preko lignita
i mrkog uglja ka natracitu i najzad grafitu. Tako treset ima oko
0,72. Lignit i neke mlae grupe mrkih ugljeva 1,30, kameni ugljevi
oko 1,40, antraciti 1,50. Prelazni oblici izmeu antracita i grafita
oko 2 i grafit 2,20.
Pored petrografskog sastava i stepena ugljenifikacije mineral -
ne primese u mnogome utiu na poveavanje specifine teine uglja.
Ovo je razumljivo kada se zna da u prirodi postoje mnogi prelazili
oblici od iste organske materije sa l2% pepela, pa preko ugljeva
bogatim pepelom i od 4050%, koji prelaze u ugljevite glirice sa
minimalnim koliinama organske materije.
Logino je da se sa poveanjem koliine mineralnih primesa
poveava specifina teina, jer je npr. spec. teina pirita 5, a ne -
kih glina kree se od 2,42,6 itd. Prema tome ne samo koliina,
ve i vrsta mineralnih primesa su znaajan faktor za specifinu te-
inu ugljeva.
Vlanost takoe utie na specifinu teinu ugljeva. Vlanost i
specifina teina vezani su posredno preko petrograskog sastava.
Pored pomenutih faktora i sama priroda uglja utie na specifi-
nu teinu. Tako je konstatovano da sapropelski ugljevi imaju ma nju
specifinu teinu od humusnih ugljeva, a veu od liptobiolita.

2. Tvrdina
Tvrdina predstavlja otpor uglja prema paranju. Razliite vrste
ugljeva pokazuju razliite vrednosti. Prema Mosovoj skali ona va -
rira od l3, a to zavisi od stepena ugljenifikacije uglja.
Pored tvrdine na paranje koja se naziva mineroloka tvrdina,
postoji i abrazivna tvrdina tj. tvrdina na glaanje.
Ugljevi vee abrazivne tvrdine imaju u mikroskopskom pre -
paratu u odbijenoj svetlosti jako izraen reljef, kao npr. vitrit.
Iz ovoga izlazi da je tvrdina uglja veoma blisko vezana za pe-
trografska svojstva ugljene materije.

3. Boja i ogreb uglja

Boja uglja je veoma vana za odreivanje spicifinih osobina
odreene ugljene mase. Ona je veoma raznovrsna kod ugljeva. Kree
se u raznim nijansama od mrko sivih preko sivih, sivo-zelenih do
crnih. I boja uglja takoe zavisi od istih uzroka kao i druge fizi ke
osobine.

61
 Ogreb mrkih ugljeva je u raznim nijansama mrke i okoladne
boje. Crnu boju i ogreb imaju smolasti mrki ugljevi. Kameni uglje-
vi nieg stepena ugljenifikacije imaju zatvoreno mrku boju, dok
je kod pravih kamenih ugljeva boja crna. Antraciti imaju sivkasto
crnu boju sa metalinim otsjajem. Ogreb sapropelita je otvoreno
mrke ili ute boje.
Ugljevi se naroito razlikuju po boji kada se melju i pretva -
raju u prah, to je identino sa ogrebom.
Najee se boja ogreba odreuje tako to se komadom uglja
prevlaci preko porcelana. Neki sapropeliti na porcelanskoj ploici
ostavljaju izrazitu utu boju, dok drugi ne daju nikakvu boju.
Antraciti daju crni ogreb. Mrka boja najee odgovara mrkim
ugljevima, a uslovljena je prisustvom humusne kiseline.

4. Sjajnost
Sjajnost je specifina osobina ugljeva koja zavisi od petrograf-
skog sastava i stepena ugljenifikacije. Ugljevi mogu biti tamni, po-
lutamni, polusjajni, sjajni i vrlo sjajni. Sjajnost im. moe biti ma -
sna, staklast, svilasta ili polumetalina, a to zavisi od prirode
uglja. Iz itavog niza ispitivanja moe se konstatovati da sjajnost
svakog pojedinog uglja zavisi od uzajamnog dejstva tri komponen-
te: oetrografskog sastava, stepena ugljenifikacije i mineralnih pri-
mesa u uglju. Pored njih u manjoj meri na sjajnost utie i vlaga.
Svi ovi uzroci mogu se kombinovati i uticati jedan na drugog, a
zavisno od toga dobij a se i rezultat.
Kada je u pitanju petrografski sastav kod ugljeva na niem
stepenu ugljenifikacije sjajnost se poveava sa preovladavanjern
gelificiranog drvenastog tkiva kod mlaih ugljeva ili vitrena i kla-
rena kod kamenih ugljeva. Primer za ovakav ugalj su eljebinski
k)areni SSSPv-a.
Kod lignita i mrkih ugljeva od petrografskih litotipova sjajnost
pokazuje gelificirano drvenasto tkivo i humusni gel. Po predlogu
petrografske klasifikacije O. Podgajnog, kod lignita to bi bio lucen,
a kod mrkih ugljena ulmen. Kod kamenih ugljeva najveu sjajnost
uglju daje vitrenska petrografska komponenta, a klaren je polusja-
jan. Ostale komponente kod lignita, mrkih ugljeva i kamenih, su
uglavnom mat.
Po pravilu sjajnost se poveava sa poveanjem stepena uglje-
niilkacije, mada tu ima izuzetaka.
Mineralne primese u uglju negativno deluju na njegovu sjaj -
nost, to je vea njihova koliina sjajnost je manja.

5. Drobljivost i kliva
Pod laganim udarcem ekia ugalj se drobi u komide tablica
'stog, prizmarinog, piramidalnog i sferoidalnog oblika. Uzrok ovom
drobljenu treba traiti u izvesnom sistemu prslina koje se u uglju
nalaze. Jedan sistem prslina stoji normalno ili priblino normalno

62
na pravac raslojavanja uglja, dok drugi sistem prsima stoji pod
izvesnim kosim uglom na pravac nalo javan ja.
Prvi sistem prsdina izazvan j/e unutranjim naprezanjem u
ugljenoj masi u toku procesa ugljenifikacije. Ove prsline odgova -
rale bi prslinama odvajanja kod eruptivnih stena.
Drugi sistem prslina je kliva, koji stoji koso na pravac naslo-
javanja. Kliva je nastao delovanjem spoljanjih tektonskih sila
kojima je zahvaen ugljeni sloj.
Prva vrsta prslina tj. odvajanja ima glatke i ravne povrine.
Zbog ovih prslina ugalj se drobi u komade pravilnih oblika.
Prsline klivaa imaju rapave i izbrazdane povrine i pokazuju
sve osobine kliznih povrina. Usled ovih prslina ugalj se drobi u
komade vie piramidalnog oblika. Ukoliko je ugalj izloen jaem
jednostranom pritisku, onda on obino prelazi u neku vrstu milo-
nitske bree tkz. breasta struktura uglja.
Prisustvo klivaa u ugljenom sloju veoma je vaan elemenat
za izuavanje tektonskih osobina ugljenog leita.
6. Prelom
Prelom je utsvari karakter povrine koja se dobija pri lom-
ljenju uglja, ali ne po povrini slojevitosti. Iz tog razloga kod jako
kriljavih i zdrobljenih ugljeva prelomna povrina dobija se vrlo
teko.
Karakter prelomile povrine kod ugljeva zavisi od strukture
ugljene materije.
Neki ligniti imaju vlaknast prelom. Listasti prelom ima diso-
dil ugalj, a koljkast smolasti mrki ugalj. Mrki ugljevi imaju obi -
no zemljast prelom.
Sjajni kameni ugalj najee je neravnog preloma sa vrlo
otrim ivicama, a antraciti obino imaju koljkast prelom.

VII. KEMIJSKE OSOBINE UGLJA

Ugljevi predstavljaju smeu organskih jedinjenja u iji sa -
stav pored ugljenika ulaze vodonik, kiseonik, azot i sumpor. Poreci
ovoga ugljevi sadre manju ili veu koliinu mineralnih materija
koje u procesu sagorevanja ugljeva ostaju u vidu pepela.
Organska jedinjenja sainjavaju tkz. goruu masu ugljeva, a
mineralne materije i voda, njihov nesagorljivi deo ili balast.
Sa praktinog stanovita hemijska svojstva ugljeva istrauju
se putem elementarne i tehnike analize.
1. Elmentarna hemijska analiza
Ovom analizom odreuje se hemijski sastav sagorljivog (or-
ganskog) dela ugljene materije, tj. koliina ugljenika, vodonika,
kiseonika, azota, sumpora, a takoe i fosfora.

63
 Ugljenik (C) predstavlja glavni deo organske mase uglja i on
je glavni nosilac njegove toplotne moy Njegova toplotna vrednost
iznosi 8.140 k/cal., a ukoliko ga ima vie, kvalitet uglja je bolji.
Poevi od treseta, pa preko lignita, mrkih ugljeva, kamenih
ugljeva i antracita, koliina ugljenika progresivno raste, a opada
procenat vlage, kiseonika, azota i vodonikaLJ Koliina sumpora ne
stoji u vezi sa stepenom ugljenifikacije. Zavisnost koliine ugljeni -
ka, vodonika i kiseonika od stepena ugljenifikacije vidi se iz tabele
XI. Koliina ugljenika kod lignita varira od 5767%, mrkih ugljeva
6115%, kamenih ugljeva 7593% i antracita 9396%.
Tabela XI
kalorije
Materijal C% H% O% teoretske
vrednosti
Drvo 50% 6 44 4.500
Treset 55 6 35 5.000
Lignit (ksilit) 65 5 30 6.000
Mrki ugalj 7078 5 1725 6.2007.400
Kameni, ugalj
(plameni) 80 5 15 7.600
Kameni ugalj
(posni) 90 5 5 8.000
Antracit 98 1 1 9.000
Grafit 100 .

U sapropelskim ugljevima koliina ugljenika varira od 65 do

80rV.
U okviru ugljene materije ugljenik se javlja kao fiksni i kao
isparljiv. Prilikom sagorevanja ugljene materije fiksni ugljenik se
oslobaa sa ostalim gasovitim materijama, formirajui pri tome
dim i a. Nasuprot njemu isparljivi ugljenik prilikom sagoreva-
nja ugljene materije pretvara se u gasovite produkte (CO> i CO).
Kiseonik (O). Sadraj kiseonika u ugljevima varira u irokim
granicama i kao to je pomenuto u tesnoj je vezi sa stepenom uglje-
nifikacije.
U svakom sluaju kiseonik smanjuje toplotnu mo ugljeva i
tetno deluje na njegovu hemijsku preradu. Usled toga, kiseonik
predstavlja balast ugljene materije, jer u svakom sluaju sniava
njegovu toplotnu vrednost. On igra veoma vidnu ulogu u hemijskim
procesima raspadanja ugljene materije i njenog samozapaljenja.
Azot (N). U odnosu na kiseonik i vodonik u ugljevima azot se
nalazi u malim koliinama i to od 1,33 ( /(. Kao i kiseonik, azot

64
smanjuje toplotnu vrednost uglja kao goriva i predstavlja balastni
deo ugljene materije. Meutim, ukoliko ugalj slui kao hemijska
sirovina, onda azot poboljava kvalitet uglja, jer ugljevi koji sadre
vie azota daju vei procenat amonijaka.
Sumpor (S). Sadraj sumpora /u ugljevima je relativno mali
(do 6%), a izuzetno moe biti vei. Sumpor sniava vrednost uglju
kao goriva, a naroito negativno utie kod izrade metalurkog kok-
sa, poto sumpor iz koksa prelazi u sirovo gvoe.
Poreklo sumpora u ugliu moe biti razliito. Ukoliko sumpor
potie iz protoplazme biljnih elija, onda je to organski sumpor.
Sulfidni sumpor vodi poreklo od pirita i markasita, a sulfatni od
gipsa i drugih sulfata. Karakteristino je da organski i sulfidni
sumpor, prilikom sagorevanja uglja, vezuju za kiseonik i grade ga-
sovite produkte (S0 2 ), a sulfatni sumpor ostaje u pepelu.
Sulfatni sumpor je vezan i tetan kod prerade uglja u koks,
ali ne deluje tetno kod direktnog sagorevanja uglja u peima. Or -
ganski i sulfidni sumpori su tetni sastojci uglja, jer deluju koro-
zivno na metalna postrojenja.
Fosfor (F). U veini sluajeva fosfor u uglju se nalazi u maloj
koliini. Sagorevanjem uglja on ostaje kao nesagorljiv deo u pe -
pelu. Fosfor je tetna komponenta u ugljevima, a naroito onima,
koji su namenjeni za izradu metalurkog koksa.
1
2. Tehnika analiza ugljeva /
Tehnikom analizom ugljeva odreuje se sadraj: vlage, pepela,
sumpora i isparljivih gasovitih materija, zatim koks i kalorina
vrednost. Ova analiza obuhvata sve pokazatelje od kojih zavisi prak-
tina vrednost. uglja kao goriva.
Vlaga (W). Koliinski vlaga u ugljevima varira u irokim gra-
nicama i to od 2% kod antracita pa preko 50% kod nekih lignita.
Ona zavisi od teksture uglja, njegove zdrobljenosti, hidrogeolokih
uslova sredine u kojoj se nalazi ugljeni sloj i stepena ugljenifika-
cijc uglja.
Kvalitet uglja vezan je za koliinu vlage, jer se pri sagorevanju
vlanog uglja troi korisna toplotna energija na isparavanje vlage.
Pored toga kao balast u uglju ona poveava transportne trokove
uglja, oteava proces otkopavanja i transporta uglja u jamama.
Zatim negativno utie na proces separacije uglja i oteava njegovo
Masiranje. Poveana vlanost smanjuje brzinu koksovanja, a samim
tim smanjuje produktivnost koksnih pei.
Ugljevi sadre dve vrste vlage. Spoljanju ili grubu vlagu i unu-
tranju ili higroskopnu vlagu. Na osnovu prirode vlage razlikuje
se sirovi ugalj u kome se pored higroskopne vlage nalazi i izvesna
koliina grube vlage, vazduno suv ugalj koji sadri samo hegro-
skopnu vlagu i apsolutno suv ugalj, koji je bez vlage.
5 Le/ita kauslobiolita 65
 Spoljna ili gruba vlaga potie u uglju od njegovog Kvaenja u
jami ili spolja na vazduhu. Koliina ove vlage zavisi od isitnjenosti
uglja i vlanosti vazduha u kome se ugalj nalazi.
Gruba vlaga odreuje se na malom srednjem uzorku odreene
granulacije, teine l kg. Ugalj se stavlja u pogodan limeni sud u
vidu jednog, dva ili tri sloja i sui u prostorijama ija je tempera -
tura 20C, a relativna vlanost vazduha 50%. Kontrola se vri po -
mou hidrometra i termometra. Suenje se vri 24 asa do konstant -
ne teine. Prema nemakim specifikacijama odreivanje grube vla-
ge se vri postupkom suenja u suari na temperaturi od 30C u
trajanju od oko 3 asa.
Higroskopna vlaga je vezana za teksturakie osobine ugljene ma-
terije, tj. za njihovu poroznu teksturu.
Poto porozna tekstura uglja stoji u izvesnoj vezi sa stepenom
ugl jenifikacije, to e njena koliina zavisiti ne samo od atmosfer -
skih uslova tj. relativne vlanosti vazduha, ve i od samog kvaliteta
uglja.
Pod izvesnim uslovima, koliina higroskopne vlage u uglju
moe da se iskoristi kao merilo njegove poroznosti, odnosno njego -
vog kvaliteta. Ugljevi nieg kvaliteta imaju veu poroznost, pa pre -
ma tome i veu koliinu vlage. Meutim, ovaj odnos ide samo do
izvesne granice, a zatim se u izvesnoj meri ta poroznost poveava
pa prema tome i vlaga, kao to je sluaj u grupi antracitskih uglje-
va.
Odreivanje higroskopne vlage moe se vriti na nekoliko na-
ina. Ugalj osuen na vazduhu izdrobi se do 0,2 mm., a potom se
odmeri l gram uglja i stavlja u pogodan sud od stakla, porcelana
ili kvarca. Potom se stavlja u suaru, gde se na temperaturi od
105C sui do stalne teine.
U nekim zemljama za odreivanje higroskopne vlage uzima se
25 grama uglja ili 50 grama usitnjenog uglja ispod l mm. krup-
noe i vri se destilacija vode pomou ksilola. U destilatu koji se
hvata u specijalnu konusnu menzuru, dobijaju se dva sloja teno-
sti. Donji sloj je voda, a gornji ksilol. Potom se otitava
zapremin-.ski udeo vode i prerauna u procentualni sadraj
higroskopne vlage.
Pored ovih metoda higroskopna vlaga se odreuje i na taj na-
in, to se vazduno suv ugalj tj. onaj iz koga je odstranjena grupa
vlaga, zagreva na temperaturi od 105C u toku 2 asa, ili ako se
dri u eksikatoru nad sumpornom kiselinom sve dok ne doe na
njegovu stalnu teinu.
Ukupna vlaga uglja dobija se iz zbira povrinske i unutranje
v J age uglja.
U ugljevima postoji jo i tkz. kristalizaciona vlaga, koja potie
od nekih anorganskih minerala kao npr. gipsa i dr. Meutim, prili -
kom odreivanja vlage u uglju kristalizaciona vlaga se ne izdvaja
u analizi.
Vlaga u ugljevima oznaava se sa W. Pri ovome W g oznaava
grubu vlagu, WK higrovlagu, a \V 11 ukupnu vlagu u uglju.

66
 Ugalj'koji sadri ukupnu vlagu naziva se radnim gorivom, a
koji sadri samo higrovlagu predstavlja laboratorijsku probu uglja.
Pepeo (A). Pepeo postaje sagorevanjem uglja pri slobodnom
pristupu vazduha. On potie od mineralnih primesa koje su dospele
u ugalj ili istovremeno sa njegovim stvaranjem i to je tkz. singe-
netski pepeo ili od primesa koje su u njega uklopljene naknadno
i to je epigenetski pepeo. Prilikom sagorevanja uglja dolazi do raz -
laganja nekih mineralnih materija (karbonati, gline i dr.), te se iz
njih oslobaaju gasovite materije. Zbog toga, teina pepela je ne -
to manja (od 810%) od teine mineralnih materija koje se u
uglju nalaze.
Prilikom sagorevanja uglja mineralne materije trpe izrazite
promene. Karbonate se razlazu na okside metala, pirit prelazi u
oksid gvozda uz odvajanje sumpornog anhidrida, hloridi bazinih
metala i oksidi cinka mogu delimino da se isparavaju pri izgaranju
uglja. Koliina i sastav ugljenog pepela ne moe se uporediti sa
koliinom mineralnih materija koje se nalaze u uglju pre sagore-
vanja.
Pribline koliine mineralnih primesa u pepelu uglja iskazuje
se formulom koju je predloio V. S. Krim:
M= l,10A + 0,55Spir + 0,87C02ka,-b 0,10Fe2O3 = 2/75SA 2,325Ss,f
M = sadraj mineralnih materija u uglju u %
A = pepeo uglja u %
Spj r = sadraj piritnog sumpora u uglju u %
CO2ka,b = sadraj karbonatnog C0 2 u uglju u %
Fe2O3 = sadraj oksida gvozda u pepelu uglja u%
SA = sadraj sumpora u pepelu uglja
Ssuif= sadraj sulfatnog sumpora u uglju u %
Pri hemijskim analizama pepela obino se odreuju sledea je-
dinjenja: SiO2, A12O3, Fe2O3, CaO, MgO, SO3 P205 i neki retki elementi.
Sngenetski pepeo vodi poreklo od mineralnih primesa koje su
ulazile u sastav biljne materije (tkz. konstitucioni pepeo) i primesa
koje su putem vode ili vetra donete i taloene istovremeno sa talo-
enjem materijala u tresetitu i to tkz. je unutranji pepeo.
U epigenetske mineralne primese ubrajaju se one koje su u
ugalj donete putem infiltracije (tkz. infiltracioni pepeo) cirkulaci -
jom mineralnih voda du prslina i povrina naslojavanja u uglju.
Ovde dolaze i one mineralne primese koje su upale u toku njegove
eksploatacije, a. to su delovi okolnih stena.
U sastav konstitucionog pepela (vezan za organsku biljnu ma-
teriju) ulaze uglavnom alkalni i zemnoalkalni elementi. Unutranji
pak pepeo najee je obrazovan od estica glina i kvarca (pesak).,
Sadraj gline ili peska u uglju jako varira iz sloja u sloj, ali takoe
varira i u raznim delovima jednog istog ugljenog sloja.
Vee prisustvo mineralnih primesa u uglju izaziva njegovu veu
kriljavost i daje mu tamnji izgled, veu specifinu teinu i dr. Pri
ovome glinovite primese stoje u vezi sa odreenim petrografskim
tipovima uglja u sloju.

67
 Konstitucioni pepeo u iji sastav ulaze alkalni i zemnoalkalni
elementi, rastvara se u vodi.
Epigenetski pepeo je inflitraeionog porekla pa je obrazovan
od karbonata, sulfida ili sulfata. Ovaj pepeo se rastvara u HC1.
Unutranji pepeo koji potie od gline i kvarca ne rastvara se u
HC1.
Spoljanji pepeo u ugljenom sloju obino vodi poreklo od glina
ili kvarca, te se ne rastvara u HC1.
Pepeo nekih ugljeva sadri i neke teke, pa ak i plemenite me-
tale, kao: bakar, cink, olovo, zlato i srebro. Iz literaturnih poda -
taka (lit. 3), u uglju tesliokog ugljenog basena naeni su ^pek-
trohemijskom analizom sledei retki elementi: Pb, Mn, Ga, Be, Mo,
V, u, Ag, Y, Ni, Zr, Co, Se, Cr, L, Ba, Sr i u tragovima Ge. Radi pot-
punijeg sagledavanja karaktera geohemijske asocijacije, autor je
uporedio rezultate ispitivanog basena sa rezultatima nekoliko ispi-
tivanih basena mrkog uglja u Jugoslaviji. Rezultati analiza sa ra-
zliitih basena ukazuju da postoji dosta mikroelemena, koji se jav-
ljaju u svim ugljenim basenima, ali koji se razlikuju po koliinskim
odnosima. Meutim, ima ih koji se javljaju i karakteristini su sa -
mo za pojedine ugljene basene. Razlike u kvantitativnim i kvalita -
tivnim osobinama mikroelemenata u raznim ugljenim basenima
ukazuju na postojanje razliitih geohemijskih uslova litogeneze.
Pored biogenih momenata, kao bitan faktor koji deluje na spektar
mikroelemenata, je sastav paleoreljefa odnosno oboda basena.
Posmatrano sa gledita rentabiliteta ugljeva kao ogrevnog sred-
stva, granica pepeela kod humusnih ugljeva kree se do 40%, Preko
ove granice rentabilnost iskoritavanja humusnih ugljeva je mini -
malna. Ako granica pepela pree 50% kod kamenih ugljeva, a kod
mrkih i lignita 40%, onda se smatra da to nije ugalj ve se kvalifiku-
je kao ugljeviti kriljac ili glinac.
Kod sapropelskih ugljeva granica rentabiliteta je ira, jer se
sagorljivi kriljci mogu iskoriavati kao nisko sortni ogrevni ma-
terijal i kod koliine pepela koja prelazi i 70%, naroito ako se taj
pepeo moe da koristi i za dobijanje cementa.
Procesom separacije ugljevi se mogu osloboditi od izvesne ko-
liine mineralnih primesa. Najlake se oslobaaju one mineralne
primese koje su u ugalj dospele putem infiltracije i u toku eksplo -
atacije.
Konstitucione mineralne primese, tj. one koje potiu od samih
biljaka od kojih je ugalj postao ne mogu se iz uglja izdvojiti, a da
se pri tome on sam hemijski ne izmeni.
Poznato je da stepen mineralnih primesa utie na kvalitet ug-
lja. Ugalj sa malo primesa naziva se istim ugljeni.
U kvantitativnom i kvalitativnom pogledu mineralne primese
stoje u vezi i sa petrografskim sastavom uglja. Kod kamenih uglje-

68
 va najistiji litotipovi su klarit i vitrit. Oni sadre iskljuivo organ -
ski pepeo, dok mineralnih primesa nakupljenih prilikom sedmen-
tacionih procesa imaju malo. Koliina pepela kod pojedinih petro-
grafskih litotipova uglja je razliita. Tako npr. kod nekih kamenih
ugljeva Engleske, fuzit ima 15,50% pepela, durit 6,25%, klarit 1,22%
i vitrit 1,11%. Interesantno je, da je hemijski sastav primesa koje se
nalaze u pojedinim litotipovima razliit. Tako je zapaeno da je
pepeo durita blizak po svom hemijskom sastavu kaolinu ili glini.
Pepeo klarita i vitrita blizak je pepelu biljaka i ovo nas upuuje da
su oni organskog porekla, a da je pepeo durita i fuzita sekundai^
nog porekla, tj. nastao u toku procesa sedimentacije.
Kod lignita i mrkih ugljeva najvei nosioci pepela su humus -
ni detritus i fuzit, dok su gelificirano drvenasto tkivo i hu -
musni gel znatno siromaniji.
Prema petrbgrafskoj klasifikaciji O. Podgajnog nosioci pepela
kod lignita i mrkih ugljeva bili bi: molen, raven i tuen, dok bi lu-
cen, hidren i ulmen bili znatno siromaniji.
Interesatno je, da se pepeo razliitih petrografskih komponenti
razlikuje i po fizikim osobinama. Tako npr. analizom nekih
engleskih ugljeva dobijen je pepeo koji je kod fuzenske komponente
bio mrko-siv; kod durenske bledo-siv-beo, klarenske crvenasto--mrk i
vitrenske bledo-ut. Na osnovu ove osobine mogue je sago-.revanjem
uglja vriti izvesne zakljuke o petrografskom sastavu.
Prema Tidesvelu i Uileru vitren sadri u proeku 1,2% pepela,
.klaren 1,5%, duren 3,6% i fuzen 10,0% pepela.
Interesatno je osvrnuti se na koliinu pepela kod treseta, lig -
nita, mrkog uglja i kamenog uglja.
Po nekim ispitivaima procenat pepela kod suvog treseta iznosi
od l6%, s napomenom da primerci sa veih dubina obino daju
vei procenat pepela od onih sa viih horizonata. Tako analizom
jednog tresetita dobijeni su pokazatelji da na 0,5 metara dubine
procenat pepela u tresetu iznosi 5% po jednoj toni, a ve na dubini
od 1.1 metara 36%.
Sa stepenom karbonizacije procentualni, sadraj pepela se po-
veava tako da se kameni ugalj imati vie pepela od mrkog od ko -
jeg je nastao, mrki vie od lignita, a lignit vie od treseta. Meutim,
koliina pepela kod raznih ugljeva u zavisnosti je od uslova po -
stanka, a ne od starosti ugljenih basena. Tako npr. koliina pepela
kod nekih mrkih ugljeva iznosi od l3%, a kod drugih i do 30%.
Deava se da, recimo, u okviru jednog ugljenog sloja debelog do
20 metara, imamo u raznim horizontima istije i prljavije partije
uglja, tj. partije sa manjom ili veom koliinom pepela. Isto ovo
vai i za kamene ugljeve. Tako ima kamenih ugljeva skoro bez pe-
pela ili kod kojih koliina pepela dostie lV/c, dok na drugoj
strani postoje kameni ugljevi koji se skoro pribliavaju ugljevitim
kriljcima, jer pepeo se kree i 40%. Tako npr. neki antraciti Velsa
imaju pepeo svega 0,51%, a neki antraciti Donjeca 1025%.

69
 Pepeo u ugljevima oznaava se sa A, pri emu A' predstavlja
sadraj pepela u radnom gorivu, A sadraj pepela u vazdunom sa-
vom uglju (laboratorijska propa), a A s sadraj pepela na ugalj bez
vlage. Odreivanje pepela vri se, kada se 2 kilograma uglja osue
na 105C u porcelanskom sudu odreene dimenzije u elektrinoj
pei. Zagrevanje pei odvija se postepeno do 200C, a zatim do
775C kako bi se spreili eventualni gubici materije usled brzog iz -
dvajanja isparljivih materija. Pred kraj sagorevanja otvaraju se
vrata pei radi boljeg pristupa vazduha. arenje traje oko 60 mi -
n ut a . P os l e h la e nj a u oks ik a t or u me r e nj e m s e o dr e d i gu bi ta k
teine i izraunava procentualni sadraj pepela.
Boja pepela daje grube podatke o sastavu. Beliasta boja uka -
zuje na otsustvo gvozda, a crvena o prisustvu gvozda u manjoj ili
veoj koliini. Prisustvo crnih taaka ukazuje da ugljena supstanca
nije potpuno sagorela i da arenje nije bilo dovoljno.
Isparijive materije Volatili. Suvom destilacijom uglja bez
prisustva vazduha, a na dosta visokoj temperaturi, organski deo
ugljene materije razlae se na gasovite produkte volatile i na
vrsti ili koksni ostatak.
Gasovite produkte preds ta vljaju razni ugljovodonic i i ne to
CO i CO 2 . Koliina i karakter volatila, naroito njegov koliinski
odnos prema bespepelnom koksnom ostatku, slui kao osnova za
tehniku klasifikaciju ugljeva, jer je od te vrednosti zavisna priro -
da i stepen njegove karbonizacije.
Postoji odreeni odnos izmeu koliina volatila i stepena uglje-
nifikacije. Koliina volatila utoliko je vea ukoliko je ugalj nieg
stepena ugljenifikacije. U tresetu volatila ima oko 70 r /r dok u an-
tracitu od 310 r <r.
O. Podgajni daje jednu tabelu klasifikacije ugljeva po hemij-
skom sastavu iz koje se vidi zavisnost stepena karbonizacije i ko -
liine volatila.

Tabela XII

LM. %C (, O %>H
Ligniti 5464 5767 2536 5,0
j.D .3
Mrki ugljevi 4554 6775 1825 4 ^0
Kameni ugljevi 1045 7593 418 3 ,8
Antraciti 10 9396 2 4 5,0
3,8

Kod ugljeva niskog stepena karbonizacije ili ugljenifikacije ko -

liina volatila u velikoj meri zavisi od karaktera matinog materi -
jala od koga su ti ugljevi nastali. Tako npr. sapropelski ugljevi i
liptobioliti vrlo su bogati sa volatilima, jer se kod nekih kreu i do
90 tf.

70
 U Jugoslaviji najmanji procenat volatila imaju poluaiitracitski
ugljevi lijaske starosti Vrke uke u Istonoj Srbiji i to od 4,5
10,5%, a najvei gasni ugalj, tj. jako pepelni humusni sapropelit
Aleksinakog ugljenog basena i to oko 75,5%.
Ugljevi bogatiji volatilima sagorevanjem daju dui, aaviji
plamen, te se takav ugalj lake pali.
U svrhu uporeivanja jednog uglja sa drugim, sadraj volatila
izraunava se na suvu, bezpepelnu ugljenu masu, tj. na isti sagor-
Ijivi deo uglja. Suma volatila i koksa bez pepela iznosi prema tome
100% iste gorue organske materije uglja.
U analizama uglja volatili se oznaavaju sa V.
Prema tome Vr oznaava sadraj volatila u radnom gorivu, V
sadraj volatila u vazdunom suvom uglju (laboratorijska proba)
i V sadraj volatila u organskoj materijili tj. na ugalj bez vlage i
pepela.
Odreivanje isparljivih materija vri se u kvarcnom ili u pla-
tinskom loniu odreenih dimenzija, zapremine 20 cm 3, snabdeven
sa poklopcem koji dobro zatvara, a u sredini je snabdeven otvorom
od 2 mm. Zatim se odmeri jedan gram sitno samlevenog uglja i stavi
se u loni, a ovaj zatvori poklopcem. Potom se loni stavi na Bun-
zenov plamenik, tako da njegovo dno bude udaljeno 6 sm. od izvora
plamena. Bunzenov plamenik se regulie tako da daje plamen vi -
sine oko 18 santimetara. arenje uglja se vri u vremenu od 7 minu -
ta. Temperatura arenja treba da iznosi 875C. Pri takvim uslovima
rada isparljive materije izlaze iz uglja i sagorevaju na spoljnoj po-
vrini poklopca lonia. Mali loni je u sutini mala koksna pe.
Po zavrenoj operaciji, loni se stavlja u eksilator da se ohladi.
Potom se merenjem utvruje gubitak prvobitne teine, odnosno
ostatak materije posle izdvajanja isparljivih i sagorljivih materija.
Ostatak predstavlja koks.
Ugalj =V +koks
Koks (K). Koks je ustvari vrsti ostatak u iji sastav ulazi
ugljenik, koji ostaje posle izdvajanja volatila i to kada se ugalj
zagreva u prostoru bez prisustva vazduha. Poto se pri tome sav
ugalj ne pretvara u koks ve samo 7580%, to e koks sadrati
veu koliinu pepela nego ugalj od koga je dobijen koks. Meutim,
proraunavanjem iz pepelsnog koksa dobija se koks bez pepela
koji ustvari predstavlja vezani ugljenik ili Carbon fix (C-fix).
Kod raznih vrsta ugljeva koksni ostatak ima razliite fizike
osobine. Tako kod nekih ugljeva on je rastresit i zemljast dok je
kod drugih u veoj ili manjoj meri stopljen u sunerastu masu
razliite vrstoe. U prvom sluaju radi se o tkz. peanom koksu
tj. takav ugalj nema osobine koksovanja. U drugom pak sluaju,
ako je dobijen koks sunerast i vrst, ugalj ima koksujue osobine.
Sredinu izmeu ove dve vrste ine polutopljivi ili sinter ugljevi.
Ukoliko je zapremina dobijenog koksa manja od zapremine
uglja u probi, onda je koks zvonak i vie vrst. Nasuprot ovome

71
ako je zapremina koksnog ostatka vea od probe uglja, onda je
koks manje vrst i manje kompaktan.
Zapaeno je da ugljevi sa veim procentom vezanog ugljenika
gore kratkim plamenom, ne stvarajui dim i razvijajui veu koli -
inu toplote. Najvei procenat C-fix-a imaju nai poluantracitski
ugljevi Istone Srbije i to od 9095%.
Koksni ostatak u uglju oznaava se sa K. Pri tome K 1 predstavlja
sadraj koksa na radno gorivo, K h sadraj koksa u laboratorijskoj
probi, a K sadraj koksa u organskoj masi.
Toplotna mo (C). Toplotna mo uglja predstavlja koliinu to-
plote koja se dobija kada se sagoreva l kilogram uglja i ona se
predstavlja kilogram kalorijama. To je kalorija koja je potrebna
cla se l litar vode zagreje na 1C.
Toplotna vrednost uglja odreuje se u tkz. karorimetrijskoj
bombi ili raunskim putem pomou specijalnih formula i to na
osnovu podataka tehnike i elementarne analize.
Toplotna vrednost ili toplota sagorevanja predstavlja ustvari
teoretsku veliinu, jer oznaava gornju granicu toplotne vrednosti
uglja, zajedno sa pepelom i vlagom koji se u uglju nalaze.
Toplotna vrednost uglja zavisi od koliine balasta koji se u
njemu nalazi tj. sadraja vlage i pepela. Prilikom sagorevanja uglja
jedan deo korisne toplote gubi se i nestaje u sagorelim otpacjima
tj. pepelu, dok se jedan deo korisne toplote troi na pretvaranju
vode iz uglja u vodenu paru. Pri tome svaki procenat vode koji se
nalazi u uglju unitava oko 6 toplotnih jedinica pri sagorevanju l
kg. uglja. Zbog toga se kod ugljeva razlikuje gornja i donja toplot na
vrednost. Toplota sagorevanja ili gornja toplotna vrednost pred-
stavlja koliinu toplote koja se oslobaa prilikom sagorevanja 1. kg.
uglja u kalorimetru, raunajui i toplotu koja se troi na oslobaa -
nje vode. Donja toplotna vrednost je ona koja se dobija kada se
od gornje toplotne vrednosti oduzme koliina toplote koja je utro-
ena na isparavanju vode iz uglja i vode koja nastaje sagorevanjem
vodonika u uglju.
Gornja toplotna mo uglja izraunava se po obrascu:
C(t + t 1 ) Z
OgH---------------------22,5 Sa
g
gde je:
Og gornja toplotna mo uglja u kcal.
C konstantna kalorimetra
t otitana razlika temperature u stepenima
11 korektura toplote za vreme opita
Sa sagorljivi sumpor
Z korektura za icu (sagorevanje) i azotnu kiselinu
g teina uglja koji sagoreva u kalorimetrijskoj bombi

72
 Donja toplotna mo izraunava se po obrascu:
Qd+Qg 6(W+9H)
gde je:
Qd donja toplotna rno uglja u Kcal.
Qg gornja toplotna mo uglja u Kcal.
W ukupna vlaga uglja u procentima
H procenat vodonika u uglju
Toplotna mo uglja moe se dobiti i raunskim putem na os-
novu podataka iz elementarne hemijske analize po obrascu Doulan-
ga u. gram kalorijama:
Q = 8,080 C + 34,460/H Q-f S 2,250
gde su: C, H, O i S predstavljaju teine ugljenika, vodonika i kise-
onika i sumpora.
Pored ovih postoje jo neke metode izraunavanja toplotne
moi ugljeva.
Za procenu uglja kao goriva upotrebljava se donja i gornja ka-
lorina vrednost. Prema internacionalnoj normi za predstavljanje
ukupnog toplotnog bilansa upotrebljava se gornja kalorina vred-
nost, a za procenu uglja kao radnog goriva tj. praktine vrednosti
goriva uzima se donja kalorina vrednost.
Sumpor (S). Za dopunu podataka tehnike analize ugljeva
odreuje se: vezani sumpor Sv, sagorljivi sumpor Sa i ukupni sum-
por S.
Ukupni sumpor S odreuje se po metodi Hachka pozna -
tim analitikim postupkom.
Vezani sumpor Sv odreuje se iz pepela dobijeiiog sagoreva-
njem 5 grama uglja, analitikim postupkom.
Sagorljivi sumpor Sa izraunava se na osnovu dobijenih ana-
litikih podataka za ukupni i vezani sumpor, a po formuli:
Sa = S Sv.

3. Hemijski sastav petrografskih

litotipova i mikrokomponenata
Mikrokomponente iz grupe vitrinila i fuzinita imaju razliita
hemijsko-tehnoloka svojstva. Kemijska svojstva i drugi pokazatelji
osnovne mase sa ksilensko-vitrenskom strukturom makar su i blis-
*> ke meu sobom nisu jednaki. Tako na primer ugljeni Donbasa u
SSSR-u jednakog stepena metamorfizma iako sadre istu koliinu
gelificirane materije znaajno se razlikuju kako po koksnim oso-
binama, tako i po sadraju sumpora i isparljivih materija.
Vlanost. Sadraj hidroskopne ili absorpcione vlage u ugljevima
je kolebljiv. Kod kamenih ugljeva razliitih stepena ugljenifikacije
vlaga se kree od 0,57,0%, a kod mrkih ugljeva i lignita ona je
vea i od 20%.
Analiza dugoplamenih ugljeva Donbasa pokazala je sadraj
hidroskopne vlage kod gelificiranih petrografskih mikrokompone-
iiata 7,39%, fuzeniziranih 1,12% i kutiniziranih 1,0%.

73
 Po radovima N. P. Gvozdeve (1948), u mrkim ugljevima Pod-
moskovskog ugljenog basena sadraj vlage kod vitrena 20,1%, fu-
zen 7,8%, kutikule 10,7%, a spore 7,9%.
Na tabeli XII vidi se hemijski sastav gelificiranih rnikrokom-
ponenti.

HEMIJSKI SASTAV GELIFICIRANIH MIKROKOMPONENTI IZ

FRAKCIJA RAZLIITIH SPECIFINIH TEINA U %

Tabela XIII
Sadraj
gelifici
ranih mikro- Spec. te. W;i A.s Vr Cr Hr
komponenti
u l /c
Lepen s ki meni uglj evi
dugopla
96 1,3251,350 9,0 4,3 47,9 72,7 5,0
95 1,3501,375 9,1 3,8 44,6 72,7 4,8
92 1,3751,400 10,1 4,1 42,0 71,2 4,3
K on g al s k i mrki u galj
94 1,321,36 12,4 7,4 49,9 71,3 5,2
98 1,361,38 12,2 6,7 47,8 70,8 5,2
99 1,381,40 12,8 6,8 44,9 70,8 5,4
. 99 1,401,42 12,8 7,1 42,4 70,7 5,2
98 1,421,44 12,6 8,6 42,1 70,7 5,1

Pepeo. Pepeo kod kamenih ugljeva koleba se od l do 30 9^

i vie procenata. Kod Donjeckih ugljeva pepeo gelificiranih mikro-
komponenti nii je nego kod fuzeniziranih, pri emu kod istog vi -
trena dugoplamenih ugljeva pepeo ne prelazi 2 f f , a u pojedinim
sluajevima ulazi u sastav manje od 0,5 r/r. Sporine mikrokomponen-
te imaju veu koliinu pepela nego vitrenske. Kod ispitivanja uglje-
va Kuznjeckog ugljenog basena, gelificirane mikrokomponente po-
kazale su vie pepela nego funzenske. Spore iz kizelovskih ugljeva
pokazale su vei sadraj pepela od gelificiranih mikrokomponenata.
S druge strane s mol n a tela imaju neznatan procenat pepela u od -
nosu na gelificirane mikrokomponente.
Kod gasnih ugljeva Sangarskog basena frakcija uglja koja sa-
dri 87^/r gelificirane mikrokomponente, a sastoji se od smolnih
tela i kutinita ima 5,9 fr pepela, a frakcija koja sadri 9096%
gelificirane mikrokomponente ima 3,74,3/r pepela.
Na osnovu sprovedenih ispitivanja moe se zakljuiti da naj -
vei sadraj mineralnih materija imaju fuzenizirane mikrokompo-
nente, zatim kutinske, a na kraju gelificirane.

74
 Isparljive materije. Kod humusnih ugljeva isparljive materije
se kolebaju od 260%; Donjeckom dugoplamenom uglju kod sa-
draja pepela od 15%, sporin koncentrat sadri isparljivih materija
57,76% na goruu masu, a kod fuzeniziranih mikrokomponenti
13,7%. Smolna tela gasnog Tvibulskog uglja imaju isparljivih ma -
terija 86,9%, a kod smolnih tela dalekoistonih gasnih ugljeva
97,4%. Sporin koncentrat iz kizelovskih gasnih ugljeva sadri 67,0%
isparljivih. materija.
Kod podmoskovskog uglja, isparljivih materija najvie sadre
spore, kutikule, zatim vitren, a na kraju fuzen (SI. 4).
Kod sengarskih gasnih ugljeva isparljive materije kod smolnih
tela i kutikula dostiu 65%, a kod gelificiranih mikrokomponenti 46
48%.

1 V/aga Pepe Ispor/j'ive motori je

6
2
0
1
8
1
6
1
4
1
2
1
0
14 o
8
.
6
1 <t
2 2
1 O
0
6
6
4
2
O
10 Ugljeni Vodoni Smota
0
9
0
8
0

>o k k
6
0
5
0
W
3
0
2
0
X)
O
SI. 4 Kemijska svojstva mikrokomponenata ugljeva Podmoskovskog
basena (po N. P. Gvozdevoj) l vitren; 2
fuzen; 3 spore; 4 kutikule 15 alge
75
 PETROGRAFSKI I KEMIJSKI SASTAV (%) FRAKCIJA
RAZLIITE SPECIFINE TEINE GASNOG UGLJA
SANGARSKOG UGLJENOG BASENA
(po E. S. Korenevskoj i N. S. Golouinu)

Tabela XIV
Petrografski Specifina Wa As Ssop. Vr Cr Hr
sastav teina

Kutikule i
smolna tela
(87%) 1,22 3,0 5,9 0,3 67,4% 82,6% 8,0
Gelificirane
komponente
(90%) 1,261,28 3,5 3,7 0,3 47,7 81,1 6,1
Gelificirane
komponente
(96%} 1,281,30 3,8 4,3 0,3 45,7 80,7 5,8
Gelificirane
komponente
1,301,35 3,7 7,9 0,3 46,1 80,5 5,9

Kod Donjeckih dugoplamenih ugljeva, gde komadni ugalj daje

vrlo slab koksni ostatak, tvrdi neisparljivi ostatak fuzeniziranih
mikrokomponenti pranastog je karaktera, ostatak gelificiranih
komponenti daje izvesnu vrstinu, a spore daju vrst ostatak lista-
stog karaktera.
Ugljenik. Kako su pokazala ispitivanja donjeckih i kuznjeckih
ugljeva, a takoe i ugljevi mnogih drugih basena u SSSR-u, najveu
koliinu ugljenika sadre fuzenizirane mikrokomponente, a osobito
fuzen, dok najmanju koliinu sadre sporine mikrokomponente
(Si. 4). Gelificirane mikrokomponente zauzimaju sredinji poloaj
i pribliavaju se sporama.
Kod mrkih ugljeva Podmoskovskog ugljenog basena (SI. 4)
fuzen sadri 83,0% ugljenika, vitren 72,5%, kutikule 7.1,5% spore
72,9%, a alge 79,4%. Kod dugoplamenog donjeckog uglja komad-

76
 nog karaktera, gelificirane mikro komponente sadre 76,5% ugljeni-
ka, fuzinizirane 93,8%, a sporin koncentrat 72,2%.
r 4
SI. 5 Sadraj ugljenika kod fuzena, vitrena i spora
donjeckih ugljeva razliitih tehnolokih grupa
(po L. L. Nesterenku)

Kao zakljuak moe se navesti da kod ugljeva istog

stepena ugljenizacije, fuzenizirane mikrokomponente sadre
vei procenat ugljenika nego gelificirane.
Vodonik. Ugljevi koji su znatno obogaeni sporama ili
smol-nim telima sadre veu koliinu vodonika.
U sporinim materijama sadraj vodonika je najvei, a kod
fu-zeniziranih mikrokomponenti najmanji. Gelificirane
mikrokomponente zauzimaju sredinji poloaj izmeu nap<red
navedene dve grupe mikrokomponenata. Tako naprimer
fuzenizirane mikrokomponente donjeckih dugoplamenih
ugljeva sadre vodonika 2,95%, ge-lificarne 4,97%.
' j iS Kod mrkih ugljeva Podmoskovskog ugljenog basena
6 K PS (SI. 4) sadri vodonika fuzen 3,3%, vitren 4,7%, kutikule 6,0,
spore 6,0, a alge 10,1%.

77
 H %
7 ------- Fuien
\ ------V/trtn
-------Spore

J______L.
D 6 Z6 K PS T A

SI. 6 Sadraj vodonika u l'uzenu : vitrenu i sporama

donjeckih ugljeva razliitih tehnolokih grupa (po L.
L. Nesterenku)

Kiseonik. Mnogobrojne analize su pokazale da najveu koliinu

kiseonika sadre gelificirane mikrokomponente, a najmanje fu-
zenizirane. Spore sadre neto manje kiseonika nego gelificirane
mikrokomponente. Iz slike 7 moe se videti taj odnos.

Tako kod donjeckih ugljeva konstatovano je da gelificirane mi-

krokomponente dugoplamenih ugljeva sadre 18,6% kiseonika, fu-
zenizirane 3,3%, a spori n koncentrat 21%.
Kod gasnih ugljeva gelificirane mikrokomponente sadre 15%
kiseonika, fuzenizirane 6,4, a sporin koncentrat 14,1%.

78
 o
20
19
-
18 Fuztn
17 Vitrtn
16
1S
f4
13
12
II
tO
3
6
7
6
S
k
3
2 ----
1 Spore
O

D 6 26 K PS T
A

SI. 7 Sadraj kiseonika u fuzenu, vitrenu i sporama

donjeckih ugljeva razliitih tehnolokih grupa
(po L. L. Nesterenku)

Sumpor. Koliina opteg sumpora kod komadnog kamenog

uglja zavisi od sadraja u njemu mineralnih materija. Ukoliko je
vea koliina mineralnih materija utoliko e biti vie pepela, a uto -
liko e biti i vea koliina ukupnog sumpora.
Kod mikrokomponenata ukupni sumpor nalazi se rasprostra -
njen ovim redom: najmanja koliina nalazi se u gelificiranim mi-
krokomponentama, a najvea u fuzeniziranim. Rede se sree fuzen
sa malo sumpora. Spore se karakteriu neto veom koliinom sum-
pora u odnosu na gelificirane mikrokomponente, npr. kod gasnog
uglja Donjeckog basena ima opteg sumpora l,84^f. Vitren toga
uglja sadri sumpora 1,0%, fuzen 1,15, a sporin koncentrat 1,16%.
Organski sumpor u najveim koliinama zastupljen je kod spo-
ra/a najmanje kod gelificirane materije. Fuzenizirane mikrokom -
ponente po sadraju toga sumpora zauzimaju sredinje mesto.

79
 Azot. Sadraj azota je utvren kod svih grupa mikrokompone-
nata u uglju. Najvea koliina nalazi se kod gelificirane materije,
a najmanja kod fuzenizirane. Sporini sastojci po sadraju azota
nalaze se na sredinjem mestu.
Nalaz azota u svim grupama mikrokomponenata slui kao je -
dan od ubedljivih pokazatelja uea u njihovom obrazovanju pro -
dukata belanevina biljnog materijala pa i ivotinjskog.
Fosfor. Ugljevi Dombasa sadre fosfora od 0,002 do 0,007%, a u
ugljevima Kuzbasa od 0,004 do 0,173 %, a zatim Kisela od 0,004 do
0,007% i od 0,015 do 0,28%. Uopte o sadraju fosfora u ugljevi-
ma im malo podataka.
Iz svega moe se izvesti konstatacija da tehnika i elementar -
na analiza petrografskih mikrokomponenata mrkih i kamenih uglje-
va dala je sledee:
1. Kod kamenih ugljeva koji se nalaze na niskom stepenu uglje-
nizacije, gelificirane, fuzenizirane i sporine materije dosta se raz -
likuju jedna od drugih po osobinama tehnikim i elementarnim
hemijskim pokazateljima (tabela XV).

KEMIJSKI SASTAV PETROGRAFSKIH MIKROKOMPONENTI

DONJECKIH DUGOPLAMENIH UGLJEVA U /.
/u
(po L. L. Nesterenku, 1953)
Tabela XV

Mikrokom- V' Karakte Hr C'

ponente r koksa Saikup.
N

Grupa vi- Topljiv 37,52 Vie

trena (98% ) 7:30 koksni 76,74 4,97 18,56 nego kod
ostatak grupe
1,86 fuzena

Grupa fu- Ne daje Manje

zena 1,12 13,96 koksni 97;73 285 3;27 1,15 nego u
ostatak grupi
4.56 vitrena

Sporin koncentrat Nalazi se u

(72 ) 1,08 Daje vrst sredini 1,16
2,40 67,76 ostatak, 72,02 6,98 20,90 izmeu fuzena
netcpljiv i vitrena
80
 KEMIJSKI SASTAV (%) MIKROKOMPONENATA
PODMOSKOVSKOG MRKOG UGLJA
(po N. P. Gvozdevoj)

Tabela XVI
Mikro Wr Ab V Ssukup. Qb Cr Hr izlaz
komponente smole
Fuzen 7,8 6,4 18,4 2,8 7736 83,0 3,3 5,0
Vitren 20,1 6,9 40,0 3,5 6975 72,3 4,7 7,6
Kutikule 10,7 14,7 55,2 2,9 7197 71,5 6,1 15,1
Spore 7,9 9,4 63,3 6,7 7641 72,9 6,0 29,3
Alge 3,4 6,9 86,1 3,4 9159 79,4 10,1 67,3

2. Gelificirane mikrokomponente sadre veu vlagu, manje mi

neralnih materija, isparijivih materija manje u odnosu na spore
i smolna tela, a vie od fuzeniziranih mikrokomponenti. Ove ma
terije imaju visoke koksne osobine u odnosu na druge petrograf-
ske mikrokomponente.
Koliina ugljenika kod galificiranih mikrokomponenti priblina
je kao kod spora, a znaajno manja nego kod fuzeniziranih ma -
terija. Po sadraju vodonika one zauzimaju sredinje mesto. U
najmanjoj koliini kod njih se nalazi sumpor, a u najveoj kise-
onik i azot.
3. Fuzenizirane mikrokomponente sadre neobino malo vlage.
Meutim, koliina mineralnih materija kod njih koleba se u iro
kim granicama. U odnosu na ostale mikrokomponente sadre naj
manje isparljivih materija. Termiki su najotporniji. Osnovne oso
bine mikrokomponenata ove grupe su preovladavanje ugljenika, a
manji sadraj kiseonika i vodonika, organskog sumpora i azota.
Koksni ostatak uvek je prainast.
4. Spore sadre malo vlage i mineralnih materija. Za njih je
karakteristian visok sadraj isparljivih materija, vodonika i or
ganskog sumpora. Po sadraju ugljenika, kiseonika i azota spore
se vrlo malo razlikuju od sadraja istih komponenata u gelificira-
nim materijama.
Spore imaju visoka termoplastina svojstva, a kod ugljeva sa
ne visokim stepenom ugljenizacije one obrazuju pri koksovanju.
vrst koksni ostatak.
5. Ocenjujui grupe mikrokomponenata kamenih ugljeva kao
kvalitetne sirovine za hemijsku preradu moe se zakljuiti sledee:
a) Sporine materije ugljeva su najbolja sirovina za polukok-
sovanje, koksovanje i destruktivnu hidrogenizacijus
6 Le/ila kauslohiolila
81
 b) gelificirane mikrokomponente uglja niskog stepena uglje-
nizacije mogu posluiti kao sirovina za polukoksovanje i ; destruk
tivnu hidrogenizaciju, a takoe i za koksovanje;
c) fuzeniziranje komponente nisu pogodne za koksovanje i po-
lukoksovanje i dr.

4. Uticaj petrografskih komponenata na

hemijske osobine ugljene materije
Glavne hemijske karakteristike ugljene materije dobijaju se
iz elementarne i tehnike analize. Meutim, injenica je, da su he -
mijske osobine u tesnoj vezi preko genetskih uslova sa petrograf-
skim karakteristikama ugljene materije i stepenom karobnizacije.
S obzirom da mrki ugljevi i ligniti sa petrografskog stanovita
nisu dovoljno proueni, da bi se shvatila zavisnost hemijskih oso-
bina od petrografskog sastava, primeniemo tabelarni prikaz he-
mijskog sastava petrografskih komponenti kod kamenih ugljeva.

KEMIJSKI SASTAV KAMENOG UGLJA U FUNKCIJI

PETROGRAFSKOG SASTAVA
(po Tidesvellu i Uilleru)
Tabela XVII
Komponente Vitren % Klaren % Duren f/'c Fuzen /o

Vlaga 12,6 10,2 6,5 3,9

Pepeo 1,2 1,5 3,6 10,0
Ispari j ive na goruu masu 38,6 40,8 39,4 22,6
C, na organsku masu 78,5 79,1 80,8 84,7
H, na organsku masu 5,15 5,2 5,1 3,9
O + H + S, na organsku masu 16,35 15,70 14,1 11,40

Metodom komparacije rezultata prikazanih na tabeli, koji oz-

naavaju petrografske litotipove i njihove hemijske osobine, sa
petrografskim Jitotipovima lignita i mrkih ugljeva, dobija se slika
o hemijskom sastavu ovih poslednjih.
Poznato je da vi tren kod kamenih ugljeva postaje procesima
gelifikacije u nizu ocl ksilita (lignit), gelificiranog drvenastog tkiva
(mrki ugalj) do vitrena kod kamenih ugljeva. Humusni detritus
bogat sa gelificiranim drvenastim tkivom odgovarao bi klarenu kod
kamenih ugljeva. Humusni detritus kod mrkih ugljeva koji je pre -
teno izgraen od razliitih macerala odgovarao bi durenu kod
kamenih ugljeva. Fuzen je komponenta koja se vrlo malo menja
poev od lignita, pa do antracita.
Iz tabele XVII vidi se da vitren sadri najvei procenat vlage,
a najmanji procenat pepela. Ima najmanji sadraj ugljenika, a naj-
vei vodonika, kiseonika i azota. S obzirom na postanak fuzena

82
on ima najvei procenat ugljenika i pepela, jer ima karakteristine
struktualne otvore, koji su u veini sluajeva ispunjerri neorgah-
skim materijalom. ' .'
Uporeujui tabelu Tidesvella i Uillera sa grafikim prikazom
petrografskog sastava mrkog uglja iz Teslikog ugljenog basena:

50'/. 100 V.

p
,
50 7. IOO'/.
m 1007
.

507.

50 V.

P
P

L EGENDA : HUM cer FUZT

,
-u. GEL DR
TK

~HUM
GEL'

SI. 8 - Sadraj petrografskih litotipova u razliitim probama.

Teslikog ugljenog basena (po D. Dimitrijeviu)

U probi PI, koja predstavlja najistoniju probu glavnog uglje -

nog sloja u ugljenom reviru, moe se videti nizak sadraj fuzita,
a dosta visok humusnog detritusa, koji bi kod kamenog uglja tre -
bao da odgovara klarenu. Poto su ova dva litotipa uglavnom nosio-
ci najvee koliine pepela, to su i laboratorijska ispitivanja doka -
zala dosta visok sadraj pepela (18,8%). Meutim, usled dosta vi-
sokog sadraja gelificiranog drvenastog tkiva (vitrena), procenat
ugljenika je manji, a kiseonika, vodonika i azota vea.
Proba PZ koja predstavlja probu glavnog ugljenog sloja na
najzapadnijem delu ugljenog revira Tesli, usled smanjenog sa-
draja humusnog detritusa, ima nii sadraj pepela (12,2%).
Proba PS, koja je uzeta iz glavnog ugljenog sloja u central -
nom delu ugljenog revira, pokazuje veoma visok sadraj humus-
nog detritusa i fuzena, te ima i najvei procenat pepela (23,3%,).
Usled visokog sadraja ovih dveju komponenti, primenjujui nazna-
enu tabelu, ugalj ima povean sadraj ugljenika, a smanjen sa-
draj kiseonika, vodonika i azota.
U probi povlatnog ugljenog sloja Pp, koja prema mikroskop-
skim ispitivanjima poseduje nii sadraj fuzena i neto smanjeni
sadraj humusnog detritusa, a povean gelificiranog drvenastog

83
tkiva, te daje najmanji procenat pepela (11,2%). U vezi sa tim pro-
cenat hemijskih elemenata ugljenika, kiseonika i vodonika se meni a
(lit. 3).
Iz ovoga se moe zakljuiti da petrografski sastav ugljene ma -
terije pored ostalih faktora ima veliki uticaj na bemijske karak -
teristike ugljene materije.
Interesantan je sastav mikrokomponenata za razliite vrste
ugljeva koje je dao L. L. Nesterenko, a to se vidi iz tabele XVIII.
Tabela XVIII
Vrsta uglja i Toplota Osloba-
grupa mikro- Pepeo Spec. vla. Ispar H'. anje
komponenata te. uglja mat. masti
pri
hidracij
i

Dugoplarneni
vitren 1,86 1,23 153 37,52 76.47 4,97
Dugoplarneni
fuzen 4,56 1,41 2,2 13,69 90,78 2,95
Sporin koncen-
trat, kutikule i dr, . 2;40 L20 65,76 72,20 6,98
Gasni vitren 026 1,29 6,5 35,59 80,00 5,10 52.7
Gasni fuzen 3,71 1,41 2,2 12,78 90,09 3.J50 42,3
Sporin koncen-
trat 1.01 1.25 2,6 52,06 79,87 5,99
Koksni vitren 3.3 23,31 39,27 5 26 48.2
Koksni fuzen 1,6 16,72 92,90 3.97 17,2
Sporin koncen-
trat 87.0
Polukoksni
vitren 2,19 1.32 3.8
Polukoksni
fuzen 10,84 1,59 1,7
Sporin koncen-
trat
Slab vitren 1,37 1.33 90,24 3,86
Slab fuzen 8.28 1,55 95,60 2,46

Kao to se vidi razlika izmeu petrografskih mikrokomponen-

ti je znaajna i meu njima se otro izdvaja fuzen sa visokim sa -
drajem ugljenika, niskim sadrajem vodonika, visokim sadrajem
pepela i vlage, a takoe niskim sadrajem ekstrahujuih materija.
Petrografski sastav i njegove hemijske osobine nisu konstant-
ne vrednosti ve se funkcionalno menjaju u procesima obrazovanja
ugljene materije.
Naroito znaajne izmene trpi vitrit u procesima ugljenifika-
cije u vidu obogaivanja ugljenikom i dr., a znaajno manje izmene
trpi fuzit. Najvea razlika u osobinama komponenata grupa vitrita
i fuzinita zapaaju se kod, mlaih ugljeva, a kod vie zrelih ugljeva
ta razlika se smanjuje. Uopte moe se zakljuiti da se vitrinit
javlja kao nosilac osnovnih svojstava ugljeva i on stupa u reakciju
sa razliitim agensima, a fuzinit u svojim hemijskim odnosima je
vrlo inertan.

84
 5. Raspadanje ugljeva
Ugalj zadrava svoje fizike i hemijske osobine samo pod odre-
enim uslovima. Ukoliko doe do promene tih uslova, dolazi do iz-
razitih izmena.
Raspadanje ugljeva u zavisnosti od dejstva destruktivnih fak -
tora moe biti mehaniko i hemijsko.
Mehaniko raspadanje. Ovo se raspadanje odvija pod dejstvom
temperaturnih promena dana i noi. Du povrina nalo javan ja i
drugih prslina ugalj se drobi i to od najkrupnijih komada, pa sve
do ugljene praine.
Ovom raspadanju podloni su ugljevi sa izdanka ili plitko is -
pod zemlje. Pored toga podloan je ugalj na depoima.
Najneotporniji na mehaniko raspadanje su humusni ugljevi.
Od petrografskih litotipova kod kamenih ugljeva najneotporniji je
vitren, a najotporniji duren. Kod mlaih ugljeva lignita i mrkih
najneotporniji su gelificirano drvenasto tkivo i humusni gel, a naj -
otporniji humusni detritus.
Sapropelski ugljevi su postojaniji u procesima mehanikog ras -
padanja od humusnih ugljeva i liptobiolita.
Hemijsko raspadanje. Ugljena materija ima osobinu da upija
kiseonik iz vazduha. Apsorbovani kiseonik tada stupa u reakciju
sa ugljenikom i vodonikom u uglju, te ih oksidie u ugljendioksid
i vodu. Pri ovoj reakciji dolazi do oslobaanja izvesne koliine to-
plote, te se to karakterie kao izrazit egzotermni proces.
Poetak ove reakcije je tih, ali sa poveanjem temperature
raste i absorpciona .mo uglja, te je i oksidacija intenzivnija i iv -
lja. Usled osloboanja tada dolazi do samozagravanja ugljene ma se
i pod izvesnim uslovima, ako se toplota ne odvodi ve ostaje u
uglju, oksidacija uzima sve bri tok, te tako dolazi i do sve breg
njegovog samozapaljenja.
Najlake podleu procesu hemijskog raspadanja humusni uglje -
vi, pa zatim liptobioliti, dok su sapropelski ugljevi najpostojaniji.
Kod humusnih kamenih ugljeva naroito su podloni oksidaciji
vitrenski, a najtee durenski i fuzenski petrografski litotipovi.
Prema stepenu ugljenifikacije najlake se raspadaju ligniti,
/.atim mrki ugljevi, dok se tee raspadaju kameni ugljevi i antra-
citi.
U procesima oksidacije ugljevi gube korisne hemijsko-tehno-
loke osobine, jer kod ovih procesa raste koliina pepela, vlage,
kiseonika i volatila, a kod kamenih ugljeva i procenat humusnih
kiselina, dok procenat C-fixa i vodonika opada. Usled gubljenja
ovih korisnih komponenti, ugalj u procesu oksidacije gubi svoju
toplotnu vrednost, a naroito svoje osobine koksovanja.
Dubina zone raspadanja ugljeva na izdancima zavisi od pri -
rode povlate tj. da li jeona vie rastresita ili porozna ili je kom -
paktna i nepropustljiva za gasove. Pored toga dubina ove zone za -
visi i od nivoa podzemne vode.

85
 6. Samozapaljivost ugljene materije
; Proces oksidacije uglja moe da bude tako buran da se oslobo-
ena toplota nagomilava, pa se na jednom stadijumu ugalj sam od
sebe zapali. Do samozapaljenja ugljene materije moe doi u pro-,
cesima njegove eksploatacije u jami, kada dolazi do izbijanja jam-
skog poara ili pak ugalj moe da se zapali na izdancima ugljenog
sloja na zemljinoj povrini.
Pored toga ugalj se moe zapaliti i na depoima na povrini
zemlje, gde njegovo paljenje izazivaju i ubrzavaju razni faktori.
Jamski poari u rudnicima uglja predstavljaju opasnost za
ljude, a pored toga priinjavaju i velike materijalne tete.
Na intenzitet zagrevanja i samozapaljenja ugljene materije
utiu niz faktora kao: hemijski sastav i stepen ugljenifikacije uglje-
ne materije, fiziko-mehanika svojstva, vlanost, petrografske oso -
bine ugljene materije, temperatura mediuma, debljina ugljenog
sloja, stepen njegove dislociranosti i dr.
a) Hemijski sastav uglja i stepen njegove ugljenifikacije su
osnovni faktori samozapaljivosti uglja i tretiraju se kao glavni mo
tivi jamskih poara. Zapaeno je da se porastom stepena ugljenifi
kacije opada mogunost samozapaljenja. Prema tome ligniti, a za-
tirn mrki ugljevi su skloniji samozapaljivosti ugljene materije, od
kamenih ugljeva i antracita.
b) Fiziko-mehanika svojstva daju veu mogunost samozapa
ljivosti uglja, jer se usled vee poroznosti i usitnjenosti ubrzava
proces oksidacije uglja. Sitan ugalj, ugljena praina predstavljaju
potencionalnu opasnost za samozapaljenje ugljene materije i izbi
janje jamskih poara.
c) Vlanost pojaava samozapaljivost ugljene materije. Vlaga
cleluje kao katalizator, koji ubrzava hemijske procese i izaziva
prskanje uglja i stvaranje mikroprslina to dovodi do intenzivnije
apsorpcije kiseonika, pa prema tome i do samozapaljivosti uglja.
d) Petrografske osobine ugljene materije imaju takoe vidnog
uticaja na procese samozapaljenja. Razliiti petrografski litotipovi
poseduju raznoliku mo absorpcije kiseonika iz vazduha, pa imaju
i razliiti stepen samozapaljivosti.
Dokazano je, da ugalj na temperaturi od 50 ima najveu mo
upijan ja kiseonika iz vazduha. Pri poveanoj temperaturi intenzivni je
oksidie vitrit i klarit, pa se smatra da su ovi petrografski litotipovi
lake samozapaljivi. Kod ovog procesa fuzit deluje kao katalizator jer
ubrzava proces oksidacije i deluje intenzivno u pravcu ubrzavanja
samozapalenja klarita i vitrita.
Na ubrzavanje procesa samozapaljenja utie i injenica to u
vitrit i klarit petrografske komponente koje su jako krte, pa se
pri eksploataciji lako drobe i pretvaraju u sitne i prah.
Duritska komponenta je meutim mnogo tee samozapaljiva,
pa se smatra da ona ne izaziva jamske poare.

86
 e) Debljina ugljenog sloja je uticajan faktor samozapaljenja
ugljenih slojeva, jer deblji su lake samozapaljivi od tanjih.
Razlog ovome treba traiti u tome to se kod eksploatacije rebljih
slojeva ostavljaju zatitni stubovi podloni ruenju, pri emu se
ugalj pretvara u sitne i prainu. U ovim procesima nepovaeni
deiovi sloja predstavljaju potencualnu opasnost za samozapaljenje,
a naroito ako se eksploatacija obavlja bez zasipa.
f)Dislokacione zone su veoma osetljiva mesta u jamskim
prostorijama za izbijanje jamskih poara, jer je na tim mestima
ugalj iako zdrobljen a ugljeni sloj s obzirom na svoj poloaj, vrlo
esto komunicira sa zemljinom povrinom.
g) Fiziko-mehanika svojstva povlate takoe deluju na samo-
zapaljivost ugljene materije. Ako su povlata i padina ugljenog sloja
obrazovani od vrstih stena, zatitni stubovi uglja esto prskaju
i osipaju se, pa se tako u njima formiraju pogodna mesta za samo
zapaljenje ugljene materije. Meutim, ukoliko je povlata izgraena
od mekih plastinih sedimentalnih stena, dolazi do njenog lakog
obruavanja i zapunjavanja eksploatisanih povrina ime se ne
omoguava izbijanje jamskih poara, a ukoliko se i pojavi ne za
uzima veliko prostranstvo.
h) Rudarsko-tehniki faktori takoe utiu na samozapaljenje
uglja.
Veoma je vano kako su u jami izvedeni pripremni i eksploata-
cioni radovi i kakav je reim ventilacije.
Do izbijanja jamskog poara najee dolazi u delovima jama
gde je ve ugalj izvaen t j . u starim rudarskim radovima, a onda
se vatra prenosi na ostale delove jamskih prostorija.
Primenom zasipa, naroito mokrog, mogunost za izbijanje jam-
skih poara u starim radovima svodi se na razumnu granicu, me -
utim, ukoliko se eksploatacija izvodi uz obruavanje povlate, na -
staje mrljenje uglja i poremeaji propratnih stena to dovodi do
slabije izolacije starih radova.
Ukoliko je ventilacija u jamskim prostorijama dovoljno jaka
ona spreava koncentraciju toplote na povrini ugljenog sloja, ali
ako pree dozvoljenu granicu moe doi do samozapaljenja uglja.
Treba voditi rauna da ne ostane vea koliina sitnog uglja i uglje ne
praine u jamskim prostorijama, jer oni predstavljaju perma nentnu
opasnost samozapaljenja ugljene materije i izbijanja otvorenog
jamskog poara.
Pri samozapaljenju uglja javljaju se tri perioda i to:
a) period inkubacije jamskog poara
b) period indukcije jamskog poara i
c) period otvorenog jamskog poara.
U periodu inkubacije jamskog poara obuhvaeno je vrerne od
poetka oksidacionih procesa uglja. U ovom periodu vri se obsor-
ne prostore u uglju i poinje da se vezuje sa ugljenikom. Ustanov-

87
 Ijeno je da ovaj period moe da traje po nekoliko nedelja, a da se
ti jami ne primete nikakvi znakovi poara.
Iza ovog perioda dolazi period indikacije i on poinje sa poja-
vom vodene pare i hvatanja kapljica vode na podgradi u blizini
gde se jamski poar formira. Od gasova javljaju se CO 2 i CO, ime
se zavrava period indikacije i dolazi do otvorenog jamskog po-
ara. Period indikacija traje u normalnim sluajevima svega neko-
liko asova.
U toku jamskih poara koji su nastali usled samozapaljenja
ugljene materije javljaju se tri zone i to: oksidaiona zona sa CO 2
gasom, redukciona zona sa CO i H2 i destilaciona zona sa CH4, C2H
2H2 gasovima.
Napomenuto je da na samozapaljenje ugljene materije utiu sle-
dei faktori: hemijski sastav uglja, granularne veliine ugljene ma-
terije, jamski pritisak, poviena temperatura u jamskim prostorija -
ma i dr. Kod poveanja jamskih pritisaka stvaraju se takoe po -
voljni uslovi za samozapaljenje uglja.
Takoe je utvreno da voda nakon ispumpavanja iz poplavlje-
nih jamskih prostorija ubrzava oksidaciju i samozapaljenje uglja.
Delovanje vode utie da ona iz pora uglja istisne azot i O 2 , koji
su se kao tei od vazduha nakupili u njima. Kada se voda ispumpa,
ugalj se sui pri emu se otvara put vazduhu.
Kod prirodne ventilacije promena atmosferskog pritiska ne-
posredno utie na promenu pravca vazdune struje u jami i deluje
pozitivno na oksidacione procese.
Kod gaenja jamskog poara dolazi do poveanja CO 2 u jam-
skom vazduhu i do sniivanja sadraja kiseonika, a temperatura
vazduha i stena se sniava do normale. Dim i plamen iezavaju.
7. Zadaci i ciljevi petrografskog ispitivanja u
vezi sa izuavanjem sklonosti ka sam ozapal j
en j u
Ispitivanja su pokazala da samozapaljivost uglja zavisi i od
petrografskog sastava uglja. Razliiti petrografski sastav uslovljava
nejednako suprotstavljanje dejstvu spoljnili faktora te i sa raznom
intenzivnou oksidiu.
Neposredni kontakt vitrena sa fuzenom gradi povoljne predis-
pozicije za aktivizaciju procesa oksidacije i samozapaljenja uglja,
tj. fuzen poto je sam hemijski malo aktivan pri oksidaciji igra
ulogu savrenog kolektora i nalazi se u kontaktu sa hemijski aktiv -
nim vitrenom, ubrzavajui intenzitet procesa oksidacije.
Sve to ukazuje da je potrebno obratiti posebnu panju na ma -
kro i mikrostruktu.ru uglja. Mikroskopskim kvalitativno-kvantita-
tivnim prouavanjima neophodno je dati karakteristike mikrokom-
ponenata, njihovog sastava, forme, veliinu i rasporeda.
Pri ustanovljavanju strukture uglja obeleavaju se forma, ve-
liina i karakter rasporeda mikrosastojaka, a naroito fuzena i vi-
trena poto oni imaju faktini uticaj na procese oksidacije. Opi-
sivanje sastava, forme i poloaja mineralnih uklopaka ima, dakle,

83
veliki znaaj. Naroito treba obratiti panju u kojim se petrograf-
skim litotipovima oni nalaze uklopljeni. Osobitu panju zasluuje
pirit, koji pri odgovarajuim uslovima moe izazvati proces oksida-
cije uglja. Najopasniji je disperzno rasejani pirit, piritisana fuzein-
ska tkiva i koncentracija pirita u sjajnim partijama uglja. Blago-
darei velikoj absorpciji kiseonika koju vri fuzen, stvaraju se po -
voljni uslovi za oksidaciju pirita.
Zadaci petrografskih ispitivanja uglja u vezi sa samozapalje-
njem su:
a) izuavanje konkretne veze izmeu petrografskog sastava
uglja i njegove sklonosti ka oksidaciji;
b) javljanje petrografskih litotipova i proslojaka uglja u sa
stavu ugljenog sloja, koji su najvie skloni oksidaciji i samozapa-
Ijenju;
c) ustanovljavanje petrografskog kriterija jamskih poara
ugljeva. Tipizacija makro i mikro petrografskih karakteristinih
osobina koje karakteriu razne sklonosti ugljeva ka oksidaciji i
samozapaljenju;
d) izuavanje ponaanja mikrokomponenata i petrografskih
tipova ugljeva u procesu oksidacije;
e) razjasniti ulogu i uticaj mineralnih primesa, naroito pirita,
kod samozapaljenja uglja;
f)-prouiti uticaj mikroporoznosti i mikroprslina na intenzitet
njihove oksidacije. Ustanoviti pokazatelje odnosa stepena mikro-
prslina i ugljeva, podrazumevajui pod poslednjim optu mikrois-
pucanost;
g) prouiti uticaj stepena metarnorfizma na promenu njihove
sklonosti ka samozapaljenju i oksidaciji ugljeva.

VIII. OPLEMENJIVANJE, PRERADA I UPOTREBA UGLJEVA

Ugalj bilo koje vrste dobijen rudarskom eksploatacijom tj.
rovni ugalj mora biti pripremljen pre nego to se preda na dalju
upotrebu.
Upotreba uglja je raznolika, bilo kao energetskog goriva^ zatim
kao metalurka sirovina i kao hemijsko-tehnoloka sirovina. /
Napomenuto je da bilo u koju svrhu se ugalj upotrebljavao,
predhodno mora da se podvrgne izvesnoj mehanikoj preradi u
svrhu oslobaanja tetnih neorganskih primesa kao i u cilju kla-
siranja u komade standardne veliine. ienje uglja od jalovine
vri se prebiranjem, pomou vode ili flotacijom pomou tekih
tenosti.
U energetske svrhe ugalj se koristi u sirovom stanju ili nakon
prerade sa ciljem da mu se da podesniji oblik i povea toplotna
mo.
Prerada uglja tj. njegovo oplemenjivanje izvodi se mehanikim
i termikim putem. Kod mehanike prerade ugljena materija ne

89
trpi bitne promene, a u termikom postupku obrade dolazi do fi-
zikih i hemijskih izmena ugljene materije.
Znai postoji: 1. Suvo Masiranje, 2. ienje uglja i 3. opleme -
njivanje uglja.
1. Suvo Masiranje uglja
Ovo Masiranje primenjuje se na ugljeve sa relativno niskim sa-
drajem pepela ili na one kod kojih ienje nije rentabilno kao
npr. kod ugljenih basena sa malim rezervama. Postrojenja za
ovu vrstu Masiranja nose naziv Suva separacija. Procesi obuhva-
taju suvo reetanje u cilju razvrstavanja uglja u standardne asor -
timane: komad, kocka, orah, grah i ugljena praina. Ovako granu-
lirani i grubo oieni ugalj mnogo bolje sagoreva nego rovni ugalj,
pa samim tim dobija i veu prodajnu cenu.
Za ispitivanje i odreivanje sposobnosti nekog uglja za suvo
Masiranje ili ienje potrebni su u prvom redu podaci o debljini
i poloaju ugljenih slojeva, geoloki i drugi tehniki podaci, zatim
reprezentativni srednji uzorak uglja koji se eli pripremiti za 'dalju
upotrebu ili oplemenjivanje nekim odreenim postupkom.
Ispitivanje sposobnosti uglja za pripremanje vre se na repre-
zentivnom srednjem uzorku, koji se eli pripremiti za dalju upo -
trebu ili oplemenjivanje nekim odreenim postupkom i obuhvataju:
odreivanje prirodnog sastava uglja po krupnoi (granulo-
metrijski sastav) rovnog uglja i dopunsko odreivanje pepela u po
jedinim klasama krupnoe;
odreivanje hemijskog sastava uglja i pepela (elementarna
i tehnika analiza);
odredba fizikih osobina uglja;
analiza po frakcijama, specifine teine pojedinih klasa
uglja i izrada krivih ienja uglja i to za pojedine klase krupnoe
i za ukupan rovni ugalj ili bez praine i eventualno date opite
drobljenja krupnijih klasa uglja;
izvriti izbor metode ienja na osnovu podataka dobijcnih
i/ krivih ienja uglja i
. izrada eme tehnolokog procesa pripremanja uglja.
Za procese ijenja uglja hemijska struktura je svakako veoma
vana, jer prua naunu podlogu za pravilnu upotrebu. Struk -
tura molekula uglja veoma je sloena i do danas nije mogla biti
odreena poznatim metodama analiza organskih materija. Elemen-
tarna i tehnika analiza uglja takoe daje vrlo malo podataka o
njegovoj hernijskoj strukturi. Uvid u molekularnu strukturu po-
stignut je samo u izvesnoj meri kombinovanim fiziko-hemijskim
postupcima analize. Dobijene su indikacije da su molekuli uglja u
osnovi heksagonalni prstenovi kondenzovanog molekula ugljenika.
jPored toga u okviru ugljene materije nalaze se strukturne i se-
gregacione neistoe, a od kojih prve predstavljaju primarni ili in -
herentni pepeo, koji potie iz biljne materije i koji je usled proce sa
ugljenizacije procentualno vei u uglju nego to je bio u organ ske: j
pramateriji.

90
 Primarni pepeo varira u veoma uskim granicama u jednom
odreenom uglju i moe se posmatrati kao relativno konstantna
veliina u poreenju sa ukupnim pepelom. Procesima ienja
nemogue je primarni pepeo odvojiti iz uglja i on predstavlja ide-
alnu donju granicu sadraja pepela u oienom uglju mehanikim
postupcima. Procentualni sadraj primarnog pepela u rovnoni uglju
jako varira i kree se u granicama od 1% 5%.
Segregacione neistoe uglja, koje su nastale u periodu trese-
tizacije i kasnijih tektonskih poremeaja i u periodu ugljenizacije,
predstavljaju sekundarni pepeo. Ove neistoe nalaze se u uglju u
vidu individualnih delia raznih dimenzija i oblika ili u vidu sasvim
tankih ili debljih ilica ili proslojaka. Poreklo ovih neistoa je iz
perioda tresetizacije usled nanosa mineralnih materija sa muljem
i peskom pa i ljunkom u movare. Meutim, i posle fodmiranja
ugljenih slojeva moglo je doi do zapunjavanja pukotina i prslina
mineralnim materijama. One su zastupljene u uglju uglavnom krilj-
cem, glinom, kaolinom, gipsom, kvarcom, piritom i ponekad nizom
raznih minerala kao to su:, apatit, biotit, hematit, limonit, siderit
i dr.
Organski sumpor takoe je deo strukturalnih neistoa uglja.
On potie iz protenia biljaka i kao takav ne moe se ostraniti iz
uglja procesima mehanike prerade. Sadraj organskog sum -
pora u uglju kree se u veoma irokim granicama od oko 0,20% do
o:ko 8,0 c /c.
Neorganski sumpor je deo segregacionih neistoa u kojima se
javlja kao pirit, markasit ili gips. Sadraj neorganskog sumpora
kree se u vrlo irokim granicama.
Ispitivanje i odreivanje sposobnosti nekog rovnog uglja za
suvo klasiranje ili ienje, kod industrijskog procesa, vri se na
srednjem reprezentativnom uzorku celog leita ili na srednjim
reprezentativnim uzorcima pojedinih slojeva uglja koji e biti eks-
ploatisani.
Uzimanje uzoraka koji ulaze u sastav srednjeg reprezentativ-
nog uzorka zavisi od pojedinih slojeva i mora da se svaki sluaj
posebno proui.
Teina manjih delia uzoraka i teina srednjeg reprezentativ-
nog uzorka za namenjenu svrhu zavisi pored ostalog i od uslova
uzimanja uzoraka, kao i od teinskih udela pojedinih frakcija rastu -
e specifine teine, naroito u krupnijim klasama granulometrij-
skog sastava.
Za odreivanje minimalne teine srednjeg uzorka moe se pri-
meniti obrazac po Richards-u:
max gde je Q = minimalna koliina
izraena u kg.
k kojeficijenat homogenosti uglja u pojedinim ugljenim slo-
jevima (minimalni = 0,15)

91
 d = srednji prenik najkrupnijih komada zastupljenih u rov-
nom uglju sa vie od 5% izraenih u milimetrima.
Orijentacione vrednosti minimalne koliine uzoraka su:
rovni ugalj raspona krupnoe 120 80 mm = 2.000 kg.
rovni ugalj raspona krupnoe 8010 mm = 1.600 kg.
rovni ugalj raspona krupnoe 10 0,5 mm = 40 kg.
rovni ugalj raspona krupnoe 0,5 O mm = 5 kg.
Pripremanje malih i velikih uzoraka vri se skraivanjem po
principu kupe i kvadrata. Pri tome treba postupiti vrlo paljivo da
bi se spreilo mrvljenje uglja i stvaranje gubitaka u vidu ugljene
praine.
Za odreivanje granulometrijskog sastava rovnog uglja upo-
trebljavaju se sita sa otvorima okruglim iznad l mm i to: 120, 80,
50, 30, 18, 10, 6, 3 i l mm i to za klase uglja krupnoe iznad l mm.
Za sitne klase, sita od'mree sa kvadratnim rupama i to: 0,75,
O, 5, 0,3, 0,2, 0,12, 0,10, 0,9 i 0,6 mm.
Teine minimalnih uzoraka za odreivanje sastava rovnog uglja
po krupnoi su:
rovni ugalj 12080 mm. = 40 kg.
rovni ugalj 8050 mm. = 25 kg.
rovni ugalj 5030 mm. = 20 kg.
rovni ugalj 3018 mm =1.5 kg.
rovni ugalj 1810 mm.= 10 kg.
rovni ugalj 10 6 mm.= 5 kg.
rovniugalj 6 l mm.= l kg.
Rezultati prosejavanja prikazuju se tabelarno i grafiki i to
kako za ostatak tako i za prosejani ugalj. Rezultati prosejavanja
mogu se dopuniti sa podacima o sadraju pepela u pojedinim kla -
sama krupnoe.
U toku suvog klasiranja dobi ja se manja ili vea koliina naj -
sitnije granulacije uglja tj. ugljena praina. Upotreba ove ugljene
praine za loenje oei je neekonomina, poto njegova najvea
koliina propada kroz reetke pei ili je odnoena vazdunom stru -
jom. Pored toga ugljeni prah sadri esto i veu koliinu mineral -
nih primesa, pa je i kalorina vrednost ugljenog praha manja od
krupnijih asortimana.
Meutim, ugljeni prah i to veliine zrna od 0,110 mm. moe
se veoma racionalno upotrebiti kao energetsko gorivo i to u obliku
briketa, kao gorivo u naroitim peima sa injektorima i u obliku
koloidnog goriva.
2. ienje uglja
Ovaj proces se primenjuje na neiste ugljeve sa relativno viso-
kim sadrajem pepela i sumpora. ienje se vri mokrim ili su-
vim putem. Za mokro ienje se primenjuju: a) Fluid vode (ma-

92
ine talonice, klatni stolovi, korita sa depovima, rede flotacija i
to samo za sitne klase; b) Fluid teke sredine suspenzija magne -
tita, kvarcnog peska i dr).
Za suvo ienje primenjuju se pneumatska maina talonica
i pneumatski stolovi.
ienjem se dobijaju tri proizvoda: ist ugalj, meuproizvod,
i jalovina. Po zavrenom ienju ugalj se razvrstava na prodajne
asortimane shodno specifikacijama standarda za ugalj.
3. Oplemenjivanje uglja
Procesima oplemenjivanja uglja poboljava se ne samo kva-
litet, ve se menja i njegov osnovni sastav. Sami procesi vre se
prvenstveno korienjem toplote. Postupci oplemenjivanja mogu
biti razliiti:
a) Brikretiranje tj. tretiranje sitnog uglja sa ili bez vezivnog
sredstva u cilju dobijanja vrstih komada uglja razliitog oblika;
b) termiko tretiranje u cilju proizvodnje koksa ili polukoksa;
c) gasifikacija;
d) hemijsko oplemenjivanje u svrhu proizvodnje tenih gori
va i maziva.
a. Proces briketiranja
Proces briketiranja moe se vriti suvim ili mokrim postup -
kom i to presovanjem ugljene sitnei i praine u komade razlii -
tog oblika i teine do 10 kg.
Prilikom izrade briketa od lignita i nekih vrsta mrkih ugljeva
ne dodaje se nikakvo vezivno sredstvo, poto oni sadre u veoj
ili manjoj koliini prirodne biturnije. Meutim, kod izvesnog broja
mrkih ugljeva i kamenih ugljeva dodaje se vezivno sredstvo.
Kod izrade briketa od kamenih ugljeva najee se upotreb-
ljavaju posni kameni ugljevi. U procesu briketiranja dodavanjem
katrana poveava se kalorina vrednost, a sniava taka zapaljivosti

Pre nego to se podvrgnu briketiranju neki ugljevi se prethod -

no melju, peru i sue sa ciljem da im se vlaga smanji na oko 15%.
Usled smanjenja vlage toplotna vrednost briketa se poveava i to
skoro dvostruko vie od toplotne vrednosti koju je posedovao siro -
vi ugalj.
Godinja proizvodnja briketa danas u svetu iznosi oko 35 mi-
liona tona, a najvei proizvoa je Francuska. Meutim, izrada bri -
keta od lignita i mrkih ugljeva u svetu je u punom zamahu sa naj -
veom proizvodnjom u DR Nemakoj i SR Nemakoj.
Briket nalazi sve iru primenu u industriji i izrauju se speci-
jalne vrste briketa sa sitnim zrnima.
b. Termiko tretiranje uglja u cilju proizvodnje koksa
Procesi suve destilacije tj. zagrevanje uglja u prostoru bez pri-
sustva vazduha daju vrst ostatak koji je uglavnom sastavljen od
istog ugljenika. Pored toga kao sporedni proizvod tom prilikom

93
dobija se izvesna koliina tenih i gasovitih produkata, Dobijem
vrsti ostatak predstavlja koks, a teni destilati su: katran ili pri
marni ter i pirogenetska voda. ;
Koksovanje ili suva destilacija uglja vri se na temperaturi
preko 1000 C i tom prilikom, kako je napomenuto, dobija se meta -
lurki koks, koji ima primenu u metalurgiji. Teni derivati, koji
predstavljaju .sporedne produkte koksovanja, jsastavljeni su od
razliitih organskih jedinjenja od kojih je najvaniji benzol koji
ima znaaj kao hemijsko-tehnoloka sirovina.
Sirovinu za dobijanje koksa predstavljaju izvesne vrste kame -
nih ugljeva, koji pored osobine da koksuju sadre vlage ne vie od
5%, a pepela ispod 10% i sirovog sumpora 1,8%.
Pravi koksi ugljevi su ustvari masni kameni ugljevi koji sadre
od 1828% volatila.
Ugljena materija svakog ugljenog sloja predstavlja veoma slo-
enu smesti veeg broja petrografskih sastojaka koja karakteriu
razliita hemijska i fizika svojstva. Ugljena materija raznih uglje-
nih sloiieva u zavisnosti od razliitih genetskih uslova petrografski
sastav karakteriu razliita kvalitetivna i kvantitativna svojstva, pri
emu su njihova fizika i hemijska svojstva u velikoj zavisnosti
od stepena metamorfizma i oksidacije ugljene materije.
U SSSR-u prihvaena je nomenklatura i klasifikacija petrograf-
skih mikrokomponenti kamenih ugljeva u vezi sa praktinim re-
enjima tehnolokih pitanja prerade ugljeva.
Tabela XIX
Nazivi grupa Indeksi Mikrokomponente koje
mikrokomponenti grupa se nalaze u grupama
Telinit (strukturni)
Vitrinit Vt Kolinit (bestrukturni)
Telinit
Semikolinit
Semivitrinit Sv Semitelinit
Nikstinit
Scmifuzinit
Mikrinit
Fuzinit F Fuzinit
Sklerotinit
Sporinit
Kutinit
Lejptinit L Rezinit
Suberinit

Mikrokomponentne grupe ugljeva, vitrinita i lejptinita srednjeg

stepena metamorfizma, u procesima termikog razlaganja obrazuju

94
itko-vezanu plastinu masu i uslovljavaju ovravanje uglja. Os-
novna razlika u osobinama mikrokomponenata grupa vitrinita i lej-
ptinita sastoji se u tome, to je postanak plastine mase lejptinita
vezan niom temperaturom i karakterie je manjom vezivnou.
Mikrokomponente grupe semivitrinita u poreenju sa rnikro-
komponentama grupe vitrinita na istom stepenu metamorfiz -
ma imaju sposobnost ovravanja tj. da daju koksni ostatak na
znaajno manjem stepenu, a mikrokomponente grupe fuzinita na
svim stepenima metamorfizma ne obrazuju plastine sastojke i ne
ovravaju.
Ako ugljevi imaju veoma sloen petrografski sastav i sadre
znaajne koliine lejptinita kao npr. Kizelovski i Zapadno Don-
ski ugljeni baseni u SSSR-u, ili fuzinita kao npr. ugalj Kuznjeckog
basena u SSSR-u, to pokazatelji pojava isparljivih materija ne daju
pravilne karakteristike i stepen njihovog metamorfizma, pogotovu
mikrokomponente grupe lejptinita daju znaajno veu, a grupe fu-
zinita znaajno manju koliinu isparljivih materija, nego mikro-
komponente grupe vitrinita, koje se nalaze na istom stepenu me-
morfizma.
Stadij metamorfizma petrografskih heterogenih ugljeva moe
se ustanoviti na osnovu izmena boja mikrokomponenata grupe vi-
trinita ili grupe lejptinita. Zakonomernost izmene tehnolokih svoj -
stava ugljeva, u zavisnosti od njihovog petrografskog sastava i sta-
dijuma metamorfizma, je veoma sloena jer je razliita u raznim
ugljenim basenima.
Prema sovjetskim autorima kod kamenih ugljeva razlikuju se
etiri petrografska tipa: klarenski, diirensko-klarenski, klarensko--
durenski i durenski.
Klarenski i durensko klarenski tipovi uglja sastoje se iz mi-
krokomponenti grupa fuzinita i lejptinita. Njihova sjajnosti se
poveava sa poveavanjem vitrinita. Zato klarenski tip uglja koji
sadri veu koliinu mikrokomponenata grupe vitrinita naziva se
sjajnim ugljeni, a durensko-klarenski polusjajnim ugljem.
Klarensko-durenski tip uglja sadri znaajno manje mikrokom-
ponenata grupe vitrinita, nego prva dva tipa i naziva se polutamni
ugalj, a durenski ugalj sadri u najveoj koliini mikrokomponente
iz grupe fuzinita i naziva se mat ugalj.
Na osnovu stepena sjajnosti mogue je priblino oceniti koksne
osobine uglja: klarenski ugalj ima bolje koksne osobine od duren-
sko-klarenskog, a jo vie od klarensko-durenskog uglja koji se
nalaze na istom stepenu metamorfizma. Mat jednorodni durenski
ugalj ne daje koksni ostatak na svim stepenima metamorfizma. Po-
red toga ugalj durenskog tipa ima obino poveani procenat pepela
i veu mehaniku vrstinu i zato je nepodesan petrografski sastojak
uglja kod proizvodnje koksa. Meutim, ima izuzetaka da mat uglje-
vi mogu sadrati veu koliinu mikrokomponenti ne samo grupe fu-
zinita, nego i grupe lejptinita kao npr. durenski ugljevi Kizelovskog
basena ioni mogu davati vrst koksni ostatak.

95
 U sastav kamenih ugljeva nalaze se takoe mineralne materije
koje pri koksovanju prelaze u koks i smanjuju njegov kvalitet. Po
stepenu tetnosti razlikuju se dva oblika mineralnih materija nae -
nih u pepelu ugljeva i koksa: 1) rasporeene mikroskopski retko
po organskoj masi i 2) mehaniki uklopljen je u okviru ugljene ma -
terije. Prve ne smanjuju vrstinu dobijenog koksa, a u izvesnim
sluajevima poveavaju je, a druge izazivaju pojavu prslina u kok -
su i izazivaju jako snienje njegove mehanike vrstoe.
Ispitivanja su takoe pokazala da sa poveanim stepenom ok-
sidacije uglja sniavaju njegove koksne osobine i pogorava kvalitet
uglja.
Pepeo je bitna komponenta kod ugljeva koja ustvari karakteri-
e i kvalitet budueg koksa.
Karakteristino je da je koliina pepela u koksu vea nego u
uglju od. koga je on nastao.
Koliina pepela u uglju i koksu je u funkciji petrografskog sa -
stava uglja. Kao primer moe se navesti kretanje pepela u Donbasu
po petrografskim komponentama:
Tabela XX
Petrograf ski tipovi Pepeo
Sjajan 3,47
Polusjajan 4,22
Polumat 11,30
Mat 19,29
Po elom sloju 12,75

Tabela XXI
Petrografski tipovi Pepeo
Vitrinit 1,43
Durit 6,57
Fuzit 9,09

Smatra se da \% pepela poveava rashod koksa na 1824%.

Produktivnost koksnih pei na svakih 0,1% pepela smanjuje se za
3,0%.
Pored pepela sumpor predstavlja jednu od veoma tetnih kom-
ponenata ugljeva koji tetno deluju kod koksovanja. Ukupni sum -
por se dobi ja iz sadraja minerala pirita Sp ir i sulfatnog sumpor
S.suir. U uslovima koksovanja razlikuju se isparljivi sumpor i neis-
parljivi sumpor. U koksu ostaje neisparljivi sumpor oko 0,85 pri
sadraju ukupnog sumpora u uglju oko 2,02,5%, pri emu je taj
koieficijenat sve bolji ukoliko je manje sumpora u uglju.

96
 Pri 'koksovanju uglja sadraj sumpornih jedinjenja trpe duboke
izmene, a u vezi sa tim u koks prelazi 45-75'%-od opte koliine
sumpora u uglju, a ostalo u koksni gas 1025% u vidu H 2 S i
0,29% u vidu organskih sumpornih jedinjenja: ti okviru smole 0,63
1,65% i smolne vode 0,41,5%.
Koksna baza u zemljama koje raspolau veim koliinama re-
zerve mrkog uglja, naroito je mnogo porasla uvoenjem Plamer--
Bliskorotovog postupka kod dobijanja metalurkog koksa od
mrkih ugljeva. Ovim postupkom, vri se koksovanje briketa finog
zrna koji se dobija od mekog mrkog uglja. Koksovanje briketa
vri se u specijalnim peima pri temperaturi od 1.0001050C i
dobija se koksni produkat sa oko 6.2006.300 k/kal. Ovaj koks
za razliku od koksa dobijenog iz kamenog uglja ima manju poroz-
nost, ali veu reduktivnu mo, pa je,upotrebljiv za metalurke svrhe.
Najbolji koksni ugljevi Juboslavije su ugljevi Mlavsko-pekog
ugljenog basena, ali su rezerve male. Ugljeni baseni Rae, Dobra
Srea i Ibarskih rudnika dobro koksuju, ali sadre veliku koliinu
pepela i sumpora.

c. Gasifikacija

Pod gasifikacijom uglja podrazumeva se dobijanje iz uglja ga-

sovitih goriva i na taj nain ugalj se potpuno oslobaa pepela.
Pretvaranje organske materije uglja u sagorljive gasovite pro-
dukte, vri se u procesu nepotpunog sagorevanja'uglja u gasgene-
ratorima ili direktno u zemlji tj. u ugljenom sloju, pa se naziva
podzemna gasifikacija.
U gasgeneratorima gas se dobija, kada se na usijani ugalj dovodi
u ogranienoj koliini vazduh i to je tkz. vazduni gas, vodena para
(vodeni gas) ili smea vazduha i vodene pare (meani gas) Prema
ovome i hemijski sastav gasovitog goriva je razliit. Generatorski
gas predstavlja smesti vie gasova od kojih su jedni aktivni, a dru gi
neaktivni i ine balast. U prvu grupu spadaju ugljenomoksid i
vodonik, a u drugu azot i ugl jendioksid. Pored njih generatorski gas
u manjoj meri sadri metana, etana i drugih gasova kao produkta
pela u uglju, ve i njegove kvalitetne osobine.
Pri gasifikaciji uglja veliki znaaj ima ne samo koliina pe -
pela u uglju, ve i njegove kvalitativne osobine.
U gasgeneratorima sa visokim temperaturama pepeo se raspo-
reuje u zoni ovravanja i rashlauje se pod ctejstvom hladnog
gasa.
Vlaga u uglju javlja se kao vaan elemenat balasnog karaktera
jer sniava koliinu korisne topiote uglja. Zavisnost procesa ga.si-
fikacije i sadraja vlage u uglju i njegov uticaj na proces galifika-
ije je razliit tj. u jednom sluaju vlaga hemijski sudeluje u pro -
cesu gasifikacije, a u drugom ne sudeluje.
Pri gasifikaciji uglja vanu ulogu imaju karakteristike uglja }"
to: osobine kokovanja, termika postojanost i karakter ljake i u

7 Le/.ila kauslobiolila Q'7

 gasifikacionim procesima dolazi do formiranja koksnog ostatka
ugljeva.
U procesima gasifikacije uglja dolazi i do sitnjenja krupnijeg
uglja i ova ugljena sitne prenosi se gasovima i moe izazvati za-
epljenje gasoprovodnika time jo i poveava gubitak uglja.
Stepen postojanosti uglja pri zagrevanju naziva se termika
postojanost ugljeva.
Razlikuje se potpuna i delimina gasifikacija uglja.
Proces gasifikacije pri emu se~u gas pretvaraju samo isparlji-
ve materije naziva se nepotupna ili delimina gasifikacija uglja.
Pri tome u zavisnosti od tipa uglja i njegove sposobnosti za deli-
minu gasifikaciju u toplotni gas pretvara se od 1050% toplotne
sposobnosti uglja.
Pri zagrevanju uglja bez prisustva vazduha odvija se proces
termikog razlaganja, koji moe biti:
1) Niskotemperaturno razlaganje uglja bez prisustva vazduha
ili polukoksovanje i to na temperaturi 550600C, a koksni osta
tak se naziva polukoks. Toplotni gas dobijen ovim procesom sadri
6.0008.000 kal/nm3.
2) Srednjetemperaturno razlaganje uglja odvija se na tempe
raturi od 700800C, a ugljeni ostatak ovoga procesa razlaganja
naziva se srednjetemperaturnim koksnim ostatkom. Toplotni gas
sastoji se od 5.0006.000 kkal/nm 3.
3) Visokotemperaturno razlaganje uglja ili koksovanje vri se
pri temperaturi 9001.100C, a tvrdi ostatak tog procesa naziva
se koksom. Koksni gas ima toplotnu vrednost 4.0004.500 kkal/nm 3.

Uyolj Koktni ostatak

vitokokolorini 90to*/

SI. 9 Princip rada pei za deliminu gasifikaciju

U procesima zagrevanja uglja bez prisustva vazduha samo de-

lovi njegove toplotne energije prelaze u gasne produkte u vidu to-
plote sagorevanja isparljivih materija, a u osnovi deo toplote uglja
u tom procesu ostaje u okviru tvrdog koksnog ostatka.
 U osnovi termikog razlaganja uglja lei proces uproavanja
strukture makromolekula organske mase uglja, kod kojeg se pod
dejstvom toplotne energije odvajaju gasovi i pare.
Delimina gasifikacija uglja odvija se u agregatima (peima).
U zavisnosti od vrste termikog razlaganja te pei mogu biti: koks-
ne, polukoksne i srednje temperaturne pei.
Na osnovu principa zagrevanja uglja ove peci dele se na tri
tipa:
I. tip pei su one kod kojih zagrevanje uglja se vri kroz zi
dove, pa prema tome ugljena materija je odvojena od izvora
toplote (SI. 9). U ovom sluaju produkt termikog razlaganja uglja
debljaju se bez primese toplotnog privodnika (SI. 9);
II. tip pei su one kod kojih se zagrevanje uglja vri neposred
no pod uticajem izvora gorenja. U tom sluaju isparljive materije
uglja dobijaju se u smei sa gasovima toplotnog inioca (SI. 9);
III. tip pei su one kod kojih se zagrevanje uglja vri u smei
sa tvrdim termikim izvorom toplote. Pri tome se isparljive ma
terije uglja dobijaju bez primesa drugih produkata, a koksni osta
tak se dobi ja u smei sa tvrdim nosiocem toplote.
Pei I i II tipa rade sa nepokretnim i pokretnim ugljem u pro-
cesu gasifikacije, a pei III tipa rade samo u uslovima pokretnog
uglja sa nosiocem toplote.
Potpuna gasifikacija uglja je bez vrstog ostatka tj. to je takav
termiki proces pri emu se obrazovanje gorueg gasa dobija ne
samo iz isparljivih delova uglja, nego i koksnog ostatka.
Potpuna gasifikacija uglja bazira se procesima dobijanja iz
ugljenika gasnih oksida CO i CO 2.
Dobijanje tih oksida nastupa pri reagovanju ugljenika sa kise-
oniko m C-fO 2 < ^^ -'
i pri reagovanju ugljenika sa vodenom paromC-j-H^O^^p/j ~_j_ 2H
Ova gasifikacija odvija se u gasgeneratorima, a gas dobijen
ovom gasifikacijom naziva se generatorskim gasom.
Osnovni proces potpuno gasifikacije uglja je hemijsko reagova-
nje kiseonika (O) sa ugljenikom iz uglja (C). Ovaj hemijski proces
nastupa pri odgovarajuim temperaturama.
Pri reagovanju kiseonika sa ugljenikom nastaju uporedo dva
procesa koji daju dva ugljenikova oksida.
97650 kkal./g. mol.
58860 kkal./g. mol.
Ugljen monoksid (CO) u prisustvu kiseonika prelazi u ugljen-
dioksid (CO 2 ) i javlja se:
2CO + O2 2CO2+ 136440 kkal./g. mol.
Reagovanje ugljenika sa kiseonikom odvija se uz oslobaanje
toplote tj. to je egzoterni proces. U vezi sa tim na poetnom stadi-
jumu gasifikacije C obrazuje se CO 2.

99 -
 T
.Podzemna gasifikacija ugljenih .slojeva odvija se uz predhodna
ispitivanja prirodnih uslova i detaljnim laboratorijskim ispitiva -
njima.
Postoje vie metoda ove gasifikacije od kojih emo pomenuti
samo nekoliko najkarakteristinijih.
1) Filtraciona, metoda gasifikacije ugljenih slojeva.
Za gasifikaciju delova ugljenog sloja ovom metodom, ugljeni
sloj se zagreva i prouvava po prirodnim porama i prslinama ga-
sificirajuim reagentom kao npr. vazduhom i dr. (SI. 10). U uglje -
nom sloju koji se gasificira ovom metodom obrazuje se tkz. pla -
mena zona i gasificirajui prostor.

SI. 10 ema gasifikacije uglja u priiodnim porama i pukotinama sloja

sa paralelnim poloajem upljina i gasnih kolektora: 1) upljina; 2) upljina
za prolaz gasova; 3) kolektorska upljina; 4) kolektor za skupljanje asova.

Meutim, pokazalo se da pore i prsline ukoliko ih ima u veli -

kom broju vre veliki otpor na nrolaz vazduha i gasa, pa je potreb -
no primeniti vazduh sa visokim pritiskom.
Meutim nedostatak ove metode je taj to probojnost uglje -
nog sloja nije toliko velika te se vri neravnomerna gasifikacija
ugljenog sloja.
2) Metod gasifikacije uglja sa veslakim
drobljenjem ugljenog sloja
Uzimajui u obzir potekoe korienja prirodnih pora i prsli-
na za obezbeenje pravilnog procesa gasifikacije, primenjuje se
metoda drobljenja uglja u okviru ugljenog sloja, radi dobijanja
potrebnih prslina i pukotina za cirkulaciju gasova.
Meutim, primena ove -metode iziskuje potronju veih sred-
stava, a ne obezbeuje adekvatno tom ulaganju, tehniko-ekonom-
ski efekat.

JOO
 3) Metod gasifikacije ugljenog sloja u
upljinama gasgeneratora
U cilju uproene pripreme delova ugljenog sloja za gasifika-
ciju, bila je lakoe ispitana metoda, da umesto drobljenja ugija u
okviru ugljenog sloja, probijaju se pukotine jedna pored druge.
Te pukotine obezbeuju normalan prolaz vazduha i gasa pri malom
i ekonominom pritisku. Kod priprema delova ugljenih slojeva za
gasifikaciju ovom metodom, neophodno je u okviru ugljenog sloja
probiti paralelne prsline, ija je udaljenost jedna od druge u zavis-
nosti od debljine ugljenog sloja. esto puta kod postavljanja ovih
buotina dolazi do njihovog izlaska iz ugljenog sloja ili u povlat-
nom ili podisnkom delu ili pak seku se meusobom.
Gasifikacija uglja ovom metodom vri se u okviru svake prsline
bez posebnog regulisanja. Meutim, pri paralelnoj gasifikaciji u
okviru raznih buotina vrlo esto dolazi do neravnomerne gasifika-
cije uglja u svakoj od njih i poremeaja procesa gasifikacije.
4) Metod gasifikacije ugljenog sloja
vazdunom strujom
Postojale su izvesne tekoe na putu stvaranja racionalne ga-
sifikacije ugljenog sloja i iz tih razloga date su nove metode ga-
sifikacije.
Tako jedna od njih odvaja se vazdunom strujom, a druga
strujanjem vazduha u kanalu.
Gasifikacija uglja vazdunom strujom tj. frontalna metoda (Si.
11) odvija se na sledei nain. Na zagrejanu ugljenu povrinu vaz-
duh dolazi u struji, pri emu se u zavisnosti od brzine i sastava
vazduha, obrazuje gorui gas sa odgovarajuim kvalitetima.

SI. 11 ema frontalne metode gazifikaoije uglja

u ugljenom sloju.

5) Metod gasifikacije uglja u kanalima

Metod gasifikacije ugljenog sloja u kanalima sprovodi se re-
gulacijom prolaza po njemu vazduha i gasa i sa pojedinanom
kontrolom procesa gasifikacija.

10!
Ovaj metod bazira na tome, da ukoliko zapaljena povrina
ugljenog sloja bude podvrgnuta dejstvu vazduha i gasa, to se moe
dodati gorui gas i izvriti gasifikacija predviene koliine uglja.
Za voenje gasifikacije ovom metodom neophodno je u ugljenom
sloju napraviti kanale takvog pravca da omoguuju prolazak
vazduha i gasa u odreenim koliinama.
Metod gasifikacije ugljenog sloja kanalima naziva se strujnom
metodom gasifikacije.
Ovaj metod podzemne gasifikacije ima mnogo konstruktivnih
emi, kod kojih se uzimaju u obzir geoloke osobine, zalaganje
ugljenog sloja i niz tehnikih osobina podzemnih gasgeneratora.
Metod gasifikacije ugljenih slojeva strujnom metodom gasifi-
kacije tj. kanalima primenjuje se danas kao tehnika osnova pod-
zemne gasifikacije uglja.
4. Hidriranje i ekstrakcija uglja
U procesu hidriranja dolazi do spajanja vodonika sa ugljeni-
kom iz uglja i tom prilikom se dobijaju tena goriva. Ovaj proces
vri se pod poveanim i normalnim pritiskom.
Hidriranje pod poveanim pritiskom odvija se u dve faze. U
prvoj fazi fino samleven ugalj, pomea se sa nekim tekim ugljem
ili terom i hidriranjem se formira tkz. srednje ulje. Proces hidrira -
nja odvija se pri temperaturi od 460, a pod pritiskom od 200300
atmosfera.
Proces hidriranja pod normalnim pritiskom izvodi se preko
sintetikog gasa koji je potpuno oien od sumpora i u kome je
odnos izmeu kiseonika i vodonika u razmeri 2 : 1. Ovakav gas u
specijalnim reakcionim komorama na temperaturi od 180200C,
a u prisustvu kobaltnog katalizatora, pretvara se u tkz. primaran
produkat tj. u ugljovodonik, koji se zatim pomou pritiska izdvaja
u lake i teke benzinske frakcije.
Nasuprot tome proces ekstrakcije odvija se uz pomo organ -
skih rastvaraa. Sirovina za ovaj proces su ugljevi koji su bogati
monrtan voskom.

IX. PODELA UGLJEVA

1. Genetska podela
N. Potonie je prema materijalu od koga ugljevi vode poreklo
podelio na:
a) humusne ugljeve;
b) sapropelne ugljeve;
c) liptobiolite.
Ovi ugljevi meusobno se razlikuju po fizikim, hemijskim i
mikropetrografskim osobinama. Te osobine su naroito izrazitije
ukoliko su ugljevi na niem stepenu ugljenifikacije.

'102
 a. Humusni ugljevi
Ova vrsta ugljeva nastala je od lignino-celulozne materije viih
biljaka, koji su u procesu ugljenifikacije pretvorile u humusne ki-
seline, a na kraju u huminske materije. Pored toga u sastav hu -
musnih ugljeva ulaze i rezistentni ostaci viih biljaka kao npr. ku-
tikule, spore, polen i rezinit.
Ukoliko u okviru ugljeva u najveoj masi ulaze produkti raz-
laganja lignino-celulozne materije, onda se tu radi o pravim humus-
nim ugljevima. Meutim, ukoliko u sastav ugljeva ulaze iskljuivo
otporni ostaci, onda su to liptobioliti.
S obzirom da i humusni ugljevi i liptobioliti vode zajedniko
poreklo od viih biljaka emunjikov stavlja ih u zajedniku gru -
pu humolita.
Prema stepenu ugljenifikacije humusni ugljevi se dele na: lig -
nite, mrke ugljeve, kamene ugljeve i antracite.
1) Fizika i hemijska svojstva humusnih ugljeva
Humusni ugljevi razliitih tipova nisu jednaki po svojim fi -
zikim i hemijskim svojstvima. Prouavanjem fizikih svojstava
i hemijskog sastava svakog petrografskog litotipa pokazalo je da
oni imaju karakteristine osobine.
Fizika svojstva, rezultati tehnike i elementarne analize raz-
liitih tipova ugljeva i njihovih petrografskih litotipova su razliiti.
Ustanovljeno je, da je najvea razlika iz grupe humusnih ugljeva
za sledee petrografske litotipove mikrokomponenata: fuzeniziranih,
gelificiranih, kutiniziranih i smolnih.

Ugljevi kod kojih preovlauju fuzenizirane

komponente

To se odnosi na fuzenso-ksilenski tip uglja, fuzeno-ksilensko

durenski, klarensko-durenski i sam fuzen. Svi ovi ugljevi imaju
meusobno mnogo zajednikih osobina kako fizikih tako i he-
mijskih.
Fizika svojstva
S j a j . Obino ovi ugljevi su mat i polumat. Polumat sjajnost
se odnosi na ugljeve koji sadre manje od 505* gelificirane ma -
terije i ugljevi koji se sastoje iz slabo fuzeniziranih mikrokompo -
nenata.
Boja. Samo fuzen u ugljevima ne visokog stepena ugljeniza-
cije ima crnu boju.
P r s l i n e i k r t o s t . One se javljaju kao karakteristine os-
bine u ugljevima. Ugljevi u kojima ima mnogo ksilovitrena-fuzena.
vrsti su i nemaju prsline, a ugljevi koji sadre fuzena su krti. Ras-
tojanje izmeu endogenih prslina obino dostie nekoliko santi-
metara.

103
 S p e c i f i n a teina. Ustanovljena je samo za ist fuzen
i prema L. L. Nesterenku iznosi oko 1,53, a za ugljeve koji sadre
oko 5% pepela iznosi 1,411,43.
Tvrdi n a. Podaci o tvrdim postoje samo za fuzen. Minerali-
zovani fuzen je tvrd, a nemineralizovani mek. Poslednji se drobi
pod prstima. Tvrdina mineralizovanog fuzena odreuje se minera -
lom koji ispunjava strukturalne otvore fuzena. Tako npr. kalcit i
pirit imaju tvrdinu na Mosovoj skali 3 i 6,5.
Najvea tvrdina ugljeva je kod fuzeno-ksileno-durena i ksilenp--
durena, a naroito u tim sluajevima kada su fuzenizirane mikro-
komponente rasporeene u gelificiranoj osnovnoj masi ravnomerno.
Hemijska svojstva
Vlaga. Osobito fuzen upija vlagu u veim koliinama za raz -
liku od drugih petrografskih komponenata te grupe. Poto se vlaga
u fuzenu nalazi u slobodnom stanju, ona se lako udaljava pri su -
enju na vazduhu. Ugljevi kod kojih su fuzenizirane mikrokompo-
nente predstavljene ksilovitreno-fuzenom i ksilo-ruzenom, a takoe
fuzeniziranom osnovnom masom, obino su manje higroskopne,
nego sjajni ugljevi, koji se sastoje iz gelificiranih mikrokompone-
nata. Tako gasni ugljevi durenskog tipa koji se sastoje iz ksi-
lenovitrena-fuzena, sadre laboratorijsku vlagu od 1,33 do 1,839^,
a ist fuzen toga uglja od 1,87 do 2,25 9 xr, a kod klarena i vitrena
od 1,34 do 2,03 rr.
Pepeo. Kod istog fuzena sadraj pepela koleba se od 5 do
r
30 'V i vie. U mnogim sluajevima pepeo kod fuzena se manifestuje
u veoj koliini, nego kod materijala od koga je postao. To je
vezano sa sekundarnom mineralizacijom.
I s p a r l j i v e materi j e. Analizo su pokazale da najvei
procenal: isparljivih materija je karakteristian za ist fuzen, a naj-
manji za fuzeno-ksilen i klareno-duren. Sadraj je /natno vei kod
gelificirane osnovne mase.
Koks. Koks i/, uglja, koji se sastoji iz fuzeniziranih mikro-
komponenti prakast je, kao i sama osobina fuzena. Izuzetak ine
fuzensko;ksilenski klareno-durenski ugljevi srednjeg stepena uglje-
nifikacije, kod kojih se nalaze vee koliine gelificiranih mikro-
komponenti.
Prisutnost fuzena u veim koliinama tetno utie na sposob -
nost koksovanja drugih petrografskih Htotipova u uglju.
U g l j e n i k. Kod opisanih ugljeva ugl jenika uvek ima vie nego
kod drugih petrografskih tipova uglja. Maksimalna koliina ugljc-
nika nalazi se kod istog fuzena (8493 r/r), zatim po koliini uglje-
nika dolazi fuzeno-ksilenski duren, a na poslednjem mestu nalazi
se fuzensko-ksilenski klareno-duren.

104
 V o d o n i k. Kod ovih ugljeva uvek je manje nego kod ugljeva
kod kojih preovladava gelificirane mikrokomponente (spore, ku-
tikule i smolna tela).
isti fuzen iz uglja sadri od 3,54% vodonika, a fuze- no-
ksileno duren i klareno-duren manje o-d 5c/c. Ugljevi 'koji se
sastoje iz slabo fuzeniziranih mikrokomponenti, sadre vie vodo-
nika, nego kod jae fuzeniziranih.
K i s e o n i k a kod tih ugljeva ima malol. Ukoliko se ugljevi
sastoje iz razliitih petrografskih litotipova, sadre 1016% kise-
onika, a u fuzenu iz tog uglja 25/.
A zo t. Kod fuzena ima malo azota. Malobrojni podaci dozvo-
ljavaju nesiguran zakljuak da kod ugljeva gde preovladavaju fu-
zenizirane mikrokomponente sadraj azota manji, nego kod dru -
gih tipova uglja.

Ugljevi kod kojih preovladavaju gelificirane mikrokomponente

(klarenski, dureno-klarenski i vitrenski)
Fizike osobine
S j a j . Klaren i vitren pripadaju sjajnim ugljevima, dureno--
klaren polusjajnim.
Boja. Kod ovih ugljeva je crna, sem kod mrkih ugljeva gde
se javlja mrka boja.
P r s l i n e i k r t o s t . Opisivani ugljevi su jako krti i imaju
prsline. Ta svojstva otro su izraena kod vitrena, slabo kod du- reno-
ksilena. Prsline kod klarena, a takoe kod dureno-klarena ma nje su
uoljive nego kod vitrena, ali znaajnije su nego kod durena, klareno-
durena kod kojih esto ih i nema. Najveu korist ima vi tren, zatim
dolazi klaren. Rastojanje izmeu endogenih prslina ne prelazi
nekoliko milimetara.
S p e c i f i n a t e i n a . Kod vitrena iznosi 1,271,29. Pre-
ma podacima L. L. Nesterenka, vitren Donjeckih ugljeva ima spe -
cifinu teinu 1,231,25.
T v r d i n a. Ugalj kod koga preovladavaju gelificirane mikro-
komponente manje je tvrd, nego kod uglja kod koga preovladava -
ju fuzenizirane mikrokomponente. Vitren i klaren dovoljno su meki
i lako se lifuju.

Hemijske osobine
Vlaga. Sjajni i polusjajni ugljevi, klaren, vitren i durcno-kla-
re-n upijaju hidroskopnu vlagu u manjoj koliini od ugljeva koji
se sastoje iz istog fuzena, a vie od fuzeno-ksilenskih durena.
Pepeo. Kod vitrena koliina pepela obino ne prelazi 1%.
Kod klarena i dureno-klarena sadraj pepela koleba se u veini
razni erama.

105
 Ispa rl j i ve ma t eri j e . Kod ug lj ev a sa preovl ad av anj em
gelificiranih mikrokomponenata isparljivih materija ima vie, nego
kod ugljeva kod kojih preovladavaju fuzenizirane mikrokomponen-
te. Kod istog vitrena koliina isparljivih materija moe biti manja,
nego kod klarena i dureno-klarena i to ukoliko kod poslednjeg su
prisutni spore, kutikule ili smolna tela.
Koks. Svi ugljevi ove grupe srednjeg stepena ugljenifikacije
daju vrst koks. Prakasti koks karakteristian je za ugljeve sa
vrlo niskim i vrlo visokim stepenom karbonizacije. Klaren i ksileno--
vitrenska osnovna masa daju vrst koks i kod niskog stepena kar -
bonizacije.
Uglj enik. Koliina ugljenika kod vitrena, klarena i dureno- -
klarena uvek je manja, nego kod fuzena i drugih fuzeno-ksilenskih
tipova (pri jednakim stepenima ugljenizacije).
V o d o n i k. Vodonika u klarenu i vitrenu uvek je vie, nego
kod fuzeno-ksilenskih tipova uglja i istom fuzenu.
Kiseonika i azota u odnosu na isti fuzen je znatno
vie.
Ugljevi kod kojih preovladavaju kutinske i smolne
mikrokomponente (sporin, kutikulin ili smolni
duren i klareno-duren)
Fizike osobine
Sjaj. Ugljevi kod kojih preovladavaju spore, kutikule ili
smolna tela odlikuju se smanjenom sjajnou. Sporin i kutikulin
duren i klareno-duren vie su sjajni nego fuzeno-ksilenski duren.
B o j a. Boja kod tih ugljeva je sivo-crna ili mrka. Ugljevi su
vezani i imaju prslina.
S p e c i f i n a t e i n a . Po nekim autorima specifina teina
durena iznosi 1,201,27.
T v r d i n a. Duren i klareno-duren sastoje se iz utih macerala,
koji se odlikuju znaajnom tvrdinom. Zbog toga ih je teko li-
i'ovati.
Hemijska svojstva
U vezi sa veom prisutnou spora, kutikula, smolnih tela
ugljevi ovoga tipa karakteriu se veom prisutnou isparljivih ma -
terija. Pri suvoj preradi uglja obino daju veu koliinu smola za
razliku od drugih humusnih ugljeva.
b. Liptobioliti /
LiptobiolIFT su ugljevi koji se sastoje iskljuivo od riajotpor-
nijih delova viih biljaka. Tu se prvenstveno radi o omotaima
spora, kutikula izgraenih od kutina, suberina i smolnih tela.

1:06
 Liptobioliti po hemijskom sastavu otro se razlikuju od tipi -
nih humusnih ugljeva, a pribliavaju se po nekim osobinama sa-
propelnim ugljevima. Oni imaju povienu koliinu isparljivih ma-
terija i vodonika.
Razlikuju se od humusnih ugljeva po fizikim, hemijskim i pe-
trografskim osobinama, a takoe od sapropelita.
Prema preovladavajuim maceralima od kojih su izgraeni,
liptobioliti mogu biti: smolni, kutikulni, sporim i suberinski.
Smolni liptobiolit. On se preteno sastoji od smolnih i votanih
teleaca koji su cementirani sivo-mrkom masom. Smolna tela imaju
raznovrsnu formu, boju i veliinu. esto su ona ovalna, zatim okru-
gla i nepravilnog oblika. Boja njihova u proputenoj svetlosti je
svetlo-uta i oran-uta. U odbijenoj svetlosti su sive boje.
Kemijski sastav smolnih liptobiolita otro se razlikuje od sa -
stava obinih humusnih ugljeva, a unekoliko se pribliavaju sa-
propelnim ugljevima. Za njih je karakteristian poveani sadraj
vodonika, isparljivost materija i katrana.
Glavni predstavnici ovih liptobiolita su:
P i r o p i z i n i t koji predstavlja pravi velujui ugalj. Svetio
ukaste je boje, beliaste ili crveno-ute. Zemljastog je izgleda.
On sagoreva bez plamena i ima malu specifinu teinu. Ukoliko je
piropizit izmean sa humusnim mrkim ugljem onda je to piropi-
zitski mrki ugalj.
U recentnom stanju piropizinit je predstavlja tkz. smolastim
tresetom.
Sporin liptobiolit. Ovakav tip uglja sree se retko. Po mikro--
strukturnim osobinama sporin liptobiolit predstavlja agregat koji
je izgraen iskljuivo od omotaa spora. Cementna materija ulazi
u sastav ne vie od 5\Q r /o ugljene mase. Spore obino naleu
jedna na drugu i odlikuju se dobrom ouvanou.
Ovi ugljevi su mat. Sadre veliki procenat vodonika i isparlji -
vih materija te se lako pale i plamenom ibice. Po elementarnom
hemijskom sastavu, liptobioliti ine prelaz izmeu humusnih i sa-
propelskih ugljeva i imaju vodonika 69%, volatila 60759^, a
katrana pri suvoj destaliciji daju i preko 20%.
Glavni im je predstavnik T a s m a n i t koji se nalazi u Sever-
noj Tasmaniji i sastoji se iskljuivo iz jako presovanih mikrospora.
U SSSR-u naen je sporin liptobiolit u donjem karbonu ugljeva
Podmoskovskog i Kizelovskog basena i takoe na SZ delu Dombasa.
Kutikulni liptobiolit. Kod ovih ugljeva jasno je izraena listista
tekstura. Boje su sive i tamno sive. Povrina naslojavanja je mat,
rede polusjajne. Po mikrostrukturi ugalj je izgraen od jako pre-
sovanih kutikula.
Glavni predstavnik kutikularnog liptobiolita je d i z o d i l ili
hartijski ugalj, koji je naen u obliku soiva i proslojaka u Pod-

107
moskovskom ugljenom basenu. Obrazovan je od tankih elastinih
listova ute do mrke boje. Vrlo je bogat bitumijom.
Pored toga naen je u Barzaskom leitu (SSSR) i to u okviru
humusnih ugljeva.
Suberinov liptobiolit. Ovaj liptobiolit bio je naen u Kini u
blizini grada Lopina u okviru permskih ugljenih leita i nazvan
je Lopinitom. Po spoljanjem izgledu on je mat, vrst, ploa -
ste grae. Na povrinama naslojavanja ponekad se vide sjajni de-
lovi. Njegova specifina teina je 1,25.
Po mikrostrukturi ovaj ugalj je sloen i sastoji se iz poreenih
prozranih i neprozranih tkiva.
Ovi ugljeni odlikuju se malom koliinom pepela, poveanim
sadrajem isparljivih materija, vodonika i katrana. Oni daju vrst
koks i ostatak. Vlaga se kree 0,47/r, pepeo 3,72(/c, sumpor 2,06, i
isparljive materije 65,15%, vodonika 7 r/r, kalorinost 8035, smole
33,05^r.

c. Sapropelni ugljevi
To su ugljevi koji vode poreklo od mikroorganizama i to ii-
toplanktona i u manjoj meri zooplanktona koji su se gomilali na
dnu mirnih stajaih basena. Oni se dele na dve klase i to: humto--
sapropelite i tipine sapropelite.
Klasa humito-sapropelita objedinjuje ugljeve koji sadre hu-
musne i sapropelne elemente, a spadaju: kasijanit, obolenskit, ke-
neli i dr.
Klasa tipinih sapropelita ne sadri primese viih biljaka. Tu
spadaju: bogedi, kenel-bogedi i saprokoliti.
1) Klasa humito-sapropelita
To su ugljevi koji su postali kako od niih tako i od viih bi -
ljaka. Kod njih na osnovu mikrostrukture razlikuju se nekoliko pe-
trografskih tipova: kasijanit, obolenskit, kenel i bogedkeneli.
K a s i j a n i t . Po M. D. Zeleskom on je prvi put naen na Ka-
sjanovskom leitu uglja prema kome je i dobio ime. Kasijanit je
postao kao rezultat isto sapropelskih procesa. Osnovna masa kasi-
janita lignino-celuloznog je porekla. Po uslovima obrazovanja, a
takoe po fizikim, hemijskim i petrografskim svojstvima kasija nit
ima niz prelaznih osobina, koje ga zbliavaju sa klarenskim
ugljevima. To se odraava u jakom blesku i mikrostrukturi jer pre-
ovladava gelificirana osnovna masa.
Kasijanit se sastoji od gelificirane osnovne mase u kojoj su ra-
sejani u ne velikim koliinama kolonijalne alge razliitog stepena
ouvanosti. Kasijanit obino se nalazi u vidu tankih proslojaka u
okviru humusnih leita uglja jurske starosti. Tako je naen u
Irkutskom basenu u SSSR-u.

108
 . Obolenskit. Ovaj tip uglja naen je u Podmoskovskom
ugljenom basenu. Po spoljanjem izgledu on se razlikuje od ranije
opisanih sapropelnih i humusno-sapropelnih ugljeva i odvojen je u
sarnostalni tip. Po spoljanjem izgledu to je vrst, nejednorodan
ugalj .pplumat, tamno-sive boje. Za razliku od sapropelnih ugljeva
(bogheda) ne moe se zapaliti ibicom.
Ovaj ugalj se sastoji od odlomaka gelificiranog tkiva. Koliina
sapropelne mase jako se koleba i ne prelazi od 2530% ugljene
materije. Gelificirano tkanje predstavljeno je proslojcima vitrena
i ksileno-vitrena. Sadri mikrospora od 34%. Obelenskit se ka-
rakterie i niskim sadrajem pepela, veom koliinom isparljivih
materija i katranom. Nalazi se u vidu slojeva manje debljine u
okviru humusnih ugljeva ili u okviru humusno-sapropelnih ugljeva
drugih tipova.
K e ne l i po spoljanjem izgledu sive su ili slabo mrke boje,
mat po nekad masnog sjaja, pljosnatog-koljkastog ili su glatkog
preloma.
Po mikrostrukturi keneli predstavljaju agregat koji se sastoji
od mrko-crne ili tamno-mrke homogene i kompaktne osnovne mase
sa relativno veim prisustvom spljotenih mikrospora. Mikrospo-
re u osnovnoj masi rasporeene su ravnomerno i strogo po povri -
nama naslojavanja. Pored toga u manjim koliinama sreu se frag -
menti kutikula, geiificiranih ostataka rastinja i u pojedinim uslu-
ajevima odlomci fuzena. Specifina teina kenelskih ugljeva je
oko 1,2. Imaju malo pepela. Veoma se lako poliraju.
U hemijskom pogledu keneli imaju neto poveanu koliinu
isparljivih materija i katrana, a takoe veu koliinu vodonika u
odnosu na klarenske i durensko-klarenske ugljeve istog stepena
ugljenizacije.
Keneli se nalaze u vidu manjih proslojaka u okviru sloenih
ugljenih slojeva humusnih ugljeva. Naeni su u srednjem i donjem
karbonu Dombasa.
Po sastavu keneli odgovaraju sporinim clureno-klarenskim ili kla-
reno-durenskim ugljevima. i l i klareno-durenskim ugljevima.
2) Klasa tipinih sapropelita
Na osnovu ispitivanja matinog materijala moe se konstat-
ovati da su oni postali od predstavnika niih biljaka.
Ova klasa deli se na:
a) Boghedne ugljeve
b) Saprokolitne ugljeve
a). Boghedni ugljevi
Boghedi. To su mat uglievi sa jednorodnom strukturom i ma -
sivnom teksturom. Imaju koljani prelom. Boja im je tamno- -
mrka i svetlo-siva, a ponekad i uta ili svetlo-mrka. Pri oksidaciji
oni 'potamne. Pale se ibicom i gore jakim plamenom.
Na osnovu petrografskih ispitivanja zakljueno je da kod njih
preovladavaju alge. Osnovna masa ima prljavo-mrku boju ili svetio

109
mrku boju. Ona je bestrukturna sa primesama slabo rasejane gli-
novite materije. Boja i kvalitet osnovne mase je razliita kod ra -
zliitih bogheda.
S. I. Naumova (1940) razlikuje u okviru Bogheda tri osnovna
tipa: 1) maslinasti boghed, koji se sastoji iskljuivo od algi roda
Gladiscothallus sp., 2) svetlo-mrki boghed, koji se sastoji iskljuivo
od algi Pila sp. i 3) tamno-mrki boghed, koji se sastoji od algi dva
predhodna tipa.
Predstavnici bogheda naeni u kotskoj nazvani su Torbanit,
a u Australiji Kerozinski kriljac, koji se sastoji od algi roda
Reinchia.
b) Saprokolitni ugljevi
U ovoj podklasi nalazi se samo jedan tip uglja i to saprokolit.
Po spoljanjem izgledu ovi ugljevi skoro se ne razlikuju od veine
bogheda. Boja njihova je tamno-siva ili crna. Oni su vrlo vrsti,
masni, ee mat, a rede polumat, jednorodni sa koljanim pre -
lom om.
Oni su izgraeni od bestrukturne ute i uto-sive osnovne mase,
bez prisustva macerala. Oni ukazuju po svom sastavu da su obra-
zovani od gela po emu su dobili ime saprokolit ili bestrukturni
sapropel.

2. Podela humusnih ugljeva prema stepenu

ugljenifikacije

Procesima tresetizacije, dijageneze i metamorfizma, biljni ma-

terijal trpi izmene pri kojima prelazi u treset, lignit, mrki ugalj i
antracit.
Sutina tih izmena je uglavnom u progresivnom obogaivanju
koliine ugljenika, a smanjenju kiseonika, vodonika i azota.
Na ovo ukazuje tabela po F. Muck-u.
Tabela XXIT
Elementarni sastav
Materija C H ON
Drvovina 50,00 6,00 43,00 1,00
Treset 59,00 6,00 33,00 2,00
Mrki ugalj 69,00 5,50 25,00 0,80
Kameni ugalj 82,00 5,00 13,00 0,80
Antracit 95,00 2,50 2,50 trag

Progresivno obogaivanje ugljenika dovodi do menjanja ostalih

hemijskih svojstava ugljeva i raste progresivno i njegova vrednost
kao energetskog goriva.

110
 Tako na osnovu tih osobina izvrena je njihova podela na:
a) Lignite
b) Mrke ugljeve

c) Kamene ugljeve i
d) Antracite.
a. Ligniti
Ligniti se odlikuju vrlo dobro ouvanom drvovinom. Boja im
je bledo-mrka ili ak ukasta ili crna. Za razliku od mrkih ugljeva
oni su na niem s tepenu ugljenifikacije i ugljenika sadre od
5767%, kiseonika od 2536%, vodonika vie od 5%, meutim,
vlage imaju 4045%. Koliina isparljivih materija kree se od
5464%. Na istu organsku masu toplotna vrednost im je 5.200- :
5.700 k/cal.
Njihova donja granica nalazi se prema tresetu, a gornja granica
prema mrkim ugljevima, od kojih se jasno razlikuju dobro ouva -
nom vegetalnom strukturom i ogrebom na porcelanskoj ploici
uglavnom svetlo-mrkim, veim sadrajem vlage, isparljivih materija
i pepela.
b. Mrki ugljevi
Kod mrkih ugljeva vegetalna struktura je slabije ouvana,
ogreb na porcelanskoj ploici je najee mrk, boja uglja mrka do
crna. Sadraj isparljivih materija je u granicama od 4554%.
Ugljenika ima 6775%, kiseonika 1825% i vodonika 4,55,5%.
W. Petrashek je izvrio sledeu podelu .mrkih ugljeva:
meki zemljasti
kriljasti
mrki ugljevi mat
tvrdi
sjajni
O. Podgajni prihvata predhodnu podelu, ali zbog lignitinosti
mrkih ugljeva, meke predhodno dele na barske i drvaste, a posle
barske na zemljaste i kriljaste tj.
zemljasti
barski kriljasti
meki drvenasti
Na ovaj nain jasnije je prikazana veza mrkih ugljeva sa ligni-
tima, dok je sa kamenim to ve izraeno na mat i sjajne.
W. Gothan, W. Petrashek i dr. izvrili su podelu mrkih ugljeva na
meke i tvrde.
Meki mrki ugljevi sadre uklopke i partije biljnog materija la
sa vidljivom drvenastom strukturom. Prema podeli W. Petrahe-ka
tu spadaju zemljasti i kriljasti.

111
 1) Zemljasti mrki ugljevi imaju zemljast izgled, neravnog pre-
loma i obi no s u ma le tvrdine . O ks ida c ijom na vaz duhu brz o s e
pretvaraju u pranjastu zemljastu masu.
2) kriljavi mrki ugljevi su meki ili barutinski ugljevi, koji
imaju kriljavu teksturu. Tee se raspadaju na vazduhu.
Tvrdi mrki ugljevi odlikuju se nejasno vidljivom drvenastom
strukturom.
Oni mogu biti:
1) Mat mrki ugljevi, odlikuju se istoom, kompaktnou, bez
sjaja na poprenom prelomu i male sjajnosti na povrinama naslo-
javanja. Boja im je mrko tamna. Obino su u okviru njih ukopljeni
pros loj c i s ja jnog uglja . Pre loma su ra vnog, krilja vog i pone ka d
koljanog. Prilino su postojani na vazduhu.
2) Sjajni ugljevi su krti i imaju koljkast prelom. Boja im je
crna i rede mrka, pa na osnovu spoljanjeg izgleda lie na kamene
ugljeve. Vrlo esto nis u potpuno homogeni, ve sa dre proslojke
mat uglja.
Mrki ugljevi su vrlo esto razliiti po svojim fiziko-hemijskim
osobinama, a takoe po svojoj geolokoj starosti.
Za razliku od lignita, oni se karakteriu veim stepenom izme-
na biljnih ostataka i veim sadrajem ugljenika.
Od kamenih ugljeva, oni se razlikuju, to pored humusnih ma -
terija sadre i izvesnu koliinu i humusne kiseline.
Sadre 4554% isparljivih materija, ugljenika 6775 c <<, ki-
seonika 1825 f /r i vodonika 4,55,59r. Toplotna vrednost pravih
mrkih ugljeva iznosi 6.0007.000 k/cal, na istu organsku masu.
c. Kameni ugljevi
Za razliku od mrkih ugljeva, kameni ugljevi po svojim spolja-
njim osobinama ne pokazuju toliku raznolikost kao mrki ugljevi.
Po spoljanjim osobinama Petrashek, Gothan i dr. podelili su
kamene ugljeve na sjajne i mat. U prirodnim leitima uglja vrlo
esto se javlja da se naizmenino smenjuju mat i sjajne partije, l:e
imamo trakaste ugljeve. Sjajni kameni ugalj je vitrenski i klarenski,
a durenski je mat.
U industrijske svrhe za kamene ugljeve i antracite najee je
u upotrebi podela koju je predloio Gothan, a koja bazira na ko -
liini isparljivih, sagorljivih materija (volatila).
Antraciti sa 4 7",, volatila
poluantracii sa 812rr volatila
mravi kameni ugalj sa 1218r:/ volatila
masni kameni ugalj sa 1835% volatila
gasni kameni ugalj sa 33-38r/r volatila
gasno plameni ugalj sa 3745".-,, volatila

112
 Moe se zakljuiti da su kameni ugljevi kompaktni i vrsti.
Boje su crne. Najee su sjajni. Specifine teine su od 1,31,5,
Sadre od l6% hidroskopne vlage. Po hemijskom sastavu pred-
stavljaju smeu humusnih materija, koje su nerastvorljice u baza -
ma. Sadre ugljenika proseno od 8090%, vodonika oko 5%, kise-
onika oko 5%. Volatila do 30%, C-fix 60% i pepela od 0,540%.
Zagrevanjem u prostoru bez prisustva vazduha kameni ugljevi
daju katran i izvesnu koliinu koksa. Toplotna mo varira od
7.0009.000 k/cal, (ugalj bez pepela i vlage).
d. Antraciti
Po mnogim osobinama, antraciti su slini kamenim ugljevima
i postoji dosta prelaznih oblika izmeu kamenih ugljeva i antracita..
Boja im je sivo-crna ili crvenkasta, a sjajnost metalina. Prelorna
su koljkastog.
Sadre volatila od 310%, carbon-fix 30%, ugljenika oko 90%
do 95%, vodonika od 25% i kiseonika oko 11%.
Toplotna vrednost od 8.0009.200 k/cal, (bez vlage i pepela),
Posmatrano sa aspekta koksovanja antraciti se ponaaju kao
posni kameni ugljevi i daju slabo slepljeni koksni ostatak.
Grupa antracita je vrlo raznovrsna. Antraciti sa 8'9% ispar-
Ijivih materija-poluantraciti, po nekim svojim osobinama priblia-
vaju se mravim kamenim ugljevima, a pri sadraju od 2% ispar-
Ijivih, oni se jako razlikuju od ovih poslednjih. Vrlo brzo menjaju
fizike osobine. Tako dok se specifina teina malopepelnih kame-
nih ugljeva do mravih iskljuivo menja u intervalu od 1,251,35
(pri izlazu isparljivih materija od 4510%), to u okviru antracita
specifina teina raste vrlo brzo od 1,41,7 (pri menjaju isparlji-
vih od 102%).
3. Podela ugljeva prema svojoj nameni
Rovni ugalj je koji dolazi direktno iz jame. On obino sadri
dosta neorganskih primesa, koji potiu od podine, povlate i jalovih
proslojaka koji se nalaze u okviru ugljenog sloja.
Klasirani ugalj je ugalj koji se razvrstava prema krupnoi ma-
terijala i moe biti: komadast, graast, orahast i prainast.
Koji od ovih vrsta preovlauje, zavisi od karaktera uglja u
okviru sloja i to da li je krt ili ilav, zapravo od petrografskog sa-
stava, zatim od dislociranosti ugljenog sloja i da li se dobija ru -
no, mainskim putem, sa ili bez eksploziva i dr.
Prema svojoj nameni ugljevi mogu biti: koksni, polukoksni,
gasni, hidrirajui, energetski i dr.
Koksni ugljevi su kameni ugljevi sa isparljivim materijama
od 1830%, koji u procesima suve destilacije na temperaturi od
7501.100C daju stopljen, nadimajui vrst koksni ostatak. Do -
bar koksni ugalj ne treba da ima pepela vie od 8 ( /(, a sumpora
preko 1,8%.
8 Le/i.lH kauslohiolilu 113
 Polukoksni ili vel ugljevi primenjuju se za dobi janje tenih
produkata koji slue kao sirovina za hemijsku industriju i polukoks.
Oni sadre katrana od 812% (u proraunu na radno gorivo).
Ugljevi za hidriranje potrebno je da sadre ugljenika od
6885%, a vodonika preko 4,5% i to u proraunu na istu organ -
sku materiju. Oni ne treba da sadre pepela iznad 8%, a fuzena
iznad 6%. Hidriranjem ovih ugljeva dobijaju se tena goriva.
Ekstrakcioni ugljevi, upotrebljavaju se za izvlaenje bitumija
iz njih, pomou organskih rastvaraa. Bitumija slui dalje kao he-
mijska sirovina. U ekstrakcione ugljeve spadaju liptobiolitski uglje-
vi sa malo pepela.
Za ugljeve za gasifikaciju upotrebljavaju se kameni ugljevi sa
koliinom volatila od preko 30%, a takoe i mrki ugljevi sa vlagom
ispod 40%. Ovi ugljevi ne smeju da sadre mnogo smolnih mate -
rija.
Energetski ugljevi su utoliko bolji ukoliko sadre manje pepela,
sumpora i vlage i ukoliko u procesu gorenja daju vei kalorini
efekat.

X. UGLJENI SLOJ
Po B. F. Meffert-u, pod ugljenim slojem podrazumeva se kom-
pleks sedimentalnog materijala organskoga i neorganskog porekla,
koji je ogranien stenama podine i povlate.
Podina uglja u veini sluajeva genetski je vezana sa ugljem
i otkriva istoriju razvitka ugljenog sloja.
Ugljeni slojevi obino su izgraeni od nekoliko delova uglja,
koji su razdvojeni proslojcima neorganskih stena.
Pod delovanjem veeg hidrostatikog pritiska ugljena materija
se ponaa kao plastina masa. Baseni u kojima je bilo jakog ubi -
ranja, ugalj se najee pojavljuje u obliku manjih ili veih soiva.
U ovim basenima soiva uglja se formiraju tamo, gde su pritisci
bili najslabiji. U okviru ovih soiva ugalj je obino jako zdrobljen,
i veoma esto u veoj masi pretvoren u ugljenu prainu. Meutim,
pojavljivanje soiva je vezano i za basene, u kojima je usled ne-
ravnog dna tresetita dolazilo do neujednaene akumulacije organ-
skog materijala i formiranja ovakvih oblika.
Ugljeni sloj moe biti prost i sloen. Ukoliko je po celoj svo -
joj debljini obrazovan od ugljene mase u kojoj nema jalovih neor -
ganskih proslojaka, onda je to prost ugljeni sloj.
Nasuprot njemu, sloeni ugljeni sloj nije homogen po itavoj
svojoj debljini, ve sadri deblje i l i tanje proslojke neorganskog
jalovog materijala.
Veoma est je sluaj da u jednom istom baseriu, u jednom delu
basena ugljeni sloj je prost, a u drugom delu sloen, a to stoji u
neposrednoj vezi sa genetskim urocesima formiranja. Ovo je na-
roito izraeno u limnikim ugljenim basenima.

114
 Kod prostog ugljenog sloja zapaa se mala debljina i on se ne
pojavljuje esto. Njegovo formiranje je vezano za uslove ravno-
merne i stalne akumulacije biljnog materijala u tresetitu. Meu -
tim,'treba napomenuti da prost ugljeni sloj nema homogenu uglje -
nu materiju, ve je ona sastavljena od delova ugljenog sloja razli -
itih po svojim genetskim, petrografskim i hemijsko-tehnolokim
osobinama.
Ugljeni sloj sloene strukture stvaran je u uslovima neravno-
merne akumulacije biljnog materijala tj. kada se akumulacija od -
vijala sa povremenim duim ili kraim prekidima, zbog naglog to-
njenja dna basena.
Granina povrina ugljenog sloja (prostog i sloenog) prema
stenama podine odnosno povlate, moe biti vrlo jasna, ili nejasna.
U prvom sluaju proces nagomilavanja biljnog materijala, naglo
je bio zavren, odnosno naglo je otpoeo. U drugom sluaju kada
je granica izmeu ugljenog sloja i stena povlata odnosno podine
nejasna ugljeni sloj postepeno prelazi u neorganske stene povlate
i podine, preko glinovitog uglja i ugljevite gline. Ovakav prelaz ozna-
ava da je proces nagomilavanja biljnog materijala u tresetitu po -
stepeno prestajao.
Rentabilnost ugljenog sloja vezana je sa stanjem tehnike sa
kojom se vri eksploatacija. Meutim, zbog male debljine, velike
dubine, loeg kvaliteta, ugljeni sloj ne moe se rentabilno eksplo-
atisati.
Minimalna debljina ugljenog sloja koji se moe rentabilno eks-
ploatisati, vezana je za kvalitet i trinu cenu uglja i trokova eks -
ploatacije i ta debljina odreuje se po projektu za svaki basen i za
svaki sloj posebno. U naim uslovima minimalna debljina za ka -
mene ugljeve najee iznosi oko 0,60 m., za mrke ugljeve oko 1,20
m. i lignite oko 2,20 m.
1. Obrazovanje ugljenih slojeva
Debljina ugljenog sloja u neposrednoj je zavisnosti od debljine
tresetrie mase koja je posluila kao osnova za formiranje. U fiziko
-hemijskim i drugim procesima odvijalo se smanjivanje zapremine
tresetne mase i to od 410 puta, pa je neposredna primarna deblji-
na ugljenog sloja u zavisnosti od procesa dijageneze i metamorfiz-
ma.
Ukoliko je stepen metamorfizma vei, debljina ugljenih sloje -
va je manja. Iz tog razloga primarna debljina slojeva kamenog
uglja relativno je mala, najee do 2 metra, dok debljina mrkih
ugljeva i lignita do 20 metara, a izuzetno i do 100 metara kao npr.
ligniti Kosovskog ugljenog basena.
Glavni uslovi za akumulaciju biljnog materijala i obrazovanja
ugljenosnog basena u pojedinim geolokim periodima bili su: buj -
na vegetacija, povoljni gemorfoloki, klimatski i geotektonski
uslovi.

115
 Da bi akumulacioni basen tj. tresetite, moglo da primi tako
debelu masu treseta, moralo je stalno da se produbi java. Ovo
produbi javan je usled ton jenja dna ili usled podizanja nivoa vode,
vrilo se u procesu epirogenetskog tonjenja pojedinih blokova du
rasadnih linija.
Ukoliko se produbi javan j e tresetita odvijalo istom brzinom sa
kojom se vrila i akumulacija biljnog materijala, onda je formiran
homogen tresetni sloj, koji u procesu dijageneze i metamorfizma
preao u ugljeni sloj proste strukture. Nasuprot tome ovo se to-
njenje dna tresetita vrilo sa prekidima i to naizmenino bre i
sporije i onda je dolo do formiranja heterogenog tresetnog sloja
od koga je docnije postao ugljeni sloj sloene strukture. U vremenu
kada je produbi javan je tresetita bilo bre od akumulacije biljnog
materijala, vrila se sedimentacija neorganskih stena npr. pesak,
gline, karbonati i dr. i to po elom akumulacionom basenu ili samo
na pojedinim njegovim delovima. U prvom sluaju formirano je
vie tresetnih slojeva, koji su sastavljeni od debljih ili tanjih sloje -
va neorganskih stena. U drugom sluaju tj. ako je brzina produblja-
vanja bila razliita u raznim delovima basena formiran je jedan
tresetni sloj, koji u razliitim delovima basena sadri slojeve neor-
ganskih stena.
Ukoliko je formiranje ugljenog sloja vezano za ingresiju mora,
takav ugljeni basen naziva se paralski, a ukoliko je obrazovan is-
kljuivo u kontinentalnim uslovima naziva se limnikim.

2. Podina i povlata ugljenog sloja

Sloj neorganskih stena na kojima lei ugalj, naziva se podina.
Njena genetska povezanost sa ugljenim slojem je oigledna, jer ona
predstavlja prvobitno tlo u tresetitu na kome su biljke rasle i
vrila se akumulacija organskog biljnog materijala. Podina ugljenog
sloja najee je izgraena od stena glinovitog karaktera. U nekim
sluajevima kao podina mogu se pojaviti peari kao npr. u rudniku
uglja Aleksinac, zatim Podvis i dr. Rede se javlja krenjaka podina
kao to je sluaj u rudniku Raa. Ukoliko se u podini nalaze kre-
njaci i peari obino izmeu ugljenog sloja i njih nalazi se jedan
tanak sloj ugljevite gline. Ako je ugljeni sloj alohtonog porekla, on -
da nema ovog prelaznog sloja.
Pearska podina je neto reda. Ona je kod eksploatacije uglja
vrlo nepogodna, jer ukoliko se radi o nedovoljno vrstim peskovima
vrlo esto javlja se voda i stabilnost podloge je vrlo mala.
Krenjaka podina je veoma retka. Najee se javlja kod pa-
ralskih ugljenih basena. Kao npr. Donjecki ugljeni basen, zatim u
kotskoj i Severnoj Americi, meutim, i tu se moe konstatovati
samo u retkim sluajevima i to prvenstveno tada kada krenjak
slui kao povlata ugljenog sloja. U ovim sluajevima ugljeni slo -
jevi su predstavljeni kao vrlo tanki i nepostojani i njihov postanak
je vezan sa prenosom organskog biljnog materijala.

116
 Povlata ugljenog sloja, predstavljena je neorganskim sienama
koje pokrivaju ugalj. Ona karakterie sredinu i uslove koji su vla -
dali neposredno po pokrivanju treseta neorganskim materijalom.
Prelaz izmeu ugljenog sloja i stena povlata moe biti vrlo ja -
san, otar i nejasan tj. postupan. Ukoliko je proces nagomilavanja
biljnog materijala bio naglo prekinut produbijavanjem dna trese-
tita i njegovim potapanjem dubljom vodom, onda je prelaz otar.
Meutim, ukoliko je ovaj proces iao postepeno i lagano onda nema
otre granice i tada postoji izmeu ugljenog sloja i povlate prelazan
sloj od ugljevite gline.
Povlata ugljenog sloja moe biti predstavljena: glinovitim
kriljcem, glinom, pearorn, krenjakom i konglomeratom.
Najee je povlata od glinovitog kriljca, a rede od glina. U
povlati koja je izgraena od glinovitog kriljca obino se u masi
nalazi atritian biljni materijal i to najee otisci lia, granica,
a rede krupniji komadi od stabala, koji se u vidu uklopaka <u povla -
ti pretvaraju u komadie sjajnog uglja. Karakteristino je da se
krupniji biljni delovi vezuju za krupnija zrna sedimentnog neorgan-
skog materijala povlate, tako da se sasvim retko sreu u glinovi-
tom kriljcu. Pored organskih ostataka u povlati ugljevitog krilj ca
nalaze se mineralna obrazovana u vidu gnezda ili konkrecija: pi-rita,
krenjako-glinovitih konkrecija, ferosiderita i dr. Pojava ovakvih
mineralnih obrazovanja moe vrlo dobro da poslui za paraleli-
zaciju ugljenih slojeva.
U mlaim ugljevima kod nas paralskog karaktera kao npr. ugljeni
basen Despotovca i dr. povlatu sainjavaju gline u kojima se u
masi javljaju biljni ostaci. Vrlo est je sluaj, naroito kod srednje
miocenskih ugljeva po junom obodu biveg panonskog mora, da
se neposredno preko uglja nalazi veoma tanak oko 0,10 m. sloj gli-
ne, a preko njega lee peskovi i peskovite gline sa masom biljnih
ostataka. U slatkovodno-limnikim ugljenim basenima, koji pripa-
daju dinarskom tektonskom sklopu, najea je pojava laporaca
u neposrednoj povlati uglja. To je i razumljivo kada se uzme u ob -
zir da je najveio dio materijala za formiranje povlate dao mezozoj-
ski krenjak. U SR Makedoniji postoji itav niz limnikih basena
lignita, koji lee na kristalastim terenima i u ovakvim sluajevima
povlata je najee od glinovitih peskova i peskovitih glina, takoe
sa masom biljnih otisaka.
U paralskim ugljenim basenima, povlata ugljenog sloja moe
biti izgraena od plitkovodnog prenjaka. Kod njih granica izmeu
ugljenog sloja i povlate je otra l jasna, i ona ukazuje na brzu pro-
menu sedimentacije tj. brzo nastupanje mora. Ovakve pojave sreu
se kod Rurskog i Ahenskog' ugljenog basena, zatim u Donjeckom
ugljenom basenu i nekim basenima u Engleskoj.

117
SI. 12 ema obrazovanja, ugljenog sloja u uslovima p.romene nivoa mora l
treset, 2 glina i glineni kriljac, 3 krenjak i glinoviti krenjak.
Povlata od peara i peskova tak-oe je neto reda. Naroito je
retka pojava krupnoznih arkoznih peara. Obrazovanje krupnoznih
peara neposredno preko uglja govori o naglom izdizanju nivoa
mora, bilo mora kada su u pitanju paralski baseni ili jezera kada
se radi o limniko-slatkovodnim basenima. Najee se kod pear-
ske povlate radi o ugljenim slojevima, koji menjaju naglo svoju
monost i javljaju se u obliku soiva i brzo se isklinjavaju, a to
so javlja, u vezi sa. blizinom obale.
Kao manje pojave u povlati ugljenog sloja mogu se nai i kon -
glomerati. Pojava konglomerata ukazuje na postojanje brzih vode-
nih tokova u tresetitu i ugljeni sloj je vrlo esti erodovan, pa ima
smanjenu debljinu. Ili se pak radi o veoma bliskoj obali i nagloj
promeni uslova sedimentacije.
Prouavanje podine i povlate kod ugljenih slojeva od velikog
je znaaja za reavanje mnogih, kako naunih tako, i praktinih
problema vezanih za eksploataciju uglja.

3. Debljina ugljenih slojeva

Ekonomska vrednost ugljenog sloja u smislu njegove eksploa-
labilnosti odreena je debljinom. Kod razliitih ugljenih basena,
pa esto i u okviru jednog basena ona varira u dosta irokim gra -
nicama. Pod pravom debljinom prostog ugljenog sloja podrazume-
va se vertikalno odstojanje od podine do povlate ugljenog sloja,
dok se pod pravom debljinom sloenog ugljenog sloja, smatra nor -
malno rastojanje od podine do povlate, obuhvatajui proslojke i
jalove umetke koji se u sloju nalaze (opta debljina). Od ukupne
ili opte debljine sloenog ugljenog sloja treba razlikovati eksplo-
alacionu ili radnu debljinu koja predstavlja debljinu onog dela
ija je eksploatacija ekonomski opravdana. U radnu debljinu ula ze
samo oni jalovi proslojci koji se zbog svoje male debljine mo raju
eksploatisati zajedno sa ugljeni.
Prema debljini ugljeni slojevi se dele na: vrlo tanke sa deblji -
nom od 0,400,50 m., tanke kod kojih, je debljina 0,501,30 m.,

118
debele sa debljinom preko 3,5 metara. Slojevi sa debljinom ispod
srednje debele od 1,302,50 m., debele od 2,503,50 m. i vrlo
0 ; 40 m. smatraju se kao proslojci uglja.
Kod slojeva kamenog uglja najee je zastupljena mala deblji-
na, a samo izuzetno kao posledica naknadnog nagomilavan ja
ugljene materije i to usled tektonskih poremeaja. Tako npr.
u SFRJ postoji nekoliko basena kamenog uglja kod kojih se
moe konstatovati sekundarna debljina. U Mlavsko-pekom uglje-
nom basenu, glavni ugljeni sloj ima debljinu od 0,402,50 m., a u
basenu Jerma povlatni ugljeni sloj ima debljinu do 0,80 m. a
podinski l4 metara. U Ibarskim ugljenim basenima debljina slo-
jeva varira od 0,505,00 m. Ove pojave su vezane za soivaste obli -
ke, koja su nejednaka po veliini.
Kod mrkih ugljeva i lignita debljina ugljenih slojeva je znatno
vea i odlikuju se postojanou, a to stoji u neposrednoj vezi sa
uslovima postanka uglja.
Prema intenzitetu promenjivosti, ugljeni slojevi mogu biti: po-
stojani, promenljivi i jako promenljivi.
Postojani ugljeni slojevi imaju svuda u basenu stalnu debljinu.
Ona je naroito karakteristina za tanke ugljene slojeve paralskih
serija, koje su obrazovane u irokim primorskim tesetitima.
Kao primer mogu posluiti neki tanki ugljeni slojevi karbon-
skih ugljenih basena SZ Evrope (Ahenski ugljeni basen i dr.).
Promenljivi ugljeni slojevi u razliitim delovima basena, razli-
ite su debljine, ali poseduju debljinu koja je rentabilna za eksplo -
ataciju. Najvei broj ugljenih basena u svetu poseduje ovu debljinu.
Jako promenljivi ugljeni slojevi, koji se na razliitim delovima
raslojavaju, iskljinjavaju i vrlo esto gube eksploatabilnu deblji -
nu. Ovi slojevi se esto pojavljuju u obliku soiva, pa je njihov po-
loaj vezan za tektoniku ubranih basena. U SFRJ baseni takvog tipa
su: Vrka uka, Dobra na Dunavu, Podvis i dr.
Promenljivost debljine ugljenih slojeva moe biti: a) primarna
i b) sekundarna.
a) Primarna promenljivost ili singenetske promene, neposred -
no je' vezana za uslove postanka.
U procesu izmene uslova deponovanja biljnog materijala u po-
jedinim delovima fiziko-geografske sredine, vri se izmena ne sa-
mo debljine ugljenih slojeva, ve se menja i struktura uglja.
Kod basena geosinldinalnog tipa, geonetska izmena slojeva naj-
ee je izraziti ja.
Kod basena platforrnnog karaktera, deponovanjc organskog ma-
terijala odvijalo se najee neujednaeno usled neravnog dna tre-
setita, zatirn usled snoenja neorganskog materijala u tresetie i
usled erozije ve nastalog trese.ta vodenim tokovima i dr. Uticaj
tih faktora naroito se odrazio na ugljeni sloj. koji se nalazi u os -
novi ugljenosne serije tj. na sloj koji lei direktno ili u neposrednoj
blizini paleoreljefa.

119
 Podinski ili bazalni ugljeni sloj u veini sluajeva ima najveu
debljinu. Meutim, na obodu basena ona se vrlo esto epa i raslo -
java na manji ili vei broj grana.
Pored toga faktor erozije moe biti znaajan, jer delovanjem
vodenih tokova u samom tresetitu moe dovesti do primarnog us-
klin javan ja ugljenog sloja.
b) Sekundarna promenljivost ili epigenetske promene deblji -
ne ugljenih slojeva, moe nastati kao posledica dejstva erozije i tek-
tonike posle formiranja ugljenog sloja.
Ugljeni slojevi vrlo esto gube svoju primarnu debljinu usled
erozije vodenim tokovima u procesu isuivanja basena. U basenima
koji su obrazovani na obalama mora, ugljeni slojevi gube svoju pri -
marnu debljinu usled abrazije mora. Kod ugljenog sloja koji je
erodiran nalaze se grubi klastini sedimenti, tj. krupnozrni konglo -
merati i peari. Dodirne povrine ovih sedimenata sa ugljem su
vrlo jasne.
Pored toga u procesima ubiranja i rasedanja, pojedini delovi
ugljenog sloja izloeni su procesu zbijan ja, a drugi procesu isteza-
nja. U procesu zbijanja dolazi do drobljenja ugljene materije u
sloju i u tom sluaju izvesno premetanje ugljene materije s
jednog mesta na drugo i to naroito na mesta manjeg pritiska.
To dovodi da ugljeni sloj gubi svoju primarnu debljinu, pa se
na pojedinim mestima zadebljava, dok se na drugim isklinja-
va. Ukoliko je ugljeni sloj izloen procesu istezanja, on gubi pri -
marnu debljinu, pa dolazi i do njegovog isklinjavanja, na onim
mestima gde je istezanje bilo najvee.
Stepen izmene ugljenog sloja zavisi od fiziko-hemijskih svoj-
stava uglja i neorganskih stena u okviru kojih je smeten ugljeni
sloj. Naroito su jako podloni deformacijama koksni ugljevi, ma -
sni i posnokoksni ugljevi, koji su jako krti. Ligniti koji obino ima -
ju veliku debljinu u najveem broju sluajeva zahvatani su proce-
sima rasedanja, a ne savijanja. Tvrdi mrki mat ugljevi usled svoje
ilavosti u rasednim zonama su najee raskinuti, ali nisu zdrob-
ljeni i ne gube primarnu debljinu.
Kod kamenih ugljeva niskog stepena karbonizacije (plameni i
gasni), usled svoje velike vrstine i ilavosti, retko podleu defor-
macijama.
Antracitski ugljevi su ilavi i vrsti, a takve su i popratne stene M
kojima se nalaze. Zbog takve svoje osobine, oni su kao i proprat- ne
stene podloni deformacijama i one se najee manifestuju na
fleksurno povijanje ovih ugljeva.

4. Mineralne materije u ugljenim slojevima

U okviru ugljenih slojeva nalaze se deblji i tanji proslojci neor -
ganskih stena, a pored toga i razni mineralni uklopci.
Neorganski proslojci vezani su neposredno za genetske proce-
se. Ovi proslojci obino dele ugljenu masu na vie delova i imaju

120
znatno rasprostranjenje, a predstavljaju periode prekida u akumu-
laciji biljne materije. Meutim, oni esto mogu biti posledica naglih
kinih perioda, kada se prenosna mo vodenih masa naglo poveava
i kada se preko do tada nagomilane biljne materije deporiuje pesak.
Tu se radi o tanjim proslojcima od 0,50,10 m. debljine.

SI. 13 Razliite forme uklapanja peare u ugljenom sloju

(po B. F. Mefertu)

Glinoviti proslojci sreu se najee i mogu se javiti i do de-

bljine od 0,50 m., a njihovo stvaranje je vezano za kratkotrajne
prekide u procesu sedimentacije.
Pored proslojaka u okviru ugljenih slojeva nalaze se esto mi-
neralni uklopci. Ovi uklopci u ugljenoj masi mogu se pojaviti kao
mehanike primese i kao metazomatske zamene organske materije
nekom mineralnom materijom. Oba oblika nalaze se u ugljenoj ma-
si u vidu mikro i makro kristala, konkrecija, impregnacija itd. Ove
mineralne materije ili su rasejane po itavoj ugljenoj masi ili su
skoncentrisane u okviru pojedinih delova.

121
 Prema postanku, mineralni uklopci u ugljenom sloju mogu biti
singemetski i epigenetski.
Postanak singenetskih mineralnih ulopaka vezan je za vreme
akumulacije biljnog materijala u tresetitu. Obino su oni pred -
stavljeni: kvarcom, glinom, liskunom, a naroito konkrecijama,
Konkrecije imaju razliiti oblik i razliitu veliinu. Vrlo esto se
u okviru njih nalaze mineralizovani ostaci biljaka. Javljaju se kao:
piritske, opalske, markasitske, limonitske, sideritske, krenjake
i dr.
Epigenetski mineralni uklopci vezani su za izluivanje mine l
ralnih materija u okviru prslina ugljenih slojeva i to posle njegovog
postanka. Prema tome ovi uklopci su infiltracionog porekla.
Epigenetske mineralne materije javljaju se u obliku tankih
prevlaka, sekrecija i tankih ilica. Za razliku od konkrecija, sekre-
cije ispunjavaju razliite upljine u ugljenom sloju i one su rasle
od periferija ka centru.
Prisustvo ovih neorganskih materija u uglju, ukazuje da ugalj
treba posmatrati kao veoma sloenu materiju, koja je organskog
karaktera, ali ne treba zanemariti injenicu o prisutnosti neorgan -
skih sedimenata i mineralnih uklopaka. Ovo je naroito znaajno
za praktina reenja mnogih problema vezanih za primenu ugljene
materije u praktine svrhe.

5. Prisustvo gasova u ugljenim slojevima

U procesu eksploatacije uglja, iz ugljeva, a ponekad i iz pro-
pratnih sedimenata, dolazi do izbijanja gasova i njihove akumu -
lacije u jamskim prostorijama.
U jamskim prostorijama najee se pojavljuju: metan (CH 4),
ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO 2), sumpor-vodonik (IfcS),
azot-monoksid (NO) i azot-dioksid (NO 2). Jedni od njih su bioge-
nog porekla kao: metan, ugljen-dioksid i azot-dioksid, a drugi me-
tamcrfnog kao metan, ugljen-dioksid, sumpor-monoksid, odnosno
produkti razliitih hemijskim reakcija: i to: ugljen-dioksid, ugljen--
monoksid, sumpor-vodonik, azot-monoksid i a/ot-dioksid.
Konstatovano je da u okviru jedne ugljene serije, u iji sastav
ulazi vie ugljenih slojeva, takoe u okviru raznih dubina jednog
ugljenog sloja navedeni gasovi najee imaju zonarni raspored. U
najvioj zoni najee se nalazi azot-N, ije je poreklo atmosfersko
ili biohemijsko, a takoe se nalazi i ugljen-dioksid (CO?.). Ispod
ove povrinsko azotno-ugljen-dioksidne zone nalazi se zona u ko -
joj preovlauje azot, a dublje ova zona prelazi u azotno-metansku,
dok je najdublja metanska zona.
Od pomenutih gasova metan je od najveeg znaaja, jer njega
ima najvie u ugljenim slojevima, a to je najkarakteristinije .u
jamskim prostorijama moe se pojaviti iznenada, te je i iz tog ra-
zloga veoma opasan. U okviru ugljenog sloja on se u veini slua-

122
 ,y

jeva nalazi vezan za organsku materiju uglja, a jo vie u upljina-

ma i prslinama, koje se nalaze u ugljenom sloju i propratnim se -
dimentima.
Osobina da je metan laki od vazduha utie da se vri njegovo
premetanje iz niih delova u vie i to utoliko intenzivnije, ukoliko
je padni ugao vei. Kod leita uglja, gde ugljeni sloj izbija na po -
vrinu zemlje, vri se izdvajanje metana tj. prirodna degazacija.
Kod procesa eksploatacije ugljenog sloja, izdvajanje metana
moe biti ravnomerno iz ele otvorene povrine ugljenog sloja, ili iz
pojedinih prslina u obliku strujanja ili ak moe biti naglo u vidu
provale ukoliko se eksploatacijom doe do dela ugljenog sloja u
kome je izvrena njegova akumulacija. Na ovim mestima od je aku-
mulisan pod velikim pritiskom. Nagle provale, koje su vrlo esto
praene i velikom koliinom ugljene praine izazivaju trenutna
ispunjenja jamskih prostorija metanom, a to dovodi do eksplozije
i .poara.
U procesima eksploatacije najveu opasnost kod naglih pro -
vala metana predstavljaju paralelne prsline u ugljenom sloju sa
otkopnim frontom. Ukoliko je poloaj prslina popraen na otkopni
front, dolazi manje-vie do ravnomernog izdvajanja metana i to naj
ee u obliku strujanja, pa se njegovo odvoenje iz jamskih pro-
storija izvodi na osnovu intenzivnijeg provetravanja.

XI. UGLJENA SERIJA I USLOVI NJENOG

OBRAZOVANJA

Pri prouavanju elemenata ugljene serije ma kog ugljenog ba-

sena, moe se konstatovati jednoobraznost sastava koji se svodi na
naizmenino smanjivanje slojeva peara, glinaca i glinovitih kri-
Ijaca, kod starijih ugljenih basena, a peskova i glina kod mlaih
ugljenih basena.
Sasvim retko sreu se krenjaci i konglomerati i to krenjaci
iskljuivo u paralskim ugljenim basenima.
Ugljena serija u najveem broju sluajeva predstavlja smenji-
vanje sedimenata razliite krupnoe zrna.
Najkarakteristiniji oblik sedimenata svih ugljenih serija su
pearsko-glinaste naslage, koje se smenjuju, pa esto ugljenosna
serija podsea na fliolike sedimenata.
U okviru ugljenosnih sedimenata po krupnoi zrna razlikuju
se sledei:
1) Konglomerti
1) Peari i peskovi
. ,.3) .Alevroliti
4) Argiliti i gline.

123
 1) Konglomerti se rede sreu u ugljenosnim serijama. Ipak su
poznati iz nekoliko veih ugljenih basena karbonske starosti (kao
npr. u Rurskom ugljenom basenu) paralskog karaktera. Konstato-
vano je da nikada ne prelaze 2% od ukupne monosti ugljene se
rije. Zatim su naeni u Dombaskom ugljenom basenu i nekim ba
senima SAD. Njihov znaaj je u tome, to ponekad mogu da poslue
kao reperni horizont (Rur). Konglomerati su predstavljeni samo
stalnim slojevima ili se javljaju u vidu veih ili manjih nagomila-
vanja tj. soiva. U paralskim ugljenim basenima oni su redi, nego
basenima limnikog karaktera. U basenima limnikog tipa zapae
no je da se ponekad javljaju u vidu neprekidnog sloja po itavom
basenu, a nekad u vidu tankih prosio jaka ili soiva u okviru pe-
arske serije. U kameno-ugljenim basenima Istone Srbije, kar
bonske starosti, konglomerati se javljaju kao znatne komponente u
okviru ugljene serije i to ne samo u bazi, ve i u viim delovima
serije.
2) Peari i peskovi U veini ugljenih basena peari i pe-
skovi u okviru ugljene serije predstavljaju znaajnu komponentu
ugljene serije. Takav je sluaj i u naim lijaskim basenima kamenog
uglja. U rurskom ugljenom base^iu pearska komponenta zauzima
37% ugljene serije, a mestimino i 43%. U Donbaskom ugljenom ba
senu se pearska komponenta kree od 1448/ r .
U mlaim neogenim ugljenim basenima kod nas, ova pearsko
peskovati komponenta zastupljena je peskovima i to naroito na
obodima paralskih basenat. Takav je sluaj kod Despotovakog,
Krekanskog, Kolubarskog i Kostolakog ugljenog basena.
3) Alevroliti zauzimaju po krupnoi zrna prelazilo rnesto
izmeu peskova i glinastih sedimenata. Ovi sedimenti se nazivaju
i pearsko-glinastim kriljcima. Sreu se skoro u svim ugljenim
basenima i skoro su uvek uslojeni.
4) Argiliti i gline nazivaju se sedimenti ija su zrna ispod
0,01 mm. Ovi sedimenti predstavljaju najznaajniju komponentu
ugljene serije. U naim ugljenim basenima karbonske starosti jav
ljaju se pored konglomerata i peara, zatim i u lijaskim kamnim
ugljenim basenima. Oni su takoe naroito esta komponenta u
ugljenoj seriji miocenskih paralskih ugljenih basena. U petrograf-
skom pogledu, argiliti predstavljaju sve mogue prelaze od istih
kaolinskih glina ka pearsko-glinastim naslagama.
Gline su veoma zastupljene u okviru ugljenih serija, kako ma-
rinskih tako i limnikih tipova.

124
 Pored pomenutih terigenih sedimenata kao specijalne vrste se-
dimenata u okviru ugljenih serija mogu se javiti i vulkanogeni se-
dimenti i tu se prvenstveno radi o tufitima i tufovima, koji se jav-
ljaju uslojeni kao jedan od lanova ugljene serije.
Ugljonosna serija predstavlja kompleks slojeva u kome se na-
laze sedimenti blatnih facija, slojevi i proslojci uglja, slojevite gli -
ne i dr.
Prema Zenjunjikovu, ugljonosna serija predstavlja polufaci-
jalni kompleks koji se karakterie sledeim:
a) Prisustvom sedimenata kontinentalnih facija,
b) Obiljem razliitih biljnih ostataka,
a) Prisustvom ugljenih slojeva ili drugih sedimenata tresetno-
-blatne faci je,
b) jasno izraenom periodinou u sedimentaciji, koja se
odraava ciklinom strukturom serije.
Napred pomenuti autor ugljonosnu seriju, deli na razne tipove
i to:
a) prema ukupnoj debljini serije,
b) prema broju ciklusa koji se nalaze u seriji,
c) po broju ugljenih slojeva,
d) po stepenu metamorfizma uglja.
Poto pomenute oznake uglavnom zavise od tektonskih uslova
koji su vladali u raznim etapama razvia geosinklinalnih i platfor-
mnih oblasti u raznim geotektonskim strukturama, to u svakoj etapi
razvia i svakom tipu tektonske strukture odgovara i odreeni tip
ugljonosne serije.
Dosadanja istraivanja su utvrdila da pri obrazovanju uglje -
nih serija moe se utvrditi izvesna zakonitost, koja se ogleda u po-
navljanju pojedinih sedimentnih lanova ugljene serije, to je u
vezi sa periodinim ponavljanjem slinih uslova. Ova pojava nazvana
je ciklina sedimentacija. Ukoliko je ponavljanje ovih ciklusa
ravnomernije, onda se moe govoriti o ritminosti, pa se moe kon-
statovati da svakom periodu ili ritmu odgovara jedan ciklus se-
dimentne naslage. Time se dolo do utvrivanja osnovne litoloke
jedinice pri sedimentaciji, koja je nazvana ciklus, a sama ciklinost
nije nita drugo nego ponavljanje ovakvih jedinica u kojima se re-
danje slojeva podvrgava zakonomernoj postupnosti.

125
 200

(-150
 100

50

SI. 14 Presek pensilvanskih slojeva sa ciklinim formacijama: 1. kriljac;

2. Krenjaki kriljac; 3 Pearski kriljac; 4. Glinasti kriljac; 5. Krenjak;
6. Ugalj; 7. Glina; 8. Pear (po Banlesu).

126
 Teorija ciklinosti u Severno-amerikim ugljenim basenima na-
la je primenu i zapaeno je: 1) Stalnost izvesnih horizonata, 2)
kontinentalni karakter peara, 3) pojava gline u podini ugljenih
serija i dr. (Si. 14)
Ameriki naunih Veler je radio na dokazivanju teorije cikli-
nosti. Tako npr. navodi emu gornjih pensilvanskih slojeva Kanza-
sa i Nebraski i potvruje predhodne postavke.

30

SI. 15 ema delova gornjepensilvanskih slojeva Kanzasa

i Nebraski po Vele'.ru.

XII. KLASIFIKACIJA UGLJENIH BASENA

Problemom klasifikacije ugljenih basena bavili su se mnogi
istraivai. Tako je Stile 1926. godine razlikovao dva krajnja tipa
ugljenih basena: a) ugljenu seriju sa mnogobrojnim ugljenim slo -
jevima koja ima veliku debljinu i b) ugljenu seriju sa mnogo ma -
njim brojem ugljenih slojeva i manje debljine.
Kao primer za prvi tip posluili su ugljeni baseni paleozojske
starosti Zapadne Evrope, zatim Podmoskovski ugljeni basen. U dru-
gi tip spadaju tercijerni baseni mrkog uglja Nemake i Ukrajine u
SSSR-u.
Prvi tip Stile je nazvao starim tipom, a drugi, koji je vezan,
za tercijer novim tipom.

127
 Razlike se mogu svesti na tektonske uzroke, poto su se ugljeni
slojevi starog tipa formirali pod uticajem labilnog dna geosin-
khinala, a novi tip vezan je sa sedimentacijom stabilnih oblasti
ili basena. Prvi se karakteriu zakonomernom pulsacijom i mnogo-
brojnim ponavljanjem uslova pogodnim za stvaranje uglja. U geo-
sinklinalnom tipu postoji mnogo tankih ugljenih slojeva. Stari tip
upuuje na stalnost tj. postepeno lagano tonjenje i izdizanje u toku
vie epoha ili pak dugovremenim potanjanjem dna.
Na bazi tileve podele, Ivanov je pode] i o sve ugljene basene na:
a) geosinklinalne
b) platformne i
c) basene sa prelaznim karakteristikama prelazni tip.
U vezi sa ovakom podelom moe se konstatovati da. postoje tri
grupe uzroka postanka ovih basena: prva grupa je povezana sa
uslovima obrazovanja ugljenog sloja, druga grupa se odnosi na for-
miranje ugljene serije i promenama koje nastaju posle pokrivanja
ugljenog sloja i trea grupa obuhvata itav niz promena kao denu-
daciju, pretaloavanje, dijagenezu i dr. Meutim, moe se konsta-
tovati da za sada nema jedne apsolutne podele ugljenih basena,
koja bi zadovoljavala i sa genetskog, tektonskog, kao i drugih fak -
tora.
Za sada je u upotrebi tektonska klasifikacija, koja razlikuje
slcdee tipove:
1) Basen. sa otkrivenom serijom
2) Prost sinklinalni tip
3) Sinklinalni tip sa perifernim ubiranjem
4) Ubrani basen po celoj povrini
5) Kosi basen
6) Baseni vezani za horstove i rovove
7) Baseni vezani za arijae i horstove.
1) Basen sa otkrivenom serijom. To je basen krupnih ra/-
mera sa neznatnim padnim uglom ka centru ili ka osi basena. Naj
bolji primer je Podmoskovski ugljeni basesn. ematski ovi baseni
predstavljaju ugljeni sloj, koji zauzima horizontalan poloaj. Padni
uglovi su mali u ovim basenima i ukoliko ih ima njihov postanak
jevezan sa primarnom slojevitou, kao posledica kontinentalne
ili priobalske sedimentacije. Druga osobina ovog tipa basena je,
da esto usled erozije koja se duboko useca moe doi do odvajanja
na nekoliko manjih basena uglja.
2) Prost sinklinalni tip. Ovaj tip je slian predhodnom, je
dino sa tom razlikom to su padni uglovi na krajevima sinklinalne
vei i iznose 1520, a u centru su znatno manji. Ovakav tip je
zastupljen u Gornjo-leskom ugljenom basenu.
3) Sinklinalni tip sa perifernim ubiranjem. Mlai sedimenti
srednjeg dela basena lee obino horizontalno sa slabim poremea
jima, dok donje serije sedimenata izlaze na povrinu i delom su

128
ubrane. Ovo je najee posledica dislokacionih linija koje okrua-
vaju basen, a esto i izvesnih horizontalnih pomeranja ka obodu
basena. U ovu grupu spadaju Rurski ugljeni basen, zatim basen
Kuzbasa u SSSR-u.
4) Ubrani basen po celoj povrini. Ovo je vrlo est tip ba
sena, a naroito u paleozoiku i mezozoiku, a sastoji se obino Iz
vie krupnih sinklinala i antiklinala, koje su usled erozije znatno
oteene. Najbolji primer je Pensilvanski ugljeni basen u SAD.
5) Kosi baseni. Ovom tipu pripadaju ugljeni baseni ije su
geoloke strukture uglavnom sinklinalnog karaktera. Ovde spada
ju Vestvalski ugljeni basen, a takoe i Rurski.
6) Baseni vezani za borstove i rovove. Ovi baseni u osnovi
imaju zastupljenu disjuktivnu tektoniku i kao, posledica itavog
sistema raseda, oni su iskomadani, tako da pojedini delovi tre
kao horstovi, a drugi su sputeni kao rovovi. Najee istaknuti
delovi su erodovani. Ovakvu grau ima donekle Despotovaki uglje
ni basen i Banoviki u Jugoslaviji.
7) Baseni vezani za arijae i kraljutanja. To su po svojoj
strukturi veoma sloeni ugljeni baseni gde je dolo do vidnih pore
meaja ugljene serije. Najznaajniji baseni ovog tipa su Kuznjcki
ugljeni basen u SSSR-u, zatim Vestvalski ugljeni basen po obodu
Varescijskog luka, koji se protee kroz Francusku, Belgiju i Ne-
maku. U ovim basenima ima niz raskinutih bora, koje su navuene
jedna preko druge.
Ako se uporede izloeni tipovi basena sa optom klasifikacijom,
onda se moe konstatovati da samo prvi pripada platformnom tipu,
a svi ostali gesinkhnalnom tipu ugljenih basena.

XIII. LEITA UGLJEVA U JUGOSLAVIJI

U SFRJ nalazi se znatan broj ugljenih basena. Meutim, inje -
nica je da najvei broj basena sadri lignite i mrke ugljeve, dok sa-
mo neznatan dolazi u basene kamenog uglja.
Posmatrajui ovaj faktor moe se zapaziti i vrlo velika razno-
vrsnost, koja se ogleda u kvalitetnim i drugim karakteristikama
uglja.
Prilino niski kvalitet mlaih ugljeva upuuje na njihovu
upotrebu kao goriva bilo u elektranama, bilo u irokoj potronji.
Meutim, mora se konstatovati da pojedini ugljeni baseni posedu-
ju ugljenu materiju, koja ima kvalitetne osobine za uspenu pre -
radu i oplemenjivanje u cilju dobijanja produkata vee kalorine
vrednosti i dobijanja produkata potrebnih hemijskoj industriji.
Naroito je interesantan problem briketiranja, velovanja i kokso-
vanja domaih ugljeva.
Dublja nauna ispitivanja svojstava ugljeva, mogu u svakom
sluaju doprineti da se povea uee ovih ugljeva u smei kvalitet-
nih .koksnih ugljeva koji se uvoze.

9 Leita kaustobiolita
129
 XIV. PALEOZOJSKI UGLJENI BASENI

Glavni ugljeni basen paleozojske starosti je Mlavsko-peki.

1. Mlavskopeki ugljeni basen.
Ovaj basen kamenog uglja nalazi se izmeu reka Mlave i Peka,
koci Petrovca na Mlavi. Zauzima povrinu od oko 120 km 2.
Ugljonosna serija prema karakteristinim floristinim ostaci -
ma pripada gornjem karbonu i donjem permu. Debljina itave se -
rije iznosi oko 160 metara, a lei diskordantno preko dijabaz-fili-
toidne formacije starijeg paleozonika. U gornjem deki ugljene se-
rije postepeno prelazi u formaciju crvenih peara.
Bazalni deo produktivne serije formiran je od sedimenata pro-
luvijalne racije (konglomerata i peara). Movarno-tresetna facija
predstavljena je pearima, glinama i ugljevitim glinama i imala je
dve faze u svojoj evoluciji, koje su dale potreban organski materi -
jal za formiranje dvaju ugljenih slojeva. Podinski ugljeni sloj de -
bljine od 1,00 m. u nekim delovima basena se gubi. Povlatni ugljeni
sloj ima debljinu od 0,402,50 metara i veeg je rasprostranjenja od
podinskog.
Ugljena serija je sinklinalnog karaktera. Ona je ubrana i dosta
izrasedana.
U okviru basena izdvojene su lokalnosti Ranovac i Kladurovo.
Ugalj povlatnog ugljenog sloja je koksni sa vlagom od 1,5%,
pepelom 15030% i sumporom oko lc/c. Sadraj volatila je oko 299^.
Toplotna vrednost kao radnog goriva od 5.5006.000 k/kal.

XV. MEZOZOJSKI UGLJENI BASENI

U oblastima Dinarida i Alpida otkrivene su pojave kamenog
uglja u rabeljskiin slojevima gornjeg trijasa, ali ove pojave nemaju
ekonomsku vrednosL.
U Istonoj Srbiji u oblasti Karpato-balkanida sedimentni kom-
pleksi donje jure nosioci su kamenih ugljeva od vee ekonomske
vrednosti. Pored toga u gornjoj kredi javljaju se ekonomske nasla -
ge kamenog uglja.
1. Jurski ugljeni baseni
U okviru jurskih ugljenih basena i to lijasa, nalaze se: Dobra
na Dunavu, Vrka uka, Jerma i Miroki ugljeni basen i slaba po-
java uglja na zapadnoj strani Stare Planine u lokalnosti Velikoj
Lukanji.
a) Ugljonosni basen Dobre
Ovaj basen nalazi se na desnoj obali reke Dunava, na ulazu u
Derdapsku klisuru, sa povrinom od oko 25 km 2. Produktivna se-
rija je ustvari juni produetak jurskog produktivnog terena unu -
tranjih Karpata Rumunije. U ugljenom basenu Dobre postoje clve

130
 ugljonosne serije i to donja ili bosmanska i gornja ili seinjska se -
rija.
Bosmanska ugljena serija lei preko crvenih peara sa deblji -
nom od oko 200 metara. U okviru ove serije ulaze ugljeviti glinci,
argiliti, peari i konglomerati. Ona je nosilac pet ugljenih slojeva
razliite debljine.
Seinska ugljonosna serija izgraena je od karbonatnih i kvare-'
nih peara i ugljevitih glinaca. U njen sastav ulazi i sloeni ugljeni
sloj sa debljinom 515 metara, koji je proaran sa mnogobrojnim
jalovim proslojcima i umetcima, koji sainjavaju oko polovine
ukupne monosti ugljenog sloja.
Sedimenti itave serije jako su ubrani i izrasedani.
Ugalj iz donje ili bosmanske serije je koksni sa sadrajem vla-
ge od l2% i volatila oko 21%. Kao radno gorivo, toplotna vred-
nost mu je od 5.0006.000 k/cal.
Ugalj iz srednjeg lijasa tj. iz seinske serije pripada masno- -
gasnim ugljevima i sadri vlage od 23%, pepela od 1030%,
sumpora 67% i volatila oko 35%. Toplotna vrednost kao radnog
.goriva je 5.0007.000 k/kal.
b) Vrka uka
Rudnik Vrka uka lei na krajnjem severnom delu Stare Pla-
nine, nedaleko od Zajeara.
Ugljonosna serija Vrke uke debljine oko 150 metara, obra-
zovana je od konglomerata, peara, argilita i ugljevitih glinaca.
Lijaski sedimenti znatno su rasprostranjeniji i znaajni su jer
su nosioci uglja. Oni imaju tranzgresivan poloaj jer lee preko
crvenih peara i karbonatnih stena.
Sedimenti ove serije mogu se podeliti na tri kompleksa i to:
podinski, kompleks sa ugljenim slojevima i povlatni.
Podinski je predstavljen sitnozrm'm glinovitim pearima i pe-
skovitim glincima. Oni su na dubini interkalisani krupnozrnim
pearima, kvarcnim pearima i konglomeratima. Debljina ovog
kompleksa je oko 100 metara.
Kompleks sa ugljenim slojevima je bio predmet intenzivnijih
istraivanja. U sadanjoj jami Vrka uka za sada se pouzdano
zna o postojanju dva ugljena sloja, koja se nalaze u eksploataciji.
Produktivna serija je jako ubrana, intenzivno izrasedana i defor
misana. U oblasti Male uke, koja se nalazi izmeu produktivne ob-
lasti Velike uke i Avramovice razvijena su tri ugljena sloja.
Sva tri ugljena sloja, a naroito gornji, imaju jako izmenjenu
debljinu, pa se esto pojavljuju u obliku soiva. Debljina donjeg
sloja iznosi do 1,2 metara, srednjeg do 0,80 m. i gornjeg do 3 me -
tara.
U litolokom pogledu ovaj kompleks je jako heterogen, jer
postoji izrazita facijalna promenljivost. Slojevi nemaju veeg ras-
prostranjenja, ve se iskljinjavaju na kratkom rastojanju.

.131
 U itavoj seriji pored tri glavna ugljena sloja, nalazi se jo ne-
koliko ugljenih soiva.
Povlatne naslage obrazovane su od glinovitog kriljca, glino-
vito krenjakih peara i kvarcnih peara koji bi odgovarali do-
geru.
U tektonskom pogledu Vrka uka predstavlja rasedima dis-
locirani i do heroinskog jezgra duboko erodovani vrh predbalkan-
ske antiklinale, koja se protee pravcem SSZJJI, iji SZ deo neto
dublje tone, to je utvreno rudarskim radovima i dubinskim bu -
enjima. Usled dejstva tektonskih pokreta, antiklinala je izrasedana*
uzdunim, poprenim i dijagonalnim rasedima raznih razmera i po-
deljena na pojedine vee ili manje delove, koji su dovedeni u naj-
razliitije meusobne poloaje.
Ugalj iz rudnika Vrke uke pripada poluantracitima. U pri-
rodnom stanju je vrlo ist te nije potrebno separisanje.
Ugalj sadri: vlage od 1,55%, pepela od 520%, sumpora oko
1% i volatila do 10%. On je teko zapaljiv, te je podesan za lage-
rovanje. Toplotna vrednost kao radnog goriva je od 6.0008.000
k/kal.
c) Ugljonosni basen Jerme
Sa povrinom od oko 70 km 2, nalazi se u slivu reke Jerme na
Ruj planini kod Pirota.
itava ugljonosna serija ima debljinu od oko 100 metara, a u
njen sastav ulaze: konglomerati, arkozni peari i argaliti.
Serija lei diskordantno preko krenjaka i dolomita trijasa ili
preko argloista i peara paleozokika (silur, devon).
Konkordantno preko nje lee peari, glinci i krenjaci srednje
jure, a zatim fliolika serija gornje jure.
Produktivna serija basena Jerme ubrana je u sinklinalu, koja
je rasedima jako deformisana.
U okviru produktivne serije nalaze se dva ugljena sloja i to
donji ili glavni i gornji ili povlatni. Ugljeni slojevi su jako pro-
menljive debljine i sastava.
Ugalj basena Jerme pripada grupi posnih kamenih ugljeva i
sadri: vlage l2%, pepela 20409r i volatila oko 13%. Toplotna
vrednost kao radnog goriva mu je oko 7.000 k/kal.
2. Ugljeni baseni kredne starosti
Sedimenti gornje krede imaju veliko rasprostranjenje u Jugo-
slaviji. Meutim, ugljenosnost nije zastupljena na veem prostran-
stvu. U okviru ovih sedimenata konstatovane su ugljene pojave kod
Celja, u oblasti Grdelike klisure, izmeu Leskovca i Vranja i u se-
nonskom tektonskom rovu Istone Srbije. Od ekonomskog intere-
sa je samo ovaj poslednji.
Deo koji je ugljonosan u okviru ovoga rova protee se od uglje -
nokopa Rtalj pa prema JI, preko Knjaevca, Mirakovca i Pirota

132'
prelazi u Bugarsku. Na teritoriji Jugoslavije ovaj tektonski rov pro -
tee se na duini od 120 km., dok mu irina varira od 500 metara
do 10 km. i obuhvata ugljenokope: Rtanj, Vlako Polje, Dobra Sre a
i Podvis.

a) R t a n j
U okviru ugljenokopa Rtanj produktivne naslage predstavlje-
ne su: konglomeratima debljine oko 100 metara, koji lee preko
peara i argeloista paleozoika ili preko krenjaka i peara me-
zoizoika.
Bazalni deo navie prelazi u inoceramske laporce. Zavrni deo
lerije zainjava tufuzno-andezitsko-laporoviti kompleks sedimenata.
U donjem delu pearsko-argilitskog horizonta, nalazi se ugljeni
sloj sloene strukture, ukupne debljine do 20 metara, koji je
umetcima peara razdvojen na dve ili vie grana.
U okviru ugljenokopa Rtanj eksploatiu se dve grane jed-
nog istog ugljenog sloja, koji se usled kraljutanja vie puta u pro-
filu ponavljaju, pa se oznaavaju kao slojevi: V, IXb, VI i X.
Ugalj pripada grupi koksnih ugljeva. Sadri vlage l2%, pe-pela
1535%, sumpora 68%, a volatila 2030 c/r. Toplotna vred-nost je
5.0006.000 k/kal.

b) Ugljenokop Dobra Srea

U okviru ugljenog basena Dobra Srea superpozicioni red
senonskih sedimenata potpuno je isti, kao i u reonu rudnika Pod-
vis.
Odozdo na vie senonski horizonti redaju se ovim redom: hi-
puritsko-akteonelski, inoceramski, cirenski i tufozno-konglomeratski
horizont, pa na ovom bituminozni krenjak, podinski pear, bitu-
minozni kriljac i na kraju dolazi povlatna slatkovodna serija.
Hipuritsko-akteonelski horizont predstavljen je peskovitim i
gvoevitim krenjacima sa hipuritima, radiolitima, pironejama i
gvoevitim pearima sa akteonelama i ostrejama. Debljina ovog
horizonta je oko 350 metara.
Inoceramski horizont lei preko prethodnog i predstavljen je
laporovitim i peskovitim glincima i sivim laporcima sa inoceramu-
sima, a debljina mu je oko 300 metara.
Cirenski horizont, koji direktno nalee preko inoceremskog
izgraen je od ugljevito-peskovitih glinaca, glinenih peara, a u
donjem delu i od tanko uslojenih liskunovitih peara. Njegova
debljina iznosi od 50100 metara.
U gornjem delu ovog horizonta nalazi se ugljeni sloj debljine
od 0,200,60 metara.
Tufozno-konglomeratski horizont debljine od 30150 metara
po svom rasprostranjenju i sastavu slui kao rukovodei horizont
za deo senonskog tektonskog rova od Rudnika Tresibabe do Vla-

133
kog Polja. Ovaj horizont izgrauju kvarcni konglomerat koji je-
banko vit i smenjuje se sa krupnozrnim pearima.
Naredni horizont je predstavljen bituminoznim krenjakorn:
debljine 230 metara sa karakteristinim nainom pojavljivanja
ti obliku soiva.
Konkordantno preko bituminoznog krenjaka od kojih je ja r
sno izdvojen lei podinski pear, koji je dobro uslojen. U sredini
ovog pearskog horizonta nalazi se sloj uglja debljine do l metar..
Na povrini ovoga horizonta nalazi se glavni ugljeni sloj soivastog
izgleda, debljine i do 20 metara. Njegovu neposrednu padinu ini
prosio jak ugljevito-peskovite gline.
Preko glavnog ugljenog sloja lei bituminozni kriljac debljine
50280 metara. U povlatnom delu nalaze se jedan ili dva proslojka
uglja.
' Konkordantno preko bituminoznog kriljca lei povlatna se -
rija debljine oko 600 metara. Ona je izgraena od peara, glinovi-
tih, peara i peskovitih glinaca.
U okviru pomenutih sedimenata u reonu Dobra Srea ima
vei broj ugljenih slojeva, od kojih se eksploatie glavni ugljeni
sloj. Ugljeni slojevi nalaze se u okviru hipuritsko-aktuenelskog ho-
rizonta, cirenskom pearu, pearu preko bituminoznog krenjaka
i bituminoznim kriljcima.
U okviru hipuritsko-akteonelskog horizonta nalaze se 3 ugljena
sloja. Najveu debljinu ima donji 0,500,70 m., najmanju srednji
0,300,40 metara.
U povlati cirenskog horizonta nalazi se ugljeni sloj debljine
od 0,300,80 metara.
U sredinjem delu podinskog peara postoji tkz. podinski;
ugljeni sloj debljine do l metar.
Glavni ugljeni sloj nalazi se u povlati podinskog peara i sa'
njim je genetski vezan. Njegova debljina je oko 20 metara, ali se
esto iskljinjava.
Ugalj po svom kvalitetu pripada kameno-koksnim ugljevima
sa sadrajem: vlage 4,48%, pepela 29,84%, sumpora 8,19^ i volatila
29,20%. Toplotna vrednost mu je oko 5.500 k/kal.
c) P od vis
Na toj teritoriji ranije su postojala dva ugljenokopa i to Pod :
vis i Tresibaba. Dolina reke Timoka useena je upravno na se-
nonski rov tj. upravo na pruanje ugljenih slojeva. Jama Podvis
lei na severnoj levoj obali Timoka, a jama Tresibaba na njegovoj
desnoj obali.
Ugljeni basen Podvis nalazi se u srednjem delu senonskog:
rova. Obodne granice basena morfoloki su veoma jasne.
Podinski sedimenti ugljenog sloja su peari debljine od'
1050 metara. U okviru peara se ponegde javljaju proslojci pe-
skovitog i ugljevitog glinca.

134
 Ugalj koji se eksploatie u ugljenokopu Podvis pripada se-
nonskom katu gornje krede i pripada grupi kamenih ugljeva. Eksr
ploatie se samo glavni ugljeni sloj, koji lei izmeu peara i
kriljaca. Njegova je debljina vrlo promenljiva i kree se od neko -
liko santimetara do osam metara, ali se smatra da mu je prosena
debljina oko 2,5 metara. Za njega je karakteristina pojava soiva-
stih zadebljanja i iskljinjavanja u pravcu pruanja i u pravcu pada.
Specifina teina uglja je 1,251,30. Preteno to je sitan ugalj
jer sadri 76% frakcija ispod 10 m/m samozanaljiv je i podloan
samooksidaciji. Sadraj pepela iznosi oko 22,44%, vlage 7,73%, a
sumpora od 68/o. Toplotna vrednost mu je od 5.0006.000 k/kaL

XVI. TEOCIJERNI UGLJENI BASENI

Najvei deo ugljenih rezervi SFRJ pripadaju tercijeru. U ok -

viru pojedinih perioda sree se vei broj baena mrkog uglja i lig-
nita.
1. Ugljeni baseni paleocenske starosti
a) Istarski ugljeni basen
Paleocenu pripada samo jedan ugljeni basen i to Istarski.
U okviru ovoga baena postoje ugljenokopi: Raa, Podlabin,.
Pian i Strmac.
Produktivna serija ovoga baena sauvana je u dvema sinkli-
nalima koje se pruaju od Trsta u pravcu JI skoro do Rijeke. Ove
sinklinale su rasedima jako deformisane.
itava serija lei diskordantno preko rudisnih krenjaka gor -
nje krede. U bazi serije nalaze se konglomerati, bree i boksit. Ba-
zalni kompleks navie prelazi i glinoviti i bituminozni krenjak
slatkovodnog karaktera. Preko toga lee krenjaci sa alveolima i
numulitima donjeg eocena, zatim dolazi fli gornjeg eocena.
U okviru glinovito-bituminoznih krenjaka, u tkz. kozina slo-
jevima nalazi se nekoliko ugljenih slojeva koji se eksploatiu.
Ugljeni slojevi su podelejeni u tri grupe: podinsku ili krednu,.
srednju i povlatnu ili gornju grupu slojeva.
U podinskoj ili krednoj grupi nalaze se 2 ugljena sloja. Donji
ili bazalni ugljeni sloj lei preko brea i konglomerata, a ponegde
i direktno preko krenjaka gornje krede. Njegova debljina varira.,
od nekoliko santimetara do 34 metra. Iznad njega na 23 m. lei
povlatni ili gornje kredni ugljeni sloj debljine od l1,5 m.
Srednja, grupa slojeva nalazi se iznad kredne grupe na odstoja-
nju od 20 metara. U toj grupi ima do 10 ugljenih slojeva od 0,52
metra, koji se vrlo esto spajaju u jedan ugljeni sloj ili pak iskli-
njavaju.
Ugalj iz Istarskog ugljenog baena je masno plameni i sadri
vlage oko 23%/pepela 1015%, sumpora oko 9%, a volatila od 34
37%. Toplotna vrednos mu je od 6.5007.000 k/kal.

135
 2. Ugljeni baseni eocenske starosti
a) Drniki ugljeni basen
Eocenu u Jugoslaviji pripadaju basen Drnia, koji se na -
lazi na srednjem delu Jadranskog primorja, severno od grada i-
benika, kao i slojevi kamenog uglja u paralskoj seriji III horizonta
eocena planine Majevice severno od Tuzle.
Nosilac uglja kod Drnia je promina serija, koja lei diskor-
dantno preko numulitskog krenjaka srednjeg eocena i po svom
litolokom karakteru je raznovrsna, njen donji deo sainjavaju
konglomerati, bree i glinoviti peari, a gornji je preteno od
laporaca.
Drniki basen u irem smislu obuhvata nekoliko manjih basena:
Siveri, Tepljuh, Velei, Dubravica i iritovac. Ukupna povrina
*nu je oko 10 km2.
U promina seriji nalaze se 2 ugljena sloja i to donji koji ima
ogranienu vrednost sa debljinom oko 0,7 m. i gornji ili glavni
ugljeni sloj, koji se nalazi u donjem delu laporovitog horizonta.
Ovaj ugljeni sloj ima debljinu od 320 metara, ali je jalovim pro-
slojcima esto razdvojen na 34 dela koji se vrlo esto isklinjava-
ju i izjalovljavaju.
Ugalj glavnog ugljenog sloja je mrki prugasti tvrdi ugalj.
Ugalj sadri vlage: 15%, pepela 1525%, sumpora 56%, a to-
plotna vrednost mu je 4.5005.000 k/kal.

b) M a j e v i c a
Na planini Majevici, severno od grada Tuzle u paralskoj seriji
na velikom prostranstvu nalaze se p^carT;"lapoTi;"''"argiltti""'"i~nu-"
mulitski krenjaci, sa debljinom oko 1.000 metara.
Oni pripadaju srednjem i gornjem eocenu, a delom i oligocenu.
U seriji je do sada utvreno postojanje oko 25 ugljenih pro-
slojaka i slojeva, najvee debljine do 0,80 m., koji se ne eksploatiu.
Ugalj dobro koksuje, ali sadri dosta sumpora.
3. Ugljeni baseni oligocenske starosti
Na teritoriji Jugoslavije, oligocenskoj periodi pripadaju neko-
liko ugljenih basena: Zasavski u SR Sloveniji, Ugljeviko-pribojski
u SR BiH i Bogovinski i Aleksinaki na teritoriji SR Srbije.

a) Zasavski ugljeni basen

Ovaj basen je najvaniji tvrdog mrkog uglja oligocenske staro-
sti. Nalazi se istono od Ljubljane u zoni savskih bora, koje pred-
stavljaju prelaznu oblast izmeu unutranjih Dinarida i Alpida.
Zasavski ugljeni basen predstavljaju tri sinklinale sa pravcima
pruanja ZI. Najvanija je Lako-trbovljanska u okviru koje se

136
nalaze ugljenokopi: Trbovlje, Zagorje, Hrasnik i Huda Ja-
ma .
Severno od lako-trbovljanske sinklinale nalazi se Motniko-
rzabukovaka sin'klinala sa ugljenokopima: Motnik, Zabukovica,
Liboje, Peovnik i tore, dok se juno nalazi Kajhenburka
sinklinala.
Navedene sinklinale su jako stisnute, deformisane rasedima
i pojavama navlaenja, a kao nosilac uglja javlja se Soteka seri -
ja koja pripada gornjem oligocenu (hatjanu).
U okviru lako-trbovljanske sinklinale sa ugljenokopima Trbov-
lje i Zagorje, produktivna soteka serija debljine oOko 300 metara
izgraena je od uslojenih liskunovitih peara, argilita, bituminoz-
<nih kriljaca, laporaca i glinaca. Ugljeni sloj debljine od 230 me-
tara sadri dosta jalovih proslojaka sa debljinom od l7 metara.
U podini ugljonosne serije lee peari i glinci sa faunom slatko-
vodnog karaktera, a u krovini su bitumenozni kriljci i laporci de-
bljine do 2 metra.
U junoj ili rajhenburkoj sinklinali ugljeni sloj sa promenlji-
vom debljinom do 20 metara, lei preko podinskog horizonta deblji-
ne oko 160 metara, koji je obrazovan od konglomerata, peara i
glinaca. Diskordantno preko produktivne serije lee marinski glin -
ci i peari I mediterana (akvitari-burdigal) ili pak lajtovaki kre-
njaci srednjeg miocena.
Ugalj iz Zasavskog ugljenog basena pripada grupi prugastih
tvrdih mrkih ugljeva i sadri: vlage oko 20%, pepela 1020%,
sumpora l2%. Toplotna vrednost je 4.5005.000 k/kal.
b) Ugljonosni basen Hrvatskog Zagorja
Produktivna soteka formacija gornjeg oligocena (hatjana) iz
Slovenije prostire se dalje prema istoku u oblast Hrvatskog Zagorja.
U toj oblasti ugljonosna soteka formacija otkrivena je u uskoj
zoni na severnoj i junoj strani planine Ivanice, koja predstavlja
horst, sve do severnih padina planine Kalnika. Mestimio je ot -
krivena i na SZ padinama horsta Zagrebake Gore.
U Hrvatskom Zagorju ukupna debljina soteke serije iznosi
oko 600 metara.
U bazi serije nalazi se konglomeratsko-pearski kompleks de-
bljine preko 100 metara, koji najvie prelazi u glinovito-pearski
kompleks u ijoj se gornjoj polovini nalazi ugljonosni horizont de-
bljine od 50100 metara. U okviru ovog horizonta ima vei broj
ugljenih slojeva, ali male debljine od l1,5 metar.
U Hrvatskom Zagorju nalaze se sledei ugljenokopi: Pregra-
de, Mali Tabor, Rutkovac, Lipnjak, urrnanec-utnica,
Golubovac, Krapinja-Strahinje, Ivanopolje-Lubej,
Beletinec-.Zavrje.

137
 Ugalj Hrvatskog Zagorja je sjajan tvrdi mrki ugalj koji sadri
vlage oko 1896, pepela 1020%, sumpora 45>%. Toplotna vred-
nost od 4.0004.200 k/kal.
c) Ugljeni basen Bogovine
Basen se nalazi na zapadnom delu senonskog rova Istone Srbi-
je, severrio od grada Boljevca.
, U ovom basenu naeni su sisarski ostaci Antracoterium minus-a
i oligocenska flora te je on uvren u gornji oligocen.
U bazi serije lee crveni peskoviti glinci ukupne debljine oko
50 metara. Iznad toga lee laporci i laporoviti krenjaci u kojima
se u zapadnom delu basena javlja jedan sloeni ugljeni sloj ukup -
ne debljine do 15 metara, koji se raslojava na vie delova.
Naslage basena imaju sinklinalni karakter i rasedima su pore-
meene.
Ugalj zapadnog dela bogovinskog ugljenog basena pripada grupi
smolastih ugljeva (staklarac), dok je ugalj istonog dela basena
slabijeg kvaliteta.
Ugalj sadri vlage oko 20%, pepela 12% i sumpora oko 3%.
Toplotna vrednost mu je 4.2005.000 k/kal, na zapadnom delu ba-
sena i 3.5004.000 k/kal, na istonom.
d) Aleksinaki ugljeni basen
U Aleksinakom ugljenom basenu nosilac uglja je slatkovodna
serija debljine od 8001.000 metara, za koju neki smatraju da
pripada gornjem oligocenu, a drugi je stavljaju u donji miocen.
Donji deo serije izgrauju: konglomerati, peari i peskoviti
glinci crvene boje od 100200 metara. Preko crvenog konglome-
ratsko-peskovitog horizonta lei flioliki kompleks sedimenata u
iji. sastav ulaze peskoviti glinci, liskunoviti peari i u manjoj
koliini konglomerati. Debljina ovog kompleksa je od 200300
metara. Zatim dolaze peari, laporoviti glinci i bituminozni kolj -
ci.
Diskordantno preko ove serije lei glinovito-peskoviti kompleks
koji pripada srednjem i gornjem miocenu. Ugljeni sloj se nalazi
izmeu peara i bituminoznog kriljca sa debljinom od 36 me-
tara.
Ugljeni sloj Aleksinanog ugljenog basena je nagnut prema
zapadu pod uglom od 3040. Rasedima pravca SZJI on je iski-
dan na vie blokova.
Ugalj pripada grupi tvrdih mrkih ugljeva. Sadri vlage 22%,
pepela preko 12%, a sumpora 3,5%. Toplotna vrednost mu je 4.500
5.500 k/kal.
4. Ugljeni baseni miocenske starosti
U ovu grupu basena koja je veoma obimna uvrstili smo pored
onih basena za koje je sigurno utvreno da pripadaju miocenu i
tkz. oligo-miocenske ugljene basene slatkovodnog karaktera jer je

138
kod veine ovih basena utvreno ili pak postoje indikacije da pri -
padaju miocenu.
a) Ibarski ugljeni basen
Ibarski ugljeni basen je jedini basen miocenske starosti koji
sadri kameni ugalj. On se nalazi u dolini reke Ibra. Ovaj basen u
irem smislu sainjavaju dva manja basena: jarandolski i uanski.
Jedan od drugog su odvojeni andezitskim masivom irine 10 krn.
a nastali su rasedanjem osnove.
Jarandolski ugljeni basen zahvata povrinu od oko 18'
km 2, a ugljonosan je samo u svom zapadnom delu na povrini od
oko 5 km 2. Nosilac uglja u ovom basenu je tercijalna serija debljine
oko 700 metara u iji sastav ulaze: peari, argiliti, konglome rati,
tufiti i andeziti. Oria lei preko serpentina i andezita, koji su jako
kaolinisani.
U horizontu debljine 4080 metara koji lei preko bazalnog
horizonta ima 68 ugljenih slojeva sa ukupnom debljinom oko
22 metra.
U a n s k i ugljeni basen ima povrinu od oko 3 km, a na -
lazi se u uu reke Studenice u Ibar. Tercijerna serija ovoga basena
je debela oko 300 metara. U njen sastav ulaze: konglomerati, pe -
ari i laporoviti g]ini. Lei preko serpentina, a manjim delom pre -
ko andenzita.
U ugljenom horizontu koji se nalazi u bazi serije ima dva
ugljena sloja i to povlatni koji ima debljinu oko l metra i podiriski
debljine 23 metra. Slojevi u basenu imaju parketnu strukturu.
Ugalj je kameni masno-koksni. Sadri vlage oko l2%, pepela
1830?r, sumpora oko 5 f/r i volatila 3035%. Toplotna vrednost
mu je 5.5006.500 k/kal.
b) Senjsko-resavski ugljeni basen
Senjsko-resavski ugljeni basen nalazi se u unutranjoj zoni
Karpato-Balkanida, istono od Moravske doline. Zauzima povrinu
od blizu 200 km2.
Produktivna serija je slatkovodnog karaktera i predpostavlja
se da pripada donjem miocenu (I mediteranu). Ova serija lei pre -
ko krenjaka i andezita donje krede, a preko nje nalazi se navlaka
permskih crvenih peara sa ostacima trijaskih i jurskih krenjaka,
Zbog ovakve situacije produktivna serija je otkrivena samo na
istonoj strani basena u duini od 40 kilometara i to u uskoj zoni
od Sladnja na severu do Krivog Vira na jugu. U okviru tercijerne
serije mogu se razlikovati dva kompleksa sedimenata i to: a) po-
dinski kompleks u iji sastav ulaze konglomerati, tufozni peari
i crveni peskoviti glinac sa ukupnom debljinom oko 80 metara i
b) povlatni kompleks izgraen od laporaca i laporovitih glinaca sa
debljinom oko 150 metara.

139
 U osnovi laporovito-glinovitog kompleksa nalazi se ugljeni sloj
'debljine 26 metara.
Ugalj u ovom basenu eksploatie se u ugljenokopima: Stenje-
vac, Bare, Sladaje, Zidilje, Sisevac, Ravna Reka, Senj-
ski i dr.
Ugalj pripada tvrdim mrkim ugljevima sa sadrajem vlage oko
20%, pepela 1215%, sumpora oko '\%. Toplotna vrednost kao
radnog goriva mu je 4.2004.800 k/kal.
c) Mlavsko-petrovaki ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se u slivu reke Mlave u SI delu moravske
doline. Na severu nastavlja se u poarevako podunavlje koje je
bogato pliocenskim lignitima (Kostolac). Prema jugu ovaj basen
nastavlja se u Despotovaki ugljeni basen.
U Mlavsko-petrovaekom ugljenom basenu razvijene su tri ugljo-
nosne serije i to: slatkovodna pretortonska, tortonska i sarmatska.
Slatkovodna pretortonska serija otkrivena je u istonom delu
basena u reonu Stamnice i Melnice. U okviru ove serije ulaze bazal-
ni konglomeratsko-pearski kompleks debljine oko 80 metara i
glinovito-laporoviti kompleks sedimenata u okviru koga se nala -
zi ugljeni sloj debljine do 8 metara, koji se vrlo esto isklinjava.
Ugalj se eksploatie u ugljenokopu Melnica.
Tortonska serija ima najvee rasprostranjenje u basenu. Ona
je izgraena od konglomeratsko-pearskih sedimenata debljine
100150 metara, a iznad ovih sedimenata lei kompleks u iji sa-
stav ulaze gline, peskovite i laporovite gline i laporci, debljine od
200300 metara. U okviru peskovito-laporovitog kompleksa nalazi
se ugljeni horizont u kome postoje 4 ugljena sloja debljine od
l2,5 metra. Ugljeni sloj debljine od 24 metra iz tortonske seri je
eksploatie se u ugljenokopima Stamnika Reka kod Petrovca na
Mlavi i ovdin.
Sarmatska serija lei konkordantno preko tortonske ugljono-
sne serije sa debljinom od 200250 metara. Nju izgrauju gline
peskovite gline i peskovi u donjem delu, a glino vi ti krenjaci u gor -
njem delu. U glinovito-peskovitom delu serije nalazi se vie pro-
slojaka uglja i jedan ugljeni sloj debljine 1,82,2 metra. On se eks -
ploatie u ugljenokopu Laole.
U tektonskom pogledu slojevi ovog basena iskomadani su ra-
sedima na manje ili vee blokove.
Ugalj koji se nalazi u pretortonskoj seriji sedimenata pripada
kompaktnim mrko-lignitnim ugljevima sa sadrajem vlage oko 23%,
pepela 910% i sumpora 1,52%. Toplotna vrednost kao radnog
goriva mu je 3.0003.500 k/kal.
Ugalj iz tortonske i sarmatske serije pripada grupi kompaktnih
lignita i sadri vlage 35%, pepela 1520%, sumpora 2%. Toplotna
vrednost kao radnog goriva mu je 2.8003.200 k/kal.

140
 d) Despotovaki ugljeni basen
Despotovaki ugljeni basen predstavlja produenje Mlavsko--
petrovakog ugljenog basena i zahvata povrinu od oko 200 km 2..
Kao i u Mlavsko-petrovakom ugljenom basenu, nalaze se tri ugljo-
nosne serije: slatkovodna pretortonska, tortonska i sarmatska.
Po svom litoloko faci jalnom sastavu serija sedimenata poka-
zuje istovetne osobine kao i u Mlavsko-petrovakom ugljenom ba-
senu. U slatkovodnoj pretortonskoj seriji Despotovakog basena
ugljoriosni horizont ima debljinu 1,23 metra. Pretortonski ugljeni
slojevi eksploatiu se u. reviru Nova Manasija.
U tortonskoj seriji Despotovakog basena u okviru ugljonos-
nog horizonta ima 4 ugljena sloja debljine od l3 metra, koji se
esto iskljinjavaju.
Meutim, tortonski ugljeni slojevi koji u okviru Despotovakog
ugljenog basena imaju dosta veliko rasprostranjen je ali se nigde
sada ne eksploatiu.
Sarmatska serija koja se nalazi na nekih 80120 metara iznad
tortonskog horizonta ima 3 ugljena sloja debljine 26 metara. Ovi
slojevi razvijeni su na malom prostranstvu u severnom delu basena. u
revirima: Morava I, Morava II, Venac, Zabela i Boinac gde
se i eksploatiu.
Ugalj koji pripada pretortonskoj seriji je tvrdo-prugasti mrki
ugalj. On sadri vlage oko 30%, pepela 1025%, sumpora 1,52%..
Toplotna vrednost kao radnog goriva mu je 3.5003.800 k/kal.
Ugalj iz sarmatske serije koji se eksploatie u reonu Venac
pripada mrko-lignitnim ugljevima i sadri vlage 35%, pepela 10
16<#, .sumpora l(/r. Toplotna vrednost mu je oko 3.000 k/kal.
e) Vrdniki ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se na junim ograncima Fruke Gore. Terci--
jerna produktivna serija za iju starost postoji podeljeno milje nje
tj. po jednim pripada gornjem oligocenu, a po drugim donjem
miocenu, ima debljinu od 150200 metara, Bazalni deo serije de-
bljine od 1015 m. sainjavaju bree, konglomerati, crveni i sivi
peari i argiliti. Iznad bazalnog kompleksa nalazi se glinovito-la-
poroviti kompleks u kome se u podreenoj koliini nalaze slojevi
peara debljine od 50120 metara.
Preko glinovito-laporovitog kompleksa lei crvena i arena pro-
luvijalno-aluvijalna serija, koja je izgraena od: konglomerata, pe-
ara, peskovitih i ljunkovitih glina. Iznad ove serije dolazi lajto-
vaki krenjak sarmata, a preko njega peskovi i gline pliocena, a
na kraju les.
Ugljonosni horizont nalazi se u donjem delu slatkovodnog la-
porovito-glinovitog kompleksa u okviru koga se nalaze 4 ugljena
sloja, koja su meusobno odvojena bentonitskom glinom debljine
od 0,5r l metar. Eksploatiu se I i II ugljeni sloj, do se III i IV
ugljeni slojevi ne eksploatiu jer su debljine ispod l metra.

141'
 Meutim, prva dva sloja vrlo esto se raslojavaju, iz jalovi
ja-"vaju i iskljinjavaju.
Slojevi u basenu ubrani su u rasedima deformisanu sinklirialu
pravca pruanja ZI.
f) Sokobanjski ugljeni basen
Ovaj basen se nalazi u untranjoj zoni Karpato-balkanida, iz -
meu planine Rtnja na severa i planina Ozrena i Device na jugu.
Iako on zauzima prostranstvo od oko 300 knr, ugljonosan je
;samo njegov krajnji istoni deo na povrini od 56 km 2 , gde se
i nalazi ugljenokop Soko.
U okviru itave serije razlikuju se dva kompleksa sedimenata:
a) podinski kompleks debljine od 2040 metara, koji je obrazovan
-od brea, konglomerata i crvenih glinovitih peara i b) glinoviti-
laporoviti kompleks, debljine do 150 metara, koji lei preko ba-
zalnog, konglomertsko-pearskog horizonta.
Ugljeni sloj nalazi se u bazi glinovito-laporitovog horizonta
slatkovodne serije sa debljinom od 230 metara.
Ugalj pripada grupi crnim mrkim ugljevima i sadri vlage oko .
25%, pepela 1620%, sumpora 2%. Toplotna vrednost kao radno
gorivo mu je od 3.5004.000 k/kal.
g) Zajearsko-lubniki ugljeni basen
Zajearsko-lubniki ugljeni basen predstavlja rnali deo velikog
tercijernog basena, koji se u slivu reke Timoka protee prema jugu
sve do grada Knjaevca.
Zahvaljujui obimnim istranim radovima danas se vri eks-
ploatacija lignita u Zvezdanu i Lubnici.
Tercijerni ugljonosni sedimenti ove oblasti su slatkovodnog
porekla i mogu se podeliti u tri stratigrafska odeljka: podinski ode-
ljak, odeljak sa ugljenim slojevima i povlatni odeljak.
Podinski odeljak predstavljen je uglavnom sivim, belim i ze-
lenkastim glincima sa interkalcijama laporaca, laporovitih glina i
peskova.
Odeljak sa ugljenim slojevima ima tri ugljena sloja u reonu
Lubnice. Prvi i najdonji lei na oko 6080 metara ispod drugog
sloja koji se danas eksploatie. Izmeu ova dva sloja nalaze se la-
porci, laporovite gline i zelene gline i peari. Srednji ili glavni
ugljeni sloj sainjavaju dva ugljena sloja rastavljena meusobom
proslojcima belog tufoznog rjeara sa prosenom debljinom 2030
sm. zatim dolazi povlatni ugljeni sloj koji je raslojen na 34 tanja
sloja i dosta prljav.
Tektonika tercijernih sedimenata u opisanoj oblasti je rela-
tivno mirna i svodi se samo na radijalne poremeaje manjeg inten-
ziteta. Rasedi manjeg intenziteta redaju se od zapada prema istoku.
Ugalj iz glavnog sloja pripada lignitnim ugljevima sa sadrajem
vlage oko 40%, pepela 1017%, a sumpora 0,5%. Toplotna vred-
nost ovog uglja kao radnog goriva mu je 3.0003.200 k/kal.

342
 h) Zapadno-mo'ravski ugljeni basen
Ovaj basen koji se nalazi izmeu aka na SZ i Kraljeva na
JI zahvata povrinu od oko 400 km 2, ali su dosadanji istrani ra-
dovi utvrdili njegovu produktivnost samo u jednoj uzanoj zoni.
U ovom basenu postoje tri tercijerne serije: donja pretotnska,
tor tonska i gornja miocenska (sarmat-panon).
Donja pretortonska (I mediteran) obrazuju konglomerati i
crveni glinoviti peari u bazi, a glinci, lapori i bituminozni krilj-
ci u ostalom delu serije. Slojevi uglja do sada u ovoj seriji nisu
konstatovani, ali postoje slabije pojave nafte (kod Mataruke Ba-
nje).
Tortonska serija odvojena je od predhodne pearima i kon-
glomeratima male debljine i izgraena je od laporaca i laporovitih
i peskovitih glinaca. U njenom gornjem delu nalazi se ugljonosni
horizont sa debljinom oko 80 metara u kome ima vie proslojaka
i tanjih ugljenih slojeva, a meu njima dva ugljena sloja debljine
po 2,5 metra.
Gornje miocenska serija koja lei transgresivno preko torton-
ske obrazovana je od peskovite i laporovite gline i gliriovitih pe-
skova. U donjem delu ima ugljonosni horizont sa dva ugljena sloja.
Gornji ugljeni sloj eksploatie se u ugljenokopu Donja Gorjevnica
sa debljinom od 68 metara, a donji se eksploatie u ugljenokopu
Tavnik sa debljinom od 35 metara.
Ugljeni su slojevi donekle poremeeni rasedima.
Ugalj iz tih slojeva pripada tvrdim mrkim ugljevima sa sadra -
jem vlage oko 35%, pepela 1320%, sumpora 1,52%. Toplotna
vrednost mu je od 3.0003.500 k/kal.

i) Sjeniki ugljeni basen

U sredinjem delu Dinarida, na krajnjem zapadnom delu Srbije
nalazi se Sjeniki ugljeni basen, tercijerne starosti, sa povrinom
od oko 300 km2.
O njegovoj ugljonosnosti ne moe se dati konana re, jer nije
ceo basen istraen.
U sredinjem delu basena utvreno je postojanje ugljenog slo-
ja debljine do 13 metara, koji je jalovim proslojcima razdvojen na
vie deldva. Ugljeni sloj nalazi se u bazi glinovito-laporovitog kom-
pleksa i ima debljinu do 300 metara. Predpostavlja se da je slatko-
vodnog porekla srednje miocenske starosti. Ugljeni sloj je izrase-
dan na vei broj blokova.
Ugalj iz ovog basena eksploatie se u ugljenokopu Stup i
pripada vrsti boljih mrkih ugljeva. Sadri vlage oko 30%, pepela
oko 10%, a sumpora 1,5%, Toplotna vrednost mu je 3.2003.500
k/kal.

143
 j) Srednjebosanski ugljeni basen
Srednjebosanski ili Sarajevsko-Zeniki ugljeni basen spada u:
red najveih ugljenih basena ne samo na teritoriji SR BiH ve I
Jugoslavije. On zahvata povrinu od oko 900 km 2 , sa duinom od
77 km, a najveom irinom 22 km i lei izmeu Travnika na SZ i
Sarajeva na JI.
U okviru ovoga basena postoje dve ugljonosne serije: donja ili
koanska i gornja ili zenika.
Donja ili koanska za koju se predpostavlja da pripada gor-
njem oligocenu otkrivena je izmeu ugljenokopa Kaknja na SZ i
ugljenokopa Breze na JI.
Ova serija debljine oko 900 metara lei preko krenjaka donje
krede. U njen sastav ulazi konglomeratsko-pearski kompleks de-
bljine oko 100 metara koji navie prelazi u glinovito-laporoviti kom-
pleks debljine oko 200 metara. U donjem delu ovog kompleksa na -
lazi se tzv. Koinski ugljeni sloj debljine 25 metara, koji se jo
ne eksploatie.
Gornja ili zenika ugljena serija za koju se smatra da pripada
donjem miocenu lei diskordantno preko koinske serije, a na
nekim mestima i direktno preko mezozojskih naslaga. Debljina
serije varira od oko 130 metara u okolini Sarajeva, pa do 650 me -
tara u reonu ugljenokopa Zenica.
U okviru zenike serije razlikuju se tri kompleksa sedimenata:
a) bazalni gluboklastini kompleks sa debljinom oko 100 metara
koji je izgraen od konglomerata i peara, b) glinovito-laporoviti
kompleks debljine oko 500 metara koji je nosilac ugljenih slojeva
i c) povlatni klastini kompleks molasoidnog karaktera debljine
od 1001.650 metara u okviru koga se nalaze proslojci uglja.
Na SZ delu basena tranzgresivno i diskordantno preko povlat-
nog kompleksa sedimenata lee gline i peskovi debljine do 200 me -
tara. U toj tzv. Koevskoj seriji nalazi se sloj lignita debljine
oko 15 metara, ali se ne eksploatie.
U okviru glinovito-laporovitog kompleksa nalazi se 9 ugljenih
slojeva koji su prilino nepostojani po debljini: povlatni koji ima
debljinu do 6 metara; glavni od 48,5 metara; I podinski do 1,2 m;
II podinski oko 2 metra; III podinski 2,57 metara; IV podinski
1,52 metra; V podinski do 4 m.; VI podinski koji obiluje velikim
brojem jalovih umetaka sa ukupnom debljinom do 24 metra; VII
podinski nepostojane debljine i do 26 metara.
Ugljeni slojevi meusobno su odvojeni laporcima i peskovi-
tim glincima debljine od 2150 metara.
Slojevi zenike serije imaju monoklinalan poloaj sa padom
prema JZ, a pod uglom od 2030.
U Sarajevsko-Zenikom ugljenom basenu ugalj se eksploatie
u rudnicima Bila; Zenica; Kakanj i Breza.
U ugljenokopu Bila eksploatiu se povlatni i glavni ugljeni
sloj sa ukupnom debljinom od 10 metara.
 Ugljenokop Zenica imao je u eksploataciji 7 ugljenih slojeva:
povlatni, glavni, I, II, III, VI i VII podinski sa ukupnom deblji-
nom do 20 metara.
U Kaknju u eksploataciji su 4 ugljena sloja: povlatni, glavni,
l I i III podinski sa ukupnom debljinom od 21 m.
! U Brezi se eksploatie samo glavni ugljeni sloj debljine oko
j 4 metra, a povremeno i I podinski sloj.
Ugljevi pripadaju tvrdim sjajnim mrkim ugljevima (Kakanj)
i Zenica) ili tamnim tvrdim mrkim ugljevima kao u ugljenokopu
Brezi.
Sjajni mrki ugljevi sadre vlage oko 18,20%, pepela 1525%,
sumpora 1,52,5%. Toplotna vrednost kao radnog goriva im je
4.6005.500 k/kal.
Tamni tvrdi mrki ugljevi sadre vlage oko 20%, pepela oko
17%, sumpora 2,5%. Toplotna vrednost im je 4.2004.500 k/kal.
k) Kamengradski ugljeni basen
Kamengradski ugljeni basen mrkog uglja nalazi se u Zapadnoj,
Bosni u slivu reke Sane.
Produktivna slatkovodna serija ovoga basena pripada srednjem
i gornjem miocenu. U okviru ove serije nalaze se dva kompleksa
sedimenata: a) proluvijalno-aluvijalni kompleks, koji je izgraen
od konglomerata, peara i peskovite gline sa debljinom oko 300
m., b) jezersko-movarni produktivni kompleks u iji sastav ulaze
laporci, laporoviti krenjaci, peskoviti i ugljeviti glinci i ugljeni
slojevi, sa ukupnom debljinom oko 600 metara. U okviru glinovito--
laporovitog kompleksa nalaze tri ugljena sloja: glavni, povlatni i
gornji povlatni. U donjoj polovini ovog kompleksa smeten je
glavni ugljeni sloj. Njegova debljina varira i kree se od 624
metra.
Povlatni ugljeni sloj lei iznad glavnog na odstojanju od 250
metara. Njegova debljina iznosi oko 2,5 metra.
Gornji povlatni ugljeni sloj nalazi se samo u centralnom delu
basena sa debljinom od oko l metar.
Slojevi su ubrani u pravcu SZJI u dve plitke sinklinale koje
su rasedima rastavljene jednom antiklinalom.
Ugalj iz glavnog ugljenog sloja eksploatie se u ugljenokopi -
ma Doe i Fajtovci, a ugalj iz povlatnog ugljenog sloja u uglje-
nokopima Kamengrad, Husimovi i Suhaa.
Ugalj iz ovog basena pripada mrkim ugljevima sa oko 30%
vlage, pepela 10309', sumpora 26%. Toplotna vrednost kao
radnog goriva mu je 3.5004.000 k/kal.
1) Cazinsko-traki ugljeni basen
Ovaj basen sa povrinom od oko 130 km 2 smeten je izmeu
reka Korane i Une, severozapadno od Bihaa.
JP Leila kauslobiolila 145
 Nosilac uglja u ovom basenu je miocenska serija, koja je iz-
graena od: konglomeratsko-pearskog kompleksa debljine do 50
metara i produktivnog laporovitog kompleksa debljine do 300 me -
tara.
U laporovitom kompleksu nalazi se jedan ugljeni sloj sa deblji-
nom 2,55,0 metara, meutim, on se veoma esto iskljinjava i iz -
jalovi java.
Ugalj se eksploatie u manjim koliinama u ugljenokopu Pi-
jani u centralnom delu terena.
Ugalj sadri vlage oko 30%, pepela 812%, sumpora oko 2%.
Toplotna vrednost kao radnog goriva mu je 3.6004.200 k/kal.
Ugalj je samozapaljiv i nepodesan za lagerovanje.
Ij) Basen mrkog uglja Miljevina
Ugljonosni basen Miljevina nalazi se izmeu junih ogranaka
planine Javorice i severnih delova Zelengore, sa pravcem pruanja
IZ u duini od 10 km., a irini oko 3 km. i sa ukupnom povrinom
od oko 30 km2. Ugljonosni basen predstavlja geosinklinalu sa prav-
cem pruanja IZ.
Tercijerni sedimenti u ovom basenu lee diskordantno preko
trijaskih krenjaka. U okviru ovih sedimenata nalaze se dva uglje na
sloja i to: glavni ugljeni sloj i povlatni. Debljina glavnog ugljenog
sloja iznosi oko 3 metra. Iznad glavnog ugljenog sloja na ra-stojanju
od 4 metra nalazi se povlatni ugljeni sloj sa debljinom od oko l
metra. Za razliku od glavnog ovaj ugljeni sloj je ist, bez jalovih
umetaka.
Ugalj se dobija iz glavnog ugljenog sloja u ugljenokopu Mi-
ljevina.
m) Ugljeviko-pribojski ugljeni basen
Ugljeviko-pribojski ugljeni basen nalazi se na SI planine Ma-
jevice u slivu reke Janje, juno od Bijeljine. U okviru ovoga basena
nalaze se 4 ugljonosna polja: ugljeviko, mezgrajsko-jasikovako,
tabutsko-peljasko i pribojsko.
Frozioni delovi odvajaju pojedina polja. Ukupna produktivna
povrina itavog basena iznosi oko 10 km 2 .
Nosilac uglja u okviru basena je miocenska serija. Ona lei dis-
kordantno preko eocenskog flia planine Majevice i poinje bazal-
nim horizontom debljine oko 20 metara u iji sastav ulaze konglo -
merati, peari i gline. Iznad bazalnog horizonta dolaze laporci,
laporoviti krenjaci i peskovite gline, a preko lei lajtovaki kre-
njak.
U okviru laporovitog horizonta prema F. Katzeru javljaju se
6 ugljenih slojeva sa ukupnom debljinom od oko 30 metara. Uglje -
ni slojevi su meusobno odvojeni slojevima laporaca debljine od
2150 metara.
U jednom ugljenom sloju naeni su ostaci Antrakoteriuma mi-
nus-a koji bi prema V. Laskarevu pripadao najgornjem delu oligo-

146
cena. Meutim, superpozicioni odnosi govore u prilog donje, pa
ak i srednje miocenske starosti ovog basena.
Tektonska struktura oznaena je monoklinalnim nagibom na-
slaga. Generalni smer pruanja slojeva je ka severu sa neznatnim
skretanjem ka istoku i zapadu. Slojevi su u basenu dislocirani ve -
im brojem raseda.
Ugalj pripada grupi tvrdih mrkih ugljeva i sadri: vlage oko
2030%, pepela 1016% i sumpora do 5%. Toplotna vrednost mu
je od 4.0004.500 k/kal.
n) Ugljeni basen Banovia
Banoviki ugljeni basen nalazi se u slivu reke Spree na oko
30 km. juno od grada Tuzle. Ovaj basen spada posle Zeniko-Sa-
rajevskog u najvee ugljene basene tvrdog mrkog uglja u Jugosla -
viji.
Njega sainjavaju 4 manja odvojena basena: Banoviki u uem
smislu sa povrinom od 12 km 2 ; Omaziko-turijski sa povrinom
od oko 34 km2; ureviki sa 13 km 2 i Basen Seone sa povrinom
od 3 km2, koji ustvari predstavlja zapadno produenje Omaziko-
turijskog basena.
Nosilac uglja u Banovikom ugljenom basenu je miocenska
slatkovodna serija sa debljinom od oko 400 metara. Ova serija lei
transgresivno preko serpentina. U basenu urevik miocenska se -
rija lei preko serpentina, trijaskih krenjaka i ronjaca.
U sastavu miocenske serije ulaze: bazalni konglomeratsko-pe-
arski kompleks debljine 4050 metara i glinovito laporoviti kom-
pleks sedimenata u okviru koga se nalazi sloeni ugljeni sloj. Ovaj
ugljeni sloj u Banovikom basenu u uem smislu ima debljinu od
824 metra, Omaziko-turijskom oko 10 metara, urevikom
oko 9 metara i basenu Seona 816 metara.
Ugljeni sloj je rasedima jako dislociran, te basen ima parket-
nu strukturu.
Ugalj pripada grupi tvrdih sjajnih mrkih ugljeva i sadri vlage
oko 20%, pepela od 1820% i sumpora oko 1,5%. Toplotna vred -
nost kao radnog goriva mu je 4.2004.500 k/kal.
nj) Tesliki ugljeni basen
Tesliki ugljeni basen nalazi se na uu reke Male Usore u Uso-
ru, kod grada Teslica u Severnoj Bosni.
Paleoreljef na kome lei tercijerna ugljonosna serija izgraen
je od serpentina, gabra, dijabaz-ronih peara i laporovitih kre -
njaka gornje krede. To je tipini slatkovodni basen, gde su ustanov -
ljena dva ciklusa sedimentacije. U I. ciklusu formirani su konglo-
merati i peari kao proluvijalni facijalni kompleks koji lei dis-
kordantno preko paleoreljefa. Zatim u okviru ovoga ciklusa kao
produkat stajae vode javlja se movarni facijalni kompleks u ok -
viru koga su se formirale ugljevite gline i ugalj, a preko ovoga lei

147
jezerski facijalni kompleks sa glinama laporcima i laporima. II
ciklus se javlja kao posledica opliavanja basena sa ponovnim po-
javljivanjem poluvijalnog facijalnog kompleksa tj. konglomerati -
ma i grubim pearima.
U okviru movarnog facijalnog kompleksa formirano je 3 uglje-
na sloja razliite ekonomske vrednosti. Podinski ugljeni sloj je
neznatne debljine i to oko 2 metra samo u izuzetnim sluajevima,
zatim dolazi glavni ugljeni sloj koji je u eksploataciji sa debljinom
od 1,805,50 metara i povlatni koji lei na oko 3060 metara iz -
nad glavnog dostie debljinu do l metar.
Ugalj iz ovog basena pripada grupi tvrdih mrkih ugljeva sa vla-
gom od 2030(/c, pepela ima od 1225%, a sumpora od 23%.
Toplotna vrednos kao radnog goriva mu je od 3.5004.000 k/kal.

o) epansko-novoeherski ugljeni basen

epansko-novoeherski ugljeni basen protee se od epa na
severozapad u pravcu Novog ehera.
Produktivni miocen lei preko serpentina i delom preko kre-
njaka mezozoika i izgraen je od konglomeratsko-pearskog kom-
pleksa, a iznad koga se nalazi glinovito-laporoviti kompleks. U
okviru ovog drugog kompleksa nalazi se ugljeni sloj debljine od
l4 metra.
Ugalj ovog basena pripada tvrdim sjajnim mrkim ugljevima i
sadri vlage oko 2025r/y , pepela od 1016% i sumpora oko 1%.
Toplotna vrednost uglja kao radnog goriva je oko 4.500 k/kal.
p) Kotor-varoki ugljeni basen
Kotor-varoki ugljeni basen zauzima povrinu od oko 120 km 2
i nalazi se u slivu reke Vrbanje JI od Banjaluke.
Nosilac uglja je miocenska slatkovodna serija sa debljinom
oko 700 metara, a u okviru koje se nalaze tri kompleksa sedimena -
ta: a) konglomeratsko-pearski kompleks, b) laporovito-glinoviti
kompleks i c) povlatni konglomeratsko-pearski kompleks.
U donjem delu laporovito-glinovitog kompleksa nalaze se 3 slo-
ena ugljena sloja. Gornji ugljeni sloj debeo je oko 6 metara, od
ega na ist ugalj dolazi oko 2 metra, srednji ugljeni sloj sa de -
bljinom oko 4 metra i donji ili podinski ugljeni sloj sa debljinom,
oko 2 metra.
Ugalj pripada mrkim ugljevima sa sadrajem vlage oko 20rf,
pepela 10I5 (f i sumpora oko 2" n. Toplotna vrednost uglja kao
radnog goriva mu je oko 4.500 k/kal.
r) Banjaluki ugljeni basen
Banjaluki ugljeni basen nalazi se u slivu reke Vrbasa sever-
no od grada Banjaluke i zahvata povrinu od oko 80 km 2.

148
 Produktivnu seriju predstavljaju miocenske naslage u iji sa-
stav ulaze konglomerati, peari, preko njih gline i lapori, a na naj -
viem delu lee peskovite i ljunkovite gline.
U okviru glinovito-laporovitog kompleksa nalazi se ugljeni sloj
debljine do 8 metara koji je jalovim umetcima obino razdvojen
na tri dela. Pored toga ugljeni sloj je jako izrasedan.
Ugalj ovog basena pripada tvrdim mrkim ugljevima sa sadra-
J em vlage oko 25%, pepela 15%, sumpora 34%. Toplotna vred-
nost uglja kao radnog goriva je od 3.8004.500 k/kal.
s) Mostarski ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se u slivu reke Neretve. Ovom rekom on je
podeljen na severni deo sa povrinom od oko 22 km 2 i juni deo
ija povrina iznosi oko 10 km 2.
Miocenska serija lei preko paleoreljefa koga izgrauju kre-
njaci trijasa i jure kao i eocenski fli. Miocensku ugljonosnu seriju
ine: bazalni konglomeratsko-pearski kompleks debljine preko
20 metara, a iznad njega lei ugljonosan glinovito-laporoviti kom-
pleks debljine do 350 metara. U okviru ovoga kompleksa nalaze se
2 ugljena sloja i to donji ili glavni sa debljinom od 1030 meta ra
i gornji ili p&alatni debljine oko 2 metra, koji se nalazi iznad
.glavnog na oko 8090 metara.
Ugljeni slojevi su dosta izrasedani.
Ugalj pripada mrkim ugljevima sa 1620% vlage, 1822%
pepela i 3,54% sumpora. Toplotna vrednost uglja kao radnog go-
riva iznosi oko 4.000 k/kal.
t) Livanjski ugljeni basen
Livanjski ugljeni basen nalazi se u JI Bosni, pravac pruanja je
SZJI i zahvata povrinu od oko 400 km 2.
U ovorn basenu razvijene su dve ugljonosne serije i to: starija
miocenska i mlaa donjopliocenska. Obe su slatkovodnog karak-
tera.
Miocenska serija je razvijena u JI delu basena. Preko krenja -
ka trijasa i jure i eocenskog flia lee konglomerati i peari mio -
cena. Iznad kongiomeratsko-pearskog kompleksa nalazi se pe-
skovito-laporoviti kompleks debljine oko 650 metara.
U okviru miocenske serije sedimenata nalazi se ugljeni sloj
debljine oko 12 metara (u rudniku Tunica). Ugalj iz ovog ugljenog
sloja pripada vrsti mrkih ugljeva sa sadrajem vlage oko 20%, pe -
pela 1218%, sumpora 34%. Toplotna vrednost uglja kao rad-
nog goriva je 4.0004.500 k/kal.
Pliocenska serija koja lei preko povlatnog kompleksa miocena
.izgraena je od lapora u donjem delu, a u gornjem od glinovitih
lapora i peskovitih glina. U gornjem delu razvijen je ugljeni sloj
debljine od 30.-33 metara, ali je razdvojen jalovim umecima na tri
etiri dela.

. 149
 Ugalj pripada lignitima i ima toplotnu vrednost od 2.2003.500
k/kal.
u) Duvanjski ugljeni basen
Duvanjski ugljeni basen nalazi se oko 10 kilometara JI od Li-
vanjskog ugljenog basena i zahvata povrinu oko 140 km 2.
Kaci i u Livanjskom ugljenom basenu razvijene su dve serije
sedimenata: miocenska i donjepliocenska.
U okviru miocenske serije nalazi se ugljeni sloj debljine do
5 metara, koji je iaran jalovim proslojcima i esto se raslojava
i izjalovljava.
U pliocenskoj ugljenoj seriji ima dva ugljena sloja sa ukupnom
debljinom oko 20 metara.
Po kvalitetu ugalj iz miocenske serije je isti kao i kod Livanj -
skog ugljenog basena.
Pored navedenih ugljenih basena miocenske starosti, postoji
jo izvestan broj manjih basena sa ogranienom ekonomskom vred-
nou: Teanjski, Pribiniki u SR BiH, zatim ugljenokop Ratko-
vica u SR Hrvatskoj. Na teritoriji SR Slovenije takoe se nalazi
nekoliko manjih ugljenih basena miocenske starosti kao: Krmelj
u junoj Sloveniji, Gutanja, Prevalja i Stav. Gradec u sever-
noj Sloveniji. U tim basenima ugljeni slojevi imaju debljinu i do
oko 1,5 metar, a toplotna vrednost im je oko 3.000 k/kal.
5. Ugljeni baseni pliocenske starosti
Broj ugljenih basena pliocenske starosti u Jugoslaviji nije ve-
liki, meutim, u nekoliko basena nalazi se skoncentrisana velika
koliina uglja-lignita, tako da ovi baseni predstavljaju potencional-
no bogatstvo vezano za eksploataciju nisko kalorinih ugljeva.
a) Ugljeni basen Velenja
Ugljeni basen Velenja nalazi se SZ od Celja u Sloveniji i
predstavlja tektonsku potolinu duine od 10 km., a irinom 45
km. Nosilac ugJja je pliocenska serija, debljine oko 450 metara.
U okviru produktivne serije nalazi se l ugljeni sloj debljine
100115 metara. Meutim, njegova prosena debljina iznosi oko
53 metara. Podinu ugljenog sloja ine glinoviti peskovi i zelene pe-
skovite gline, a povlatu laporovitc i peskovite gline.
Ugalj pripada lignitima sa izrazitom ksilitskom strukturom.
Ugalj koji se eksploatie u ugljenokopu Velenje sadri vla ge
oko 45/r, pepela 612/r, a sumpora oko 1,5%. Toplotna vrednost
radnog goriva je oko 2.600 k/kal.
b) Ugljeni basen Koevlja
Ovaj basen nalazi se na JZ delu Slovenije u slivu reke Kupe.
I ovaj basen predstavlja tektonsku potolinu koja je formirana rase-
danjern trijaskih i krednih krenjaka.

156
 Tercijarna slatkovodna serija koja pripada pliocenu ima de-
bljinu oko 200 metara, a sastoji se iz bazalnog kompleksa krenja-
kog konglomerata i mekih glinovitih peskova i ugljonosnog hori-
zonta debljine do 100 metara u okviru koga postoji 6 ugljenih slo-
jeva sa ukupnom debljinom oko 26 metara. Prvi i drugi ugljeni
slojevi imaju debljinu od 0,5l m, trei 1014 m, etvrti 4 m,
peti 68 m, a esti 23 metra.
Radijalni tektonski pokreti su uslovili premetanje ugljenih
slojeva.
Ugalj pripada lignitima. On sadri vlage oko 30%, pepela 12
16%, a sumpora 2,7%. Toplotna vrednost oko 3.500 k/kal.
c) Konjinski ugljeni basen
Ugljeni basen Konjina nalazi se izmeu planine Ivanice na
severu i Zagrebake Gore na jugu. Predstavlja sinklinalu duine
oko 25 kilometara, a irine oko 8 kilometara.
Nosilac uglja u okviru basena je donjepliocenska serija, koja
je izgraena od peskovitih i laporovitih glinaca, glinovitih pesko -
va, ugljenitih glina i tankih ugljenih slojeva. U okviru ove serije
nalazi se vei broj ugljenih slojeva debljine do 3 metra.
U basenu ugalj se eksploatie ili se eksploatisao u veem broju
manjih ugljenokopa: Poznanovec-Bukevec, Katel, Konjina
Stara, Donja Patina, Mareti Novi, Vrbava, Vujak, Po-
ljanica i dr.
Ovaj ugalj pripada lignitima sa visokim sadrajem ksilitske ma-
terije i sadri vlage oko 37%, pepela 18%, sumpora oko 0,8%. To-
plotna vrednost mu je oko 2.800 k/kal.
d) Krko polje
Sa povrinom oko 200 knr Dredstavlja -zapadno produenje
ugljenog basena Konjsine u Hrvatskom Zagorju.
Produktivna serija pripada donjem pliocenu (gornji pont). Po-
stoji vei broj ugljenih slojeva debljine do 3 metra, koji se esto
iskljinjavaju i izjalovljavaju. Jedan od njih debljine do 2 metra,
eksploatie se u maloj koliini u ugljenokopu Globoko.
Ugalj pripada lignitima sa izrazitim ksilitskim partijama i sa
toplotnom vrednou radnog goriva oko 2.700 k/kal.

e) Ivanec-Ladanjsko-Varadinski ugljeni basen

Ovaj se bazen nalazi izmeu planine Ivanice na jugu i reke
Drave na severu.
Ima sinklinalnu strukturu i povrinu od 160 knr.
Nosilac uglja je donjepliocenska serija sa slinim litolokim
sastavom kao i ugljenom basenu Konjina.
Ugalj se eksploatie u ugljenokopima Ivanec, Bradarevac,
Ladanje Donje i Cerje Tuno.

151
 Ugalj pripada lignitima sa vlagom od oko 38%, pepelom 16%
i sumporom oko \%. Toplotna vrednost mu je oko 2.800 k/kal.
f) Ludberko-koprivniki ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se SI od Kalnike Gore i istono od grada Va-
radina.
Produktivna serija protee se na povrini od oko 15 km 2 i u
njen sastav ulaze uslojene laporovite gline i glinoviti peskovi.
U okviru serije nalazi se vei broj tanjih ugljenih slojeva, koji
se esto iskljinjavaju i izjalovljavaju.
U ovom basenu nalazi se nekoliko manjih ugljenokopa kao:
Rasinja, Subotica i dr.
Ugalj pripada grupi lignita sa sadrajem vlage oko 30%, pe-
pela 1216%, sumpora oko 1%. Toplotna vrednost mu je 3.200
k/kal. Papuka i Bilogore na jugu. Zahvata povrinu od oko 2.500
km 2 ,
g) Bilogorsko-podravski ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se izmeu reke Drave iia severu i planine
ali je ugljonosan samo na manjem delu.
Produktivna ugljonosna serija pripada gornjem pliocenu, a u
okviru nje nalazi se 20 ugljenih slojeva debljine do 3 metra.
Postoje sledei ugljenokopi: Zvonimir, Lepovina, ibrino-
vac, Sokolac, Koprivniki Breg, Muilinovac, Gojilo, Ko-
zarevac i dr.
Ugalj ovog basena pripada lignitima sa dosta ksilitskih partija
u sebi i sadri vlage oko 3545%, pepela 610% i sumpora 1,5
2%. Toplotna vrednost radnog goriva kree se oko 2.600 k/kal.
h) Ugljeni basen Posavine
Ugljeni basen Posavine nalazi se izmeu reke Save na jugu,
planine Psunja, Babije Gore i Dilja na severu.
Produktivna ugljonosna serija Posavine, pripada srednjem i
gornjem pliocenu i u njoj se nalazi vei broj ugljenih slojeva de-
bljine do 5 metara.
Ovaj basen je vaniji po svojoj naftonosnosti nego ugljonos-
nosti. Ugalj se eksploatie u nekoliko manjih ugljenokopa od kojih
su vaniji Reetari kod Nove Gradike, Kovaevac i Donji
Lipovac.
Ugalj pripada lignitima sa dosta ksilitskih partija u sebi i sa-
drajem vlage oko 45%', pepela 812%, a sumpora oko 2%. To-
plotna vrednost kao radnog goriva mu je oko 2.400 k/kal.
i) Ugljeni basen Kreka
Krekanski ugljeni basen spada u najvee basene kvalitetnog
lignita u Jugoslaviji. Basen je odvojen od sononosnih naslaga Tu-

152
 zle dubokim rasedom du kojeg je potonuo svojim severo-isto-
nim rubom.
Duina basena iznosi oko 55 kilometara, a najvea irina mu
je kod Lukavca ok;o 18 kilometara.
Nosilac uglja u basenu je donjepliocenska serija debljine oko
600 metara. Transgresivno preko laporovitih i peskovitih sedimenata
panona na SZ delu basena lei bazalni deo serije i to konglomerati i
peari debljine oko 100 metara, ili pak u istonom delu basena
preko peara i krenjaka eocena, odnosno preko serpentina i
tufoznih peara u junom delu basena.
Preko bazalnog dela lei produktivni kompleks koji je izgraen
od peskova laporovitih glina i etiri ugljena sloja sa ukupnom de-
bljinom do 58 metara.
Podinski ugljeni sloj ima ukupnu debljinu od 910 metara.
U okviru njega nalazi se dosta jalovih umetaka i to preteno glina.
Podinu ovog ugljenog sloja sainjavaju peskovite gline, a povlata
laporovite i peskovite gline.
Na odstojanju od oko 45 metara iznad prvog podinskog, na -
lazi se glavni ugljeni sloj sa ukupnom debljinom od 1920 metara.
Podinu ovog sloja ine vodonosni kvarcni peskovi, a povlatu tamno--
sive gline.
Oko 150 metara iznad glavnog ugljenog sloja lei prvi povlatni
ugljeni sloj sa debljinom od 1018 metara. Podinu ovog sloja ini
kvarcni pesak, a povlatu siva glina.
Iznad I povlatnog ugljenog sloja na oko 60 metara, nalapi se
II povlatni ugljeni sloj debljine od 1014 metara. Njegovu podinu
i krovinu izgrauju peskovite gline.
Slojevi ugljenog basena Kreke ubrani su u dva sinklinorija
pravca pruanja SZJI, a odvojeni su antiklinalom Ravne Trenje.
U severnom ili Prlino-krekanskom sinklinoriju od zapada prema
istoku radi pet ugljenokopa: Lukavac, Dobrrija, Bukinje, Lipnica
i Moluhe.
U junom sinklinoriju pojavljuje se pored navedenih jo i tre i
povlatni ugljeni sloj.
Ugalj krekanskog ugljenog basena pripada lignitima sa sadra-
jem vlage oko 40%, pepela 810% i sumpora oko lc/c. Toplotna
vrednost kao radnog goriva je oko 2.800 k/kal.

j) Stanarski ugljeni basen

Ugljonosne naslage Krnin planine proteu se u pravcu od SZ
prema JI na duini od skoro 20 kilometara. irina basena u JI delu
iznosi oko 7 kilometara, SZ oko 6 kilometara, a u centralnom delu
oko 3,6 kilometara.
Ukupna povrina ugljonosnosti iznosi oko 100 km 2.
Ugljonosna formacija Krnin planine pripada pliocenu i sastoji
se od donjeg kompleksa, koji je izgraen od glina i peskova i u
okviru koga se nalazi ugljeni sloj i gornjeg kompleksa koga sainja-

153
vaju peskovi, peari i konglomerati. itav ovaj produktivni kom-
pleks lei na jurskim pearima, krednim i eocenskim kreniacima
Debljina ugljenog sloja u proeku iznosi oko 7,30 metara, a naj -
vea debljina mu je oko 16,5 metara.
Ugalj pripada tipinom lignitu sa izrazitom ksilitskom struk-
turom. On sadri vlage oko 4550%, pepela 26%, a sumpora
od 0,20,4%. Toplotna vrednost uglja je 2.3002.500 k/kal.

k) Kosovski ugljeni baseii

Kosovski ugljeni basen prostire se na severu od Kosovske Mir
trovice, pa na jugu sve do Kaanika. On predstavlja relativno uza -
nu i dosta dugaku kotlinu, sa neznatnim visinskim razlikama. Naj-
vea irina na liniji V. BelaevacK. Polje-Suica iznosi oko 14 km.
Zahvata povrinu od oko 500 km 2.
U morfolokom pogledu Kosovski basen predstavlja blago za-
talasanu oblast, gde visinske razlike izmeu najvie i najnie kote
ne prelaze 80 metara.
Donjepliocensku seriju sainjavaju: a) bazalni kompleks sedi-
menata, b) ugljeni sloj sloene strukture i c) povlatni kompleks,
sedimenata.
Bazalni kompleks obuhvata sedimente aluvijalno-proluvijalnih
facija i to peskovite gline, peskove i ljunak.
Ugljeni sloj sloene strukture dostie maksimalnu debljinu od'
105 metara.
Povlatni kompleks sedimenata sa debljinom od 300 metara
obrazovan je od sivo-zelenih peskovitih i laporovitih glina i glino-
vitih laporaca.
U Kosovskom basenu ugljeni sloj je razvijen na povrini od
250 km2. U junom delu basena ugljeni sloj ima deblji:iu od 515
metara, u srednjem delu oko 90 metara (izuzetno do 105 metara),
dok u severnom delu 3040 metara.
Radijalna tektonika je doprinela da je ugljeni sloj iskomadan
u blokove (parketna struktura).
Sam ugalj pripada tipinim lignitima sa izrazitom ksiletskorn
strukturom. Sadri vlage oko 4050(/(, pepela oko 17%, a sumpora
oko l %. Toplotna vrednost mu je od 1.8002.500 k/kal.
Zbog niskih kvalitetnih osobina ugalj ovog basena koristi se za
sagorevanje u termoelektranama.
1) Metohijski ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se zapadno od Kosovskog ugljenog basena.
Za razliku od Kosovskog basena kod koga je pliocen zastupljen
samo svojim donjim delom tj. pontijskim katom u Metohijskom
ugljenom basenu razvijen je jo gornji deo phocena tj. levantijski
:
kat. '

154
 Pontijska ugljonosna serija koja je razvijena na isti nain kao
u Kosovskom basenu otkrivena je na povrini od oko 100 km 2.
U ovom basenu nalazi se ugljeni sloj debljine od 2040 me -
tara sa toplotnom vrednou od 2.000-3.000 k/kal.
Ij) Dreniki ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se u slivu reke Drenice, u oblasti izmeu
Kosovskog basena na istoku i Metohijskog na zapadu i zahvata po-
vrinu od oko 300 km 2.
Kod mesta Srbice na krajnjem SI deki basena postojao je ra -
nijih godina ugljenokop malih kapaciteta u kome je eksploatisan
ugljeni sloj debljine od 1015 metara. Ugalj je po svojim osobi -
nama slian Kosovskom uglju.
m) Kolubarski ugljeni basen
Kolubarski ugljeni basen nalazi se u slivu reke Kolubare i za -
hvata povrinu od oko 300 km 2.
Rekom Kolubarom on je podeljen na dva dela i to istoni ili
Kolubarski i zapadni ili Posavo-Tamnavski.
Ugljonosna gornje-pontijska serija Kolubarskog basena ima.
debljinu oko 350 metara. Ona lei diskordantno preko kristalastih
kriljaca glinovito-peskovite serije donjeg ponta.
Produktivnu seriju izgrauju krupnozrni peskovi, gline i u ma-
loj koliini ljunkovi. Preko ovoga kompleksa koj je debljine oko
120 metara lei ugljeni sloj sloene strukture sa ukupnom deblji-
nom oko 50 metara.
Preko ugljenog sloja lei povlatni kompleks sedimenata koji
se sastoji od glina, peskovitih glina i peskova. Ukupna debljina
ovog kompleksa je oko 250 metara.
Ugalj Kolubarskog ugljenog basena pripada lignitima sa boga-
tom ksilitskom strukturom i sadri vlage oko 55%, pepela 8/c i
sumpora oko 0,39<". Toplotna vrednost kao radnog goriva mu je
od 1.9002.200 k/kal.
n) Podunavski ugljeni basen
Basen poliocenske starosti Podunavlja, rekom Moravom pode-
ljen je na istoni ili Kostolaki ugljeni basen i zapadni ili Smede-
revski ugljeni basen.
Ugljonosna serija Podunavskog basena pripada gornjem pon-
tu i njena debljina iznosi oko 300 metara. Ona lei transgresivno
preko panonskih slojeva. U sastav donjeg dela ugljonosne serije
preovlauju peskovi i ljunak, a u gornjem delu peskovite gline.
U oblasti Kostolca Dostoje 3 ugljena sloja i to: povlatni, sred -
nji i podinski.
Povlatni ili prvi ugljeni sloj nalazi se u gornjem glinovito-pe-
skovitora horizontu sa ukupnom debljinom oko 15 metara. On je
 'heterogene strukture, jer je protkan jalovim proslojcima. Njegova
eksploatacija se vri u ugljenokopima Stari Kostolac i u Kle-
novniku, a danas se eksploatie povrinskim putem u polju izme -
u Starog Kostolca, i Klenovnika.
Srednji ili drugi ugljeni sloj nalazi se na oko 40 metara Jispod
povlatnog ugljenog sloja i njegova debljina iznosi od 2,54 metra.
i
On do sada nije bio eksploatisan.
Podinski ili trei ugljeni sloj ima najvee rasprostranjenje u
:reonu Kostolca. Njegova debljina varira od 720 metara.
U zapadnom ili Smederevskom delu Podunavskog basena serija
gornjeg ponta ima vie brak tican karakter. U toj seriji na vie
mesta oko Smedereva konstatovani su ugljeni slojevi male debljine
23 metra, ali oni su jako nepostojani, jer se raslojavaju i iskli-
njavaju na veoma kratkom odstojanju, pa se iz tog razloga i ne
eksploatiu.
Ugalj Podunavskog basena pripada lignitima sa dosta velikim
sadrajem ksilita. Sadri vlage oko 45%, pepela 8I2c/f, a sumpora
oko 10%. Toplotna vrednost mu je od 2.0002.800 k/kal.
o) Skopski ugljeni basen
Skopski ugljeni basen zahvata povrinu od vie stotina km 2 ,
ali se pojave uglja nalaze samo na nekoliko mesta na njegovim
obodnim delovima. Tako kod Nerezija postojao je mali ugljeno -
kop Skopje, a kod Katlanova Trojice. Eksploatisao se ugljeni
sloj debljine l2 metra. Ovaj ugljeni sloj umecima jalovina raz -
dvojen je na vie delova.
p) Kievski ugljeni basen
Ovaj basen nalazi se izmeu Tetova i Ohrida. U okviru njega
konstatovan je ugljeni sloj debljine oko 15 metara, u svom donjem
delu protkan jalovim umecima.
Ugljeni sloj se nalazi na maloj dubini (oko 6 metara), te se ot-
kopava povrinskim putem.
Toplotna vrednost uglja kao radnog goriva je oko 2.500 k/kal.

156
PETROGRAFSKA STRUKTURA UGLJEVA

SI. 16 Karakteristian izgled;

fuzita sa deformisa-
nim strukturalnim ot-
vorima. Odbijena svet-
lost. Poveanje 360x,.
ulje.

SI. 17 Kontakl fuzita sa vi-

Iritorn. Odbijena svet-
losi. Poveanje 360X,
ulje.

SI. 18. Izgi'jd rezinita (smol-

na lela) u okviru du-
rila. Poveani e 360 y ,
ulje.

157
SI. 19 Durit izgraen od os-
novne vitrenske mase
i sporinita. Odbijana
svetlost. Poveanje
360 X, ulje.

SI. 20 Vit'renska struktura.

Odbijena svetlost. Po-
veanje. 360x, ulje.

I. 21 Fragmenat fuzita u
okviru klarita. Odbi-
jena svetlost. Po,v^a-
nje 360X, ulje.
158
SI. 22 Karakteristian izgled
slabo gelificiranog dr-
venastog tkiva1 (struk-
turnit). Odbijena svet-
lost. Poveanj'a 360 X,
ulje.

SI. 23 Jae gelificirano drve-

nasto tkivo (ulmen).
Odbijena svetlost. Po-
veanje 360x, ulje.

SI. 24 Smolna tela u okviru

hidrena. Odbijena
svetlost. Poveanje
360 X, ulje.

159
 SI. 25 Smolni ksilen. Pro-
pufena svetlost. Po-
veanje 32 x.

Si. 25 Fu/.cnizirani ksilen.

Proputena svetlost.
Poveanje 32x.

SI. 27 Slabo gelil'ieirano dv-

venasto tkivo. Propu-
tena sVjtlost. Povea-
nje 32 x.
160

i. Dimitrijevi D. (1965:
2. Dimitrijevi D. (1964):
3. Dimitrijevi D. (1966):
orev:; Z. (1865);
:i. emunjikov A. (1935): Rb;'oajs, geologija kauEtob.'.olito-'/, Ontinktp
6. einurijikov A. (1980); Osnovni petrologije ugljej. Akad. nauk SSSB.
Ginzburg A.
' 7 . Javorskoj I.
Alaev G. (1963):
Orenbah M.
Elina V.
S. Jakcviav D. (1957):
9, Menkovskij M. (1950):
10. Panti N (1961):
11. Podgajni O. (1956):
12. Podgajni O. (1957):
Literatura:
Petrografija stana'rskog uglja. Arhiv za tehno-
logiju. God. III. br. 23. Tuzla.
Petrografija uglja teslikog ugljenog basena.
Arhiv za tehnologiju. God. II. br. 34. Tuzla.
Geneza teslikog uglja i njegove etroloke i geo-
hemijske osobine (doktorska disertacija). Ar-
hiv sa tehnologiju. Cod. III. br. 4. Tuzla.
i savezni gsol. zav. Knjiga III i IV. Beograd,
SSSB. Moskva.
Moskva.
Vlijanie stroenija iskopt-ernih uglej na ih gore-
nio. Isd, Sibirskavo otdelenija AN SSSR Ko-
vosibirsk,
Ug'.ehivnieskio iKbo^tGrii, UglitehiL':dat. Mos-
kva.
v ugoljnoj promi?lencsti. Go^ortehi--
zdati. Moskva,
O starosti slatkovodnog tercijara sa ugljeni u
Bosni na osnovu paleofloristikih .istraivanja
Geo-i. anal. Balkan, poluostrva. Knjiga XXVIII
Beograd.
Petrografija domaih lignita. Glasnik hemij-
skog drutva. Knjiga 21. Beograd..
Prilog petrografskoj klasifikaciji mlaih uglje-
va. Geol. inst. Jovan Zujovi. Knjiga IX. Be-
ograd.
161
13. Podgajni O. (1961): Prilog petrolokom ispitivanju oksidisanih u-
gljeva. Zav. za geol. i geofiz. ispit. Knjiga XIX.
Beograd.

14. Podgajni O. (1957): Petrografija uglja rudnika Rtanj. Geol. inst,

Jovan ujovi. Knjiga IX. Beograd.
15. Skafa P. (1960): Podzemnaja gazifikacija ugljej. Gosgortehizdat
Moskva.
16. Hodot V. (1961): Vnezapnie vibrosa uglja i gaza. Gosudar. nau.
teh. izdat. Moskva.
17. uer . Coal science (Aspcts of Ooal Constitution Eise-'
Van-Krevelen V. (1957): vier publishing company Amsterdam London
New York Princenton.

162