Poetak vladavine bana Tvrtka

Lajo se 1353. godine oenio cerkom bana Stjepana/Stefana 2. Time je uzdignut ugled bosanske
banske porodice. U drugoj polovini 1354 umor je ban Stefan 2. Zbog drzavne strukture bosanske
drzave(,,verna sluzba,,) novi ban nije mogao neposredno da produzi delovanje svog prethodnika
jer je na prvom mestu bio soucen sa zadatkom da vlasteli u zemlji nametne poslusnost.Iz
najmanje 3 braka bana Stjepana nije njega izgleda nije nadziveo nijedan sin. 1 Njegovi sinovi
uostalom nisu ni bili predodrenjeni da ga naslede. Izbor 1354. godine je pao na Tvrtka, Stjepana
II sinovca, sina Vladislava2 i Jelene, erke Jurja ubia(poznata Hrvatska plemicka porodica
Subica). Novi ban je bio jos veoma mlad i nije mogao imati vise od 15 godina i u pocetku je
vladao okruzen clanovima porodice. Otac mu je bio u pomoci samo godinu dana ali se on za to
vreme u Bosanskim poveljma javlja na prvom mestu.Zbog pogoranog zdravlja, Vladislav se
1353. godine odrekao naslednih prava u korist svoga petnaestogodinjeg sina Tvrtka, koji je
nasledio Vladislavovog brata Stefana kao ban. Vladislav je umro 1354. godine, najverovatnije u
Bobovcu.

Stupanje nije prolo bez trzavica a Trogirani su se bojali novtina koje donosi novi ban. Njegova
majka je u Milama odrala sabor ,,sve Bosne, donjih Krajeva, Zagorja i Humske zemlje,,. Iz rada
tog sabora poznato je samo da su potvrdjene vlasteoske plemenstine i da je novi ban sa majkom

1 Sam Stefan se enio najverovatnije tri puta:

1314, Jelisavetom erkom Majnharda Ortenburkog (koji je vladao Korukom)
oko 1329, Teodorom Sisman erkom bugarskog cara
1335, Jelisavetom Pjast, erkom Kazimira III (koji je vladao Kujavskom)

Iz ta tri braka poznata su imena troje njegove dece:

Vuka, koji je umro mlad za Stefanova ivota

Katarinu, udatu za celjskog grofa Hermana I (oko 1333-1385)
Jelisavetu, udatu za maarskog kralja Lajoa I (13421382)

Premda nije iskljueno da ih je imao vie, ona su u tom sluaju umrla vrlo mlada, tako da njihova imena
nisu zabeleena.

2 Vladislav Kotromani (1295. - Bobovac 1354.) je bio srednjevekovni bosanski princ i bosanski knez, te
savladar bana Stefana II, de facto vladar Bosne od 28. septembra 1353. do kraja 1354. godine .
zadavao vlasteli ,,vjeru gospodsku,, s poznatim garacijama licne i imovinske bezbednosti.
Njegova majka Jelena otisla je u misiju u Ugarsku sa ciljem dobijanja potvrde i saglasnosti sa
pormenama na banskom prestolu. Ona je na povratku iz Ugarske nosila i poruke za Jelenu
Kliku, udovicu njenog brata Mladena i sestru cara Duana. Rodjacke veze s posledjim
bribirskim knezovima uplele su i mladog bana Tvrtka u dalmatinske sukobe(koji su se
raspalamtavali oko Klisa i Skradina,zaostavsine Mladena 3).Mladen je tu pokusavao da kao
rodjak dobije neki deo nasledstva s kojim se na ugarskoj strani racunalo da bi mogao pojacati
vojsku upravljenu portiv Zadra.Uloga bana Tvrtka je bila sasvim kratkotrajna

Tvrtko je u maju 1355. godine otiao sa majkom i vojskom otiao u Duvno. Odatle je pregovarao
sa banovcem (vicebanom) Nelipcom ije je sedite bilo u Kninu. U isto vreme je sklopio mir sa
Zadrom, ibenikom i Trogirom. Banovac je delio zaostavtinu ubia i posredovao za izmirenje
Tvrtka i cetinskog kneza Ivania Nelipia. Po nekom sporazumu Tvrtku je pripala zemlja
Grgura ubia i jedan grad Katarine, sestre njegove majke koji je tada drao Novko
Ciprijani(Cubrijanic,c-carapa, clan lokalne vlasteoske porodice veran kralju) ali nije poznato da
li je sporazum ostvaren i da li je Tvrtko dobio zemlje svojih rodjaka(S Nelipcicem su ban i majka
pregovarali iz Duvna posredstvom banovca i verovalo se da ce se pregovori zavrsiti
uspesno.Kninskom vicebanu je do tog izmirenja stalno posto je zeleo da sa svojom tj bosanskom
vojskom i Nelipcicevom podje protiv Zadra.Tvrtkova majka Jelena nastojala je da se nadje sa
kliskom(s-sesir) kneginjom da bi joj saopstila neke kraljeve naloge.Od sve toga vrlo je malo
ostvareno,viceban nije posao protiv Zadra,a na knenginju Jelenu u Klisu kraljeve poruke nisu
delovale.) . Jelena Klika je svoje gradove ipak predala vojnicima svoga brata Duana pa su oni
postal predmet sukoba Ugarske i Venecije. Bosna se ne javlja u sukobima 1356 1358 izmeu
Venecije i Ugarske u kom je Venecija potisnuta iz Dalmacije.

Kralj Lajo mu je uzeo Zavrje i Hum-samo onaj deo od Neretve ka zapadu sa trgom Drijeva,
kao miraz za Jelisavetu.

Kralj je jula 1357. godine jo jednom potvrdio Bana sa njegovim bratom Vkom u banstvu
bosanskom i usorskom. Vest o ovoj potvrdi nam je sacuvana u jednom savremenom
pismu.Sigurno da odvajanje Usore i Bosne nije nenamerno.Usorom su pred kraj dinastije
Arpadovaca upravljali posebni banovi imenovani od strane kralja dok je vlast naslednih
bosanskih banova bila ogranicena na pravu Bosnu.Tako da prepustajuci banu Tvrtku vlast nad
Usorom kralj Lajos/Ludvig je ucinio nesumljivo ustupak koji je mozda predstavlajo nakandu za
oduzimanje Huma i Zavrsja. Takoe, postignut je sporazum da uvek jedna od dva brata boravi na
kraljevom dvoru i da se iskorene jeresi.

Naroito aktivan u tome bio je Petar ikloi koji je zamenio Peregrina Saksonca, odanog
prijatelja Stefana II i Tvrtka. Protiv Tvrtka je ipak podignuta istraga jer je radio protiv ikloija u
akovu(otkrivena su Tvrtkova pisma jednom lektoru koji verovatno po Tvrtkovom naredjenju
radio protiv Petra Siklosija). TakoeLajos/Ludvig jos 1357 izuzimao iz banske vlasti i
potcinjavao neposredno sebi vlastelu iz Donjih Krajeva koja je imala posede na kraljevskoj
teritoriji.Slucajno nam je sacuvana jedna Tvrtkova povelja iz koje se vidi da je ban smatrao
prilazak pod neposrednu kraljevsku vlast za ,,nevjeru,,

Bosna u izmenjenoj situaciji na Balkanu i rat sa Ugarskom 1363

Venecija je Zadarskim 1358. godine i potvrdom odredbi Zadarskog mira u Torinu 1381. godine,
mirom istisnuta iz Dalmacije. Tamo je uspostavljena vlast ugarskog kralja Lajosa 1. Rezultat
ovoga je dolazak Dubrovnika sa kojim je Bosna imala privrednih i politickih veza pod ugarsku
vlast.

Nakon smrti Duana, u blizinu Bosne doao je Vojislav Vojinovia, gospodara teritorije od
gornjeg Podrinja do upa u okolini Dubrovnika.

U maju 1355 su se vodili pregovori izmedju Ugara i Srbi za koji se verovalo da ce biti zakljucen.
Medjutim srpska vojska je ratovala sa ugarskim kraljem 1355. godine kada su Ugri opsedali
srpsku vojsku poslatu u pomoc carevoj(Dusanovoj) sestri kod Knina i Skradina. 1357. godine u
pregovorima Ugarske i Venecije jedan od uslova mira su bile 2 galije za borbu protiv ,,izmatika
u Raskoj,,(Lajos je hteo da pokrene neku vrstu krstaskog rata protiv Srbije). Lajo je i 1359.
godine ratovao u srpkoj dravi(kraj juna pocetak jula).

Vojislav Vojinovi je 1358. godine ratovao sa Dubrovnikom istupajui kao Humski knez a kako
se Dubrovniku nisu u pomo odazvali ni bosanski ni hrvatski ban koji su podreeni ugarskom
kralju Vojislav Vojinovi je uspeo da iznudi 4000 perpera(kad je Vojo stigao na dan hoda od
Dubrovnika oni su videli da ce da najebu pa su mu ponudili pare GOVNA SMRDLJIVA).

U ratu Vojislava Vojinovia 1361/1362. godine sa Dubrovnikom(Dubrovnik i bana Tvrtka i

hrvatskog bana Nikolu Secu(c-carapa)-naziva banovima po kraljevom ovlascenju.Lajos/Ludvig
je morao posto je kontrolisao Dubrovnik da placa stonski dohodak od 500 perpera banu Bosne.),
gradu su pomogli Balii a uestvovao je i Sanko Miltenovi, Tvrtkov vlastelin ali vie po strani.
Ban Tvrtko nije ucestvovao u ratu prootiv Vojislava(pokusao je da bude posrednik-pocetkom
1362 posalo je Vojinovicu svog glasnika da pregovara o miru. Vojislav je odbio da pregovara i
Tvrtko je otpustio dubrovacke galsnike na ciju molbu se i upustio u citav poduhvat tako da nije
vodio nezavisnu ili suprotnu politiku od svog vrhovnog gospodara-ugarskog kralja.) Jedino je
Stjepko ihori vojevao u dubrovackoj sluzbi protiv kneza Vojislava. Uzrok se moe nai i u
tome to je kralj Lajo bio u natezanju sa s dubrovcanima oko uredjenja grada i stava vecine
dubrovacke vlastele protiv njegovom sticeniku Marinu Guceticu(c-carapa,c-curka).. Rat je
zavren 1362 potpisivanjem mira sa Vojislavom Vojinoviem i srpskim carom Uroem.

U Tvrtkovim odnosima sa Ugarskom se u to vreme nesto menjalo.Pre maja 1362 doslo je do

sukoba hrvatsko-dalmatinskog bana i Sanka Miltenovica,Tvrtkovog vlastelina.U banovima
rukama bio je Sankov brat Gradoje,a Sanko je kao zarobljenika drzao jednog banovog
coveka.Ban Nikola je trazio sumu od 5000 dukata za otkup svog zarobljenika i pustanje na
slobodu njegovo coveka.Uz posredovanje Dubrovcana sporazum je postignut u toku leta iste
godine.Iza ovoga je sigurno lezao daleko zajebniji sukob na relaciji Ugarska-Bosna.Citavu
godinu ne znamo nista, i odjednom se saznaje da je Ugarska u otovorenom ratu sa Bosnom. O
neposrednim motivima kralja Lajsa protiv Bosne vlada puna neizvesnost.Sam ugarski kralj je u
jednoj povelji saopstio da je u pohod posao licno sa svojom vojskom da bi iskornio jeretike iz
Bosne.Postoji mogucnost da su katolicki krgovi uticali na ovu njegovu odluku ali sigrno da to
nije bilo odlucujuce posto je ranije taj problem prepustao svojim vazalima u Bosni. 1363. godine
izbija rat Bosne i ugarskog kralja a kao izrok, kraljev biograf Ivan arhidjakon Kikilea navodi kao
uzrok nameru kralja da kazni drskost nekih buntovnika. Tvrtko u jednoj docnijoj povelji pominje
samo kako se Ludvig naljutio na njega(hehe).Bilo kako bilo u aprilu 1363 kralj Lajos je vec
sakupljao vojsku za svoj pohod,a u maju su Dubrovacni zahtevali da se njihovi trgovci povuku
prema primoriju i zabranjivalo im se da ulaze u bosanska utvrdjenja. Prvi pohod preduzeo je
licno kralj koji je sa vojskom upao sa severa i prodro u zapadnu Bosnu. U prvoj polovini jula
kralj je opseo grad Soko na Plivi koji je branio vojvoda Vukac Hrvatini ali bez uspeha pa se
kralj povukao preko Slavonije i u septembru je poslao drugu ekspediciju koja je napla Usoru i
grad Srebrenik sa palatinom Nikolom Kontom i ostrogonskim nadbiskupom Nikolom na celu.
Opsedao je Srebrenik ali bez uspeha. Te godine je i NESTAO peat ugarskog kralja a ta epizoda
je prepriavana u daljnjim poveljama.

Zbacivanje Tvrtka i unutranje borbe

Tvrtko je sa majkom i bratom primljen za graanina Venecije 1364. Godine(Ovo ne pokazuje

bosansku politicku orijetnaciju vec pocast i sredstvo za obezbedjenje utocista u slucaju potrebe, a
i sigurno i zbog odnosa Bosne prema dubrovackim trgovcima). 1365 i 1366 godine
Venecija(jedan mletacki notar je krajem 1365 pocetkom 1366 dosao d ase zali kod Tvrtka kako
neko na teritoriji Bosne kuje lazni novac) se kao i Dubrovnik(Tvrtko je njima 2 puta potvrdio
stare ugovore ali ipak, oni su se zalili na pljacke i otimanja svojih trgovaca od strane Tvrtkovih
vazala, a posebno su bili ,,problematicni,, Stanko Miltenovci i braca Dabisici za koje dubrovacki
poslanik trazi da se posebno naglasi da oni nece praviti sranja, kada je dosao da trazi postavanje
starih ugovora i obezbedjivanje puteva). .Miletnovic je bukvalno sam ostvarivao kontakte i
trgovao sa Dubrovnikom, iz cega mozemo zakljucti da vlastela postaje sve nezavisnija i jaca i
dace doci do sranja) alila zbog trgovine.

Bas u toku ovih desavanja kada su mu isli venecijanski i dubrovacki poslanik, Tvrtko je zbaen u
februaru 1366. godine. On i njegova majak bili su prisiljeni da beze iz zemlje(najverovatnije u
Ugarsku), a Tvrtko je svu krivicu srucio na vlastelu(u jednom pismu navodi da se vlastela
pokazala neverna ,,prvo Bogu,, a zatim njemu. Na vlast je doveden njegov brad Vuk ili Vuki(ne
zna se da li je on ucestvovao u Tvrtkovom zbacivanju, nosio je titulu mladog bana). Prema
Mavru Orbinu koji je pisao krajem XVI veka uloga se daje vlasteli iz porodice Dabiii. Tvrtko
se uz pomo Lajoa u martu 1366 ve vratio na vlast(sto znaci da je vec pre toga on sredio
odnose sa Ugarskom koji su bili poremeceni tokom 1363, a ni Ugarima nije odgovaralo ovakvo
stanje u Bosni), a u pismu iz 29. marta Veneciji je to i posvednoeno. Ali nije uspeo da zauzme
vlast u celoj Bosni vec samo u jednom njenom delu.
Istovremeno je izdavao povelje i vlasteli koja ga je podrala. Vukcu Hrvatiniu je potvrdio grad
Soko sa upom Plivom(zbog veronsti i herojskog drzanja u ratu protiv Lajosa 1363). u vreme
izdavanja ove povelje Tvrtko je imao pored Donjih krajeva gde je poklanjao grad i upu Rame i
Huma gde je gospodar bio Sanko Miltenovi imao i Usoru(iz koje se jedan vojvoda javlja kao
svedok na povelji). Vuk je tada imao i istone oblasti gde su boravili Dabiii sa tvrdim gradom
Bobovcom. Krajem 1366. godine odmetnuo se Sanko Miltenovi.. U prolece sledece godine
Tvrtko je morao zbog toga ratovati u dubrovackom zaledju.Ocigledno je potiskivao svoga brata
prema primoriju. Naterao je svoga brata da pobegne u Dubrovnik gde je ovaj i dobio
utociste.Tada su dubrovcani uputili i Tvrtku poziv da dodje i poseti njihov grad.Trebao je da
predje u Duborvnik sa teritorije Sankove, ali je u zadnjem trenutnku od toga odusta i presao
preko zemljista Goislave, udovice Vojislava Vojinovica(ovo je bilo oko 1 juna 1367) .Za vreme
Tvrtkovog boravka u Dubrovniku potvrdjene su stari ugovori Bosne i Dubrovnika i Opstina je
pokusala da posreduje izmedju zavadjene brace.To nije uspelo posto znamo da se Vuk vec
sledece godine zalio protiv brata papi i trazio da se papa zalozi za njega kod Lajosa.Sve akcije
protiv Tvrtka(da kazemo vise spletke) vodio je van drzave i time nije ozbiljno ugrozio Tvrtka.
Do kraja leta 1367 pokorio se Tvrtku i Sanko Miltenovic i time je vlast bana obnovljena u citavoj
Bosni.Tvrtko se pomirio sa Vukom sigurno pre 1374(posto u jednoj povelji izdatoj povodom
banovog vecanja se navodi Vuk uz Tvrtka). Sigurno da je po pomirenju Vuk zadrzao prilicno
velika prava. Jednom vlastelinu koji je bio zasluzan za izmirenje bilo je prepusteno da sam bira
da li ce sluzti banu Tvrtku ili njegovom bratu.

Ratovi sa Nikolom Altomanovicem i sirenje Bosanske drzave.

Nakon smrti Vojislava Vojinovia, zemlju je nasledila njegova udovica Gojislava sa sinovima sa
kojom je Tvrtko bio u dobrim odnosima to pokazuje prelaz preko njene zemlje u Dubrovnik 1.
juna 1367. godine. Meutim, nju je ugrozio sinovac Nikola Altomanovi, gospodarom Rudnika
koji je do novembra 1368. godine zauzeo svu teritoriju Vojinovia do Dubrovnika. On se odmah
sukobio sa Tvrtkom koji je zatitimo Gojislavu, koja je prebegla u Dubrovnik i potom u Albaniju
odakle se izgleda vodila poreklom., Sanko Miltenovi, gospodar krajeva oko gornje Neretve do
Jadranskog mora preao na N. Altomanovievu stranu punih godinu dana. Vec u novembru 1368
Dubtovcani su odlucili da poreko svog poslanika nagovarju Sanka da se izmiri sa
Tvrtko(nagovarao ga je dubrovacki vlastelin Vlaho Gredic koji mu je govorio da je Nikolin
uspeh samo privremen i da nece jos dugo opstati).Dubrovcani su takodje savetovali Tvrtku da
oprosti ,,nevjeru,, Sanku i da ga primi u milost jer ce tako moci da se osveti Dzonju za nanetu
sramotu.Drugi Dubrovacki poslanik je pocetkom 1369 vec ulazio u detalje o garancijma za slucaj
da se narusi mir, ali je uspeh izostao. Ban Tvrtko je 1369 s vojskom progoni Sanka koji ce naci
utociste u Dubrovniku(gonio ga do dubrovacke granice). On je po dolasku u Dubrovnik jos
jednom uspeo da stekne banovu milost ali u daljim dogadjajima nije igrao znacajnu ulogu.
Njegovi sinovi si nastavili da gospodare zemljama izmedju gornje Neretve i jadranske obale koje
je Sanko(u leto 1366. zabileeno je da je imao titulu kaznaca) u toku svoga zivota sakupio U
avgustu 1370. godine se Dzoni izmirio sa Bosnom ali je nastavljen sukob sa Dubrovnikom koji
se povezivao sa hrvatsko dalmatinskim banom i mavanski, kraljem Vukainom i .
Baliem(Bosna se u ovim sukobima drzala po strani). Nikola je ipak 1371. godine navukao na
sebe ostatak srpske vlastele. Navukao je na sebe . Balia i kralja Vukaina ali je drugi ipak
morao u borbu sa Osmanlijama pa je Nikola Altomanovi iskoristio priliku i knezu Lazaru
preoteo Rudnik krajem 1371. ili poetkom 1372. godine. Posle kratkog sukoba sa . Baliem
oko Vukainovog Prizrena pregovarao je sa njim o savezu koji bi obuhvatao i Veneciju protiv
Dubrovnika i Kotora. Na drugoj strani Tvrtko je sa knezom Lazarem imao podrku ugarskog
kralja. Dobili su podrku od 1000 konjanika od mavanskog bana Nikole Gorjanskog. U jesen
1373. godine bio je opkoljen u Uicu od strane Lazara Hrebeljanovia. Tvrtko je dobio gornje
Podrinje, deo Polimlja sa Mileevom, Gacko. a knez Lazar ostatak. . Bali je priskoio i uzeo
Konavle, Trebinje i Draevicu i time proirio pojas od Boke Kotorske do Dubrovnika. Ovaj rat je
bosni pruzio znacajno teritorijalno prosirenje i to prosirenje uvlacilo je Bosnu u srpske zaplete i
davalo njenom banu izuzetno mesto medju sprskim oblasnim gospodarima.Podela Dzonijevih
zemalja zaostrila je sukobe izmedju Blasica i Tvrtka. Dubrovcani su zazirali od Djurjda Balsica
strahujuci da ne pomisli da oni navode Tvrtka da napadne Trebinje,Konavle i Dracevicu-3 zupe
koje su podelom dobili Balsici. Djuradj se obavezao da ce javiti dubrovackim ljduma koji
prolaze preko njegovog zemljista ako se posvadja sa banom Tvrtkom. Pocetkom 1377 ban
Tvrtko je u dosluhu sa Trebinjanma organizovao pobunu 1377. godine. i zatim je zauzeo
Trebinje,Konavle i Dracevicu.

Tvrtkovo krunisanje za kralja

Tvrtko je pre svega posredno vezan za dinastiju Nemanjca3,pripadao je bosanskoj banskoj
porodici Kotormanica za koju je vec tada vazilo da vlada Bosnom od njenog postojanja.I pod
Tvrtkovom vlascu su prostrani delovi nekadasnje srpske drzave Nemanjica.Tvrtkova ambicija
bila je da umesto da srpske zemlje prosto prisajedini svojoj drzavi i stopi ih sa svojim zemljama
moga se pojaviti u ulozi obnovitelja srpske monarhije i kao srpski kralj vladati svojom drzavom

Logotet Vladoje iz Srbije formulisao je Tvrtkovu ideologiju o dvostrukom vencu4. On se 26.

oktobra na Mitrovdan krunisao za kralja (po milosti boijoj kralj Srbljem, Bosni, i Pomoriju i
zapadnih strana, on u svoji titulaturi navodi zemlje kojima nikada nije vladao i koje su se samo
kratko nasle u doba carstva po srpskom vlascu.), moda u Mileevi(mestu osobitog kulta Svetog
Save). On je ipak uzeo samo kraljevsku a ne carsku titulu.Dusanovo carsko krunisanje bilo je
veoma nepopularno kao nezakonit i samovlastan cin(ckrveni raskol).A i uzeo je kraljevsku titulu
zbog odnosa prema Ugarskom kralju. Uzeo je ime Stefan, to su svi naredni Kotromanii uzmali.
Poslednji se ak, kome je inae ime bilo Stefan nazivao i Stefan tipan. On se 1374. godine
oenio erkom bugarskog vidinskog cara Stracimira(takodje vazal Ludviga 1), Dorotejom.
Priznavali su ka knez Lazar, Vuk Brankovic, Dubrovnik (povelja u junu 1378. Godine, zale sto
im je Tvrtko dalji nego ikad posto mora da brine o svojim interesima u ,,kraljevstvu Raske,,),
papa Inoentije XI i Lajo. Balsici tj Duradj Balsic nije priznavao Tvrtka za srpskog kralja sto je
i razmuljivo imajuci u vidi da su jos ranije bili u sukobu oko primorskih zupa, a upravu su ga
raski oblasni gospodari priznavali zato sto nije imao nikakve neposredne ingerencije nad
njihovim zemljama. Ugarska je tek nakon 1389. godine pravila problem kada je igmund
preutno izostavio njegovu titulu a poetkom XV veka traio da bude okrunjen istom. Tvrtkov
gospodar je u medjuvremenu postao poljski kralj i teziste njegove politicke aktivnosti pomerilo
se iz nasih krajeva. Jednim posedom darovanim prilikom svoje zendibe djakovackoj bosanskoj
biskupiji Tvrtko je stekao priznanje tadasnjeg avinjonskog pape Grgura 11.

3 Njegova baba Jelisaveta bila je cerka kralja Stefana Dragutina,i bila je udata za Stefana 1
Kotromanica,Tvrtkovog dedu,tako da je po dedi sa majcine strane Tvrtko vezan za Nemanjice

4 ,,Dvostruki venac,, jeste simbol dveju drzava kojima vlada Tvrtko-Bosna kojim njegov rod vlada od
pocetka i srpske zemlje njegovih praroditelja koji su ostavili zemaljsko i preseili se u nebesko
carstvo.Videvsi da je srpska zemlja ostala ,,bez svoga pastira,, on se osetio pozvan da podje u srpsku
zemlju i da se tamo krunise za kralja
Kako se krunisao za srpskog kralja umesto nadvornog dijaka uveo je logoteta(staresina
kraljevske kancelarije) a prvi je bio Bladoje iz Rake(savetnik kralja u citavom poduhvatu
obanvlajnja srpske monarhije). Umesto kaznaca uveo je protovestijara (rukovdioc kraljevskih
finasijskih poslova, prvi je bio pop Ratko iz Dubrovnika, raniji kraljev kapelan a zamenio ga je
Tripe Bua iz poznate kotorske porodice Bua koja je i ranije obavljala finansijske dunosti u
vreme Stefana Deanskog, cara Duana i Uroa). Preuzeta je i funkcija stavlica a takoe je mlada
vlastela boravila na dvoru uei se vojnoj vetini i dvorskim obiajima. Tvrtkov poduhvat je s
gledista osnovnih ciljeva ostao nesavrsen.Vladanje nad Srbijom se jos za kraljevog zivota
pokazalo kao fikcija.Vec posle Kosovkse bitke Tvrtko nije imao nikakvog uticaja u zemljama
Lazarevih naslednika i Vuka Brankovica.Njegovi naslednici su ostali ograniceni na Bosnu i bili
su ustvari bosanski kraljevi. On je ,,vencem kraljevstva,, samo simboliki prevaziao
patrimonijalnu koncepciju i izgidao Bosnu na neto vie od ,,plemenite batine,,. Ta kruna je
otelovljavala bosansku dravu ,,rusag bosanski,, i simboliki zastupala njeno jedinstvo.