i

SABRANA DIELA DRAANTUNA. RADICa.

DRANTUN RADIC:

DIELA
SABR,A,NA NAROD I SABOR
XII, - 1912.
rDom* 1911.

SELJAenASLOGA
D nv L A D K o M a d n r r R U D O L F H E R C E G
ZAGREB t 938,
 ,rDom..1911.-1912,

*TIPOGnAFIJAa D. D., ZAGREB

 Virilisti.
Koaliciona5ke novine dokazuiu, da su zastupnici seliadke
stranke izdali narod i pofazili sav svoi nauk i profram seljaEke
stranke, i to time, Sto su za Neumana, novo$a predsjednika 4
hrvatskog sabora, glasovali zaiedno s virilistima, t, i. bisku- 7

pima i velika5ima, koji imadu svoi osobni glas u saboru.

:l
Na svu Sospodu, a osobito na velika5e, Srofe i barone, toliko
vide seljadka stranka na skup5tinama i sastancima, toliko {
proti njima piSe, a sad se s njima slaZe, i to proti zastupnicima, r
koje je izabrao narodl Pa zar 6e ovi velika5i pomo6i, da I

seliak dobije svoje pravo? Zar 6e oni biti za pravedan lovski l

1
zakon i t. d, .T
Tako i slidno, samo jo5 mnolio viSe, ditamo u tim novi- i
H
nama, dakako s dodatkom: da su se uRadidiu sloiili s vladom, -ii
4
4
i velika5ima radi svoie koristi, Kakovu korist od toga imaiu t.{

t
"Radiii<, to ne kaZu, 4
Premda se svatko, tko zna, s kim su se, kako su se i .
-t;t : {

za5to su se zastupnici seliaike stranke sloZili, samo smije,

'{{
J
kad dita ovakve prigovore, do koiih sami prigovaradi ne drle .t
niSta, mi 6emo ipak na ove prigovo_re i odgovoriti, neke se ,lj
'I
io5 bolje vidi, za5to koalicionaii toliko cvile i venu, ,T
t's
Priie svega treba re6i, da koaliciona5i ne bi imali pravo iT
,_if
ovako prigovarati ni onda, kad bi bila istina, da su se zastup- .I
1I
nici seljadke stranke sloZili s virilistim a, jet su se koalicio- ,,,il
na5i sam,i godine 1906, ne samo sloZili s virilistima, nego su d
,d
ih i birali u pe5tanski sabor, a nije pristoino ni po5teno prigo-
!i
varati drugomu nie5to, u dem si i sam kriv. Ali je vel nje5to
dovoljno poznato, da ba5 koalicija najviSe radi po onoi: Reci -1

mu, da ti ne rede.
a
$
{!
_.d
rl
I 9
Ali seljadki se zastupnici nisu ni sla{ali, ni sloZili s viri-
listima, nisu pade s niiednim od njih ni riedi progovorili, niti
su znali, ho6e li virilisti glasovati i kako 6e glasovati, Istina
je samo to, da su virilisti Slasovafi za Neumana kao i zastup-
nici seljadke stranke,
oNo pa to ie slo$a! Kako su se velikaii i seliaci mo{li u
tom sloZiti, makar bez doSovora? Zar ovo dvoie ide i moZe i6i
zajedno?
To je ve6, dru{o pitanje, a na to je lahko odgovoriti, i to
najkra6e ovako: Virilisti i zastupnici seljadke stranke dri,ali
su, da 6e biti bolje, ako bude predsjednik Neuman, ne{o ako
bude koalicionaS,
,Fa to je ba5 ono! Velika5i i seljaci drL,eistoSa dovjeka.
da 6e biti bolii, dakle slaZu se, idu zajedno! Velika5i i seliaci!"
Jest, iest: velika5i i seljaci! Samo Sto se tu ne pita toliko
za velika5e, koliko za vladu i. za narod
'rTo, to; za vladu se pita! To je ono, Sto su seljadki za-
stupnici uz vladu, kao i velika5il MoZe li to biti? Smije li to
biti?"
Smije li to biti, to bi smieli najmanie pitati oni, koii su
ve6 bili za vladu, i to ne samo za vladu doma6u, ne{o i za
vladu tobole zajednidku peitansku, maSjaronsku, a to je bila
- koalicija.
A ako koalicija pokazuje na to, Sto seliadka stranka v'ide
na gospodu i velika5e, a s njima se sada usloZilau,- vikala
ie i koalicija na vladu i na razne bane, pa se je ipak s njima
sloZila.
No mi znamo vrlo dobro,.ako mi radimo zlo, da to niie
dobro samo zato, Sto je to radila i koalicija. Zato mi kaZemo
ovako: Do5lo je vrieme, da vlada mora popu5tati raznim
strankama, pa ie morala popustiti i koaliciji, a bome i se-
ljadkoi stranci (i to je ono, Sto koaliciiu pede!): zvala ju je,
pitala ju ie i do5lo je do dogovora, Sto bi i kako. Radilo se
najprije o tom, da sabor uzmogne raditi, Za to ie bila i vlada
i seljadka stranka: tu su bile sloZne. A ovai put su i velika5i
bili za vladu {ali ne svi: ni tre6ina!), - pazimo: za vladu, a
te za seljadku stranku, pa je sasvim naravski, da su Slasovali
zajedno sa seljaEkom strankom, jer je ona takodjer bila za
vladu. I to je to veliko dudol
Ali nije to dudo, nego sasvim obidna i rnala stvar, oso-
bito kad se uzme na um, da se io5 niie pitalo ni za ob6inski
namet, ni za lovski zakon, ni za velika5ke zemlie, a ni za
pestanske mandate i t, d, Kad dodje do to$a, vidiet 6emo, tko
(:e bili s kim. A znale li, Sto bi se mo$lo dogoditi? Moglo bi
se dogoditi, da 6e za seljadhe potrebe, na pr, za seliadku
banku, biti nieki velika5i-virilisti, a izabrani narodni zastup-
nici biti 6e proti! I to ie sasvim lako mo{ufle, ier ie vlada
ve6 pristala i u kraljevskorn odpisu iznesla njeke $lavne se-
liadke potrebe, pa ie lako mo$ute, da 6e nieki velika5i biti
za to, kad ie i vlada za to, A nieki 6e narodni zastupnici biti
proti zato, Sto to ho6e vlada!
Sramotno je ovo, Sto sad radi koalicija uzbunjuiu6i narod
proti seliadkoi stranci rafi to$a, 6to ie seljadka stranka uz
vladu, kao da je sve zlo, 5to ho6e vlada. Po tom bi i ono
moralo biti zlo, Sto mi sami od vlade lralimo, ako vlada
na to pristane! Vlada dakle ne bi smiela pristati na niSta,
Sto se od nje lrali, jer iim pristane, odmah ie ovo zlo! Da
tako naudaju i nama prigovaraju stardevi6anci, - neka bi
bilo! Ali koalicija, koja je bila ve6 za svaku vladu, - ali
samo radi sebe, a ne radi naroda, Za5to dakle cvili? Cvili
radi sebe, i to je sve!
("Dom., God, 1911.Broi 1')
Masarik.
Gospodske novine pune su opet Masarika, I ne samo to,
ne6!ose do$adja, da mu sad iz Za{reba, sad iz Spljeta, sad iz
Biograda, sakupljeni rodoljubi i mlad.eZ Saliu brzojavne poz-
drave - kao kakvomu vladaru, ili barem junaku!
Tko je dakle taj Masarik i Sto je udinio, da ga i Hrvati
i Srbi toliko hvale i po5tuju?
Masarik je profesor sveudilista u Zl. Prclu u ee5koi,
a do5ao je na glas naiprije lanjske Sodine za vrieme veleiz-
dainidke parnice i poslie, za vrieme parnice proti Fridjungu
u Bedu. Masarik ie u toj stvari bio na strani obtuZenih Srba
i koalicije, a osobito ie na glas do5ao time, Sto je dokazivao,
10
da su razni spisi {dokumenti)' koii su imali dokazati krivnju
obtuZenih Srba, - da su ti spisi krivotvoreni (falzifikati), Ott
je radi tih spisa putovao vi5e puta u srbski Biograd, traiio
Nasti6a i Stefanovi6a, koii su svjedodili protiv Srba, te svoia
odkri6a budno razgla5ivao po svima novinama u carevini i po
svietu, a iznesao je stvari u bedkom saboru, Sad, kada je vele-
izdajnidka parnica obustavljena i sve bilo skoro zaboravljeno,
iavio se Masarik opet, i to u austrijskoi delegaciji, t. i. u onom
vie6u austrijskom, koie ima posla s Ugarskom i s vaniskom
velikom politikom, Tu je Masarik uztvrdio, da su oni spisi
(dokumenti), koji su imali dokazati krivnju obtuZenih Srba i
svezu koalicije sa Srbijom, - da su ti spisi krivotvoreni u po-
slanidtvu na5e carevine u Bio$radu, a krivotvorio ih je sa zna-
njem carevinskoga poslanika, grofa Forgada, neki novinar
Vasi6 (to je onai Stefanovi6), koji je ovih dana radi toga osu-
djen u Biogradu na pet godina robiie, Ministar vaniskih posala
Erental odgovorio je Mgsariku, da poslanik Forgad ni'je imao
posla s Vasi6em, Svega su toga sad pune novine, osobito koa-
licionaike, a sve ide za tim, da se pokaZe, kako ie ministar-
stvo vanjskih posala dalo krivotvoriti spise, da obfu,ii nevine
ljude: hrvatske Srbe i hrv.-srb, koaliciju, A sve je to doka-
zao Masarik i zato ga toliko slave,
Mi smo u oDomun o svem tom vrlo malo pisali, a o ovom
posljednjem,o Vasi6u i t, d., nismo pisali niSta, u hratko zato,
jer do svega togia nismo mnogo drZali. Mi smo naime znali,
kako je radi ovakvih njekakvih spisa bio u Francezkoi obtuZen
kapetan Drajfus (Zidovl, kako je parnica lrajala cielu godinu
i kako su u toj stvari potro5eni milijuni na - podmi6ivanje
novina, da pi5u za Drajfusa, ili proti njemu. tr tu je bila glavna
stvar, iesu li spisi pravi, ili krivotvoreni. A demu tolika uzrlr-
janost, toliko pisanje, toliki novci? - Radilo se o tome, ho6e
li se i Njemadka i Francezka zavadili i ne 6e li moZda do6i
i do rata izmedjl.;-njih, a to se naravski tide cieloga svieta.
Jednim je bilo do togia, da bude mediu tim dri,avama mir, dru-
Sima pak, da bude rat, ili barem neprijateljstvo, Ako se naime
dokale, da je Njemadka narudila izdainiEke planove irancezkih
tvrdjava i t, d,, to je dokaz, da ona radi Francezkoi o flavi
Ista je stvar bila i pred dvie godine izrr'ed|u Srbije i na5e
carevine: treba na6i razloga za medjusobno neprijateljstvo, a
11
'6e
molda.i za rat. A u ratu kao u ratu, tu se ba5 ne pazi, tko
koga i prevariti, Zato ie tu teZko kazati, Sto se sve u potaji
snuje i koje i tko ko$a vara. I zato smo mi o toi stvari Sutili,
jer nismo niSta znali, kako nisu znali ni mnoSi drufi, ali su
pisali po Zelji svojih politidkih priiatelia i saveznika. Zato su
koaliciona5ke i srbiianske novine pisale o toi stvari iednako,
kao na komandu,
No pita se, kako je u tu stvar zasao iedan profesor, Ma-
sarik? Kako mu se ie htielo putovati, traiili potaino koje-
kakve novinare, poznale propalice (Vasi6 ie na pr, sam pri-
znao, da je krivotvorio spise za novce)n s njima se sastajati,
proudavati njihove spise, sluSati niihove pripoviesti: $die su
veEerali i spavali i t, d,, i sve to iznositi u novinama i sabo-
rima? Zar je to posao za iedno{a profesora flilozofije?
Na ovo pitanje odgovarali su niegovi priiatelji, da se Ma-
sarik bori za pravicu i da traii samo istinu, eemu da nevini
liudi stradaju? eemu da lai nadvlada istinu?
Mi nismo vjerovali i. ne vjeruiemo, da je Masariku samo
do.pravice i istine, Da je niemu do topia,bi li on kao rodjeni
Slovak mogao na6i plemenitijega i zahvalntjega posla, nego da
svojim ugledom brani svoju slovadku bra6u proti odevidnoj
krivici? Ali ne mari on za neduLno strieljane Slovake, ne diZe
u saboru i novinama glasa za njih, nego mora lz daleke Skotske
'Watson,
do6i neki Seton tudjinac, da pred cielim svietom
brani jadne Slovake.
Nego za dim ide taj Masarik? Sto Sa je r,amamilo na sao-
bra6aj s ovako tamnirn figurama, kao Sto ie Nasti6 i Vasi6,
koji sami priznado5e, da su za lnovce izdavali svoje druSove
i domovinu? Zalto su mu predi i bliZi slobodni i obiestni Srbi,
nego potladeni i umoreni Slovaci? Sto ga je od visoke vedrine
njeglove filozofije povuklo u nlzku kaljuhu laZi 1 spletaka?
Da pravo kai,emo, mi na ova pitanja ne moi,emo za sigurno
odgovoriti,
Stalno je svakako to, da je Masarik u svezi s njekom
velikom i mo6nom skupinom, koja ie protivna dana5njoi poli-
tici na5e carevine. No to niie jo5 nidta nepo5tenai nedostojna.
Ali je nedostojno, ito se je jedan profe.or, koji svoj glas ima
zahvaliti distoi i uzvi5enoi nauci, dao na nedastan posao i na
 12
I
i
uhadjanje Spijuna, na Spiiuniranie Spijuna, a najnedostojniie,
Sto taj svoi posao pokriva borbom toboZe za pravicu i istinu.
(,Dom,, God.. 1911.Broj 1.)
Ruie nam krov nad glavom!
U Petrovini, u kotaru velikogoridkom, dogodilo se mje-
seca listopada pro5le {odine ovo;
U dvori5te Janka Smiljani6a dodjo5e Soridki sudac i od-
vjetnik sa tri iandara i dva paUra. Janka Smiljani6a nije bilo
doma, nego mu je doma bila i,ena, DoSli su, da poru5e Smilja-
nidevu ku6u. I zbiljat na odigled Zeni Smiljani6evoj pobaca5e
paliri s tavana baldj i svu ostalu bogdiju na obdinsku ulicu,
za tim uzeie siekire, skinu5e krov, a onda brvna {planke) sve
do prozora. Kad su doSli do prozora, vide odvietnik Fetradi6:
,Sad pustite, a ovo (krov i planke) odvezite g, Srncuo,
Od ostaloSa,Sto pripovieda Zena Smiljanideva,spominjem
samo to, da ioj je mui, Janko Smiliani6 dne 5. siednia o, p. za-
tvoren, te je jo5 danas u zatvoru kod kr, kot. suda u V, Gorici,
Sdje 6e ostati mjesec dana, i to zato, Sto niie veselo i zado-
voljno gledao, kako mu ru5e krov nad glavom,
Ja sam telefonom upitao kr. kotarsku oblast, ie li Smilia-
ni6 u zatvoru i oblast je potvrdila, da iest,
Svatko se moZe lako domisliti, da se tu radi o du$u,
Ne pitam, je li, koliko je, komu je i kako dqso ie Janko Smi-
ljani6 duZan, ne6io pitam: U kakovoj mi to zemlii Zivimo, gdje
dovjeku na odigled bacaiu sirotiniu iz ku6e na ulicu i ruSe krov
nad glavom, a da ga prije nisu ni obaviestili, da uzmo6lnesvoiu
sirotiniu kamo spremiti? Kakovi su to sudci, kakovi odviet-
nici, kakovi vjerovnici?
Pa nisu li to sami rodoljubi Srnci i Peftalili?
Vidiet 6emo, kakav 6emo odSovor dobiti na ova pitanja
usaboruiujavnosti,
No kakogod duli odgovor, naie je dvrsto uvierenje, da 6e
narod prije podeti ru5iti nieSto drugo, negio {opustiti, da mu
se na odigled ru5i krov nad glavom. To ruSenje ima dakako
podeti u saboru i to mu ima biti prvi posao.
(,Dom., God,. 1911.,Broi 2.)
13
Porezod pedi: 13 K !
Zar zbilia porez i od pe6? Pak odmah 13 K? Niie li onda
istina, 5to se govorilo, da 6e do6i porez na plu$ove,. i to 5 Io-
rinti, i da 6e plu$ovi biti zapeEa6eni kao rakijinski hotlovi
(kazantl, te doviek ne 6e smjeti orati, dok mu financ ne odpe'
dati pluga? Nije li onda lahko vierovati, da 6e do6i porez i
na pietlove (pevce, kokote, oroze), pa i na svaki bradni par
p o s e b n ip o r e z ?, , ,
Sve je to mogu6e, ier ,,porezu na peii doista obstoii, a o
njem nije bilo ni $ovora,
A evo, kako ie do5lo do poreza na pelit
Bilo ie u svim novinama, pa i u uDomuu dosta o tom,
kako je pro5le jeseni postrieljano njekoliko liudi u Vidovcu,
a zaprebaEkoi gori ob6ine Sestinske:
Odieljenje (segrelacija) zemliiSta gospo5tiie Kaptola od
njegovih njekada5njih kmetova-seljaka nije jo5 bilo Sotovo:
vuklo se to preko 40 Sodina, Napokon je puhao glospodskisud,
i to ovakor Selu Stefanovcutzeta ie Suma i pa5njak uz njihovo
selo, Sto su uZivali vel 40 {odina, ili bolie od pamtivieka, a
dano ie to Kaptolu; a mjesto te Sume i pa5njaka dobili su Ste-
fanovdani tri sata daleku Sumu, koju su do sada uZivali Vi-
dovdani i koia ie Vidovdanom blizu, pod nosom, Stono rie6,
Vidov6ani su se opirali tomu godine i godine, ali napokon su
im Zandarske i voinidhe pu5ke dokazale, Sto ie pravo i kako
ima biti, Njekoliko ih je ustrieljeno, i sad bi dovjek mislio -:
bit 6e mir.
Ali evo, Sto kaZu Stefanovdani: Vidov6anom su Sumu uzeli,
a nam su ju dali, no sad nisu zadovolini ni oni, ni mi: oni
uzivati ne smiju, a mi ne moZemo, jer u toj Surni nemamo
painiaka, i jer nam je daleko, A radi te Sume metnuli su nas
na veliku dacu: od svake pe6i porez 13 K.!
- odgovorim im ia, -
"Ne moZe bitilu uKakav porez
od pedilo
"Mi 6emo vam donesli porezne kniiiice, pa 6ete vidieti.u
Da ne dekam, dok donesu porezne knjiZice, pozovem na
telefon ob6, poglavarstvo u Sestinah i upitam, da li ljudi sa-
niaju ili, , . Gospodin blagainik liepo mi
iavi, da ie glavna
r
l4
skup5tina zemlii5tne zajednice odredila zbilia, da svaki ovla-
Stenik ima za pla6u 5umaru i lugarima pla6ati od pe6i 13 K
i njekoliko liliral , . .
,A mi za or.a drva, koja bi imali dobiti u toj Sumi, ne
moZemo tamo na miestu dobiti ni 10 K, a pladati moramo
13 K! A da drva vozimo kudi, na to ni misliti, lcoliko to stoii. . .
Mi smo za propasti, Zato Vas molimo, pomozite nam, da nam
se ta Suma rtzmet da ne pla6amo toga poreza, jer mi nikakve'
koristi od nie nemamo<,
Jeste li duli? Ljudi su morali biti postrieliani, da Stefa-
novdani dobiiu Sumu, a kad su iu dobili, nemaju od nie niSta.
i ne iele niSta, neglo da im se opet uzmel Zalto su onda ne-
sreini Vidovdani strieljani? Zar samo za lo, da se mole na-.
metnuti neduveni porez od pe6i po 13 K?
Eto, tako se to radi i vlada i upravlja: Jednima uzimaja:
i strieliaiu ih, a drugima daju, Sto im ne hasni; daju im Sumu,
koja ne daie koristi, ali mora imati pladenogiaSumara i lugara,
i zalo treba udarili porez od pe6i po 13 K! Sto ie koga briga,
ima li narod hasne ili nema: gospodshepla6e moraju bitil
Ali gospodi, koja ovako rade i upravljaju, nije sve ovo
ni5ta dudno: to se njima samo po sebi razumiie, da to mora.
tako biti.
Vama se pak buni ditava du5a proti takovomu upravlia-
nju i mi kai,emo, da tako ne mora biti, da tako ne smiie biti
i da tako ne 6e biti,
Imali bi io5 koju re6i Kaptolu, radi kojega je sve'to na-
stalo, jer da Kaptol nije uzeo Stefanovdanima, ne bi trebalo
uzimati ni Vidovdanima i ne bi bilo strieljanja. A kad znamo,,
ier tako dujemo, da bi Stefanovdani svoiu Sumu pod Vidov-
cem htjeli zarteniti s lcaptolskom, hoja im je pred pragom,,
- onda u istinu ne znamo, demu je BoS dao kanonicima Sumen
kad timi Sumami upravliaju niihovi dinovnici tako, da se po*
Steni ljudi moraiu strieliati,
A sad recite: Treba li, da sabor radi, da prepriedi dalje
strieljanie naroda i ru5enje krovova nad glavom?
Vidiet 6emo Sospodu, koiima su prede niihove ciganiie i
spekulaciie, nego hrv i iivot naro^u,r,oo*.,
3.)
cod. 1s11.,Broi
15
SeljaEki dan u saboru.
Pro5ireno izborno pravo podima donositi prve svoie plo-
dove: Ne samo da u saboru ima selfadtvo osam svojih zastup-
nika, i da 6e doskora, ako Bog da, imati i devetoga, ne6!o i
sve naSe Sospodske stranke, ho6e5 - ne 6e5, sada priznaju,
da je prva i flavna zadata saboru, da olak5a narodu barem
ono breme, koje se vi5e nikako ne da podnositi. To se posve
jasno pokazalo narolito u siednici od 25. siednia rs, {., te ie
ovo bio pravi seliadki dan u saboru,
Yet kaC je zast. dr. Superina stavio interpelaciju radi
toga" ito je Zupanijska oblast u Bielovaru naumila Zupaniiske
izbore provesti na temelju starih listina, postalo je sve Zivo
u saboru, Ali podpuno se sav sabor kao promienio istom za
liovora zastupnika seljaka Kovadevi6a i Jal2abeti6a.
Zastupnik kotara Novske Dragutin Kovadevi6 glovori tako
ugladjeno, tako disto i jasno, a Sto je gllavno, svaka mu ried
izvire i iz srdca i iz pamet| dakle iz podpuno$a uvierenja, te
je sav sabor jednoduSnoprosudio, da
ie to iedan od ponai-
boliih govornika u saboru,
Zastupnik novigradski JalZabetid svojom ozbiljno56u, svo-
iom mirnom odludnoi56u,a nada sve svojim obilnim izkustvom
i temeljitim poznavanjem Sumskogiazakona i svega, o Eem ie
govorio, pobudio ie najprije painju, a onda udivljenie svega
sabora. Dok su ta dvojica govorila, a to je traialo u svem
oko tri sata, u saboru kao da je nestalo svih gospodskih stra-
naka, te su tu bili samo zastupnici hrvatskoga seliadkoga
naroda.
Prvak stranke prava, dr. Prebeg, naiprije stoie6i, a onda
siede6i pred klupom seljadkih zastupnika, sluSaSe,ni da bi
trenuo okom, a isto tako
Slavni koalicio,ni vikadi, pribi6evi6
i Lorkovi6, dodu5e s njeSto
Sospodskenemo6ne sprdnie, koia
im ie za malo presjeLa, Zast, Lukini6, koji se dan
friie na Ko-
vadevi6a okosio: osutite, vi ,Radideva sirotau, siedio
ie mirno
i pozorno, kao da toboZe mnogo drLi d,o sveSla,Sto ovi seljaci
govore. Od mi5kovaca, koji su
onako pogrdii najpfije u listu,
a onda u saboru prvoga zastupnika seliaka, bila su samo dvo-
iica ili trojica u saboru, valida da dokaZu, kako oni od uviek
mare za seljadtvo. Ali slu5ali su mirno i valjda puni
iada,
t6
A i bilo je Sto slu5ati, Odmah na poEetku svoga llovora,
opisuiu6i gospodska nasilja i seljadke muke, uzkliknuo je
zast. KovaEevil: Da na5 seljadki narod nema Zive kr56anske
vjere u Boga i da se ne boji okaljati svoiu duSu, postao bi u
toi nevolji zvier i zubima bi oko sebe derao sve od bana, pa
do zadnjepa pandura,
Sad se i ban pribliZio, Na visokom njegovom delu nadvio
se oblak i on slu5a5ei gleda5e onogla seliaka isto onako, kako
je pred desetak mjeseci pozorno sluSaoi s po5tovanjemmotrio
biv5ega oberbana Supila, tr kao Sto je onda ban odmah poslie
Supila iziavio, da je u Supilovu fovoru velika istina i velika
mudrost, tako je i sada poslie na5egaKovadevi6a priznao, Sto
se joS niie dulo sa stolice hrvatskih banova: Priznao ie disto
i bistro, da Sumska uprava ne valia, ier ne udovoliuie onomu,
Sto ho6e Sumski zakon, naime, da se Sume i dalekomu potom-
stvu saduvaiu i potrebi sada5niefa pokoljenia udovolje. Ali
uz to dujemo i vidimo, nastavi dalie ban, da sada5nje poko-
ljenje trpi ne samo tjelesne, neSo i duievne muke, jerbo naS
poiteni narod kao vlastnik svojih Suma dolazi neprestano u
sukob s kaznenim zakonom tobole radi kradje, Narod dakle
nije lrriv, I zato 6u ja kao ban sazvati iedan posebni odbor od
gospodarskih i Sumarskih strukovnjaka i jo5 napose od sabor-
skih dlanova - seljaka, jer ovai das ni sam ne znamt kako bi
se ovo zlo imalo odstraniti, samo vidim i znam, da se odstra-
niti mora; sludajeve pako, Sto ih navodi S, narodni zastupnik
Kovadevid, ia 6u naitodniie izpilati i onda sabor o tom izviestiti,
Tai banov govor odobravao ie i opet ditav sabor, a nai-
vi5e dakako seljadka stranka.
A bilo ie i iemu odobravati..Na stra5nu obtuZbu Sumske
uprave nije ondie odgovorio dinovnik s praznim obe6aniem,
da 6e >strogo< stvar iztraliti, ali da se zakon mora po5tivati
i t, d,, i t, d,, nego je Slavar domovine odgovorio iasno i 6llasno:
To je doista stra5no, to ne valja! Ban se niie pridinio premu-
dar, kako se pridiniaju 6lotovo svi dinovnici, pa niie rekao: to
6emo ve6 liepo urediti ovako i ovako, nego ie sasvim otvo-
reno i iskreno usred sabora upravo za{rmio, da narod doista
mora biti biesbn i ogorden, a onda priznao, da tu stojimo pred
takvim zlom i takvim pitaniem, ili kalco bi gospoda rekla: pred
takvim problemom, za koii ni sam ae znat kako bi se mogao
t7
riesiti, ve6 da 6e pozvati strudniake, udenjake i gospodare,
ali i seljake, da tu stvar prosude i onda urede,
Ovo i ovakovo banovo priznanje, da ie tu izneseno pita-
nie, za koie nije dosta obidna dinovniika premudrost, koia
misli, da sve zna i sve moZe i sve smije, ve6 da tu treba
sudfelovaniai onih, koiih se to najvi5e tide, - to nam otvo-
reno priznanje hrvatskoga bana podaje nadu, da u hrvatskoj
upravi svi6e novo doba, a da 6e prestati zastarjelo, ne-
kulturno uSnietavanje naroda, za pravo ia5enje lienoSa, ne-
sposobno6lai surovoSa dinovnidtva na narodu, Tomu novomu,
naprednomu pudkomu i kulturnom mi5lienju posvetila je se-
ljadka stranka sve svoje nastoianje,ona mu je o5trim i neustra-
Sivim svojim prigovorima utrla put u narodu i d_alamjesto u
hrvatskom saboru, pa snlo mi podpuno zadovoljni, Sto je hrvat-
ski ban stao u toj stvari vi5e nefo na pol na na5u stranu, Mi
smo led probili, sad samo napried!
(,Dom., God. 1911.Broj 4.)
Poraz magiaronstvau hrvatskomsaboru.
Juder dne 24. siednja izabrala je manjina hrvatskoga
sabora nove izaslanike hrvatskoga sabora u tako zvani zaied-
nidki hrvatsko-ugarski sabor u Pe5ti: samo 44 dlana sabora,
medju niima samo 26 izabranih narodnih zastupnika, pristu-
pili su k izbom, a svi ostali zastupnici, njih preho 60, bili su
proti tomu izboru, Pa i od onih 26 narodnih zastupnika samo
ih fe 18 glasovalo za nove izaslanike, jer je osam zastupnika,
i to od seljadke stranke, predalo prazne glasovnice, Za
nove izaslanike glasovalo je dakle samo 1g izabranih narod-
nih zastupnika, i to 12 prista5a banovih i 6 bivdih koalicio-
na5a (takozvani
"osjedani.), dok su svi ostali bili glasovi viri-
listar velikih Zupana, velikasa i biskupa. Izabrani su pak svi
banovi prista5e (12) i 'osiedaniu
{6), za tim 14 koaliciona5a i
11 virilista .
Kako se je ovaj dogadjaj potanko odigrao u saboru, iz-
vje^56uiemo na drugome miestu, a ovdje se osvr6emo na poli-
tidku vaZnost toga dogadjaia i novi politidki poloi,ai, koii
ie
time nastao.
2

18
NaivaZnija novost u ovom dogodiaiu iest to, Sto ie i
hrvatsko-srbska koaliciia ustala proti izboru izaslanika u pe-
Stanski sabor, Proti izboru su bile i obadvie prava5ke stranke
(,franko-furtima5i. i umilinovci"), ukupno 24 zaslupnika, s ko-
jima ie koaliciia imala 60 $lasova, dakle dosta jaku ve6inu
sabora, jer u saboru nema zaiedno s virilistima ni 100 dlanova'
Kad to znamot pita se: Kako to, da ie izbot izaslanika obavljen,
premda je proti izboru ve6ina sabora?
Do toga je doSlo ovako: Kad ie sabor imao odluditi, imadu
li se birati novi izaslanici, izasla je ,stranka prava( iz sabora,
i tako su za sabor predana 43 Elasa, a proti izboru 41 glas'
,Kriva. bi dakle bila stranka prava (,franko-furtima5in),
kako im to prista5e M. StarEevi6a i predbacuju.
Ali stranka prava krivi koaliciiu, i to ovako: Bududi da
po zakonu prija5nii izaslanici (a to su sada velikom ve6inom
koalicionaSi) ostaiu i dalie na svojem miestu, doklegod sabor
ne izabere nove, dovikivali su zastupnici stranke Prava koali-
ciji: ,Nismo tako ludi, da samo zato ne biramo novih izasla'
nika, da vi ostanete na svome miestu! Ako ste zbilia za to,
da sabor ne Salje izaslanika u peitanski sabor, zasto niste vi
poloZili svoje mandate? Ili za5to ne predlaZete saboru, da se
izaslanici nemaiu birati? PredloZite to, pa 6emo za to {laso-
vati i mi!"
Slu5aju6i dovjek ovakove pri6iovore koaliciii mora se pi-
tati: ,Pa zar koaliciia niie predlagala, da se izaslanici u pe5tan-
ski sabor ne biraiu? Sto ie onda predla$ala i kako se moZe
re6i, da ie bila proti izboru novih izaslanika?
Tu ova stvar stoji ovako: Koalicija, a ni nitko dru$i,
niie predloi,io, da se ne biraju novi izaslan-ici,nefo ie ban u
ponedjeljak predloZio, da se biraiu kao sutra, t' i. u utorak, pa
je koalicija bila samo proti tomu, da se izbor obavi u utorak,
nego da se podeka, dok iedan saborski odbor (koii se ie po
predlogu koaliciie imao birati) izviesti saboru o povredama
naSodbe (o o$ranideniu uporabe hrvatsko$a iezika u zaied-
nidkom saboru, o i,elieznilarskoj pra$matici i t' d,)' Glasovalo
se dahle o tom, Sto 6e sutra dodi na dnevni red, t' i' imadu
li se sutra birati i izaslanici, a ne o torn, imadu li se ili nemaju
izaslanici u ob6e birati, Nije se dakle radilo o tom, imade li
Hrvatska stvoriti prelom (razstavu) s Ugarskom, Uza sve to
t9
koaliciia i prista5e M' Stardevida drZali su se tako i pi6u u
novinama tako, kao da se
je Slasovalo o tom, ima li sabor u
ob<ie birati izaslanike t' f ima li se stvoriti prelom,
Ve6 ova dvolidnost, koje mno$i ni opaziti ne 6e, jasno,
4oh-azuie,da koaliciia nije imala kuraZe udiniti ono, dim se,
hvali, t. j. predloZiti i za{ovarati u istinu prelom s Ugarskom,.
LaLo se lahko razumiie, Sto stranka prava niie imala volje
pgstati uz ovako neodludan i dvolidan postupak, i to tim viSe,
Sto bi time mo$la pomoii samo koaliciil, a nipoSto poraditi u
sinrslu svo$a ProSrama'
,.lo jednako je vriedno zabilieZili, da ie i koaliciia pozi-
vala stranku prava, neka ona predloZi ',prelomu s Ugarskom"
a cJa se je tomu pozivu stranka Prava dosta vje5to uklanjala,
Ovo jedno i drugo dokaztrie, da ie u dosada5nioi viki gos'
pocishrhstranaka proti naSodbi i MaSjarima bilo mnoSo praz-
n-lr ricdi, da i ne giovorimo o koaliciii, koja ie ovim svojim
dvolrdnim izstupom proti izboru izaslanika dokazala uz koie'
Sta drugio,da nema nikakvo$a stalnoga smiera u svoioi politici'
i\o kud i kamo je vaLniie, Sto nijedna od stranaka, koje
srr bile proti tomu, da se izbor izaslanika obavi u utorak,.
n .e predloZila preloma, premda je jedna drugu na to pozi-
viria SmieSno ie to bilo doduSe, ali mi, koji smo iza tofa nii-
lrovoga bockanja vidjeli i njihovu boiazan, Sto li 6e nastati*
alio se ovako naiedamput samo i zakljudi glasoviti taj npre-
Iom , - mi smo u toj smie5nostividjeli i ozbiljni jedan das'
kad su Sospoda vikadi sve uz prazne rieEi uzmicali pred ko-
rakom, kojemu su, dini se, podeli shva6ati zamaiaj. Naismie5-
niii ie bio zastupnik M, Star6evi6, koii ie najpije izjavio, dt
se u te nagodbenjadkeslavo-srbske petljanije ne 6e mie5ati,
te da ne 6e glasovati, a onda je ipak priskodio u pomo6 koa-
liciii i glasovao, da se izbor izaslanika ne obavi u - utorak,
t. j., da koalicija ostane u Pe5ti.
Seljadka ie stranka bila ne samo za to. da se izbor izi-
slanika obavi, nego i za lo, da se obavi u utorak, i lo s raz-
lo$a, Sto bi sabor bio odgodien ili razpu5ten, ako se taj izbor
ne bi obavio, ali je to udinil a uz tvjet, ako sabor bude moSao
raditi. Pa kad je ban na poziv predsjednika seljadke stranke
iasno u saboru lziavio ne samo to, da sabor ne 6e biti odgodien
ni razpu5ten,nego i to, da 6e se i najpredim potrebama seljad-
20
koga naroda udovoljiti, istom je onda seliadka stranka izjavila,
d.a 6e glasovati za dnevni red,
Seljadka ie stranka, ne bojedi se licumjerne ili nerazbo-
rite vike, da je ma$iaronska,munkadka i t, d., otvoreno i od-
trudno piznala zakonitost toga izbora, ali uiedno ioS odludniie
izjavila, da ne 6e niko$a birati niti izbora primiti, ve6 predati
prazne glasovnice, a to s takvih razlopa, koje mora pfiznati
ne samo svaki Hrvat, nefo i svaki prosvie6eni i ustavni
Evropljanin
Iz izjave seljadke stranke tek se pravo vidi, kolika ie u
hrvatskom narodu protivnost nagodbi i ditavoj magjarskoj po-
litici u Ugarskoj. Tom ie izjavom protivnost ostalih stranaka
tako pojadana, te nema nikakve sumnje, da ie sa seljadkom
strankom velika ve6ina sabora proti nagodbi i maSjaronstvu.
DoZivjeli smo pade to, da ie i sam ban izustio rieEi:
"i,i$
magljaronstva< veledi, da je tai i,i{ na koaliciji, ie, se je
priklonila magjarskim ko5utovcima,
I ovo ie, mi smo uvjereni, bez sumnie naivaZniji dogadjaj
u posljednje ovo vrieme; Ma6ljaronstvo je osudio i Zigosao
narod, magjaronstvo ie osudio sabor, magjaronstvo ie osudila
i odrekla ga se, ho6e5 ne 6eS koalicija, maSjaronstvoje pade
Zi$osaoi sam banl
'
To se pore6i ne da, te magjarski politidari imadu o dem
da razmi5ljaju, A Sto su ipak svu osudu i ZiSosanjemaSjaron-
stva izabrani novi izaslanici u pe5tanski sabor, i to voljom
svih stranaka u saboru, ier oni, koji nisu birali. mo6ili su,
da su htieli, izbor zap{reliti, - to uz ovakve prilike nije
{rieh, nego dokaz rodoljubne razboritosti i strpljivosti, u dem
ban Toma5id uz svoju veliku odgovornost ima najve6i dio,
Sad je odito, da se uz pro5ireno izborno pravo, magja-
ronstvo ne 6e mo6i ni pokazati, a kamo li bi moglo uzkrsnuti,
(,Dorn., Gad, 1911. Broi 4.)
2l
Ostajmostalni!
Hrvatska se politika u posljednie vrieme opet sasvim
preokrenula, Prosudimo samo,
Tako zvana hrvatsko-srbska koalicija, koia se ie {od.
1905,pobratila s ko5utovcima i pune dvie godine branila pred
hrvatskim narodom Magiare: da oni Hrvatskoi nisu ni5ta krivi,
ne6ioda ie kriv Bed, - ova stranka sada nema predeglaposla,
nego da toboie zapriedi izbor zastupnika, koje hrvatski sabor
izaiilie u Pe5tu.
Stranka prava naprotiv, koioi je po programu i pisaniu
glavno, da se Hrvatska odieli od Ugarske, mora slu5ati prigo-
vore, da nije toga izbora zaprielila, JoS Ze5ii prigovori stiZu
seljadku stranku radi toga izbora. Prigovori seljadkoi stranci
d,olaze ba5 sa svih strana, pa i od stranke prava {franko-
furtimaSa).
Smutnja ie doista velika, jer sve stranke, osim seljadke,
rade u istinu naopatrcood ono6!a, Sto su narodu priie lu;bor.a
govorile, Jedina je seliadka stranka ostala pri onom, pri dem
je bila prije izbora, Evo naime, Sto stoji u izbornom
froglasu
seljadke stranke:
,A kad uz nagodbu mogu dobro Livieti
- {ospoda, za5to
seljacima ne dadu ni iivjeti, dok toboZe nagodbe, koia gospodi
snteta, ne ukinu seljaci, koii se do juder pod
,,spodskom
vladom nisu smjeli ni maknuti?u..,
A onda opet; ,Kad u na5oj domovini mofu
{osp oda aza
sve svoje svadje, uz nagodbu i. razne
bane Zivjeii ,".uiln dobro,
moramo Livjeti i mi seljaci! . . , To ho6e
na5a selfadka strankat.
Seljadka ie stranka dahle prije izbora
_ sasvim jasno i
otvoreno proglasila narodu, da
6e niezini zastupnici priie
radili za to, da seliadki narod i uz nagodbu moZe Zi-
"Y"gu
vieti, a nije se hvalila ni obe6avala,
da 6e nagodbu sru5iti,
Koalicija naprotiv niie narodrr
kazala ni5ta, a najmanie to, da
6e ruSiti nagodbu. Ostale pak
stranke hvalile .,, ." pi"d oaro,
dorn, da se s nagiodbenim
banom i s nagodbenjacima ne 6e ni
razgovarati. A gledajte
ih, Sto sada rade!
Zastupnici seljadke stranke ostali
su vjerni onomu, Sto P
priie izbora proglaSeno.
Zato se oni nisu natjecali s nikim u

22
ieftinom juriSanju proti na$odbi, neSo su udinili sve, da
sabor
uzmogne ne5to udiniti za seljadki narod. A nisu prbti nagodbi
juri5ali zato, jer bi to bilo bez uspjeha, i to ne samo zato, Sto
disti magjaroni-nagodbeniaci imadu u saboru ve6inu (35
koaliciona5a i 18 banovih pristaSa), tako da o ozbilinom ru-
Seniu naSodbe ne moZe biti ni govora, ne$o i zato, Sto u
sadanjim prilikama ne bi ru5enie na$odbe mo$lo imati us-
pjeha ni onda, kad bi ditav sabor bio proti napodbi. To smo
izkusili za Rauhove vlade, kad je naSodbena ve6ina sabora
samo malo pokazala zube, Mi smo se' a mi to ishreno kaZemo,
bojali i gore vlade od Rauhove: vtade bez sabora, Za narod
se ne bi mogio udiniti niSta.
Ho6e li se i ovako udiniti, mi to ne obe6ajemo,ne5!omi
samo za tim idemo. Bilo je znakova, da 6e nesto biti, ali mi
se ni tu ne varamo, Mi znamo, da ie seljadka stranka u ma-
njini, a ostalim je strankama jo5 uviek vi5e do njihovih svadja'
nego do potreba naroda, pa ako i budu za koiu narodnu po'
trebu, bit ee to samo od straha pred izbornicima, Sto ie u osta-
lom takodjer dobro, jer ie i to dokaz, da se na volju naroda
mora gledati. A Sto se tide vlade, ban je dodu5e na iednu
seljadku interpelaciju odgovorio dobro, ali je kud i kamo
spremnije i tako reku6 "gotovim novcem< odgovorio na $o-
spodsku interpelaciiu o podupiraniu industriie. Mi dakle zna-
mo, na dem smo, ali volimo i to, ne$o Rauha, i za narod niSta,
Mi vidimo i ovo: Rauh nije imao uza se niiednoSa za-
stupnika, a ban Toma5i6 ima ih 12, pate 18, pa razumliemo
strah onih, koji se boie, da 6e stari magiaroni uzkrsnuti, No mi
znamo prvo to, da je luda protucarevinska politika koalicije
bana Toma5ida nagnala, da ie poEeo kupiti svoju maSiaronsku
detu, a drugo znamo to, da nikakav ban i nikakva vlada ne
moi,e uz pro5ireno izborno pravo stvoriti maSiaronske stranke.
Seliadhu je stranku stvorila misao, da naiprije treba po-
mo6i selja6komu narodu, S tom mi5lju seliadka stranka a i do
sada nevidjena seliadka sloSa stoi,i i pada' Hodemo li seliadku
stranku i seljadku slogu, moramo u toi misli ostati stalni bez
obzfua na prigovore ostalih stranaka, koie se i onako s','aki
das mieniaju.
(,Dom., God. I9II. Broi 5.)
23
SlamkaSumaraHradila i hrvatskajavnost.
Javili smo u kratko, kako je Sumar Hradil, da obrani sebe,
pokusao okaliati poStenje nar' za,stup.Dra$, Kovadevi6a obje-
lodaniv5i u ,,Obzoru" broi i godinu osude, koj,om je Karla Ko-
vadevi6 osudjen radi kradje na 14 dana zalvora' Protivnici
seljadke stranke poSrabiSeto kao mastnu kost i turi5e tu viest
odmah u mnoge velitrie novine izvan dornovine. Zastupnik Drag.
Kovadevid, znaju6i, da je nevin, niie se ni najmanje uznemirio,
vec je dosta kratko odgovori6 s oObzoruo, da 6e javnosti do-
kazati, da je nevin, pa ie ve6 zatraZio obn'ovu posturpka, A da
nasi ditaoci i prijatelii mo$u prosuditi, Sto je u stvari, priobdu-
jemo evo redom spise:
Tu je nalprije sliede6a kaznena prrlavat ,Kr. ug, hrv.-slav.
orui,. zapovjednidtvo,3 krilo, I, vod Postaja 114 u Novskoj,-
Dne 7. ov, mj. prijavio ie Sornjirn oruZnikom i,eljez. strai,'ar...
kako mu je na 6. o. mj. dokazao Jozo Cvieti6 kbr. 50 iz Jaza-
vice, da su gvoZdje i lance sa rampe od Lelieznidke pruSe, koie
je u god, 1890,. pohvalilo, ukrali Litelji, Andrifa i Karla Kova-
'rz
devi6 kbr. 21. Jazavice. .,
Uslied toga uputili su se oruinici do ku6e okrivljenika, te
su u prisutnosti selskog stare5ine J, Sabli6a kod Andrije
Kovadevi6a u istinu i,eljezo, koje od kradje sa rampe od
Zelieznid,kepruge proizljeEe, prona5li. Okrivljeni dirn ne pri-
znaje, ve| iziavljuje, d,a je i,eliezo u Novskoj kupio, akoprem
mu svjed,ok Jozo Cvieti6 u lice dokazuje, da Sa je vidio, kada
je sa gore navedenim Karlo,m
SvoZd,iekrao. . , U Novskoj 8.
srpnja 1891,u
Vet iz ove prijave vidimo, da je njekako gvoZdie nadieno
liod Andrije Kovadevida kbr. 2!.. ane kod Karle Kovade-
vi6a (koji ie imao, kako se iz sliede6e sviedodbe virdi, ku6ni
broi 58), Dalje se tukai,e, da Andrija Kovadevi,6iin ne priznaie,
a za Karlu Kovadevida nema ni sp,omena, Sto ie rekao za to
Leljezo. Niea naime nisu ni pitali.
Dalje imam,o
"svjedod,bu o imovnih odno5aiih i pona-
Saniu Karle Kovadevi6a iz Jazavice k. br. 58,, rodjena
S. 1870,",
u kojoi nalazimo ovo:
. "1. Posjeduie li nepo,kretnog imetka? Bez posebna
imetka.
 25
24

3. Ako je dlan ku6ne zadrafe, u dem stoji zadruLni ime- Pa ipak se osuda poziva na ne5to' Sto
KovaEevi1a? Ni5ta!
tak, , , ? - Jest zadrulni dlan, a imovina sastofi se i t, d. bilo-
,rii" obttoi"lo, de$a nije
4, Kakovo je nieSovo moralno pona5anje i da li ie bio """
;;;i'ee tkotPa 2a56 Karla Kovadevi. niie na to sud upo-
kai-njen? - Dobra pona5ania,nema kazrn. - i t. d. zorio, zaito se niie branio?
"""i; naikrividnije
Poglavarstvo obdine u Rai6u 10. rujna 1891.< ;"lazimo do naiZalostniie, naisramotniie i
stvari' naiml do to$a; da seljaku precl
Iz ove evo svjedodbe virdimo, da je Karla Kovadevid Zivio ooiuu" u cieloi ovoi
govoriti! To i danas ob6a tuZba, a
u ku6i pod broj 58, a kaznena prijava i ostlda, kako 6emo odmah :;i;; ,,e dudu desto ni ie
pred sudcem' kakav je
vidjeti, vazda stavlja Karlu Kovadevida pod k. br, 2l zaiedno i"-" ff ne bi pred 20 godina' k tomu
s Andrijom Kovadevi6em, kod koje{a je niekakvo, kaZa, ukra- ;i;-il, Adamovi6, koji ie az to svakoga okrivlienika pitao
No Karla Kovadevi6 ie stavio priziv i
djeno i,eljezo nadjeno. Od kolike je vaZnosti bila ova u ovom i"-ti- sot u" ili srbin,
sludaju neoprostiva povrlnost (ili moZda zlonamiernoctl) to dobio ovu odluku:
pri-
6emo o,dmah vidieti. Kr. sudb. stol kao prizivno sudi5te u PoZegi ' ' ' uslied
je, vidiv' da su
Dalje spisi gla'se: ziva Andrije i Karle Kovadevi6a' ' ' obna5ao
,Br. 1481 kz, 1891. Zapisnik ustmene razprave sastavlien ukradeni predmeti u njihovoi kudi pronadieni, te vidiv, da
kod kr, kot, suda u Novskoj dne 17. VIL 1891. proti Andriii preslu6ani sviedok Jozo Cvieti6 odltrdno tvrdi, da je osudienike
Kovadevi6u i dr. radi prekr5aja 460, kz', jur kaznit; 2. Karlo zatekao, , , ,, vidiv, da prema stanju spisah ne predleZi takav
Kovadevi6, 2l god. iz Jazavice kbr. 21, tkt., olenien, otac 1 razlof, nistovni, koii bi moEiaobiti od bitna upliva"' tioLeni
djeteta, neporodan. priziv izbaciti. ' ' a Karli Kovadevi6u obzirom na nieSovu
eita se kaz, prijava i t. d, Svj, Jozo Cvietii . . . iziavliuje, dosadanjuneporodnoslkazan na (8) osam dana zatvora snizitiu,
da je jednoS jutra rano priie l% Aod, dana, kada ie svoi Jeste li opet duli; ,Kr' sud. stol, , , vidiv, da su ukradieni
kukuruz obilazio, iz kukuruza vidio, kako su okrivljenici predmeti u niihovoi ku6i pronadienin? A u diioj ku6i? Prona-
{voi,die i lanac sa rampe leliezniEke odnieli, To nije htio priie djeni su u ku6i Andriie Kovadevi6a k. br, 2l', i lo u pet rtzi'
priiaviti, dok nije doznao, da su gvoZdje u pe6 uzidali,.. da.ni, a ku6a Karle Kovadevi6a ima broj 58! Pa ipak su pred-
Dakle vidite, sveudili: Karla Kovadevi6 k. fu. 2ll U toi nreti nadjeni u unjihovoi" ku6i, premda Karla Kovadevi6 u svom
ktti br, 2t nadjeno je Qvoldje u pe6 uzidano, a to ie ku6a prizivu upozoruje, da u njegovoi ku6i nije ni5ta nadieno, -
Andrije Kovadevi6a. a svaki ima svoju ku6u! To je temeliito sudjenje!
- a svaki ima svoju ku6u! Ti je temeljito sudieniel
Vriedno je dalie prtpazili na riedi, da ie sviedok Jozo'
Cvieti6 iz svopia kukuruza vidio, kako su ohrivlienici gvoZdje Jeste li dalje duli, Sto sudbeni stol kaZe, da je sviedok
i lanac odnijeli, premda nitko nije - pitao, mole li se iz nje- Jozo Cvieti6 osudjenike zatekao, a prijava kaZe, da ih je tek
"iz
gova kukuruza do rampe vidieti. kukuruza vidiou. Ili je moZda za jednoga sudca svejedno, ie li
tko koga zalekao na 6inu, ili samo vidio iz kakaruza?
"Br. 1391 kz. t891. Osuda. 1, Andriia Kovadevi6 i t. d.,
2. Karla Kovadevi6, 21 god. star, iz Jazavice k, br. 21, rkt. Kr. sudb. stol kaZe, da >prema stanju spi,sahne predleLi
i t. d., neporodan,krivi su. . , i t, d, takav razlog ni5tovni, koji bi mo,gaobiti od bitna upliva., a ipak
Razlozi: Okrivljenici taje udin, no posto su ukradeni pred- se.iz spisa vidi: 1) da Karla Kovadevi6 ima k, br; 58, a Andrija
meti u posiedu okrivljenih pronadieni, poSto se nisu mo$li Kovadevi6 k. br. 21, te da ukradene stvari nisu nadjene u
izkazati, da su pravim nadinom u posjed istih do5li i po5to "niihovoju ku6i, nego u ku6i Andrile Kovadevi6a k. br. Zli 2)
svjedok Jozo Cvieti'i tvrdi,' da irh ie vidi,o. . . , uvjerio se je strd da Karla Kovadevid nije prigodom pretralivanja suoden sa
svjedokom Cvieti6em, nego je Cvieti6 tek Andriji Kovadevi6u,
o krivnji..."
kod lrojega je i,eljezo nadieno, u lice kazao, da ga ie vidio, kada
Jeste li dulir u , . . po6to su ukradeni predmeti u posjedu
okrivljenih pronadjeni"? Sto je pronadjeno u posjedu Karle ie ,rsa gore navedenim Karlom SvoZdjekraoo, 3, Iz spisa se ne
 26
27
vidi, da li je iz Cvieti6eva kukuruza moglu.e vidjeti
do rampe,
kao sto se ne vidi. ni to: 4) zasto cv'ieti6 I ovi liudi onda pi5u i govo're u saboru, da su i oni za
ie tek poJije iedne '(osim uHrv, Pravao, koie se
i pol godine priiavio, Sto ie toboZe vidio, seliaka, A svi su spremni bili
- a svi su spremni ,bili uzeti seliaku ono,
Dodade li se svernu tomu, da je Karla Kovadevi6, nije hajki pridruliLo)
momak -
tek u 20 Codini, imao odgovarati i braniti ." pr"d 5to mu ie Prvo Po5tenje'
io znalim sietiti i ovo{a!
sudcem Savom Adamovidem, pred kojim ni stariii Bit 6e se u,giodno
sok"i ni"u ("Dom., God. 1911.Broj 13.)
smjeli ni pisnut,i bez nje1ova do,pu5tenja,
onda je svakomu
jasno, kako ie mladi. bez kazni
i d-obrapona.anja,'kJo kaZe
svjedodba ob6. poglavarstva, moEao biti nevin
naime
ovako: zavadio se s Jozom cvieti6em, taj "rra;.",
je
a
doznao od zidara, koji je Andriji Kovadevi,iu pe6
bas u taj par
zid.ao,d,a je
Velegradskoludovanj. t Zagrebu.
Andrija (s kojirn ie_Cvieti. takodjer bio u ,iu^dnii),-'u
pe6 Tko je ovith dana imao prilitlcu ili neprililku, te doSao Ze-
uzidao nje"kakvo Ze,ljezo,koje je, kako se eulo, prill
poldrug lieznicom u Zagrab, mogao je odmah p'red kolodvorom virdjeti,
{odine na rarnpi ukradeno. Sad, kad je Cvietje' znao', da je
njekakvo i,eIlezo uzidano, te da 6e se svakako na6i, kako ditave ldele radnitka i,eljeznim krampovima kopaju onu
sad je bilo krasnu kamenu ces,tu od kolodvona d'o Jeladi6eva trga, I vec
cv-ieti6u Andriji u lice tvrditi, da ga
ie i vidio, pa u to upresti su za rkakviho'sam,dan,a, niih 30 rdo 40 ogu:lili bafem gornji tvrdo
i Karlu.
nabijeni sloj kamena na prilidnom komadu ceste, pa 6e za koia
Medjrurtimskoro 6e obnova p'ostupka podpuno nzjasniti
dva tri mjeseca biti Sotovi.
ovu stvar i pred sudo,rn,tim vi5e, Sto je jo5 Ziv i Andrija Kova-
Ljudi prolaze i pitaju se: A ,Stoje to? Tko ie ovim ljurdiuna
devi6 i Jozo Cvieti6, No ve6 ie po ovom jasno, u kakvo,j je
:smrtnoi sti.sci morao bi,ti Sumar Hradil, kad dopustio i tko ih za to jo5 i plada, da tvrdu, liepu, ravnu kamenu
ie mislio, da 6e cestu, koja je tolikim tro5kovima sagradiena,ovako, rehao bi,
ovakva osuda ikolirko pokriti njegova djela.
ludo i divljadki ru5e i razkapaju, kao da medju onim karne-
I na ried neko$a Hradila, za kojega malo tko zna,
tko je njem traZe zlato ili drago kamenje? Ali na ovo razborito pitanie
i od kuda ie, ditava ie tuina hrvatska javnost _
novinstvo _- ne dobivaju odgovora, ve6 tko uzme novine u ruke, nali Ee, da
bila spremna vjerovati iednomu ovakvomu u stisku natjeranom
'odajniku, a to samo zalo, Sto je se ta cesta razkapa zato, Sto 6e se ,asfaltirati", t, j, polijat ie se
seljak okrivljen kradjom! smolom, a onda ui,arenim i,eliezom gladiti i la5titi, da bude rav-
Ta Sto ie lakie hrvatskoj piospodi,nego povjerovati,
da je hrvat- no i sklizko kao na stolu, - onako, kako ie ve6 udinieno u trlici
ski seliak tat, pa bio i narodrii zastupniH tu gospodska je
riel: i na Jeladi6evorntrgu, gdje svaki das na onom ledm padne koii
uMuZ ie lopov, dok je bor zelen!..
koni.
A nitko u ditavoj toj tuinq javno,sti nije ni pomislio
na to, A de,musve to? - pitaju sei ,li,udi,koie du5a boli, kako se
da je tu okrivlien iovjek, kojesa je narod
izabtao i odrikovao evo teZkom mukom i velikim tro5kom nadinjeno dobro ru5i i ra-
svojim povjereniem, i to proti grofu peiadevi6u,
iirS"*u zara, ali ni opet ne rdObivaju od,giovora,nego teilr da otvore no-
proti bogataSu Crkvencu i proti jednomu
l"nti advokatu! vine, naSli i u njima to: da tim na,S Za{r,eb dorbiva sve to vi6e
,Jve to ni5ta ne vriedi, ili bar
ne vriedi toliko, koliko ried velegradsko lice. Tako su te novine, kad je sagradien elek-
jednoga u stisku natieranosa
iinovnika, ili koliko osuda tridni tramvai i kad je ono izfladjen i uladten Jeladidev trg i
j:di:ql hrvatskoSa suda, ,kao da su ba5 hrvatski sudovi
nepo- Ilica, pisale, da sada tek ,ruSu prl""tolnica dobiva velegrad-
'gre.ivi! A kako inade
bas u nase dane grovore ,i pisu o hrvat- sko lice.
skim sudovima i sudcirna oni, koji su ovu
osudu pograbili kao Za volja dakle tomu velegradskom licu moraiu se dvrste,
mastnm kost! Da, ali drusdije treba suditi
o osudala"hrvatskih liepe i prostrane ceste razdirati, gotovo dobro uni5tavati i.novo
.sudova, kad ie .uEinieno krivo _
{ospodi! silnim tro5lcom graditit Sve se 1o tlogadja u zemlji,
Sdje se-
 28
ljadki narod uzalud vapi za svakim kilometrom bilo kakve
cesteI
Da ovo stoji silne novce, to se razu,miie. Zato ie obdina
Srada ZaEreba zakli,udila, da ie sklopiti zajam od 15 miliiuna
K, uz obrodno odplaiivanie na 50 Sodina. Na radun topa zajma,
kako iitamo, pcxtroienoje vet proSle godirae300.000 K. za tara-
ca,nieces'ta'a ove godine staiat 6e taracanje i asfaltirranje,kakr>
opet ditam'o, preko 700.000 K,, od dega e se najvedi dio,potro-
Sirti ba5 na ru'Senje i n,ovo asfaltiranie i gladienie spomenute
ces'teod kolodvorrado Jeladiieva trga. No 'onri,koji sve ovo odre-
djuju, vide ved sada, da 6e tarac i as,f,alttnajati tek 20 godirna,
azaiam 6e biti odpladen tekza 50sodina, da 6e dakle trebatiza
20 godina praviti novi asf,alt i uz to p,la6ati dug, Zalo smi5liaiu,
kako bi od druguda namaknuli novac za ove silne tro5kove,
pa su do5li na to, da se i u ZaErebu uvede pobiranf e uvoznine,
t. j, da se za svaku robu bez razlike, koja se u Za{reb uvozi,
ima platiti uvoznina (uz to dakako od njekih s,tvari i potrorsari-
na), koia ibi mogla donieti o'ko 80.000 K, dohodlka na godin,u.
Stvari za iiveZ (iestvine i t. d.) ni prtljaSa putnidka ne bi ipak
podpadale pod tu uvozninu, jer ie iivot u Zafrebu i bez to{a
skup.
Po na5em sudu - ovo sil,no tro5enje i urpravo ra;zsip,anje
novaca za velegradsko lice Zapreba - to je ludovanie,
Nerka nam nitko me kale, d,a se to ostale domovi,ne,osobito
seljafira ni5ta ne tiie, Sto Zapreb rtroSiz,a svoje uredjenie i po-
ljep5anie, ier da tro5tkoveza to snose samo stanovnici Zapreba.
Kad bi to i bila istina, da te tro5kove snose samo Zagirebci,jo5
se ne bi moglo re6,i,da se to ne tide ostale domovine, i to vec
s razlogia, Sto bi Zagrdb kao prvi Srad u do'rnovini morao pred-
niaditi u razboritom gospodarstvu,pa ako bi mu ve6 preticalo,
imao bi se - kao sredi5'tenarodnoga Ziv,ota,starati za mnogo
toga, dirne bi se mogli porsluZiti i stanovnici izvan Zagreba, had
u,ni dodiu.
Ali nije istina, da te silne tro5kove za vela{radsko lice Za-
greza nose samr- Za{rebci, jer eto ovu uvozninu, koia se snnrje.
pla6at 6e i vaniski liudi, A,kad ni toSa.ne bi,bilo te kad bi zbilja
samo Zagrebci nosili te tro5kove, svatko ,zna, da ovi tro5kovi
poskupljuju Zivot u ZaSrebu, a kako je Zapreb velikim dielom
dinovnidrki grad, ,sasvim ie naravski, da ie 6inovnici ue ovaikve
terete LraZiti povi5enie plade, a to ide na teret cieloga naroda.
29
lJz to ie sasvim naravSki, da ie az ov,1kve terete Livot u Zagrebu
te1al<,pa je svahomu $radskomu ktrpcu telko' za sva,ki filir, a
onda nije dudo, da se fine $ospodiena tr4!u cienkaiu sa seliakom-
prodavaocemba5 za tillte'
Cieli dakle narod ima i te ikoliko tazlo{a da pazi, katko se u
Za{rebu Zivi i gospodati, ier Za{reb nema niSta, Sto ne bi dobio
od izvaniskoga naroda, i to ne samo iz okolice, neSo i od cie-
loga naroda. Sve dakle, Sto se tr Za$tebu radi i troSi, radi se
i troSi na radun cielo$a naroda'
A mi sada pitarno; Je li ono, Sto se uZagreba radi i troSi,
je li to u sklad,u sa Zivotom i irnet{<omostaloSa naroda? Je li
hrvatski narod kadar uzdrlavali ovakav grad, rkakav hode da
btde Zagreb? Pristaie li on na5em narodu? Ima li napohon
'za tim 'da mu
hrvatdki narod razloSa, da tz ovolik troiak te'll,
priestolnica postane veleSrad?
Mi na ova pitanja, moramo odgovoriti: Ne!
Mi smo spomenuli, ,da se r Za'Srebutr(aiu i deru krasne
ceste, - a to u zemlj't, gdje narod t;r,alad vapi godine i godine
za cestom. Je li to pravo, je li to raaborito? Ta pokazali srno,
da Zagreb sve radi i tro5i na radu,n ostaloga naroda, te da sve
to ide iz jednaga, iz narodnorgai,epa. To o'sie6a svaki selfalk,
kad dodje u Zapreb. On sa strahom i uZasom gleda tu liepotu
i udobnos'ti prispodahljajfti ju sa svojim siroma,Stvorni biedorn,
upravo ga groza hvata, ier zna, da je u toi I jepo,ti bo,gatstvui
udobnosti i njegov dio, I zato se seljak ne veseli tomu velegrad-
skomu napredku Zagrehai u njega nema ni traga ponosu,Sto Za-
Sreb postaje "velegrado,jer on te potrebe ne osje6a,a u svojem
siroma5tvu, biedi i neo;brazovanosti(kad moi,da ni Skole ner-,
u selu) i ne moZe osie6ati, TeZnia za velefradom, Zagrebom,
._ disto je gospodska,
a obzirom na ostali narod- bolestna,
luda teZnia,
Mi znamo dobro, ,da nas gosrpodagradiani, osohito dinovnici,
velikim dielom ne razumiju, Mi ,n ^o, da 6e nam se mno,gi
da ho6emo, da Zagreb ostane selo, - i jo5 kojeita,
119"til
Arr mr ostaiemo, da ZaSreb ide sasvim svojim putem bez
obzira na ostali narod. Jaz'i ponor izmedja Zagreia i okolice
postaje sve to ve6i, sve to uZasniji, To
k dobru ne vodi: Nama
kaZu, da stvaramo jaz izmedia
seliadtva i inteliSencije, t, i,
$ospode i gradjana, A ima li ve6ega jaza, ne6io Sto nastaje
 31
30

oklia5trila, dok ie nadelnik svoiom

ovakvim velegradskim uredieniem Zafreba izmediu nieSa i je
ie tai
oblast mut ie
tal tro5ak
f,fosiln unr
214K' putnopa
njepiove okoline? Ta jo5 malo - seliak ne samo ne 6e htieti vrieme morao nplatili bla$afniku
rukom u isto oi".,oio toliko puta i posla kao
ne$o ne 6e ni mo6i, a moZdani smjeti ni pokazati se u ZaSrebul i:lu"1],"''"r; "r;"
A 5to ie Za,geb bez seljaka? I jo5 ho6e da bude velegrad po nadelnik'
"l"t"t-
:uzorlunjernadkih i francezkih grad,ova! meditr ostalim lzoo za zadalu' da uredi
Novi si ie o'dbor
Doista: velegtad,skoltridovanie!
("Dom', God. 1911.Broi 14') "4'-;'.: *:il''.fHffi*;'ffi*'ffiilTil::#;
e*p
Skove,Niie dudo' st
se nalazi u o'b6' zakonu
il;;t'r" uul;du u odred'b'u'koia
i pla6u ob6inskoga osoblia opredie'
(S 3?), naime: oa broi''niiio ob6'
luie ob6inski ocoor, ie- obdinski odbor njekim
Iz obeineKa5inekraj Zagreba. .i*t""-*-a place, mediu ostalim- i ob6' biljeZniku' No da ie
ilibiieznlkodbol upozorio' da se u uredie-
Kao u stotinama drtagih olb6ina tako su i u ob6ini Ka5ini il,;iski;"d.toinlk
niihove pla6e' s
stalno namje5tenim sluZbenicima
do nedavna radila ob'6inskai druga gloispoda, Sto su htjela. Obiin' ""i-a.t""isu namie5teni' ne snizuiu' to ne bi trebalo utoka na iu'
koiima
ski od,borobstojao je sarno po irnenm,jer je ,bil,osve onako, kako Da' ali onda se ne ni
panijsku oblast proti tim zak'ljud'cima'
srr htjela Sospoda, za dbdinskeodbornike'
moglo dokazivati, da seljaci nis'u sposobni
Ne$dje koncem god. 1909, proveden ie izbot novo$a ob6,
odlbora. U o,beini je bilo njeholiko liudi, koji su bili u svezi sa Ali odbor, ho,te6iurediti ob6insko fospodarstvo,-niie-trspio
pla6a iedno-
seliadkom strankom, te ovi pod vodstvom seljaka Petra Pavlo- ni ondie, gdieie imao podpuno pravo' Tako ob6ina
odrediena plaia'
vita iz Vr.rgrovca postavi5e seliadke kandidate i zbilia nad' ga namjeStenika, Utj"lu nije u proradunru
"u 'da se nadelnik riesi
vlada5e gospodsku stranku, Novi odbor izabete Pavlovi6a na- Da se ob6ina ovo$a tetela rieii, a osobito
doavo-
delnikom, ali je trebalo i do bana, dok ie Pavlovi6 potvrdjen. o,dgovornosti,Sto izplatuie pla6u, koia niie u proradunu-
ljena, odputio se ,tuf"tnik Favlovi6 dne 31' ol$ka 1911' s nie-
No sada tek podirnajuseljadkemuke, jer $ospodamiesto da se n:r
kol:ko oJbornika pred kr. podZupan'a,a pri'druZio sam im
nadelniku pomaZu, a u obdini da ga slu5aiu, ona nastoie svakim ne samo
njihovu molbu i ia. Tom sam se z$odom i opet uvierio
mopu6im nadilnorn,da rnu sluZbu oteld,ait, neka se vidi, 4" seljak
o tom, da viie oblasti, u ovom sludaiu Icr, podZupan, ne ustal1l
niie za na6e,l'niika.Obc. ,bilieZnik 'bir5i nade'lnik Nikotla Kosi6,
serliaka na obranu zakona o samoupravi ob6ina, dotidno na obranu od-
up'ravo tako rekud Straikuie, isti pisari nLovo$anaderlnitka
(u Zelini), vidi bora i obdinara, kojima zakon zaiamtuie samoupravu' - nego
ne sln5aju, a Sto radi kotarska dblast Sv, Ivanu
nie' da brane i odevidno izrabliivanie ob6ine, To 6u ovdie u kratko i
se po ovom p,rirnjeru: U o'bdini ima ve6 preko 20 $odina
pokazati, a zalo poglavito i piSem,
kalrva bara ili kaljaZa i nadelnik Favlovi6 dobije naloS, da tu
baru za tri dana uredi, Za naEelnikovania $ospodina Nikole Ob6. nadelnik ka5inski i nieko,liko odrbornikapottrLZilose da'
Ko,siia rno,glaje i smjela ie bara staiati i 20 godinal a zana(el' kle, kako sam s,pomenuo,kr, podZu,panu,Sto ob6ina pla6a ode-
nikovanja ,seljaka Pavlovi6a ima se urediti za fti dana! vidnidara zemljarine, kojega odbor niie namiestio, te mu niie
proradunom ni pla6e osigurao, eim je kr. podZupan duo, o
No Pavlovid ie strpljiv, Vidi, za Eim gospoda i'du, ali vidi i
dem se radi, odmah ie rekao: oA, tai 6e ostatilu A onda podne
to, da je narod s njim zadovoljan, da ie narodu odlanulo, ier
na dugo i Siroko razlapatinkako je tahna stvar katastet i zemlia'
ne pla6a tolikih nepotrebnih ovrha i t, d,, p'a trpi i radi, SrtoviSe
rina, te na koliku je to korist narodu, ako je kataster u redu,
m6r,e.Kako mu i tu idu na ruku, vidi se na pr, po ovom pri-
mjeru: Po nalogu oblasti oba5aoje cielu ob6inu, da dade urediti ier se kod promjene vlastnidtva odmah uredi i pla6anje zemlia'
rine, a ne da prodavalac i dalje plala poru,, a dru$i posied'u'fe
Zivice, i, zbilia su Zivice uredjene, da je milina, Predlolio ie
i uZiva, Ja sam slusaiu6i to razlagianiesve dekao, ho6e li kr'
dakako i putni tro5ak, koji fe izna5ao nje5to oko 80 K, no
 32
podZupan do6i i na to, da dokaZe, kako je ba5
u ovoi ob6ini
nuZdanposebni odevidnidar,osobito s obzirom na to,
sto obdina
ima dva biljei,nika, Ali na to kr. podZupan nije
do.ao ni onda,
kad je jedan odbornik prirnietio, da ni verike
obiine nemaju
posebnogiaodevidnidara i jo5 dodao, da je kupo
vanje i. proda-
vanje zemliista u njihovoi ob6ini sasvim n."nitno,
i *"rri ,rii"
nikako i5lo u pilavu, zasto se kr. podZupan toliko
bori za tosa
odevidnidara, dok nisu odbornici na dugo i siroko
razrafanie
kr. podZupanaodvratili; da ne samo tai o.evidnidar,
nego i obi.
biljeinik obavljaju druge poslove, t, j. vode ,vjeresijsklu
udru-
guu koja ie uza to smje5tenau ob6. uredu
te povrh svega toga
trosi ob6insko svietlo i obdinski ogriev. Kad
ie tu kr, po-Jzop"r,
postao ve6 vrlo neustrpliiv, pade tako nesuzdrlljiv,
ia ie od-
bornicima odrezaot ,BaS 6ia ne 6u maknutiln, _ ja
,a* orrda
tek razabrao, da se tu radi o vaZnosti katastra,
A kad je na
to za das iza5lo tu pred kr, podZupanomna vidielo,
da ie isti
voditelj
"Vjer,esiiskeudruge. i ob6. bilieZnik Nikola Kosij dvo-
jici nazodnih obiinara, Grgi Glavanu
i Antunu Brlekoviiu, dim
su bili izabrani odbornici i u obi. siednici zahtievari,
da se
"Vjeresiiska udru6la.. makne iz ob6. ureda, _ odkazao zajam,
Sto su Eiaova dvojica imala kod te ,vjeres, udruge*, tako
da ie
spomenuti,Glavanrnorao za tri mjeseca izplatiti g0it K, _
bilo
mi je_ve| previ5e,pa sam se velem, kr, podZupanupreporudio
S,
I Otlsao.
Nisam mogao dalje trpjeti, da prvi dinovnik iwpanije i dalie
u mojoj nazodnosti brani takve odno5aje,
die evo jedna nov_
dana uredba, koja uZiva pogodnosti od obdine i oblasti uzkra-
6uje kredit s politidkih razloga,Bilo mi je
iasno, za5to je narod
u_obiini ka5inskoi bio tako duSionemo6an. Jasne su mi pre-
i 'barem bi vi5e radio, tre6inu bi morao dati gospodaru,Ovako
viSesve neprilike, Sto ih ima nadelnik pavlovid, A kapu
skidam
pred ljudima, kao Sto ie Grga Glavan i Antun Brlekovi6, yer
vidim, da ni zlatni lanci vi5e ne mo5!u naroda vezati, i
to u
ovako lihvarshoj zemlii, kao Sto le Hrvatska,
Ostalo, Sto sam saznao i o dem sam s,eovom zgo,domuvie-
rio, ostavljam za drugi put i za drugo m jesto u dvrstoj nadi,
d,a 6,ese ipailr jednorn podeti praviti red barem oko Zagreba i
u Zagrebu.
(,Dom., God. 1911.Broj 14.)
33
Odkup kmetovau Bosni.
Seliak u Bosni-Herce$ovini io5 dan danas iivi i radi na
je 'danas k rn e t, hako
tudjoi, begovskoi ili a$inskoi zemlj| on
su seliaci u barasikoiHrvatskoj bili do fodine 1848. No uza sve
to ie poloi,ai i iivot bosanskofa seliaka u mnoSom lak5i, ne$o
Sto je bio pololai na5ih kmetova u staro vrieme. Danas kmet u
Bosni daje fospodaru t, i' vlastniku zemlie tre6inu sve$a pri-
roda, a dri,avi ie miesto poreza davao do nedavna desetinu,
koja ie sada.pretvorena u pauSal,t. i. daie se po naSodbi,Inade
nema bosanski kmet nikakve smetnie od svoSa a$e, ier su tu
danas zakoni i red, pa nema staro$a zuluma (sile), koliko novi
zal*oni i novi taj novi red sa svojim zakonima i globama nije
novi zulum,
Kmetova imade u Bosmi-Hercegovini mnogo, naime blizu
'?0.000
obitelii, Od toga su tri detvrtine, t. i.blizu 60.000 obite'lji,
pravoslavni (Srbi), ne5to vi6e od jedne petine (todno 16.415 po-
rodica) katolici (Hrvati), a ostalo (3.347 obitelii) muslimani.
Naivi5e dakle kmetova ima mediu pravoslavnima, i to kud i ka-
mo viSe,neso Sto ih ,bi po broiu naroda iSlo. Osim ovih kmetova,
koii nemaju ni malo svoje zemlje, imade blizu 30.000 obitelji,
ltoie imadu i svoie zemlje uz begovsrkuili aginu, a od tih ie
preko . polovica (15.937)pravoslavnih, nje5to preko tretine
(1t.20:3i lratoli,ka,a ostali (2.524) su rnruslimani.
Gospodarenieje uz kmetstvo vrlo slabo, i, lo zalo, Sto se
kmetu dini krivo davati od svogga rada i mdke tre6inu gospodaru.
Zato kmet radi samo toliko, koliko mu je nuZdno za Zivot, jer
inade Sto
govore sami ,kmetovi,premda
'gospodarstvo. ie ovo slab izgovor za lo5e
Kako bilo, svakako !e bolje, da seljak bude gospo dar zemlje,
.
koiu obradjuje. To
ie sasvim naravski. Zato su krrrltorri odmqh,
dim je na5a carevina uniila u Bosnu, nastojali, ,da zemliifite,
koje obradjuju, i kupe, pa se na taj nadin od g. Ig7g. do sada
odkupilo 32.000 obitelji s troskom od 3g milijuna Kruna, dakle
"se ie kmet moga,oodku,piti sa 1200 Kruna,
Kad ie u Bosni-Hercegoviniuveden ustav, t,
- i. sabor, po-
delo se nastoiati, da se odkupliivanje kmetova
uredi i olak5a.
3
34
Naravski je, da 'su mnogi tu stvar htieli urediti, kako ie uted,iena
u ostaloj Evropi, naime: vlastnici zemlii5ta morali su svoju
zemlju dati seliacima, a seljaci su morali zemliu odpla6ivati.
To je tako zvani obvezni ili obligatni odkup.
Ovomu obveznomu odkupu protivili su se u Bosni vla-
stnici zemlii5ta, koji su velikom ve6iriom muslimani (jer ima i
katolika i pravoslavnih, koii imadu kmetova, i to dosta).Pravo-
slavni naprotiv bili su odludno za obvezni o'dkup, ier ie niihovi'h
kmetova najvi5e, a dri,ali su, da 6e tako pravoslavni ojadati' a
muslimani oslabiti, a s vremenom i propasti, kako su ve6inom
propali velika5i 'u Hrvatskoi, To su muslirnanima priShodili u
pomo6 lratolici, i to s politi6kih tazlo'Pa, kako smo lo vet ied'
nom ukratkorazlolili,I tako je do5lo do toga, da je ovih dana u
bosansko-herceSovadkom saboru prihva6en zakon o dobro-
volinom odkupu kmetova. Za tai ie zakon ipak osim musli-
mana i katolika Slasovalo i 12 pravoslavnih zastupnika, -
valida zato, da se previ5e ne zamiete rnuslimani'ma, a dru6ii
l<aLa za\o,,da se ne 'zarriiere- vladi
Ovaj dakle zakon odrediuje, da se kmetovska seli5ta mogu
odknpljivati,sarno dobr'ovoljnom pogodborn izmedi'u'6lo'spodara
zemlie i kmetau, a zemaljska uprava (vlada) davat 6e kmeto-
vima za odkupljivanie zaimova, koii 6e se imati odplatiti u 30
do 50 Sodina, i to dakako uz $runtovnidki u,pis. Zaiam se daje
po vrijedno,sti zemli,e, a vriednost procienjuie p'ovje'renstvoo'd
5 6lanova: dva dlana bira gospodar,dva kmet, a peti je kotarski
predstojnirk. DuLnttr<6e odpla6ivati, tt'z kam'ate i glav,nicu, a u
vrieme nerodice ili druSe nesre6e produliuje mu se o'dpilatana
godinu dana, Ako inade ne plati na vrieme, pla6a samo zatezme
karnate i to 5 posto. Odpla6ivanie 'ubiru porezni uredi kao Sto.
i gtorez.Svi spi,siu ovo(n poslu od'kupliivania prosti s'u od bilie'
giovine i pristojbe. Potanie odredbe sadrZavat 6e vladina na-
redba. Vriedno je io5 zabiljeZiti, da poslie ovoga zakona one
banke, trrojima su dana kakva prava u ovom poslu, gube ta
prava bez ikakve odStete. To se osobito tide agrarne banke,
koiu su u Bosni osnovali Magjari,
Narna se dini, da ie wa stva,r na ovaj naiin dob,rourediena,
te da zbili'a ne bi bilo 'dobro, da se je uvelo dbvezno,odkupliiva-
nje, Mnogi se krnet ne stara sam za se, nrno,ginije nikako pri-
pravlien za to,'da s tirn vodi brigu, a i mnogi bi beg i aga dobife-
35
moLe, jer vlada daie za'
ne n()vce po,tro5io, A ovako, tiko hode,
se protiviti i ne privo,ljeti
ianr. Istina, gos,podarizemliista m'or6fu
'dorbroprornisli, uvie:
na cdkup.Ali tko i to poalie ovoSa zal<ona,
rit 6e se,da 6e se od sada $ospodari zemliista morati dru$adiie
- kad je krnetu dana mo'fu6165'f,d4 re
vla,{ati prema'kmetm,
lako odkupi. Slabo 6e tu $osrpodarupomodi nie$ova protivnr:,s't
odl.upu, jer prvot kakva rnu hasna od kmeta, koji nije 2adtrvo-
ljan, a,d,rugior'bit6e i iavno mnienje proti Sospodaru,koii 6e
(e se
nezadovoljnakmeta silom na svoioj zemlii'dttati. Za malo
naime gospo,darstvona odkuplienom zemlii5t'u pobo'li5ati tako,
da 6e korist odkupa biti odevidna' pa 6e borba proti odkupu
biti uzaludna,
U os,talom, ako se p'dkaZe,da ovai zakon niie do,sta, sabor
je tu, da stvori dru,gi zakon. Preura$la promi'ena nikako ne bi
bila dobra, To se je vidjelo i ovdie u banskoi Hrvatskoi, {die ie
iza ukinuta tlalce nastao u seliadkom Zivotu metei,, koji je do'
r'.io mnogo zla.
(,Dom., God'. 1911,Broi 15.)
Sto kane starEevi6anci?
Star6evi6anci uz koaliciiu,
"Stardevi6ancimandanas zovu obidno onu stranku, koia ie
nasta.larazkolom ,diste. ili Frankove stranke pred tri Sodine
(25, travnfa 1908.) i koioj je predsjednik odvjetnik dr, Mijo
Stardevid. Program je toi stranki ostao isti, t. i. onaj tobote
$lasoviti >pro5!ram< od god. 1894,, koii ne kale niSta, pa se
zato mogu njim sluZiti razlidne stranke, kako se u istinu i sluZe.
Tai ie program M. Stardevi6 samo drugadiie nprotumadion.
Za5to su se stardevi6ancipred tri godine odielili ed 'fran-
kovacau, to se pravo i todno ne zna, Toliko je jasno iz kasni-
1e$a novinskoga pisanja i pravdanja, da su se odielili zato,
Sto nisu htjeli pomagati banu Rauhu protr koaliciji i Srbima.
Prigodom razkola nisu toga mogli otvoreno priznali, jer je
koalicija za nagodbu i jer priinaje Srbe, a
ll.rrrro je obi-
lieZje Stardevi6evepolitike; ne priznavati nagodbe i Srba, pa
su ovi najnoviii stardevi6anci, koii jo5 uviek ne priznavaju ni

36
nagodbe ni Srba, bili u neprilici, Sto su uzprkos tomu prista:
iili uz koaliciiu.
Da su od ,frankovaca<( odieljeni stardevidanci u istinu
pristali uz koaliciiu, to se je priliEno dobro opaZalo lani u
prolieile, kad se je koaliciia primirila i pomirila sa starim
magjaronom Niholom pl, Toma5i6em, koji ie imenovan
banom, te je koaliciia njegovu vladu kao prava vladina
stranka podupirala. Stardevidanci su se dodu5e driali u sa-
boru neodludno, ali ve6 njihova neobuzdana protivnost >fran:
kovcimau mnoglo je pomaSala koaliciji, a gdjekoii put se je
moglo opazili, da su stardevi6anci bili s koalicijom sporazum-
ni, A kad se ie koaliciia raziSla s banom Toma5i6em, starde-
vi6anci su se vladali i kod izbora u saboru, kao da su s koa-
liciiom iedna stranka. Vidjelo se to osobito u gilasovitojsjed:
nici, kad ie koalicija htjela toboZe napraviti prelom s Ugar-
skom. Vriedno ie pri tom drZati na umu, da su stardevidanci
driali s koalicijom i onda, kad je bila proti vladi, ali i onda,
kad su bili s vladom i na vladi, Ne moZe se dakle kazati. da
su iu podupirali samo zato, Sto je bila proti vladi.
StarEevianci proti koaticiii!
Poslie odgode sabora, iznenada, bez ikakvih priprava i
vidljivih znakova - okrenuSe stardevi6anci proti koaliciji,
ali neodludno, prikriveno, lukavo i nespretno, U stardevi-
danskim novinama, oHrv, Slobodi" naime, izadje dne 30.
oiajka dlanak pod nadpisom ,Poraziu, u kojem se dlanku,nai-
prije ruzlai,e, kako se je Frank osladko smijao i cinidki (pasji)
vesetriou,kad na5i hrvatski politiiari nisu ni5ta od MaSiara iz-
poslovali; veselio se dakle hrvatskomu porazu. ,Time je od-
vra6ao narod od sudielovanja u takovim borbama s Magiari-
ma,o To je, kaie ,Hrv. Slobodao, sramotno i zlobno, upravo
izdair,-idki, a onda nastavlja: ,Radi toga niledan 6estit Hrvat
ne smije se veseliti porazu hrvatske vlade, porazu i neuspjehu
stranke, koia predstavlja ,Hrvatsku, . . n Nije dr. Josip Frank,
pi5e dalje, ostavio udenrikah, ostavio ih je u pokretaiima , , .
Oni se takodier vesele neuspjehu TomaSi6evu,vesele se nje-
govu porazu i porazu niegove deleSacije, ,, eitajte koalicio-
na5ke novine, kako neduvenim veseljem biljeZe Toma5i6evu
kapitulaciiu (predaju) i poraz niegovih munkada, Jednako kao
i franko-furtima5i ulivaju, Sto Magjari slave io5 jednu pobjedu
37
nad Hrvatskom, Ne bi doviek vjerovao, da ie tako velika
mrinia i strandarstvo u tim liudima! , , . vesele se, Sto ie Hrvat
p o d l e f a oM a $ j a r u ! ' " " '
Ovo je dosta jasno. Po pisanju stardevi6anaca koalicio-
na5ke novine rade "jednako kao i frankofurtima5iu, vesele se
,,ito je Hrvat podlepao Magiaru". Taj Hrvat - to le dakako
ban Toma5i6, koji sa svojim "munkadiman niie ni5ta postiSao
od onoga, Sto je obe6avao, osobito nije postiSao, da se ukine
onai ieljeznidarski zakon (pragmatika), Koalicija se tomu vese-
lila, a stardevi6anci joj prigovaraju, i to o5tro. Svakomu je
odito, da brane Toma5i6a, ali nemaju karai,e, da to otvoreno
kai,u, neSo jo6 pi6u: "Neka nitko ne misli, da mi ovim ho6emo
'foma5i6a
braniti i nje$ove munkade". AIi za malo 6e se vidjeti,
koga brane.
Starievi6anci za Toma5i6a i za munhaEe,
Da je onaj dlanak "Porazi" imao braniti Toma5i6a,to ie
bilo oievidno. Ali je obrana doSla prenaglo, nenadano, niie
bila pripravljena. Treba ju dakle pripraviti. To ie udinieno
ovako: Pet Sest dana iza onih ,Porazao podeli su u uHrv,
Slob." izlaziti dlanci pod naslovelll oNa vapaje za sloSomo, tl
tim dlancimaima sva5ta i niSta, tako da se dovjek mora pitati:
Sto hode do biesa s tim pisaniem?l Ti dlanci d,inili su se kao
sSoditak na Saljivoj tomboli, Sdie dovieh dobije veliki paket,
a kad ga stane razmatati., nikad gotov, jer ie u paketu sam
papir, pa papir, a tek u sredini mali komadi6 5e6era. Tako i
ovdje. Punih osam dana pisala ie 'Hrv, Slob.* o vapajima za
slo$om,dok u VL elanku nije napisala, da sloSaima biti
"dioba
narodnoga radao, a onda spomenuv5i njekakav dlanak oHrv,
Pravan kaZe:
oU istom dlanku se oHrv. Pravo. zauzimlje nekako i za
Toma5i6a. No neka znad.e,da i niega (t. j. bana Toma5ifu) ne
izkliudufemo iz te podjelbe narodnoga rada, ali i opet samo u
tom sludaju, ako ne bude svojim postupkom i dalje i5ao za
uzkriseniem kreatura (stvorova) ., , da oslabi, , . mo6
ljurli, koje si je narod sam izabrao ".r.t"o",
. , , Da . , . ban niie lutka u
rukama Magjara, moglo bi se moZda
ios dozvolitin da , , , si
:lYutl svoje Svicare. . Specijalno (posebice)Sto se tide Toma-
5i6a, kad je ve1 takve naravi, jos
bi mu dovjek mogao dopu-
stiti, da si protura koSa
toga. . . da je Torna5i6u ovo petnaest
 38
mjeseci barem dime dokazao, da je u staniu sam barem nieito
promieniti i popravitio,
Dakle neka znade rHrv. pravo<<,p& neka znademo i mi, da
stardevi6anci ni bana Toma5i6a ne izkljulaiu od narodnoga rada.
DruSim riedirma; Stardevi6anci su spremni raditi zajedno
ili sloZno s banom Toma5idem. Zalto oni to tako i ne kahu,
nego Eiovoreo
"podjelbi narodnoga rada., iz koje podjelbe ni
bana Toma5i6a ne izkljuduju, to ie zaIo, Sto su jo5 pred njeko-
liko dana nazivali munkadima sve one, koii su bilo u dem bili
uz bana, pa ie sad stardevi6ancima nezgodno zagovarati
TomaSi6a.
No ,nisu s,tandevi6ancis,premni samo ra,diti zaiedno s banorn
Toma5i6ernnego ,bi mu dopustili, da si ,protura. u sabo,rkoga
togfa,t. j, svoje ljude (Devi6a, Svarca, Spevca), dakako uz nie-
ke uvjete. A i svakomu bi banu dopustili, da sri stvara svoju
stranku, svoje straZare (to su oni ,svicarin, jer su Svicari po-
znati dvorski straZari na papinskom dvoru i na dvoru nieka-
danjih francezkih kraljeva).
Ali to nije sve, pa dujmo dalje:
Stardevi6anci su za nagodbeniake iza Pe5tu,
Na veliku Subotu iza5ao je u oH,rv. Slobodi" sedmi dlanak
o slozi, Tu ,se'kaZe,neka ,sefranhovci (sad ih vi5e ne zove ofrank.
turteri") povrate na stari put, t. j. nerka se drie s vladom, jer
za taj posao, l, j. za vladinu politiku, oimade tu dosta drugih,
starijih, izkusnijih i sposobnijih, sam,onoka ,srupo,stenio. . . Ova-
kove po5tene ljude, koji vode vladinu politiku, zove oHrv,
Slob,. oportunisti (t. i. politidari, koii vode oportunu, a to
ie
moguiu ili zSodnu, razboitu politiku), a onda piSe dalje:
"Takove oportuniste, kad ih ne bi bilo, mi prava5i morali
bi stvoriti. , , takvih oportunista ima medju koalircima , . ,
S takovim oportunistima mogli bi i morali pravasi raditi spo-
razumno, Broj oportunista, nagodbenjaka,mogao bi se spora_
zumno ograniditi na 43, samo toliko, da ih bude dosta za
pe5tanski saboro,
eudesa bez muke, a bez tro5ka, bez borbe,
Pisac ovoga nenadanogaplana (a to
fe L p,, po svoj pri-
lici Ivan Per5i6, no to ie svejedno, tko je,
ier za to odgovara
M, Stardevil, i ciela stranka) - tumadi sada, za5to je nena-
dani ovaj i doista veliki i dudni preolcret nuld.an:
39
,Pazile, otaEbenici, Sta radite ' ' ' Samo ios sporazumnim
Jer narod postaie sve
radom. . , mo6i 6ete narod dobiti ' ' '
(nemarniji), a s niim i inteligenciia' Zaito? Jer su
"Ootie"iii niihovoi volii,
filai *i.fifi, da na5e zlo ovisi samo o liudima i
dru$adiie 6e biti. Dogodiaii poudili su
ou orri trebaju htieti i
na5egia doseSa, a iadih
ir, . , au ima dinbenika i okolnosti izvan
bori " ' kad i
od nas, I zato sviet $ubi sve vise volju da se
niSta ne hasni ' ' ' Do tri puta BoS pomaZe!
onako sve skupa
Khuen nas ie dva put stierao na okup; lW2'3 i 1902-3" '
okuplieni i sporazumni mozemo stvarati 6udesa, Priskodit 6e
nam- opet Dalmaciia, Istra moZda i Bosna sa Slovenijom, a
svakakl bra6a u Americi, . . Uzkrsni dasovi su najprikladniji,
da se o svem tom razmi5lia"'
Hotimice smo iz ovo$a razla$ania izostavili ove tieLl.t
,A ovako sporazumlieni mo6i 6emo i6i na izbote makar svaki
mjesec bez muke, bez ittava, bez borbeu'
Sto ie &i,ati do sveSa lo$a?
Ne bi se izplatilo, da stanemo rczEiniati ovo pisanje, da
dokaZemo, kako ie nepromi5lieno' protuslovno i nepolitidko'
Sto 6ete vise: Stardevi6anci prave eto plan, kako 6e sloZno
izabrati 43 ,oportunista-na{odbeniakao i poslati ih u Pe5tui
I u tom vide joS jedini spas! Tko niie znao, sad zna, Sto moZe
postati i Sto ie u istinu postalo stardevi6anstvo:Sto$odho6ete!
Mi 6emo u nlekoliko samo riedi pokazali, kako ie do ovoga
pisanja doSlo i za tim se je u Slavnom iSlo.
Iz ovoga se pisanja priie svega razabite, da ie ban To-
ma5i6 poku5ao stardevi6ance privu6i kliZe k sebi. U prvi mah
se je valjda stvar dinila zamamliivom, i rodoljubnom, pa ie
tako nastao onai dlanak ,Foraziu, hoii brani Toma5i6a, To ie
dalo povoda mi5ljenju, da su se stardevi6anci nakanili taz'
krstiti s koalicijom, a to ie prvi korak k pomireniu s franko-
furtima5ima, Hafde dakle, da vidimo, bi li sto od toga bilo,
od te sloge pa da se pomireni zaiedno pribliZe vladi, No ra-
duni s mandatima nisu valjda bili povolini, pa ie odludeno
preporuditi frankovcima, neka samo oni prime vladu; uPa
haite na naSodbenu vladu. Ali ne zovite nas! . . . Budite si-
$urni, da 6ete od nas imati manje neprilika, nego danas . . . u
dovikuje frankovcima oHrv. Slob." dne 13. travnia. Ali ni tu
40
se ne slaZu raduni s mandatima (jer frankovaca nema dosta,
a kud 6e i koaliciia?), pa se zato napokon povrati5e koaliciji,
neka ona ide na vladu, ali sporazumno sa stardevi6ancima i
frankovcima,
Kod svefa ovogiasnovanja glavno je gospodi bilo, da za-
drZe svoie mandate, No kako je gospodi politidka borba dodi-
iala, tako da vi5e ni5ta ne mogu' jer se boje muke, Zrtava,
tro5ka, borbe, a ipak bi htjeli da ostanu zastupnici, oni su sebi
stvar olah5ali:Sporazumjet ie se, ne 6e se iedni proti dru{ima
boriti i sri 6e zadri,ali svoje mandate, dapade imat 6e ih i za
prodaju, ier 6e si podieliti Toma5i6evei Radi6evemandate (ako
Radi6, kaZu, bude i Toma5i6a i vladu), To 6e biti
"dalien uz
ona dudesa,mandati 6e pasti iz nebal, Jedno takvo dudo biti
6e i mandat Ivana Perdi6a,pisca ovoga sjajnogaplana,
Ovaho mi sebi tumadimo ovai plan, a odgovor na nj dati
6e seljadkastranka na izborima,
(,Dom,, Gocl,.7977. Broi 16.)
Sto su krivi rezoluciona5i
ili koaliciona5i
I narod vidi, da sva ta borba ni5ta ne hasni, To se razumiiez ne
Rezoluciona5i (koaliciona5i) su smeli rodoliube i oslabili
naiu politidku borbu.
Svi srno do sada znali i prigovarali koaliciji, da ie kriva
to, Sto je pristala uz Mafjare. Njezina je krivnia u tom Sto ie,
pristaju6i uz Magjare, priznala, da Magiari nama Hrvatima
nisu niSta krivi, da smo se dakle uzalud tuiili i vikali na M,a-
6!jare, na njihovu silu, hrivicu i lukavStinu: a drugo je kriva
to, $to je pristaju6i uz Magiare-ko5utovce pristala uz niihov
program' koji ie proti carevini,
ier ko5utovci idt za tim, da se
UEarska (zajednos Hrvatskoml) odieli od ostale carevine.
Ova prva krivnja oslabila je sasvim na5u borbu protiv Ma-
Qiara, jer je oslabila i pobila sve naSe prigovore protiv niih.
Koaliciona5i i rezolucionaSi bili su ve6inom poznati hrvatski
rodoljubi i borci za pravo i slobodu Hrvatstrre; oni su se
i poslie riedke rezolaciie, poslie svoga sporazuma s ma-
gjarskim koSutovcima, smatrali rodoljubima i borcima, Sto su
im mnogi dotada5nii njiliovi prista5e i prijatelji priznali, i tako
4I
su oditi magjaroni naiednom postali pravi rodoljubi, Sto ie do
tada bilo kod nas neduveno, To ie mnogle na5e liude smelo,
jer nisu viSe pravo znali, je li magiaronstvo zlo, ili dobro, Preho
petdeset godina, t, i. tamo od 1848,Sodine,borili su se hrvatski
rodoljubi, da se Hrvatska oslobodi od Magiara, i to ie pre5lo bilo
u krv svakomu hrvatskomu dietetu. Sad na jedan put o tom
ni glovora,jer su neSda5nii rodoliubi podeli narodu pripovie-
dati, da su Ma$jari naSa bra6a i da ie naSa duZnost boriti se
za podpunu samostalnost Ugarske, za tu glavnu teln|u ma-
gjarskoganaroda, a ta ie teinia - reko5e i podpisa5eisti rodo-
liubi - opravdana! Kako ondan da se ljudi ne smetu! Do
sada smo se borili za svoju slobodu i protiv Magjara, a sad
najedanput da bi se imali boriti za Magiare, za niihovu slo-
bodu i samostalnost!Tu je sasvim naravski, da su se mno{i
ljudi ne samo smeli, neSo i klonuli, jer na5a borba niie viSe
poslie nieidke rezolucije irnala pravolla, jasnoga i lazumlii-
voga cilja, A da bez toSa o politidkoi borbi ne mole biti ni
govora, to svatko razumije,
Zato je, sasvim naravski, Sto pi5u stardevidancl da rezo-
luciona5i (koaliciona5i) ne 6e viSe dobiti naroda na izbore, ier
hasni birati zastupnike, koii se imadu boriti za podpunu samo-
stalnost Ugarske! Zato je sasvim naravski, da ie po pro5irenom
izbornom pravu do5lo na izbore jedva neSto vi5e od polovice
izbornika, dok ih je priie dolazilo najmanje ietiri petine! Niie
to, da narod ne mari za domovint i za sebe, neglo narod ne
zna, za Sto se ima boriti: da li proti MaSiarom ili, za Magiare?
Koaliciona5i su protiv Hrvata pobudili nepovierenie,
Poznato ie i previ5e, kako su koaliciona5i u hrvatskom sa-
boru vikali, da 6e ,)s pu5kom na Bedn (to ie vikao Tu5kan) i
da treba unistiti ,ovu infamiju (sramotu) od monarkije (care-
vine)u (to je vikao Vinkovi6lo a poznato je I to, Sto ove riedi
znade. Politika dakle, koju vode rezolucionaii (koalicionaSi)
._ to
ie politika, koja ide s pu5kom na Bed, da uni5ti ovu sra-
motnu monarkiiu (carevinu), u kojoj i mi Zivimo. Kad prosu-
dimo, da se takva politika favlja u hrvatskom saboru i da su
iu vodili lfudi, koii su imali ve6inu u saboru, moglo se je mi-
sliti, da takvu politiku odobrava ve6ina hrvatskoga naroda,
koia je u sabor izabrala takve zastupnike,
 43
42
do-
moraiu su- onda u ugarskoj dobili vladu u ruke nastoiali, da vladu
Ne treba na dufo i Siroko razla{ali' s ltim se biju njihovi politidki prijatelii rezolucionasi, a ne khuenovci,
uniste carevinu' ier
kobiti oni, koii idu s puSkom na Bed, da t oli ." bili dlanovi drufe ma$iarske (liberalne) stranke,
koja
die,le zna, da carevinu brani voiska, koioi ie vrhovni a ne zahtieva, da se llgarska od
je za nafodbu s Austriiom,
"".r." i
vodja Sospodar
- car i kralj, naS vladar' Pa zalo ne treba odieli' Zalo ie sasvim naravski, Sto ie nova pestanska
udiniti hrvatski
potanko r^)luguti, zaSto niie moElao nista "ur"rrirr"
vlada oglasila zafednidkim dinovnicima (kod financiie, poste
,ubor, dok le u niem ve6ina liudi' ili dok ie u niem naiiad'a To je
i t, d,) da mo$u po volii glasovati i za tezol:u'ciona5e'
Bed' da uni5ti carevinu'
ona stranka, koia ide s pu6kom na rezoltcionasima mno{o pomoslo kod izbora. I eto tako
su rei
sabor niSta
Kako je naime poznato, po ustavu ne moZeniiedan zolucionasi primali politidku pomo6 od ma$jarske
kosutovske
ne5to udiniti
udiniti bez privole vladara' Sabor dakle moZe vlade, kako su iu khuenovci primali od magjarske liberalne
s vladaro mt a za to treba da medju vladarom i naroda'
pameti' bit ,rlud". A da to niie ustavno, t'i' da to niie prema volii
"foru"o*rro na
saborom bude povje renie' Kad sve ovo drZimo to ie iasno.
sabora ni
6e nam sasvim iasno, zaSto vladar niie hrvatskoSa
Raucha): niie bilo Nikomu valida ne treba razlasati, koliko su rezolucionasi
sazivao pune dvie $odine (za vlade bana jos i molili,
Hrvatskoj skodili, kad su dopustili, ili moZda to
to$a povierenia.
poraslo da im Magiari pomo$nu kod izbora, ier ie svakomu iasno' da
Nepovierenie u rezoluciona5e'(koaticiju)osobito ie su se time sasvim predali u ruke Magiarima' Oval niihov
po-
vladar proglasio'
i poseiic" se ie oditovalo onda, kad ie na5 stupak nije samo proti ustavu, nego ie ponilenie i prava po$i'
pod nieSovu vlast, a koalic.ija le
da Bosna-Herce$ovinaspada b.li ,u domovinu. A koliko su postivali ustav, dovolino doka-
dosta jasno pokazala,aa to ";o; niie po volii' A poznato ie' da
da zuj,u pornati dini podbana Vl' pl. Nikoli6a, koii ie u miesec
na rat'
se je susjedna kralievina Srbiia sp-remala dapade dana dao zabranili 16 skup5tina seliadke stranke i io5 se za-
kao Sto ie poznato
otme Bosnu-Herce$ovinu nasemu vladaru, prietio, da 6e pravo sastaiania oSraniditi' A sietimo li se' Sto
Stono ried' to spremanie sa zani-
i to, da su Srbi .rrJ i ,.r,od", .t .rr" pod za5titom oblasti, ili barem bez zapreke od strane
maniem pratili i veselili se tomu' Tim ie i koalicila svoiim oblasti radili prista5e koaliciie (na pr. Tu5kan u sisadkom ko'
strana driava'
porrusu"i"* do5la u kolo' koie ie i{rala iedna taru), kako su naime piiani i kolcima i revolverima oboruZani
a to ie ve6 i Previ5e' razbiiali skup5tine seljadke stranke, onda 6e svatko sa Zalo56u
Koaliciia se pokazala neustavna' kukavna i
sebiEna' priznati, da su u tom bili i gori od samih starih Magiarona'
3' listo- Ovakva ie koalicija bila, dok ie rasla. Ali ie doSlo vrieme'
RezolucionaSisu se sporazumieli s ko5utovcima
premda u
pada 1905,, a u lietu 1906' dobili su vladu u ruke' kad ie poEela padati, kad su iu Ma$jari ostavili i izdali' Kakva
YeC ie
izborima (podetkom svibnia 1906') nisu dobili vetine' ie bila sada? Da vidimo:
(Nikoli6' Badai i Rolc
onda islo teLko, !, i, rczohtctonaskavlada Rezoluciona5i su hvalili Magjare i obe6avali narodu, da
s banom Peialevilem) niie bila odmah poslie izbora-imeno- 6e od niih izposlovati to i to (dapade i siedinfenieDalmaciie)'
U Bedu
vana, nego istom koncem srpnia, za dva i pol mieseca' Nisu izposlovali niSta. Ne 6emo re6i, da su rezolucionaSi krivi'
pa
se ie ,r"6 dobro znalo, kakvu politiku vode tezolucionaSi' 5to nisu ni5ta izposlovali, nego evo, Sto su krivi; Kad su ve6
liudima dao vladu
ie bilo velike muke, dok ie krali niihovim vidieli, da ne 6e ni5ta izposlovati i da su ih Ma$iari prevarili,
(priie
u ruke, Govorilo se, da ie biskup krii'evalki Drohobecki nisu imali toliko kuraie i osle6aja odgovornosti, da to otvo-
prista5a !a1a Khuena, a onda rezoluciona5 i $lavni rezolacio' reno kaZu narodu, nego su to tajili, Tako fe sasvim stalno po-
- da ie tai biskup mo' znato, da je podban Nikoli6 ve! 29, travnja 1907. znao, da 6e
naski govornik u pe5tanskom saboru)
za oYe
ruo krullu dati biskupskom sve6enidkom riediu iamstvo zaiednidka vlada predloZiti zajedn, saboru poznati lelieznl-
vladu u
llude (Nkoliea, Badaia, Rojca), koji su imali dobiti darski zakon (pragmatiku), pa ipak ie isti podban ne samo dne
su
ruke, A rantmiie se samo po sebi, da su ko5utovci' koii
44
30. travnja 1907. sudjelovao u vie6anju hrvatske i zajedntdke
vlade u Pe5ti, nego ie dne 7, svibnia 1907. priob6io u
"Narod-
nim Novin?rn&(<,Sto su obadvie vlade u nazodnosti predstav-
nika hrvatskih i maSjarskih stranaka utanadile, t. j. premda ie
znaot da se ZeljezniEarskim zakonom sprema Hrvatskoj teZki
udarac, te da Ma$jarirna nije ni kraj pameti da Hrvatima udo-
volje, ipak ie u sluZbenim novinama razplasio one pogo'dbe,
koje su mogle zavesti hrvatski narod, da je koalicija mnogo
toga postigla od Magiara, pa je zbilia to mnoe i zavelo.
To je tz njezino magjaronstvo najveii grieh koalicije, Tai
grieh koalicija i dalje nastavlja time, Sto se do danas nije od-
rekla t,rezoluciona5ko-ko5utovske politike i Sto jo5 danas u
koaliciji vodi prvu ried biv5i podban Nikolii, koii ie, kako se
vidi, ili za nos vodio cielu koaliciju, ili je bio tako kukavan,
pa se nije usudio Magjarima prigovoriti za vremena (t, i. dok
onaj zakon nije iznesen pred zajedn. sabor), ili ie bio tako se-
biian, pa ni5ta nije uEinio zato, da ne izpubi sluZbe,
Kako bilo, odgovornosl za sve ovo pada na cielu koali-
ciju zafo, Sto se ona, kako ved rekosmo, joS ni danas nije od-
rekla rezoluciona5ko-magfalonskepolitike i Sto joj je bivSi
podban Nikoli6 io5 i sada jedan od glavnih vodia.
Naiveda krivnia koaliciie,
Nabrajajudi do sada griehe koalicije mi smo gledali samo
na njezinu, da tako kay'.emo, veliku politiku. Ta velika poli-
tikat niezino bratimljenie s Magiarima, njezina >puSka na Bedo
i t. d,, to je niezin glavni Srieh, jer ovai grieh radia dru{i
glavni grieh koalicije, a to ie njezin nemar za narod, posebice
za seljadki narod. Velika politika tako ie zaokupila koaliciju, da
ona i nema kada misliti na teike nevolje seljadko$a i ostaloga
naroda, nello se ve6 godine i fodine natele s raznim banovima:
Rakocajem, Rauchom, Toma5idem.
Ali nije samo to. Koalicija ie i usred nai2e66,ebo,rbe,
a osobito kadgod ie malo odahnula, znala braniti i Einov:
nike i odvjetnike i svojski se starati za svoje ljude, kojima je
udinjeno krivo. Nije li radi toga, Sto ie njezin Surmin bio umi-
rovljen, digla na noge cielu Hrvatsku, pade svu mlad,ei visokih
Skola iztjerala iz doma u Pra{? A kad je odahnula, izposlovala
ig, da je Surmin opet dobio sluZbu, Dobio je sluZbu i Pasari6
45
(koii ju ie izgtbio ioi za Khuena) i Manojlovifl, a zacielo su se
postarali i za mno$e druSe, Sto u javnosti niie poznato. A
jesu li Sto udinili za seliadki narod? Ni5ta! Sto vise: U
saboru su primili na znanie odgovor TomaSi6eve vlade
na interpelaciiu zastupnika A, Radi6a, Sto su lugari ustrielili
jednoSa i ranili dva dovieka, a ni iztraga nije protiv njih pove-
dena! A da se obrane od prigovora, Sto nisu niSta udinili za
narod, podeli su se izgovarati kao stardeviianci, da se za na-
rod ne moZe ni5ta udiniti, dok se ne rie5e one velike stvari!
A sami su u toj stvari prije pobijali stardevi6ance!
Kako se koaliciia branl?
Ima ljudi, ko,ii kaiu i toga se drZe, da se u politici
ne pita, Sta ie tko mislio i kani, nello se pita Sto je udinio,
Posebice ie tako znao glovoriti pok. A. Stardevi6, kad bi ga
tko upitao, ie li ie zbilia biskup Strosmaier izdajica,
"Sto ie
on mislio, to mene nije briga. Ja prosudiujem, Sto je radiou -
odgovarao ie na takve prigovore, Po tom ne bismo ni mi pro-
sudjuju6i koaliciiu morali pitati, Sto su ti ljudi mislili, i iesu
li radili hotimice zlo, ili su pak dobro mislili, a zlo ie iza5lo,
No mi 6emo ipak po6i tu drugim putem, za koii drlimo, da je
pravedniii.
Pitamo dakle prije sveSa: Pa zar su rezoluciona5i druge
pameti, te ne vide i ne razumiju ono, Sto smo mi ovdje za Ma-
gjare napisali? Zat i oni ne vide, da su nas Ma$jari 40 godina
za nos vodili, prikradivali, sramotili i silu nam dinili? Zar i
oni nisu vidjeli, da 6e braneii Magjare i bratime6i se s niima
smesti u borbi one, koji su se tolike Sodine borili protiv Ma-
6ijara, a to smo bili svi? Fa onda ie li zbilja istina, da su rezo-
luciona5i proti carevini, te da bi zbilja s puSkom na Bed, da
ju uni5te?
F-o6"*o li pravo, mi ne znamotje li to na5a hrvatska sre6a
ili nesre6a, Sto se ie rezoluciona5ima u glavnoj stvari lako
braniti. Oni naime mogu poka zati, da su prvi na5i rodoljubi
vodili istu ovu politiku, koju i rezoluciona5i, Ta je politika
davno ve6 bila u Hrvatskoj poznata. Sta vi5e: Rezoluiiona5i se
moSu podiditi, da su oni izmirtli i spojili politiku dvafu politidkih
prvaka hrvatskih, naime politiku A. Stardevi6evu i Slrosmafe-
rovu,
46
Poznato je naime, da su glavne dvie misli rezoluciona5ke
politike ovo: protivnost Austriji i sloSa sa Srbima. Prvu fe
misao Sirio i branio A. Stardevi6, dru$u Strosmajer, No Star-
d,evi6je bio, kako je to dovoljno poznato, upravo nepomirljiv
protivnik Srba i,Slavenstva u ob6e. Danas pak vidimo ne samo
to, da rezoluciona5ko-ko5utovskiprotivnici Austrije propovie-
daju i provadjaju slo6iusa Srbima, nego da i ostatci stardevi-
ianstva pristaju uz rezolacionaSe,medju kojima su i Srbi, te
da na Srbe vi5e ne navaljuju.
lstina je dakle Liva, da je rezoluciona6ko-koaliciona5kapo-
Iitika ne samo nastavak narodne politike hrvatske, nego da
su koaliciona5i i u njoj po5li i Calje, jer su u jednoj politici sje-
dinili Hrvate i Srbe. I to je ono, Sto ie koalicionaikoj politici
uza sve njezine griehe i pogre5ke i uza svu protiv5tinu i silu
mo6nih protivnika i vlasti davalo tako dugo snagu i Zivot. Ali
to je ujedno i jedino, Sto se u toj politici moZe barem braniti.
Da zavr5imo!
Mi smo proti koaliciji, Mi smo proti njezinoj
"velikojo po-
litici, koja ide uz MaSjare proti carevini. Mi nismo za to, da se
carevina ru5i i oslabljuje, Mi takvu politiku drZimo ne samo
sasvim pogre5nom, nego za nas trIrvate i za Hrvatsku neb-
mjerno upravo Stetnom, dapade jedinim uzrokom svih na5ih
narodnih i drZavnih neuspjeha. Mi znamo, da mi stoie6i na
naiem narodnom programu, t. j, pro$ramu iedinstva svih Hrvata
i sporazuma sa Srbima, ne moramo, pade da ne smijemo biti
proti carevini, u koioi livimo. Za to su nam dokaz Gaj, Jeladi6 i
Strosmajer. Gaj je o,bnovio iedinstvo naroda, pa nije bio proti
carevini, ve6 naprotiv! Jeladi6ie lurzHrvatevodio dapadei Srblie
na obranu carevine proti Ma$jarima. Strosmajer je nastavio rad
oko jedinstva naroda, stvorio mu mnoge uvjete za razvoj po-
diLluti prosvjetne zayode, liubio je s uviereniem i odudevlje-
njem sve slavenstrrenarode, posebice Slovence, Srblie i Bu-
Sare, bio je veliki prijatelj Rusije, ali ntje bio proti carevini,
a bio je do smrti nepomirljiv protivnik magjarske prevlasti i
bahatosti nad Hrvatskom, Povukao se je s politiekoga polja,
kad su Magjari prevladali.
Ovo je hrvatska politika i sva je na5a narodna i poli-
tidka nesre6a u tom, Sto je magiarsko i talijansko mi5ljenje
47
o Austriji medju hrvatskom gospodom tako prevladalo, da su
sva ova tri velikana hrvatska umrla pogrdjena i zaboravljena
- radi svoje toboZnje oaustrijan5tine<,zapravo radi svoje pro-
tivnosti magjarskoj surovosti, nasilnosti, preuzetnosti i baha-
tosti. Magjari su doista moSli biti zadovolini,
A sve, Sto se proti ovoi politici govoril o nezahvalnosti
Austrije i t. d. vriedi toliko, koliko i hvalfenie magjarskoga
viletlva, veledu5nosti i t ,d, Mi znademo za ranet koje nam
je Austriia zadala,i one nas i danas bole i boljet ie i posljed-
niega Hrvata. Ali mi znademo, da je pro5lost svih naroda puna
krvavih rana, Sto su im rh zada'li njihovi potla5ni saveznici i
prijatelji. Ta Francezi su, nema ni 100 godina, saZSalirusku
Moskvu, pa srl danas Rusija i Francezka saveznice, ko Sto su
vavezniceNjemadka i Austrija, dapaie Italiia i Austrija. A Sto ie
Austrija udinila Italiji!
U ostalom neka protivnici carevine izadju pred hrvatski
seljadki narod, koii ima nositi pu5ku na ramenu i glavu u torbi
i koii nosi sve ratne tro5kove, pa neka mu kaZu, da Sa zovu u
politiku, koja ide za lim, da se carevina uni5ti ili oslabi te da
dodje do rata, u kojem bi carevina - a Hrvatska naivi5e! -
stradala. Neka to kalt, a onda neka u saboru Eovore, da 6e
sa puSkom na Bed i da tu sramotu od carevine treba uni5titi,
- ako u sabor dodlu!
Na5a 6e briga biti, da se u velikoj politici pitanje doista
ovako i postavi, neka jednom bude kraj toj bezduSnojgospod-
skoj bezposlici i jafmi za vlaS6u, ko,ju oni zovlj narodnom
politikom.
O toj velikoi politici mi ne bismo ni pisali ni govorili to-
liko, da ta politika nije svakida5njikruh na5e
Sospode.Ovoliko
smo morali i jo5 6emo morati,
A za na5u doma6u politiku nama je sad ve6 lak5e, Tu ni-
jedna stranka niie htjela i nije udinila za narod ni5ta, a naj-
manje ie htjela i udinila koalicija, To joi je, kako rekosmo,
najve6a krivnja; borila se i bori se i sada sa starim magjaro-
nima samo za vlast, Ona je dapade i u toj borbi za vlast bila
tako kukavna i sebidna, da se je s istim starim ma$jaronima
pomirila, dasti im davala i sluZbe dopu5tala; Toma5i6ubanstvo,
Dedovi6u Zupanstvo, Silovi6u, Roraueru i t, d, zastupnidku i
delegatsku dast, - samo da i nju nje6to dopadne. Pa za5to
 49
javlja prekjudera5nji oHrv. Pokretu, da je ono pismo Folonj,iiu
onda toliko vide protiv uzkrisivanja maSiarona? Sad ie oEe'
pisao poznati napredniak'pokretas, financiialni tainik u vuko-
vidno: Samo zato, Sto se boii, da ih ne uzkrsne previSe! A
sta kaZu, da se bore proti tomu, da ban Toma5i6 ne stvori varu dr. Josip Belovi6, a samo je podpisao pinteroviia.
pokorntr ve6inu, to ie za smiianie, jer pokorniie vedine od Belovi6 kaze, da ie on htio pomoii onim dinovnicima, svo-
koalicije, dok je lani bila uz bana Toma5i6a, nije mofu6e za' jinr drugovima, pa ie zato podpisao pinterovidan
ier se inade
misliti: ni pisnuti nisu smieli ni htjeli, a slasovali su kao masina Polonji ne bi ni osvrnuo na nieglovo pismo, a i zarn, neka pin-
i birali u Pe5tu sebe i - uzkriSene stare ma$jarone' terovil vidi, Sto bi on sam imao udiniti. A drzao
ie Belovi6
A sve, Sto je koaliciia poslie radila, kad se ie razkrstila za svoju duZnost, da pomosne svoiim drugovima zato, sto je
i on sam za banovanja Rauchova sluzio u varazdinu s njima
s Toma5iiem, nedostoina ie komediia, koja je dose$la vrhunac'
i bio im vodia te ih godine 1910.,kad ie koalicija bila u spora-
kad ie koalicija htjela tobole prelom 5 I'igarskom' Koiu-
zumu s Toma5iiem, nagovorio da glasuju za kandidata bana
tovska brada, :koia su se obvezala, da ie niihova duZnost
('e da vi5e bi- Tomaii6a, za Rorauera. Belovid ie na to na svoju molbu bi'
boriti se za podpunu samostalnost Ugarske, ne
premie5ten u Vukovar i io5 novcem nagradjen, a njegovi
raiu u Pe5tu, ho6e da se savez s Ugarskom preiomi!
druliovi kojekuda nztierani! To ga je, kize,'peklo, pak je
Doista, s hrvatskim se narodom mofu io5 zbiiati SadneSale!
nastoiao da pomogne drugovima, koie
(,Dom., God. 1911.Broi 17') ie vodio. T" on, koji
je radio za Rorauera, on naprednjak pokreta5, _
on je nagra-
dien, a oni kainienil. Zato ie sve mogu6e dinio, da im pornogne,
A sad, kad je vidio, da interpelacija poloniiieva niie ni5ta
ko-
ristila, odao se sam, da ie ono pismo pisao i podpisao pinte_
Mlado na5egosPodsko
Pokolienje. rovi6a, a uledno se zahvalio na sluZbi i molio pinterovida,
da
mu oprosti. Sto je njegiovoime podpisao.
Imamo da zabilielimo i osvietlimo iedan do$adiai' koii
jasno pokazuje, Sto je i kakovo je novo na5e $ospodsko poko- "Hrv. Pokret< pi5e mnogo o ovoj stvari i upravo lebdi u
odu5evljenju slaveii iunadtvo Belovi6evo,,
ljenje. Evo naipriie, 5to se dogodilo: a zavr5uie svoie pi-
sanje riedima; Pobieda
Nedavno se pronesao po novinama Slas, da ie Geza Po' ie nasa dok imamo ljudi kao Beiovi6!
Ovo je dudna pripoviest, ako
lonii, zastupnik u pe,Stanskomsaboru, dobio pismo od nar' ie i ovakva, kako smo iu
izpripoviedali, Najmanje, Sto se moZe
zastupnika u hrvatskom saboru Pinterovida, neka u pestan- za sve ovo re6i, jest
to, da ovako ne rade
skom saboru interpelira vladu, zalto ie iz Yarai'dina premje- ljudi: podpisivati nekoga dru-
gosa_pod svoia pisma, _ozbilini
stila 12 linanciialnih dinovnika, i to niekoie u Ugarsku' Odmah To rade ili varaiice, ni ai""", llLr.,i-
neozbilini liudi, pa o tom niie vriedno
za tim donesle su novine viest, da ono$a pismd nije pisao dalie ,ri !ooo"iU. Ali bi
stvar mogla biti i drugadiia, kako se
zastup. Pinterovi6, a za koil dan doSao ie Pinterovi6 u Pestu vidi po ,"to- Berovi.e-
vom pripoviedaniu, a
i sam Polonjiiu kazao, da nlie pisma pisao ni podpisao' \o Po- io5 vi5e po pisaniu ,,Hrv. pokretan i
prije neo ie bila poznata Beloviieva
lonii je svejedno u pest, saboru interpelirao, a ministar Lukad varka. Nama se dini,
d1 Belovid podpisao Pinterovi6a moZda
mu ie odgovorio, da su oni dinovnici premie5leri zalo' Sto su i". zbilia i zato, neka
ministar misli, da mu pi5e pinterovi6,
neured.no obav.ljali sluZbu i Sto su se nedostoino ponasali, kad ali io5 vi5e zato, a" pirr-
teroviia dovede u nepriliku, pinterovid
je umro financijahi ravnateli Ili6 (koii ie bio doduSe Srbin, ali naime pristaie uz bana
Toma5i6a, kojemu nile bilo drago,
po osie6aiu Ma$iar), sto su naime ti dinovnici slavili niekakve du r" ta stvar iznaiau pe-
itanskom saboru, No kad je Belovid
kai,mine vesele6i se, sto ie umro tai "Masiar". (Koaliciia ie na' vidio, da pinterovi6u niie
interpelacija da nije koristila, a podelo se
protiv tvrd.ila, da su ti dinovnici premie5teni zalo, Sto su Sla- laudio, sumniati,
da je koji od premje5tenih dinovnika
sovali proti banovu ukandidatu. Roraueru). Sad najedanput ono pisao, te bi oni sva-
4
50 51
- to vierujemo - postalo oPreuzviSenigospodine!
kako do6li pod iztra$u, onda ie
i dokazati'
Belovidu tiesno, iet bi se ipak moSlo lako doznati ,Cijenjeni giosp, zastupnide i kolego! prinudjen
sam, da se
niie preostalo dru$o'
da je on to pisao, Dakako, da mu sada na Tvoiu Preuzviienost obratim u jednoj vrro skakljivoj stvari.
bi doSao i
,r"go a" se zahvali, ier da se ie doznalo, svakako Mi smo sve po'duzeli, da stvar m.irno ureclimo, ali absolutno
on pod izlra$a, a Bo$ zna, kako bi pro5ao' ne id.e' Ban dr' Tomasid prernjestio ie iz Hrvatske u Eperjes
o
No kakogod bilo, ako je tai Belovii pri cieloi pameti' dinovnika tselu Friedmana i u Zombar Matiju Markulina,
premda ie ier
toj 6e se stvari vi5e doznati, ier je doista neobidna' nisu slasali za nje{ovos ljubimca Rorauera. obojica su finan-
To je
sasvim u skladu s ditavom pokretaskom "politikomu. cijalni dinovnici, a to grubo nasilje udinio je njemu za volja
se liudi oko "Pokreta" tako
iedna od onih mudroliia, koiima ministar Ltrkacs. Ban ie medjutim iziavio u otvorenoj sjednici
rado sluZe i koie su jedino niihovo otaZiet razne alet,e'-trikovi sabora, da je ovo premiedtenie(u isti malr jedanaest financijal-
koiima se
i knifovi, l, i, razne varke, vie5tine i lukavStine' nih dinovnika radi izbora iz Yaruzdina premjesteno) sam mi-
Belovidevu stvar slave
tako rado sluZei' hva-le, kao Sto i ovu nistar Lukacs, bez banove suradnie, proveo, Ovim premje5te-
jedva kada pro-
kao osobitu lukav5tinu, Po na5em sudu to ie njem smo rni banovi pristase pred nasom javnos6u dosli u krivo
sviet malo
bitadno, a nikada niie dostoino' pa kako$od na5 svjetlo' o sa.stavu jedne radine masiarofilske ve6ine u hrvat-
da 6e ova stvar koa-
misli, a sve brzo zaboravlia, mi drZimo, skom saboru, za kojom svi teZimo, ne mole biti ni
liovora.
liciii ipak mno$o Skoditi, a od pokretaSa odbiti sve ozbiljnije Narod nas prezire i mi moramo sami svoje prijatelistvo spram
i slje-
liud..,'i"r lpak-ni kod nas niie politika sama komediia Tomasida niiekati, ako ho6emo biti opet izabrani, Tomaiie je
panja, dakle interesima Ugarske Skodio svojim nasilnim dinom, pa
Rekli smo, da se po sada5niemi priia5niem pisaniu "Hrv' ipak ga ne 6e popraviti; ba5 kao cla ho6e Magjarima sklonu
Pokretau vidi, da se ie ta stvar moglla dogoditi i dru.$adiie' ve6inu udiniti nemo6iu6om,Ali i ministar Lukacs je ugarskom
ne$o Sto se sada pr:lkazaie' uPrekiudera5nii naime opoziciona- drZavnom pravu ovim premje5tenjem zad.aoljut udaracl Finan-
Radi6' ve6 ciialni tajnik zomborskoga financ, ravnateljstva Markulin ne
lac- od sorte Radi6eve' pa se ie isto tako kao i
pohreta6i zna ni riedi magiarski, pa ipak kao definitivni drzavni sluZbenik
unapried zadovoljio s odgovorom vladeu' Pa kad
da
,nuio, kakav ie Polonji, kako se ie Belovi6 mo$ao nadati' sluZi u Ugarskoi. Nije potrebno, stvar dalje razpredati. Nadam
6e nie{ova interpelaciia pomo6i u toi stvari? se, da 6e presvietli znati ispuniti duZnost magjarske patrijote<,
Morao ie dakle biti dru{i tazlo| toi varci' a po pisanju eujete li, kako oni svi fei,e za rmagjarolilskorn ve6inom u
oHrv, Pokrsls*, koji se ie veselio, Sto su se Toma5i6evi mun- hrvatskom saboruu, t. i. za veiinom, kofa voli Magjarima?
pismo, Toma5id je Skodio interesima Ugarske, ba5 kao
kadi uplasili, kad su doznali za lo loboze Pinterovi6evo da hoie MaSia-
kako fe Pinterovi6 brzoiavliao i Zutna pisma slao' pa kako ie rima sklonu ve6inu udiniti u istinu nemogiu6om!
Luka6 je zadao
pred sviedocima morao Toma5i6u iziaviti', da niie ono$a pisma udarac ugarskomu drZavn,omu pravu,
ie, premie5teni Hrvat
pi."o, kako ie ban Toma5i6 bio "izvan sebeo radi svefa to$a' Markulin ne zna magiarski, Napokon ne treba
dalie razpravljati:
- po tom sudimo, da ie Belovi6eva varka imala dovesti u ne- ta magjarski rodoljub zna svoju duZnost!
priliku Pinterovida, njeSove dru$ove i bana, te posiiati mediu Ciji su ovo nazori? Jesu li Belovi6evi, za kojega ,Hrv,
banom i uosiedanima<nepovierenie,koie bi ih razteplo' Pokret" kale, da ie njihov prvak? Ako su njegovi,
onda je i
opet potvrdjeno, da su koalicionadi, posebice pokreta5i, disti
Medjutim ova ie varka pokazala svoie liude u pravom
Polo- magjaroni, dapade politidki Magjari. Ako pak ovo nisu njihovi
svietlu. euimo samo' kako glasi ono pismo Belovi6evo
nazori, kako ie ovakovu strahotu mogao podmetnuti pin,
niiiu, pod koie ie podpisao Pinterovi6a:
teroviiu? Zar ie i ovo nedui,na varka? Ako
ie ovo ne-
dui,na varka, onda ima i neduZnih ubojica! Napokon ne znadl

52
li sramotiti Hrvatsku i Hrvate pismom, u koiem se kaZe, da
u Hrvatskoi bilo tko Eezneza ma$iarskom vedinom u saboru?
Je li to dopu5teno makar i u tu svrhu, da se pomo$ne onim
premie5tenim dinovni cima?
NaSe ie uvjerenie, da ovo nisu nazori Belovi6evi, ni na-
zori niesovih napredniaka i koalicionasa, ier oni politidkih
r.lazoranemaiu, Mi samo i opet vidimo, da se koalicionasi ne
lacaiu posluZiti se i ovakvim magiaronskim nazorima, samo da
dodiu do uspieha, do riedi i vlasti u politici, Oni bi se sutra
moSli smijati ovim, kako se danas smiiu dru$im nazorima'
'fo
Njima ie sve varka, oni sami dokazuju svoiim 6inima'
pa i ovim nainovijim.
Jedno ioS treba zabilieliti
eudni ovai majstor u varkama Belovi6 ovako ie iednomu
svomu priiateliu opisao u prekiudera5njem 'Pokretun du5u
svoju i svojih druSova:
uTi ne znaS, kakav ie to stra5an osie6ai poniZenia, kad
mora5 poniknute $lave pristupiti izbornom povierenstvu i iz-
re6,i ovdje ime 'omraZena 6ovieka, 6ovjeka, za koga znas, da
je grobar slobode tvoie i naroda tvo$a! Svi upiru odi na te'
inoii ,ttutt"i, koii le poznaiu u du5u, koji su duli tvoie Lziave' ' '
Ne 6emo vi5e! Naiprije smo Saputali, izpitivali mediusobnu po-
vjerljivost, stiskali desnice, prisizali, dok se nismo neki odlu'
eili, da iavno izstupimo, da time okuraZimo slabije' To ie bilo
one slavne godine 1906., kad smo u Osijeku birali dra Pinte-
rovi6au,
Je li, to su iunaci? To su junaci, koii poniknute $lave pri-
stupaju izbornom povierenstvu i iz$ovaraiu ime omraZena do-
vieka, - a ina6e daiu sasvim druSadiie iziavel To su iunaci,
koji naipriie 5apu6u, izpituju medjusobnu povjerliivost, sti56u
- moZda na
desnice, onda prisiZu, i onda se tek neki odluduju
smrt? Ne, ne{o tek da pod za5titom ministra Ko5uta Slasuiu za
- rezoluciona5a'ko5utovca!Doista junadtvo!
Mi sud o tim iunacima prepu5tamo na5im ditaocima' Sto
se nas tide, na nas ovai opis dieluie stra5no. Nama se dini, da
imamo posla, naiblaZe budi redeno, sa slabidima i kukavicama,
dapade liudima, koii su svaki das spremni, da iedan dru$o$a
izdadu, ier se vidi, da iedan drugomu ne vjeruiu, pa zato moraiu
Saputati, iedan dru$o$a Spionirati ili izpitivati mediusobnu po'
53
vjerljivost, obedavati, dapaie i prisizati. Ako sve to nisu obi-
ljeija kakve potaine bande, bome nisu ni obilieZja ozbiljnih,
pouzdanih i stalnih liudi, koji su kadri ne5to dobra i postena
udiniti, jer u strahu, u nesigurnosti i potaii ne stvaraju se dobre
i po5tene,a kamo li velike stvari,
Mafstor duhovite toboZe varke dr. Josip Belovi6 i neho-
tice je nacrtao trZw slihu mladoga na5ega Sospodskogapoko-
ljenja, "Hrv. Pokretn daje svemu tomu naslov na5ega
"Znad,ai
dovjekan, No tomu znad,ajane moi,e se nijedan Hrvat veseliti,
(,Dom", God. 191L.Broj 18.)
Turopolj.i - kmeti fosipovieevi
!
Za one, koji ne znadu, kazat 6emo o Turopolju u kratko
ovo:
Turopolje (ili Turovo polie) je ravnica na desnoi obali
Save odmah izpod Zagteba i njeSto breltiiaka u Dubrancih
bliZe Kupi. Turopoljci su svi starinom plemi6i, seljaci, Po sta-
rom hrvatskom i slavenskom uredjenju oni su kao i ostali
hrvatski seljaci uiivali veliki dio svo6ia zemlji5ta a zajed-
nici. No kod novoSa gospodskofa uredienia ovoSa zaiednnE-
koga uZivanja dobili su Turopoljci posebni zakon od l.
svibnja 1895,, dolc za ostale seliake-kmete vriedi zakon o tako
zvanilr "zemlii5tnih zajedrica,. (od 25, travnja lSg4,) po tom
svojem posebnom zakonu o uredjenju plemi6ke ob6ine turo-
polfske nemaiu s tom plemi6kom ob6inorn ili zaiednicom
upravne (kotarske i Zupanijske) oblasti nikakvofa posla, ne$o
Turopolici imadu nad sobom, Sto se tide njihov e zaiednitke
zemlje, samo posebnogiasvoga Zapanaili kome5a, koiefa na 10
godina bira zastupstvo plemi6ke ob6ine, a nad Zupanom samo
ie
kraljevska vlada, a ne Zupanijska oblast ili velihi Zupan. Cielo
Turopolie r'azdielieno ie na 24 suddiie te ima 24 usudcau (ili
kalro bi se inade reklo; Slavara, zemlj. zajednica).Ovi sudci za-
iedno sa jo6 10 dlanova, koie biraiu sve suddije zajedno,sadinja-
vaju zastupstvo plemi6ke ob6ine turopoljske. Kome5 tl| lapan
ie danas Lujo pl, Jo,sip,ovi6,dlan doma6e turopoliske familije,
od koje su njehi bili ministri za Hrvatsku.
I
54
Ja sam se za turopoljshe stvari zanimao i pije, nego sarn
bio narodni zastupnik velikogoridko$a kotara, u kojem leli
Turopolje. A zanimao sam se zato, Sto na5a obitelj, kao i drugi
Posavci, ima od starine po Turopolju mnogo znar.aca i prija-
telja, osobito u Kurilovcu, gdje na5e starije poznaju svi stariji
ljudi i Zene, To je poznanstvo i prijateljstvo nastalo od tuda,
Sto Posavci idu mnogo na sajmove u Veliku Goricu, a Turo'
poljci su nekada i$li k njima a lirovinu sa svinjama, Meni su
i danas najmiliji dasovi, kad se s Turopoljct raz{ovaram o na5ih
ve6inom ve6 pokojnih starcih i o njihovom liepom livota, liu-
bavi i prijateljstvu, pa sam ja u gdjekojoj turopoljskoi ku6i kao
doma mediu svojima,
Od kad sam izabran narodnim zastupnitrcomvelikoSorid-
koga kotara, dolazim desto i najvi5e u Turopolje, pa dakako
dujem za sve njihove prilike i neprilike, te mo6lureli na Zalost
samo to, da ie nezadovoljstvou Turopolfu veliko, O'ni imadu
iiepi imetak (a imali su jo5 ljep5i),ali ga ne mogu uZivati, kako
su njegda mogli, jer je svemu Sospodar kome5 Josipovi6, r to
takav gospodar, da je u Turopolju jedan glas; Turopoijci su
Josipovi6evikmeti! Sudci su naZalo'stve6inornuz kome5a,a niti
ne mogu biti proti niemu, jer ih inade globi i skida sa suddije.
Toga dodu5e nema u zakonu, nego je to u pravilniku. Ako se
sudci i uteku kralfevskoi vladi, uzalud ie, jer vlada daie pravo
komeSu,
Kakovo je u ostalom upravljanje, postupak i gospodarstvo
u Turopolju, neka ditaoci sude po ovom;
Dne 7, svibnia o, g, bila je turopoljska sjednica, u kojoj
je kome5u Josipovi6u poviSena pla6a, tako da sada ima 9.600
K pla6e i 1,200 K putnofa tro5ka, zajedno ima dalcle 10.800K
(deset tisu6a osamstotina Kruna), A znate li, kakvoga posla
ima? KomeS stanuje u Zagrebu, a samo svaki miesec dolazi
iedanput (riedko dva puta) u sjednicu u Veliku Goricu, - i zalo
ima 10,800K pla6e! Zaput dakle lzZagreba u Vel. Goricu dobiva
840 K! Dobar je ipak znak, da za povi5enie ove pla6e nisu bili
ba5 svi sudci: na5la su se detvorica ili petorica, koji su bili
proti.
Ali jo5 ie liep5e ovo; U jednoj od posljedniih sjednica
predloZio je sudac Ivan pl, Robi6, da se svakomu plemenitomu
sudcu dade prepis SodiSniegaproradsna. Pa Sto mislite, 6to ie
55
rekao njihov kome5? - ;fl4, jo5 tolu I sudci - nisu dobili
proraduna o dohodku i potro5ku svoje vlastite imovine, kojom
upravljafu i gospodare!
Tu je suvi5na svaka riel dalje. Svi znamo, Sto se i kako
se radi i kakove su to stvari, koie se ne daiu na svjetlo, koje
se taje pred narodom,
,Ovo ie gospodski truleL,u Turopolju, o kojem 6e jo5 biti
govora i u ovih na5ih novinah i na sastancih. Ovomu trulei,u
mora biti i bit 6e skoro, ako Bog da, lxrail.
("Dom., cod. 7911.Broj 19.)
Stedionice i rzbort.
Nedavno smo zabiljeZili,kako su koaliciona5kenovine, oso-
bito "Hrvatski Pokretr,, izniele neduvene nepodob5tine u nje-
kim zagrebadkim bankama. Mi smo takodjer te nepodobitine,
,dodu5e u kratko, spomenuli i dali podpuno pravo svirna, hoji
tim nepodob5tinama prigovaraju i zahtievajun da se odstrane
i u budu6e onemogiu6e, ,No to nam daje povoda, da upozorimo
na slidne ili po mogu6nosti joS Sore nepodobitine lzvan Za-
greba, a to je dielovanje mrnogihStedionica-gutrionicaza vrieme
izbora,
Javna ie tajna, 6tono ried, t, j, sav sviet zna, samo se to
taii, da u hrvatskorn saboru sjedi vi5e zastupnika, koji svoj
izbor imdu zahvaliti kojoj Stefionici-gulionici.
Ima dodu5e - a bilo ih ie prije i vi5e - i takovih, koji
svoj izbor imadu zahvaliti tomu, Sto imadu narod, kako se
ono kai,el >>1rZepu<<inarod im ie dulan, pa glasuie za njih, ili.
za ono$a, koSa oni ho6e. Ne treba tu ni posebne kakve groZ-
nje, nego je uz poznatu meko6u, slabo razviienu sviest i po-
sebno shva6anje po5tenja dovoljno ve6 to, Sto je dovjek du-
Zan, - i ve6 misli, da se ni u dem ne smije ,zamjeriti* onomu,
komu je duian, Koliko se puta za vrieme izbora duje: ,A, Stol
Ove i ove ima tai i taj a leptil Tu smo sigurni!" Ne treba pade
ni to, da je dovjek duian, nego ie dosta, da mu je tko Llrirao
mjenicu, - i ve6 gotovo svaki na5 dovjek misli, da se takvonr
prijatelju ne smiie zamjerili i Siasovati proti njegovoj volji.
56
Poznata nam je sva sila primiera, da su poslie izbora mnofi
izborrnci morali izplatiti svoie mienice, ier im Ziranti nisu
htfeli viSe podpisati rnienice. A sve - radi izbont!
Sve ovo, naime vedi ili manii pritisak sa strane vjerov-
nika, koji ie svoje novce komu tzaimio, ili svojim podpi-
som zaiam omogiu6io,- ni to dodu5e niie u redu, ali ie tu
telko priSovarati, jer napokon svatko za svoie uslu$e traZi
usluge prema svoiemu shvadaniui po volji, iet ie svatko svo-
jemu giospodar.A ne moie se to tako lako ni kontrolirati, pa
nema druge, neSo to trpfeti i pojedine sludajeve, lioii se do-
znadu oZisosati.
No sasvim je druga stvar ono, Sto rade na5e Stedionice-
gulionice, i Sto je, kako rekosrno, javna taina, a prava sra-
mota, i to tim ve6a, Sto to rade i oni liudi, koii ho6e, da ih
narod drZi rodoliubima.
Javna je tajna, kaiemo i opet, da gospodari Stedionica-
gulionica sile duZnike, da glasuju kod izbora za niihova do-
vjeka. Nama je poznato, da njekoje StedioniceSaliu pred izbor
svakomu svojemu duZniku posebno pismo, u koiem $a
pozivaju, da glasuie za to{a i to$a, Ali ni to niie dosta.
Nama je poznato, da sluZbenici njehih Stedionica idu priie
izbora od sela do sela te sile ljude, da glasuiu za njihova
gospodara, t, i, Stedionidki su sluZbenici i namie5tenici -
glavni korte5i svoSa gospodara,
Da je ovo strahota i sramota, ne treba tro5iti riedi, Nje-
koliko lfudi ima tudli novac u rukama i time se ne samo
obogaduje,nego jo5 drZi narod u robstvu! A promislimo li, da
je Hrvatska jedina zemlia u Evropi, gdie novdarstvo nije ni-
kako uredjeno, gdje ie novac dakle skup, a zaduZenostvelika,
onda je ovakav postupak ne samo sramotan i stra5an, nego
upravo bezduSan,Niie naime dosta, Sto seljak krvavo pla6a
10, 12, 15 i,20 i vi5e po sto kamate; nije dosta, Sto mora mo-
ljakati, a desto i napajati i mititi jamce, nefo povrh svega toga
mora joS u onai das, kad drZavljanin ima pravo kazati svoje
mnienje i oditovati svoiu volju u poslovima domovine, kako bi
se pomoglo i njemu i druima, - u taj das mora zatajiti svoiu
du5u i svoiu volju, sve zato, Sto ie u toj domovini joS takav
red i napredak, da doviek-duZnik mora biti ludii sluga i rob!
Ne 6emo dalie i ne treba da.razliniamo ovu sramotu, koje
57
se, kako rekosmo, ne stide ni njekoji toboZnji ,,rodoliubin,nego
samo kaZemo 6ilasnoi iasno: Svakoga kandidata, koii ie u svom
kotaru gospodar Stedionice,i koiemu su korte5i namje5tenici
niegove Stedionice,smatramo nepriiateljem i naigore vrsti izsi-
savademi tladiteljem naroda i gorim od maSjarona.Zato go$po-
dari Stedionicane bi smieli u kotaru, Sdje ie Stedionica,kandi-
dirati, a namje5tenici Stedionicene bi smieli ni u uredu ni izvan
ureda izbornika nagovarati ili dak napastovati, A dok se o tom
ne stvori zakon, imali bi se toggasvi poBteni kandidati i sve po-
iiene stranke dri,ati dobrovolino, pa 6emo mi po tom po5tenie i
rodoljublfe stranaka i kandidata i prosudjivati.
("Dom., God,. 1911.Broj 20.)
Skup5tina Srb,ske samostalne stranke.
Srbi u Hrvatskoj, koji se kupe u svojoj ,samostalnojn
stranci, imadu od god. 1906. veliku, malone flavnu ried u do-
ma6oj politici banske Hrvatske, Oni i danas imadu u hrvatskom
saboru 15 zastupnika, kojih im ne 6e nijedna stranka i nijedna
vlada oteti. Drlanjem svojim u na5oj politici prouzrodila je ta
stranka u na5oj domovini posliednjih Sodinatakove prilike, koje
ie osjetila ditava domovina.Dosta je samo spomenutit, zv, vele-
izdainidku parnicu.
Dne 12, svibnia ove S. drZala je ta stranka svoiu glavnu
skup5tinu u Zagrebu, pa ie vei s obzirom na ovo, Sto smo spo-
menuli, vriedno znati i prosuditi, Sto ti liudi ho6e.
Na skup5tinu je - kako ditamo u niihovom osrbobranuu,
iz koje{a i sve ostalo vadimo - doSlo preko 600 skup5tinara,
naivi5e, rekli bismo, trglovaca,pa sveienika, odvjetnika i nje-
Stq seljaka, lidana i sriemaca, Lo;e smo i mi sa zanimaniem i
radostno motrili, kad su po Zagrebu hodali i razgledali
Sa,
Skup5tinu ie otvorio predsjednik stranke, odvietnih za{re-
-
badki dr. Bogdan Medakovi6, nedavno joS preisiednik hr-
vatskog sabora. U svom pozdravu rekao
ie dr. Medakovi6 u
Slavnom ovo; Do nedavna nije koc{ nas ni bilo ustavnoga Zi-
vota, ve6 se politidkim strankama dalo samo toliko i.ivieti, ko-
liko nisu smetale vlastodrZcima, To se promienilo pokretorn
I
Ii 5 8
Sodine 1905.i 1906,i to mirnim putem. Tomu su se pokretu di-
vili i protivnici, a mno$i su radili, da tai pokret ugu5e i 'da
Hrvatsku bace onamo, $dje je bila' do $odine 1906,n,uMa-
gjari su nasieli onima, koii nama ne r''ele dobro, ali ni
njima. Mi smo - kai,e - poveli borbu za prava otadbine i za
naied. saboru i u delegacijamau,a tu ie borbu odobravao sav
naS narod i ditavi slavenski sviet. Do5lo ie telko otulie, Rauh,
bilo je ve6 sve gotovo, da az pomo6 ,pokvarenih elemenatau
zavlada strahovanie; zato su sklopili pakt s banom Toma5i6emn
koii ie sasvim pristao uz koaliciju, Glavno je bilo, da se posti$ne
novi izborni zakon s pro5irenim izbornim pravom" Sudjeluiu6i
Srbi u ovom pokr eh zaiednos Hrvatima za:uzelisu sasvim dru$i
pololaj, nego 6to su ga priie imali, kada za ustavnu borbu nisu
nlarili, oHrvatimankoii nisu stvari poznavali,dinilo se, da su se
Srbi urotili protiv hrvatskoga narodau (nairne za vrieme Khue-
nove vlade, kad su Srbi bili glavni stup ma$iaronske stran.ke)'
Iz ovoga nemara i nehaia trebalo je narodno mnoZtvo "buditi i
pozivati u politieku borbu, uvf eriti ih, da ie i Srbima zlo, kad ie
zlo Hrvatskoiu.
Iza Medakovi6a ob5irno ie govorio tainik stranke i nar,
zastupnik Svetozar Pribi6evi6 razlaZull. priie sve$a, kako se ie
i za5to koalicija razkrstila s banom Toma5i6em. Iz dalinieSa
nieglova govora vadimo ovo; Odgovaraiuti onima (Srbima) koii
kala, da se borba Hrvata za prava Hrvatske ne tide Srba, reie:
oJer budemo li se mi Srbi drZali po strani u vrieme borbe,
Hrvati bi mogli do6i do uvjerenja, da u ob6e uviek treba da
budemo opo strani* i sasvim bi nas s vremenom moSli poti'
snuti u pozadinu i na nas se i ne osvrnuti, U ostalom, da zapi'
tamo na5eSmalog dovjeka: ie li niemu sveiedno, da li na5im
Sumamavladaiu Mafjari; da li je njemu sveiedno,Sto na5 porez
ide Magiarima i tako dalje, Sto bi on odgovorio? Zar bi' on re-
kao, da se to niega ne tide, da ie to stvar Hrvata? Ne, 6iospodo,
mi ho6erno,da Hrvatska bude i otadbina Srba, a ne samo Hrvata.
A on'da, s kakvim pravom moZemo zahtievati ravnopravnost, i
tko rnoZe dati ravno'pravnostonima, koii se lzvlale od borbe i
Lrlava?
U ostalom slobodna Hrvatska je u eminentno (odlidno' na
prvom mjestu) disto srbskom interesu, I da se za Hrvatsku ne
bore Hrvati, morali bi se mi Srbi boriti, Na to nas upu6uje ve|
59
i logika brojeva, Kad bi se Hrvatska utopila u Magjarskoj (za
dim Magjari idu), bili bi Srbi i Hrvati zajedno u toj drZavi kao
3 miliiuna prema 20 milijunq a ovde su Srbi prema Hrvatima u
razmjeru I prema 3, U Ugarskoj nemaSjarska ve6ina nema ni-
kakva prava. U politidkorn Zivotu kao da ie i nema. A mi ovdje
u Hrvatskoj smo tretina ravnopravna s hrvatskom, Rijed su u
politici u Hrvatskoj uviiek pored Hrvata vodili i Srbi. To treba
da. imaju u vidu Srbi, A idealni rnomenti vezuia nas za ovu
zemlia kao i Hrvate. I Srbi za Hrvatsku osie6aju istu liubav, kao
i Hrvatiu...
A govore6i o dalinjoj borbi rede:
,O tome, kakav 6e biti odnos na5 prema Dalmaciji i Bosni
i Hercegovini i prema Magjarima, kakav 6e biti drZavnopravni
poloiaj na5ih zemalja u budu6e, - to ne moZemo odluditi sami
mi. O toi stvari moramo se sporazumfeti prvo sa predstavnicima
svih stranaka i struia na5ega naroda u svim tim zemljama. Ali
iedno ie ve6 danas jasno: da ovako dalie Livjeti ne moZemo.
(Povici; Tako ie!) Kako moZe Zivieti samaza sebe Hrvatska? Ili
Dalmacija sa svoiim pol milijuna stanovnilca? Ill, Bosna? Zato
hi trebali predstavnici naroda i politidari iz svih tih zemalia, svi
oni, koji stoje na stanovi6tu narodnog jedinstva, da polrale na-
din, kako da se uredi na5 drZavnopravni poloZaj i osigura bu-
ciu6no'stsrbskog i hrvatskog naroda, Zbog sviju iznesenih raz-
loga drZim, da skup5tina moie odobriti zakljudak koalicije,
L'ojim se navje5dujenova borba,o {Burno i dugotrajno odobra-
vanie,)
Napohon je zast. Pribi6evi6 rekaot ,Mi moramo voditi i
seljadku politiku, moramo nastojati, da se seljadkom sta-
leZu olak5a. Hrvatska ie seljad,ka zemlja, a ipak njeni zakoni
ne odgovaraju seljadkim potrebama, nego ba5 naprotiv. I jedan
od velikih prigovora Tomasidevoj vladi s na5e strane je i, taj,
Sto niegova vlada, koja od Mafjara ni5ta nije mogla da dobije,
ni5ta nije ni za seljake udinila.u
Iza !o{a je predloiio skup5tini odluke u tom srnislu, a skup-
Stina ih je primila.
JoS je B. Budisavljevlt izviestio o radu u narodno-crkve-
nom srbsko-pravoslavnom saboru u Karlovcima, na Sto su iza-
brani dlanovi sredi5njegaodbora (oko 80 niihl iz 42 kotara (me-
dju njima i iz Yojnita, Pisarovine, Petrinje, Bjelovara, Herce-
60
Elovca,Novske, Nove Gradi5ke, PoZe$e, Virovitice, NaSica i
Morovi6a, gdje je or{anizovana i HPSS), Mediu dlanovima sre-
diSnjega odbora ima i 5 do 6 seliaka (ratara).
Svakomu ie iasno iz ovo malo izvadaka, da su na skup-
Stini Srba-samo,stalacaizredene vaine iziave, kud i kamo dru-
gadije, neSo Sto bi odekivao velik dio hrvatsko$a naroda. Ove
su iziave izredene dodu5e iavno, ali mediu svoiima, pa nitko
nema ni razlo$a, ni prava sumnjati o iskrenosti i odludnosti
ovih iziava, Mi zato ove iziave uzimamo za pravo politiEko mi'
Slienie i nastoianje Srba u Hrvatskoj, pa ih kao takove i pro-
sudjujemo.
Kako je poznato, seliadkoj se ie stranci mnoSo prigovaralo
radi Srba, A prigovarali su joi i Srbi i Hrvati, Srbi i priiatelii
sporazuma sa Srbima priSovarali su seliadkoi stranci, osobito
predsiedniku nienomu Sti. Radi6u, da se ie iznevierio prva5nje-
mu svojemu mi5ljenju i drL,aniuo Srbima i prema Srbima, a
Hrvati, protivnici sporazuma sa Srbima, dizali su radi Srba
upravo hajku na seljadku stranku, 5ire6i mediu narod Slas, da
je dapaie prodala Hrvatsku Srbiii, da su Radidi Srbi, Vlasi
i t. d. Niie po tom dudo, Sto se ie ovdje ondie, pade i mediu pri-
sta5amaseljadke stranke, znala pojaviti neizviestnosti pitanie:
Sto zapravo misli seljadka stranka o Srbima i kako se ima pre-
ma njima drlati? Vrieme je uz lo bilo takovo, da ie bilo naj-
hol je Sto manje o toj stvari razpravliati. pa ie to jo5 i vi5e utvr-
diivalo jedne i druge prigovarade, do'k predsiednik selfadke
stranke niie u saboru otvoreno kazao, da je i u dem ie svoie
mi5lienie o Srbima prornienio.I)z to ie i ditava hrvatska i srb'
-"kapolitika u nainoviie vrieme doZivjela i proZivfelaltoie5ta,po
dem se ie i ona sama promienila,- Sto sviedoEii ova skup5tina
srbske samostalne stranke,
Nema naime nikakve sumnie, da su i Srbi u Ilrvatskoi (a
moZda i izvan Hrvatske) svoiu politiku promienili. Nedavnof
srbskoj politici vidi se dodu5e traf jo5 i u glovoru dra B. Meda-
kovi6a na ovoj skup5tini. Kad naime dr, Medakovi6 io6 uviek
g-:ovori,da su Magiari nekorne nasieli, te po tom drZi, da
su Magiari ikoliko bolii od ostalih na5ih du5mana - dok mi
drZimo, da su hud i kamo ori, - onda bi se to moflo dri,ati
ostatkom ili tragom one politike, radi koie le seliadka stranka
- ostaju6i vjerna misli narodnoga iedinstva i sporazuma sa
6l
Srbima, - morala svoje drZanie ili taktiku prema njima udeSa-
vati tako, da je i sama do5la u krivo svjetlo,
Ali se mi moZda ne varamo, kad ove riedi o Magjarima,
koji su toboi,e nasjeli ("Bedun), shvaiamo vi5e kao izpriku i
obranu neuspiele rezolucionaSke politike sliepoga vierovania
Magjarima: neugodno ie rezoluciona5ima priznati, da su preva-
reni, pak vole misliti, da su Magiari prevareni: Da ie ,Bedu
prevario MaSjare, a nisu MaSiari nas . . . Mi to zato volimo vje-
rovati, jer dvie druge izjave Medakovideve tako su iasne, da ne
dopu5taju drufoga tumadenia, vei da su Srbi u Hrvatskoi stu'
pili na put pravopia hrvatskoga rodoliubtja. Kad dr. Medakovi6
kai,e, da ie Srbima zlo, ako ie zlo Hrvatskoi, i ako ovo uvie-
renie zavlada Srbima u naSoj domovini, onda se nile bojati, da
6e Srbi i5ta dopustiti, a kamo li hotimice udiniti na Stetu Hrvat-
ske, koia ie i niihova otadbina,A da ie to uvierenje nie6to sa-
svim naravno, te da ga ne treba istom narodu utuvliivati, to
ie priznao Svetozar Pribiievi6, kad ie ono rekao, da ni Srbin
- t. i, seliak i ostali mati sviet osim advokata i
"mali Eoviekn
popova voli da naSim Sumama gospodare Magiari, da
na5i novci idu Magjarima i t, d., Pribi6evit, ie priznao veliku
istinu: priznao ie, da ie i polititka du5a, da tako lcaZemo,oma-
lofa 6ovieka<<- Srbina jednaka politiekoi du5i ,maloAa do-
vielcau Hrvata, kako im ie oboiici jednaka du5a narodna. Oprav-
danost, razloZno,sti prirodnost hrvatsko$a politiEkoga proSrama
ne treba sjainiie potvrde.
No oba su glavna govornika rekla i io5 nie5to, 5to ie Srbe
lradro izmirili i s naiomraleniiim Hrvatima. Dr. Medahovi6 ie
naime spomenuo,doista tek u zaporci, ono sramotno doba, kad
su Srbi bili listom uz maSiaronsku vladu, tako te se Hrvatima
dinilo, da su se Srbi urotili proti hrvatskomu narodu, - Sto se
je doista na hrvatskoi strani s mnogo {ordine i tvrdilo, Dr, Me-
dakovid ie imao snagleda to spomene bez obidaine i naravne u
ovakim forkim uspomenamaboiovnosti, - a to je dokaz, da
Srbima obrane i ne treba. Nisu se Srbi bili urotili proti hrvat-
skomu narodu, nego su dielom po5li predaleko za ciliem naSe
narodne politike, a dielom kao i mnofi Hrvati - pod-
legli napastima pokvarene magiaronske vlade. Koliko su pak
doista bili krivi, Pribi6evi6 im ie opet otvoreno odEitao lekciiu.
62
kad je ono rekao od prilike: Komu nije do Hrvatske kako moZe
neSto traZiti od Hrvatske?
Mi drZimo, da su ove dvie izjave, Medakovi6eva i Pribi6e-
vi6eva, tako po5tene, te ne bi bilo ni pravedno, ni bratski, da
ih Hrvati bilo koje stranke stanu razdiniati i stare rane otvarati.
Bez ovih izjava moSlo b,i se doista diniti, da su sve to, Sto su
ona dvojica Sovorila, samo riedi, Ali kad te riedi kaZu i to:
Bilo ie razloSa misliti, da smo krivi; kad bismo druSadije ra-
dili, bili bismo krivi i Flrvatskoi i Hrvatima, - onda to nisu
samo riedi, nego se ie u dudi i umu tih liudi moralo'njedto do-
goditi, Sto im je dalo snage, da u ovu teZku ranu zasieku otvo-
renim priznanjem: Nije valjalo, ne bi valjalo! Ovo priznanje,bez,
opravdanja, ali i bez suvi5nih praznih riedi, po na5em je sudu
podpuno izmirenie.
VrSak su ove izjave postigle razboritim i opreznim nago-
vie5taniem, trrojim je Svetozar Pribi6evi6 bacio pogled na na5u
budu6nost, Kamen smutnie izmedju Hrvata i Srba bilo je, kako
je poznalo, ujedinienje hrvatske domovine u carevini, Srbi su se
na5i tomu ujedinieniu - osobito na temeliu hrvatskoga drlav-
noga prava - protivili, koliko je naime do niih bilo. Sad se
5[v41- poslie pripoienja Bosne-Hercegovine - mienia, Ne pri-
staiu dodu5e Srbi uz hrvatsko drZavno pravo, ali se s mi5lju
ujedinienja hrvatske domovine - koja ie i niihova, i to u care-
'rini, - ne samo izmiruiu, nefo i uvidiaiu, da ovako dalie ne
moZemo. I dosta prava ie ried Pribi6evi6a, izvadjena iz du6e
svakomuHrvatu: Sto 6e Hrvatska sama? Sto 6e Dalmaciia sama?
Sio Bosna? S ovim riieiima idu Srbi novoi meti, a Hrvati davnu
sr,oju i daleku metu vide bliZe.
Pa alro ie tako, koji bi Hrvat imao srca te zamjerao Srbima,
Sto ho6e da u toi uiedinlenoi zaiednilkoj domovini budu i da
ostanu Srbi? Sto to znadi biti Srbin, kad nam ie iedan iezik i
iedna domovina, tofa doduSe ne osjedaiu mnoSi Hrvati, ali bu-
dimo uvjerenin da to osie6aiu Srbi, upravo tako, kako mi Hrvati
-- a i svaki drugi narod, i ne samo narod, nego i svaxa sku-
pina ljudi, pade svaka familija i svaki pojedinac - osje6amo
toliko togia,po demu jesmonSto jesmo, i bez dega ne bismo bili
ono, Sto jesmo, a ipalc nas malo koji znade, sto je to, kao Sto ni
pojedinac doviek ne moZe nikad sve izkazati, po demu ie on onn
a nije tko drugi. Pa ako Srbi osje6aiu, da bez imena svo,gianisu
63
ono, Sto osje6aju da iesu; pa ako traLe, da irn se to jo5 drugo
takovo prizna, pa i zakonorn, demu da se ne pfizna? Ta sve, Sto
oni osje6aju kao svoje, sve je to isto barem u kojem dielu i
hrvatskoga nar,oda,sve je to i hrvatsko, sve je to i na5e, i nema
razlofa, da im se to krati. A budemo li ovako svi za sve naSe,
tko 6e z,a malo vremena i znati, Sto ie naie, a Sto njihovo, jer
6e sve biti naSe!
Spomenemoli joite, da su Srbi-samostalciodludno za s,e-
ljadku politiku, da su njihova gospoda bliZe seljaku nego ikoja
I'rvatska gospodska stranka, rekli smo sve, Sto nam moZe
podavati nadu, da 6e Hrvati uz sudjelovanieSrba samostalaca,
hoiima je srbski dio naroda povierio svoie vodstvo mo6i povesti
sasvim novu politiku'
(rDom(. coat.1911.Br. 20.)
{.Jmorstvovodje seljatke stranke u Ugarskoj.
Mi smo u posliednjem broju oDoma. priob6ili po brzojavu
glavne viesti o stra5nom ovom i Zalostnom umorstvu. Dalje
priob6ujemo glasove njekih hrvatskih novina, hojima 6emo do-
dati i svoie mi5ljenie.
r
uHrv, Pokret< pi5e pro5le sriede (1?. svibnja) pod naslo-
vom ubojstvo u Ugarskoi.. ovo:
"Politidko
uU nedieliu u jutro u osam sati zbilo se u Beke5-Cabi, tom
naivedem seljadkom gradu Ugarske, politidko ubojstvo, kojemu
ie pao Zrtvom zastupnih Andrija Ahim, vodja uSarske seliadke
stranke, ob6enito nazivan oseliadkim kraljemu, Ubi3e [a sinovi
nie{ovog politidkog protivnika, za osvetu, Sto ie javno u novi-
nama, navodno bez rczlofa, psovao i sramotio niihovog otca,
obiedjujud fa raznim kaLniivrm dinima i nepo5tenim poslovima.
Zbila se dakle tragediia (Zalostnaigra), u kojoj je stradao jedan
doviedji Zivot, kojeg utrnu5e politidke strasti. I zato je ova tra-
gediia, kao socijalni (druZtveni) poiav, tim znaEainija. S jedne
strane stoii tu pokretad jadnog i mukotrpnog seljadtva, okru-
Zen hiljadama seljadkog puka, koie je o,kupio uza se, na$la-
5uiu6i po,trebu poboljSania Zivotnog stania maloga dovjeka

64
Ugarske, ali istodobno harangiraiuti (razdral$udil te seliaike
mase (mnoZtvo) i nama poznatim zulu-kaferskim devizama ({e-
siima), kao Sto su: oUbijte svakoS kaputa5a" i "Na kolac sa
svakim Sospodinomu;a s druge strane dientrija [plemstvo),koja
svojim staturijalnim (?) samosudovanjemu okrutnosti prerna-
iuie i sicilijansku kro,niku (ljetopis) ubijstva,
Magjarsko se novinstvo vrlo mnogo bavi tom najnovijom
tragedifom (Zalo,stnomigrom) njihovoS druZtva, jer ta trafedija
niie obidna dovjedja drama (din, i{rokaz), vet strogo socijalna i
politidka tragediia, sa svim omim znadaikamabolestnih druZtve-
nih odnoSajaUgarske, koje s dana u dan uvidiamo i nalazimo
u tolikim drugim p,oiavima. Ta je tragedija za pravo iedna
epizod,a(dofadiai) one borbe, koja tede na svim liniiama Ugar-
ske, gdie su probudjeni niii sloievi do5li u protimbu sa gospo-
dom latifundistima (veleposiednicima),koii na osnovu historidne
pro5losti stoie na putu naprednom Sospod,arskom razvitku
zemlje. Ali pustimo to, pa pogledaimo iz bliZega, sve one o,kol-
nosti, u koiima se to neobidno uboistvo zbilo." Dalje opisuje
doSadjaj, a onda nastavlia:
"Nakon podinfenof atentata (napadaja)do5lo je u rnjestu
do silne uzbudjenosti,Oblasti se poboiaSeuzbune, tim vi5e, Sto
atentatore (napadade)ne uapsiSe,ve6 ih nakon preslu5aniapu-
sti5e na slobodu. Medjutim su kasnije ipak zatvoreni. Od Za-
losti za svoiim vodjom sva se Bekei-Caba zavila u crno. Pokojni
Ahim uZivao fe kod svoiih seljaka goleme simpatiie (ljubav,
odanost). On ie pro,veo s njima izvrstnu stranadku organizaciju,
Ti su njegovi prista5e ofromnom vedinom u Allftildu naseljeni
Slovaci. I on je sam slovadkoga poriekla ali se kasnije porna-
giario, Medju njima htio je iSrati ulogu malog kralja. A tu ie
doista i i$rao, Ianatizftalt6i (zasliepliuiudi) ih upravo do ludila.
Bio je jak tjelesno i od naravi nadaren. Izvrstan pudki govornik,
Zaludjuiati sirotne seliake Srozomornim devizama (geslima)
izbijao je iz lofa izvrstan posao za sebe, Oku6io se dobrano, a
na to' ga je naSonila i narav. Bio ie naime vrlo pohlepan, pa je
i svoje politiEko djelovanie i poziciia upotrebljavao u lidne
svrhe, Bilo mu je oko 40 godina. Na politidko je polie stupio
1901.Onda ie bio izabran u ui,em izboru, Naipriie je bio prista5a
klerikalne (popovshe) pudke stranke, kasniie postao trco5utovac,
pa agrarni socijalista, onda opet neodvi5nlak, dok niie konaEno
65
osnovao selia6ku stranku, Kao zastupnik se Eestito po$ospodio.
Nosio je doduse seljadko odijelo, ali ga ie dao praviti kod nai-
finiieg pestanskog kroiada, Bio ie seliah, ali se vozio uviek u
Nie$ovi atentatori su mlada dZen'
Sumi'kodiii i pio Sampanjac,
trija (plemi6i) sa svim lo5im o'sebinramamladih maSiarskih
dandya (kicoSa), Stariji ie koarcipienta (odvjetnLlki vielbenik),
a mladji inLinful<
O sprovodu umoreno{a pi5e "Hn, Pokretu proSli detvrtah:
,U Beke5-Oabi sve ie tiho. SahraniSesvog vodiu, a selia6ki
sviet, koii se je u prvi das roma'ntidnim kukaniem okupio u
hiljadama oko mrtvog tiela i svojom velikom Zalosti lOla5io
gospodsko druZtvo, da 6e se pob,uniti - ostao je niem u svojoi
boli, ponesav5i tek u srcu u svoie domove pritajeni bies i pre-
6u6enu kletvu, Siroke, praSnjave ulice oSrornnog atrf<iildskog
sela prazne su i tihe. Sve se povuklo medju zidove ili na sala5e
(stanove), tek nekoliko stotina orui,nika, vojske i straZara obi.
lazi ulicama, paze1i na red. Sarn sprovod bio je velidanstven.
Prisustvovalo je oko 20,000 liudi. lz ciele Ugarske dodjo5e silna
seljadtr<aizaslanstva. Ovima se prikljudi5e i izaslanici demokrata
i socialno-demokratske stranke iz Budimpe5te, Sprovod je kre-
nuo u 3 sata. Mrtvo tielo izneso5enaiprije iz kude, Sdje je sve
odjekivalo od naricanja u slovadkom jeziku, Tu se naime slcu-
pila rodbina poko'inikova, sve sami Slovaci, U nrkama im slo-
vadki molitvenici, u ustima slovadha po,srebna piesma, sa svo-
iim bolnim slavenshim ritmom, nerazumljiva i tudja skuplienim
magjarskim novinarima, koii dodio5e, da po,biljeZeposliedniu
slavu vodje magiarske seliadke stranke, Pred ku6,om se
oprostio s mrtvim tielom dr. Osv6th, ravnatelj gradianske Skole,
Govorio ie mai,arski. A onda odvezoSe mrtvo tielo u baStu
luteranske glavne crkve. Tu je obavliena crkvena ceremoniia
na, slovadkom ieztil<u.Ceremoniiu ie zavr5io slovadki fovor
pastora Korena, Otuda je krenula nepreglednapovorka na gro-
blie. Kod izkopanoS groba pro{ovoriSe io5 dr. Sirnonlka.u ime
seliadke stranke, i biv5i zastupnik Meztiffy, u ime novo,o,r{ani-
zovan,ih socijalista, oboiica magfarski. Time ie svrdio po{reb
"seliadko$a kraljan, SluZbene korporaciie se razidjoSe, ali su io6
hiliade slovadkih seliaka o,stale kraj groba, pievaiudi slovaEki
psalme i naridu6i za svoiim pa za livota
"Ondri5orn.., hako
obidavahu nazivali. Ahim ie bio, kako ve6 iuder spomenusmo,
t
66
riedko nadaren dovjek. Izvrstan or$anizator, sa svim dobrim i
loSim svojstvima, koie iedan pudki tribun (vodja) posieduie,
Imajuti. za sobom dobro orglanizovanetisude naroda. bio je sila
u BekeS6abi, Crpeli iz tofa nemale materijalne koristi za sebe,
znao je on vrlo dobro, da mu ie duZnost za5tiiivati na svakom
koraku i one mase, koje mu do te sile i snage pomogo5e.Da
saduva svo,i osobni uSled pred tisu6ama svojih pristaia, znao ie
biti u borbi protiv gospodskih pojedinaca do nepravednosti i,e-
stok i neumoljiv. Radunaju6i dakle i sa nizkim instinktima (na-
gionima,naravlju) Sirokih sloieva, koiima je morao u mno$o Eem
udovolfavati, rado je izbacivao shrainie dema$o5ke parole (za'
voditeliske riedi), koie su u Ugarskoi i u njezinom seliadkom
stali5u, izvaranom i izmudenom od feudalne (velika5ke) go-
spode, nalazile daleko ve6e opravdanje, no druSdje. Zato nije
niti dudo, Sto ie fanatizam (sliepi bies) njegovih masa (mnoZtva)
uhvatio tako duboko korenie. NuZdna reakcija (odpor) na bez-
du5no izcrpljivanie seljaka sa strane gordih latifundista (vele-
posiednika),
IJza sve svoje poroke uZivao je Achim veliki ugled i kod
radnidtva. Zato ma je ovo izkazalo po5tovanje, obustavivSi za
nieSovog ukopa svaki posao, Nekoliko tisuia socijalista prisu-
stvovalo ie poprebu,
Achim ie bio Slovak, ali pomaSiareni Slovak, Ne u onom
smislu: poturica gori od Turdina. On se ie posve proradunano
pomagjario, Znao ie, da bi mu kao slovadkom nacionalisti [na-
rodnjaku) oblasti i maSjarska oligarhiia (Saka gospode) u klici
ugu5ila seljadki pokret, zato je bio Magjar. Govorio ie izvrstno
magjarski, al| je za to ostao vieran i svom materinskom jeziku
i svojim Slovacima, Sto se naseliie u Alfiild, kao mali otok u
nepreglednoj magiarskoj ravnici. Ipak, kakoSod je bio Achim u
dasovima demagiog, skoro bi re6i do bezdu5nosti, fanatizator
(sliepar) desto put, ludo nepromi5ljen,imao je velikih zasluga i
rnnoEo srca za svoie seliake. Pa i ako mu je to donosilo mate-
riialne koristi i ako mu ta okolnost umanjuje vriednost iavnog
radnika, on imade za seljadtvo neoporecivih zasluga, Zato se
ie veoma neu6lodnodojmilo, Sto je predsjednik zajednidkog sa-
bora, objavljujuei niegovu smrt, pro6lovo,riovrlo hladno, pade
,rzaboravion ,sludajno" predloZiti, da bude sabor kod pogreba
zastupan, ,zaboravio <,iztazili saude56eudovici, a konadno ,za-
67
boraviou i poloZiti vienac u ime sabora. Opet jedan dokaz ne-
kulture privilegovane (povla5tene) neobzirnosti, magiarshe
dZentrije (plemstva) nad Eizmastim seljakom! Potresna trafe-
diia kralia" ubrzo 6e se zaboraviti. Nad njom 6e se
"seljadkog
doskora zaklopiti valovi dnevnih doSadjaia, Sto hite jedan za
druSim bez prestanka, Ali 6e nerieSen ostati joi za dugo u
Ugarskoi onai veliki problem (pitanje), iz koie{a ie proiza5la i
ova traSedija, koji se u svoioj orija5koj velidini koli iz krvave
siene seljadkoga kraliat problem oslobodienia Ugarske od sre-
dovjednog feudalnog sistema< (velika5ke vlade),
Novine iste stranks ,Hrv. Pokretu piSe:
,UbiSe magiarskoSvodju. I Ugarska je imala svoga Stie-
pana Radi6a, Zvao se je Andrija Ahim, a ro'dio se je i radio u
BekeS-Cabi. 15. svibnja ie on izpustio du5u: ubi5e fa sinovi dr-
i,avno! tajnika Zilinsko{a, na koga je on u svojim novinama
napadao. . . Opisav5i sasvim kratko dogadjai nastavlja: ,Ahim
ie bio u Ugarskoi ono, Sto ie Stiepan Radi6 kod nas, Zestokom
i uztrajnom korte5aciiom predobio ie za sebe seljake, kojima
je obedavao, da 6e se razdieliti zemlia bogata5a i vlastele. Po-
put Stiepana Radida i on je sa svoiom seljadkom strankom po-
magao svaki das koiu drugu stranku: pomagao je iedanput ma-
giarske ko5utovce, drufiput furtima5e, tredi put sociialiste. Na
posljedku se ie sloZio i sa vladinom strankom ba5 poput Radi6a,
ali ga ie doskora vlada opet podela pro{oniti ba5 hao naSega
Radi6a, Siedi5te njefovo b'iia5e u Beke5-Cabi, velikom magiar-
skom selu od 40.000 stanovnika. Ondie su vlastela Sospodari
skoro Eitavog grunta, a seliak se biedni na tudiem mudi. Bilo ie
s toga tamo desto seliadkih nemira, ali magiarska nasilna vlada
znala ih ie uviek silom uguSiti, StoSa je Ahim tako mogao stvo-
riti seliaEku stranku, kojoi ie o,stao do kraia prvalc i vodia, U
Beke5-Cabi vrlo su napredni Sospodari, a mrze iz dna du5e
maSiarsku fospodu. Viedno tamo vlada nemir i rat izmediu tih
Slovaka i MaSiara, izmedju seliaha i ospode. I ovai Zalostni
clogadiai, koii ie Ahima staiao Slave, niie druSo, ne$o takav su-
kob izmediu Sospodina Zilinskoga i slovadkog seliadkog vodie,"
Stardevi6anski uPrijatelj Narodau pod naslovom: ,Kakav
ie bio seljadki kraliu piSe: "U Ugarskoi se sada naivi5e Sovori
o Zalostnom svr5etku vodje ma{jarske seljadke stranke, koji
se zvao Achim, a koii je bio i narodni zastupnik, te ie u svom
68
kraju silno zaladi,oneke seljake, obe6av5i im sve i sva, ali nije
ni5ta odrZao,,nego ie na radun svoie seljadke politike dobro
debelo iivio, Da se pokaZe, kako je on toboZe velik po5tenjak,
clruge je psovao i grdio kao da su najve6i lopovi, tako naroditc,
nekoga odvjetnika Zilnskija. Ovaf kao i njegova dva sina vi3e
put su ponudivali Achirmr, neka im dade mira, neka ne dira u
otca, pa jer nije htio prestati, dodjo5e dva sina Zilinrskogiau ne-
djeliu u Achimov stan i tu se s njima tako po'rjedka5e,da su se
i potukli, te ie jedan brat ubio Achima hitcem iz revolvera.
Brala tvrde, da imadu dokaze u ruci, kako' su pojedini seliaci,
koii su htieli biti izabrani za zaslupmike, morali davati ubije-
nome Achimu po 1000 K nagrade ili mita. Tako ie eto radio taj
vodfa maSjarske seliadke stranke, koga su zvali i seljadkim
kraliem, Novine javljayt, da je taj Achim bio od kuie siromak, a
"seliadkornn politikom da ie ,stekaoimetak od 300.00Okruna.*
{.
Hote6i se osvrnuti na ovo pisanie, nama je toliko topia na
srcu i na pameti, da ne znamq na 6em bi se vi5e zprozil\ demu
bi vi5e prigovorili, Sta bi vi5e poZalili, na Sto bi vi5e upozorili:
toliku je pokvarenost na sve strane odkrio ovaj stra5ni i 2a-
lostni doSadiai,
Naistra5niie je ipak valjda to, Sto je ditavo takozvano javno
mnienje, ko'liko nam je po,znato,t. i. novinstvo u Ugarskoi i u
Hrvatskoj, straSni ovaj zlolin primilo na znanje i oSlasilo Sa,
kao da se je dogodilo ne5to obidno, Sto 6e se ve6 sutra zabo-
raviti, kako se zaboravljaiu stotine i tisu6e dnevnih viesti i
dogadjaia,Jedne na5e novine pade i pi5u, da 6e se to zabora-
viti, kao da nije ni5ta ni bilo, , . A da je na pr. u kojem, recirno,
rumuniskom ili ruskom selu izSubio Zivot, i to na ovako stra5an
nadin, kakav lidov, - novine bi ditavo$a svieta pisale o tom
dan na d.an, brzojavlialo bi se na sve strane, sazivale bi se
skup5tine, gdie bi prvi politidari i udeniaci u ime dovjednosti, u
'kulture
irne i io5 ne znam u ime depa razlagali i predlagali, Sto
se ima udiniti, da se krivclkazne,liaga s ditavoga doviedanstva
opere i slidna divljadtva u budu6e onemo6!u6e,A ovdie,
{dje ie
u svom stanu ubiien doviek, dlan sabora,
die navali5e dvoiica
na jednoga, oboruZani na goloruka Eovieka, - to niie ni5ta! A
niie ni5ta zato, jer su gospoda ubila seliaka, I
io5 malo - ubo-
iice ne bi b,ile ni zalvorene, - sve to pod isto,m krunom, pod
69
kojom su malo dana pred tim oblasti silorn poku5ale zatvoriti
narodnogia zastupnika radi obdrZavania po,litidkih sastanaka!
Ali i to je bio zastupnik - seljadkestranke! Uboiice seljaka -
na slobodu, zastupnici seljaka - u zatvorl,
ViSe na5ih novina pisalo je na sve tol To vam je zduinost
(ili kako ono vele: rnora!) - to vam je zdu5nostmagjarskoga
druttva! T,oboLettakvi su Magjari!
Znamo, kakvi str Magiari. Znamo, da je u njihovo,j nesrei-
noj domovini naimanje traga kr5danskoi zdu5no,sti,jer su tamo
sasvim prevladali Zidov| Ali smo na Zalo,stvidfeli, da zduSnosti
nema skoro ni traSa ni u naSimnovinama,
Ta proditajte fo5 jednom kai<o je o ovo,jstvari pisao ,Hrv.
Narodo i Narodaur Ne vidite li iz svake riedi, iz sva-
"Priiatelj
koga redka, hao da ho6e napisali: taj Ahirn je bio takav i ta-
kav i sasvim mu je pravo, ito su ga ubili, pravo su i udinili? Ona
zvier dapade,koia je pisala ono u ,Hrv. Narodu. - ier ono nije
pisao doviek - ona zvier opetuie niekoliko puta za nesre6no,6la
pokoinoga Ahima:
"Poput Stjepana Radi6a, . . poput Stjepana
Radiia . . .,, i. jo5 je samo trebala ta zvier napisati: poput Stje-
pana Radi6a,koil zasluZujeisto!
Nas u istinu hvata groza.Mi vidimo, da Zivimo u druZtvu, u
koiemu su zakoni za zaitifu dasti, imeth a i i,ivota - igradka,
koiom se zabavliaju, doll mog'u svojim p,ro'tivnicima kopati odi,
vaditi srce i rubiti {lave: dotle je zakon svet; no dim bi se za-
kon okrenuo prrotiv niih, - sve ie komedija. Tkonam na pr,
iamdi, da se ne 6e nati i kod nas kakva Sospodskabekrija, koja
ie u pol biela dana ubiti u njegovu stanu i naSega medju go-
spodom tako omraZen,o,Sa ,seliadhoga kraljao, a na5i 6e per5iii
i So5ki dokazivati, da je to sasvim u redu: varao je selfake,
Srdio Sospodu, da su lopovi, ste,kao ie seljadkom politikom
najliep5u paladu u Za{rebu, pak prav rnu budi!?
Sto sve ne pi5u sada za nesre6no,6la Ahima, tr<adse ne mole
braniti, po5to su ga i ub,ili, a da se niie moAao braniti! pi5u, cla
se je oboatio, da ie stekao 300.000K, i to time, Sto je prirnao
po 100QrKmita od seliaka, koji su htieli biti ob6inski odbornicil
I prostota - na delu s na5im Per5i6em - to vieruie! Nitko ne
pita, koliko nosi ob6insko odbornidtvo, nitko ne misli, da tih
ob6instrrihodbornika nerna valida stotine, da bi od niih mogao
tko dobitl sto,tine tisu6a. Ali prosto,ta
ie na5a vjerovala, a po-
70
kvarenost je tobole vierovala i to, da Stjepan Radi6 ima naj-
ljep5u paladu u Zaprebu, pa kako ne 6e vjerovati, da ie nekakav
Ahim tamo negdje u Ugarskoj stekao od seljadke sirotinje mili-
iune! Ta Sto to ko5ta napisati! Ako dodje do dokaza, reti 6,e
klevetnici i lai,ci, da su se - Salili, kako je u saboru rekao i
Zatluka, da se ie s najljep5om ku6om Stj, Radi6a u ZaSreba -
Salio! Da, ali ovakve se evo paklenske ,Saleu uzimaia za istinu,
kad treba opravdati ili izpriEali umorstvo neduZna dovjekal
Nesre6ni pokojni Ahim kriv ie sada i to, Sto je pio Sampa-
njac, a fino se odievao i vozio na kodiji. Mi to ne znamo, kao
Sto ne znamo o njem ni5ta viSe, nego Sto su sada pisale novine,
pa ne znamo ni to, koliko ie politikom stekao imetka, Sto je
pio i t. d, Ali recimo, ako je Zivio gospodski,- ta bio ie za-
stupnik u uSarskom saboru, Sto nosi liep dohodak, pa je u ma-
gjarskom druZtvu, ako nije htio, da fa drte prostakom, i da
{a izbace i popljuju, - morao Zivjeti od prilike onako, kako
Zivu njegovi drugovi. Ta treba Magjare poznatil Sto oni drZe
do seljaha? Oni seljaka zovu >po,rostui znadi ne samo ,seljaku,
nego i prostak. MaSjaru ie seliak smet i smrad, pa gdie bi
Ahimu bila pamet, da je u prostom seljadkom odielu do5ao u
magiarski parlamenat! To bi barem morali znali oni na5i no-
vinari, koii su Ahimu oprostili i jo5 ga pohvalili, Sto se ie po-
maSjario, ier bi ga ina6e MaSjari zatuklil A da se nije pogo-
spodio, bili bi ga popliuvali i'amedju sebe izbacili, kako su Sa
napokon ubili! Ali tko bi io5 Sto i do toga driao, kad bi Per5i6
na pr. htio, da bi Stjepan Radi6 smio piti bermet samo - po-
tajno, Da, da! Tko zagovara selia6tvo, tai ne bi smio ni jesti, ni
piti, ni hodati, ni voziti se, nego - visieti na kriZu! Pa ni onda
ne bi dosta bilol
Ali demu da se natelemol Pokoini poma{jareni Slovak
Ahim bio bi pred na5im novinarima kud i kamo bolje, moZda
sjajno pro5ao, bio bi moZda slavljen kao mudenik i Zrtva ma-
Sjarstva, da nemamo i u Hrvatskoj - seljadke stranke. Ali Sto-
Sod bi dobra bili na5i novinari napisali za Ahima, i5lo bi to u
korist i na5e seliadke stranke i njezinopa vodje, A tornu b,i vodii
trebalo (kako je ono pisao kapelan Petrekovi6) slomiti vrat!
Ne, ne smiie se ni5ta dobra re6i o Ahimu! Treba dapade sve
tako udesiti, da bude svako,mu jasno, da bi najbolle bilo, lcad
bi se i na5emu oseliadlcomukraljuu dogodilo isto. , ,
71
No svriimo, premda nismo rekli ni polovicu!
Kad smo mi u Hrvatskoj podeli osnivati seliadku stranku,
Sospoda su na5a s glupim pritajenim veseliem proricala da 6e
prvi Radi6i visjeti na vrbi, da 6e ih seliaci obiesiti! Pro5le su
Sodine, mi smo u seljadtvu radili mnogo, ali od seliadke ruhe
nije nikomu ni vlas s plave pala. Mi veee zadovolj5tine ne tre-
bamo, Naprotiv, u susjedstvu- fina, obrazovana Sospodapo-
diniSe prosto zlodinstvo ubiv5i u nie{ovu stanu Eovieka bez
obrane, seliadkoga zastupnika. A Sto seljadko mnoZtvo, koiemu
ubiSe vodiu? - Ni vlasa niie ni ono nitrcomus Slave skinulo!
Yete i sramotniie osude nisu naSi krivi proroci moSli doZivieti.
Da je u njih ikoliko osjedaia pravice, da imaiu ikoliko razbora,
oni bi se morali osviestiti i barem iedno ptiznal| a to ie; Niie
se niko,mu ni za Zivol nl, za imelak boiati seliadtva, Nasilnike
i uboiice treba traliti drugdie. Revoluciiu, krvavu, zlodinadku
revoluciju podimaiu - fospoda.
Pa tko 6e poslie tolikih krivica, patnia, stradania i tladenia,
poslie tolike angieoske uztrpljivosti, - tko 6e biti kriv?
(>Dom<, GoiI. 7977. Br. 21.)
Za Boga, Sto je ovoI
Dan na dan dolaze nam liudi, iaudu, uzdi5u, pitaiu i mole:
Sto bi tu udinili i da im pomognemo, ako Bofa znamo! Ta
smiie li se ovako rafiti sa sviietom! U kakvoi to zemlii Zivimo
i pod kakvom vladom? Ima li tu tko ioS, tko bi htio i moSao
narodu dati pravo? - Uz to liudi psuju i odaiavaju.
Sto je?
Evo jedan doSadjai od stotine, pa sudite:
Gjuro Hlopec iz Ribnice kbr, 54 (obdina Novo eide u ko-
taru Velika Gorica) pogodio je god, 1908, s agentom Antuna
Scholza (Solca) rZafreba sliku "Sv. Obiteliu za 24 K i dao mu
5 K kapare, a onda do5ao sam u Za{reb te sliku kod tr$ovca
primio i odnio ku6i i za kralko vriieme podpuno izplatio.
Ali za malo dobije ,Gjuro Hlopec tulbu, da plati Antunu
Scholzu 14 K. Hlopec, posto ie sve platio te niie Antunu Scholzu
ni5ta duZan, mirno je dekao dan suda i po5ao na sud, Kad ie
 72
sualcu i odvjetniku Antuna Scholza dru Alfredu Schiinsteinu,
pokazao po5tanske predatnice, ode odvjetnik u sobu k sudcu,
{dje je s njim dugo njemalki razfovarao, a onda sudac ponudio
Hlopecu nagodu, tj. da Hlopec dobrovolfno plati odvjetniku
14 K 55 fil u ime parbenih tro5kova ali kad Hlopec nije htio,
odsudio ga da ima te parbene tro5kove platiti, premda je luien,
a nije bio duZan!
Sad se Hlopec uputi k Antunu Scholzu i pita ga, zaSto,Sa
ie luiio i za6to mu je tro5ka napravio, a tu mu reko5el Mi smo
se zabunili, dajte mirujte, bit 6e sve u redu, i io5 su mu dali
ovu potvrdu; ,'P, n, gosp, Gjuro Hlopec, Ribnica. Potvrdjujemo
Vam ovim, da ste na5 radun u iznosu od K, 24,- Yaiom upla-
tom od 3, X, 1908. podpuno izravnali. Preporudamo Vam se
i nadalje i biljelimo s vele5tovanjem Skladi5te devociionalija
(Nakladna tiskara Antuna Scholza). Fla6eno sve potvrdjuje R,
Devideu,
I H'lopec je bio miran, - kad su mu rehli, da 6e biti sve
u redu, d,a 6e oni ve6 odvietniku kazati, kako stvar stoji, Ali
za malo eto Hlopcu ovr5ne odluke
"radi duZnih K. 46,55 s pri-
padcima Antunu Scholzu iz Zagreba",
Sad Hlopec vidi, da nema Sale, Leti u Zagreb drZavnomu
odvjetnidtvu, Sdje pokai,e onu potvrdu, da je sve platio, i gdie
mu na to reko5e, neka tuli Antuna Scholza. Hlopec ho6e k sudu,
- ali 6!a ne primaju, jer niie uredovni dan, a dan se ovrhe
pribliZava, Sto ee? Svi mu veler ne boj se, ti ima5 potwdu, da
si platio, uzmi si samo odvjetnika, tebi 6e biti tro5kovi povra-
6eni, ier 6eS dobiti. I Hlopec uzme odvjetnika, i to zato, Sto
se. dan ovrhe pribliZavao, a kod suda ga ne primaju, pa misli:
odvjetnika 6e primiti, I primili su i kr. hot, sud ,, V"l, Gorici
(odlukom od 7, siednja 19t0. br, 722-t0 p 1909 (402 gr,) obu-
stavi ovrhu do daljnie odredbe.
Dalje vodi Gi, Hlopec, t, j. njegov odvjetnik parnicu proti
.
Antunu 'Scholzu i ta je parnica vrlo brzo, naime baS za godinu
dana dovrSenaosudom kr. stola sedmorice od 19, sieenja tett,
br. 108 tako, da ie tuliteli Gj. Hlopec - odbijen, t. j, da mora
platiti onaj parben tro5ak od 28.32, tro5ak draibene molbe i
sav dalinii ovr5ni tro5ak u svemu do sada preko 70 K - bez
tro5kova svoga odvjetnika, Za6to je Hlopec odbijen, to on ni
sam ne zna, jer su parnicu - po na5em postupniku - vodili
73
odvjetnici, a oni ne drZe potrebnim, da svogiabranienika oba-
vieste i todno upute, Toliko je Hlopec ipak saznao, da je
odbijen zato, Sto one potvrde, koia kale, da je sve pla6eno,
nije imao pravo dati onaj, koii iu je dao (R, Devide), - a ipak
ova potvrda vriedi, jer Hlopca - barem do sada - nitko ne
liera, da plati 6to za kuplienu sliku, ne$o samo za parbene
troSkove,
Sad mi pitamo: Sto je sve to? Kakvi su to sudci, kakvi
odvietnici, kakvi trSovci, da dovfek ovako ni kriv ni duZan
mora pla6ati po stotinu kruna odvjetnicima, hraniti ih i tzdr-
Laval| a sam stradati? Kakva je to vlada, pod kojom se to
dogadja i mole dogadjati? Nema li zbilja nikoga u na5oj domo-
vini, tko bi o tom vodio rad,una?
Mi sve ovo ne bi pitali, da se tu radi samo o Gjuri Hlopcu
iz Ribnice. Ali nama je poznato, da toga ima mnoglo. Znarno, da
je na pr, iedan rodoliubni odvjetnik u Zagrebu radi njekoliko
Kruna parbenoga tro5ka napravio seljaku do 150 K tro5ka, pa
po tom vidimo, da su u toj stvari odvjetnici jednaki pa zvali
se oni Dragi6i, Mili6i, ili Sen5taini ili Svainfreseri, Izpituju6i o
ovim stvarima i razmi5ljajudi dovjek dolazi do osvjedodenja, da
tu ima nedista posla, koji ne samo da nije dostojan jedno$a
dovjeka, koji je svr5io sve Skole i postao doktor, nego je takav
posao po moiem sudu gori od svake proste prevare,
Jer evo, o dem se radi: Ja se barem jo5 nisam namjerio
na dovieka, koji bi kazao, da bi odvjetnici morali badava voditi
parnice, Istina, mno$i se i mnogi luZe, d.a su odvietnidki tro5-
kovi preveliki, ali se desto duje i to, da dovjek ne i,ali, odvjet-
nidkoga troSka, ako mu odvjetnik zbilja obavi kakav posao, Ali
kakvi su to posli - voditi parnicu za parbene tro5kove, te za
par Kruna parbenih tro5kova nadiniti novoSa parbenogia tro5ka
i stotine? Komu je tu kakav posao obavljen? Nije li tu o6e-
vidno, da se ide samo za tim, kako bi se zametnula parnica
radi kahve sitnice,radi ni5ta,- a onda dal je tro5kovi rastu sami
od sebe, tako da je odevidno, da se parnica vodi samo radi
tro5kova, - da odvjetnici sluZe i iiva. A ako promislimo, kako
ie naS narod neupu6en, te kako lako dodje do toga da bude ni
lcriv ni dalan tuien, onda razumijemo, da nema lak5e stvari,
nego zametnuti parnicu t, i, posijati vrai,ie sjeme, iz kojefa
onda po prokletom na5em postupku rastu odvjetnidki tro5kovi
74
sami po sebi, I od toga najvi5e Zivu naSi odvjetnici, tako oni
slaZe,
A ja kalem i opet, da je ovakva zasluiba nedostoina sva-
koga dovieka, osobito "sospodinan, i <ia je ovakav kruh, koji
se ovako sluZi sramotni kruh, I sramotna je zemlja i narod, u
kojem je mogu6e, da Skolani ljudi i tako kruh sluZe, - da i
ne giovorimoo tom, koliko se time 6iuli upravo seljadki narod,
koliko se stvara svadje, nezadovoljstva i kako se na taj nadin
narod kvari, jer podima sumnjati u zakon, u pravicu i u poStenje,
Sve je na svietu lopov i lopov5tina, kad le bez noi,a mogu
zaklali!
Ovim sramotnim i nedostojnim nepodob5tinama mora se-
liadki narod udiniti krai, Tu su se trgovci i agenti kojekakvih
zakutnih draltava udruZili s odvjetnicima da slfi,eti se lako-
vjerno56u, neznanjem i neupu6eno56u seljadkoga naroda
sluZe sramotni svoj kruh otimaju6i upravo seljaku teZko stedenu
krajcaru,
A pitamo li, kako bi se tomu udinio kraj, nema za sada
drugie,ne6lo ovo: Seljak nekabjeli od agenta i odvjetnika kao
od kuge! Nikomu ni5ta neka ne podpisujel Na vjeru i uz kakvu
obavezu neka ne kupuje niSta, jer unapried neka znade, da ie
prevaren!
Mi 6emo .dakako strahote i sramote bezduSne ove go-
spodske bande i dalje izna5ati, i ne 6emo mirovati, dok se
narod listom ne odvrati od ovakvih bezsramnih i bezdu5nih
izrabliivada
(>Dorn<,Goit.1971.
Br. 2s.)
Fi5kalski poslovi!
Vidi se, mi 6emo morati u svakom broju izna5ati stvari,
radi koiih se doviek mora hvatati za glavu i pitati: Za Boga,
Sto je to? Gdie, pod kakvom vladom i zakonom mi to Zivimol
Za danas ovo:
Osudom kr, kot, suda od 31, prosinca 1908,br, 15,878(gr,
1908,P 1905,)214 {potvrdjenom rie5eniem kr, banskog stola od
30, prosinca 1909, br, 15.142)sudjeno je; uNapokon daira ie
75
tuaiteljica Kata Brozovie nadoplatiti tuZenom Janku Baltori6u
t K 6; I, a tuziteliu Juri Zlodi 46 K 92 t' a t.oi'eni<'(Gjuri Zlodi,
Katl Brozovi1 i Bafi Bedek) ' ' ' 'naknaditi od parbenih efek-
tivnih tro5kova,'' svotuod 1 9 K 77 L''"
Kata Btozovi6 imala ie dakle Janku Baltori6u platiti tl6 K
92 I, a Janko Baltori6 njoj jednu tre6inu od 169'77f t, i, 56 K
59 f, Kad ie Kata Brozovil tralila od Janka Baltori6a svoiih
56 K 59 L, pokazao joi ie namiru, da je on sve nrovce' na 6ts
Petra-
ie bio osudjen (t' i' 169K 77 t) poloZio odvietniku dr, M,
t16a n Vel. Gorici. Na to je Kata Brozovi6 oti5la k odvietniku
PetraEiltt, neka joj dade novce (56 K 59 f), da moZe platiti Juri
Zlodi 46 K 92 I, na 5to ioi ie iuratu5 (koncipient) odvietnika
Petralila rekao, d.a 6e on sam dati Juri Zlodi 46 K 92 I, a
ostatak (9 K 67 f) da 6e joi povratiti, Kata Brozovil je na to
bila mirna, misle6i, da je stvar u redu,
Ali kod kr. kot, suda u Vel, Gorici primliena ie dne (?)
oZajka t9ll, i,z pisarne dra M, Petradi6a u Vel, Gorici tulba
proti Kati Btozovil, u kofof se kaZe, kako je giornjom osudom
naloZeno Kati Brozovid, da nadoplati Jlu:.iZlodi 46 K 92 I, a
onda se kaZe t toj tuZbi dalie: ,Jer onau (t. i. Kata Brozovi6)
>togiani danas udinila niie i jer nema izfleda, da bih bilo
kada do naplate doSao,prisilien sam voditi ovrhu.. - i t, d,,
pa moli dozvolu za ,rpljenitbu, procjenu, prenos i uzki zatvor
pokretninah Kate Brozovi6.. i t, d,
Naravski, sud ie sve to (odlukom od 23. olujka l9ll, br.
3321 (Er, i 9. travnja 1911, br. 45281dozvolio i odobrio tro5ak:
14 K 20 f troSak tuibe, za sudbenoga izaslanika K !6,-, za
cienca 5 K, biljeg na plienitbeni zapisnik 40 f, ukupno 35 K Z6 f,
Dahle: Pisarna odvjetnika dra M. Petra6i6a, ima pri sebi
novce, da naplati Juru Zlodi, ptiznaje to i obe6aje, da 6e {a
podmiriti, - a onda podna5a luZbu, u kojoj kaie, ,rda nema
iz$ledan, da bi Juro Zlodi, uikada do naplate do5aou, i pravi
tro5alc Kati Brozovi6 35 K 76 L
Sto je ovo? - Ja sam to posljednji put napisao, a sada
vidim, da nisam ni deseti, ni stoti dio rekao, te uvjeravam sva-
koga, tko ovo dita, da misle6i na sve ovo dri,im razbojnike
sasvim dobrim i destitim ljudima.
(>Dom<<,God. 1911. Br. 25.)

76
A Sto je opet ovoi
U predposljednjem je broju razloZeno, kako seljak ni kriv
ni duZan moZe kod nas do6i do toga da plati i 100 K sudbenoga
i odvjetnidkoSa troika, No tu bi se joS mo$lo re6i, da si je
dovjek sam kriv, jer zailo se ne 6uva agenta i fi5kala, za5to ne
pazi na ovo i ono, Ali Sto 6ete reti, kad dujete ovo? euitet
Grfa Rulek iz Midevca k. br, 4. obe, Odra, predao je dne
9, studenoga 1906, kod po5tanskoSa ureda u Vel, Gorici na
doznainicu pod br. 172 svolu od 40 K na naslov uOb6insko
poglavarstvo Sesveteu,Ta je po5iljka glasom rie5enja predstoj-
nika dostavnoga ureda u Sesvetah od 9, oZ:uika1908,
"ovla5te-
niku dne 13, studeno{a l9M, po propisu urudenan,
Ovih 40 K poslao je Grga Rulek ob6. poSlavarstvu u Se-
svetak u ime zemlji5tnoga odkupa za zemliiite u sesvetskoj
ob6ini, no za malo povedo5e proti njemu ovrhu radi toga od'
kupa, a Rulek pokaie po5tansku potvrdnicu, da je platio. Jest,
platio je, ali Sto se je s njegovim novcima dogodilo, vidi se iz
ovoElaoditovanja:
,,Podpisani nadelnik i bla$afnik ovim oditujemo, da
Slasom doznadnice broj 371t9O6, po bivSem upravitelju
Klobudaru dne 13, studenoga 1906,podignuti iznos 40 Kruna
svojoj svrsi priveden nije bio, - Nije naime u dobro stranci
upisan,
Sesvete, 27, listopada 1909.
J. eanadjija, ob6. nadelnik.
Mirko Bogdanovi6, ob6, blagajniku,
Kako se dakle iz ovofa oditovanja vidi, ob6, upravitelj u
Sesvetah primio je novce, ali ih nije upisao u dobro Grgi Ru-
leku, nije ih poslao, kamo su bili odredjeni, ili prosto glovoredi,
spravi,oih je u Zep - i nikomu ni5ta.
Zbilja, nikomu ni5ta? - Kako 6emo vidjeti, zbilja nikomu
niSta.
Grga Rulek, kako je i naravski, nije mirovao, ne6ioje svoje
novce lraiio i kod po5te, gdje ie novce predao: Po5ta mu je
odgovorila ovim pismom:
77
>Kr. ug. po6tansko i brzoiavno ravnateljstv o u Za1tebu
Brof 170751M.P. n, GrSa Rulek, Midevac k, br' 4' ,'p.
Velika ,Gorica. Na VaSu kod ovopa ravnateljstva udinienu
prituZbu Slede izplate doznadnice Velika Gorica broi 172
od 9, studenofa 1906, na naslov: ,,Obdinsko po$lavarstvo
Sesvete" vrhu 40 K obavje56uiem Vas, povratkom poftaZ'
nice, da je novac opunomo6enom upraviteliu ob6ine Klobu-
daru dne 13, studenoSa 1906. izplaten,
Propisnom dostavom po5tanske doznadnice iamstvo
po5te prestaie le se $lede daljnje$a traienia novca lz pre'
dodenie ove odluke i privitog pod .l' oditovanja ob6inskoga
poglavarstva Sesvete na kr. kotarsku oblast eventualno na
sud obratiti izvolite.
U Zagrebu, 6, studenoga 1906,
Kr, uS. poSt, i brzoi, ravnatelistvo",
.Koliko je u detiri godine Grga Rulek hodao od svoie do
sesvetske ob6ine, od kotarske oblasti do lupaniie, do vlade
i t, d,, duSo bi bilo pripoviedati. Napokon dodje i do mene, ja
odem kr, podZupanu, na koju je GrrgaRulelc dobio ovo rie5enje;
>rKr, Zupanijska oblast u Zaprebu.
Br. 666412, 1911. Zageb, 7, lipnia l9Il, Gosp, Grgi
Ruleku u Midevcu, Na prituZbu VaSu od 3, oZujka 191L,
{lede povrate upla6ene po Vama putem po5te kod ob6,
. poglavarstva u Sesvetama svote od 40 K, priob6uje Vam
se uz povrat podne5enihpriloga, da je ob6, zastupstvo u
Sesvetama zakljudkom od 5. travnia t9tL todka 39, zakljr-
dilo, da nije duZno upitnu svotu povratiti Grgi Rulekq jer
nije ovlastilo Klobudara na dizanie novaca kod poSte, a
osim toSa moSaoje Rulek dobiti upitnu svotu natrag od biv5e{
upravitelia Stiepana Kl,obudara, da se je pravo'dobno javio,
kada je bilo ogla5eno,da se svaki imade pri javiti kod ob6.po-
glavarstva u Sesvetama,ko j i ie za vrieme sluZbovanja Klobu-
dara Sto uplatio, jer je svaki, koji se je pravodobno prijavio,
dobio svoj novac natrag, - Po5tansko i brzojavno ravna-
teljstvo zamoljeno za priposlanje punomo6i ob6, zastupstva
u Sesvetamapriposlalo je ovamo prepis punomo6i zabiljei,-
nika Klobudara i blagajnika Bosanca, iz koje se tazabire,
78
da ista niie sastavljena prema naredbi kr" ug, ministra
trgovine izdane sporazumno sa banom kraljevine Hrvatske,
Slavonije i Dalmacije od 10, listopada 1896,broi 64E95,ier
ne predleii, izvadak iz zapisnika sjednice obi, zastupstva,
kojim se pomenuti gore ovla56uje na podignu6e novdanih
poiiljaka na ime ob6ine, a niti je ta punomod propisno po
kot, predstojniku ovjerovljena. Uslied toga ne moZe se ni
ob6ina Sesvete pritegnuti na plateZ svote od 40 K po Vama
po5tom na nju odposlane i po tadaniem ob6, upravitelju
Klobudaru podi{nute, ve6 6ete imati prava traiiti povratu
te svote ili od samoE Klobudara ili od po5tanskog i brzo-
javnog ravnateljstva,po5to ie protupropisno po5tanski ured
u Sesvetama tu svotu Klobudaru urudio.
Kr. podZupan: u, z, (podpis neditljiv.)"
Da, da ne zaboravimo; Grga Rulek, premda ie iz daleke obli-
ne preko Save, javio se ie pravodobno ob6ini, ali uzalud. Ali da se
i niie javio (jer Bog zna, kako je i {dje ogila5eno,da se jave,
koji su Sto Klobudaru platili), Skandal ovai ne bi bio manji,
Dakle tako. GrSa Rulek je platio i mora opet platiti, ier ie
upravitelj ob6ine novac ukrao! Sad neka trali novce od niega,
a Bog zna, Qdje je on, ili od poSte, od hoje je vel traiio pa
znamo) Sto mu ie odgovorila. Ovako je odredila kr. Zupanijsha
oblast,
Nije vriedno, da stvar dulie navladimo, jer se vidi, Sto ie
to, Tu nemamo vi5e posla s jednim ovakvim ili onakvim ob6in-
skim sluZbenikom-tatom, ne$o tu nadzorna hralievska iupa-
niiska oblast odpisuie dovjeku, koji joj se prituZio: IzSubio si,
uzalud si platio iednomu po zakonu postavljenomu i od oblasti
priznatomu uredul
Tri nema, ljudi, druge, nego ne pladajte u ob6ini nikomu ni
filira, dok Vam ne dokaZe izvornim zapisnikom obCinskoga
odbora, da je ovla5ten primati novac. Inale znaite, da ste moZda
svoje novce predali tatu.
,Mi 6emo se na ovaj sludai povratiti,
(>DornK,God. 7977.Br. 25.)
79
Na dlanak u broju 25, pod naslovom ,Fi5kalski poslovi.,
prirnili smo sliede6i izpravakl,
uNije istina, da je u parnici, vodjenoj kod kr, kot. suda u
Velikoi Gorici pod reg. oznakom p. 19051214.Kata Brozovi6
imala platiti Janku Baltori6u 46 K 92 f, a Janko Baltorid njoj
jednu tre6inu od 169 K 77 f., t. j. 56 K 59 f, ve6 je nasuprot
istina, da je Kata Brozovi6 imala platiti svotu od 46 K 92 L Jwi
Zlod| i to kao priplatu za viie primljenu vriednost u nekret-
ninama prigodom razvrfnuta zajednice, Nije istina, da je Kata
Brozovil do5la u moju pisarnu i traiila od mene iznos od 56 K
59 f, da mole platiti Juri Zlodi 46 K 92 f, a isto tako niie istina,
da je moj juratu5 (koncipient) Kati Brozovi6 rekao, da 6e on
sam dati J:uli Zlodi 46 K 92 f, a ,ostatak (9 K 67 f ) da 6e povratiti
nioi, i da je ona uslied toSa bila mirna. - Istina ie nasuprot,
da ie moj koncipient Kati Brozovil izrilito rekao, da ioi prema
navodima Jure Zlodi od parbenih tro5kova od 169 K 77 I ne
ide niSta, a lo zato, jer da je on davao u parnici sve biljege,
predujmove i vje5tadlce pristojbe, a osim togia da je izhodio
izpravak osude od 31, prosinca 1908,broi 15828 (gr. p. l905t2l4l
samo na njeSov tro5ak, a isto tako i gruntovni razpis nekret-
nina, - Pored toga ie moi koncipient rekao Kati Brozovid, da
ioj Juro Zlodi kani voditi ovrhu radi priplate od M K gZ f. i
da mu je u tom smislu dao naloS. Nije istina, da pisarna moja
imade pri sebi novce, da plati Jwu zlodi, a isto tako nije istina,
{_a ie to priznala i obe6ala udiniti, a onda ipak podnesla proti
Kati Brozovi6 ovr5nu molbu radi pripla te 46 K 92 L te:k m
direktan nalo6l Jure Zlodiia, kome po njegovim istinitim navo-
dima - jer ie sam na parnicu troSio, a jedino su efektivni
tro5kovi po sudu obredjeni (t, i, troSkovi biljega, preduimova i
pristojba) - pripada ditav parbeni tro5ah od 169
K ZZ f, Niie
istina, da moja pisarna pravi tro5ak Kati Brozovil, ve6 je
na_
suprot istina, da postupa proti nioj po naloSu i na i:.riEiti
zahtjev
Jtrre Z.lo-dija,koji je u njoj zairaZio, da se ovrha radi
nepla6ene
mu priplate povede i provede. Dr. Milan pelra1i6,
odvjetnik*,
Odvjetnik g. Milan Petradi6 poride glavnu
stvar, naimez
da ie niegov koncipient rekao Kuti Br"zovi6,
da 6e on sam
(t, j, koncipient, dakako u ime pisarne
odvjetnika dr, M, ,petra-
di6a) platiti Juri zlod,i tt6 K gz I, a vratiti joj
ostatak od one
tre6ine, ko ju ioi ima platiti Janko Baltori6, pa se sad
dakako pita:
80
Koje ie istina? Je li istina, StokaZe Kata Brozovil, iniezin suprug,
koii ie s njom tada bio u pisarni dr, M' Petradida ili je istina,
Sto kaZe odvjetnik dr, M. 'Petradi6,dotidno njegov koncipient,
Ovo bi u ovoj stvari bilo glavno, naime: da je pisarna odvi.
dra M, Petradi6a imala novce, da u ime Kate Brozovil naplati
Jari Zlodi,, pa to i priznala i obe6ala, da ie ga naplatiti, a da
je ipak Katu Brozovi,6,taiila i napravila joj tro5ka. Svejedno je
tu, 5to misli Juro Zlodi, glavno je, da je koncipient dra M.
Pelralila Katu Brozovi6 ovako uputio, - a to ona i niezin
suprug mogu, kako haZu, prisegom potvrditi,
Odvjetnik g, dr, M, Petradi6 poride i to, da ie Kata Bro-
zovi6 lmala platiti Janku Baltori6u 46 K 92 f, premda smo mi
todno izpisali iz osude, da je ona tu svotu imala platiti Juri
Zlodi, pa je svatko mogao vidieti, da je ono dalje u oDomu..
pogre5ka, gdje se kaZ,e,da je to imala platiti Janku Baltori6u.
Pa kad je , dr. Petradi6 i5ao poricati, Sto mi, ni nitko nije ni
htio tvrditi i Sto sama osuda pobija, onda nam se to ne dini
dobrim znakom. Vidimo naime, kako g, dr, Petradi| ide za tim,
da nam dokai,e, da smo makar Sto krivo uztwdili
Jednako nije dobar znak, Sto se g, dr, rPetradi6 nekako
skriva za Jaru Zlodi vele{i, da Kati Brozovi6 ))prema navo-
dima Jure Zlodi od parbenih troSkova ne ide ni5tau, Ali osuda
ne zna ni5ta o tom, tko je koliko na parnicu tro5io i potro5io,
nego kaZe samo to, da Janko Baltori6 ima luZiteljem {a tuLi-
telja su tri, medju njima i Kata Brozovi6) platiti 169 K 77 I.
Ovu svotu poloZio je J, Baltori6 kod odvjetnika dra M, Petra-
di6a, pa je naravski, da su ju tuiilelji od njega traZili, Je li
odvjetnik dr, iM, Petradi6 smio od te svote koji dio bilo u
kakvo ime bez sada zadrlati, - to 6e on znati bolje neSo mi.
Rado vjerujemo g. dr, M. Pelralilu, da je proti Kati Bro-
zovi6 postupao po nalo,gu Jure Zlodi, pa mu to ne bi ni prigo-
vorili, da nam nije redeno',da ie njegova pisarna obe6ala, da
6e sama Jura Zlodi, namiriti, Ako je ovo istina, - onda smo
imali pravo, Sto smo se na ovakav postupak onako oborili i
Zestoko Sa pokudili, A ako nam je krivo redeno, mi 6emo to
prvi prlznati,, ier nama nije sila boriti se neistinom, kad na
Zalost ima i previ5e Zalostnih i sramotnih istina u fi5kalskim
poslovima,
8t
No da nam se i dokaie, da smo bili krivo upu6eni, mi ne
6emo prestalt i dalje iznaiati ovakve prigovore, ier smo duboko
uvjereni, da je ovo zlo veliko i da u ovom boju izmedju seljadtva
i odvjetnika nitko na svietu ne 6e valjda redi: Siroma5ni od-
vietnici, Sto se to od niih radi!
(>Dom<, God, 7977. Br. 26.)
Za mo6 seljadtva.
Mediu zaprebaEkim trgovcima i obrtnicima veliko je neza-
dovoljstvo radi toga, Sto sve trSovine i sve radnje prema ne-
davnoj vladinoi naredhi moraiu biti zatvorene nedjeliorn i svet-
cem cieli dan od ranoga jutra, te ne smiju biti otvorene ni do
podne, pa ni do 10 sati. Najvi5e se ljute tr$ovci i obrtnici zato,
Sto je vlada tu naredbu izdala za volju toboZe Smrka-
"mladih
vaca<<,t. j. za volju trgovadkih porno6nika. I u istinu, da se ti
pomo6nici nisu ve6 od duZe vremena udruZili ili or$anizirali i
da u detama po vi5e stotina ljudi nisu poEeli po Zagrebu
"de-
monstrirati<, te i silom neke du6ane zalvarali, ne bi vlada bila
izdala one odredbe, I tako su, vidite, mladiii bez doma i bez
imetlca, bez vellkih Skola, bez sluZbe i vlasti prisilili vladu na
naredbu, koia ie zbilia niima u korist, dok sveutrrupnohrvatsko
seliadtvo ne rnoie vlade prisiliti niti na to, da se u kotarima, gdje
nema po5asti, otvore sajmovi, ili da se ukine ona Rauhova
naredba, po hoioj ob6inski dinovnici sa svojim dnevnicama moliu
narodu nametnuti pravi hara6.
Pa kako to, da je seljadtvo tako nemo6no? Kako to, da si
slabo moZe pomo6i i ono seliadtvo, koje vi5e ne spava, a ni
ne slu5a, Sto mu Sovori Zld il| dinovnik, pade ni ono seljadtvo,
koie se skupilo u seljadkoj stranci? Kako to, da si moZe vi5e
pomo6i par stotina mladi6a, nego li 15 hiljada onih izbornika
seljadke stranke pro5le jeseni, a uz njih naimanje io5 tri, detiri
puta toliko naroda, dakle svakako preko 50 tisu6a ljudi?
Tomu je glavni uzrok to, Sto joS ni danas u cieloj na5oi
domovini nema niti jednoga iedinoga adrtlenja, u kojem bi sami
seljaci osnovali i odludivali o svoiem dobru, Prosudite samoi
Seljaci dodu5e dolaze zaiedno u crkvu, - ali tu imadu slu5ati,
6
82
a ne vieeati o svom dobru (kako ie i a redu), A diegod se
drugdje nadje na okupu vi5e seljaka, na pr. u ob6inskom od-
boru, ili u odboru zemlii5tne zajedni,ce,- tu su seljaci kao peti
kotad, ier oni tu ni5ta ne mogu, kad tu imadu prvu ili zadnja
rie6,- Sospoda,A gdie se i kada drugdie sastaiu sami seljaci
radi svoga zajednidkogadobra? Nigdje i nikada! MoZe se stalno
re1i, da odkad obstoii hrvatski narodn da se do osnutka HPSS
ni troiica seljaka nisu sastala, da se dogovore, kako bi si sioZno
pomoSli.
Pa je li onda dudo, Sto je seljaEtvo nemo6no, premda je
najbrojniie? Nije dudo, nego je naravna stvar. Sam dovjek ne
moZe ni5ta!
To ie eto Slavni uzrok seljadkoj nemo6i,
Dakako, da ditav jedan stalei, dok svaki Zivi za sebe, moie
postati tako sebidan i bez ikakvih obzira, da 6e i rodjenoga
brata i radi male stvari upropastiti, osobito u danaSnjemteZhom
Livotu., jer a leikim dasovima Zivota nema ni savjetnika, ni
pomo6nika, pa u odainosti pose$ne ili za svojom silom, t, j.
brani se sam kolcem i sjekirom, lli zove ! pomo6 dri,avnu.
Sospodskupomo6 i silu: fi5kale, sudce, procese, Zandarel Tu je
uzrok teLkoi onoi naSoj Steti i sramoti, koju vidimo i osje6amo,
kad toliki na5i ljudi sti56u6i Sahe govorsl uJa 6u se s njima
tjerafi, dok imam ko5ulju na sebiu. I zbilia, seljak, kao da je
proudio diela njemadkoSapravoznanca Jeringa, tjera seliaka od
fiSkala do fiSkala, od suda do suda, od jame do jame, dok na
koncu obidno obojica u nju ne panu, Tu je azrok,Sto mnogi
seliak malo drZl do drufoga seljaka i do seliadtva, pa se moZe
duti, da seljak seljaku kaZe: uSta ho6e5 ti, zalupani maZ, paar,
granidar! Da si barem kakav Sospodin,ali si isto Sto i ja, i io5
gori od menelu Dakako, kad vidi, da je seljak svuda zadnji,
da za njega dapade i ne pitaju, naravski ie, da do seljaka ne
drZi niSta, makar ie i sam seljak,
Ovakvo dakle osamljeno, nedruZlveno livljenje seljadkoSa
naroda podrZava davnu neprosvie6enost,surovost i zalupanost,
a posljedica je ne samo nemo6 ukupnoSa seljadtva, negloi me-
diusobno uni5tavanje radost fiSkalsku i drugima, koji u
tmini i neznanju svoj plien trale i nalaze,
Osnivanjem seljadke stranke, koja je osnovana na tom te-
meliu, da u njoi ba5 sami seljaci imadu prvu ried, - od onda
83
posti$nuto, mno$o ie
ie i u ovoj stvari mnogo bolie, MnoSo ie
- ali to nije dosta, NaSi mno$obroini povie-
ij,rdi doslo k sebi,
nisu mediu sobom sdtuZeni, pa su zato do sada
renici i prista5e 'tzbora,
slo$u i jakost samo na dan
mogli pokazati. seliadku
pa ni to nisu mogli pokazati onako, kako bi moSli, da su mediu
sobom jade organizovani, I to ie ono, Sto do sada fali u se-
ljadkoj stranci i selfadtvu u ob6e, naime dvrsta organizaciia'
Istina je, drugadiie do sada nije moglo niti biti, Voisku
treba najprije skupiti, onda tek urediti. Tako ie i s or$aniza-
cijom seljadtva: najprife ie trebalo ljude probuditi, ganutinoku-
piti, a sad se moi,e i mora pristupiti k stvaraniu prave seliadke
vojske, pred kojom doduSene 6e padati Sradske zidine, ali koia
6e zato udiniti kraj ovoj sramotnoi nemo6i naibrojniieSa staleZa
u domovini,
O tom se ie vi5e sati vie6alo na sjednici giavnoga odbora
na5e stranke dne 29,lipnja o. g, na Petrovo, Svi smo bili sloZni,
da ie to potrebno i da je za to do5ao das, Za tu novu, dvr56u
or$anizacijt- stvoren ie cieli plan i pravilnih, koji ie ve6 tiskan,
te 6e {a dobiti svi, koii 6e novu organizaciju osnivati i dalje
voditi, Glavni osnivadi novih organizaciia bit 6e zastupnici i lcan-
didati, svaki u svom kotaru, a glavni zahtiev nove orgianizacije
jest, da prista5e u svakom mjestu izaberu pouzdanika ili miest-
no$a vodju (predsjedniha), poslovodju i blagajnilca i da se pri-
sta5e redovito svaki mjesec imadu sastati i redovite prinose
za stranku davati, Zastupnik pak ili kandidat ima miestne
prvake (pouzdanika, poslovodju i blagajnika) i povjerenike (koji
i dalje ostaju na pomo6 prvacima) - svake godine barem dva
puta, a svakako pfije izbora i glavne skup5tine, sazvati na
doglovor,
I tako 6e teh ovom organlzaciiom seliadtvo postati mod,
Tek uz ovakvu oreanizacija mo6i 6e seljadtvo pokazati svoju
snagfu,i to ne samo na dan izborc, ne$o i u neizborno vrieme
svaki Eas i svagdjenpa i u samom Za{reban gdje 6e se to nai-
jaEe opaziti, odakle 6e se to najbolje vidjeti, jer treba priznati,
Sto je istina, naime: Sto se ne vidi t Zagrebu, za to se u Hr-
vatskoj obidno i ne pitan a kamo li bi se pitalo drugdje u svietu,
Kad vam dakle za koji dan dodju pozivi na novu dvrstu
or$anizaciju seljadke stranke, znajte, da to jedini put seljadtvu
ie
84
do riedi i do mo6i, Tko i sada kaZe: uSa mnom ilibez mene!..
- tai nije ni vriedan, da se medju liude pokaie i d,a mu itko
pomo6fne,Naprotiv, pravi 6e ljudi shvatiti, da je orpanizacija
sa svakim poiedincem iada!
Na posao!
(>Dom<, GoiI. 7917. Br.
Nek se zna!
Slob." iavlja pod ovim naslovom dne 1. srpnja, da su
"Hrv.
njezini prvaci u dvie i pol godine Zrtvovali do 60.000 (sestdeset
tisuda) Kruna za izdavanie novina, ali da vi5e ne moglu, pa zato
pozivaju prirsta5e,da priteku u pomo6, ako hode da novine i dalje
'tzlaz,e,
piSe, da su,se prvaci na toliire Zrtve odludili,
"Hrv, Slob.<
oda spase dast stranke prava(, pa da se do najnoviie{a vre-
mena nisu obra6ali na svoie priiatelie, ali sada su prisilieni, jer
da uniti bi bilo poiteno i pravo, niti po obstanak stranke i nje-
zinih glasila sigurno i zdravo, kad bi i nadalie sav teret i sve
futve lelale tek na nekolicini", K svemu tomu dolazi io5 i sve to
ve6a skupoda tiskanja. O svern tom ie bilo Sovora nedavno na
stardevi6anrskomvie6u, Edie su se nekoji prista3e obvezali da.
vati na godinu ',po 400, 200, 120, 60, 40,30, 20, 10 i 5 Kruna,
iedan seliak obvezao se na 30 K". Drugi su se obvezali davati
na miesec ,po 1, 2, 3, 5, 8, 10 pade i 20 K", Sto sve dini do 4.000
K na godinu, ali to niie dosta, trebalo bi barem io3 toliko, Onih
60,000 K do sada Zrtvovali su ovi: dr, M, Stardevi6, (odvjetnik)
30.100,dr. A. Paveli6, (liieEnik) K lz,tll, Sti. Zagorac (Zupnik)
K 5,600,Mato Mileti6 (Zupnik) K 2,500,Luka Stardevi6 (umirov.
podpnlkovnik) K 1.300,dr. Ivan Baniavdi6 K 900, Nikola Paveli(:
(trgovac?) K 700, dl, Z. Pel.riEitt (odvietnik) K 500, C. Akadii
(ljekarnik) K 500 i jo5 njekotiko niih po manje,
Eto, to sve pod naslovom uneka se zna<<javljaia sami star-
deviianci.
NaSi si pristaSe mo$u misliti, kako je i nama svinra drago,
da se ovo zna, ier 6e ovo zdravomu na5emu politidkomu Zivotu
koristiti viSe, nego tisu6e brojeva do sada s velikim Zrlvama iz-
danih novina. Vidi se i ovdie, da jedna iskrena i istirrska ried
85
i u politici vriedi viSe ne$o petdeset $odina pretvarania i laSa-
nja. Zato smo mi vanredno zadovolini s ovim dielomice iskrenim
obiavlienjem, pa 6emo to i potanie razl'oliti,
*
27.)
NaSa se stranka zove pudka imibez prestanka naglasuiemo,
da hodemo pudku politiku, Protivnici su nam odgovarali, da su
i oni za pudku politiku a mi niima uzvraiali na razliEne nadine,
da nisu, ali ih do sada nismo mogli uvieriti, Sad 6emo im pri-
rnierom pokazati, u dem se mi od njih razlikuiemo, Stono ried,
hao zemlia i nebo. Tu 6e se na6i kliud, za5to nas nisu razumieli.
Sjetimo se, kako je do sada kod nas bilo:
Kad su koje novine malo Slasniie i ne5to zabrinatiie pozi-
vale svoie predplatnike, da udovolje svoioj duZnocti, - pro-
tivnici bi im se stali rugati: Gle, 'kako cvilel Htielo bi im se
para! Ali slabo kapljel Vidi se, skoro 6e presahnuti!
A BoZe saduvai javno sabirati manie svote za potrebe stranke,
ili prodavatiknpiicel Sto smo nri, Bo,ie mo'i,pretrpieli radi tofa,
6to smo odredili ulazninu za Slavnu skup5tinu, jer je trebalo
platiti dvoranu, u tlroioi se drZala skup5tina! Stipica
"Ho6e se
malo okrpiti za zimal" - pisale su novine g. Ivana Per5i6a,
moZda S. PerSid sarn.A kad smo podigli zaiam za tiskaru, pa kad
se naSlo i seljaka, koji su za tai zaiam iamdili, - cielu ie kniigu
o tom napisao Ivan Per5i6 dokazuiu6i u nioi, kako 6e seliadki
Srunti i6i na bubani za "Radidevu tiskaruu,
Ali niie bilo samo to: Sramota ie bila, da dwiek, koli se
bavi politikom, pkale ili prizna, da ie siromah, Voziti se na se-
liaEhim koli'na (miesto u koiiii), ili 6ak i6i pie5ice po politidkom
poslu, pa io5 k tomu nositi kakav zarnotak - to su >Zlaiiex:i" i
i,fehtbruderiu, lcoji tako radet Glasoviti ie Grga Tu5kan u svoiih
novinah napisao ili dao napisati ravno i otvoreno: Pa Sto hoce i
Sto mogu Radi6i, koii ni5ta nemaiu!
Ovo na Zalost nisu pripoviesti, tu niie ni5ta ni preuvelideno,
ne(o ie ovo poznato svakomu, tko i koliko Eita, 6to tuZni nar5i
novinari pi5u dan na dan u sramotne naSe novine.
Sto ie o,r'o? Od kuda ovo? Zaito ovo? Od kuda miSlienie,
da je sramota, a'ko je rodoljub - politidar siroanah?Zaito ie sra-
mota sabirati male prinose ili darove za politidku bo,rbu?
 87
86
kazall Gdie vam ie ta vasa
Da'smo mi na ovo pitanje odgovorili jo5 pred par dana zalo, da se niima ne uzmoline
d'
ovako, kako odgovaramo danas, - nitko nam ne bi vierovao, stranka? Gdie su ioi novine? i t'
nego bi svi rekli, da je to na5a izmiSljotna. Danas, poslie ovoEia Da smo mi napisali, da su ti novci arlvotrani za niediju dast'
stardevi6anskoga ,odkri6a.., poslie priznanja, da ni stardevi- po obidafu nas izgrdili' Sad su
sigurno bi n.amoStro priSovorili i
ianski vodje bez pornoiprista5a ne moEu dalje, - danas 6e nam sami' a mi potvrdiuiemo i -v-elimo'da ie to zlo' da ie to
"ipi."fi naime' da treba uz to'
mnogi vjerovati. rr"opuko, da ie to ono $lavno zlo' Misao
prvaka' - to ie sa'
A evo, Sto mi kaiemo, od kuda to: Kod nas se misli, da je liki Zrtve spasiti '6ast stranihe'<,I' i' dast
ne samo da ne
politika samo za Sospodu,i to za pravu gospodu, kojoj je tako ..ri- go.podska misao, koje velik dio naroda
gospoda rekla' za na5u
dobro, da nikoga i ni5ta ne tLrebaju.Dakako, da je takvomu ,So- moZe shvatiti, nefo ie ta misao, kako bi
spodinu srarnota i6i pje5ice, nositi "pinkleceu, ili dak sabirati bogdiiu Sorka ironiia, t. i. Sorka poru$a: silnim novcima spa-
krajcarc, Takav {ospodin, ako se malo razljuti, - on ne treba savamo dast, a nemamo tako reku6i kruha!
koii
ni toga, da bude zastupnik, Sto on ima od toga? Ni5ta! Brige i DuSo bismo morali tazla{ali, kakovi moraiu biti liudi'
treba
dosade od izbornikaln tr,fieniza to nije! Ako ho6ete, birajte si v velike Zrtve spasavaiu dast svoie stranke' No svakako
da do iasti
drugoga!< - rekao ie vi5e puta svojim izbornicima i , dr, Ivl, .p*"rroti, da takvi liudi moraiu biti tako odgoieni'
treba imati smisao za slavu,
Stardevi6, tako mnogo dr4e, Za iukvo mi5lienie
za vilellvo -
E, sad ia vas molim, recite vi menir Sto ie onda ta politika? proSlost, za iunadtvo i pobiedu, iednom
"" "luurru mo$u samo koia prema tomu i Zivui u tako-
Kakovi su to liudi, koji imadu sveSad,osta,koiim ni5ta ne treba, rieEiur to Sospoda,
pri'
a bore se za ne5to? vom se druZtvu kre6a I svaki dan vide (makar u kazalistu)
Kakvi su to liudi, koji? trideset, po sto tisu6a lcruna i fo- miere ovakve slave, iunaEtva, pono'sai dru$ih $ospodskih vrlina'
I
rinti? Kakvi su to prista5e, diji su to prista5e, uz Sto i uz kogia Svega toSa dakako velihi dio nar'oda nema i ne mole imati'
zati i" tu 'korien velikornu zlu, Ovakvu nairne politiku moZe vo-
pristaju, i po dem se pozna, da su prista5e,- kad niih t. l, kad
niihove pomo6i nigdje niti ne treba, dapade bi bita sramota i5to diti samo malo liudi, recimo deset liudi, kao u'Stard' stranci
od njih zahtievati? eemu Sovoriti tim prista5ama: >Ako ho6ete, Prava,
biraite si druSogalu - kad se to i samo po sebi.razumije, jer ie voditi samo lio'spoda,i to sarno niekoia $ospoda' Ostali narodr
za to izbor? osobitq neuko selja6tvo, koie o slavi, proslosti, iunadtvtt i vrtei'-
tvu nema nikakve misli, moZe u ovoi politici sudielovati sam,o
Mi bismo mogli na ova pitania odgovoriti s tri riedi, ali bi to
kao poboZni gledalac, kao na pr, i u crkvi, Srniie dapaEe dati i
malo ko'ristilo. Zato keba razloLiti. -
koii novEid dara - hao u crkvi, smiie se duditi i vihati Ziviol
t< kao sto u crkvi smije poboZno uzdisati i kolieno prigibati. Pa
Kakvi su ljudi naSi politidari, na5i rodoljubi, Sto misle, Sto tako ie u istinu do nedavna kod nas i bilo.
ih vodl i goni, flcakova ie njihova du5a, - to nije lako kazati. To je prva, poslied,ica ovakve gospodske politike, a to ie,
Tu ie toliko dobra i zla, istine i laZi.t tu ,se toliko radi pravo i da cieli narod.ne moZe u nioi sudielovati,
naopako, da ie telko odsie6i: to ie sve dobro, ili to ie sve zlo, Ovakva politika ima i dru$u, mnoEo hobniiu posliedicu,
No mi 6enro pokuSati da pokaZemo umok glavnomu zlu. naime ovu: Kad dodie do toga, da se ima spasiti dast, onda ie
uHrv. Sloboda< piSe, da su se niezini prvaci, dr, M, Star- sve drugo ni6ta, I na5 narod zna za ried: Sve za obraz, obtaz
'r ni za sto! Zato,kad se ie u nasoipolitici udomila i uobidaiila ova
Eevi6 ono malo drugova, odludili na tolike Zrtve (6O.000K) za
to, da >spase dast strankeu, da saduvaiu gospodska politika, dinilo se mnogo puta, da 'politiEke stranke
"neokalianu zastavu<. nemaiu druge svrhe, nego da iedna druSoj i da se jedna pred
Budu6i da su stranka - liudi, koii u stranku spadaiu, znale oie
riedi, da su stardevi6anci toliki novac Zrtvovall,za svo,iudast, t, j, druSom pokuZ., eudan le to bio, BoZe prosti, cirkus' Neka ie
88
na pr, koja stranka: dri,ala svoiu skupSflinu u Zagrebu, ili pudku
skup5t'inu vani. Ta ,6itali smo novine: jedne pi5u o siainom
dodeku i uspjerhu,druge pi5u ,fiaskon ! Tako je bilo redovito,
tako je jo5 i danas, Ne pita se tu za ni5ta drugo, negloje glavno
- stranka i nie2ina
"Eas,t..,
I tako sve pomalo na5a je politika sasvirn izgubila iz"pred
odiju ob6i cilj, ---r glavno je bila stranka, ryez,imadast, 6ast nie-
zinih prvaka, U tom su bojtr liudi tako zaslieprljeni, da na dru{o
ve6 nisu ni nlislili, nego kako da sakrirju svoje slabe strane i
porazet - pa stojalo to, Sto mnrdra$o, Tako ie do5lo i do,lrtava
za novine S'tardevi6evestraflke, t. i. trebalo ie makar uz najvefle
Zrtve dokazati, da Starievir6 i drugovi mogu - i bez Franka,
I sada d,otr"azi ono najstraFnije i ujedno naigadniie: Kad se u
ovakvo,m boiu ljudi razpale, tu se ne pazi, Sto koSta, - kao kad
civorjica povedu parnicu, Tu se tro5i, ,>itlvr$en, Ali iednom
postane tiesno, Sto sada? - Dvoie se ne rnode doSoditi: Ili se
zadulemi pravda,Si podadu il,i prodadu onomu, tko ih spasi iz
duga, (tako kaZe i rHrvatska Slobodau), ili bace sve ,,do vraga<
psuiudi tu >marvu<, taj hrvatski narod, za koie{a se nije vriedno
Zrtvo,vati. A protivnici mu se jo5 smiju vele6i: Je li rnu to,Sa
trebalo?
Tre6ega izlatza iz ove doi,sta velike naie nevolie do sada
nife bilo, Sad ,se na6ao i tre6i rzlaz pfizaati svoiu nemo6, t. j,
pnznatr ilrlo'6 ,i ludost gospodiske po;litiike i pozvati u po,mod
one, koje je trebalo naipriie zvatit gtozvati u pomo6 narod, Nema
vi5e prvaka, koii siplju novac i ,Zrtvuiu". Do biesa i strah i sram
pred ufiaskorr<I ta svi smo bo$dija, Sto hasr:ritaiiti 5to se hasni
ptditi! Kakva dast stranke, kakva zastava? Stranka je narod,
a zastava naS teZki Zivo,tl
Time u naSoi poli'tici nastaie i u tom novo doba, Oslobodil,i
smo .se jedne sablasti, jedne velike IaLi, d.a kod nas ima netko
Bog zna Sto i BoS zna Sto mode,lziednalili,smo se.
Nostvar je prevaLna, a da se h nioj ne povratimo.
(>Dom<, God. 7977. Br. 27.)
89
Izbon u Dalmaciii.
Stara Hrvatska, koiu su cielu mletadki Taliiani, kad su ioi
postali {ospodari, podeli zvati i danas iu zovu Dalmaciiom,
pru*du se Dalmaciiom zvalo za hrvatskih kralieva sarno nieko'
iiko gr"do*a lrrz lmore i premda ie k toi Dalmaciii prikloplien
p,oslie ne sarno dobar dio prave Hrvatske i Bosne, ne$o i slo-
- ta dakle Dalmaciia
Lodoa obdina (republika) dubrovadka,
bira za,stupnikeu dva ,sabora:u svoj dorna6i,sabo,ru Zadru (koji
irna 43 zastupu-ika)i u bedki sabor (carevinsko vie6e), u koii bira
l1 zastupnika. Izmed ju dorna6e$i dalmatinsko$ sabora a Zadra
i hrvatskog sabora uZagtebu velika ie razlika u tom' S'to'sabor
u Zadru ima malo viSe vlasti od Zupaniiske skup5tine. Glavna
pak razlika izmeditbedlco$a sabora, u hoii Salie svoie zastupnike
Dalmacifa, i izmedqr pe5tansko{a sabora, iest to, Sto u Dalma-
ciji zastupnike u bedki sabor biraju izbornici po kotarirma' a u
bans'lcojHrvatskoi detrdesetoricu zastupnika u pe5tanski sabor
ne biraiu izbornici na birali5tu u kotarima, neSo ih biraia za'
stupnici sami izmediu sebe u sabo'ru, t, i. uaSllie ih sabor, Dru-
Sadiie se to kaZe, da Dalmaciia bira u bedki sabor neposredno'
a banska Hrvatska u Pe5tu posredno, To ie velika znamenila
razlika, i to ne samo zato, Sto kod posredno,sa izbora (t. i, kad
sabor bira) mogu biti izabrani. samo 'oni, koie hoce ve6ina sa'
bora, taho da se u tai izbor ne mole nikako mie5ati ni doma6a,
a lrarno li tako zvana zaiednidka vlada, - nego ie ta. razliil<a
znamenita o,sobito zato, Sto posredno (t. i, od aabora) izabrani
za,stupnici zastupaiu svoi sabor, t. i. cieli svoi ararod i domo-
vinu, dok nepos,redno izabrani zastupnici zastupaiu samo poie-
dine kotare, dielove jedne drlave, Drugim riedima: hrvatski iz-
borni kotari nisu dielo'r''ione dtrZave,koia ima svoi sabor u Pe3ti,
Hrvatska ne spada pod Ugarsku ili k Ugarskoj, negio ie ona
s Ugarskom sanu) u savezu tako, da Ugarska rnoZe imati posla
satno s cielo,nr Hrvatskom
JoS treiba uz put spornenuti, d,aDalmaciia po nagodbi spada
k Ifrvatskoj i da je i hrvatski sabor u Zagrebu i dalmatinski
sabor u Zadru ved vi5e puta zahtievao, da se Dalmacija sjedini
s banshorn Hrvatskorn, - all urzalu,d.
Napo,hon, prije ne,go Sto izviestrimo o nedavimim izborima
u Dalmacirj'i, treba spomenuti, da ,su izborm kotari vrlo velihi.
90
'I'o
ie i naravski, kad preko 600.000 stanovnika bira sarno 11
zastupnika, t, i. iednoga zastupnika po prilici na 60,000 stanov-
nika, dok u banslcoi Hrvatskof dolaz\jedan zastupnik na 30.000
stanovnika. Ali ni,su samo kotani ve6i, nello u Dalmaciji ima,
kako smo nedavno javili, mnogo vi5e izbornika. Zato izbornt
kotari u Dalmaciji imaju i po deset tisu6a (10,000) izbornika,
ciok u banskoj Hrvatsko,j ima samoJnjekoliko kotara, koji rimaju
blizu pet tisu6a (bjelovarski, dugoselski, sisadki, vet,-gorieki).
tr
lzborna je borba bila straina, tirn stra5nija, Sto su se borili
medju sobom sami Hrvati, dvie stranke: stara tako zvana >>na-
rodnau, i prava5ka fstardevidanska). Hrvatska stranka sloZila
se s mladom unaprednom.. stra,nkom dra Joze Smodlake, a
prava5i su se sloZili naiprije medju sobom, a onda sa sve6en-
stvom, t, j, popovima i fratrima (jer u mnogim Zupama u Dalmaciii
obavljaju Zupnidke poslove redovnici, kao i u Bosni), Srbima
su njihova 'dva kotara (kniurski i kotorski) bila sigur,na,a tali-
jana5i su dodu5e postavili ka,ndirlate svuda, ali su dobivali po
100 do 300 glasova od 10.000! Jedino a Zadru, gdje ima sva
sila dinovnika i od starine doseljenih talijanskih familiia, do5li
su iak u uii izbor, ali su onda odurstali, ier se dakako nisu mogli
nadati, da 6e ,innkoiaihrvatska stranka pomo6i,
Izabra,na su po tom detiri ,narodnjaka" (Biankini, Tresi6,
Ivdevi6 i einSrija ml.), detiri prava6a (Prodan, Peri6, Dulibi6 i
Sesardi6), jedan naprednjak (Smodlaha), dakle devet Hrvata i
dva Srba,
Stara unarodna strankau bila je duSo jedina lrrvatska
stranka u Dalmaciii, t. j, jedina stranka, koja je bila za siedi-
njenie Dalmaciie s Hrvatskom. Prvaci su isi f;1i sada ved pokojnri
Klai6, Pavlinovi6, Bulat, nadelnik spljetski, Klai6 i Bulat bili
su umni i sposobni liudi, a Pavlinovi6, svedenik bio je pravi
apostol hrvatstva i 'slo'bode,Ovi su ljudi bili u livoi svezi s Hrva-
tima u banskoj Hrvatskoi, a kako ie do nedavna glavnu nied u
narodnoi poilitici ovdie vodila takodjed stara "nrarodnaustranka,
poslie prozvana nezavisna narodna stranka (,kad se ie odielila
od magiaronske narodne stranke) ili ,obzora5iu, bila je dalma-
tinska narod,na stranka jedna stranka s ovdje5njim obzora5ima
("slavosrbimau). Klai,6, Bulat, Pavlinovi6 - ondje, Mrazovid,
Radlri, Derendi,n, Mantra (rodorn iz Dalmaciie) ovdje - to je
9l
bila jedna stranka pod duSevnim vodstvom biskupa Strosmajera.
Ta j'e stranka (za Malurani6a) dobila u banskoi Hrvatskoi i
vladu, a kad ie taliianastvo ut Dalmaciii skrseno, dobila ie tr'daI-
matinska narodna stranka $lavnu ried i kod vlade, pa su ju
& Lali vladino'm stranko'm,
Proti ovoj narodnoi stranci stalo se dtzati i ovdje i, u Dalma-
ciji pravastvo, stardevi6anrstvo:iuris na uslavo,srbe..,slufe bedke
i peStanskevlade, bio je iedan i jednak ovdie i tamo. I pravadtvo
je ovdje i tamo znatsto oiadalo, ali se dogodila dudna stvarr
Glavr:ii prava5ki prvaci - n:i'sudanas prava5i, nefio su pre5li
medju ,narodnj'akeu, mediu oslavosrbeu,i to iednako u Dalma-
ciji, kao i u banskoi Hrvatsko'i: Biankini, Trumbi6, Tresi6 i
drugi - to su bili flavni prvac'i prava5ki, a svi su ovi danas
proti prava5tvu, kao Sto su ovdie niekada5nii prava5ki prvaci:
Tu5kan, Ilaramba5i6, Baniavdi6, bi'Ii pristali uz Magiare {uz
riedku rczoluciiul i dobi,li vladu (god. 1906,),
Naravski, da su se tako stare politidke razlike izmedla
prava5a i narodrnjaka iz,brirsale,a miesto to$a do5lo ie nie5to
sasvim nro\ro: razhka ie medju narodnjacima i, prava5ima to, Sto
su prava5i - kr56ani - katolici, a narodnjaci su bezviercil
Zato je svedenstvo na prava5koi stranri, zato ie uz prava5e prvak
slovenske pudke stranke SuiterSi6. Dakaho, da pri tom malo
tko misll na to, da su ba5 ,narod,ni,acisvu svoju mo6 imali zahva'
liti sve6enstvu (ta i vodja im je bio biskup!)' a bas stardevi6anci
(i sam Stardevi,6) odli'kovali su se ,svoiom protiv5tinom sve-
6enstvu'. Pa i medju dana5niim narodniacima i prava5ima nitko
pravedao ne moZe nadi o6tre i, odevidne razlike, 5to se tiCe
viete i svedenstva,
,k
Liublianski uSlovenec..(br, 151, god. 1911.),novine 'slo-
venske ljudske (pudke) strankeu, dono,siilz pera pravnrihaIve
Jelavida medju ostalim ovo:
Sve se ie sloZilo prort,ilstranci.prava: narodrnai demokrartska
[unapredna") stranka, Srbi, TalritianiiI socijali,sti, Demokrati
(Smodlahai njegovi) sasvim su svezali s narodnjaci,koje su
io5 pred godinu nazivali izdajicami., vladin'i,mi podrepinarrni,
austriiskimi Spiioni i beEkim robliem, , . Talijani su namierice
postavili kna.drida'teu svim kotarima, sa;moda kod uZih i*ora
Pomolinuovoi smiesi,dakako uz uvjel, da se ne dira u talijanstvo
I 92
gradske ob6ine t Zadru (u kojoj bi Hrvati od 36 zastupnika
mogli imati 24, d.d to ho6e dalmatrim,sk'izemalj'shi o'dbor i d,alma-
tinska vlada, u kojoi imaiu rried Hrvati!), To| deti p'ridruZio se
zema)jski odbor (t. j, zapravo domada vlada), zalim obdine sa
svim svoj'imuredjenjem od nadelnika do pa.ndtr,ra, a o,ndanarodni
samoZivoi, koji su na radtrnrnr,arodnih lalieva do danes uZivali
od vlade razne pogodnosti: to su Tripali, Kuli5ri,Skelini, Gotavci,
Madirace, Siimete, Jovi6i, Omani, Andrija5evili, i razne druge
ninogiobroinetramili,je,koje dikada niSta ne rarde,a imaju sveSa
u obilju,
No glavno stl bili novci. eujte samo:
Prot,i siromahu Dulibi6u postavi;li su u Sibenihu najveie{a
ririlijuna5a u Datrmaciji, starca od 80 Sodina Dubokovi6a; u
Zadra pr,oli, siromrahu sve'6erniku Proda.rru opet rnriliiuna^Sai
starca od 75 godina kneza Bo'reli; u Sinju proti sirorna5nornu
seljlaikornu sinnr dru Sesardittt zela rntitriiunaSaTripale, dra
Masovdi6a; u Neretvi, pro,ti siro,rna5nornuDrrinkovi6u opet rnil'i-
iunarskogasina, mladoSa dra eingriju, koil je uz to preds,jednik
Vjeresiiske banke. U kratko: proti detvorici sriromaha- detiri
miliitrnaia! Ljudri su se kupova,li ka,o bl,aSo, pa ie na iabore
potro'Senooko miliiun Kruna! Od bez roinih sludajeva dosta ie
sporrrenuti, da su se'ljaoima kupovalri za nriito opa"nket
Povrh to'Sa ie uz narodnrjrakei naprednja;ke bila vlada i
Einovnici, koirij su tzborc prekidali i zavladili.lzborne su nep,o-
dobstine bez braja, pa 6e biti izrneseneu saboru kod prigovora
(protesta) prorti izboru eingrijinu i Ivdevidevu, Posebice treba
zabilje,i,iti,da ie u obeini Le6evici bilo u izbornoi listini, koia je
sastavliena predl detiri giodliure,up,isano 1500 izbornika, a od trih
je glasovalo 1350! To ni'je mo'Su'6e,je'r u detrirrigodine ih ie dos,ta
umrlo, oti5lo u Arneriku i t, d,, a osim toga svagdje na svietu,
a karno li ne bi u Dalmacijlinostaie kod kude skoro p,olovica
izbornika, a ovdje, dh nrii'eost,alo nri,10 od sfotine! Glasovali su
dakle drugi za orne, koiritr nrirjebriflo!Pa ipak uza sve to, da nije
bilo bafuneta, ne bi bio izabran ni Oingniia ni lvdevi6.
,(
eitali smo, Sto o ovim izborirna piSu i narodnja,ci i napred-
niaci. Glavni im je prigovor ovor Fopi i fratri Sovorili su i pri-
poviedal,i narodu, da ie viera u pogibeljl,, pa su narod i pod
krii,em vod{li 'na izbore kao u kriZarsku voi'nu pro'ti nevjer-
nicima, Iz njekoga mie,sta,javljaiu, da ie narod poilazedi,iz crkve
93
na i"zbore ljubio razpelo, slike i zitdlne crkvene i pladu6i se
s crkvom i Isusom pra5tao 'naridudi: S B'o$ormIsuse! ToboZe:
a.ko ne nadvladaju, ne 6e vi5e na6i n'i crkve ni Isusa!
Mo?,da i ur,iie bilo baS ovalko, al'i ie lako vjerovati, da ie
bilo Sto slidno, pa joS i dru$o Srto.A tromu se ne 6e nritko ni
duditi, kad prodita pastirski l,ist fiubliansko$a biLskupa Jegfi6a,
kojim pozlva nel izbore orrriimnied'i'ma:
,rZafro ne treba prorniSljati, kornlu 6emo ut,orak na sv,
Antuna dati svo,j glas. Dartridernolga onrim ljudirna, za koje su se
odludi,li vodje na5e ljudske (pudke) 'stranke; tako 6u dati svoi
glas i ja u Ljublfani, vi pak, moi'i dragi kr56,anski izibornici,
svaki na svoiem biratrir5tu.. . Sto ne, proti Bogu, proti ma6emu
Spasitelju rni ne6em,o biti! Ne, nika,kav vihar, ni,kakva stla ne
6e nas od njega otr$nuti! Jude, tzaaiice ne 6emo biti! , , . Nitko
ne 6e dati glasa dovjeku pr.or[ivne stranke! , , , Sad 6u vas
blagoslovili u ime Boga Oca. , . Po torn blag,oslovu dodaiem,
da si izdajica Boga Kri,sta ti 6oviek i'fil rnlafi6, lema iti devojka,
kojii prodrajeS,itri 6ita5 i ,svo'jlinnZuljevima podupire5 novinejo,su-
djenlih stra,naka, Budirno o,dludni. . . Dodi 6e sunrt, sud, vjednost!
Amenu.
x
Na5irn ditaocinrra ne treiba p,o,tanko razla{ahi, da sursve ovo
straho'te;,strahota su tniliriuni pro'ti sirotinii, straho,ta ie ova,kva
korte5aci,ja s b,irskupske stolice, Jedrna i druga strahofa hode
da rima pod soborn roblie: milijuna5i roblie sirrorna5noimetlco,rn,
biskupi i sverdenrstvoroblje siroma5no duhonn.
Jadni, tri put iadnri hrvatski selialr u Dalmaciii!
+
Ovi su izbori iznesli na svjetlo mno6ie nezgrapnosti, mno{o
protuLsilovlja,Pro,sudirtend pr,i seljaci, prista'Se dra Srnodlaka, u
dnrZtvu s rnilijuna5ima i porsjednicirna-sannroZivc'irrna, koii Livlu
od se$adke rnuke (kako je to istinito op,isao,mladi Jelavi6)! A
u kakvom je Sadno,mboju bi'o Smodlaka j,ob nedavno s tim
liudirna, s n rrvatskornu fnarodnrorn) s,trankorn! Pa o'nda Ivdevi6
na pr,, on -- bo,rac za ,pud.kupo,liti,ku, za s,lob'odu! On, koii ie
dobr,o i na daleko pozmat kao vl,adin dovjek, dovjek be6ke

viade! i na5i su koaliciona6i za nje{a, a proti - Krstelju! Ta to
ie ili ,ludnica, ili lopovska Spilia! Ili da je lvdevi6 - proti sve.
ienstvu, protilcrkvi, a Krstelj klerikalizam! Tko to moZe
vjerovati? T,ko tu moZe Sto raz:umjeti?
Zato rrrie dudo, da su i na5i u Zagrebr do5li u nepriliku,
Tako je na pr, uHrv, Slobodau, koja je giotovou svern pristajala
uz koaliciju, morala srnjezin,imnovirnamazametnuti boj radi tih
iz.bora, jer ioi se ni'je dalo lorniti koplje za ,slavosrbe*, Ali ioi
je opet muka bila pristaiati az >crnoga kraniskoga Zlindru
Suiter5i6au, pro,ti koiemu je jo5 nedar"no pero brusila, I tako
dalje,
I onda da se u toj politici snadje ! razabere neuki i neupu-
ieni seljak? I tu dal se moZe kazali, da je narod hotio takovu
politiku, kakve je zastupnike rzabrao?
Jadni, stoi puta jadni hrvatski seljak u Dabnaoiji! Bog nas
oslobofio ovakve bezdu5negospodske smutnie i ovdie u banskoi
Hrvatskoj!
A od kuda ta smutnia, o tom 6e io5 biti govora.
(>Dom<, God. 7971, Br. 28.)
ustrankanarodnoganapredka<.
(Nova ma$iaronska 6eta,)
Ovih dana sazvao je ban Toma5i6 u banske dvore njekoliko
zastupnika, koi'i uz niega pristaju, za) trim velike lapane, katol.
biskupe Svinderm,ana i Krapca i pravos'l, vladiku Grujida, te
s njima osnova,ono,vu stranku, Kako se vidi iz upro6lramaute
stranke, to je sasvim magjaronska stranka. Prograrn tari u
glavnom glasi:
Temelii politike kraljevine Hrvatske, Sl,avoniiei Dalmacije
iesu nepokoleb'iva podanidka odanost prema kruni i tvrda viera
u starodrevnl vez, koii nas veZe t drlavnu zaiedulicu sa porse-
strimom kralievinom Ugarskonr, Da taj vez bude od koristi, za
to ie potrebna medjusobna vjera i povjerenie obiju naroda, kao
i podpuno osvjedodenle,da ie ta, zajednica nerazrie5iva ne samo
zato, Sto se temelji na drZavnim temelinim ugovorima i zako'
rrima, ve6 annogo ve,6rna i za to, Sto ju nalaZu interesi nama i
95
Ugarskoj zaiednilH. Zada1a bit 6e stogia na5a, da podudimo
oarod, da la onaj tko mu predstavlia,r da l'reba dri,avnu zaied'-
nicu s Ugarskorn tazrieliLi, krivo vodi; iedno', Sto tomu na putu
stoie pravni temelji ditave monarkiie, pa ih za to ni'smo sami ni
ovlaSteni ni kadri prornieniti, o dru$o, Sto tu zaiednicu nalaht
interesi naSL,Zalo je duZno'stna5a poduditi narod, da na'Sa; poli-
tika ne moi,e biLi u ruSenju naSodbe, ve6 u Sto boliem izcrp'
lienju nagodbe u na5u korist, Put k to'me ne moZe biti borba
i protimba protiv Ugarske, ved brat,ski sporazumak, Da ovoj
zadali udovoljimo, treba da upoznamo u{arski -narod sa te$o-
barna na5im. Mi dakle stojimo na na{odbenorn stanovi5tu, pa
zato Zelisno,da se p,rovadianje,nsg6dfe dove'de u sklad sa
slovorn i duhom niezinim, a nioj je terneljni princip, da smo
posebni po,lirtidkrinarod 'sa po'sebnim teritoriiem, dakle posebni
indivi,duralitet,koji livi na svo,ioi Srudi, svoiim pravom i svoiim
nanodnrim iezikon. U tom pravcu tr'eba naSodbenu praksu
purSirati (distiti), a nagod,bu samu usavr5iti.
Dosljed,no tome zahtievam,o, da narn nagodbo,m zajamEeri
posebni teritorii porstane cjelokupan, i to u prvo,m redu u onom
okviru, lcoji nam nagodba zajamlujet ali osim toga ne valja rz
vtda pusti,ti one veze, ko,1eveLu kraljevinu Hrvatsku i krunu sv,
Stjepana sa staro,m bosanskom kraljevinom, jer im,a dielova
danaSnie Bos,ne ,i Hercegovine, kojd, su bili dio kraljevirne
Hrvatske, Dalie se u torn >rprogramu<nabrajaju poznale nagod-
benija6ke tegobe; o hrvatekom ieziku kod z"ajedn.ureda i kod
ileljeznice, o'domobr,anstvu (koje je pomagiarenol), o nazivliu
na5ih mjesta, (koja su pormagiarenal),o,namjeStaniuna'Sihsinova
u zaiednidhe sluZbe (kod, Zeljeznica, d,omobranstva i Sumarstva),
o osnut'ku IV, (gospodars,koga)odiela kod vlade, o gradnj,i na5ih
ilelieznica, o i,e\jeznilhom cieniku, o podupiraniu dotnaderindu-
strirje, - a omda dolazi na red ri seljadtvo, Tu selkaZez
uDruim vaZrnim pitanjem na torn podrudju smatram,o oja-
danje seljadkog narieg s,taliSa,tog naitmnogobro,iniiegi najsnaZ-
ntie$ sloja na5ega naroda, pa 6emo traiTtt uredienje nfe{ovog
posjed,a,njegovoS hredrita, kao i uredjenie nasljednoga prava,
Naroaito pak 6erno brigu posveti,ti unutarnjemul naseljivanyu, da
se tako s iedne strane na ptrrt stane prekomiernom izseljivarriu,
a s druge strane da se auiohtonornu (dorna6emu) nasemu
pudanstvu osigura nuZdni zemlji5tni posjed, dim 6e
se takodier

96
donekle na put stati izseljivarniu, Izirnr to'$a traititi 6emo jo5 ure-
dienje mediuso,bnih odno5aja izmedia {ospodara i poliskih
radnika, te reformul zahona u pogledu kraj;iSkih imovnih ob6iara
kao Sto i refo'rrnu zakona o lovuu,
Promienrit 6e se'i ob6. zarkom'a ondia dolazi opet sva sila
obe6anja Sospodi: osnivanje no'v,ih kulturnih institucija, medi-
sinski fakultet, >povi5enie beriva rna5Lihwiednih (l) pudrkih
uditeljau i t. d,, nap,okon 'wiava, da 6e i Srbi do;biti svorie.
* Ostaju velika5i. Ovi bi mo$li na ,nri'ekovrienne okupiti stare
Ve6 smo bili misiili, da rnaSjarona nerna. I uDomo ie ve
bio napisao, da i,h nema, A nr,je ih ni bitro kao stranke, ne$o
su se pojedini stari masiaroni bili povukli na stranu kao uhva-
eer:ri zlofinci osudjeni pred postenirn svieto'm, Sarda je ban
Tomasid te narodne zlo'dincepodeo skupljati, da od niih stvori
tvboi,e stranku, a zaP)r'avotda opet skuipi raztepenu ma$jaronsku
d,elu, za koiu iel sam u saboru kazao, da iu je rnarod s pravorn
odsudio,
Toma5i6 skuplja ove ljude u starodrevnim banslrirn dvo-
rovirna, hoj,i nrirsuniegova, Tornasi6eva svoirin'a,te tako p'retvara
rtarodne banrske dvore u nedo,stoinrosastaialGte liudi, koiri se
ve6 niSdje u narodnaormdruZtnnr ne s.:riiu ni p'okazati. Na delo
toj svoiof straraci postavio je osam velikitr Zu'pana, tri bi'skupa
i do sada iednoga gro,fa, drakle dinovnidku silu, crkveni uled,
crkvene novce i duhovni pritisatk, napokon velikasrki u$led,
novce i pritisak,
einovnidku silu svi dobro poznanlo. Ona kod nas u
[lrvatskoi znade biti gora, ne$o u istoi Turskoi, te iq u narodu
nitko ve6 ne vjeruie, Pa,ako'sd dirnovnidtvoipak stavlia na delo
politidkoi stranoi, onda svatlco zna, na 6to radunajiu: na pritisak
i na silu,
ona tri biskupa, koii irnadu biti prvaci i vodrje obnovljene
rr,agj'aro,nskestranke, to su dva katolika: Svindermad i Krapac
i jedaerpravoslavni Grui6.
Za Svinderrmanase ni'ie nikada u Hrvatskoi' dulo, dok niie
nedavno dobio jos ve6ih dohodaka i naslov posve6eno$abiskupa;
sad,ase znat,zdsto ie to oboje dobio: da !i,rn porno$ne obn'oviti
propalu mag'iaronrsku straraku, Naravska stvar, da 6e time
rnagjaronirrna,slab,opo,m,o6i,a\i 6e zato mrno$olSkoditi katolidko,i
Crkvi ir krS6anskoj vieri.
97
Krapac je sada biskup djakova'dhi. Bio ie uviek magiaron
i tim svojim ma$iaronstvonr uviek se 1e izticao, I samo time si
je zasLuZiobiskupsku dast 'ii hiliadu fo'rinti dohodka na danl Ali
to mu ie sve, Narod za nie$a i ne zna i ne 6e znati,
Za Grwla, vl,afiku (bisil<upa)ulPla5kom, tarno u Lici, nije
se tahodjer mnogo dulo ni nnedirupravoslavntima, a io'S manie
medju katotricima; sad 6e nru se proiuti zaifrrle' ali s torn tulnotn
siavom slabo 6e pomo6i To'ma5i6u i Maf'jarirna.
Ovi dakle ni iedni ni dru{i ne 6e i ne mo6lu ni5ta udiniti,
magjarone trJHrvatskoi; ali od, tri,hrnogao ie Torna5i,6,dok se jo5
nije osrarnotio, pre,dobiti sarno Sestoricu, a danas ie uz nie{a
samo iedan iedini velika5, frof Teodor Pejadevi6, biv5i 16
godrir5niiKuenov veliki iupan i bivsi ban koali,cione vlade,
Ostali velikadi Toma5i6a i p,rezint i. mrze, a medinr,soborn su
podrieljeni na trt, detiri s'kupilne.
Ali da Toma5i,6uz dinovnike'iuz crkvene poglavice do;bi,ie
i sve velika6e, ne 6e i ne moZe dobiti niko$a ni u narodu, ni u
obrazovanoi i slobodnoj inteligenciii, ier ie ne samo toboZnii
prollram obnovljene magiaronske stranke podptr,ni nesmisao,
nego i sa'm nadirn, kako osniva stranku, dokaztle sa,mo odai,nu
borbu za ba,nsku stolicu i telkn muku, da udovolii njeiltloi 2el1i
i zapoviedi.
Ili, zar se danas, 'kad ie izborno pravo i kod nas pro6irerno,
ovako, u banstrcimdvorima, osnivaju stranke? Kad je novinstvo
prigovorilo, Sto se stranka osniva odozgora, Sto ju osniva ban,
dinovnici, biskupi, grofovi, od,govorile su ,rNarodne No'vine", da
ie to sasvim u redu, ier da :na,6upolitiku 'ne 6e valjda voditi
pastiri i postolari (,Su5terio), nego velikaSi i inteligencija, S ti,rn
se ie ciljalo i na seliadku stranku, ali i na sve na5e gospodske
stra.mke,koje se s punim pravom naiviFe tla,@u u tako zvune
male ljude, izbornike, A ako su banu TomaSi6u ti izbornici
opastiri i So5tari", onda on piliuie na sav narod, koji po ustavu
i po nov,om izbo'rnorn zakonu imadu pravo i duZnost birati
narodne zastupnike - vofiti po itiku. Mi, da ne znamo, o dern
'se radi, mi ne bi pojmili, kako s ovarkvirn mislirna u dana5nie
vrierne moZe niertikoli porni;Sli,ati,na kakvu stranku, Ta s koifun
6e liceun ovi ljudi do6i pred ,pastirer. i ,,So5tare<i moliti ih, da
im dadu glas ,i ov,last, da u niihovo,i,me
6lovore u saboru? Ho6e
7
98 99
t

koiri toj drzovitoi' nadutoi i

li se na6i seliak ili frad'ianin, -bi Odlazilel O bratstvu s MaSiarima $ovore samo ma$iaroni, a mi
glas? Ne 6e i ne smirie! BaS
sasvirn z,a'ostaloi got;o'ai dao svo'i za nlih imarno sannoiedn'tr'tieil Odlazite! Ne 6e'mo vas!
P" H-rvat'skoi, po Sradrovianai po selima' Sdie$od
;;;;, Taj glas treba da se duje i dut 6e s po cielorn nadem
"i"iolll.ail
r."li **gi"'o*Ll kandi'dat' staro i mlado'
;;;;;; narodu na viest, da seirnaSiaroni okupljajru:
odvratom: Takove
;t; i Zensko dodekati ie ga s ledenim
Dolje! Dolje! Dolie maSiaroni!
gospode mi ne treba'rn'o! (>Dom<, God. 1911. Br. 29.)
stranke necne-nikak-
A sam toboZnli >prografir< te toboZnie
du'do, da *: g" moSli sastaviti liudi'
voSa surisla, Pa ie ,4"""i
ostravi,rnona strani sasvi,rn
r.oii zi.r,, *"d1, hrvaiskirn narodorn.
nvtt

nerazte- rravasKasloga.
tvrdniu; da ie nasa za,ledntcas Ugarskom
""p"litiuf." bi bila viedna!)' pa
Siva (kad nerna zalednise na svietu' koia
na6i u Hrvatskoi doviek' koiL kai'e' Kako je poznato ve6ini na5ih ditalaca, nie$da5nia "stranka
fitu*o, Kako se io'S moZe interesu' za rlasu prava(, koioj je svoiim govorom u hrv, saboru od, 1861,udario
ii" l" na5a zaiednicra s Ugarsko'm u na5ern
-- Sto dokazuje sam tai toboZnli temelj pok, Ante Stardevid, a raz5irio ju i proslavio naiviSe
korist? Ta to je $otova ludost, David Stardevi6, imala ie vei $od, 1887,dvadeset i pet zastup-
a to lornatanrie
progr"* svoiim iocnataniecn o naSim teSobama'
se na6i moZdjani' pa bili nika u hrvatskom saboru, No nije pro5lo ni deset godina, stran-
traje ve6 preko 40 godina! Gdje 6e ka se prvi put razciepala, naime god, 1895,, kad ie ve6ina
kakav interes naie$a
i pastirski i So6tarski, krofi 6e tu nadi stranke prava pod vodstvom Frana Folnegovida podela >Suro-
svoil imteres samo oni'
nano,da?odevidno ie samo to, da tu vide vatiu koje s kim, radi dega je sam A. Stardevi6 svoie drugiove
hoii su tai >Pro$rarn" sastav'ili' ostavio, Od onda su bile dvie stranke prava odomovina5i" (tako
o ubratskorn
Ovakvi i srarrnoovakvi liudi mou buncati su se zvali po novinama svo,jim, koie su se zvale ,Hrv, Do-
ne
,por"^*ku'< s Magiarima' - ali politirar'i nigdje na svietu movinau) i "dista" stranka pfava, koju je od sada vodio dr, Jos,
Pa to i sasvim naravski!
vode pol,itik" po olJi*k*om bratstvu' i'e Frank (po tom nazvani >disti< ili
"frankovci").
Tako ie to po-
I da ovi tpai ,ftolitro misle ozbi'ljno, oni bi se morali stid'iti traialo skoro deset godina, dok se god, 1904,nisu
svoiu zernliu "domovina5iu
ovakve ludosti: tvrd,iti, da mi Hrvati imarno siedinili s oobzora,Sima",najliu6im negda protivnicirna prava5a,
(teritorii), svoie pravo, 'da snnosvoiiri za sebe (da imamo indivi-- i poprimili,ime ,hrv, stranlca prava<<,Ove je strantrrenedavno
o svoiim sasvim nestalo, ier se spoiila s napredniacima i stvorila novu
dualitetj _ i.da moriarno tek po bratstvu, iad,ikuiu6i
b.olvana na svietu' uiedinienu samostalnu stranku", Budu6i da je ,hrv. stran-
tesoibama - traail:lsvo.je pravo! Ta ,irna l( io,6 "hrv,
s prava., poobzora5ena i poslavosrbliena, a frankovci su bitt
ko]i vidi - ali tu se moramo uSrizti za iezikt' O bratstvu ka
"" pjevala proti svedenstvu, ostalo ie mno{o prava5a sve6enika, koli nisu
Magjarima btrncala ie, ilne sarno btl'ncala,ne{o I' piesme
prosti' kuie ova zloii- moSli ni na jednu ni na drugu stranu, pa su osnovali novu, i to
i - koaliciia! Gdie' se do vraga' BoZe
i s kr56.-sociialnu stranku prava, koia je izdavala svoie novine
nad,ka rusoba o niekakvorn bratstvu s Ma$anima-azijati,rna
poni- ,'Hrvatstvo<, dista (uHrv, Pravou) i krS6,-sociialna ("Hrvat-
niiho,virrnZl,do"i*", koii nras do kosti odera5e i d'o praha
stvo<, urednik poh, Haramba5i6), koiu su prozvali ufurtima-
ziSe, - d,ok se trj domovini rofiena bra6a vriediaiu i uni5tavairu
Sima<,ier ie (t, i, kradom) ku5ala predobiti i pok, bis-
radi sitnica! "furtimu
kupa Strosmaiera, Ali sve su tri bile slabe, a kr56.-socijaina niie
Ali ,svejedno! O tom bratstvu s Ma$iari'rna lre zna i ne 6e ni doSla u sabor, Za Rauhove vlade (god, 1909,) razdvoii se i
hrvatski narod da zna sasvim nista, pa da o niem stanu angje-
oskim Slasornpievati svi konrsi nebeski, 6e hrvatski narod !isl,1 fFrankova) stranka prava: Dr, M, Stardevi6 ostavi s nie-
koliko drugova Franka i osnuje detvrtu stranku prava: ustar-
od ,iznemogloSastarca do dieteta, koie ie do5lo k razumu' Cevidevu stranku prava< (to su umilinovcio, novine uHrv,
Slo-
za1.pill uSi i ,krikntti iz svih sila, a iz dna srca: Prestanite!
100 101

godinu dana (u ruinu 1910) siedinili

bodau), ali po5to su se pred svaki put u lr;zlllitoi pokrajini i u $radu unapred za to od-
prosto 'stranka prava"' bile
frankovci i furtimasi i-nazvali se ludenom,
r" rn"t
-- samo dvie stranke prava' Milina i franko-furtima3ka'
--Borb. 5. Sve pokraiinske ot{anizaciie stranke prava obvezuiu se
zestoka,
izmedia ovih raznih stranaka prava bila ie drhati se zakliudaka vrhovne uprave stranke prava prihva6enih
i slavosrba' osobito u
i;etea ne$o nieka da izmediu' pravaSa sa dvie fieline glasova prisutnih deleata, te se istima bez-
Ova je borba
zadnie vrieme izmediu frankoia"a i milinovaca' uvietno pokoriti.
hrvatskim zemliama'
li"U""f" dakako i na pravaSe u ostalim 6. Nijedan dlan uprave cielokupne stranke prava i niiedan
pristaia ove
-ovih pa ie i tamo bilo
u'Dalmaciii i Bosni-Hercegovini, 6lan bilo koje uprave pokraiinskih prava5kih organizaciia ne
ili one stranke prava, No dina, 24' i 25, srpnia, sastadose moZe po sebi davati bilo koiim tredim dinbenicima obvezatnih
i franko-furtima5i iz
se iznenada na vie6e ne samo milinovci iziava za stranku prava bez narodito$ ovla5tenja cielokupne
Dalmaciie r Bosne' te
banske Hrvatske, neSo i nekoii prvaci iz vrhovne uprave putem redovito$ zakliuEka,
doneso5e pro5le
zasnova5e obeu praia5ku slogu' O toi slozi 7, Uprava cielokupne stranke Prava stupiti 6e, dim se obavi
'Hrv' Pravo"
sriede (27. srpniai novine iedne i dru$e stranke: konstituiranje niezino, u doticai sa bradom Slovencima u svrhu
i pod debelim naslovosl sporazuma za zaiednidlci rad na temeliu programa stranke
i uHrv, Slobodao na prvom miestu "Za
prava5ku sloSu< ovu viest: prava,
'stranke pra- 8. Do birania uprave prisutni konstituiraiu se u odbor u
I, Odaslanici ustranke prava< i ustardevi6eve
udru$e u Bos' svrhu provedenja gornjih zakljuiaka.
va< u Banovini i Dal,maciji L Hrvatske katolidke
u Za$rebu' dne 24' IL Narodni zastupnici i izaslanici stranke prava i Starde-
ni i Herce$ovini, sakuplieni na konferenciji
zakl|utke videve stranke prava, sabrani na sveobdoi prava5koj konferen-
i 25, srpnia 1911, prihva6aiu iednoflasno sliede6e
hrvatskih ze- ciii dana 24. i 25, srpnja 1911, u Zafrebu zakljluEuint
1. Jedinstvo svih prava5kih o$ranaka Sirom
preduviet za su- 1, Da 6e u predstoie6im saborskim izborima po6i sloZno u
malia u iedinstvenol siranci prava -nuZdni ie
koliko Prema izbore te izstupati iedinstveno kao cielina prema ostalim stran-
stavno, or$anizitano i sloZno politieko djelovanie'
zemliama' toliko i !'rema kama u Banovini,
;;il t"Et* stranlcama u hrvatskim
u monarkiji' 2.lzabrani zastupnici sadiniavati 6e iedan saborski klub, te
raznimvladama i ostalim polititkim dinbenicima
politidkim' 6e u dojdF6em saboru u cjelokupnom svom saborskom radu
2, Stranha prava Prama tomu izstupa u svim
pitaniima kao iedna postupati isto tako sloZno i iedinstveno koli prema vladarna toli
drZavno-pravnim i drugim ob6e narodnim prema drugim politiEkim stranhama,
u domovini'
cielina i iedinstven. p,"*u svim dru$im strankama
drZavopravna 3, Da e i u izvansaborskom svom djelovanfu raditi u smi-
3, Stranka prava kao stro$o hrvatska slu gorniih zakliudaka te sloZno poduzimati nuZdne korake za
politidkim dinbenicima
stranka stoii prema vladama i drufim provedbu podpunog jedinstva stranke prava,
lofidno iz pro6lrama niezina' a
u onom odnolaiu, koii izv:r.e
vrhovne uprave Izaslanici obvezuju se zaEovarati u krilu svojih stranaka
od"S,ri" taktiku svo$a rada prema zakliudcima prihvat i provedenie ovih zakliudaka.
stranke,
iz dele$ata.O*t?- Ove zakljudke ima odobriti vie6e obiiu stranaka dne 10,
Vrhovna uprava stranke prava sastoii - -
od koiih t Drralu kolovoza o, g,
jinskih prava5kih or1anizaciia, :tt" -tst":1'Tt
i Herce$ovini trl'
iest, u ialmaciii tri, u Istri tri, u Bosni
4, Zadala ie ove uprave provesti u dielo iedinstvenu,?tu'. eim se je saznalo za ove zakliudke, podeo
te radi po- inski boi
nizaclit stranke prava u svim hrvatskim zemliama
sala cielokupne stranke prava i narodne hrvatske
politike sa' :* ai
" " !'Da"ffffff ;# i
:;;.'
nil*!T:?"n i,il::"i "Hrv,
Prava.. imamo prostora tito ti naibolje, da doslovce priob-
puta na $odinu'
staiati se u iedovitu siednicu stalno barem dva
t02
6imo Sto vi5e razloga s jedne i druge strane, da vidimo, $to
jedni drugima prigovaraju i dim se brane, Ali kad to ne mo-
i,emo, skupit 6emo samo u kratko prigovore i odgovore, a onda
ih u kratko prosuditi,
Koalicija ("Hrv, Pokret") prigovara tomu novomu p!:avaS.
komu bloku (sklopu), da pomaZe Torrna5i6ana dokazuje to
time, Sto su milinovci sami jo5 pred koji mjesec (na pr. 13,
travnja lgtl.) sami pisali da se sada treba odluditi: ili da od-
badene i pokopane a sada uzkrsavaju6e sablasti (t, i. stare
nragjarone)potjeramo nazad u girobove,ili da im omogu6imo
uzkrii;enie, ,,Za ovo potonje" (1. j. za uzkridenje magjarona)
>zovu u slo,gufranko furtimadiu, To je i sasvim naravski, do-
kazloiu dalje hoalicionadi, jer glavni liudi u torrn pravaSko,m
bloku {Prebeg, Milobar, Aleks, Horvat, Zaforucl nisu nitrrakvi
opozicionalci, a da Suruju i kane Surovati s vladarna, priznaiu
i sami, kad i poslie izmirenja pi5u (uHrv. Pravoo od 28- srp.):
uGlavno je, da stranka svoj program ne napusta, a oZivotvore-
nie toga proSlramaiziskuje doticaj s faktorima, koii odludujun,
t. j. Slavno ie - tumade koalicionaSi - da imate program,
kojim prikrivate svoje Surovanje s vladama,
Sto se tide samoga cilja toga prava3koga sklopa, prigovara
koalicija da to ioS nije niSta, ako prava5ka ve6ina opozove
delegate iz Pe5te i adresom javi kralju (ako sabor i ne bude
razpu5ten), da ne 6e birati novih izaslanika u Pe5tu, Uza to
prigovara, da sav narod nlje za prava5e, osobito pak da 6e
proti prava5ima biti Srbi (njih 1,700,000u hrvatskim zemliama),
a i Slovence treba tek predobiti,
Prava5i naravski odludno odbijaju klevetu, pa pomaZu
banu Toma5idu, pa se Ivan Per5i6 pade prieti, da 6e noZem
braniti svoju dast i po5tenje! A zastupnik Hrvoi, 5ute6i o Pre-
begu, Milobaru, Horvatu i Zaforcu nabraja opozicionalce po-
Steniake; M, Stardevi6a, Antu Paveli6a, Zupnike Novaka i
Tomca, pak Pazmana i Londarila, na Sto im koalicija odmah
uzvrataz Kad na na5 priglovor nabraiate ove, koji n:$u za To-
ma5i6a, pfiznajete time, da oni drugi jesu, t Seliadka je stranka osno,vana zalo, da se pomogne
O prigovoru, da pravaSi pomaZu Toma5idu, pi5e F(ran)
M(ilobar) prekjuder u ,rHrv, Pravu.. medju ostalim 6yaks;
"Pi-
tanje dakle izmedju koalicije i prava5a . , , vrti se o tom, imade
li budu6a ve6ina biti pravaSka ili koalicionaSlca,No koalicija. . .
103
hode da stvar upravo . . . sviestnim izkrivlienjem prikaZe odioz-
no (s mrZnjom) po prava5e, jer tvrdi, da mi ho6emo Toma5i6u
pribaviti ve6inu, a ne sebi, Dru$im riedima, koalicija ho6e da
utuvi svojim ditateliima; utko niie za koaliciiu, tai ie za To-
ma5i6au, Dalie piSer "Ne dodjemo li do sporazuma (naime
s koaliciiom), u sabor 6e do6i oslabliene na$odbeniadhefrakciie
(strandice) i jedna iaka pravaSka stranka, hoja 6e u saboru
dominirati (gospodovati). I zato, ako nama kooperacija (su-
radnja, sporazum, naime i s koalicijom) ne bi stavliala u izgled
vi5e prednosti, onda , . , nam kooperacije ni ne treba, No dru(o
ie pitanje", pi5e dalie, ako se prava5i s koaliciiom sporazlrmiiu,
Sto 6e raditi poslie izborat onda bi moguda bila obda narodna
bonba, Ali ako lcoalicija ne 6e sporazuma i za rad poslie izbora,
onda 6e se voditi samo prava5ka borba, Ali 6e koaliciia pri-
stati na ovakav sporazum svakako kod drugih izbora, ,rjer bez
kooperaciie moglo bi i budu6emu saboru brzo odzvoniti".
Mi 6emo se na ovo dakako potanie osvrnuti budu6i put,
(>Dorn<, God,. 1911. Br. 31,)
Narod je veCodluEio.
Hrvatsha politika opet je zaSrezla, Sabora nema vei pol
godine, pa 6e svakako biti novi izbofi ili u
iesen ili u proljede.
Ali Eemu i novi izbori, ako i u novom saboru bude isto, sio
ie
i bilo u starom, t, i. ako u saboru ne bude ve6ine, t.
i. sloge za
nilralrvu stvar, kako je niie bilo i nema ie u sadasnjem sab-oru?
zato se vet duie vremena snuie i nastoii, kako bi u sabor dosla
ovakva ili onakva ve6ina. A o tom, koie 6e stranke dobiti ve-
6inu, o tocn 6e mnogo odluiiti seliadira ,stranka, pa se o, tom
mnotio govori i dosta pi5e u novinama, Da na5i pristaSe i di-
taoci uzmofnu prosuditi, o demu se radi, treba tu
stvar jasno
rlzloliti,
., selia6-
!oT" narodu, bez koieg u Hrvatskoi skoro ni
nema naroda,
i;r.j!ol nas,,.
k3ko ie poznato,od 100il,rdi l-" bh; t0 ."Ii"f.".
rr' case seliadkomu narodu pomo6lne,treba
uhinuti ili promie-
niti zahone, naredbe i
uredie koi"il.u mu na Stetu, a stvoriti
104
nove, koie 6e mu biti na korist. Koji su to zakoni, naredbe,
uredbe i odredbe, o tom smo dosta pisali u ovim na5im novi-
nama i razlaSali na skup5tinama i sastancima. Poznato je i to,
da se ti zakoni i uredbe moSu promieniti samo u saboru, i to
samo onda, ako ie sabor na okupu i ako ho6e i moi,e raditi,
t, i. ako u saboru ima sloge i ako ga krali ne odgodi i ne raz-
pusti. A ho6e li krali sabor odgoditi ili razpustiti, to nrnogo
zavisi od pe5tanske i od na5e vlade, t. j, od bana i od ministra
predsjednika, koii to kraliu predlaZu, ali io5 vi5e to zavisi o
tom, kakva je saborska ve6ina. Narodito ie valnije, da za se-
ljadke potrebe bude saborska ve6ina, ne$oli vlada, jer vlada
ne moZe sabora prisiliti, da ukine, ili promieni koji stari, ili
da stvori novi zakon ili uredbu. Zalo treba stvoriti u saboru
ve6inu, koja 6e biti za seljadke potrebe, Seliadka je stranka
danas daleko od takve ve6ine, a tako brzo ne 6e je ni imati,
pa ho6e li seljadkomu narodu pomodi brzo ili odmah, mora tra-
Ziti sporazum s drugiim strankama i to na temelju seljadkih po-
treba. Drugoga puta nema,
Ali tu sada dolazi jedna velika leikofla, jer ih ima, koji
kaZu ovaho: Ve6ina ne moi,e u saboru raditi, ako priie ne pri-
zna na'Sodbe,a to je mafjaronstvo. A mi nagodbe ne prizna-
jemo, mi ne 6emo biti magiaroni,
Tako kaZu prava5i,
A kad im se odgovori, da je po tom teZko misliti na to,
da se pomogne seljadkom narodu, onda odgovaraju: To se ra'
atmlje, da se narodu ne moZe pomo6i, dok je tu nagodba, Zato
prije svega treba sruiiti na$odbu.
To su eto dva razlilna putar ili najpiie pomo6i seljadkomu
narodu, ili naipriie sru5iti naSodbu.
Kojim putem bi to islo, da se pomogne seljadkomu narodu,
to je u krathorve6 sprornenuto,pa jo5 dodaiemo o\ro: Pita li tko,
bi li vlada i kralj pristao na to, da se seljadkomu narodu pomoEne,
na ,to ie odgovor go,tov,ier']su zastuprnriciseljadke s\ranke prije
otvorenja'ovoElasa6ora predloZitribanu glavne seljai'lre potrebe,
pa ih je banrprihvatio i predloZ'i'okralju, le ie te zahtieve i Nj.
Velidanstvo krralj prihvalio, podpi,sao i saboru dojravio u svojern
od,pisuili reskripbu, da ie se o tirn potrebama u saboru razprav-
liati, Da bi dalcle i nagodbena vlada na seljadke zahtjeve pris,tala,
kad bi do5la u stisku, to ie stalno, ako sudimo po svom izkustvu.
10s
1'reba dakle na6i io5 u saboru ve6inu zastupniha, koii bi bili
za seliadhe zilttjeve. ZaLo je sasvirn naravski, da bi se zastupnic,i
seljadke stranke imali sloZiti s on'om strankom, koia bi ne samo
pristala na to, ne6io i svormsna6lornsvo,jomradila za to, da se
najprije udovolii glavni,m potrebama selfadkoga naroda. Kada
bi se i koliko bi se tim potrebama udovoliilo, to bi dahako mnogo
zavi'silo o sa,borskoivedini, ali da bi glavne krvave krivice bile
uklonjene, to ,je posve stalno kad bi ba'Sna tom temelju samo
do5lo do ozbiljnoga sporazuma.
A sada da vidinr,o, ka'ko bi bilo s ruSe,niernnagodbe.
Obidno se kai,e, da bi sabor bio odrmahrazpuSten, dirn bi
u sabo,rdo5la ve6ina, koja,bi htiela ruSiti nragodbu, Sto ond.a?o
- pitaju na to protivnici p'rava5ke politike, a "A pravaSi odgo-
varaju. ,NiSta zato, Strobi sabor bi,o razpu5ten i tri puta i deset
puta! Ne,ka dodie i komisar, ne 6e uviek ostati! Jednom bi tornu
bio kraj, jednom bi se Hrvatshoi, onoralo tldovolj:itiu.
Recimo, da bi bitro ovako, kako kaZu prava5i:i da bi sabor
bio i deset puta razpu5ten, da b{ dodao komisar, ali da bi tomu
fednom morao biti kraj, - recimo za pet, deset, dvade,set,
petdeset godina (jer j,o5nisrno dita,li, ni duli, da bi tho, znao re6i,
kako bi to duSo traialo).
Sto ,bi se u ovih pet, deset, dvadeset, petdeset Sodina doga-
djalo, to si moZemo rnisliti. Magjari bi zadrlali svoiu vlaet nad
Hrvatstrro,mcielo tor vrieune, -.o torn surnnje nema, Kako nam
je sada, kad imamo sabor
i vladu, koja ipak mora na to misliti,
da 6e imati saboru odgovarati,to vidimo. Kako bi nam bilo, kad
ae bi hilo sabora tol,iko godina, Sto bi radila vlada obla,sfi, 1e
i
ne zna'mo, ali se do,bru nadati ne rnoZemo, No
{lavno je ovo:
Gospodske pla6e i dohodci to bi ostalo, je
ka,ko i d"anas,a isto
tako sve ono ztroi krivice,
koie trrpi se,liadkinarod, i to bi ostal
kao i danas, ako ne bi
bilo i gon", _ a kako, dugo, to jos ne
Gospodi bi dalde bilo pril,idno svejed.no dekati rnakar
f.1?-",
Ka-IroduEo, dok se
sruSi nagod,ba, ah ie pitanje, kako bi bilo
seljadkomunarodu,
Na to pitarnje dujemo
dva odgovora:
,^ _ {:drrt kazu: Narodu nif,e zlot akad bi mu i bilo zlo, narod
j-l-tttt, stotine godina, pa neka prepati jo6
vmu oslobodimol malo, dok si domo-

106
A mi na to odgovararnol Narodt ie zlo i' ne mole vi5e bez
velike ,,steteza ci,elmdornovinu trpf eti ni dekati,
jer da a:arod
upravo i' bieli u ,{meriku, to ie odevidno, to ie poznata stvar'
svaka sodirna dekanlja r1l,sErfirro
da ie telka strotiname tisu6a
naroda, neSo ie i veliki gubitak za drornovinu, iet mi srno uz
ovakovu krivicu svaku godinnr\slabiii,
uNagod,baje kriva, StLosrrnoslahi i sve to slaibiii! oni nas
ir:sis,avaju,,oni troSe milijune na5e mtakeu' Tako o'dgovaraju
pravaSi.
Istina je. Atri ne olak5arno lii Zivot, setia6komu narodm i ne
te
dade'moli mu pravice i slobode, koie danas nema ni za liek'
p'riznaitt, da 6e
podnemo li naiprije rusiti, rla$odbu, p'rava'Slsami
ciugo, m,oZda lako dugo ostati 'sve o'vako, kako iest, pa ornda
guliti
imamo dvie Stete: i dalje 6e nas jednako (a mozda i vise)
Magiari i k tom'u io5 $njaviti doma6a na5a krivica'
To su eto, kaZernoi oPet, dva Puta'
Ho6erno tri jednim ili drugfun, o torn, mislirno mi, ne bi
smjelo od,luditi njekoliko liu,di, koiirna ie sveiedno, odludi li se
ovako ili onako, ier 6e nriima biti dobro i ovakoli ornako'
o tom ima odluditi samo narod, koji irna i trpjeti i stradati,
a taj je narod, koliko ie zbilia probudien, o tom ve6 i odiudio'
selja6ka je stranka nairne irorspriie zadofih; izhota,t tol" smislu
izda\a izborni proflars, da narod odludi na biralistu, Pitanle ie
bilo jasno: Ho6e li seliadki narod da mu se odrnah pomo'$ne'ili
je sprernan dekati (kako du$o, to se rnez'na),dok bud'e sru5ena
nagod.ba,dok se rie5irno Ma$iara, I gle, preho 15 tisu6a slo-
ma^*, seljadkih so,spodara od,govorilo fe p,red godinu dana
jasno i glasno: Ho'6erno, lralLtno', da se naip'riie koliko toliko
(ilaksa nase seljadko brerrne; ho'6emo i trai'imo, da se o'b'ueda
svaka dinovnidka sa,movolja,da se seliaku bas ne otimlje nje-
gova m,uka i da se i sa seljak'om postupa kao s dovjekorn'
i:ilh izbota u velikoi
Taj odrgovor bio ie osoibito iasan hna*d'
Gorici, Herce$ovcu, Novsko'i i Bo5njaoirna,$dje se broj $las'ova
za selladkogakandidala pove<iaoza stotine'
UBosnjacima!200izbornikapokazaloje,danarod.nistane
vieruje nijednoi ,maSiaronskoivladi i da nii5ta ne drLi do nijed-
nogladlana ta'kve maSjaronske vlade.
U Novskoi ie seiia6ki narod pokazao, da ni5ta ne drLi do
107
tjudi, koji vidu na' nagodbu, a narod gule, ili im je svejedmo,a,ko
Sa dru$i gule i dave,
U Velikoj Gorici seljadki je n^aro,dpokazao, da vi5e nista
ne drii do sam,ogaimena Stardevi6, te ie Mile Stardevi6 iz ciele
Posavine dobio sarno 4 $lasa, a kandi'dat seljadke stranke 714!
U Hercefovcu napokorn odsud:io je se'liadhi 'naro'd i politiiku
koalicije i dao prednost seljadko'mupravlr i seliadkirn potrebama
pred ,svekolikom tohoie iednom prakti,darorni iedno,rnozbiljnorn
koalicionadkorn Politiko'm.
*
Kad je seljadki narod odludio da ne mole i ne 6e dekati
na ol,ak5anjesvoga Livola i ukidanje poznatih krivica ,u na5irn
zako,nima,upravi itd, dok se uki,ne nago'dba,- time nije prlstao
uz nagodbu niti odobrio magjarsku prevlast u Hrvaitskoi, BaS
naprotiv, narod dobro zna, d.aba5 zato i treba najprije snagom,
uztrrarjno,S6u i nadorn u uspjeh povesti borbu proti, silovi'tol i
olimadkoj vlasti magjarskoj nad Hrvatskorm,
Nema dakle straha, da bi seljadki rflErro,d radi svoj,ih teikola
ili radi svoje koristi tako relruti izdao cielu domovinu, Naprotiv
je istirna,da za,magjarskuprevlast, pa,ni za Magjare ne 6e biti
Zive du5e, dirrn se krivi,dnoj dana5nrjojgospodi stegne vlas,t i
dohodalduredi tako d,a ne mogu rnaroda >sve po zakorruu guliti
i upropa56avati,
No sasvim d,rugadijestoj:i stvar, ako seljadki narod pomoline
prava5kim strankama do ve6ine u saboru, bez obzitrana svoje
seljridke potrebe. Kad bi nainnepravarsi nagodbu u istinu i sru-
Sili, seliadtrro,mu
narodu ne bi bil,o b olie, ier bi dosada5nijadoma6a
pospodskakrivica ostala, j,
t. ostali biiisvi tereti, krividni zakonl,
Slobe, zatvori, prevelitrie dinovnidke pla6e, gulionice, bezkrajne
parnice i t, d, i t. d. I
Velika je dakle razlika za seljadki narod, prist,ane li, na
. .
jednui ili na drugu stranu, a za gospodu to svejed,no.
ie
,t-,tgo je ovo: To nije,sa,svim
,... srigurnro, da bi sabor morao
razpu5ten, dim dobiiu vecinu prava5i, osobito
?:t: :F* .
:,1fatit.l?b9t ie na5 dodruse viie puta ve6 odgodien i raz-
kako se iz sve6iavidi, ipak se gleda, da se sastav,i
*:]:"'.ali
i'1^11a,.takva vedina, pa da sabor barem ne5to radi, A kod
ili*I'l1iu takve ve6ine za nuildu dobra je vladi svaka stramka.
51Ia ie dobra
koalicija, i to dva put&, - ona koalicirja, koia je

u t,akvu
u Bedu tako i tako o,mrazena itd, Ba,rrToma5i6 htio ie
prem'da znao, kakva je' Sto
ve6innrprivu6i i selja6k'ustranku, ie
vladu ne smeta' Njoj
misli o naSodbi, MaSjarinna itd, To ie
glavno, d. u" proktrburi i protu,ra makar sa'rno 6!o'dintr,dvie'
I nu kad ne ide s iednonr, poku5atl 6e s d'rugorn stranko'm' Pa
to i iest politika i, u rna5o'icarevini, a dobrimldielo'm i u cijeloi
i
Evropi, Sarti* ie dakle lako rno'u6e,da bi vlada' kad bi
pr".ru5i dobili kakvu takvu ve6inu, poku5ala s niima sporaz{rm'
U tu svrhu bi iun sve obe6all, zapoleli do'$ovore, ko'ii moSu
trajatimiesec dva, i duZe: onda bi sabor bio odgodjen' pa bi se
c{o{ovaranje nastavilo - iJgodina 6e' a molda dvie, i tri pro6i'
-- nagodba ostati, a seljadko breme ioS oteZdati'
Trete ie ovo: Za voliu ban'shoi Hrvatskoi ne 6e se na$odba
'i ne moZe biti'
ru5iti, Te snaSe u ban'skoi Hrvatskoj nema
Nagodba 6e, se ruSitii i stvarati nova drZava za voliu i na zahtiev
banske Hrvatske, Dalmac'ije i Bosne, i to onda, ako budu
"loZrr" prilike u svoi ostalo'i carevini, t' j' ako ma$iarski si'lo-
povoljne
vlti vetiLasi sve,ob6irnizbornirn pravom izgube danasrnjusvoiu
vlast i ako ostaliiSlaveni budu uz nas'
rad'ila
I zalo ie ptema svenxu toimu seliadka stranka do sada
i odsada 6e raditi ovako;
l.Ninam,inutunedatipardonatakvo'jna$o'dbenojvladi'
koi,aie magjaronska, to je'st ko'ia Ma$jatima izdaie i n'ar5auzako'
Za
niena narodrnaprava, a uz,fo seljadki narod pro$on'i i ll'abi'
je stranka za slo{u
ru5enje takve mafiaronske vlade seliaika
proti vladi
sa svakorn strankom, pa ie za to dne 6' veliaEe 1908'
Rauhovojpodpi,salaonuo5truodltlkuzaiedrr,oskoalicijomisa
radi niih u
soci,jalistirn" ifr"*ko.,rci su utekli, a stardevi6a,nci
posliednii das uzkratGe Pod,Pis).
drZi
2. Ako irmam,ot,akvul nagodbenu vladu, koia se strogo
naSoda brani'
zakona, te ne da Magjarirna bar novo$a, Sto im
progo'ni
moZe se takva vlada irpje ti tz uviel, da seliadtva ne
potrebama'
i ne tladi, ne$o da udovolji bar naivedim seliadkirn
carevin'i
3, Tre,ba neprestano mediu slavenskomlbradorn u
Srbfun'a biti u sporazurnu' da u
traZiti pri:iatel1a, a i s na5im
s{odan das, kad se u ci'eloj carevin'i stane mienjati dana6n|e
njezino uredienie, da u taf 6as u Hrvatskoi bude u saboru iaka
'cieloa naro'd'a iziaviti' da Hrvatska
ve6i,na, koia 6e u irne
nipo5to ne 6e ove zaiednice s Ugarskom'
109
Eto, ovo i ovako radi seljabka stranka, hvala Bogu, ve6
Sest godina. Za ova i ovakovu seljadku, hrvatrsku i slavensil<u
je kod zadniih izbora 15 tisu6a svoii'h slobodnih
politiku glas,oval,o'
hrvatskih gospodara;za ov:ui ovakovu politiku glasovat 6e kod
budu6ih izbora i 30 tisu6a seljaka, a niie daleko vrieme, kad
medju selfadkim naro'dom ne 6e imati ba6 nikakvo.ga uspjeha
ona i onakva politika, kola svoj gospofi 6uva sve pla6e, i
dohodke (krividne i pravi6ne), a seljadkornu narodu poruduie,
neka deka i trpi ,makar io5 i petdeset godina. Takva "po,litika"
nije samo nenar,odnai nekr56a,nska,neSo i nedovjedna, i zato
;u je probudjernohrvatsko seljadtvo ve6 odsudiloli zabacilo bez
apelacije i bez pardona,
Dr, Ante Radi6. Stiepan Radi6,
(rDonx<. God. 1911. Br. 32.)
Neiista rabota.
Hrvatska se je politika zadrnjih Sodina bila tako zamalil,a,
da je bilo dosta i politidara, koji se nisu z,nali sna6,i,A koliko
ie smutnje bilo u narodu, koji niie zr\a\otna koiu bi stranu,,
dovoljno je poznaLo, Sad se stvar prilidno razbistrila. Bilo je
zad,niihdana viSe znakova, po kojirna se moglo suditi, Sto znadi
slaSaniezavadjenih ,>pravaSao, ali iudera5nji (22. kolovoza I9tI.)
dlanak oHrvatske Slolbode.pod naslovom: uOtci i djecau sjajno
je i bez prikrivanja razsvietlio proslu\
i sada5nju pravasku poli.
tiku, Evo naime, Sto se tu kalet
,Da hrvatski narod uzmo5lne razunjeli, dana5niu politidku
situaciiu (poloZaj), treba da se sjeti povjestnih dofodjaja iz
sectamdesetih godina,Dolazkom baruna Levina Rauchana bansku
stolicu prodiS6enabud.e uprava
od oo,bzora5tine<,a ,obzora5io
se zakleSe uni5titi njeSa,
sbaciii Sa salbanske stolice te do6i do
unosnih
_mjesta, s koiih su bili Jaierri. Nijedno irn sredstvo u
tor4 poslu
nije bilo na odrnet. I-aZ, Hevela, iznrrisljotine, osobmi
pa.'mfleti (srarnotni ,plsi1 tllut u na dnevnorn rednr
|ifd",:,
prava nije htjela ,ti"aiti te liurle u nedistoj raboti
::i:::t"t""ka
:::'"Tsi.
saveznicima
su proglaiivali pravase Rauchovim pornafadirna,
*"ilurlrru, kod ku6e, do6i,mpo peStanskirni bedkim
 . IIN:

110 Itr
novinama p'rikaz'ivahu prava5e revolucionarcima, neprifateljima Amte Stardewf, je to opisao i prikazao u broinim svojim
monarhije i dinastiie. giovorima i bro5urama, On ie za to nazvao >obzora5e<pravim
Rauch je bio zazoran Magiarima, jer je htio, da se nagodba imenom; skotornu,
po5tujenda se ona vr5i onako, kako je bila stipulirana (utana. *
dena). U listopadu 1869. posla Rauh svoj prvi memo,randurn
(spomenicu, predstavku) na pe5tansku vladu u p,itanju prove. I na5im su ditaocirna bile poznate sumnje, da su prava5i
denja nagodbe. Magjarirma je to bilo zazarnot jer nisu nikada bili u njekakvoj svezi s prvim nagodbenim banom, Levinom
ozbiljno ni ponlislili izvr5iti ono, Sto fe u nagodbi bilo utanadenc Rauchom, pade da ie i sam pokoini A. Stardevi6 pisao u
u korist Hrvatske. Ali ne bi bili nikada sruSili bana hrvatskoga rauhovske novine, -- aE ie zaci,elomnogi m,islio,da ie to kleveta,
odklonom njegovih opravdanih zahti,eva,da ,nisunarslipomaade izbalena u divljoi strandarskoi borbi. A da podpunu istinu ka-
u "obzora5imao, Ovi su do;bili zada,0u,da pa ru5e kod kude Zemo, i mi smo mislili, da ie izmediu prava56.i prvo6ia nagodbe-
patriotskim (rodoljubnirn) geslirna, da ga omraze pred narodo,m, noga bana bila dodu5e njekakva svezat ali smo mislili I to, da
ie
istodobnro su morali o,slabiti nfegov upliv na dvoru. U to ime to bilo tel<za nevolju, t. i. da su ,obzoraiiu kao spretni politidari
se ie sastavio ovdje w Zafreba odbor, koii imadia5e zada6u, da zneli pravase natjerati na oko sarno u Rauchov taboi, ali d,a
prevadja n,a njemadki jezik sve dlanke i razprave Stardevi6a i pravasi nis'u imali ni5ta zajednidkoga s Rauchom i njegovim
magfiaronstvom.Jedino Sto smo drlali, da je pravaSima i magja_
Kvaternika te da ih Saljeu kabinetsku kancelariju, da dvo'r vidi,
roqrimabilo zajednidko, to ie bila niihova i m,agjaronska mrznja
kakove se grozne stvari'pi5u pnoti Austriji! Trebalo je pokazati
na Austriju i na ,slavenstvo,
dvoru, da se p,o'd pokroviteljstvoim bana Leviina Raucha u
Firvatskoi podupire jed,naanti dinastidka stra,nka,stranka revo. Sad vidinrio, dal je ta stvar ozbiljna.Iz ovo,lia pitanja ,Hrv.
lucionaraca, I upliv Rau,chov uslied tih nobzora5kih* podlih Slo,bodeu vi,dri se iasno, da su prava5i bili saveznici prvoga
denurnciiaciiapade - na dvoru, Samo bedaci mogu vierovat[ nagodbenoga bana. pravaSi otvoreno priznajai da je
prvi nagodbeni ban, _Dana5,nji
Levin Rauch, bio bolji od rr"-dn" opozicije,
da ie Rauh pao radii toga, Sto je imao udjela u loniskopoljs,koi
pa da..gaoni nisu htieli rusiti. To bi
a.fairi i Sto ie izgubio parnicu pred austriiskim vojnidkirn sudorn bila nnedistarabota< - rusiti
na8od,ben:ogaba,r:,atZa6to? Zato, Sto je
u Petrinii. On je pao u istinu, jer ie bio opisan,da je u saveznid- ba,n Levi,n Rauch iiao
za tim, da se toEtro vr5ii nagodrba,
tvu sa pravaSima,
Evo darkle, 5to je bi,la pravaska po,litika!
Nu njegov pad nije bio dostatan uobzora5iman,trebalo je Koliko su narod.u
Sovor.ili i pisali, da sva niihova borba ide za ti*,
njima domo6i se lcorita. Trebalo ie dokazati Bedu, da su u istinu d" ," s,ruSi
nagodrba i da su svi nagod,beni
oni jedna dinastidnai lojalna (vladaru vjerna) stranka,- stranka, bani iednahi, . .;d ,
prvom nagodbenoan.*"-or, "";;;"
koja imade os,lonau 'nar,odu.Stoga preko svoiihtljudi, kojirna je kao da ie bio poSteuriak,-kol..g" .o
obzo.ra5iklevetama i laii,rna
bezazlemi.Kvaternik vjerovao, osobito preko Vondine i Mi5ka. sruSilit'To-je bila unedi*ta ,abotau,
'rm L",,1 pravasi nisu htjeri, ,Nedista*
tovi6a, podje za rukorm, da navednr onoga idealnoga i "
na{odbene le dakre rabota - rusiti
bane, po,znate magiaroo", di,sta ie odevidno i
poZrtvovno$a fatali'stu Kvaternika na din, iz kojeSa,sunobzora5io prava5ka rabota - pomagati "
ima,li crpsti svu korist, na,imekorito, inn,i u,niitavati
'To narodnu opoziciiu,
eto pravasi ."-1,
I:_ hir
poCetka, to mu t" bti" zadaba prava5tva od
Denu,ncijaciiama i izdajom naro'da po6lo je ,o,bzora5irnan id zadaeai danas.'
za rukom dodepati se vla,sti i gtizti iz korita, Kad se ie dalo za
. No svatko 6e, tko misli s pravorn pitati: A kalco
rakovadku s,nrutnju,Sraknu5e kao pomamni, da treba povjeSati da, )prava5io sad na jedamput
i T"t" to,
sve prava5e. Prava5i su im bili najtvrdja kost u grlu. Dok je bilo
otuoi"*o brane iednoga bana
i jednoSa u saboru, nije irn bilo mogude izvesti izdaiu, koju su ilfll::l:]r,. '':ffi
j" a","a"-,L"r.1"*Jil
uur.n"atri?
Neboieri .o
iz.vell godine 1873.
r"ffl"Xf
:,:to""-J"otu-o;itff :lT;Jf,t$:::';
 113
omraZenom
dcgodilo, da se pTavaSiusudjuju pred narod s ovako elanku je tornu glavna zada6,ai to, da ski'ne s Rauchove
politikom? familije sramotu, koiu joj je nanio prvi na$oilbeni ba,n. I zato
Tu stvar stoiri ovako: se varaiu, koji misle, da pravaSi rade samo za Toma5i6a.Ir{e! Oni
oslavosrbeo'
Prava5i radunaiu, da ie mtrilnja na dorna6e tade, da Torna5ii barern ne5to orstavi Rauchu. Zato je dodu5e
,obzoraSeo' mnogio ve6a neSo nrLnia na bilo koiu tudjinsku sasvim z$odnot Sto o'naj dlanak ima naslov nOtci i djecan, no
vladu i ryeztrnepornagade' Zat'o se nadaiu, da 6e i njihovi prista5e' rnnoSo bi zgodnlje naslov bio ,Otac i sinn, a jo5 zgodniii:
osobito kad se razbiesrre u izbonnoj borbi, premahnmti makar ,Rauch dolazil" Jest, vidjeti 6,etet Dolazi Rauch. Mi smo to
i na ma{jaronsku stranu, samo da uni5te 'potajne korita5e"' napisali pred godinu dana, kad se je Tomadi6 zavadio s koali-
Tako i pi5e iuderar5nja,Hrv, Slob,u ne laieti i ne sakrivaiu6i cijorn; da Rauchova politika nije po'kopana.
prava5i'
niSta. No tomu se ne treba d'uditi, ier treba znati, da su Ali najvaiinije ie ovot Ne treba ve,6 rnnoo ni pitati, kako
koliko ih i,o5 ima onih starih, tako o'dgojernir da su slavosrbi prava5i moSu voditri vladinu, magianornsku, austrijansku il,i kakvu
najve6i duimani hrvatskoSa naroda, koii su se upravo zakleli' drugu pro,tunaro,dnupolitiku. A ne treba to pitati zato, jer se
cia 6e hrvatski narod u,ProPastiti. pravaii ve6 i sami hvale, da su podeli voditi realnu politiku
S ovim treba radunati. Treba znati, da se na5e stare (t, j. politiku, kojo,m se moZe nie5to posti6i), i da se viSe ne 6e
gospodske stranlte, koliko imad,u prista5a u narodu, diele i'o5 dati nadrnudriti, nego de oni nadrnudrivati druge. A kad dode
mladie bez
uviek na dvoie: na 'slavosrbe<,'i >'stekliie"' Za nas do nadmudrivanja, o,nda se smife vod,it,i,svaka p,olitika, sa.mo
oslavos,rbiu i niSta osobito; ako vodi do u,spjeha.Tu je politiku uveo u stran,ku prava Jos.
razlike stra,naka ne znade "steklisiu
za Salu' Frank, koji je ba5 ovih dana progilaSenvodjom i uzkrisiteliem
mi 6emo dapade jedan drugornu kazat slavosrb'i[ steklis
- ali stariiim liudima znaEeove riedi mnoSo vi5e' kod njih ie pravaitva (u brzojavu iz Saraieva).
joi Ziva medjusobna 's'mrtna mrlnia' Ovu mrZniu uzpin4a uzkri' Sada dakle znademo od sami,hprava.a, da je nedista ra,bota
svo$a uspjeha' - .ruSiti nagodbene banove,
s,itelii staro$a prava5tva i na nioi Srade iedan' dio a iista je, prava5ka je rabota
braniti nagodbene bane i unistavati makar
I zalo se ne boie, da 6e prista5e niihovu magiaronsko-vladinu i krvnom osvetom
njeEioveprotivnike, Sad znad.erno,,odrkuda
politiku ostr,diti. tolika mrzniapravasa
izmedirt na seljadku stranku,- i seljadka je stranka
No mo$o ie vaLniie ovor Kako ie velika mri'rya Hauchu-sinu svo,jmjakost ,' nriegovu-totu*.
pokazala ;;*"
je mo$u6e' ve6'a mtLrya Zato juje o,nako
stanirlrsteklisa i slavo'srba,io6 ie, ako namalovao u Bedu, a prava5i mnrlpomaZtr.
izmedia starih masjarona i slavo,s,rba. Jedinl predstavnik starosa
prvoga Sto ie ova doista 'neiista rab,otao ovako
magjaronstva, ko,ii se io5 drLi na povr5ini, to ie s'in fobro- ie, brzo
zabo' morala po'ka:zati karte, tako da daljega
n"jodb""og" bana biiv5i bam Pavao Rau'ch' On ne moi'e sudu i ne treba.
razbist,renia po na.e,m
,uJiti, sto su slavosrbi onako srarnotno zbacili, s banske stolice
njegova otca i tako osra,rnotili i cielu mnr fanailiiu. on kipi
(,Dom<, God". 1911. Br. J4.)

mrinjo^ i snuie osvetu' kako lu snuju i stekli5i' Ova osveta

ujedinrilaje opet prava6e ,i magiarone' Kolika ie ledla za orsveto'm
je tu
kod prava5u, to i" nedavno objavila "Hrv' Slobodau,kad
jd za
osvetu nazvala krvno,rn o'svetotrn,A jtrder pokazala' koliko
pozna
osvetom Zedrjasin Rauchov. Svatko naime, tko malo vi5e
politidku proSl'ost od nagodbe, odrnah ie Eilaiudi spome'nuti
ilanrak u uH*' Slobodiu mogao v'idjeti' da ie oval
iueeraSniri
dlanak napisan po uputi Raucha - 5in3, iet tu ima stvari' koie
mognrsamo nie'$azanirnali i - bolfeti'
l-

tt4 115

pravednik, kada dodie medju vragove. Sad su naime ovu niegiovu

S kalvarije u pakao. stvar do'bila u ruke na5a rodoljubna gospoda, koiima su puna
usta savjeta, uneka se zagorac seli!" Sad se ie vidielo, koliho
,Zalorci, selite se u Slavoniju", - da vam propane i ono
vriedt ta licemjerska, plitka i glupa gospodska dreka nad biedorn
mal,omuke, Sto imate! ,nasega seljakau. Premda su paklenrske nmhe/Sti, LeSa pobiliie-
Gospoda ,naSabuncaiu o koiedem, o dem ni p{ma nemaiu' Zene u cielom kupu odluka od kotarskog suda do sto'la sedmo-
Tako ve6 svaki pisar i fislralski solicitator dril, da ima pravo rice, - nema pera, koie bi ih opisalo ona,ko, kaho ih ie meni
davati, osohit,o >zagorcima..saviete, da se sele i onda ih grditi' opisao sam nesredni Stiepan Le,S,kad mi ie pripoviedao,, ka,ko
ako od,mahne poslusaiu,kao da se ie seliaku preseliti iz svoiega su mu lani, tre6u subotu po Uzkrsu, ba5 kad ie naivefu ,ki5a
domal i sa svoiega $runta, kao difutu iz dnlana u du6an' Kako padala, nai,prijepobacali iz kule na hi5u svu sirotinju, a onda i
ie to lako ir Sto preseljenca rnoZe dodekati, neka svatko
strdi njega sa len'om i djecom iztjerah na cestu, po5to su mu sve, pa
po ovom dogadaiu: i 11 rali zemlje, prodali za 280 K duga, koji je platiol
Stjepan LeS odluiio se napokon piie 17 Sodina, da se p'reseli Bit ee dobrih du5a, koje ne vje,ruiu, da ie ovo mo,gu6e.7_ato
iz Kasine u Sume6anreu rkriZkocr kotaru, kamro se zaSorci najvise cemo u kratko kazati, kako je stvar i5la kod suda.
i sele, Tu se namjerio na Matu Trernca, kofri mu je prodao svoie Stj. LeS doSaoje na sudimirne du5e, znajurd,i, da niie nikomu
je
zemljiste za 680 for, Sa,m Mato Tre,mac odil,uEio sve svoie ni5ta d,uZan,a najmanie Jo,si Ka,orasidu.On, kao i svaki dovj,sk,
je
prodati i oti6i u sviet u sluZbu od iada ii sramote, sto mu koji pravo i zdrayo mislii, pitq na s,urdtr:Gdie je Mato Trermac,
susjed Jo,soKarasid premam'io Zeuru,Stiepan LeS imao ie cielu on neka dodje, ja s drugim neonamposla! A sud sudi i osudi Stj.
kupovninu lzplatili Mati Trem cr za fodrinru dana, pa mu ie i LeSas razloga, Sto je zahtievao, da tui^iteli osobno pristupi sudu,
izpla,tio. Dviesto (200) for. iaplatio rnm kod sklapania u$ovora' 1 9"
to ne,ma pravo zahtievati - po parbenorn postupniku!
'svieto
a ostalo mu ie slao po5tom,ler ie Trennac doista oti5ao u Dakako! Svaki zagorac,ili koji dnuSi nesretnik, koiise mora iz
(nalazio se jed;noluoi"*" u, Kostajni,ci). Biiase ostalo jos 140 for. doma seliti, morao bi prije neglose oat,rAina preselie nje, naipfije
i na tai ostatak dao ie LeS Trerncu obveznicu, a1i mu ie tai
i prouditi parbeni postupak, da
Sa sudci i fi5kali ne uloye za rieE,
ostatak poStorrnposlao, no Trernac mu niie obveznice vratio' Kofa le sasvim razloZna, ali po parbenom postupniku
imade po-
neg:o'muie pisao, da 6e za malo sam do6i u zaviEaii donieti mu sliedicu, da dovjek bude baden iz ka6e,
koiu je kru.ro* mukom
obveznicu, No Tr"*"" ni'ie do5ao',a LeS mirovao
- deset Sodina' iedva ,s'tekao.
deset
Platio ie, Sto je bio duilan, pa Sto ga briga' Ali poslie Banski je stol irpak ovu o,sudu
ukinuo. i o,dredio ,nastavak
godina eto k LeSu Jose Karasi6a - s obveznicom' koiu ie pred razprave. No i na nastavljenoj
razpravi Stjepan LeS, osie6ajru6i
LeSa svoie pravo, a i lopovStinu,
ieset godina LeS bio dao Mati Tre,mcu. Karasi6 traZi od koja se proti njernu urotila, pita:
140 for' (280) K' Sti, Les mnkaae, da on r\iemu nije nista dlLan' "Gdje_ie Mato Trelac? Orn ie
kazati, da sam mu platiou. pa
pita
i dudi se, naravski, tr<akoie Karasid dosao do obveznice i ft"}d" ie uz to re,kao, da ima ne sarno postansku potvrdu koj,u
- odgovara moZe odmah sutra
za Matu Trearlca,- 'Nikad [a vi5e ne 6eSvidietilu potvrditi,.da
donieti, a; in* i pet svjedoka, koji 6e
No Le6, dakako' ne 6e da plati' ""g,
ie Mato tr"-"o-irpt"u"r,
fledajudi u zernliu Joso Karasi6' ,nije-htio oditovati< _
- opet je bio osudien,
platio i ima na to podtansku
ie, j.'ve6i i taj ostatah od 280 K lr1:: valjda Josi Karasi6u ili nje{ovu
potvrdu, l"]",,,i
iiltT::::"fkoii a'" ;;;.;;no posnjao,
.nekaide
eazmi)'
Jo,so Karasii| nadie od.vietni'ka (Anrtuna KeSera u ne''. _^1,* "jL*:ut"),.- s kojima on po svoioj pameti
koii u ime Mate Trernca pod'igne proti Stj' LeSu tuZbu radi Sti. Les, kotikogodse je drZao
"dr^uo4
Mifr.i_1: toi", du'prlrtupi
ipak se.ie
dulnih 2S0 K. I sad pod,irnait za preseljenca Stl' Lesa' koii ie ::;"",.'o"mac'
zadudio,
__vquur. ,E totiko
LouKotlp'ustro
t,p.tr,rtiou preEo,varanje,
preEovaranje, da se je
Ocl kd;'i's
brJ^ t . rz
mislio, da le si5ao s Kalvarije, o'ne paklen'ske m:uke' koje osie6a "d osi Karasi6u (kofi je Mati Tr"*"o preo,teo
 tt7
tl6
je, da odklanja
koiu ie LeS dao Tremcu' a ,.Dobro, dobno, ja 6t ve| pisati sud'u'' I pisao
ienull - od ktlda mu obveznica'
'Od kuda Josi Karasi6u
Tremca, kaZe Karasi6, nerna tl Zivofu?, zasttPanie,
*
Les - {iskala
;;;;;;, ; Mate T,i'*"u? - pita dobro6udni
smiie u brk, ier zna' da ovako stoj,i ova uZasna stvar po spisima i
pripoviedanju
Karasi6eva Ke5era, koji mu "", t lr".rrki, Ali
davati upute ni uvida u svoie spise' Stjepana Leia iz Surnedanak, br. 64., sada bezku6nika na stanu
erotirrnif.n niie d,uian
kakav fe to bio kofi niie izpitao sve ove dudne okolnosti? kod Maliaka u Sirincu kraj Ivani6a'
""d;;, Mate Tremca u rukarna Znamr,kakav je naS gospodski sviet, koii seliaku n4bi vie-
Fostriedeset godinu n'adiese obveznica
Zent preoteo; pronose rovao, da trpi, ni onda, kad bi ga vidio na l<rtiu. zalo uzmimo
nje{ova srnrtna nepriiatelia, ko'ii murie r
u" jiuuotl, da Mato f'"*"" nije vi5e ni iiv' a odvietnik Keier za istinu sEunoono, Sto se u pripoviedanju Lesovu lako moZe
pita z'a }latu je
ustanov,iti,ie li, niie li istina, Prva osuda, ko'jom' LeS osudien
tuZi u ime pokoinikovo Sti' Lesa, koii uzalud
Kako ie je da t:uiiteli osobno pristupi, baca
Tremca. Kako je Joso Karasi6 do5ao do obveznice? radi toga, Sto zahlievao,
do5ao do punomo6i Mate Tremca?
- Za sve to sudac ne mari pravo wletlo na d'itavu stvar' Odevidno ie, da se su'dac i pro-
Jedino' iivnikov odvietnik uhvatio za tuienikove razloLne ried6, koi,ima
i ne pita i- osudl Sti, LeSa,da plati' Sto ie ve6 plaiio'
Sto ie LeSa savjetovao,bilo ie to' da si uzme advokata' on nije znao domasaia. A na ovom ternelju vodila se stvar dalie
i onda, kad je banski stol (Sto mu sluZi na dast) prvu osudu
to kre'nulo po
No to joS niie sve! Kad fe LeS vidio' da ie sve ukinuo i odredio nastavak razprave. Odevidno ie dakle, da je
izBtiana'
vragu, pita ovamo' onarno i narrnierise na Ivu Pavi6i6a svakako barern u podetku postoijala nakana fiSkalskom dosjet-
da mu dade spise i o'ne poStanske potvrde
koji ga nagovori,
-. ljivo56u nad neukim seljakom dobiti parnicu'
odvjetniku' Jos' Franku'
(rec{ise), ott d" 6e sve to predati einienica, da se obveznica, koia je bila u posiedu Mate
je to i danas' '[remca,
i'uviele b zbilia predade Jo's. Franku, kod koje$a koji ve6 i ne ZLvi,ili se barem za njega ne znat da se ta
p'isarni Jos'
i iadni je Stj. t"S Uo valj'da ve'6 osto' puta< u obveznica nalaz.i u po,sjedu njegova smrtnoga neprijatelja, ta
- ali nikada nemaju vremena' Cinjenica - baca takovu surnnju na posjed obveznice i pmno-
Franka, da dobiie svoie recepise,
'i odredio' da
Jednom ie na plad Le6ov izi'Saosam Jos' Frank mo6i, da je strah,ota i pomisliti, Ova se ie sunanjatol'iko jasno
ali ve6 ie bilo t2 sali' pokazala na razpra\xi, da bi u svakoj drugoj zemlj'\bio Skandal,
se LeSu dadu spisi, pa su rnu nie5to i n'aSli'
lrai'itil I tako su recepisi i sada kad tu stvar ne bi u ruke uze\o drZavno odvjetrnidtvo.
Oo s" rekli, da vise ne mofu
na 280 K' Bio ie A koliko ie paZnje vriedno i drZanie
kod Jos. Franka, a mediu ,nlinnui onaj $lavn'i "odvietnika siro-
al'i Pavi6i6 maStva"l pak to, Sto ie ta stvar dospiela i u pisarnu odvj. Jos.
LeS i kod Pavridi6a,neka on ide k Franku po recepis,
ve6 neka Franka, napokon ,i u na5e urednidtvo, to je d.o,stasamo spo-
veli, da se je s Frilnkom razi5ao, pa da ne 6e k niemu' menuti.
prise6i' da ie
LeS tuZi i Franka i Pavidi6a,pa il Pavidi6 na sudu Jao narodu, koji mora pravdu traZiti po pisarnama poli-
Yizneru' I doista ie
u Frankovoi pisarni predao spise i recepise ti6aral
- ne primafu'
LeS ku5ao t:uLiti,ali mu tui:be *
bili' Stiepan
Parnica ie medjutim tekla po sp'isima'kakvi su Eto dakle, kako stoii s tim preseljivanjenn,si1smaSnih,.
i dor5ao
LeS ie zalraiio i oodvietnika sirorrna5tvaui dobio fa zaEoraca,
:uZaptebu
k njemu uZa{reb' Taj odvjetnik, (dr' Robert Farka5 Mi,sle liudi, da je_to samo tako preseliti se. Ne misle,
da tu
s razlo$a'.Sto mu
kako se vidi iz spisa), odklonio ie zastupanie lt:bl :l"i
grunt prodati, drugi kupiti, izplatiti, prenesti
i t. d.
bita i t. d. Kod svega toga imadu-posla
Sti. Lei niie znao navesti ni5ta nova p-abi obnoya 3a1i;e na5,i sudci,' ,r"Si odrrl"trri"i,
kako ie to bilo kod na.e oblasti. Pa vidite, ito preselienik
bez uspieha. Mediutim LeS pripovieda' moZe dodekati. Je li i
tko 6e meni
nodviettlika sir*rra5tvau, koii ga je sarno pitao "A iedan, koii ie imao posla s nesretnim preseliencem
Stjepanom
platiti?.., pu tuJ ie Les u'Iuhouo' odgovorio ie odvietnik:
118
Le5orn, i jedanput samo pounis'l'iona to, da ie tai doviek iedva
lirvavom mukom stekao novi dorn? lNe vjerujem. Jer inade ne
bi bilo m,o6lu6e,da Sa iz tofa d'oma po naive('oi ki5i bace na
cestu - mirno, hladno, moZda io6 i nemilosrdmo'i surovo'
Sto onda zna6i s,ipati prazne rieEi o bilo kojoi narodnoi
gledali
potrebi, kad mi nernamo liudi, koii bi u poiedinom sludaiu
dio obee narodne nevolje i potrebe? sto znadi jadikovati nad
za{oraima., a bacati iz ku6e poiedinoga za{orca? Bi li bilo dudo,
ked bi tko do5ao na misao, da gospoda zato i svjetuiu zaforce'
neka se sele, samo da fi5kal'i i t, d. imadu vi5e zasluZbe? Sto
znadi sve to naklapanje o narodu, kad ie najvedi dio naroda'
selj,ak, predan na milost ,i nernilo'st dovolino valjda poznatoi
odvjetnidkoi trki za zasluZboan,u koioi trki odvietnik ne vi'di
ni5ta osim svojegiatroSkovnika?
Rekao bi rnoZdatko; Pa odvjetnik ie branio,i ornosadrugoga,
recimo Karasi6a, a Karasi6 ie dio narotda,Jedan mora dobiti,
a drugi iz{ubili. Jest, samo je na Zalost istina, o kojoi sam ia
ve6 davno uvieren, da kod nas dobivaiu krivi, a $ube pravi'
O tom bi se dalo mnoEiore6i, ali u lo za sada ne diram' Kai'em
samo, o dem sam du,bokouvjeren, d.ana6a inteligenciia niie spo-
sobna za ,nikarkvo narodno dielo. Tu iest korien svoj nasoi
fadnosti i kukavnosti'
(>Dom<.God. 7s71-Br. 3s.)
NaSezemaljskeza[ade.
Hrvatski narod ima u ovoi banskoi Hrvatskoj svojq vladu i
svoje gospo'danstvove6 najmanie jednu hitriadu godina bez pre'
stanka, A ako koia ku6a i famifiia obstoii i st'o godina' mora se
u nioi, ako se ikoliko dobro fospodari, na6i bare'm koliko-toliko
liotovine, Pa to doista i vid,i,rno na pr. kod starih velika'skih
oUit"tii u Njemadkoi i Englezlcoi,osobito kod onih, koie su znale
stotine godina 'saEuvati svoje Sospodarstvo od razsula i od
hraljeve sile, tako da su sve do nainoviie5iavremena bas o'nakve
stare familije, koiih u Niemadkoi i Eng'lezko'iima na stotine,
bile vetika snalia niemadke i enslezke dtiave, Vriedno ie dakle
po{ledati, jesd li i na5i diedovi i pradiedovi u ovo tis'u6u godina
1t9
Stogodprigospodarili i ostavili, Sto bi ostalo svima nama, t. i, Sto
bi bila imovina ditavoga nanoda,po'd na5orn banskom vladorn?
Da se pravo razunijemo, treba kazatl, da mi ovdie ne pitamo,
lio,liko vnied,i imetak poiedinih lju,di u banskoj Hrvatskoj, nego
pltamo; Jesu li na5i djedovi i pradiedovi, koji su vodi,li Eospo-
darstvo ditave hrvatske banovine, jesu li oni kroz tolike stotine
godina Stogod metali na stranu za crne dane t. i. iesu Sto pri6te-
dili onima, koji iza njrih dodlu, da nam vode gpspodarstvo.
Ho6emo li da pravo o tom sud,i:no,treba odmah re6i, da mi
u banskoi Hrvatskoj im,amosvoju vladu dodu5e i hiljadu godrina,
ali morarno uiedno prtznat| da je imetak i poiedinih ljud,i mnoSo
puta nrovo hiljadu go,drina bio u pogibelji, da dodje u ruke nepri-
jaleliu, osobito Turdinu, pa da je Turdin sto i sto puta oplienio
na5 dom i odraio na milijune vrie,dnos,ti, kako nas to udi fulna
na5a povjest. A kad to znamo, orrda se je lako domisliti, da jeti
naSa vlada, t. j, velika5i, a na delu im ban, sla,boSto mogla pri-
gospodariti, ier ako se ie Sto kada i prriduvalo, sve
ie pro5lo na
obranu domovi,ne. TJza to treba drilati na umu io6 i to, da u
staro vrierne, skoro do nainoviieSlavreonena, nije ni bilo pravo,sa
do,movinsrkoga gospodarstva, nit,i ie bila kakva domovinska
(zemalisha) ili vladina kasa (blagajna), negio
ie samo krali
imao driavnu kasu, pa je i to bila njegiova irnovina, o koioi niie
morao davati ra6trna nikornrui
Zato moramo re6i, da mi Hrvati u banskoi Hrvatskoi imarno
dodude svoju vladu i prekd hiljadu godina, ali o kakvorn
Elospo_
danstvu rili imovini ciele domovine ie moze biti govora
za- ciero
to vrieoe, ne(o istoo u nainovije vrieme, i to
naivise od zadnjih
sto godina.
Da 'dobro uz'oll'emo 1*2'njetLl kako moZe nastatri tako
zvana 'zemaliska" ili doo.o'vrinrskainovina, treba
kazati woz
Karko ie poznato, i q na5oi banskoi Hrvatskoi plada
narod
rtuzae poreze i da6e,-koie teku u zaiednidku
bl"i4nu, iz koie
::bot..1:u"oti vladi, da irosi toliko i toliko ("k*gi;;;iu oL.
24 nilijrura). Ako vtadl ne bi svega
potro.ila, Sto ioi sabor
dozvoli, bila bi ta priitednia imovinaliei"
d.-o*o". lrJo,ououui
nadin niie se do sartl sloro nista pri.tedilo,
osim st" i"
(prije godina po-p"ilul nesto na tai "r.a"
lT T:u:ra1i6a
priStedila baS ,za cnre .30 nadin
dane.,,Lako o"-e"t"i b"o,
 t20
ViSe se je glavnice prikrupilo na ovaj nadin: Imu6ni koji
domoljub o'stavio ie po svojoj smrti od svoSa imetka kakovu
glavnicu u posebnu svrhu (na pr, za sirornake, ili za dkole) i
odredio, da se ta glavnica irna duvati za sve viekove, a karnati
se samo imadu tro5iti u odredjenu svrhu: gospodariti pak torn
Slavnicom i kamatama iuna vlada, Takova se glavnica zove fond
ili zaklada. A rnoZe ovakvu zakladu stvoriti i cieli narrod dobro-
volinim darovirna. Takovi fondovi ili zaklade, kojima gospodari
na5a kr, vlada u Za,greba,iznose danas oko dvadeset milijuna
(20,000.000)Knu,na.Naiveia je medi,u njima hrvatsko-slavonska
naukovna zaklada, koja irna blizu detiri mLilijuna, za tim siro-
tinj,ska zaklad.a Marije Terezije, koja ima preko dva i pol mili-
juna, zaklada. za medicinskri fakultet, koju je naive6im die,lorn
stvorio narod dobrovoljnirn darovima i koja ima blizu dva i pol
nriliiuna. velike su ios zaklade: uditeljska rnirovinska zaklada,
koju su si stvorili nasriuditelji, a ima blizu dva i detvrt mritriiuna,
za tim zemaljska gospodarska zaklad,a,koia ima preko
iedan i
iednu tre6inu miliiuna, komerciialna (lrSovaeka), koja ima nie5to
manje, sveudili5tna (miliiun'stopetdeset tisu6a), regnikolarna
(preko tri detvrt miliiuna), narodnih udiona za naserjivanje pre-
i pravi im tro5ka. A kad se sjetimo, koliko seliadki sviet funa
seliivanie, Ednrarda baruna Jeladi6a (svaka ima preko pol mi_
liiuna), muzeatrna,za dobro,tvorne svrhe (svaka pr"ko S6O,OOO1,
kazali5tna (120.000),stradaju6ih, za glrhorn,iemeI sliepe (svaka
preko 100,000)i jo5 dvie tri manie.
Sve ove zaklade ,imadu glotovine, kaho rekosmo, oko
20,000,000(dvadeset miliiuna) Kruna, a Sospodari njima na5a kr.
vlada u ZaEreba.
* NajpreEeseljaEkepotrebe.
Pitamo li sada, kako na5a vlada gospodari ovim za nas
siromahe dosta velikim novcem, na6i 6erno ovo:
Za blizttt devet rnilijuna ovih novaca kupljeni su pap,iri
drZavnoga duga, koji nose samo 4 po sto, Freko Sest milijuna
posudieno ie privatnim duZnikom uz 4 i 5,, rriedko uz 6 po sto.
Za preko tri mrilijuna kupljeni su papiri (zaloinice) raznih
banal<a,a preko pol rnilijuna uloZeno je u razne banke, i to uz
3.6 (tri i Sest desetina) po sto!
Kako se vidi, ovaj bi se novac dao i ri,rnaomnogo bolje
upotrebifi. Tako na pr, niie dobro, Sto je onih devet rnilijuna
po,,sudjenougarsko-hrvatskoj drZavi, ko,ja za na5u d,omo,virmne
r21
mari. NaSa bi osobi,to seliad,kasirotinja bila sretna i presretna,
da moi,e tih devet nlil,ijuna dobiti u zaja,tni po 5 i vi5e po sto, a
ovako mora pla6ati i 15 po sto! A na5oj vladi nitko ne mod,e
zabranlti, da driavnel papire proda i novce druSadije upotrebi,
Krivo ie sasvim i to, Sto oko detiri rnilijuna ovih novaca
lell r bankama (na pr. u hrv'-slav. hipotekarnoi banci), $die se
io5 vi5e boSate razni, pa i tudjrirnskiboSatai5i.I ta bi detiri m'ild-
iuna mogla biti na veliku korist na5emu seliadtvu i drug,imnaiim
liudima, koii ho6e raditi,i skrbiti, a nemaiu di,m.
Ne zna*mo pravo, tko su onri prrivatnici, koji su od tih
zakladnih novaca uzajmlll preko Sest mil,ijuna, no po svem
sudimo, da 6e to biti njekoii naS,iveleposjednici. A i to je knivo,
ako je tako. Pravo bi bilo, da najveti dio ovih zajrnova dobiiu
seljaci rz otnenizke' kamate; 4 i 5 po sto,
Jed,no osobito treba izlaknuti kod privatnika, koji imaju
z,ajmoveiz ovih zaklad,a,i to ovo: Iz izvje66a, koje je kr, vlada
predloZila saboru, vidi se, da su mno,gi od ovih duZnika u
zaostatku s pla6aniern kamata, i to u velikom zaostatku, po 2O
i 30 hiljada! I vlada ih deka! Ne odkazuje zaima i ne tuZi i ne
tro5ka sarno radi pro,testa mjenica, a lcamo li, ako je mjenica
utuZena, onda tek v'idimo, kolikd je lei,e seljahu i kol,ikirn bi se
pornoglo i olak5alo, da su i ovi milijuni barem na polo,vinu na
sluZbu i seljaEtvu,- da gospodanisu sve pridrZala za se,be!
(>Dom<, God. 1911. Br. J6.)
,Dr. F. M.u (Fran Milobar) nap,isao je u Hrv. pravuo
(od
?: I a, rujna) ve6 dva ilanka o naipredirn seliadkim potrebarna,
Kako mi prava5i,ma ni.smo dali povoda, da o tom toliko pi5u,
mora tornu
...vrq uvrtrrr pisanju
pr,sarrliu biti dqgi razlog,
Dru crugt razloS, a mi
mi mislimo,
mislimo, dada iie tai
razlo* ovo: Medju pravasima vlada veliko
jstvo,
,r"""d,ovoli.t.ro.
razdor, svadia, pndovaranje vodja,ma i gotovo po5teni
razsulo,
naivi5e_prigovarainrr,Sto nije do6lo do sporazuma
11"::t sa
seqaetom stranko,m,i to pnlo proti
Toma5,iiu, drugo za seljadke
ove prigovore imalo bi biti odgovor ovo Milobarovo
1,"]*1".'Na
prsanie,
t22
Sto se same stvari hile, kale se u ovim dlancirna u glavno,m
ovo: I do sada su i obzora5,ii koalicija govorili, da treba na
stranu pustiti drZavopravna pitania (ru5enie nagod;be),a primiti
se >s'itno,!!aradan. Ovim putem, kai,e, ide sada i seljadka
stranka, Ali izkustvo ie dokazalo, da ni obzora5i ni koalicija
nije nGta postigla za nar'od,,nego je ovakva politika samo
pojedincirna donesla l,idne koristi. A ka,d nisu ni,6ta postigli ni
obzoraSi, ni koalicija, ni ma$janoni, ,po demu moZe seljaEki
narod odekivati vi5e srede ba5 od stranke po6tovane {o'spode
bra6e Radi6a? Jesu li oni umniji i pametniji od priiaSnjih stra-
naka?u,. . Uza to je izkustvo dokazalo, da su Magjari istom u
zadnie vrieme, od kad i,ma stranaka, koje ne mare za drlavo-
pravna pitanja, tako osokoljeni, da su ravno podeli j,uri5ati na
Hrvatsku, kako se vid:i po pragmat,ici, po poku5aju, da se
odciepi Rie,ka od serniskebiskupiie, a u najnoviie vrierne, da se
odciepi Medjumurje od zagrebadke biskuprie. Tako pi5e F, M.
Upravo je dudo, kako je ovo dokazivanje pl,itko,
Tako moZe Milobara, kad pita, jesu li brala Radi,6i pamet-
niji od dosada5njihstranaka, svako diete upitat: A ie li Milobar i
PrebeS pametnij,i od Antuna i Davida Stardevi6a? Kad Antun
i David Stardevidnisu ni5ta porstigli,po dem moZe hrvatski narod
odekivati, da 6e posti6i Milobar i Prebeg?
A za5to nisu druge stranke, osobito magjaroni, ni5ta postipli
za narod, to je barem odevidno: Nisu porstigle zato, jer nisu ni
htiele. Ono, Sto ho6e seljadka stranka, to,Sar:rije htiela nijedna
stranka,
Sto se napokon tide magjarske nasrtliivosti, nije istina, da
su Magjani podeli ravno juriSati na Hrvatsku istom u najno-
vije vrieme, neSo je ,istinanda Magjari jur,iSaiuod vajkada, pa se
ovakvo izvraflarfe, koie za magjarsko juriSanie krivi, na5e liude,
mora nazvati nepoStenim i zlonamiernfun,jer brani Ma$jare i
daje im u njeku ruku pravo.
No do oieloga ovoga pisanja niie ni5ta dri,ati, ier ie oie'
vidno, da do njeSa ni6ta ne drLi ni sam Milobar, Ta on sam
piSe, da je napisao, Sto toboZe rnisli, pa da sada ide ou to,plice"!
Pa dakako, to je i sasvim naravski! Fran Milobar je pod,igao
lrao sveudili:Stniprofesor svoie stotine za miesee ruian, pa za5to
cla ne ode uu topliceu? Borbu neka, vode oni, koii ne znaiu, dim
6e osoliti, a da sliepoi ne progledaiu, treba napisati, da se ovi,
123
kofi nemaju kruha, bore za li6nu korist, a on, Milobar, on se
(u toplicama!) bori za domovinu! Doista, ho6e se skrainje bezol-
nosti, itri kako gopoda kaiu, &mpertinenciie, da ovakav dovjek,
hakav ie baS ovaj Fran Milobar, govori o lidnoi koristi, Ta tai se
je dovjek vieko,m bnino sakrivao (sad pod imenom uF. M."
pi5u6i za bosansko-herceglovadkuvladu, sad pod ,Petriniensisu),
pade ni onda, kad je glavnu ried vodio kod uHrvatstvau malo
je tko znao, da glavnq ried kod tih novina >za prepo'radianje u
Kristun vodi taj SimSirS(koii ie inade znao govoriti, da treba
(za Raucha!) uhvatio dvnsto mjesto na
"l'jeru uni5titiu), dok nije
sveudiliStu. Od onda je dodu5e kao kandidat bio prisiljen iza6i
na javu ,barem s imenom (jee ioS, hvala BoSu, ne mole doviek
a.nonimnokandidirati), ali djelovanie je njegiovo i danas tamno.
(>Dom<, God. 7911. Br. 36.)
Saziv saborai seljaEkepotrebe.
Sve na5e novine piS'u,da je u banskoj Hrvatskoj nesnosno.
To dalrako ne znaEi druSo, ne$o da je nesnosno novinari,ma i
onima, na sre6u riedkima kod nas, koii od politidkih promjena
odekuju kakvu korist za sebe.
Za prave rodoljube mora se kazati i viSe. Niirna nije samo
nesnosno,nego oni moraju upravo'odajavati vide'6,Sto se s nama
radi, a kod nas nitko niSta ne radi, Da niie ni5ta drugo, dosta je,
Sto ban bere veliku svoju pla6u, a nritko ni ne zua, gdie je. Kad
prvi sluZbenik u domovini ova,ho vr5i svojtrisluZbu, a Sto onda
rade drugi! Zar nam o,nda i treba ban? Zar se onih detrdese{ i
vi5e tisu6a, Sto ih ban dobiva, ne bi dalo bolje upotrebiti?
Nema sabora, nema bana, Sto kane s nama? Njekoie su
novine ve6 napisale, da hrvatskoga sabora i bana ne 6e ni biti,
Magiari Hrvatsku prilclopiti Ugarskoj, kako su priklopili
it.":
rrdeli. DruSe novi,ne
opet javljaju, kako se Magjari u istinu
sn-lemaiu' da Ugarskoj
priklope dolnju Hrvatsku, tako zvanu
j:"'1:o"tll.., u hojoj i onako rirna dosta Magiara i drugih dose-
Napokon ditaqno i to, kaho su Magari postiSli, da se
ll",ltnu.
u nrvatsku smjesti pet
magjarskih reSimenhacarske i kraljevske
voisJre.
Sve to niie dosta,
ne6io bas juler i danas dolazi iz Peflte
1,24
glas, da se magjarskaopozicijau pe5tanskomsaboru sprema,da
traLi od vlade radun o ba,novanjubana TomaSi6a,radi toga, dto
taj ban toboZe vodi u Hrvatskoj politiku pnoti Magjarima! Nije
im dakle dosta maSjaronskapolitika bana Toma5iia, koji je do
sada u svem popustio Magjari,rna!
I da se zbilia Mafjafi odlude na to, da sebi priklope
Slavoniju, da vi5e ne sazivaju sabora i da za bana nitko i ne
pita, pade da bana ne bi nl bilo, ve6 da uSarski ministri podnu
izdavati naredbe za Hrvatsku ne pitaju6i bana, - tko bi se u
Hrvats'koj maknuo? Najjada skupina, koalicija, ne mide se na
sve ovo, osim Srba-samostalaca,od kojih su njeki ovih dana
bili u Lici, i to radi svojih stvari, Za pomirene i sjedinjene
prava5e (stardevi6ancei frankofurtima5e) manje se zna sada,
nego prije, dok su bili razdvojemi i zavadjeni. I da se Sto dogodi,
prvo bi bilo svakoj od ovih skupina, da skodi jedna na drugu
i da na nju baci krivnju.
A seljadka stranka? - Ona medju gospodom ne samo da
trema skoro nikoga, nego ju sva $ospo,dabez razlike mrze, ili
su joj barem sasvim protivna. Da ona Sto podne u ime cielo$a
naroda,koji je joS sasvimSto pod vodstvom,5to pod giospodstvom
razne Sospo,de,- na to se ne moi,e ni rnirsliti.
Zato seljalkoj stranci nije, preostalo drugo, neSo da nastavi
ono, 6to je podela; da budi i okuplja sel'jadkinarod na svo,jim
sastancima i skup5tinama. Ali Sto hasni buditi i okuplfati i
zahtievati ne5to, kad nema od koga, - kad nema sabora? Sto
je dakle naravnije, negio da seljadki narod lraLi, da se sazove
sabor? A da se u saboru opet ne protepe vrieme u natezanju,
od kojega nema nikakove koristi, a narod mediutim strada pod
lo5ijom i krividnijom sluZbenom{ospodom, pod fi5kalima i guli-
onicama, - Sto naravnije, nego da seljadki narod zahtieva, da
se barem to uredi, kad nema slo'geza druge stvari, da se barem
udovolji najpredim potrebama seljadkoganaroda?
I zbiljat Predsjednik gl,avnog odbora seljadke stranke, bez
ilrakvoga vietania i zakl1ullrca,jer se sve to po dosada5njem
radu i po prograrnu stranke samo po sebi razumii., - uputio je
prista5e, da na skup5tinama mole kralia, da sazove sabor, a
druge stranke da u saboru primu u ruke seljadke po'trebe, neka
se jednom udini nesto i za vetinu naroda, za seliake, a ne samo
za rnanjinu, za gospodu, za njihove plade i druge pobolj5ice.
t25
Pa 5to mislite, 6to su na ovo rekle novine drugih stranaka?
Ne samo pravaike, nov,ine,negloi oObzor.., napisa5e, da ie ova
uputa nRad,idevastupica", ,Radi6ev triku (zamka), u koju ho6e
da uhvati prava5e, te da ih natjera, da podupiru vladu, Ova
uputa o sazivu sabora i o udovotrjenrjuseljad.kimpotrebah&, -
to ie (piSe uObzoru i nHrv. Pravo,*) - ,rofert.. vladi, ponuda
vlad,i, da bi seljadka stranka naime podupirala vtradu,aho b,i se
udovoljilo seljadkirn potrebanra. Radici su gladni. htjeli bi na
vladu (pisalaje ve| priie toga ,Hrvatska Sloboda").
Da seljadka stranka ima u saboru ve6inu, ili da je barem jo5
jedamput jada, mi bi smo ovakvo pisanie razumjeli. Ali dok
seljadka stranka ima devet zastu,pnika,i dok nema ni nade, da
tri kod novih izbora dobila Bog zna koLiko viSe, odevidno,je, da
uspjeh sve te njezlne nakciien ne zavisi od vlade, ne{o od
drugih stranaka, koje ona misli na suradnju prisiliti, ili navesti,
IvloZdase u tom vara, - ali to je ta ,akcijau, i ni5ta drugo, i mi
nikako ne razumijerno, kako se moZe pisati o uo,fertuu(ponudi),
dapadeo tom, da je tu nje5to u6iovorenove6 s Magjarima, kako
clanaspiSe
"Hrv. Slobodau: "Ako Magjari ne 6e, sloZna volja
crelogyanaroda ne mole ovdje stvoriti jedan zakon, To znade
Radi6. Pa kad on ipak predlai,e saziv sabora i odredjuje mu
zadatu, on se je val|da morao prije sporazrnrnti s Magjarirnau.
Ne, nije se Radi6 morao sporazu,miti s Magjarima - to
dobro znade ,Hrv. Slobodau, - nego se ie seljadka stranka
kuSalasporazumjeti s hrvatskim strankama, s koalioijom i s pra-
va5ima u svrhu, da se udovolji najpred,impotrebama seljadtva.
Do sporazumanije do5lo,ah iz toga ne sliedr,da niti ne 6e do6i,
Mi iemo barem ku5ati. NaS odgovor prava5imakale, da uovaj
dasn prekidamo dogovaranie. Bio je to das, kad smo vidieli, da
prava5i irnadu ne5to drugo na u,tnu. Sad valjda vide i sami, da
su se prevarili i prenaglili.
Prava5i se boje, da 6e Magjari traZili ne5to za sebe, ako
nam
"dopusteo, da pristupirno udovoljenju seljadkih po,treba.
r mr se s njima
toga bojimo. Mi se bojimo i vi5e, Izkustvo nas
narme udi, da naSi
ljudi, dim dodju blizu vladi, udaraju strminom
__ za vladom,
u svakoj stvari. Jedina je seljadka stranha premda
ie bila u sporazumu s vladorn za seljadke potrebe, ostala slo-
Dodna i proti Magjarima,
i proti nagodbi i proti Sospod,skoi
upravi i gospodareniu,
koje pobiia, te se je o tom javno I gla,sno
126
u saboru iziavllivala - i zato tako brzo pribavila odlikovanie
pre,dstojniku Sokoli6u, Mi se za sebe ne boiirno. A ako se boie
drug'i, mi im ne zas$eranro, nello ih zovemo, da budu oni uz nas,
rri rz njih, da jedni na druge pazimo, - ne kao uhode, nego kao
savjetnici, po'ma$adi,
Ali ima iedraa todka, preko koie prava5i, kaZu, ne mogu,
Oni kaZu (juder u uHrv. Slob."), da ni ,sloZna volja cieloga
naro'da ne moie ovdje stvoriti jedan zakom, Mi se moramo od
Mafjar,a razkrstiti, a tek ornda 6emo mo6i ne5to za narodl
osobito za seljaka udinitiu.
Tu se, ako nigdje, naS,ii, prava5ki putevi tazilaze,Ima nas,
lioji ovo prava5ko mi5lienje dri,imo ludo56u, dok ga drugi krste
joi Sore, osobito kad su od novinara, neo od politidara
njihovih - dul,i razja*nienje ovakvo6la mGljenja, NaSi su naime
pitali: oKad ne moZemo bez dozvole Magjara stvoriti ni pro-
mie,niti iednoga zakona, kako 6emo sruSit,inagodbu? - Frava5i
srr odgovorili: Revoluciiom,
Nisu mislili ozb,iljno,To ie vi5e o'daino'st.A mi bismo barem
htieli, da ozbilino govorimo i radirno.
Revolucije dahle ne 6euno.eekati ne m,oZemo,Dosada5nje
izkustvo nas udi, da su najZe66i borci proti nagodbi (da ne
kaZemo vikadi), u odludnom 6asu, ka,d su imali ve6inu, pristali
uz nagodbu pade birali u PeStu: Tu5kan iednako, kao i M.
Stardevi6, To nam dokazu'1e,ako nism,o sliepi da ova du{a
borba pro,ti naSodbi ili nije ozbrljna, ili smo mi za takvu borbu
preslabi. Mi kaZerno, ovo dru,glo.Latimo se dakle posla, koiemu
smo dorasli: ukinimo dorna6u krivicu, oslobodirno,narod,osobito
selja6ki, od doma6egarobstva, kojeSa ie u nas mno$o, To nife
stranadki zahtjev, neSo,narodni, jer je donn'a6aslobod,apriprava
i uvjet zaborbu proti tudj'insko'rnu iarmu, te ne mol,e nikako biti
na Stetu borbi proti nagodbi,
Je li ovo iasno?
,Ne 6e dati Magjari. Nisu oniiludi, da nam se dadu odajati,
Zehlievat 6e, da im budemo poslu5ni, pokorniu - odgovorit 6e
prava5i i dodati: Tim se udvr56uie sustav, suZanjstvo. Tim se
priznaie sadanje stanjen.
Nema sumnjenda u ovorn odgovoru ima istine, jer ve6 sam
dodir s nagodbenorn vladom ukljud.uje hakvo-takvo popu5tanje
i priznavanie nagodbeno'gastania. No tu smo todku bil,i ve6
t2t
prebrodili, ier druSo$a puta do kralja nema osim kraljevske
vlade. Ili zar M. Stardevi6lnije vie6,ao s banom Toma6i6em?
O dem se da,kle radi?
Radi se o tom, da sada5njemustanju ili sistemu priznamo
Sto manje, a da za narod i domovinu po'stignemoSto vir5e.Ono
omanjeu moZe pasti do ni5tice, ono uvi5en, s vremenom, do6i
do podpune pobjede narodno6la staiali5ta. To rnnogo zavisi o
nama,
Mi se ne moZemo sloZiti s mi5ljeniem, da ni sloZna volja
cieloga naroda ne rnod,,e niSta, - kako tvrde pravaSi. Ovakvo
je mi5ljenie ili podpuna predaja na milost i nemilost Magarima,
ili odluka na revoluciiu, i,li dekanie na vanrjskusilu, ili na pomo6
bo7ju, a u svakom sludaiu - naikomotntle za gospodu i naip+.
gubniie za narod.
Ako nije ovalco,neka nam pravaSirazlote, kako je. Al neka
razlaiu ozblljno.
Mi smo za saziv sabora i za seljadke potrebe.
(>Dorn<, God". 1917. Br. 39.)
SavezkatoliEkogasveeenstvai lidova
proti seljadkoj stranci.
Kad orto predproile godine za izhor u Ludbregir sve-
- :.:
6enstvo ditavoga kotara sloZilo sa Zidovima, te ,"idrrifki
izborni proflas pod,pisalo 12 katolidkih svedeniha i 13
Zidova,
ia sam onr neduvenu sramotu i bezslavost, ovaj strahoviti skan-
dal pripisivao tomu, Sto onemamo b1skupa,,,Lako se je govorilo
y 7a,greb.t, Sto ie naime nadbishup zagiebadki sta, i ,rJmo6an.
Snebivao sam se nad tin SUnaAo,m zaie.dno sa
seljadkim
aarodoo i nastoiao sa,m na6i razloge, koil su katolidko
sve-
.enstvo mosli navesti na korak, da se proti seljadkoi
stranc,i, u
kojoi su sami katolicki seliaci, u ," koi.,
se glovori, da ie proti
vjeri' - da se proti toi stranci sloZi sa,zid.o.,i*.
Ja sam
pitao onda5niega tupriha u M, Bukovcu, "u"ieito
Sto ima proti seljadkoj
stranci, pa mi ie odgovorio, da. po,litidkomu
prograrnu seljadke
stranhe ne prigovara, nego
da je seljaeka sirariLa profi Vieri
L -*--
I
t
128
i sve6enstvu, Kad sam na to S, Zupnika u dudu zapilaot Pa zar
ste se na obranu katolidke vjere i sve6enstva sloZili sa Zido-
vima? - Nije mi vriedni inale tai svedenik znao niSta odgovoriti'
Po tom sam io5 rnanie tazamio, Sto se to doSadia, tim manje'
sto nisam mogao dri,afi, da je to sve djelo stranadke zaslieplle'
nosti, jer ie bilo po,znato,da se je za ovai izbor sloZilo svedenstvo
svih stranaka, kao na pr. Zupnioi Strahin56ak, Za{otac i Bodkai
-- svaki druSe stranke' Kad sam jo5 doduo i to, da je iedan
kapelan u crkvi s propoviedaonice branio hidove, veledi, da
Zidovi nisu krivi, Sto seljak nema' a oni imaiu, pa kad sam 6u'o,
lcakvim se bezboZnim laZima sve6enstvo sluZi, - vidio sam, da
lu vet, nemamo posla sa sve6enstvom,ko'je bi branilo Vjeru, ili
makar ugled ili korist svoiega staleZa, ne$o da se ie tu sloZilo
sve, Sto i,ivi od neznania,straha, robstva i siromastva seliadkoga
naroda: fi5kal, vlastelin, pop, sluZbenik,Zidov - to ie sveiedno,
oni su sloZni proti seljadtvu,od koie$a Zivu, oni to'mu seljadtvu
ne dadu, da dodje k sebi, da se sloZi i pridigne, U to'm oni svi
vide svoju propast, ili barem svoiu Stetu. Za dmge, koii se ne
dide, da ss >:sol zemlieu,ne pitam, Ali da ie i katolidko sve-
ienstvo, bez ikakvo$a obzira i bez wuzetka, ustalo proti
sel,jadtvu, te se zaiedno sa Zidovima stalo izticali u prvint
redovima, - to je nje,sto,sto je s katolidko'Sa svedenstva izbri'
salo svaki djelotvorni trag kr$danskoSa nauka i crkvenogia
*
poglavarstvenolia reda tu sve6enstvo radi Sto hode, ier
nemamo biskurpao.
Danas imamo bi,skupa, pa se radi isto, Eto: katolidki
kapelan osniva Stedionicu zaiedno sa Zidovima, i to ba5 u
mjestu, gdje se ie seliadtvo' o'r6ianizovalou seliadkoi stranci' Je
li to sludai? lli zar zhilia katol,idki sve6enik nema dru$oSa
nadina proti seljadkoi stranci, nepioslo'$usa Zidovima?
eitaoci se domi5ljaju, da se radi o nesre6nom kapelanu u
Dubravi. vla5i6ku, za koiesa su nasi dopisnici odanle javili,
cla sa Zidovirna osniva Stedionicu. Da vidimo, u kakvorn se
svietlu ovdje opet ukazuie iedan katolidki sve6enik. Na ornr
na5u viest poslao ie lai S' kapelan na5emu urednidtvu ovai
izpravak: "Nij" i.titt", da sam ja bilo kakvim dionidarorn 'Prve
dionidke Stedionice u Du,braviu. Dono'sim o tom sluZbenq iziavrr
-' U Du,bravi 19. VIU' 1911. Ivanrko Vla5i6ak, kapelan"' -
A priloZena sluZbena iziava $la,si; 'Dubrava-Gradec 19' kolo-
r29
voza l9ll. Veledastnomu gospodinu Ivanku VlaSidak, Dubrava.
Oviem Vam na zahtjev potvrdjnrjemo, da Vi nieste dioniiarom
ne,Sirn,a niti ste inade u kakvoi svezi s nama. - Stovaniem
Pudka Stedionica u Dubravi. Mavro Ftirst, ravnateli (DruSi
podpis neEitljiv.)u
NaSi su dopisnici dakle la$ali! NaSe urednidtvo, dr1e6| da
bi se hatolidki sve6enik jedva mofao igrati s laZju, posumnjalo
je o podpunoi istinitosti one viesti, pa je u umetku u jednom
dopi'su ia Dubrave izlavio, da bi stvar trebalo raziasniti, I'doista
je stvar razja5njena.Za malo naime evo nam ovo,Eapi,sma:
,Dubrava, dne 9,19.,1911.Bratski i priiatelj,ski pozdrav od
prista5a i povjerenika HPSS. Ponajprije pozdravljamo Vas i sve
VaSe i na5e, da bi vas ovih na5i par riedi u Sto ve6em zdravliu
i veseliu nadi mogilo, a mi se jo5 molimo, da bi Vas Svemo6luii
obdario zdravliem, sre6om i zadovolistvom mno6lo godina na
sreiu i napredak mile nam dornovine Hrvat,ske,
Slavno urednidtvot Odgovoriste na izpravak kapelana
Vla5idka, da stvar raztumadirno. Mi, Sto pi5emo, to je istina,
te o tom nema surnnje nikakove, p,a vam za todnost poslasmo i
plakat, Sto 6e biti najbolj,i dokaz,
Taj plakat ili oglas, dug preko iednog metra, gilasi:
Objava!
r(omstltuirajuCa glavna skupsti^a rprve dioinidke stedionice u
DubFavir odrtavat 6e se dne 20. o. mj. u 1r sati, u ku6i g. Fiirsta
tI Dubravi, 14. srpnja 1911.
Dr. Makso Engel, KriZevac.
Ignac Ftlrst, Bjelovar.
Makso Fiirst, Bjelovar.
Oto Spiller, kot. pristav, Bjelovar.
B. Forges, kr. javni biljehrrik, Cazma.
Erno Fiirst, Dubrava.
Mavro Dorurer, Dubrava.
Adolf LauB, Dubr,ava.
E. Prohaska, Dubrava.
Jakov Svoboda, Dubrava-
Ivan Crho, Dubr,ava.
Ivanko Vla5isak, kapelan u Dubravi.
(tiskara Gust. Neuberg, Kritevci)
 131'
130
katolidkomu sve6enstvuuisv(l; u polltici, u Sospodarstvu,u,
IstiFiirst,osnovateliStedionice'daoietolStedionici'daona'
to 180'000 K' Tu se vidi' u: svakdaniem iivotu i druZtvu, - blizi Zid,ov, tai pozrwli izrab-
od seliadtva utieta nie[ov dug' i
sto osamdesethiljada utieratfi ljivad seljaikofa naroda i protivnik svakoga domoliubnoga.
kakovo se druZtvo staze Vlasieak:
su'Se i t' d"l na,stojanjanaSega,- bliZi mu je Zidov, nego katolid,ki seljak,
cJseliaet.ra u ovo doba oskudice,
na prodikaonici" taj skoro jo5 jedini po5teni radnik i duvar na5eSanarodnoga bi6a
BaS istu nedielju, kad se ie radi to$a srdi'o i obstanka.A Sto tu jo5 ostaie - ne 6emo reEL od svedeniEkoga
ali da poradi otrS 1r:
kazao ie, da ie htio biti dionieat, dt4pazi' dostojanstva, nego Sto tu io5 ostaie od kr6danstva,- nije
smije, te da ie izstuPio' vriedno ni pitati.
do volie Boi:ie'
Toliko za ravn'anie,Sa Stovanjem i vierni I takovo sve6enstvovide, da je nietko proti \rjeri!
Lovro Kraniec, Tomo Mani6"'
Doista, bilo je vrieme, da dobiiemo biskupa.
pismu veliki ovai oglas'
NaSi priiatelii priloZili su svoiemu (rDon'L<<,
9od. 19U., Br. 37.)
'kapelan u Dubravi lvanko
na-koiem je doist'a podpisan i-
(tri Fiirsta' Doner' LauS i'
Vlaii6ak* zaiedno t o"itt iest Zidova
Zidovski rabin Engl) Gosp.kapelanIv. Vlaiieak
ka'pelanu''ko'ii si
Pa Sto da eoviek sada kaZe o katolidkom
nikakvoi:
je od Zidova, dao iaJi svjedod'bu' da niie s njima u
re6i' do toSa kape' u Dubravi napisao rhi je u."Hrv, Zast, Ist.n veliko pismo
svez,i?Sto mogu ovi Zidovi drt'ali, ne 6emo
nauka o--go5teniu' u kojem o glavnoi stvari kaZe samo tri rieEi, naime, da je nje{ov
lana, neSo Sto mo$u dri,ati do katolidko$a
znadu, da kapelan Vlasi6ak u p<idpis na 'oSlas za osnivanie iidovske Stedionice do5ao' "bez
zdusnosti i destitoii, kad oni le
moga znanja,, - kaZe, t. j. da su ga iidovi podpisali bez nieEova
o.jit orromlkolr., lraLi od niih svedodbu, d'a niie?
Vjeri?-Ona ru5i znania. :
Da, da! Zato ie, ie li, seliadkastranka proti Ovo je doista rfeduve,no.eovjeka podpi5u bez nie{ova znania
sluZbenici!
Vjeru, a,ne ruSe ju dinom ovakvi evo nlezini *- i tai dovjek,SuXi,nikornu niSta! Sto bi g. kapelan udinio, da
onismo imali'
Mi smo mislili, da je ovako moflo biti' dok su ga ovako bez njegdva znanja podpisali na pr, na5i priiatelii
Je li zbilia mofu6e'
biskupa.. Sad irnarnobiskupa, pa da vidirno: Mato Okroia i:Ivan Ivandan na kakav progllas seliadhe strankel
druZtva sa'
d" ," i danas katolidki sve6enici slaZu u tedevna No to se dade iztraliti, fe li g, kapelan' znao 'za svoi podpis.
Zidovima, a vza to vode rat sa svojim katolidkim--narodom' Stvar nije tako zakudastar ili ie znao, ili niie znaoi ili laZe, ili'
Je Ii
kojemu bi morali vodie u svakorn dobru i napredku? istinu kaZe. To 6e se i ustanoviti, a da se Sto prije ustanovi,'
dtuilva;
rno9,16",da katolidki sve6enik iavno' zove na osnivanie morao bi nastojati najvi5e g. kapelatr. 'A dok se'ne ustanovi,
advokatskirn
hoie se sprem,a' da poznatim na5im nesmilienim priznat 6e i' g. kapelan, da mu nitko nema razlofa na ried vje-
fta?'bine, za kole se je seliadki
postupkom utjeruje Zido.',k" rovati, dok ne razloli barem to, za5to je Sutio i dopustio,.da:
i nemaru' kod zidova
,t"roa u svoioj biedi, neznanju, a recimo iidovi s njegovim imen6m prav reklarnu.
sve6enik zi volla
zadllLio? Je li napokon mo$u6e, da katolidki Kako je S. kapelan smeten u.ovoi doista nemiloj neprilici,"
pliuie u istini f vidi.se po tom, Sto pi5e: oNa tom' je oglasu osvanulo i moj'e ime,
Zidovima i svojoi ,t"ob,,"d""oi strasti iavno fice.
tim inovier-
no6iama$azi kr56anski moral, i to u sporazumu -s Dez moga znania, a to je i krivo, Sto sir Varn VaSi Stovao,cived
cima, koji moraiu ptezreli i nieSa i nieSovu Yieru? ovapu! laZnojavili, da sam se sloZio
sa Zidovim^aproti seljadtvuo,'
biskupa' Me- .*.Dakle;
Mi drZimo, da to niie mo$u6e' ako imamo istina ie, da je kapelanovo ime,bilo na Zidovskom,
diutim, vidiet 6emo, :glu.l, a ipak su nar5iprijatelji laino javilil
i drZaniu sve- kaOe,lanse tuii, Sto ,rDom.. nije uvrstio njeSov izpravak,l
A dok ne vidimo, sudino Po iavnim dinima :
sto -!,
znamo: da ie dana6njemu: Zidovi oglasujuu ,Hrv. Zast. Ist.., koju Vi pisete; Ako
6enstva $otovo bez i:atzetka, Et.o mi u niie:
 133
r32
narod dobro, A g. kapelan, dini se, mora Zidove braniti, on
za omladinsko druZtvo po
u kofem kai,e, dane dobiva znakove mora Sutjeti i onda, kad oni bez njegova znanja povlade niegovo
i prodaie' dakle ne
ii titir^, neEo po 80 filira, pa ih po tom ime za reklamut To je robovanie Zidovima.
nt"tJ tft"t.u i.s"tt' G. kapelan ima ovdje pravo' urednidtvo . (>Dom<, GoiI. 1911. Br. J9.)
,Domau imalo je laj izpraiak uvrstiti' A Sto $a nije uvrstilo' *
izpravak o Stedio-
kriv sam ia, koji ."- ,""o k sebi onal drufi
sve6enstva i G, kapelan Vla5idak, dao mi ie u "HZI" devet pitania, na
onici, ier mi ie trebao za moi dlanak o savezu
papiru' No sad ie i'ru koja mu odgovaram ovo: 1. O glavnoj stvari, naime jeste li u
Zidova,a oba su izpravka bila na iednom
pa neka bude.uvierea' svezi sa Zidovima, ili niste, odgovorili ste saino tri r{.eliz "bez
;;; ;. kapelanu Vlasidaku udovolieno' nrojeSa znania" (t. i. da su Vas bez va5ega znanja Zidovi pod-
da zabaci njeSov izptavak'
d" ,rL rDomao nije imalo nakane'
pisali). O dru{olrn svadem pisali ste uob5irnou, kako kaZete, na
mu vriedno
A Sto ioS pi5e S, kapelan, ne pi5e tako' da bi pr., da ia popove drlim liendinama, i, t, d, Sto na ovu stvar ne
i nieki prista5e spada. - 2, Ja ne zahtievam nikako, a kamo l' nasilno {ier
bilo odgovotiti, Sto na pr. spominje, da su
Stedionicom' pa da nemam sile), dd se proti Vama povede izlra{a, nego drZim, da
seljadke-stranke spleteni s tom Zidovskom
(ako istina' 6to
im na5i ljudi ne prigovaraiu' to se dudimo ie bi se imala povesti, i to radi to$a, Sto nije sveiedno, piSe li iedan
j. kup"l"r, kaZe),lto gotp. kapelan ne-vidi ruzlike izmediu sebe sve6enik iatinu, ili ne piSe, Do to{a bi moralo biti i Vama, a Vi
su meni sve-
i rv"e"rrik. i tih lf udi, - Sto $' kapelan pi5e' da se naprotiv srdite, Sto ja pi5em o izfrazi, - 3, Kad ste vidleli
i narodnih zlotvorau
enici i naiedanput upostali 6etom lienEina da su Vas Zidovi bez Va6ega znania podpisali, niste imali diCi
i t. d., to ne moZe nik"ko dokazati' Niie istina ni to' da se ia u zrak ku6u, u koioi ie Stedionica (na tu ste misao Vi doSli),nego
ne$o
ru$am svakomu, koii Zivi u rniru s liudima druSe viere' ste imali svaSdie, fdie Vam se desila priSoda, redi, da ie VaS
jeistina, da ia prigovaram katolicima, osobito sve6enicima'koii podpis do5ao na Zidovski oflas bez VaEeSazna,nia,A mogli ste
vieru, proti
se slaZu sa Zidovima, a kai!, da brane katolidku to obfaviti i u novinah, u koie pi5ete i o manje vaZnim stvarima.
sloga i mir Onda ne bi nitko imao razlo6laprigovarati Vam radi podpisa. -
katolidkomu seljadtvu, Istina ie i to, da mi ie miliia
sloga
s kr56anima, pa i ne bili katolici, dok ie S' kapelanu miliia 4. Nife mi dbsta, kad. kai,ete, da niste dionidar i da Vas nije
- Niie istina ni to, da u 'Domuu bilo na prvoj skup5ti'ni,jer VaSe ime, ime katoliEkoga sve6enika,
sa Zidovima' nego s kr56anima,
medju o{lasima preporuduiern Zidove Singera, Lau5a i druge' na proglasu kud i kamo vi5e znadi, neSo da ste samo dioniEar, jer
nego se Zid,ovi za plaet sami preporu'duiu na Zalost u "Dom'uo ste po tom podpisu osnivad Zidovske Stedionice. Tako sam na
oDomuo' ier pr' i ja bio o,snivadHrv. Folj. Banke, premda nisam dionidar,
Lao i u ,rHrv, Zast. Istine,'. KaZemz na Zalost i u
ie ,,Domn u toi stvari morao popustiti' Neka zna f' kapelan' da fier nemam novaca), a mediu dionidarima naSetiskare ima ljudi,
j. Lau5ev prvi Zidovski oglas u oDomuu' No zato u "Dornuo lioji nisu pristaSe seljadke stranke, - 5, Da ste samo dionidar
cieli te Stedionice,ne bi se moralo redi, da ste se urotili proti seliaEkoi
ip"k ,r"rn" onih oSlasa krakovskih Zidova' koii nudiaiu
takve stranci, Ja ried >urotiti<, mislim, nisam ni upotriebio, ier niie
iagazin za 4 do 5k, a u oHrv' Zast' Ist'u prepomduiu i
koii se valjda ovdie na mjestu. Ja Vam prigovaram, Sto se slaZete sa Zidovima,
oglise sve6enici Vilim trvanek i Ivanko Vla,5i6ak,
's niima sloZno pobiiati a ne 6ete da se sloZite s velikim dielom katolidkoga seljadko$a
ito i moraiu slagati sa Zidovima i
da in naroda. Jesu li dubravski iidovi prava5i ne znam. Znam, da su
seljadku stranku, ie lil A mi se tako nisrno prodali'
Zidov ho6e d4 plati drudie (u Ludbregu itd,) zidovi i svedenstvo,zaiedno izdavali
moramo i sluZiti i u strahu biti, nego kad
svieta pro- proglase i glasovali za prava5a, -
koliko i drui, pa dok mi ne moZemo u tom cielo{a 6. Ne poznam Ivana erha ni
do sada samo v.inka Skarupke i ne znam, smatraju li ih prista5e seliaEke
mieniti, poEeli smo i Zidovske oglase primati' stranke svojima. NepoSteno
jedan, zato ostali svoii i slobodni' pa nam zalo i te bas ne bi bilo, ali bi bilo nepra-
"ii "roo siedoEbe,da s njim'a nrsmo u nikakvoi svezi' ve vedno, podidi
ireba Zidovske na Vas paklenu graju, ma da ne bi imali nikakova
pravo i za
pi5emo i $ovorimo o Zidovima, Sto rnislimo' da ie
I
I

1.34 i35
kad se dokaZe' da u
posla kod te Stedionice,'akukavlo Sutieti'
il;;;i siede li't'Ai,za koie:se nasi liudi"tr$aiu
kao'za >Lutoraniu i rKranjci<<.
davinemate nikakovosa
:;;a"* ;;;. iri, r."r." vidite, niie istina' Listak iz poviesti hrvatske prosviete,
.f."a te Stedionice.A ako nasi liudi rsute radi onih' za
""J"
ililJ;;e";;,;;;dari su i nad'zornici te sted'ionice' ne rade Svi mi Hrvati vidimo, da ni5ta ne moZemo,pa jedni druge
t4zlikai ieste li
;il pr-urro,,[pak,ie1 kako Vaq.v96 napisah' krivimo radi to{a; Krivi su magjaroni, krivi su slavosrbi,ikrivisu
sve6enik i dlan kr56anskol
Vi sa'Zidovima,ili tko'drugi, tko niie 'stekli5i,krivi su furtima5i, krivi su napokon i uradi6eviiu.
iztidel Ba se na ni9$l
;"", rtt""f.e, k tomu eoviek, koii se dosta , Ima ved i seljaka,i to takovih, koji srumalo duli, a jo3 manje
-_7'Diaje Varii miliia slosa sa
i na njeove 6ine uls" l'pu)i' iitali, ali kad Euiu za ove svadje, kaZo, da smo krivi svi, da mi
sam i *ogt napisati zato'
Zidovlmi neSo s kr56anima, mo$ao' svi skupa ne vriedimo, da od nas ne 6e nikada nista biti. da
o p'""o'lavnim kr5danima neliepo
ier se sa Zidovima slafuete," sle
6emo viekom biti tudji sluge, dok ne propanemo. , . A kad
piS"t" i nama prigovarate, ako se oni s-rrama llaZu'J(oliko ovakovo mi5l jenje zavlada u narodu, kad narod iz{ubi vjeru u
bili u druZtvu s pra'
porogu bacili na na5e liude, Sto su negdie sebe, onda je zbilja blizu propasti,
popom' a na sve nas zato' Sto ie druSi pravosfayi Ali na sredu ova stvar nije tako stra5na, Istina je; ima dosta
voslavnim
u ob6' vie(e!
pop pristao ,r" ,"iiueku -st1an!r i-bjo izabran znakova, da smo mi Hrvati u istinu stra5no.nesloZnii da jedni
darovao nieltb,'hrv1t?koi
Krivo Vam ie i to, Sto ie Srbin Opadi6 drugima ne vjerujemo, da se jedni u druge fle uzdamo;
iedni dd
stranci, Tko bi Vam u$odio' kad Vam fe krivo' Sto se drugih ni6ta ne drlimo, ph. ,naravski ,ni5ta ni ne moZemo,
r"il"lf."i tt.rdj" Ali
prikupliaiu
;Viuri" od nas, a niie Vam pravo' kad se'. treba znati, za5to je .talco,pak se onda toga duvati. . .r . i
ogiase'tQ sam Vam
k nama! - 8. Da ste preporudivali Zidovske A evo, Sto je svernu tomu krivo; Kriva je neprosvibdenost,
;;i,I ste' Vi napisali, da.ia,.p'*l'T:ql,",T^ "ogou:
zalo,,-ie:'r kriva ie 6ilupost,zalupanost.
Laus
G;;;;; il"ts'' Vi ste to ii me napisali zato' .to Zidov Prosudite samo ovo, prije nego Sto vam
raillolim
napisao zato' ono, Stti
o oDo*o..,-t-f."iil" ois"T, " it samza-Vas
oSlasuie sam nakanio o olutora.nimau i oKranjcima.,:
Vi pi5ete' A.l.to
!L ziaoul oglasuiuo "Hit, Zlo't' Ist'", u koiu 1tii.9 u koiemselu s il,rai*., znad.em
ih upftari
,. ,*l1EL"i:.lil:t
il;, -niieistina-
;; Vj er"p*at'i"t" Zidove' ii 19',4' ih f'-";
Sutjeti i onda' Kac
u
:"r::-1" ^susiednom selu,p" gotorroililJii;;'";"Ci
noruduiem ia. - 9. Moje riedi, da Vi morate
to' da ste imali .3":t? druSadiji,liudi:
!ti""t lr*rJu" V"r" ime sebi za reklamu' znaEi Ti*r "i1. ,ri"dro ",luo,'ilJ ;#
l"ri"g;Sutjeti, kad su Vas Zidovibez.Va5eSa zaania.podpisali' ,"_:i
Il*1";,;. 3T:- il;'1;"';,t
i:t5'*.1:'i1',';!' "#"ff
tim vise,sto Vi ne Sutiterado' Ta napisaosam:Sto bisteVi' da
na pro$las
"i ".toboze
ul
R1T,'il": r:*..rel',
tjudiimadu
dudno
; r";;;;:'li" ; ;iffi;
su Vas na5i priiatelji, Ivandani OkroSa' podpisali
."#l*.ro
Cestoi bolii:
."ro, .l;uJi: k;;i i*J, #Jiii"u,,
stranke!
.nase QDom<, God' 7977'Bt' 41') Eto, to vam ie naSa zalupanost,
to je stara glupost, NaS
Ziviprevise ;;": ;;;.- .l"lil;""I
.I:r^l ^t'111 " .:,"i",-
nisra izvan
y:i
:::ju::l:, ": t"..f:d
l n":,, ;":;;';","",,ii1'l il
::,,n1T _ -,:::,,::,t"
stvar,
. * - r koja se
*vre o ,tide r e r o g an*iu".-,Jir."l"r"ii'liii
s r r s e ccielog"',,"rolJi
l"t?dT
, r, ... naroda ciele
domovine,
jil
iedni'drugima
::1,g #;i;Hi
ne .vjeruju, ku*o.ri^j,
stwar 7^+^
ffi_;ileffi
- -
gl'
t ;"'*g1i'oa;#,J,;#;:i,fffi:|
::"i',:T.:llT1":
"
postidl ",
kiikvu ve6ii
llll""tll"r::T
nariao zabra6u. lT:
"o'#:;lu::'::';#J:
I
136 137

Tako eto misle naSi liudi svaki o svom selu, a Sto istom
ciiedovi bili pametniii, ier danas ima mno$o toboi,e prosvie6enih
misle, kad euju za lkanice, ili Eak za lutorane, potani ih sveti ljudi, koiim ie dosta kazatit 'O, duvai se togia i to$a, to su ti
kriZ! Tako rna5sviet zna i o uKranicima.. i o Vlahi, bezvjercil.., ili: ,rA, Eto bi nam crni Kranici pamet solilit"
"lutoranimau,
A ba5 tima ,Kranicima. i ,,Lutoranimau ved odavna stra5e Koliko se ie ovo zadnie'vrieme dulo i joS se duje ovo iedno i
i one na5e liude,r koji su ipak koliko-toliko prosviedeni, Evo o cirugo, i koliko ima naroda, koji ie tim smu6en i zbunienl A
tom iedna zfoda iz poviesti na5e prosviete, koliko vriede ovakva stra5ila neka svatko prosudi, kad se sjeti
Svakomu ie valida na6ernu ditaocu poznato, da ie Ljudevit Kranjca Kopitara, kako je hrvatshogarpoila stra5io lutoranima,
Gai poieo novu hrvatsku hniiZevnost, i to time, Sto ie uredio Ne treba valjda ni dokazivati, da sam po sebi niie straiilo
pravopis ikniii,evni iezik, Stari su naii naime pisali kniige vel, ni Kraniac, ni lutoran, nego da se ovakvim stra5enjemslqie samo
priie 500, 600 i viSe Sodina, ali ie svaki pisao svojim Sovorom ili oni ljudi, koiim se ne 6e naroda uditi, ili se i boje, da bi narod
nariedjem i svojim pismom, Tako su jedni pisali Slagolskin progledao.I"akSeie dakako lupiti: ueuvaj se toga, to je lutoranlo,
slovima (koia se danas moSu na6i samo u starih pismih i u ili: "to je Kranjac<, ne6!o razlaSati narodu samu stvar, o koioi
crkvenim kniigama), a'drugi su pisali ovakvim slovima kao i mi se radi, A btrdu6i da kod nas i,ma io5 dosta ljudi, koii ne zuraju
danas, t, i, lati,nicom. Ali latinska slova nisu onda imala slova naroda uditi, ili se boje prave prosviete, a htieli bi narod voditi,
d, 6, S, i,, ne{o sq to na5i stari pisali koiekakove, na pr. mjesto onda ie sasvim naravski, d. ga moraju ovako stra5iti pa i
d pisali su c, nrjesto i pisali su zs ili x i t. d. Frvi le Ljudevit Gai olutoranima" i rrKranicimao.
(eDorna, Go&. 1971. Bt. 10.)
upotriebio ove danaSnje znakove: d,f 6, 5, i, t trz to je sve po
malo podeo uvadjati u novine i kniige ovaj'knjiZevni iezih,
kojim danas pi5u svi hrvatski knjiZevnici i novinari. To ie jezik,
hojim su mnoE:e knjige napisali ve6 na5i stari u Dubrovniku, trzdajniEka
politika.
fdie se tako i Sovori, Gajl je dakle uzeo za knjiZevni iezik onai
{ovor, koiim se govori u juZnoj DaLnaciji i Hercegovini, pa i u U na5em je "Domu.. vi5e puta bilo napisano, d.a medju
Liki, a nova slova uzeo'ie o'd eeha. U cielom ovom poelu bili su Hrvatima nema izdaiica. 'Mislili-smo, kad,stro taku pisali,
ua
Gaiu,na pomo6 rodieni Slovaci, piesnik Kolar i udenjak SafarZik, na5e, pilitieke sirairte: pravase,- koai"iorrase i druge,
pa ako
koji su pisali ie5kirn jezikom. Ova dvojica su bili lutoranske ie lovor o njina, i danas bismo rekli i napisali, a. -la;r,
oll*"
nema izdaiica, t. i. li'di, koii bi znalice i hotice
vjere, Proti Gaiu i nie{ovomu radu ustao je iz BeEa drugi .ooi' Jo_orioo
ptodrVali i izdavali tudiincu.
udeniak, i to Kra,njac Kopitar, & u Zageba kanonik i aba5
Kristijanovi6. Tai Kristiianovi6 bio je za to, da Hrvati i datie -,No ovih Emo se dana uvierili, da mediu nama Hrvatima ima
lt"ii
pi5u kniige kaikavskirn govorom, t. j. haj mjesto Sto i sve ostalo, r koie moramo Lazati, da voie izdaini.ku poritiku. A
uvierili smo re o ron iz pisaniaslurbenih
liako ,se Sovori r Zafrebu, A u tom je Kristiianovida podupirao dne 6, lictopada o, g. "iv;;;Lil'iioio".
iz Beda onai Kopitar i puntao ga neka se duva Gaja,
"Kranjac" novine, koie se izdaiu velikim tro5kom cieloga
ier sve ie lo, kaZe, lutoranska zduha, toboZe zato, Sto su Kolar ._ T".
piSu naroda,
tai dan u pryom 6lanku,poprilici ovaho:
i SafarZik bili lutorani. Na sre6u - niie osim Kristiianovida
Ban Toma3id niie mogao
nitko pristao uz Kopitara, a danas cieli prosvie6eni hrvatski iristati uz koaliciiu zato, 6to
koallciia vodi takovu.,,politiku,ioia ui i-"t"
narod hvali i slavi Liudevita Gaja i niegovo veliko dielo, t. i, Hrvatsku dovesti
do podpune samostalnosti, a to i"ii
kniiievno iedinstvo hrvatslcoga naroda. A da su Hrvati poslu5ali d.o razvrgnu6a unije<
(t. j.. iedinstvas Ugarskom). >no
oKranican Ko,pitara, koii ih ie stra5io ,lutoranima.l, - ne bi .. ou"t ou" p.liti.;;; ,[oro-
vediva, d9k ie svaka
od sve$a to$a nista bilo, - Ugarska,tazlaZaleyizija nagsdbe ovisna o privoli Ugarskeu,
dalie
Pogledamo li, kako je danas, vidimo na Zalost, da su naii "Narl"N;;.., ne 6e privolieti na pro-
138
nijenu naodbe, ako bi vidjeli, da'Hrvati tu promjenu lraZe
samo zato, dat budu jadi, pa da poslie opet traZe viSe. Ugarska
mora imati j4mstvo, da ie ta promjena biti traina, t.i,vjedna,
a ne, da ie to samo jedan obrok hrvatskih traibina. Ugarska niie
tako luda, piSu oNar. Nov.u, da bi ona Hrvatsko,i davala
sredstava za novu borbu!
Tako piSu,Nar, Nov.o PiSu ponajpriie, da se nafodba ne
moZe promienili bez privole Ugarske, a onda, da bi Ugarska
b:ila luda (,Nar. Nov,u kaZu da bi bila naivna, t. j, djetinjska),
kad bi privoljela na to, da Hrvatska bude jada! Drugim riedima:
Hrvatska mora ostati viel:om pod maSjarskimjarmom!
'Molete
li, ppStovani ditaoci,' rpomisliti, da ovako moZe
pisati Hrvat? =_ Ja sam okretao te oNar; Nov,o, da vidim, tko
odgovara za njihovo pisanje, pa sam naSao,da odgovara Milan
Grlovi6, poznall hrvatski knjiZevnik, dovjek dosta po5tovan, u
zaprebadkom druZtyu, a mnogi bi mu rekli, da je i dovjek dobar,
pade poZrtvovni rodolfubl A ia se, vidite, dudim, da se ovakav
dovjek usudiuje i pokazati medju Hrvatima, jer dok ljudi, koji
ovako piSu, ili za ovakvo pisanje uzimaju na se odgovornost
mogu biti po5tovani medju Hrvatima, - mi Hrvati ne zaslu-
Zuiemo,da nam bude bolje,
'iili"li-o,
da' na5im ditaocima ne tteba potanko razla{ati,
da ovalcva politika, kakvu evo na tro5ak naroda Sire uNar,
Nov,n, znadi srnrt hrvatskoga naroda, jer ie to Sotova smrt, kad
koii narod sam piizna ne samo to, da je zadovoljan s tudjim
$bspodstvom i da ne 2e1i i ne 6e lelieti ni traZiti niSta bez
privole svoga tladitelja, negio i to, da bi tai tladitelj bio luda,
kad bi inu iaram olak5ao. A da to prizna hrvatski narod, to ho6p
nNar. Nov.* i niihov. odgovorni urednik Milan Grlovi6, pred-
sfednik druZtva hrvatskih novinara! Didni su to novinari =-
hrvatski!
Ti novinari naiil Za koga sve ne piSu, da ie izdaiical.Za
svakoga, tko se malo sa.mo 4e slaZi s njihovim Agspodarima,
ve6 misii, da se i na drugi niein dade vi5e posti6i za domovinq
i narod? A njihov predsjednik slobodno pi5e ili slobodno uzima
odgovornost za pisanje, koie znadi smrt hrvatskomu narodu!
U ovom'brismojednom morali dodi k sviesti mi Hrvati te
spoznati ovo;
{39
se bore, pa
Ako medju narna ima izdaiica, to nisu oni, koii
nego su iz.daiice oni, koii kazu, ne
bilo kakogod i za Stosod,
neSo da se i ne smiiemo
,u.o, da .nam se ie - uzaltd boriti,
predati, - izdati i ono' Sto imamo!
boriti, da sb moramo
* ali'to i nije
[ ,sto se tide same ove izdainilke "politiken
- stoii
nikakva politika, nefo disto izdainidka sluZba tudiincu
ta stvar ovako:
Nem,a prosvie6eno$a dovjeka na svietu, koii bi se danas
usudio ustvrditi, da ie pravo, ako iedan narod tladi drugi, A ni
sila tu ne odluduie. Jer kad bi Ugarska smiela Sospodariti
Flrvatskoj zato, Sto je iaEa,- onda 6e se brzo na6i gospodar i
.Ugarskoj,.J jer ima nietko jadi i od Ugarske!
A Sto se tide nagodbe,niie istina, da za.promienu naSodhe
treba privola Ugarske. Sama ta na$oclba nije tako ludai da bi
to u njof bilo. U nagodbi stoii, da se ona moZe promienitir pri'
qtupom svih onih, koji su stvorili.(t. i. Hrvatska, Ugarska i kralj),
novine izkrivljuju slovo i onako krividnoga zakona, nagodbe.
a.li ne mora privoljeti, - kao Sto stra rke pristupaju i na sud
i t. d.,',ali ne moraju zato privoljeti na sve, Stb protivnik ho6e,
A' to se ui,ostalom rantniie i samo po sebi. Ta kakva bi to bila
po$odba ili nagodba, gdie iedan ho6e, drugi ne 6e, pa mora biti
oirako, kako jedan ho6e, - i to bi se onda zvale, da su se
irogodili ili nagofilil Braniti ovakovu nez1irapnost- to.mogu
doista eamo oEajnici, koiima ie erilnia saviesti radi priur-liene
Judine pla6e. pomutila i pamet. A Skandal je, Sto sluZbene
ryviae= izkrivliriiu' slovo i bnako kriviEnoga zatrrona, nagodbe.
Na4odba nairhe ($ 70) kai,e doslovce; ,,da proml.rri irte
(aagodbe) uzsliediti moZe samo bnim putem kojim je udielotvo-
reng' pristupoh n4ime svih onih dinbenika, koji iu sklopi5eu. -
Prietupom dakle, ne privolom!.U ostalom za5to ta izdaiica u
iNar,:Novr*.ne dokazuje, da se,nagodba ne bi rnogla prornieniti
bez privole H.niatske, kad bi to htiela, recimo,.Ugarska? Ima li
obra? priZnbti, da .uUgarska niie luda,,, da traili promienu
nagodbb,- kad je nagodba na niezinu korist?
_ -Dobro ie u.ostalom, da se je ovo,izdaj,stvo ovaho. odito
odalo; Do sada su qagiaroiri.simo svedano,proglasivali,
d.a,je
nagodba xierazre5iva<:ali se nisu upu5tali
u oraklo nzla{anie:
.
loali' y io3 razbora i stida, Sad ie dogorielo do nokata, ,pa
bo6e da uplale tarem kukavicL;
i'."i" da izpridaiu _ toboZe
140
zakonom, a onda razbojnidkom naukom; da medju ljudima moZe
biti nagodbe i bez nagodbe! To ie ve6 proti razumu, i zato
naidvrSdeiamstvo, da se ne de u cielom hrvatskom narodu na6i
razumna i po5tena duia, koia bi bila za magiarone i bilo za
kakvu obranu ovako razbojnidkim razlotrma braniene, naSodbe.
(rDomt, Goit. 1917. Br.
vlada.
StarEevi6anska
Danas nemamo jo5 stardevi6anske vlade u Hrvatskoj, ali
iu imamo u Eradu Koprivnici. Po tom, kakva je ta vlada u
Koprivnici, moZemo suditi, kakva bi bila, kad bi zavladala
crelom domovinom,
U 'Domuo je ve| bilo dosta tofa o stardevidanskoi gradskoi
upravi u Koprivnici: kako su prodali Sume, napfavili asfalt,
ogradili saimi5te rdjavim Zidovskim ieliezom (mjesto ieftinim,
a dobrim i trainirn svoiim hrastovim drvom), kako su gradske
novce spremali u Vargovidevu r5tedionicu,kako BreSovcima ne
dadu Sraditi kuca od naboja, samo da vi5e dohodka bude od
Sradske cigla,ne, kako su grad:ski zastup,nici uiedno fradski
poduzetnici i t, d. i t. d., Sto sve dobro znadu koprivni.dki
gradi'anii oso,bito eeljaci.
Sve smo to znali. Ali da su koprivnidki stardevi6anci, oni,
na glasu borci za slobodu, da su ti istinu Sori tla6itelii slobode,
ne$o Sto su bili isti khuenovi ma{jaroni, o tom se ie svako mo$ao
uvjeriti i doista se mnogi uvierio pro5le nedielje,
Poznato ie dodu5e bilo, da ie dudno to koprivnidko starde-
vi6anstvo, Pustimo na stranu nadelnika Var{ovi6a, koii je uza
sve svoje nepomirliivo stardevi6anstvo i protivnost nagodbi
pozdravio nagodbenoga banal k tomu Raucha. ViSe se pazi na
riedi i iine koprivnidkoga Zupnika i nar, zast, Sti, Za{orca,
koji i zapovieda, u tom starom, ali tuZnom gradu. eovjek ie to,
Sto zna ciela domovina, koji je duSom i tielom, govorom i
pismom u sramotnoj onoj kniilici branio Ma{jare, da nisu
Hrvatskoi ni5ta lcrivi, ve6 da ie svemu kriv "Bed", Za malo -
eto ga, od vodje novih revolucionaSkih magiarona - eto Sa
mediu pravovjernim ,stardevi6ancima", Sto ga ipak nije smetalo,
r4l
da se ukloni s puta banu Toma5i6u i posieti svetu zemlju
Palestinu: kad se ie trebalo boriti, da se nagodba sru5i, -
ZaSorac ide u sv. zemliut, Zna i zait'c, Za malo opet, od ljutog
tc.bo,i,eprotivnika frankov5tine --1 eto a i s drugovima opet u
istom kolu s frankovcima, eto ga nasljednikom glasovitih ljudi
41.)
VL Franka, i Elegovida, koii su svoiu borbu protiv nagodbi
svr5ili unosnim javnim biljeZnidtvom, a da ih ni onda5nji ni
sadaSnji frankovci niiednom riedju nisu osudili, To ie politiika
stalnost, to je rodoljublie! A govoriti o njeglovim Spekulacijama,
osobito sa magiarskim Zidovima (kako su to ovih dana novine
javile, a nitko nije porekao), -- to je suvi5no, ier je zast.
Zagorac ve6 davno dokazao, da ga ne smeta, ako mafiarski
Zidovi njegovim ime,nom prave reklamu za svoje trfovadke
poslove u Hrvatskoj, Sveza ie nje{ova s Magjarima (i s Toma-
6i6em) davno poznata.,joS od osnivanja parcelaciju i
"Banke za
kolonizaciju", Takvi su poslovi dopu5teni stardevidancu, a drugi
tko ne smiie seliaku prodati nikniiiice, jer ea ve6 tim izrabliuie.
I tako dalje.
No - to su poslovne, trgovadke stvari, svaki mora Zivieti
i sticati, pa se tu ne pita, posluie5 lil s Magjarima ili s vra[iorn,
- samo da se posluiel To sve ipak nesmeta, da ovakvi po,slovni
liudi budu vrli rodoljubi, borci za prava Hrvatske i za slobodu
naroda,
Jest, o tom snno se uvjerili, kako rekosmo, u nedjelju
Zastupnici sti. Radi6 i Jos. Predavec posjetili su koprivniitog.
aaEelnika Vargovida, i molili ga, da dozvoli ,, ..ro;"* gradu
l:]nu rkupstinu. Dozvolit 6e, reEe, ali usamo za Koprivnidane...
Mediutim (to ie bilo 2. listo,pada)eto dne ?. listopaia brzoiava
zast, Predavcu, da se dozvoliena skup5tina zabraolu;e. Dakako,
bez razloga,'ier bi brzoiav izi5ao prevelik i preskup, ..
Da se kako tako opravda pred gradianstvom i gradskim
zastupnicima, rekao je nadelnik Vargovi6
iednom Sradskom
zastupniku, da zato niie dozvolio skup5tine, jer mu
ie Stj, Radi6
rekao, da ima dozvolu za skup5tinu od hralja, pu .'ko
mu ie ne
da gradsko po$lavarstvo, da Ceon, Sti, Radi6, aoei _
s batinomt
(To ie nadelnik kazao gr, zast.
fosp, A. Ivaneku, a g. Ivanek g.
F.,Keglevia rt., a duo ie listonosaBorhovii i-go.i;"iau.
Ali to io. niie ni5ta,Stardevi.anska
graclka vlada
]]-?ol"r:)
poslala
ie na sve strane Srada svoie straZare, da odvradaiu
=

t42
143
'na skup5tinu' Liepo!'
sk-up5tinarerkoii bi moZda xpak do5li Pravaliproti seljaEkojbanki.
'''
Brinu se, da se narod badavd ne trudi
bila zabta'niena, a
Ali ni to niie'nista. Kad ie skupstina Dva narodna zastupnika, Zupnik Fran Novak, zastupriik
drZimo skup5tinu o$ra-
naroda ipak dosta do5lo, odludismo da kriievaEki, i Stedionidki ravnateli Ivan Zatluka, zastupnik
po zakonu ne treba doavole' vilid-selski, ustadoSe proti nastoja,njuseljadke stranke, da 'se
nidenu na pozvane osobe, a za lo
a kako nas je bilo'
Sf.nnlr*o se kod priiatella F' Jos' KeSlevi6a' seljadkomnarodu olakSazaduZe,nost.
ni u hodnik nego
hvala BoSu, mnoSo, nismo svi m'ogli ni u sobe' Na sve, Sto pi5u ova dva narodna zastupnika, nije se na
nas je biio naivi5e u ogradjenonrr dvori3tu' dakako svi s poziv' Zalost vriedno osvrnuti, Zupnik F. Novak, kojeSa drZimo.
taz$ovarali' pa i
nicama, Bot'e moi: eoviek se valida smiie iskrenim prijateljem seljadkosa naroda, nastoji barem, da pise
poimence pozov u svoie dvori5te? Zakon razlozno, premda i'ma i krivo. No zastupnik zatluka pise tako
J"""riti liudima, koie
nebom treba dozvole' nerazlolno i neozbilino, da se na to nije vriedno osvrtati.
dodu5ekaLe, daza skupstinu pod vedrim
pozvane osobe - ne treba Kako je poznato, seljadkastranka nastoji, da hrvatski sabor
ali za skup6tinu o$ranidenu na
pribavi seljadtvu novac uz jeltine.kamate. kako?
dozvole,Stvarl"rr"-l".tu,alislobodoliubivistardevi6ancimo'rali Tako, d; ;.
za-slobodu'za pilavnice zemaliskih zaklada, zemrjistnih
br zakon tumaditi onako, kako ie bolie za narod' zajednica i imovnih
redarstva piS-e. ob6ina dadu seljadtvu uz one kamate (t. j. uz 3 i pol,
borbu. Ali iokl Badava uvidiavni predvodnik 4 i pol i 5,
narod'udozvoli po sto) , uz koje su ulozene u raznim bankama
stardevi6ancuVargovi6u, da 6e biti red, neka se i drZavnin,
dogovor u privatnom dvori5tu,
- stardevi6anskaie stroSost u papirima, Ima li se u tu svrhu osnovati posebna
banka i ho6e li
nefo liu'bav se-zvati seljadka.banka,to je prilidno sveiedno, glavno
izvr5ivaniu nejasno$a slavosrbsko$a zakona svetija a ie, da
seljadtvo dobije svoje novce'u)
slobode,Ne da, Pa ne da! i.Itin" kamate.
priiatelia To je glavna stvar, to ho6e seliadka stranka, a.
Ali Sto je to! Ni5ta, nefo duite: Iza dvori5ta tomu se
KeSlevi6a ml. opazismq da jednom u polju, a u i;rici'
kako se ,protive ovi prava5ki narodni zastupnici. Da vidimo, zaito, se
'tomu
oFui!u ogor'deno stari protivi zastupnik Novak.
,Lrirr" 5-6 koprivnidkih slralaral krikne
1, ,Seliadka banka bila bi velika,
miran najveda banka, pa bi.
F, KeSlevi6, 6ovjek, koii se ne bavi politikom, a ina.de _
trebala i naivi.e .iinovnika, a to bi sve
bila gospoda, Lol, U,
i umieien. ,To je Skandal!Tako niie bilo ni za Khuena!" 4iviell na raCun seliaka. pa kako moZe
seliadka stranka, koja.
A to je mi5lienie cielo$a koprivnidkoga gradianstva' u,svdkom kaputu vidi nepriiatelja, stvarati
takvu banku?* '_or"ti
Tako vidite. Takvi smo mi Hrvati, t' i' takvi su Hrvati -2 "Qeljadka 6e banka biti u.Zagrebu, p. 6; ,;i;;t
a n6 s velikim tioSkom 6alcu Zagrbb,
stardeviianci: bore se toboZe za slo'boduproti Ma$iaru' a satla.ima banku pod irosom..
cladufe bratu! Pa tko bi im vierovao, da se bore za slobodu? 3: uKamatnjak b seliadkoj banci ne moie
. biti manji, ier 6e
i u toj banci'biti skupa ',prava.
Ali - dobar je strah, komu sa je Bos dao, Stardevi6ancis{r >ukniiibe, kontrola, svakojaka.
su izvi'dieuriaprozdret ee siLi novac.
koprivnidki u Sroznorn' upravo smie5nom strahu, i u torn no6i davati novac izpod g.po
Niti seljaeka banka ne 6e.
strahu podinili sve one nezakonitosti i glu'posti' sto..,,
4'
Ali uzalud! vidjet.6emo skoro
- konac stardevidanske "uz tolike lihvarske banke (uliepo ki tazraze,,Dom..rpoc"
naslovom
vlade u' Koprivnici' Sve ie proti niima, a seliadka stranka -u "GulikoZe pod hrinko* rodorlubliau) evo, koliko se
narod zaduiuje. . . ia sam proti
osnutku seliaeie b.rrL",
Koprivnici hao doma' i ta nova banka biti ;1, e"
(>Dom<,God"'7g7t.Br' 41') ledno g"rpode. i oruZje za vladi,nu
politikun. "t"OiSi"
5,
-"Iil;-; ier imanto ,seljadke zadrugeo,
"Sbljadkaie.banla suvi5na,
'eli""f i" 1"r,,*, Samobi vladr
:*:,t*,odluiu;u
r44
niihove
trebalo prisiliti, da zemlii5tnim zaiednicama vrati
u 'seliadke zadrnge"'
Elavnice, koie bi se onda uloZile
Na ovo odgovaramo:
1. Seljadka stranka ne vidi nepriiaielia u svakom kaputu'
nego u onom, koji ho6e da bez koristnogia nda iivi na radun
'ne stvera seljadku
naroda i ioS a $njavi' Seliadka stranka
banku za to, da pove6a broj ka,puta5a, koii 6e Livieti na radun
seliaka, nego da se tai broi umanii, A kad se osnuie Seliadka
banka, pro,pasti 6e mno'giegulionice i tim 6e se broj kaputa5a'
koji danas Zivu na radun seliaka, znamenito umaniiti' Ali
..iiuek" stranka nije proti tomu,1da i kaputa5i koristnim radorn
sluZepla6u,
2. Seliadka bi banka imala dodu5e biti u Za{tebu, ali radi
zaima ne bi trebalo i6i u Zagreb, Ta i druge banke nstraZe, da
dovjek dodje osobno po novce' pa imaduli svoie podruZnice,pa
Poliodielska banka, i seliadke zadru'le. Seliadka banka, kako
6emo vidjeti, moSla bi i morala stvar i zfodniie urediti,
3, Dobro ie, Sto se $, zastupnik Novak boii skupe uprave u
Seliadkoi banci, Zala 6e se morati nastojati, da uprava ne bude
skupa, osobito da u toi banci ne bude one razkosnosti i nePo-
trebnoga sfaja, kako to vidimo u velikim bankama' Mi smo
sirotiniski narod, pa treba da sve u nas' sto se narodnirn
novcem aztraia i uzdriava, bude toi nasoi sirotinji primjereno'
Ta tko proti suvisnom trosku vise viie, ne$o seliadka stranka?
Zato ioi krivo dini g, Zupnik Novak, kad niu ve6 unapried krivi
za skupu upravu u seliadkoi banci. Seliadka stranka ho6e
seljadku banku, ali ne 6e u nfoi skupu upravu' Da uprava ne
bude skupa, na to treba da svi pazimo, a da 6e seliadka stranka
paziti, za to se ne treba boiati,
4. Dobro je i ono, 5to se S, Novak boii, da 6e seliadka banka
6e
biti novo utodi5te gospode, a io'Sbolie ono, 5to se boii, da
biti vladino oruzie. Sto se najpriie tide ovogia dru$oSa, dakako
se
da bi zlo bilo, kad bi banka bila u ruhama vladi, za{o 6e
morati stvar tako urediti, da u banci budu gospodari neodvisni
liudi, izabranici onih, diii ie novac u nioi, t' i' izabranici
zemliistnih zaiednica. vlada neka ima i treba da ima nadzor, ito
Sto stroZi,
Sto se tide to$a, da bi se ustroieniem seliadke banke stvo'
rila nova rnriesta gorpod.ke sluZbe, tu se g' Zupnik vara' Mi
"a
145
mislimo naprotiv, da bi se ustrojenjem seljadke banke broi
bankarske gospode znatno umanjio, i to zato, Sto bi prestalo
djelovanje tolikih gulionica, Ta je stvar na dlanu. Osim toga bi
se moglo urediti, da mnoge bankovne poslove (zemljistne izvide
i t. d,) obavl,jajuob6inski dinovnici, a dakako i seljadke zadruge.
5. Seliadka bi banka zbilja bila suvi5,na,kad bi ona imala
povef,ati samo broj na5ih novdarnica, koiih doista ima previ5e,
Ali, ako nismo sve ovo uzalud razlagall, seljadka banka nema
biti jednaka ostalim bankama, i to ve6 zato, Sto ne 6e i6i ni za
dobitkom, kao sve banke, a kamo ti bi gulila.
Sto se tide predloga, da se novci zemlii5tnih zajednica dadu
seljadkim zadru6lama,nije stvar tako iednostavna, Kad bir se ti
novci davali seljadkim zadrugam,a, pobirali kamati, i t. dj.,
trebalo bi za to posebno radunovodstvo i dopisni ured, a toga
vladin radunarsl<i ured ne bi mogao kako treba obavrjati,
novdano poslova,njetreba da je uredeno bankarslci, t. ri.
ier
iedno-
stavno, brzo i todno,
Inade se samo po sebi razamije, da 6e najbolje biti, ako
seliadka banka bude radila sa postojelim i novim seljadkim
zadrugama, pa mi stvaq tako i zami5ljamo.
N9 znamo, iesmo li uvjerili g, zast. Novaka, no mislimo
_ -
ipak, da nam ne 6e mo6i io5 mnogo prigovoriti. U ostalom
prigovara i on i drugi - u dobroj nakani,
neka
da stvar izadje Sto
bolia. Samo neka se ne diZe proii samoj stvari,
naime pfoti
nastojanju, da se narod izbavi iz ove ptrezaduienosti,
iz .,rpfrr"
lrubtrre s mjenicarna i p4rnicam, dok narodni
imetak uiivaju
drugi, Sloiimo se u samoi stvari, a kako
6e se bolje udesiti, tu
de dobro do6i svaiiia.
(rDomK, God. 1911. Br. 42.)
r
I
I
I
146
147
proti drugim strankama. Da se oduzme orudje
Hoe li hrvatski saborraditi I komu knifu (zamki), moglo bi se pristati na to, da
ovonru korte5-
se razprave
oni zakonski predlozi, koiima je svrha udovoliiti
Sto kane naSe politidke stranke, to dovjek moZe pone5lo najpredim
potrebama seliadtva i pudkoSa uditeljstva,
daznali i na$adjati samo iz njihovih novina, jer na5i politidki
Tako prava5i,
vodje ne idu medju narod, medjuLizbornike, pa da njima kaZu,
Bto kane. Ovo je dvostruka neprilika, i to prvo zato, 5to u Novine hrv.-srb. koalicije, ,Hrv. pokretu i usrbobranr.
("6irilicomu) pisu; da se svakako ima priie svegra
novine ve6inom pi5u neodgiovornipla6eni novinari, pa se moie rczpravriati
dogoditi - a ve6, se je i dogodilo - da odgovorni politidari, o ,proradunu, Tako nSrbobranu iuder gnjevno pita: .rSto
bi
vodje i zastup'nici, jednostavno kalu, da ne znaju ni5ta u tom, vriedio sabor, u kojem bi se pravili zakoni, a joS nije
vladi
d,azvoljenproradun?! vara se ,obzor., ako misli, da
Sto pi5u njihove novine i da oni do toga niSia ne drZe, Druga e'ekoari-
je neprilika to, Sto se u ovakvom sludajtr ne znal Sto misle clja biti u neprilici . , , Koalicija 6e sasvim otvoreno ustati.
,.
prista5e tih stranaka, kad im se ne daje prilike, da kaZu svoje i traLit 6e, da proradun dodje na dnevni red prije
sviiu .drugih
pitanja . . . Ne smije biti staleZa, koii pod
mnienje. Loist enia dri,avo-
pravnoE individualiteta nase otadbine ho6e "i"rr.,
No premda po svem tom nije mnogo do toga drZati, Sto da zad'ovorjavaiu
svoje potrebe, ma kako one pre5ne bileu. _
pi5u novine na5i,h stranaka, za sada nemamo niSta drugo, po Slidno pi5e i ,Hrv;
Pokreto, koji jo5 dodaie, da bi hrvatski
iem bismo mogli Sto znali i su,diti, pa se moramo dri'ati tih sabor sebi sam razporio
trbuh, kad bi i5to dozvolio vladi priie proraduna,
novina, premda je tu i tre6a neprilika, naime to, da jedne novine Izmedju ,Obzoran i koalicijona5kihnovina vodi
iste stranke pi5u ovako, a druglesasvim protivno, ili dapade da se prepirka
o toj stvari, moi,e li naime sabor i.to druSo
jedne novine piSu danas ovako, a sutra onako, priie raditi, priie
nego Sto razpravi i odobri proradun. ,Obzoruu'naime
Tako je, da odmah tu i podnemo, ',Hrv. Slobodauledan dan prigo-
varaju, da je o,n za to, da se prije
svega razp)rave preine
pisala sasvim iasno, da se zahtjevi seljadke stranke imadu u sc.liadke potrebe, na Sto on odjor.ara,
da je samo tuma,6io
saboru razpraviti i prihvatiti, a prekjuder ve6 pi5e sa sumnjom, mi5lienje setrjadke.stranke, Iz
n"jekoliko riedi u oNarodnim
ne misle li "bra6a Radi6i tim predlozima zavarati narod i gubiti Novinamau dalo bi se suditi,
au ii Juau pristala na to,, da se
vriemeo. JoS se boji "Hrv, Slob,", jesu li ',Radi6io vet izradili priie svega rezp)raveseljadke
potr.e".
dotidne zakonske osnove,< Ako nisu nego misle naloZiti vladi,
da ona te osnove izradi,, , , onda 6emo imati dokaz viSe, da
. .Ka-kose rt*, ,_I",i"*o i:, fi" li se, sto 6e prijesveElasabor
Radi6i nisu mislili ozbilino". Ipak "nema dvojbe", pi5e dalie raditi, ,ili se pita: hode li
,"fo, ,"aitii Oiqvidno je naime,
,Hrv, Slob,.<,da 6e stranka prava te predloge seljadke stra'nke aaipriie dodie na red pro"adurr, ako
;;;'ga sabor odkloniti, pa 6e
nadelno prihvatiti, Za stranku prava ie stvar jednostavna' saborbiti opet odgodien
irrt'"rp"Jin. r"a"
I'kogod ne6to dobra i koristna po narod predloZi i iznese, na,ipriieaoale,"a ilil;iil,;
I"itl * pr-Jr"arn,i kada ni prava5inisu
stranka (prava) 6e to poduprietio . . , Juder pi5e oHrv. Slob'n, za to, da priie sve{adodiu ""a
."iadke potrebe,to isto,
brane6i se od pisanja ,Novostio, da niie nikada rekla ni napisala, "" ""J
da 'ir"' 'll.';;;;;'"eso ie
*;f.l,j"ie, da se ili odsodi'i
da se seljadke potrebe imadu razpraviti prije proraduna,
Dru$e novine ujedin,ienestranke prava' oHrv, Pravon, pi5e j;: veru DEr'-stLe -- traze,da
prijesvegla
svesra
fft;,:::1T,:"* ,':'? :li*k: i.dattaze'
dodie na red proracr da priie

lffH: "i;'n':i',;"#fi;#:':i'",U:Hff
isti dan: "Dajemo pravo onima, koli trale, da se najprije nz- 'r razpusren. sabor
tuii oJeoal"o
pravlja proraiun. , , Sa strane seliadke stranke stavliaiu se
zahlievi, kojima sigurno niie do to6ia, da se popravi odno5ai
giia
'ltaie,
Zasroi:'-1,:j"g-:-olti"
lbzirnlio,.,_
"*'"
da to tr--
-_.. -
Pr'rvasl' onl
,"tl zato,. ier
T?ifi
tog
ie Slavno pravo sabora, da
pr6ra6un.
Hrvatske prema Ugarskoi, nego da se korte5ira kod seljadtva
"11ifitlirrli
Bez tosa prava,katu,."fo,
 t19
148
Proti
sabor postale pokraiinski sabor, a ne drlavni' ra6una, premda vide i znadt, da ie to nadelo kod nas otislo do
hrvatski neu-
u 'H"' Pokretu biesno i biesa i premda priznavaia, da su potrebe seliadkoSa naroda (a
tomu se buni i ."-;lstil;;;tu' s izdaistva sve one' kofi su
i druge) pre6ne i da sav narod sviestno zahlievi,, da se tim
morno, po svom "UftJi" "Uiuzulu mogao Sto raditi' dok niie potrebama udovolji, - dosta je ponoviti (Sto su ve6 spomenule
bi sabor
do5li na ."-t' rni'uo''ia prolieda razptavliala o
ledne novine), da ie koaliciia pro5lo$a
dozvolio proradun' r.-v---^ --L{iorra .a sabor
dti'ave zahlieva' da s povi5enju uditeliskih pla6a, premda sabor niie io6 bio odobrio
Istina ie, ustavno uredienie trositi drZavnih
;i' da vlada ne smiie proraduna. Onda je dakle sabor moSao vie6ati o, nedem dru$om
dozvoli vladi prora;;;' ne moi'e
bez dozvol";";;' A budu6i da se bez novaca i prije prora,duna!
novaca
ni vlade' Sve je ovo dakle, Stono ried, izmolavanie, a glavno ie ovo:
;;";J, b., p'o'^Euna nema -r^---^ ..-^xala. principi'
nril
ono veli' ustavna onadelao' Koalicija ho6e da sruSi vladu, pa da dodiu na vladu niezini
Ali - ovo Sur;;k; se Ali mi barern
ttoioj bi tako moralo biti' liudi.
To ie ustavnu "uotulpo Znamo' da ni vladi Imadu li u tom pravo? Nemaiu. Pravo postavljati vladu
da tako niie'
ovdie u Hrvatsko i--''iu^o'' ipak ta vlada
dozvolio proraduna' pa ie pripada vladaru. Saboru, dotidno vedini sabora, pripada pravo
bana Raucha sabor niie vladom bana To'ma6i6a' ne dozvoliti vladi proraiun i u ob6e ne primati niezinih predlofa-
t"h
driavne novce t'"uiil' ltto i" : - -
rii-"iJr u Ugarskoi svi ios Vlada ima na to predati vladaru ostavku, l, i, zahvaliti se na
Ali nife samo to' 1e :'^"ul:"
proraduna' pa -ie ipak sluZbi, To je Toma5i6 ved dva puta udinio. Ali vladar niie ostavke
niie sabor p'"a uoj..,';;il;?o'uotio pobirala druge primio, jer mu to pravo daje zakon Sto sada?
utierivala po'")t' ali ie
novce trosila. Nil" iolu!" na
'u", i*ul^o ie dosta' A ni drugdie Sada dolazi ono, kako je kod nas ve6 vi5e Sodina.Vladar
da6e [nelzrut"'" no''""]l----'l bez
primiera, da bi vlada ostala drZi vladu, koia vlada bez sabora. A saboru ostaje po zakonu
svietu ne znamo o""; ni dinovnici' ni
ilet ne mo$u ic6 iedfunopravo, da vladu stavi pod obtuZbu, ako Sto radi proti
novaca, To ,rrpokori;i";rriogoe"," Istina ie samo to' zakonu, Ako pak vlada, korju vladar drti proti volji sabora, ne
voiska i t. d. tJ;i i-t' A"u":r tz'dtzavania'
padaiu' ako im sabor ne dozvoli dini ni5ta proti zakonu, ne moZe joi se i ne smiie ioi se niSta,
da drugdie t .t'i"to^ioi'tJ.of"a" vidimo' toga nema' jer po ustavu vladu postavlja vladar, Tornu po ustavu ne smiie
kako
;;";";;t;, dok u Hrvatskoi i Uarskoi' biti prigovora:upravo tako, kako ne smije s niiedne strane biti
proraduna'
lego vlad'e tro5e novce i bez $to prigovora tomu, Sto vladar bez sabora ne moZe dati zakona,
sada nismo spomenuti ono'
No kod sve$a ovo$a mi do nema Preostaie dakle saboru jo5 to, da vladu obtuZi. No koaliciia,
sabor Prava
je u ovoi stvari gtu"nol a to ie' da.hrvatski (lo pravo o hoioi se ovdie najvi5e radi, pustila je i to svoje pravo, kad za
vlaii pobir anie porez":' ie
clozvoliti ili ne i"l""ittf za voliu svomu banu Toma5i6u nije obtuZila vlade bana Raucha,
t"k;;;;;i zaieanieki sabor u Pesti)' Proradun za koiu ie bilo odevidno, da je radila proti zakonu (stitila legi-
;;;;;;;" po-
". u Pe5ti' Porczl' se dakle
Hrvatsku i Slavoniiu dozvoliuie -se ih ima' onadke razboinike i t, d,). Ieto ie tako bila iednom pro$utala ve6
sabora' novci su tu' vlada i pragmatiku. I sad drugima kate, da pu3taju iz ruku narodna
biru i be" dozvole'lnvatskoga
pa ih i tro5i. prava za svoie staleZke potrebe!
Pa Sto ho6e? Je li im zbilia
Sve ovo naSi politid ari znadu' Ne de nam se dalie o ovoj stvari, jer je iz svega odevidno
ne postane pokraiinski sabor dvoie: prvo, da koaliciii niie do prava naroda i sabora, i drugo:
stalo do toga, da irvatski sabor li im
d'ozvoliavatiproraduno? Je da ioi nife do narodnih potreba. Koaliciii ie ovai das do toga, da
i da 'ne pu,sti iJ;;;;;t;"" narodno$a
zbilia do toSa, ; ;;; selia'dka stranka ne izAade na vladu postavi svoje ljude. Ho6e li joi to uspieti, m,i ne
sraleLt? ali Cekati toga ne moZemo i ne 6emo, pa ho6emo, ":nu^o,
;;;; zu nilkoie olakiice seliadkomu da sabor radi
kako i c ovqm vladom. No kako toga ne 6e druge
to$a' Da i ne spominiemo'
Odevidno ie, da im niie do rugali kofekakvim
stranke, sabor
p"ilti6ari' koii su se do sada lrratrtri ne 6e radi.ti (>Dom<, God,. 1917.
!e smie5no,at t"
Br, 4J.)
o dozvoliavaniu pro-
nadelo
onadelimao, sada bore za ustavno
 151
slranke krive osobnosti, t. j. osobna mrznia i nepnijateljstvo.
25 x 25-- -'1. Ali to niie vjerojatno, osobito kad uzmemo na um, da mrZnja
moie ljtrde razdvojili, ali ih ne mole pomirit,i, _ a mi i
u
rimali su stardevi6anei 25 ciepanju i u sfedinjivanju stranke prava vidimo, d,ini narn se,
God. ,rrr,, prrie 25 Sodina'
posliie 25 godina, imadu jednu nit, vidimo istu ruku. Kad naime nije uspjelo
zastupnika u hrvatskom saboru; danas, stvoriti
u kratko $ornle broike i novu stranku prava, koja ie toj ruci trebala, odludila se na to,
th 24, dakle iedno$a manie' To kaZu
da ju stvori od starih ostataka stranke. To joj je sad uspjelo.
znakovi.
Sto su se sfar'de- A koja je to ruka, to nije tako lako pokazati, no barern za
A dalo nam je priliku za ovai radun to'
vi6e ne izlazi stardevidancebit 6e ta ruka dovoljno oznaEena,ako se kaZe,
vi6anci svih smierorn"oupoko" siedinili te od iuder
nego 6e mies;to d,a je to "austrijan5tina kroz desetu rukun.
ni uHrvatska Slobod"u, ni uHrvatsko Pravo('
po5to lani u ruinu-prestalo No za nas to niie najvazrnie. za nas ie vaznije ono, sto znamo
niih, izlaziti ,Hrvatskao. Time ie, ie
starievi6anskih strula stalno, Sto vidimo 'na svoje odi i sto moZemo prosudjrivati,pa
izlaziti i oHrvatstvoo, prestanak dviiu
demo o torn kazali jo5 koju,
barem vanjskim nadinom zavrSen'
'stranke prava<: God' 1895' ,Hrv, Slobodao, prestaju6i jud,er izlaziti piilet
Da u kratko ponovimo poviest
tako' da ie sam uteme- je zadnji broj ,f[1y, Slobodeo,Upravo priie
razciepila se stranka prava prvi put' i to "Ovo tri i pol
(ttoii ie malo za' lim umro)' godine podela je ,izlaziti. Danas se zaklapa knjiga ,rylzinoga
ljitelj stranke, pok. e, Stuie"t'ie ,ada.
dru$ove' S niim ie po5ao i Listati po njoj u ovome dasu niti bi bilo umjestno niti
ostavio svoie nevierne i nevriedne svrsi' Pozniji narastaji bit 6e pozvani, da sude
bi vodilo
medju "neviernicima"
'.ioo.r"". ml" i dr, Josip Frank' dok su i da reknu svoju,
iesmo li bili na pravome putu, narodito pak jesmo li se daljniim
bili Tu5kan. svojim radom iznevjerili pro.losti i zakopali
podina naigadniiih psovaka' nade, koie sul se u
Sada dolazi debelih deset nas stavliale.
udistih" (Frankovih) pra-
izmedfu ovih dviiu stranaka, izmedlu Prirnje6ujemo samo, da
odomovi'na5au(koii su izdavali' ie ,Hrvatska Slobodau od prvolla
va5a i Folnegovi6-Tu5kanovih svoga podetka nosila na sebi
treda stranka sve biljege privremeno,sti,znaju6i,
,,Hrv, Domovinun), U vrieme te borbe stvorila se i da 6e priie ili kasnije do6i do pro*;"rr"-prilika..
(ier
prava, rrkr56ansko-sociialnan,koiu prozva5e "{urt'irna5ima" Kad smo mi ovo proditali, mi smo se snebivali,
stranu za das i
su ufurtimu t, i' kradomice premamili na svoiu amo o toj istoj
Tek nedavnt,
katolidko "Hrv,.Slob.,"dirali, da ie na nju potroieno preko
biskupa Strosrnaiera), Ovu ie fteeu stranku o'snovalo 60.000 K (a to niie ni sve), a danas p..rr"
uzdriavao' #l'o.i';;;;;*, "
sve6enstvo, norrirr" joi ie velikim kaZu' tro5kom Iiudi, koii su tri i pol godine radili jr1-to*
" banovania Rauchova' listu i borili se, da
zafr' nadbiskup. U travnju 1908" za aiie umjestno, niie vriedno ni listati po
toi ,Hrv, Slobodin, nije
opet drugi Stardevi6'
razciepi5e se udistin prava5i time'-Sto ie 3i1!no
ni pogledati na tu muku, na tai trud,, na
od domovina5apri- to hrpolipir"!
Mile, osinouu"u,ost"iio Franka' Njemu se miloga, mislili p" zar se i"ko *og" za nista baciti
I tako su sada bile 1i.F:9" !To,
druzio i Sti, Za$orac i odvjetnik Baniavdi6' toliki novci, potrositi tolika iuka, poeiiiti toliko _ zla?lKamo
Ante Stardevi6'
detiri stranke prava' a svima toboZe uditeli 6emo ni doCi, ako se kod nas ,.r"i"
tri godine b""i1r-.,oio po
Lani,kakor"ko.-o''spoiiliselurtima5isfrankovcima'bivsi 60,000K?t A onda, ako niie danas .rrri"doo
se s napred- ni listati, ni pogledati,
,domovina.Si..(Tusk"n,-iinkovrie, Magdi6) siedini5e 5to ste tri i pol Sodine radili,
hoee il i" a*g" tri i pol godine
preSovoti za,siedinienie
nlacima, a ovoga fi"t. f jesen vodili se biti vriedno pogledati,ono,
Sto danas radite? S kakvim povje-
,milinovacau s frankovoima, 6to je sada' Sotovo' pa imarno opet ; ,;,;j;"lvih
lllliT radei ",::j
{odine3ll", 1t"1111
trose,.
a.onda "j: rjudi, kojirri i por
iednu stranku Prava,
Sto ie ove nove stranke Prava stvaralo
tt i
i Sto ih ie opet pr da se pogleda? ".*i k;;;, iJil,,i"Jl [:t j,j
se ie pisalo' da su ciepaniu
sledinilo, mi pravo ne znamo' M"ogo
 153
752
po vi6e puta' dinilo nam se nemo- Knjige druZtvasv. |erolimaz^ godinu1911.
Ali poslie, 6itaiu6i ovo
vidleli i drtah' da ie
; o.r'i"lioli od prvoga podetka
ere#,'al da ie imao-"sve billege
t"*ikaia'
rriihov rad uzaludt", ifi ttutto s dva razloga:
Za {od. t91.1.izdalo je ovo druZtvo pet knjiZica. Malene su,
;H;;il;i:' ei"n' nam se to nemo$u6im 'Hrv' ali ie malena i dlanarina (1 K na glodinu ili 10 K za uviek), ali
oko
a drugo zato' Sto ovi liudi
znaittti, da radi u ludo' privrerneno'
neka bi bile i malene, ako su valiane. Da vidimo,
Jt.'ud"
Slob,u nisu nidim n"f.."i""fi, :3t:t::-::
Na prvom je mjestu oDanicao, koja bez koledara ima oko
kao da iu"" osvojiti barem pol svieta' ili najmanie
vladali,
se ""d"t;" naroda za sva 200 stranica zabave i pouke. Dobro ie na,pisano,Medjumurjeu
;; temelfe budu6nosti hrvatskoSa
od profesora Rudolfa Horvata, a nisu lo5e ni pouke iz pravnogla
vremena, iivota od dra Milana Grubera. Vrlo je poudno i sasvim dobro
mogli sve$a ' ov'oga nikako
Dri,eti ovo na uflIu nismo da to" napisana stvarca o izumrlim orija5kim ,zmaievima<<,samo ne
sa'svim naravski postalo iasno'
razttmieti, dok nam niie podetka znamq za5to se pisac sakrio za dva slova,
ljudi oko oHrv' Slob'" od
moZe biti ,"*o ot'uko' ift" su niie Qstalo, Sto sam proditao, samo me ljutilo, RoZi6eva pjesma
a i sad kaZu' da sve to
znali, da sve to ""*" tltl ni5ia' sve to bilo tako nadbiskupu Baueru sasvim je lo5e i suvi5no kadjenje bez smisla.
-"onda' onda ie
nista, kao d" ,,istt "il" "iiif"' glas razglasi,. ., Tebe da cjelunu Bogl
dal se privrerneno-udini to
i to' "Sta 6e5 vi5e! Kad se
i dogovorerroi ta"s""ol nui*"t to Sav se narod listom podigao, . . ve6 unapried lovor-vienac
- sve u onom rstom smislu' kako se ie sprema,da ga svije oko TvoSa dela: Tu mu mjesto,tu mu doml"
dakako uz od5tetu,
onda sasvim naravski' d'a
pokazalo ovih dana' Dakako' da ie (Tu mu dom - lovor viencu! Sto i vienas ima i dorn? eemu
K' koie su po tom ili preduimliene'
nitko ne i,all zao"it' OO'OOO umu' da se
takve blezEarije?) Pa i ostale pie,sme ne valjaju niSta, i to se
dakako, lreba dr/ali na tiska u 60,000primjeraka! To je smrtna grehotal
ili nadokna diene,^pri ,o*, da su'
u ovakvu opolitiku" i
i Toma5idevi protivnici razu'mi'iu Uditelj Sirola pi5e o pudkim Skolama u drugiom svietu, Ne
kadri dati od6tetu' prizrrali'
znalar,demu I komu ima to posluZiti. Gdje se ima paziti na svaki
stra5no' Aii svatko 6e
Ovo ie dakako sve skupa da si svatko
redak prostora (ta to se tiska u 60,000!), tu dovjek ne smije
da ie ova ;;;;srtt 'l"gtl.tako.bezrazlolna' pGu6i o pudkim Skolama drobiti koje5ta: kakvu je nagradu
""glt i riedima' kad oni' koii sve dobio, koliko ie godina sluZio, ie li se na put sprem,iopodetkom
mora sam ltai.lti razlofe po dinima
da narodu' o koiem toliko Sovore' ruina ili listopada, gd,je je putem no6io i t. d. Bez obitua na to,
to vode, ne dri'e tu unrairro
Nisu naime dosta one dvie Sto ovakvi Cl,ancinisu ni putopisi, ni razprave, te nemaiu nikakve
razloz,e,zastosu ;;;;;t"mienili'
ne$o/bi trebalo re6i' u 6emu lruilZevne forme (ta Sto bi tu jo5, pi5u6i za seliaka, pazio jo,i i na
riedi, da ,., ," p'o*i""if" prilike' biti
a^poJebice bi narod morao lniiievnu formul), ovakvo ie pisanie pro.to globljenfe
i kako su se promienile prilike' godine pisala' druZtvene bla{aine. Misle na5i upudki pisci.., da s. o svem
,Hrv, Slob'o, tri i pol
na distu: Je li ono, Sto ie bludnii' ili su i pi5e iednako: niima ie sve pripoviest i prrpoviedanie, Steta
liudi bili u
istina ili f"z, pu i"t"" it "i"tt"i ioS, Sto-ne pripoviedaju, gdie su kupili pero i papira. pa onda
kudrtrr
sami pristali uz ono zlo'koie su pratiti u clanak o gtranim skolama sdjesod samo umiesati-obde mnienje,
Narod 6e i dalie niemo
No mi toSa ne 6emo doznati' j ruobi' o potrebi Skole ("pudke Skole temelj budu6nosti,. itd,)
ovu tamnu g"';;;'il igru' Nas u svoj toi sram-oti to'n sipati prazne riedi, sve to dokazuje, ili
i o
-rtU" tiesi to' da su za 25'sodinaod da pisac nema
nedostoinoi poima, kako se ima pisati, ili da je
""bi;1il'li"aj' B"d"'li hrvatskinarod i daliih 2s iiao samo za tim, da izadie
25 zastrtpfik'i;;i;';:;;i' 100 godina 20 ,'-'9"F: A: tiq stranimskolarnaditJ"; ;;;
godina tuko 'luio pri sviesti'imat
6emo io5 i z'a if 1"1""
Bo$ 6e iogu vallda osloboditi' &tr -t'o{"'-d1 su to "knezevski dvorovi<, ,velidanstvene
""
stardevi6ant"u l'-'iboru' No "u' ie toga pun taj dlan6i6, a onda dakako d;rl";;;
1911' Br' 44')'
(,Dom<, God' :.i",
 155
754
naS Sironia udio 250 su turski vojnici, us najve6im po5tivanjem promatrali naSu
iadikovania radi upotleu5iceo'u kofoi- ie su molitvu", - Koliko je pak g. Cajnko (ili oni, kojima je to briga)
'diece' utitellimal Ta i u Zagrebu
Bo[ se tttil"i;;; ""ii* i svako pazio i na sitnice, na koje s mora paziti, vidi se po tom, sto
palade' ali valida ne moi'e
oudke Skole veli6Jt;;;;" jedan put pi5e dolina Himon, a druSi put dolina Hinom, a
:;;';;ii;iesto skole okneZevski dvor" !
nepdje ie pale ostalo, da ie Omar bio dru$i kadif {mjesto kalif),
opisuiu6i put u sv"zemliu Ovu napokon kniii,evnidku spretnost neka si metn !, C. za
Neki Cainko, valida sve6enik' 'Danici"
nehotice sietio' da bi u kapu, uOvdje ie imao Bo'oz svoja polia, na kojima je destita
pise i to, d.a ." t" ;P;iestini pise: oNarode
trebalo - korteso;";;; i"io'" t Hrvatskoi' pa I(uta pabirdila klasje i zatim postala prababa kralia Davidao,
Birai liude Pabirdila klasje i za lim (jedno$a liepoga dana, zar ne?)
katolidki, hr,rut'ki!|u ^-UJ"t Uude bira5 u sabor!
b'ez prigo-
c<iane svetoi d;;;o Ov"k"o pisanie ne bi bilo' najedamputpostala prababa!
i po du5i
"t"'i
vora ni onda, kad fi''f rtta nas ioista po saviesti G, Ivan Jobler (valida uditeli) dobro ie napisao,a ioS bolie
kako
odan vieri' Ali kad znamo' rnislio pi5u6i o ,Americi u - Hrvatsko,jn.Ziva ie istina, da bi
prosudiivalo,tko i","t ifto"ii" pade da su
pro$laSen bezviercem'
t16d nas lako eoviett ftta" naS narod mo,giaovi5erzaradiivati, kad bi se dao na drugi nadin
ili"toii liudi pro$lasenL'b'ezvier'
kod nas ,u-n ,'i"ilI; il;d" (ako nisu gospodarenja(sijanje drugoga bilja, pdelarenia i t. d,) i kad bi
n.a vief Sori od d-*gtl se primio rukodjelskoga rada. Td je istina, pa toga po malo ve6
cima, prema. ti'o-pogl"J"* irna
pisanie' fr-!9mu u Elanku' koiemu i ima. Samo g, Jobler, dini mi se, premalo drii na umu dvoje,
bolii), - onda t" oi"ti"o Cainko
biti svrha sasvim;;;; ilo"'osuditi' Ali da ie tai $'
'ptavoo' i to prvo, da se nad'in gospodarenja i uz veliku nuZdu teLko
tom
vidi se po ovim riedima 'u nrienja, a drugo, da za lo i za sve ono drugio (rukodjelski posao)
mislio, da pise " "iti'
Hrvati sletili i na5e ne siediniene
dlanku: 'A uz tt ';; se mi treba nauka. A tko se kod nas za to svojski i stalno stara? Nitko
Zalost u na5oi hrvatskoi domovini
bra6e, od kolih "u* *togi na nelio svi samo prodi,demo,A tko ide, da dino'm pokaZe, Sto se
re nam narinuti ime srbsko' moie? - Ali dobro je i ovako i pisati i poticati, I to 6e pomo,6i,
ho6e oteti hrvatsko im" i iezik, pokazao..dobro'$a
pomolili smo .". , i. a. Nu, g. Calnko niie ovim da se 5lanemo,
Srba'
*'i"nie o nastoianiu na5ih
ukusa, On moZe lr"tif .rrJp - ali mie5ati
Naprotiv, mislim, irna . Joblei krivo, Sto toliko pi5e proti
pisati i u "Danici"' tro5hovima za krstitke, svatove, pro5tenja ("kirvajeu) karmine
mogao bi o tom ' "tfi"o* i mrZniom'
-
stvari, ftq" Zivotu 'svadiorn i t. d, Ima tu doste nerazumnosti, to je istina, ali s to,likim pri-
ovakve lldiaju
" giobu' - to^n'e samo da korom ne valia na'to navaliivati s tri razloga: prvo zato, Sto
mieSati ih u pridanie o Spasitelievu se
ta tatizeiSlinom' Prigovoriti fostbe doista ne uni5ti5e seljaka, jer ni kr5tenja ni svatova
niie ukusno, ""gJ't't'us"o'"tau ovakvo
mora ostro sv' Jerolima' sto'ie dopustio nema u ku6i poprieko ni svake pete godine, a dini se, da nas
"db"*;;;;;a o{ s1d1 nema prava preporudivati to uni5tava, samo zato, Sto smo ve6 uni5teni, pa to teZko
haradenie p" "D;;i"'i;;" sto
Jed'nako nemilo dieluje onp' osiedamo, te ie u istinu vrieme, da se stisnemo, - kako se i
cielomu narodu ;;;;itt";"' sti5temo uzprkos obicaju - nasilniku, Nisu badava ve6 stari
kako su '$rdko-iztodniaciu
f. C, na "i5" ;;;-n'in""i"a"' dru$ima r-ekli, da ie obieai - tiran, nasilnik. Za lim treba drZati na umu,
oteli ovo i ono l"t"ff"f*"' kad se zna' da su iedni
Ta barem na $robu Spasi' da rnno$i otac samo jedan ptrt Zeni sina ili udaie k6er, Htieti
(kao prava r."se""Jftt Ltala) otimali' Isusovi tu komandirati srcu, obrazu, obiteliskoj dasti - ne,
t'Tu dokaZemo' da smo to ie odvi5e.
telievu treba da se ilrrbi-o.i - G' Cainko piSe i N"idl 6e, {die ie ima, i tu na Zalost, uEiniti ..,o1",
udenici, lll zar ;;;tit tako On udio? ali ia sam
veLe za prvi, koji ne bih ielio, da nas narod postane
pr" kako muhamedanci takav radundZija,
nesmisle, pripot'i"Li:;;i "" i nalrediim i 'naisvedaniiimeasovimaZivota
Muhameda, u" ;-;;; i tapoi staiao, ,priie ne$o ie "'"uu:--:l I -" -N"apokon misri samo na
imaiu posebna svola O_1^ryg.,polro5iti. seliak, ako troJi, svoje
niihova ,r"t"*"]'l \1-;-muhumedunci l3**, i, r"t9 ni,
lm se g. cainko htio. naru{ati'
koii od njegove mu,he zi"i-;,-";-.;;;';;
nebesa? A ako nemaiu, nego t.;.:--u.. I '
Sto Jniima piSe' naime' kako
onda im ie liepo ""u'"tio "" """'
ffi

157
156
A evo, 5to su podeli raditi za$rebalki mesari: Pogode,
da
nemamo prava, negio ne bismo smleli imati ni te kutaZe' recimo, svinje, dadu kaparu, svinie zakoliu, a onda ne 6e da
muke' A
broiirno za"lolaie i utliaie onomu' koii tro5i svoie plate poSodjenu svotu veleti, da su svinie bolestne! Sto 6e
g, Jobler ne raduna' kol'iko
koliko tro5i lnteli fenciia? Za1to siromah seliak, koji u Zagreba nema niko$a! Sto 6e letjeti na
milijuna ode u zrakna fine cigare' pa na Sampanjrac, 6lospo-na
policiju, ili dekati na sud! Sto 6e lutati po Sradu do no6i, a sila
dobiie narod natra$ od onih
finsire Se5ire, i t. d'? Koliko mu je ku6i, gdje ima posla pri blaSu i t. d,' Pa i komu 6e se
za
petdesetak i vi$e miliiuna, Sto ih sarno u Hrvatskoi daie potltiLiti, tko 6e mu dati pravo? Ta on mno$i i ne zna, kamo bi,
voini'Stvo? -
cloma6u gospodu, pak za zaiednidke dinovnike i boji se ili mu je neuSodno izpitlvali po ulicima i hodnicima, dok
Pustimo dakle narod, koliko znamotkako bi mogao bolle'zivieli' bi i na5aokoga, "Neka ga vrag nosilu - misli seljak, pa primi,
predobro
ali budimo obzirni i pravedni, kad prigovaramo' da Sto mu ovakav otimad dade, A otimad uzte{ne po 3 do 4 Krune,
smio broiiti
Zivi, nikad pak, mislim, ne bi nitko od $ospode za koie 6e se napiti - i smiiati se "bedastome kumekuo, A
selfaku zalogaie' riedko se stvar svrSi druSadije, Znade se dodu5e na6i seliak,
dobrih
U lednu ried, lieto5nja 'Danica", ako i ima u njoi koji ne pozna Sale,kako ie niie poznao na5 Ivica Sandor iz Pre'
se tiska u toliko tisu6a pri- seke, koii je ovakvoga jednoga mesarskoga razboinika bez pi'
stvari, dosta je lo5a. Knjiga, koia
bolia' neSo bez tanja pograbio za gu5u, firmao ga lievo i desno, i novci su bili
*;"rulu, morala bi i morat 6e biti ne samo
gospoda oko odmah podpuno izbroieni. Da, ali je lvica momak i pol, a k tomu
opravdana pri$ovora, Ali da to bude, ne smiiu
dati
nJerolima. misliti, da ie to niihovo, pa da smiju pisati i ie bio s bratom. Ali Sto 6e ovakvomu otima6u na5 mali Valent
- ako hode da im kniige Poliak, koiega mnogi pozna od vas po pisanju u oDomu"!
pi*,i, Sto oni znadu i 5to oni ho6e,
priie
ptrgtfi narod. Treba oni da se dobro obazru po narodu' K tomu ie Valent dovjek miroljubiv, ali i ioviek, koii svoieSa
prava tako lako ne da, tim viSe, Sto'je pri malom imetku, Nema
nego pod tisak stave toliku $omilu papira'
druge, nego da polraZi priiatelja, te dodje k meni i izpripovjedi
o ostalim knji$ama drufi put' mi ovo:
(,Dom<.cod. 19rr' Br' 44')
DoSao u naSe selo mesar Drnek iz ZaSreba i pogodio sa
mnom svinie i dao mi kaparu, Ja svinie dovedem u. Zagreb pred
klaonicu, Tu sam ostavio kola i svinie na kolima, na koja je

Nepodobstinezagrebaikihmesarai krEmara,
pazio moj sinEi6,'a ia otidigm do mesara Drneka, da mu javim,
da su svinie tu. Kad sam se vratio na klaonicu, svinie su moie
bile zaklane, ali mi mesar niie htio platiti vele6i, da su svinie
5to ih Eineseliacima. bolestne. JoS priie mi momak, koii ie svinje klao, rekao, da
mu platim litar vina, pa da 6e mi dati cedulju za mesara, da su
postu'
Ve6 smo pisali o tom, kako znadt $radski sltalafi svinie zdrave, Ja sam mu rekao, da bi u poitenom druZtvu platio
prema
pati sa seliacima, kad u Zagreb dodiu' Ali to niie ni5ta
-orro*,r, i viSe, ali za ovakav posao ne dam niSta, Dodje i mesar, ali ne
za{tebat'ki mesari i
Sto u novije vrieme rade niekoii 6e da plati, dok toboZe ne dodje veterinar. Mislio je, da se ni
tide birta5a' da
birta5i (krdmari) , Poznala ie naime stvar' Sto se meni ne 6e htieti 6ekati, pa da 6u primiti, Sto mi dade.
- ne platiti' Tako ie i
znadu od seliaka kupiti vino, iztoditi i Tako meni to izpripoviedi prijateli poljak, a
preklani oko ia s njim na
na5 priiateli Petar R,r.un iz Gor' Stubice prodao redarstvo, {die ie Einovnik Kopsa pripravno
u llici, a ni danas S. odredio ledrroga
10 hektolitara vina iednomu krdmaru ne$die straZara, da podie i vidi, Sto
krdmara na- ie, pa ako bude trebalo, da mesara
niie primio ni novdi6a, I tuZio Sa ie badava' iet ie pozove na redarstvo. No sve to
niie pomoglo, nego je poliak
bi se
jednom nestalo' A Sto su nas irigorski seliaci pitali' kako (ekati, dok
sludajeva ima ie"dosao veterinar, koii je, dim je zaklane
tomu moglo na kraj stati, sudimo' da takvih &6i!*t.o
nrno$o,
 159

Poljakove svinje pogledao, o5tro ukorio one mesarske slugiane Ovu stvar treba liediti i popravljati. A treba je liediti i po-
vele6i im, da bi tielo i du5u htieli iz seliaka s{uliti, kad ga sile, pravljati dvojakim nadinom, i to ovako: Seliaci, koji imadu u
da za ovakvu stvar do ove dobe deka, Svinjama naime nije bilo {radu posla treba da se sami brane i da ne popuStaiu surovosti
niSta, neSo se malo kola na zadnioj nozi opalila od vapna, kad i otimadini, neSo da svakoj ovakvoj nepodobStini stanu na put
su svinjci po nalogu oblasti bieljeni! Veterinar, destit i pravbdan svakim mogudim nadinom, i to o5trim prigovorom, tralenjem
dovjek odredi odmah, da ako mesar odmah ne plati, da se svinie zaitite kod redarstva, pa i kod suda, Kod obrtnika pak ne mo-
imadu zaplieniti i sutra na draibi prodati, a Poljaka savjetuie, i,emo odekivati promjene u ovoj stvari, dok se i medju njima ne
neka mesara preda sudu, No mesar je vidio, da mu niegova Spe- podne Siriti prosvjeta u tom smislu, da nije dostojno Zivjeti i
kulacija, da seljaku otme 5-6 K, ne 6e uspjeti, pa je platio, pomagati se na radun tudjega neznanja, slabosti, dobro6udnosti
Eto tako se to radi. A da. stanete o tom pripoviedati mediu i bezpravnosti.Taj put je dakako dalek, ali jednom se mora
seljacima oko Zagreba, evo mene, ako se ne bi svaki drugi javio, podeti, Brie bi se dakako ta stvar popravila, kad bi i medju
I meni je tako udinio taj i tait, Mojemu otcu udinio je taj i tajl gradske obrtnike prodrla misao seljadke stranke, pa mi na5e
U moiem selu ima ih najmanjedvadeset,od kojih je jednomu uz- ljude upozorujemo,da u toj stvari nastave, kako su mnogi'vei
teSnuo 3, drugiomu 4, lrelemu 10, ovomu 15, onomu 20 krunal podeli, a drugi da iednom podnu, Obrtnici su na5a seljadka
Ovo je sramotno! djeca, koja po svem k seljadtvu i spadaju, pa je Steta i sra-
A Sto ie tomu krivo? Ta ovi mesari nisu {ospoda, nego svi mota, Sto tomu do danas nema traga,
moi,d.,a do jednoga seljadka dieca, a k tomu dobrim dielom liudi, (>Dorn<, God. 1911. Br. 45.)
koji ni ne Zivu glospodski,nego kubure svakoiako, pa i Sore od
seljaka. Pa zaSto ovako rade sa svoiom seliadkom braiom?
Mi znamo vi5e toga, dim bi ove ljude mogli izpridati, Tako
na pr, znamo, da je velika skupo6a i da ovi liudi teL,ko Livu, Pred izbore.
a za seliaka misle, da je njemu lako, jer seljak ima svoj girunt,
U svim novinama ditamo opet dan na dan, da
ima svega u ku6i, pa ne 6e ni osjetiti, ako mu se uzte$ne 5-6 K ie na5a domo-
vina
v'rcr u takvoj pogibelii, uu kakvoi
raKvo, poglbelrl, kakvoi nije
niie bila jos nikada. Bududi
od stotine, Uz lo su ovi ljudi ve6inomsasvim neprosvie6eni,a u
da se'ovo Cita u na5im novinama ve6 ve6 mnogo
gradu dosta pokvareni, naudeni naime potroSiti u pi6u, kartaniu n Sodina i bududi da
se naSi liudi u svem vladaju, kao da nema
i t. d,, pa to onda treba nadoknaditi. nikai<ve pogibelji,
sasvim je naravski, d-a do toga jadikovanja o pogibeljil
Ali to nije glavno, nego je glavno ovo, U Sradu skoro nitko u- kojoi
se na.a domovina narazi, nitko ne drZi bas
ttiita] ri"Ji ." .r"-
ne drii do seljaka niSta, To mi5l jenje o seljaku tako f e ob6enito 6aiu,'da su to ve6 toliko puta 6itali, pa su
i poslie te velike
i ukorienieno, da se to kao ku{a prima onakvih liudi' koji su i posibelii ostali Eitavi i nista im se osobita
niie dogodilo, pa sta
sami seljadkoga roda. To niie ni dudo, Seliadko diete dodje u da onda drZe do sveSa tofa?
gradi6 na nauk i tu dan na dan duie, kako se seljaku sve ruEia,
istina, ne samo' da u nasoi domovininiie
kako do seljaka nitko ni5ta ne drii, pa i takav seoski dedko' ,^,.-Y':-t-"-"
qoDro,negoda fo in"tt ie
dim promieni seliadko odielo gradskim, misli, da ie postao neSto
ie zbilia, mno{o toga u po{ibelji, i to ne moZcla
-znam"o,
ba5 sada, nego od u1ieh, Sto
drugo, ne5to bolje, a na seliaka $leda ve6 kao i drugi gradski i to ."d vi5e, sad manje,
lstrnl ie i.to,_daje ba5u r.a"i",ri"me bilo vaZnih
sviet: veli mu, da je kumek, da ie mui,ek i t. d. promienai poku5aja,lrcii dogadjaia,
dokazuiu,da se hrvatski ,r.roTrUitiu
To ie jedno, A druSo je ovo: Ovi gradski obrtnici vide i .,1bitip h3ee,'ilutoei,ii"
opafuaju,kako ie seliak u Sradu nespretan, kako si ne moi,e po' il".:j:::"::: tom,
tom' se to
sc vidi po
Lo vrqr po
.6to
u p
ef g
-demoevo skoro i-"ii,^^:il;:.-:;*1""':'E
rri,,
mo6i, pa znadu, da seljak ne 6e nigdje kod giospodedobiti prava'
I zato se ufaiu seljaku udiniti svaku krivicu i zato ovako rade'
iwi-'ilT ::::#:i'_:"
#:Hiru';f:'e ","
I
t 160
Mi dodu5e ne mislimo, da 6.eovi izbori biti odlueni, ba5 ako
opoziciia sasvim potude magjarone, niti mislimon da ie borba
zalo pri kraju, jet na Zalost znamot da su magjaroni ve6 bili
uni5teni, tako da smo svi nad tim klicali, a sad se moramo bo-
jati, da 6e opet uzkrsnuti! Po tom uni5tenje magjarona nije
konac borbe, kad magjaronstvo moie i uzkrsnutit
Uni5tenjem magjarona niie dakle, kako se vidi, sve posti-
6!nuto,Treba viSe, i to mnogo vi5e; treba da svi mi u opoziciji
drugadije radimo.
Mnogo se prigovora Euje, da smo nesloZni, Vikalo se, da je
previ5e stranaka. Vikalo se posebice na seljadku stranku, da je
ne treba, ier ima i previ5e stranaka, No za dudo mnogio se je
manje vikalo na to, Sto su od jedne pravaSlcestranke, s istim
proEramom, u malo vremena postale detiri! A io5 je ve6e dudo,
Sto giotovo nitko od onih, koji su prigovarali, da ima previ5e
stranaka, nije prigovarao, Sto se naSe stranke tako Sadno $rde
i kolju u novinama, na skup5tinama, i u saboru,
A to ie, to klanie medju strankama,medjusobnopsovanje.
izragivanje, lagianie, klevetanje i najbezobraznije ocrnjivanje,
bies, nepromi5ljenost, - to je naie zlo, koje nam ne da napried;
to je ono zlo, koje 6e omoSuditi, da i opet uzkrsnu magjarpni
makar ih sad sve potudemo na izborima,
Da nzliEitih stranaka mora biti, viSe ili manje opravdanih,
togla ne 6emo dokazivati; ali sve5la onoga spomenutoga zla
medju strankama - to{a ne mora biti i neka nitko ne pokazuje
na to, da toga ima dru$dje, jer kad bi toga i bilo drugdje, nigdje
to niie dobro, a mi, dok to ne prestane, ostat 6emo, gdie smo,
Mi dakako na druge stranke ne moZemo djelovati, da u
tom podju drugim putern, ali moZemo, ho6emo i moramo sami
drugadiie, jer njetko podeti mora, Mi zapravo i ne moramo tek
podeti, nego moZemo nastaviti, kako smo podeli i radili, NaS
nas ved proEram upu6uje, da se imamo duvati mrZnie i stranad-
koga biesa, mi smo se toSa &LalL To dokazuie na5e pisanie' u
koiem se malo nadje o5trih, a io5 manje nepristoinih i pogrdnih
riedi, a hotimidne laii ne moZe nam nitko dokazati. To dokaztit
stotine na5ih skup$tina i tisu6e na5ih sastanaka, A Sto je koji
od na5ih zastupnika u saboru ,znao po6i predaleko, brane6i sebe
i stranku i navaljuiu6i na druSe, - ne kaZemo, da ie to bilo
dobro, ali promislimo, u kakvo su naSi do5li druZtvo, kakve su
161
na5ii obidaje, kako smo bih prezreni i Sto bi bili od nas udinili,
da smo se udinili ianicll' Danas nam ie lak5e, Danas je misao
- danas moZemo i
i mo6 seljadke stranke poznata i priznata,
moramo io5 stalnije i6i putem mirno$a i razboritoga nastojania,
kako smo to odludili stvaraju6i svoj pro$ram.
Jedno osobito ho6emo da na$lasimo, i to ovo: Mi nemamo
razlo{a protiviti se ni stranci prava, ni koaliciji, Sto se tide nji-
hova programa, Ove stranke nisu nama protivne po svojem
proSramu, One nam postaiu protivne istom onda, ako odbiiaiu
i pobijaju na5e seljadke zahtjeve' Izpunienje pravaikoga pro-
Erama ne protivi se programu seliadke stranke, mi i sami mo-
ramo nastojati, nastojimo i nastojat 6emo, da se tai pro$ram
izpuni. A razumi.iemo i koaliciiu, koia misli sve po malo pribli-
Ziti se onomu, za Eim te\e svi Hrvati. Mi znamo i za griehe i
pogreike jedne i druge ove stranke, pa 6emo ih, a i moramo ih,
ako bi to bilo na korist domovini, i iznaiali i odsuditi, ali one
obidaje kod nas ,oorbe: podmetanja, izru$ivanja, ocrnjivanja,
psovanja - toga emo se duvati i zahlievati od svih prista5a"
da se toga duvaju,
A pita li tkogod, zaSto smo se kod ulih izbora odludili za
koaliciju, odgovorit 6emo za sada u kratko ovo:
Stardevidanci sami najbolje znadu, da je niihova stranka u
telkoi naSoj narodnoj borbr ve6 vi5eputa gadno zastranila, To
je najbolje dokazao g. Mile Star6evi6. A kako se danas drli, mi
toga ne razumiiemo: ona sama ne 6e da kai,e, pa se bojimo.
Kako se ne bismo bojali, kad njezine novine piSu, da ne vjeruju,
da se Toma5i6 prieti Radi6u, dok ne vide iine t, j, dok se
prietnje ne izvrSe! Ta to znaEit Dajte samo udinite? A komu je
onda pomoZeno,kad bude gotovo?
To ie iedno, A drugo je ovo. Ne paze,ii na stranputice i
griehe ,stranke prava - i mi smo za tako zvani pro,gramstranke
prava, ali ne. 6emo iekati, dok se taj pro,sram oZivotvori, nego
nastojimo i prije toga pomo6i narodu, i to najprije i naivi5e se-
ljaku, Prava5i kaZu, da se ne moZe ba5 ni5ta, Jok stoji naSodba,
a mi ih o protivnom ne moZemo uvjeriti, Koalicija ,r.pro-tir, ,r"
samo da to ne kaZe, nego vi5e njeziniftr ljudi
dobro poznaie i
priznaie seljaEke potrebe, pa ima ,rad",
du bi koalicija sve te
zahtieve i u saboru podupirala, Sasvim je
dakle naravski, da mi
kao seliaEka stranka, ako moZemo
ve6 odluditi, pomognemo, da
11
162
u sabor dodie iedan ili dvojica vi5e od one stranke,koia ie za
to, da se seliadkomu narodu odmah pomo$ne'
Napokon smo drZali na umu i ovo. Premda smo mi odlu'6ni
protivnici riedke rezoltciie i one neke Spekulacije s Magiarima,
koia s" je ovdie ondie opaZalau koaliciji, i premda nismo sliepi,
cla ne bi vidieli i po$reike i slabo6e koaliciie (na pr' biranie
starih ma$jarona u sabor), - mi vidimo; i ton da ie vetina
koalicije stalno uzftaiala u teikoi borbi i proti Rauchu i sada
proti Toma5i6u, tako da ie ho6e5 ne 6eSna niezinoi strani ve6i
dio ozbiljne Skolane $ospode,i.da uz nid pristaju ve6i dio ozbili-
nopia javno$a mnienja, proti koiemu se mi boriti ne mozemo'
kad bismo i htieli.
I tako mi ne idemo t izbore s mrZniom na niiednu stranku,
ne{o u Zivom i nepopustljivom nastoianiu za na6e seliadke
,uiti.u.. ovo neka na umu drze i nasi kandidati i izbornici.
jo5
A Sto jo5 treba raziasniti, bit ee za lo, nadamo se, prilike
prije izbora
(>Dorn<<.God. 1911.Br. 46.)
Sto je to sa sffankom Praval
Kad se ono u travnju god, 1908,dr, Mile Stardevi6 razkrstio
s drom Josipom Frankorn, naveo ie za to mnogo razlo6ia,Sto
vise, podeo je uz niekoliko svoiih zastupnidkih dru$ova, koji su
s njim zajedno Franka ostavili, lzdavatiiposebne dnevne novine
,Hrvatsku Sloboduo, koia ie kroz pune tri i pol $odine najvise
pisala o tom, kako fe Frank raztrovao i otrovao stranku prava'
i k"ko je sad lukavo, sad drzovito htio na stranputicu zavesti
i Milu Stardevi6a, ali da mu to sre6om niie poblo za rukom'
Narodito ie urednik ,H.S,,., aptiie to(a dvanaestgodisniipomaSad
l:rankov Per5i6,na dugo l Siroko pisaonkako ie sada sav sretan
iblalen, jer da ie razlr1ao robske lance, da sad ne mora $rditi
drugih po5tenih Hrvata, da je sad posve novi, pravi doviek' JoE
ostavio
ie uiSe bilo takvoga pisanja u 'H. $,", kad ie Franka
novinar iknjii,evnik Mato5, zakoie$a je S'n napisala' da 6e
"H'
on najbolje mo6i i znati odkrili i izlieliti, hrvatske ranen t' i' da
6e Mato6 Franka do kraia razkrinkalin i Frankov politieki upliv
da kraja oslabiti.
163
Tako je to bilo sve do pro5loga ljeta, kad smo najedanput
duli i ditali, da se frankovci i stardeviianci slaZu, uDomu je
odmah napisao, da je to dobronali ie odmah dodao, da toi novoi
prava5koj slofi treba kazati razlog javno pred narodom i narodu
disto i bistro kazafi, kojim ie putem i6i ujedinjena stranka
prava, Frankovim ili Stardevi6evim.
Pro5li su tjedni, pa i mjeseci, prestala je izlaziti i ,Hrv,
Slobodani oHrvatsko Pravou, ali dnevnik ,Hrvatskan, koji sada
miesto njih izlazi, niiq o tom do sada napisao ni riedi, Ali zato
bolie od svih riedi {ovore ovi dini:
L Prvaci ujedinjene stranke prava, Akadi6, Bo5njak,
Atilobar, Prebef, Se$vi6, Zaforac, odbili su predlog izaslanika
seljadke stranke Stjepana Radi6a, dra Superine i Predavca, da
seljadkastranka i stranha prava sklope medju sobom i s koali-
cijom najprije takav sporazum, po kojem bi sve te tri stranke
u dana5njih14 ma{jaronskih kotara postavile po jednoga zajed-
nidkoga kandidata, bez obzira na to, ho6e li se te tri stranke
u ostalim nemaSjaronskimkotarima sloZiti ili ne 6e, Sto viSe,
dr. Bo5njak je izjavio, da stranka prava ne mole ni razpravljati
o takvom predlogu, ier da ona do zadnje{a dasa ne zna, Sto,ie
za nju bolje: da prodje magljaron,ili koalirac.
2. Na medjustranadkomsastanku,5to {a ie na dan razpusta
sabora sazvao grof Kulmer, izaslanici stranke prava, Akadi6,
i Prebeg,tako su Sovorili i tako su se pona5ali,da im je seliak,
biv5i zastupnik Mato Babogredac, sav ogiorden kazao ,Da vas,
$ospodo,sada vidi i sluSasamo stotina seljaka, va5ih prista5a,
va5a bi stranka ovaj das bila pokopanau,
3. Premda se ve6 danas za stalno znade, da 6e mafiaroni
kod ovih izbora kandidirati i nekoliko Magiara - Hidegetija,
Keledenija, Bardu i pomagjarenogiaSrbina Adamovi6a, pi5e
pravaska ,Hrvatska., da su ti i takvi magiaroni ono isto, ito i
svi ostali nagodbenjaci,dakle ono, Sto i osjedki rodoliubi ve-
stari prava5i, koji jedva jedvicetotimlju Osiek Magjarima
:tl:"t
r_r\lemcrma, isti Sto
i koalicija, a ,Hrvatskan narodito dodaje,
da su ma$jaroniisto, Sto
i seljadkastranka, Dakle stari i postariji
Bardi6, Tu5kan, Magdi6, Vinkovi6, Modru5an, pa toliki
lt":litj
odgojeni medfu nama, - oni su isto, Sto i koje-
llgi.
r{akvi t:y1ti,
Hideseti, Franki, i Deviii, koji s hrvatskim narodom
nemaju niSta zajednidko!
I miesto d"a ove i ovakve maSjarone
164 165

viie na seliadku stranku, da je za vladq i da ru5i vieru, - ovo

ba5 prava5ka uHrvatska" tiera iz svako$a na5e$adruZtva, ona ie
dosta, da se svaki po5ten Hrvat od ove stranke s uZasom
ih izjednaEuje sa na5im strankama i ljudima! Pa Sto treba tim
odvrati, ier ovo nisu izrnGliotine, neE:opoznatii dini, pa dok se
sluSamasvake vlade - Sto im treba dru$e obrane, kad oni nisu
ove strahote ne raziasne i ne opravdaiu, ne moZe se tim ljudima
gori od biv5ih prava5a, koii su u prava5tvu osiedili?!
ni5ta vierovati, makar se oni pokrivaju najnepomirljivijim
4. JoS u travnju o. g. bili srr za onda zavadjeni Frankovci
protunagodbenjadtvom, najdiS6\im hrvatstvom i najvjernijim
i stardevi6anci proti seljadlcoi stranci viSe, neSo proti mapja- lcatolidtvom.
ronima, te su poku5ano uap5enfe i siloviti progon zastupnika (>DornK, Goil. 1911. Br, 47.)
Stjepana Radi6a odobrili iedni time {"Hrv. Pravou), Sto o svem
tom nisu ni pisnuli, drugi ("Hrv. Sloboda") time, Sto le to sve
nazvala komedijom.
5, I sada, Sdje zagrebadko redarstvo s tajnim redarima, pa
Sad se vidi, Stoje to sa strankom prava
i s detom oruZnika, progioni i lovi predsiednika seljadke stranke,
Na onaj dlanak u zadnje'm ,'Domu.: je to sa strankom
kao kakvoga razboyrtka, prava5ke novine o tom pro$anianiu ne "Sto
prava<, nije prava5ka ,Hrvatska< ni5ta odgovorila. Ali je za to
javljaiu niSta, ne6!o neistinito piSu, da ie Siepan Radi6 utekao
u njezinom prvom dlanku od 28, studeno,sao. S, napisano i ovo:
odmah, dim ie sabor bio razpu5ten, Nekoii prava5i, na pr. Ivan
Per5i6, Elovoremedju narodom, da ie ove pro$o'neRadi6 s Toma- "Ako dinovnici budu glasovali za pravaSkoga kandidata,
reti 6e koalicija, da,je Tomaiif za prava5e, da su prava5i savez-
5i6em dogovorio, a uHrvatska< i druge pravaike novine nepre-
nici Toma5i6evi,Koalirci bi dahle htieli, da Toma5id u kotarima,
stano ponavljaiu, da su ti progoni samo reklama Radi6u.
gdie ne ima izgleda, svakomu iinovniku dade naredbu, neka
6, JoS dne 23. travnja o. g. pozvao ie dr, Vladimir Frank glasuje za koaliciiu; ier pusti li Tomaii6 slobodu, dinovnici 6e
u
Stjepana Radi6a, na prolazu kroz Diakovo k sebi i Zivo la vefikd veini glasovati za prava5ku politiku, jer je pravaSlca
nagovarao, neka se sloZi s pravaSima, koji da su se sloZili sa politika ied,ina prava i spas,onosnapollfika, yer
dinoonici kao
T'oma5iiem, jer inaEe da 6e biti zlo za njega (za Radi6a) i Hrvati moraiu, biti ocviedodeni pravasi. Ako iako budu postu-
seliadku stranku. pali Einovnici u kotarima, gdie Tomasi6 ima kandid
ul^,- ^oz"
7, PravaSki prvak, Zupnik Zagorac, bio je lani u naivalniie li se re6i, da ie stranka prava u savezu s TomaSi6em?*
doba ,saborskogazasiedanja u Palestini, a sad sam iavlja, da joS Taho
"Hrvatska.. pita, a mi odgovaramo, Toga vire ni ne
prije izbon ide u Ar$entinu, Dra Josipa Franka nije ni iedanput treba re6i i (ovoriti, ier to se vidi to
ie ve6 giotovo, ili jo5
bilo u zadnjem saboru, a ne ie ga biti poZivi li, ni u budu6em,pa toEniie: to ie TomaSi6 uSovorio s frankovcina
io5 piolietos,
ga ipak stranka prava kandidira. Frankovi sinovci, Gustav,iLeo kako ie to predsiedniku seriadke stranke dne 24'.
ir"luo;" o*,"
i Edmund Frank, TornaSi6usu desna ruka, a samoEiaFrankovo$a godine kazao u Diakovu, tamoSnji prebeSov
o^*.U"arrih a".
sina Vladimira Toma5i6 je naSradio javnim biljeZnidtvom, koie Vladimir Franh.
je 'priie imao Prebe6!, komu ie za to u zamienu istodobno dao Sad se nlm,i to, za5to prava5ki vodiel
llovore i pi5u, da 6e
odvjetnidtv o u Zagrebu, oi stranci preoteti vi.e od polovice
9t:A.t njezinih kotara, d.a
tr tako bismo uz ovih sedam grieha moSli nabraiati dal'ie, ee ig preoteti Ludbreg,
{dje lani nisu mo{li ni handidirati, i
ali demu, kad ni na ovo barem do sada nisu moSli odgovoriti? Goricu,gdiesu toa ,rz"g" li;; ostatiu rnanjiniza 900
Y,:tllt
glasova, zatiru Duqos-elo,
Da nema ni5ta drugo, nego sve ono' Sto ie sam f, M, Stardevi6 gdie su kol prrrog" izbora
bili u
manjiniza 300,. koi d*;o;;';.
iznio proti Jos, Franku, pa to, Sto ie Vl, Frank dobio sluZbu toli".o.t,aj i t, a,
javnoga biljeinika u Djakovu (a to je preko 50.000K na godinu!), Prava5i sad eto
propoviedaju,,da Toma5i6
dati
Eirnwnj^i*- :-^, , fai3dannut
il:il;TH? ;ffi:'i#X: moZe
a Elegovi6, ko'ii jelostavio katolidku vieru i prirnio lutoransku,
u Brodu, pa ipak su svi ovi ioS uviek u toj stranci prava, koia
fl1v-cina "i,;;'d;'"d;'
166
moraiu biti prava5i sve pod na$odbom, a io5 dne 7, listopada
o. S. tvrdio ie Prebeg u ime prava5a na oo$ovoru s izaslanicima
seljadke stranke, da ban Toma5i6 ne smiie pred Magfarima
udiniti bai ni5ta za narod i da ne moZe radi toSa ukinuti one
naredbe, o namakanju konoplia. A sad tai isti Toma5i6 moZe
pustiti dinovnicima slobodu, da svi Slasuiu ukao Hrvati za
prava5ku politikuo! Vidite li, kako se Prebeg ulovio? Sad se ne
moi,e izvrtti samo tako, da kalez Ciela dana5nia prava5ka poli'
tika, sav prava5ki prollram i prava5ka stranka to niie
Magjarima ni toliko pogibeljno, koliko slobodno namakanie
konoplje, pa zalo Magjari dopu5taiu, da dinovnici glasuiu za
prava5e, ali nipo5to ne daju, da se ukine naredba.
Kao da prava5ki vodie nisu ve6 tim pokazali svoi savez
sa Toma5i6em,pi5u u istom ioS dlanku ovo:
nMi znamo, da ie Toma5i6 odviSe proti nekim koalicio'
na5kim osobama, ier bi volio, da i vrag bude izabran' ne6lo
osobe iz koalicije, Toma5i6 ie u tom osoban (mrzi osobe), kao
i Nikoli6, Nitko se ne bi smio duditi, kad bi niefovi podEinienici
amo-tamo proti tim osobama iade izstupili' za lubav svoEa
poflavara,"
Eto 6uite i sudite, Sto je opet to, Malo priie su Einovnici kao
Flrvati moEli slobodno Slasovati za prava5e, a sad su to
najedanput Toma5i6evi poddinienici (a nisu, nego su to kralievski
sudci, predstoinici itd. t, j, izvr5itelii zakona), koii su tako malo
svoji, da i oni mrze o'ne iste osobe, koje mrzi i Toma5i6, a da
ljube ne narod i domovinu, ne{o samo to$a svolia po6llavara,
koji je samo magjarslci sluga! A ljube ga toliko i tako da samo
iz te ljubavi ujade izstupaju proti osobamakoalicijeu,
Ciela je Hrvatska do sada bila iednodu5na u tom, da ni
jedan dinovnik u svom uredovanju ne smiie ,paziti na osobe,
nego samo na zakon, cieli naobraZenisviet, i mi Hrvati s niim,
dri,ali smo, da dinovnik, koii kr5i zakon, dini to iz neznania ili
iz osvete i rnrZnie, ili iz ilelje, da tim zgodi moida komu vi5emu,
ili iz straha pred tim vi5im; zatol takvo kr5enie zakona osudiu-
iemo i Zigo5emo,Sad nam najedanput uiediniena stranka prava
poruduje, da se tomu ,nitko ne bi smio ni duditiu, ier da to
cinovnici rade toboZe uza liubav svoga poSlavara"!
Kad prava5ki vodje ovako misle, ovako piSu, onda ie
naravski, Sto sa Zupnikom Za1orcem i s pravaSkim handidatom
167
Pukom po noviSrads,hom kotaru obilazi i drugi Frankov sin,
Ivo, Isto je tako naravski, Sto takvu stranku prava podimaju
ostavliati io5 do ird,er niezini zastupnici, kao na pr, Dr. Ante
Paveli6, koji ie za prava5tvo i mnogo radio i jo5 vi5e davao,
A naravski lebiti i to, da ovakva stranka prava ode iavno u
magiarone, ako kod izbora ovim putem Sto dobije, a da se
raztepe bez traga i glasa, akor ni ovim nadinom na izborima ne
u-spije,premda za nju moSu slobodno glasovati i ujade izstupati<
svi dinovnici Hrvatil t
No premda je sve ovo ovako, mi ipak ne moZemo vjerovati,
da su se svi prava6i upustili u nerodoljubni i nepo5teni sporazum
s vlastodrZcima. Mi smo spremniji vjerovati, da su vlastodrZci
nalazeti se u stisci predobili njekoje pravaSke vodie, Sto su im
obedali ono, o dem se je ve9 dosta Sovorilo i pisalo, naime:
novo razdielienie kotara, koje ne bi bilo samo pravednije, nego
bi i vladi i Srbima oduzelo dosada5niu premo6, Ako je tako,
bila bi to onakva od prilike poSodba (pakt), kakvu je s banom
?ioma3idemsklopila koalicija za pro5irenje izbornoga prava, pa
ni ne znamo, zaito se to taji. Ta za pravedniie nzdieljenje
kctara ae bi bili samo prava5i, a hako se sada stvar ukazuie,
vidi se samo to i ob6e je mi3ljenje, da su se prava5i sporazumieli
s vlaitodrtcina samo radi Franka, PrebeSa, Elegoviea, Ogri-
zovi6a itd.
(rDomc, Goit. l9II. Br. 48.)
Gospodaza seljalkupolitiku I
Cita"ro u boZi&rjem broiu ,rHrv, pohreta.. na prvoj
strani,
odmah redom prve riedi:
"east na5emu selul Selu na5emu _ tim kulama na5e na-
rodne idividualnosti (posebnosti) nasesa
postenja, nase nesro-
mive narodne energiie (qnage)...
pet godina umjesto, po zakonu,
"U da su se obavili jedni
izbori, morao ie narod da
otavi e"1iri i"nora, da detiri puta
oku5a neopisive -:.1" ,""oo"rj*l"iritiska,
prodie kroz redove Siba, da detiri puta
a da saduv"-eii"r.o koZu. I saduvao
ietc
"TeZko ie u historiji (povijesiil i-""en i jadih naroda na6i
sliEnog primiera uztrajnosti"
...
 169

je to kod nas u detiri maha herojski (junadki) i

"A tko
tiianskom (velikanskom) odvaZno56u odbio lelke juriEe nepri-
iatelja? Na kome leZi sva teiina borbe - pred ki.rn moramo
da poboZno skinemo kapu? Tko fe najdivniie uztraiao?,,
"NaS ratar, naS seljak.o
uDrugdie su gradovi bili zatodnici (branitelji) slobode,
nosioci napredka . . . kod nas ie ono uprljano, felatno (?) selo
na5a sna$a, na5a nada.l Ono selo, u koje zavLresamo ovrhovo-
taniem sipaju pla6eni doduse novinarski, ali otrovni i Stetni iad
rra seljadku stranku, sto ne 6e da se, trosedi uzalud riedi i sile,
naljeEe s frankovcima i koalicionasima, tko ie viile za glasoviti
,prelomu, ve6 i tu misli naipriie na seljaka.
Ali ipak se mide! Led smo probili' Pravi put pokazalil,
tlztraimol Ne popu5taimo jeftfuroj, Spekulantskoi, odajnoj
korteSaciji!
(,Don7<, Goil. 1912. Br. 2.)

ditelji, oruZnici i straZari te - gospoda pred izb'ore,,. . .

uNema oporbenog kandidata, koj,i ne bi iza ovih izbora
znao pripoviedati ditave ro,maneo Zilavosti, mudrosti i po5tenju
ve6ine na5egaseljadtva . , . Kroz ovifrrpet Sestposljednjih gofina
Progoni poslie izbora u novskom kotaru.
podigla se u nas vrsta seljadke inteligenciie, hoia ie najdvr56a. . .u
u. . . kako da shvatite, da u druSom i prvo,m zagrebadkom Nevini liudi preko Wi6a utamniEeni!
kotaru toliko naSe neovisne inteliSencije Slasuie za Spevca ili Na sam Badniak po podne dobio je dr, Ante Radi6 ovai
Toma5i6a ili ostaje kod kurde,a onda mirne du5e sjeda s vama brzoiav od Dragutina Kovadevi6a, biviega zastupnika i kod
za stol i dehlamira o domovini, a moZda se i z{raLa nad nezre' posliednih izbora kadidata seliadke stranke u kotaru Novshoi;
lc56unaro'da?... uMatu Ku5mi5eviia, Miju Kovadevi6a, Damjana lvezila odveli
jo5 nerslutimo, kolika snaga podiva u narodu na5em( , . ' cruZnici kotarskoi oblasti, die su zatvoreni radi izbora.
"Mi Posreduj kod vladeoj
oJoS je' zatrpano, u mnoEioblata zagnjureno na5e selo, Jo5
, Dakako da se na Badniak u veEer niie dalo po,sredovati,a
nad njim kraLe crni {avranovi, ali detiri puta ih je otjerala
i drufi dan BoZi6a, odgovorio ie podbaaneavrah, dosta ljutito
ialiev'tta;Sakaseliadka. Otferat 6e ih i peti putau . . . ili hratko, da ee se.informirati.
A kao na,stavak ovoga raz,matranja dita,mo u istim novi- A evo, Sto,ie,za3to,iei ka,ho|e sve to bilo:
nama dne 5. siednia: Rano, ve6 u pet sati u iutro, na sam Badtriak eto oruZnika
upori5te niie vi5e mlitavi Spevdev Zagreb, vet Lilavo k Miii Kovadevi6r u Rozdaniku. Miii, koii
"NaSe ie bas pekao pedenicu
selo. Podignuti na5eSadovieka na selu i sva$dje, to je u dana5nioi za Bolie, predoEe oruinici piismeni nalog kr. kot. oblasti, da
svietskoi materijalnol politici iefina politika, koia 6e nam iedina !.vedu na preslusanie Miiu Kova6evi6a i Matu Kusmisevi6ariz
donieti i ono, u Sto mi danas uzalud tro5imo rie6i i sile dekaju6i, R-oidanika i Daniana lvend,a h Jaz.avice.Nije bito druEe,
nego
da nam od nekuda pane u L:rilo velika Hrvatska". . . , Miia podie s oruznicima, koji se najprije svrate po Matu
Iiusmi-
5evi6a, a onda po Damiana lveziia, te svu
No hvala Bo6iu, jedanput! Dolaze k sebi! Podinju spozna- troiicu dovedo5e
liotarskd oblasti' Tu kot. predstoinik vukovarac
vati, gdie je na5a snaga,mudrost, po5tenie, upori5te. Znadu ve6, rele oruzni-
cima, neka dovedene liude vode pred perovodnoga
pred kim treba dapade skidati kapu; pred seljakom (d" vjeibenika
koii im prodita prijavu ob6. poglavarstva u
prostite!).r flatih.evi61,_
qa fe mua Kovadevi6 rekao Rai6u:
Mati Ku5mi5evi6u,kada je dne 17.
Ali ne nadajmo se jo5 m'nogo. Iste ove novine, koie evo prosinca u veder svietre6i
si rampa.em iSao ku6i s Dimitrorn
kaZu, da je iedina po'litika - podizanje na5eSadovieka na selu, Kosalicom, da zar nema po5teniiela
dovjeka s koj,im bi i5ao, a
dakle seljadka politika, koia 6e jedina donieti i slobodu domo- Ku5mi5evid da je na to 6u-tio, ,Ivezi6,da je ljude
vine, za ko,iu danas uzalud tro'Sirnorie6i i sile, - iste ove novine varao, da ne kupuiu u du6anu"-D.lori.o odgo-
D. Kr..il"" , ier je *";;;r;.
lri dana poslie o6iavnimve6 novinanskim drdkaniem i podme-
170
Ljudi odgovori5e na ovu prijavu, da ie Miia Kovadevid
doista rekao one riedi i da je Mato Ku5miJevi6 Sutio, znaju6i,
da se niegov zet Miia (kojemu Kosalica govori - da se
"sinko.,)
Miia Sali (premda svi znadu, da je Dimitar Kosalica poznali
magjaron,inade Srbin-radikal).
Nadiniv5i zapisnik po5alje vjelbenik Matija5evi6 svu troiicu
pred sud, Sdje ih je sudac Stojanovi6 preslu5ao,dasak pritvorio,
onda njekamo poSao,vratio se, a onda svu trojicu dao otpremiti
n;rtrag kotarskoj oblasti, koja ih ie strpala u zatvor, Odevidno,
sudac Stojanovi6 nije imao dovoljno razlofa, da ljude pridrZi u
zalvoru (a dulo se je o tom i viSe, Sto je preslu5avSiih i po5avSi
tio kot. oblasti rekao predstojniku Vukovarcu),
Ljudi ostado5e u zatvoru, Al sutra ie Bolill Badava su i5li
predstoiniku i molili Sa da ih pusti rafi Bo1i6a, ve6 on odgovara
deru6i se: uBa5.ba5 ho6u da na BoZi6 budete u zatvorulu A kad
ie Mato Ku5mi5evi6 rekao, da je on Zupaniiski skup5tinar, pa da
mora 28, prosinca na skupbtinu, i tu se dulo deranjez ,BaS zato,
ba5 zato 6ete biti u zatvoru!..
Medjutim nisu sami Boii6 dodekali, Kasno u veder dovedo5e
oruinici petoricu iz Drenova boka, a to bijahu: Iva Cr,nolatac,
Luka Duzemlji6, Iva Ku5ina, Nikola Mardec i Iliia Svetac
(obojica ob6, odbornici), koji su skrivili, Sto su svoSa seoskoSa
starje5inu samovoljno skinuli s razlo6ia,Sto je glasovao za Toma-
5i6eva lrandidata Or5ani6a, Pustili su iz zatvora jedino$a Nikolu
Mardeca, po5to je rekao, da ie bolestan i da je glasovao za
Or5ani6a. (Jest, glasovao Nikola Mardec, ali onaj, koii ie -
doma, ier su dva Nikole! Ali sila BoSa ne moli!),
Ovi su Drenobodani stardevi6anci,ali se na5i uvjeri5e, da
su i liudi,
Pribliiava se badnja no6, naSi se ne vra6aju kudi, Komsija
DIate Ku5mi5eviia, stari E6imovi6, koji se pazi s Matinim sinom
Perom kao djed s unukom, sve pita Peru: ,Je l' komsija do5o?o
-- ,Niie, djede!. - Pita stari i opet pod veder, pa kad duje i
opet i opet, da ga nema, zaplalet, A kako je moralo biti na5emu
Itliji Stajdidu Gaku, koii je jutros vidio na5e, kako ih oraZnici
gone i - smijao se, misledi: ne 6e biti niSta.Vidi sad i on, da ie
vrag odnio Salu i da ljudi ne 6,e druLini fieliti boLilnje pedenice.
DiZe se on, di\e se Karla eidi6,,dii,e se Karla Kovadevi6, \t-inko
Saglovac,da ne5to urede, a da ljudi zbilia ne dodekaju BoLl'6 u
\
t7r
- skupilo se njih do stotine, pa na koiih
tanrnici. Skupi5e se
dvadeset kola u Novsku, Tu im se na molbu dragovolino i kao
liudi i Hrvati pridruZi6e odlidni Sradiani: Novakovi6 i Knopp,
te '6e i oni s niima.
YeC ie davno mrak, badnia no6, a do stotinu se liudi na
d.vadestak kola sprema - kamo? Kamo sada, kad se sav
kr56anski sviet sprema, da dodeka i da se pokloni i pomoli
Bogu, koji ie na 'sviet siSao,da spasi liude? Ali se ovi skupiSe
i spremajuse, da se pomole - e tako jet-novomu svemoZnomu
bogu novljanskom, predstojniku Vukovarcu' Jer danas ie on
boS u novljanskom kotaru, Eto, ne usudjuiu se ni gospoda, ni da
- dobro se poznaiu
iia uznemiruju u stanu, ;nego g, Novakovi6
- kuca mu prozor, a on se otresito pomolivii glavu na Prozot
dere: ,Tko jel Sta ie?" - rJa sam, Novakovid, Sosp.Knopp, S,
KovaEevi6, StaleiC, eidi6 - ima nas stotina -* da pustite ove
Liadeizza|vora|Bot'i6je,pozna|isuljudi,ne6eute6i...<<_
rNe 6u, ne 6ul - i zalupi prozor,..
Ej, ne dao vam Bog Euti jauk Zena i plad djece, kad se ovo
sve vratllo ku6i, na badnjak, a one tamo, ostavilo! Sto znadu
dieca, a 5to znadu i mnoge Zenel Odveli ih Zandari kao rczboi-
nilce i tatove i bit 6e q zatvoru na sam BoE - Bolill - Dal
Sto znadul Ne znadijahu, ali znat Eel Znadu ve6 danast Ovako
se udi, Sto je pravo i slo,bodal
I tako naSima osvanuo BoZi 6u zatvoru, Kako im ie bilo,
lrako je narodu bilo, dosta ie reti ovo: Kad je na5 Karla eidi6 -
kojega poznaiu mnogji naii ditaoci iz pisania u oDomuu i iz
tlovora na laniskoi skup6tini u Bielovaru - kad ie on na BoZi6
uranio, da pohodi bradu u tamnici, stade na praglu,ne
Sovori ni
riedi, a suze mu curkom cure, sve dok nije k niemu pristupio
Mata Ku5mi5evi6 i zdrmao Sa veleCi: ,tle pladi, brate, ovo je
za nas dobro i nama ie dobrol
Jest, moralo ie biti dobro, a i bilo
- ie dobro _ sz onoliku
slofu i ljubav, koja medju nasima vlada. Karla
eidi6 i vinka
Sagovac iedini - do nedavna naSi u Novskoi _
najvi5e, a i
druSi su se brinuli za nase tako bratski
i liepo, da im osim
domade$ o$nii5ta i drage svoiadi ni5ta nije pofalilo,
*ll..n
vrnkina je wiedna i kuraZna Zena
ofriiala onih d"rr" il *ur"*o*
i grudima mnou dvrstulzaEepljenu
bocu, nose6i ie tamnici pod
t72
'o
pendierc - svaki das sprem'na,da iu razbrle Slavu svakome'
tko bi joj stao na put ' . ' I ntje nitko'
Istom na dan Drobne diece odredri novljanski lrud, da se
utarnnidernicina novo preslusaju, Dokasao i Kasalica i doveo
dva svjedoka: Marka Karaturovi6a i Ivana K'ovadevi6a (kbr' 7)
izRoadanika,. Ali kad Marko rede, d,ane zna n{sta o tim laZimr'
- zatvorili I nie{a, a Mitar Kasalica luii, da pa ie 17' prosinca
u veder tukao taj Marko i Matin sin Pera' Sa zapisnikom o
tom preslu5ani'uposlalo ih opet k Pilatu, t, i' k sudcu Stoja-
novi6u, koii ih ispita i opet i - pusti ku6i.
Je I' gotovo? - Niie.
U subotu 13, siednja eto sudca i joS nieko$a s oruZnicima
ravno pre'cl vrata ,Hrv, seliadke zadruge' u Jazavici' ko'ioi je
zadruzi Karla Kovadevi6 blagajnik, a ostali na$i liudi dlanovi
ravnateljstva, Vrata zatvotetta, dakako, Karle nerna lrod ku6e
(odnrioz.adruzne knjige u zasreb Foliodjelskoi ba"nci, da uredi
radtr,ne),Ho6e da razvale vrata. Gazda ne 'da razvallivatt svoilh
vrata, ved ako plate 50 K' Zovu bravara iz Novske, no taf niie
lud, da razbiia vrata, pa nadioSe kovada, koii ih posluZi, te
odbiv5i vrata zapedati5e blagainu, a onda i vrata, Kniige ne
uzeie, jer su u.Z,agrebu,
Sto je opet to?iDa se ;niie i u Jazavici preko no6i o'snovala
kakva onarodna pomo,6nica..kakav novi uJadran" ili ,Balkanu,
pa da nisu tam,o Duma, Ceraj, Spigler. . . na,stavili Spekulaciju
s mrtvim du5ama? Jok, braiko! Duma i drui mu vriedni druSovi
nroglir su i mogiu i mo6i 6e du$o io'Srnirno spavat i ne treba im
-
se bo,jati za obraz pred prevarenirn i o$ulienim naro'do'm' ali
zato *eba barem pokusati, ne bi li pred\narodom oernili obraz
po5tenim liudima baciv5i na niih sumnju - te'6!zna, zbog d'efa,
ne bi I'i onda mediu s,metenim zastra5entm, izmu'denim i ozf,o'
voljenim svietorn lakse haradili kojekakvi Galjardl i bili pro^
gla5ivani"narodnim zastupnicima koiediji So$ori. ' .
Ali kasno si se ro'dio. Vukovarde! Kasno barem za deset
na-
Sodina! Sad istom ne 6e nikaki '5o$or< biti ni pro$la5en
dali ne samorGaljardija' ne$o
rodnim za,stupnikorr, P? makar ti
i Garibaldija i topove!
God. 1s12. Br. 3.)
(>Don1<<.
173
Svietlo oru?ie u borbi za domovinu
lifruje stardevi6ancima Lldov Frank, ne onaj pokojni,
ve6, drugi sinovac mu Eda, do sada To'ma5i6ev, a od sada
Cuvajev ku6ni Zid, "ha11sitd', Tai Zidov naime pripovieda im,
cla.ima Radidevu rramiru, da fe Rad,i6 od Ede dobio novaca' I to
stardevi6anc,iStampaju u ,Hrvatskojn i u ,Priiateliu Narodau i
pitaju Radi6e, Sto ie s tim namirama' A to je takova taina, da
za niu znade i ,Hrv, Pokret., a valjda ioi barem sto ljudi, pa
neka znadu i na5i ditaoci.
Jest, dr, Edmund Frank, inade i odvietnik u Z'a1tebu, imao
je u rukama od Stiepana Radi6a potvrdu, koia kaie, da je dr'
E, Fra'nk uzajmio Sti. Radi6u 300K. A do5lo ie do toga ovako;
Trebalo je jedne subote opet platiti radnike seljadke tiskare
(koii su, kako se vidi iz poslovnih kniiga, zaradili povrh svoiih
pta6a, ali su to bile radnje vezane na poslovnu vieresiiu, a
predplate za ,Dom* ie ktoz cieli tjedan do5lo samo neko'liko
kruna), 7n novce se ie, kao uvijeh, imao pobrinuti dr. Ante
Radi6, lcoii je za potrebe tiskare molio i dobivao novaca evo
od ovih .liudi i giospode: I-avoslava Kleina, zastupnika firme
Jetelf i druS Bohadeka, kanonika Bauera, svoga briiada Fr,
Karasa, S, Pavle,kovi6a,- od koidh niied^annije prista5a seljadke
stranke, Moli,o ie novaca, ali ih nij,e dobio, i od ove Sospo'de:
Miie Mainari6a, prebendara Koreni,6a,kanonika Hangija, tajnika
obrtniEkog saveza eupaka, iav, btlieinr,ka Mihaljinrca, ravna-
telja poliodjelske banke Cvetka, Maksa Snapa - i od drugih,
kqe ie slabo i poznavao, a koliko je puta kod raznih novdanih
zavoda osobno (ponaivi5e uzalu,d) molio mienidni zaiam, ne
treba ni spominjati, One subote (bilo ie to 8. srpnja 1911.) nlje
nigdje mogao dobitt novaca, pa 1e btzolirvio dru. B Superini, da
poSalie 200 K, no on je odgovorio uNe mo!lu<, Dr. A. Radi6
obleti io5 po Sradu, ali uzalud, a o,nda javi telefornom bratu
Stiepaau. Bilo ie ve6 5 safi, a za pol sata treba platiti radnike
slagare, koi! se obzirom na svoju organizaciju (a ta narn nije ni
naimanje prriiatelisha) - strogo drie svoga po z,agrebadkim
priznatog cje,nika, po koiemu imadu do;biti posebr'r
1T5..:-"
odstetu za svaki das dekania na izplatu,
a rnosu tisrrari nanieti
Odr..dili smo,d.a'radnicirade jedan sat dulie,
l**l "frilika.
sata dodie Stjepan Radi6. Bilo nas je
viSe u tiskari,
t74 175

medju namai Tomo Jali,abeti6,, Josip Predavec, Fr, Koren i nikoga ni filira, dok nam bas ovai das pripovieda iedan seljak,
Juro Valedi6, a nado5ao je i Oton Ivekovid, svi zabr,inuti,a i d,a je dao g. M. Stardevi6u 10 K, Sto ie horadio s njim preko
ljutiti. Stj. Radi6 donese novce, a na pitanje dra A, Radida ulice do g, Spitzera, Pa ako narod ipak vi5e voli nrdoijube, koli
odgovori gilasomi pogledom, koii se ne da opisati, da mu je za par koraka traie i dobivaju 10 K i onda se hvale, kako oni
novce uzajmio dr. Edo Frank, koiega je na5aou kavani ,,Za1reb<, imadu i mo6!u,pa ako se stane rugiati onima, koji bore6i se za
vralajati se praznih ruku od detvorice rodoljubnih zagrebadkih narod kubure kako moSu,pa i ,fehtaiuu, - za nas to ne bi bilo
odvjetnika, Na to rede dr. Ante Radi6, pol u biesu, pol u Sali: vete dudo, ne6io Sto je to, da izmedju stardevidanske stranke
Sad 6emo izabrali podpredsiednika seljadke stranke Edu prava i Tomasi6evaagentaEde Franka postoji takvo povjerenie,
Frankal da si uzajamno uzajmljuju oruzje, kojim 6e tu6i braeu Radide
Kad je ono nedavno Stj. Radi6 objelodan-ios ,Domuu, da ie i seljadkustranku, a da ipak ima io5 i pet ljudi, koji Sto drZe do
dr. Eda Frank bio kod njeSa i nudio mu od5tetu za put u ovelved na sve nadine osramodenestranke,
Ameriku i t. d., nije onih 300 K io5 bilo vra6eno dru E, Franku, Mi ne znamo, bi li, da prostite, samo pljunuli nad ovakvim
ali za koji dan smoglneih Sti, Radi6 i po5alje po svoioi supruzi, svietlim oruzjem stranke prava, ili bi odajali nad sliepodom
koja je naravski zahlievala natragl i potvrdu, Ali Frank reder naro,da.
uA, to 6e meni joS trebati" i napi5e potvrdu, da mu ie Sti, Radi6 Stvar 6e se ova nastaviti pred,sudom, ier ,Hrvatska< juder
vratio uzajmljenih 300 K. No kad je uHrvatskau podela pisati o piSe, da ,su Radi6i dobivali Toma5iiev novac<.
namirama bra6e Radi6a, upozorio ie dr, Superina, da vierovnik Dr, Ante Radi6, Stiepan Radi6,
mora vratiti dugovnu izpravu, pa ie Stjepan Radi6 upitad tele- (rDornK, God. 7912., Broj 4.)
fonom E, Franka, za5to mu nije vratio p'otvrde, no Frank je
odgovorio: ,Ja s Vama ne razgovaram(<- i zatvori telefoa.
Ali sutradan po5alje potvrdu sam, po5to ju je valida kako kaZe Hrvatskisaborrazpusten
! Predsjednikgl.
uPokret" dao fotografirati, Dne 7. stud, (na dan razpusta sabora)
sabrali su zastupnici seljadke stranke 80 K, da dielomice na- odbora HPSS Stj. Radi6 zatvorcn! -
knade Sti. Radi6u, Sto ie vratio Franku.
Tako je to s tom ,namiromn, ,'Dom.. zaplienjen! - Peti izbori u pet
A ako tko pita, kako dolazi Stjepan Radi6, da uzaimli$e
ncvce od jednoga difuta k tomu Franka, r'eka znat da bi u godina! - Slogacieloganaroda.
onakvom dasu bio i jedan i druSi Radi6 uzaimio novaca od U dva dana - koliko se toga doSodilo? Koliko se toga
svakogla,tko bi ih dao. Sila BoSa ne moli, osobito u Hrvatskoi, sprema?NaniZimo redom:
Ovaj ie doSadfaju ostalom bio razlog, da ie dr. Ante Radii
oDom.. zaplienien.
htio obustaviti pravilno izdavanie ,,Doma,,, ier ve| niie moSao
U petak u 7 i pol, sati na veier - eto
uzdurati, na Sto je u Zagreb do5ao predsjed,niktiskare Tomo - u na5u tiskaru stra-
obavie56u,da je ,Dom u br.4. zaplienjen.
Jallabeti.6, i energidno zahtievao i odredio, da se pravllno izda' ::?,: Sre6om smo ga
ptije svegaposlali (samoako ga na poStama
vanje rDoma., nastavi, vili
li:,.,Ull
!).Koi'i't" nisu zausta-
, _-- 6$ qv,uril, ucl z.ild.Le, r;"-;;;;:;
Ivan Per5i6 i drugovi mopu sad slobodno pisati dalje (u D
-rrvomu -gu'Joiii#"';;;;
- ' vr'u rrr
slo,tg zapnenleno, evo:
- ili
uvodnomu clanku
uvodnomu dlanku zaphenjen
entrefiletu!) i rugati se Radi6ima, Storuzamlifirt novce za osvoju zapli.enjin je naslov,
U:li:,u 4. redku dlanka .,slr
naslov, Iza lim
politikuu i od svojih brijada i Sto "fehtajun i napastuju i dru$e li: ,n
r,
od nali vrrtrt(<
vv osim" uu do ,Hrvatskeu,
"rlr v4tsts,s<<, onda
tJIt(Ial
od oSto vi5eu do ,pljunuon i cieli svr5etak od
liude, ali narod, koii za to doznade, znade i to, da niiedan l*r'J^,I"*uu
,Nikola
T;;"*.;o kraia.
Radi6 za miliiurre svoiih koraka niie primio od seliaka i od
176
177
JoS fe medju politidkinr,viestima zaplienjeno sve o imeno-
vanju novo$a bana Cuvaja. odsudien na zatvore, ali da 1e tai zatvor pretvoren
u globu od
Po novom tiskovnom zakonu moralo bi drZavno odvjet- 5 K na dan, pa ie radi te-lobe kod niega ve6 proved"na=i
o"rha,
nidtvo sada obtuZiti i pisca zaplienjenoga dlanka Sjepana Radi6a a ako draibom globa nije podmirena, i_""
i'" ,"d por"ati Sti.
'i urednika dr, AnturRadi6a, a sudila bi im porota (12 slobodnih Radi6a, da nastupi zatvor,_te bi ga i mora'nastupiti,
ili platiti.
gradjana), pa ako bi ih rie5ila, bila bi tim i zapljena ukinuta. Ali r\ ovakovopa poziu. Stj. Radi6 ,iie dobio. T"d";;;;in
oa"
k novomu upravitelju zagrebadko,gasudbeno6la
radi dosada5njih zapljena ,Do,man i drugih novina niie io5 bilo sto,la g, C"f.oSu,
a taj porudi Radiiu, neka pokaZe namire, da;'e glo;bu
takvoga suda pred porotom, Sti.
Radii to nije mogao.udiniti, ier da globu i plat-io, nf"U".
ie o"-bi nu*ir"
pri sebi imao, (Kod ku6e ima nami,ru-za
Uhap5enie Stiepana Radi6a, iedn' ar,rg,, o.,rJu ,.ai
clanka ,Frankova politidka smrtu, jerbo su
mu tada nekoii pri-
Dne 28, siednja (u subotu) maio prije 2 sata po podne ulete sta5esabrali potrebnu svo,tu).
u Slavensku knjiiaru Stj. Radiea i M. Radi6eve detiri tajna Joi treba spomenuti, da u uzama Stjepan
Radi6 nije na-
redarstvenika, a niihov vodja (neki Fudkar) odmah pograbi Sti. ravski dobio ni5ta i":ti susjedni gostioniiar p.e""iJ-tpr"L"
Radi6a i jo5 zapovjedi drugoj,dvojici, da ga i oni uhvate svaki puta od sudbenoSa stola)., nife uznidtom
straZaru htio na vie-
za jednu ruku i onda proglas, da je uhap5en, jer da ie ovaj das resiju nista dati, (a Stjepan R4i6 nije
kod sebe imao ,,J".".,
sabor razpu5ten,- Stj, Radie odgovori, da to ne vjeraje, jer da niti ih u zatvoru smije imati.) Sutradan,
u medieliu, prituZio se
sabora jo5 niti nema, ne6lo da su to samo narodni zastupnici, stjepan Radie ponovno radi ovo(a
koje 6e krali naiprije sazvati, a onda moi,da i razpustiti, ali sud,b.stola,
koji ima nadzor nad uzama te jenarodito "^luor^viedniku
, naglasio, d.a se ovrhonr
ovaj dars da to ne moZe biti, Na to Fudkar izvadi iz di,epa rrroSlau svako doba od niega globa
utieratiprodaiom kniiga, ali
nNarodneNovineu i stane ditati, kako je sabor razpu5ten.Radi6 ie vie.nik samo sle{nuo ramemfunavelecrt
viste kaznanas't'p'i
odgovori, da ni to'mu ne vje,ruje,jer da sabor po zakonu sazivlie i sad iu morate izrrr5iti.
A to ne ,t"ll, i"" uhvatiti ne,kogana ulici
i odgadja i razpu5ta sam kralj, ili kraljev namjestnik, pa da 6e se i strpati - znaEi,da ie dotidni sam zatvor nastupio,
samo sili pokoriti. U to sva detiri redarstvenika sgrabe Sti. r{ako se vidi-ne
rrrr i^1::""t _ sila Boga ne moli, pa
dii po svoi prilici ostati 6e Stiepan Ra_
Radi6a, te mu se nisu dali niti obu6i, ni SeSirana glavu metnuti,
u zatvoi do 2g. veliade o, g.
nego su 6ia onako htjeli odvuii u kodiju, koja fe stafala pred
knjiiarom. Tu im se Stj. Radi6 iztrsne i o5tro rede: Razpust sabora.
"A Sto ste Nagh i sasvim neobidni
me pograbili kao razbo,lnika?Zar mislite, da sam tako lud, da 6u razpust sabora ve6 je svratio na
Hrvatsku palniu
vam bjelati? Dajte mi barem da se obudem. I podne obladiti ciele carevine, Sto vi5e i ditave
Evrope.
zimski kaput, ali ga jedan redarstvenik (neki Rebrek) i u tom
pode smetati, Tada Stj, Radi6 povide: "Za ovu surovost dinim
vas svu detvoricu odgovornirn pred Bogom i pred diecom va,Som, Sad ie istom oorasti
zaiednici prosvieienih zanimanje za Hrvatsku, a u dana5njoj
Ako i imate nalogl,da me uhitite, nemate nalo{a ni razloga, da ,ra.odu o"r[ ^"tranje ostaloga svieta
najveia
me ovatr<onaletete.,. Za malo odiurila ie kodija sa Stj. Radi6em ie pomoi u borbi ;
";;;;""]r".,ro i stobodu.
u uze zagrebadkogasudbenogastola,
Glavna skup5tina seliaEke
Tu Fud,kar preda Stj. Radiea uz potvrdu tamnidaru Stiplo- stranke.
seliadkestranke obd.riavati
Seku (otcu osmero djece)a taitodrnah dade upisati da osudje,nik
Stjepan Radi6 nastupa zalvor od tri tiedna i od 10 dana, do-
0."'
;Trln-.1or,ri."".
iil:iil d" ;1;;"qruh..l,
pokazati, t'lo.iJfi;. ffi;'::::
rrrsta zato_ ;::T:":i'
6e se dakle
l3ar 6e se i opet jasno
6+__ r _-- vvqr.'rrr
nikaka-v
sudjen mu joS 1908, radi onih dlanaka i orrorrke lu(aKav drugi prollon
"Zidovska politika"
dru$i progon ne
ne moZe
mozi seliadke
seljadke
niti ^"1^L:;.niti
'.Frank u Pe5ti", - Na to Sti. Radi6 iziavl, da je on dodu5e bio ;ffii:
serjadrre u*l;
.i;:il;;i;,:,,"iT:.
:l|;;}i11,u, ;;;,,i sad6eistom
pristase
12 na samoj glavnoj skupitini po_
r78 t79
treba
kazali, da ie seliadka stranka nepobiediva' U tu svrhu druitvima ne di5e (i poslie obnovlienia zasrebadkoga druZtva)
priie ovih petih izbora bude
da prista5e sve moSu6e urade, da onaj duh, Sto sa pudka politika mora nazvati gospodskim, Do-
sasvim osi-
.Ji"ef." tiskara do kraia utvrdiena, a na5 "Domo sta je spomenuti, da u odboru zagrebadho$a Sospodarskoga
,
furan' druitva od niesova obstanka (a obstoji ve6 70 godina!) nije
do
osnutka seljadke stranke bilo nijednoSa seljaka, I tom je na-
Novi izbori.
stojanju seljadke stranke tezkom mukom uspjelo, da u odbor
Za ove pete izbore ve6 nafoviestaiu, d'a 6e biti strasniii od toga druitva upravo protura jednoga jedinola seljaka
{Gom-
triezmt
svih dosadainiih, Ali se toga vi6e nitko ne pla5i, Mirnu, bovi6a)! A to niie ni dudo, jer je tomu druZtvu ve6 takav te-
je do- meli, da je u to teZko dirati, pa mi ovo i ne spominiemo zato,
i odvaZnu narodu nitko nista ne smiie i ne moze, Tomu
(tte-
kazom deset pobjeda seliadke stranke kod zadniih izbota da u to staro i u istinu slavno i zasluZno druZtvo diramo, ve6 to
pobieda
ba naime za pobiedu radunati i Novsku i Klo5tar)' a i spominjemo zato, da,upozorimo, da ie danas druSo vrieme,
kad
moZe i mora se svatko ima za sebe brinuti, pa tako i seliak. prosla su vre-
sveukupne opozicije, koja kod ovih petih izbora
da ie
magiarone do kraia izkorieniti u saboru' I vidiet 6e se' mena, kada su se Sospodai moudnici brinuli za udobri na5
si_
Khuen ovim destim izborima Hrvatsku samo io5 bolie izviel' romaSni narod.,, a recimo pravo: od te brilie,
ier niie narav-
bao i sloZio, ska, i nije bilo prave koristi i napredka, Seliak treba ia se sam
Zivio seliadki narodl za se brine , a ve| ie za to i vrieme,
Ziviela Hrvatska! Misao seljadke stranke ohrabrila
(>Dom<, Goil. 7912. Br. 5') , ie, probudila, osviestila,
okupila i mediusobno upoznala dovoljan broi seliadkih
Sospo-
dara, koji su kadri pristupiti k samostarnoj i svojoi organizaciii
i u tu svrhu, da si stvore sredi5ta, u koiem 6e'se stupt;aii
Selja6ko GospodarskoViee. sve-misli i nastojanja oko napredka seliadkoga gospodarri.r"
cieloj banskoi Hrvatskoi,
o

Prvi korak u toj stvari ima se udiniti na Sestoj

Program hrvatske pudke seliadke stranke kaZe u druglom Slavnoj
skupstini seljadke stranke dne 2, veljade
dielu A- L 10: osamoupravne ob6ine biraiu tri pokraiinska i rgtz, i to ovako:
jedno drZavno poliodielsko viele, koiemu se posao i vlast ima SkupStina te izabtati izmedju poznatih
izkusnih seliadkih
odrediti zakonom.u $ospodara iz raznih kraieva, recimo 24 viehnika, Ovi bi
se
imali odmah privremeno
Ovo DrZavno Poliodielsko Viede imalo bi od prilike onu poslovodju), a onda sazivati
konstituirati (izabrati predsiednika i
brigu, posao i vlast za seliake, kakovu tr$ovadko-obrtnidke skupStine u upravnim kotarima,
bi skupstinama seliadki gospodari izabrali
komore imadu za trfovce i obrtnike, A da bi takovo vie6e bilo i?^I-:it*
vrecnrka,da bi svaki io5 toliko
za naSu seliadku domovinu ne samo potrebno, neSo upravo kotar imao po iednoga, a ve6i i gospo-
razlidniji i po dva, tako da bi
nuZdno, - o tom ne sumnia nitko, tko Sto razamiie te ima iko- *i:kt
stotinu. svih vie6nika bilo oko
liko osie6aia pravednosti. Seliak ie danas u Hrvatskoi pte'
Kad bi bili izabrani
pu5ten s"* ."bi, za nie{a nitko ne mari, a ako i mari, to ie vie6nici za sve kotare, vie6e bi se po-
iesto seljaku na Stetu, kao Sto razne nez{odne naredbe (na pr' oli:_: . : rv, yrrr4vlru svu) oDstanaK Kr, vla(ll I
proti namakanju konoplie ili narivavanie bikova i Zdrebaca ko- ;:::lT .;,.#jJ;,:"l""l1lJ]*l?
."Pi uredbamau domovini (trg,
obrt, komori, hrv. slav.
iih seljak ne 6e, ier nisu za niega). Imamo dodu5e
dva gospodar'
ska druZtva, t Zafrebu i Osieku, koia su u istinu svoic udinila
flT::i"l*?g"d;"2;il;;ft;il ff lill,ll;iX1l.
stranko
za seljadko glospodarstvo,a mo$la bi udiniti i dosta od ono$a'
i l-
il;::*,'_l,l.,y*9",
niiednoj
rr.
ur*bi sekonst,r"'o',:;:;""';ii:,i:;ji:
- da u tim p"fitief."i'"tranci.
Sto bi bio posao Seliadko$aGospodarskofa Vie6a,
-
L

181

180 posljedice provadianja zakona i naredaba, koie se tidu seliad-

-koga
Vie6u bila ova: gospodarstva (na pr, kod bolesti blaa, zatvarania sai-
Zad,aLabi Selia6komuGospodarskomu odredaba o pa5i, drvariji i t, d,) sedmo napokon, da
-*u,
od svoiih dlanova izviellaie
L S, G. V. ima ftafiili i primati po- nastoii oko Sospodarstveneprosviete u svrhu Sto pomniie$a
kotaru selfadko $ospodarstvo (intenzivniiega) Sospodatenia s osobitim obzirom na $ospodar-
o tom, kako stoii u dotidnom
prodaiu Sospodarskofapri-
gledom na poliodielstvo' stodarstvo' sku industriiu (pecare, sirarne, predionice i t' d,) i goienie in-
potreb5tTna' za tim po$ledom na
roda i nabavu go.podu"kih dustrijalno$ai ljekarnidkoSabilja.
i na zdravstvene pri- -Vt,
novdani promet, "Ji;;;dlt "apokon naputak i S, G, V, kao uredba stro$o Sospodarskaima svoie po-
i*ua" V?ie izraditi todni 'prisu-
like. Za prv" i"t'i"-Stui"
'da uzmo{nu slovanje urediti tako, da za nikakav posao (izuzevli
se izviellailbti'e' 1ak5ei todnile stvovanje skupstinama) ne traZi dobrovoljnih (bezplatnih) rad-
"g"J""1f.kanice,
napisati i Poslie Prouditi' nika. zato treba da za obavlianje svojih pisarskih, putnidkih i
V' primati i pretresti $o- strudnladkihposala postavi ili nadie sposobneosobe, kojima 6e
Osim ovih izvieit"aia ima S' G'
i od osoba' koia nisu dlanovi se po mogu6nosti odrediti pla6u ili na$radu, Proradun za lo ima
spodarske irui.stui-" ili'p'"itog"
Vieda, se odrediti u redovitoj skupstini Vie6a i. razporezati na pojedine
ve6 po redu svoje$a po' vie6nike, koji 6e se svaki u svom hraiu postarati prigodom ko-
il, Dobivena izviella imade Vie6e
izvie56e o staniu seliadko$a tarske skup5tine za pokrile dobrovolfnim prinosima,
slovania prouditi i sastaviti ob6e
predlozima' sto VIL Da se seliadki gospodari upoznadu s nastoianjemS, G'
;ft;va u banskoi Hrvatskoi zaiedno s
Ovo V. ima S, G, V. po mo$u6nosti svake $odine prirediti u svakom
bi se za rr"pr"a* '"luetogu $ospodarstva imalo udiniti'
kotaru javnu seliadku $ospodarsku skup5tinu,
obte izviel6e ima se izdali tiskom'
stan|a seliadkosa VIII, S. G, V, ima nastoiati, da mu obstanak i djelovanie
ilL S, G, V' ima se u svrhu pretresivania
dobivenih i proudenih lzvie66a svake bude Sto prije uredieno zakonom,
Sospodarstva na t"*"li" koiima se imadu
godine sastati u dvie redovite skup5tine'
u Ovako od prilike imali bismo podeti, ho6emo li, da se za
idobrlti predlozi u korist seliadko$a $ospodarstva' seljadko gospodarstvo barem podne raditi, ier budemo li dekali,
ne 6e se nikad ni podeti'
IV,S,G,V,imasezaoi'ivolvoreniesvoiihpredlogaiza' t>Dortu<. God. 1912.Br. s.)
vladu i na sabor krali'
klfudaka obra6ati "" ftt' hrv' slav'-dalm'
svaku oblast' uredbu'
Hrv, Slav, Dalm', u p'"*t prilikama i na
'ndrui,enie
i t, d' t, i, svakamo $die.bi.se Sto za seljadko $ospo'
kraiu mo$lo posti6i'
J"r.trro u cieloi domovini ili u poiedinom NaSenovine uDomui nala tiskara.
a poiedincima to niie mo$u6e'
na ovol prvo' da se
V, Posebnu skrb treba da S' G' V' ima Svakornu prista5i seljadke stranke, koii se i malo viie za-
a osobitom
olak5aju kreditne neprilike seliadkih Sospodara' nima za stranku, dosta je poznato ne samo to, da na5i ljudi
du$a ne prodaiu selfadki posiedi i da
brigom na to, du s" teZkom mukom uzdri,avaiu tiskaru, nego i to, da s tim imaju
"di uvede red' i pravilniie
se ljudi ne sele u Ame'iko, Jrugo' da se neprilike i velike brige, O tom se je dosta pisalo i u nDomuu,
zaiednicamai fuete,' da se
i koristnije tLwanie u zemlji5tntm a jo5 vi5e u drugim novinama, a budu6i da se na Sestojglavnoi
provede komasaciia posieda' 6etvrto' da
seli' $ospodari u pre' skupStini na5e stranke ima i ta sfvar urediti, potrebno je znati,
ako ie ima doma' ili
napudenim kraievima iodiu do zemlie' kako je do neprilika doSlo.
se presele; peto' da se
Ju'." upute rr.-dr.rgo zanimanie' ili da U tu .vrhu treba znati, kako stoji ,Domo i seljadka tiska-
trajevima' Sto
gospodarskiprirod Ibhgo, u ob6e i u pojedinim ra' t, j. koliko je duga i kako
unovdi' Sesto' da shodnim po- ie nastao,
io-ooi|ni|" za seliadkogalospodara- odkloniti Stetne
gospodara
sredovaniem nastoii oko seliadkih
t82
Prije sveSa po{ledaimo ra6une seliadke tiskare za !od'
tgrc, Ti radurri (bilanca) pokazuiu, da je seliadka tiskara kon-
cem Sod. 1910.imala K 5'396.43gubitka' I to je sav pravi duS'
jer dio ima dru$o$a du$a, tai se moZe pokriti vriedno56u ti-
skare, niezinom drufom imovinom i traZbinama'
Ali tu treba odmah kazati i ovo: u imovinu seliadke ti-
skare uradunano je mediu duZnicima 30,000K (trideset tisu6a),
Sto du$uju vlasnici oDomau (stiepan Radi6 i io5 16 druSova)i K
28g3.3i Sto duguie hrvatska pudka seljadka stranka. Sbroiimo
li ovo, pak pribroiimo li k tomu Subitak tiskare, iznasa to sve
K 38.289.77t, j. recimo okruSlo detrdeset hiliada' Kad bi ovo
bilo pla6eno, tiskara ne bi bila samo bez duSa, ne{o, kad bi se
prodala, ostalo bi ios toliko, da bi dionidari dobili natra$, Sto
su uplatili. (Kad bi se dakle dionidari odrekli svojih dionica,
trebalo bi podmiriti jo5 oko 8.000 K.)
Pita se sada: Kako ie ovai du$ nastao, l, i, na 6em ie bilo
toliko gubitka?
Koliko ie oDom" "Pro$utao"?
Tu stvar stoii ovako:
uDom* je prve dvie godine imao veliki $ubitak i to prvo
zato, Sto je podeo izlaziti ve6 u prosincu 1906 (4 btoia, a za
istu cienu)! druSo zato, Sto $a se ie tiskalo i po 5.000 primie-
raka, a redovito 3,000 do 4,000,a predplate ie na niega do5lo
1907. sod. K 5.494.48,god, 1908, K 7.755j2 (t, i. pladalo je
oDomu god. 1907 samo oko 1380, a 1908 oko 2000 predplat-
nika), lrete zalo, Sto ie bio pun puncat, a bez ikakvo$a o$lasa,
pri dem ie bio dvostruki gubitak, naime: vi5e posla za slaSare
(ciela iedna strana) a nikakvoga dohodka od oglasa, Tako ie
uDomu ve6 do5ao u seliadku tiskaru sa duSom od K 6.523'25,
a taj je duf koncem god. 1908.iznaSaoK 7.999'04'
God. 1908,imao ie oDom. gubitka 929 K 60 f, a $od, 1910.
K 1,500.88ukupno od 1907, K 10'429,52,
To je Subitak pri ,Domuu, Pribroiimo li k tomu ono, Sto
ioS HPSS duSuie tiskari (K 2,398'34),dobiiemo K 13.323.06'
Sto ide na radun uDomao i stranke, a odbijemo li to od cie'
loga spomenutoga du$a (K 38.289'77), ostaie K 24'966.71 ili
okruglo dvadeset i pet tisu6a K (25,000) Sto bi bilo "na duSi<
tiskari, t. i. Sto je tiskara >pro$utala".
183
Koliko ie
"progutala" tiskara?
Ne pitaimo za sada, ie li tiskara bila seljadkoj stranci na
kakvu korist kad evo vidimo, da stranka i uz svoju tiskaru ima
jo5 platiti za uDomu i druge tiskanice (za dva izdanja pro-
lirama, za pro$lase, pozive i t, d.) preko 13.000 K, ne6!opo-
gledajmo najpfije, kako je doSlo do toga, da je tiskara u tri i
pol godine >proglutala<oko 25,000 K. t, i.popredno na Sodinu
7000 K,
No prije nego stanemo to razlafati, treba spomenuti, da
je od vriednosti tiskare a niezinim radunima odpisano 8000 K.
Za one, kojima nije poznato, Sto je to uodpis..treba spomenuti
ovo: Svaka se stvar tro5i i svahi dan manie vriedi, pa tho
ho6e, da istinski izka\e svoiu imovinu, treba da iu procieni po
sada5njojvriednosti, a ne po cieni, po5to ju je nabavio (kupio).
Tako ie i od seljadhe tiskare odpisano ve6 fod. 1908. K 8000
na pogor5anje,premda se tiskara za toliko nije pogor5ala ni
do sada. No u radunima fali ovih 8000 K t. j. raduni pokazuiu
u imetku 8000 K manje, kao da je ta svota potro5ena, a u
istinu nije potroSena,nego samo odpisana, Pitamo li dakle za
pravi gubitak tiskare, ne smijemo radunati i ovih 8000 K neSo
prema gornjemu imamo radunati samo 17.0O0K Sto ie tistrrara
"proglutala<.A sada da vidimo, kako ih je progutala.
Za5to ie tiskara imala gubitka?
Seljadka je tiskara osnovana sa glavnicom od 24.000 K.
Ali ni ova mala glavnica nije bila jo5 ni do konca 190U,god,
podpuno upla6ena, naso loi u bilanci 1908, izna5a upladena
glavnica samo2!.424 K. Ali ako drZimo na pameti, da je uDom..
k tiskari do5ao sa 6500 K duSa, koii je trebalo odmah platiti,
za tim da su troSkovi za osnivanje tishare (ne za samu tiskaru,
nego za namje5tanje strojeva itd,) ili lako zvani utemeljiteljni
tro5kovi izna5ali 3.670 K 10 f, a za priudeienje prostorija za
tiskaru 3,837 K 94 f, Sto je takodjer trebalo od*ah platiti, vidi
se, da je od ove upla6ene glavnice ostalo odmah u podetku
samo 7,023 K 84 f. Ali ni to nije cielo moglo
ostati, jer ie
trebalo barem djelomice platiti druge
dotada5nje tiskarske
tro5ltove stranke, poimence
troiak za prvo izdanje pro$rama
r za kniiticu
"Hrvati i Magjariu, I tako ie od ciele glavnice
ostalo kojih pet do Sest tisu6a za izplala same tiskar"lkol" 1"
 185
t84
vodjenie posla' t' i' u K, S ovim, Sto su naii ljudi dali, mogli smo ,Dom" izdavati i
u podetku stajala oko 13'000 K)' i za
bez liskare,
prto-
' redu za izdavanie uDomau'
nabavom veli- Je li tako?
Kud ie za ktalko vrieme tiskara pove6ana
trebalo ie za nia Prosudimo, Prije svega treba re6i, Sto su naSi ljudi dali.
koSa tiskarsko$a stroia (K 18'300) i slova'
dakle' da A tu stvar stoji ovako: Naii ljudi dosta su pripravno jamdili za
ptuiiti (koncem g, 190s,)io,soo K 13 I' Odevidno ie
oko 45'000 K zajmove, ali davali t, j. poklanjali nisu niSta, - osim onih sitnih
ie tiskara ve6 u trugoi $odini morala imati du$a
'samo
spada k tiskari' A pri- prinosa. (koji izna5aju ipak preko 5000 K) i kojima se je dje-
za tiskarske rtrojw" i ostalo, Sto
nabavljano po- lomidno vradao tiskari du{ za programe i tiskanice,
brojimo li k tomu, da je do konca 1908' $od'
(K 22t6) i No istina ie, da su na5i ljudi skupili do konca god, 1908.
ku6tva i t' d. (K L2M'O6I tiskarskih potreb5tina
je tiskara t. j. u detiri godine, Sto obstoji stranka 2L424 K za dionice,
papir (K 9105,31)ukupno za 12'425K 37 I' du$ovala
at"g" godine bliku 60,000 K' Na taj duS' koie$a ie bilo Pita se sada, bi li se ovim novcem bio mogao izdavati
".i visoke nDomo, izdati drugio izd,anje pro6irama, detiri "BoZi6niceu i
poslie .rr1 to vi5e, trebalo ie pla6ati kamate' i to obidno
i sudbene tro6kove (1910' g' sve one tiskanice, Sto ih je stranka trebala?
ign i vi5e), a trebalo ie pla6ati
preko 6000 K)' DrZimo li na pameti, da ie ,Domu pri osnutku tiskare bio
pet ve6 u duSu sa 6,500 K i da je trebalo platiti prvo izdanie pro-
Tiskara bi dakle bila morala svake $odine zasluZiti
jos preko- 1'500 Eframa,kniiLicu ,Hrvati i Magiari" pa i ioS koje5ta, Sto je tre-
iest tisu6a samo na kamate, a prvih pet Sodina
K svake $odine za naknadu utemeljitelinih tro5kova' i'ukupno
t' balo platiti, ostalo bi od tq glavnice 10.000do 12,000K. To bi
?000 do SOOO f, No tiskari ie Slavni posao bio ''Domn' "Gospo- bilo rr istinu dosta, da se izdavanje 'Doma. bez poteZko6a na-
nKoledar. hrv, slav' $ospodarsko$ druZtva' nDomo stavi, ali o dru6lom izdanja programa, o "BoZi6nici", progila-
darski listu i
miesecima' a kod "Gosp' sima i t. d. ne bi moSlo biti ni govora - bez novoga sakup-
ie slabo pla6ao, osobito u ljetnim
i-irtu" i ,Koledara* radi koie$a tiskara i jest povedana' zaslu- ljanja. A bi li stranka bila bez Boiilnice, proElramai t. d. bila
i,ivalo se ie vrlo malo, ier su radi velikoSa natjecania dru$ih postigla ono, Sto je postigla? O tom se moZe sumnjati,
tiskara ciene bile vtlo nizke, moZda i prenizke' Ali i to nije glavno, nego je glavno ovo: Da se nije osni-
vala tiskara, ne bi se onih 21.400K bilo ni sakupilo, pa o tom
ItakojedostadtZatinapameti,dajetiskaraimalapla-
ne hasni ni govoriti, da se je s onim novcima moglo to i to, -
6ati u. ove tri i pol godine samo kamate, kojih niie zasluZbom
K' kad tih novaca ne bi ni bilo.
nadoknadila, pa se odmah vidi, kako ie prosutala onih 18,000
Ali to nije sve, Tiskara je na svoj radun izdala detiri kole- Drugim riedima: Tiskara ie bila sredi5te,oko kojega su se
u
dala ,BoZi6niceo, svaki u 6000 primietaka, iedan dapade na5i ljudi okupili, a onda ie bila na5 vjerovnik, koji je opet
10,000primieraka,stozaiednodiniblizu30'000kniiZica'Ada imao kredita viSe, neSo iiko od nas, No kredit, Sto smo ga mi
imali kod na5e tiskare i ona kod drugih, bio je skup: u tri i
i tu nije bilo dobitka, kao Sto ni kod ono par drugih kniiZi'ca'
pol godine 25.000 K.
Sto ih je na svoi radun izdala, iedva treba spominjati'
Drugih radnia bilo ie malo, pa ni tu niie tiskara imala Tiskara niie niSta
srete, kao Sto uobie povrh ovih glavnih uzroka Subitka' nasa "progutala",
tiskara nije imala ni sre6e, bez koie niiedan posao ne moie na- tr tako je odevidno, da je tiskara malo, ili da niie ni5ta
progutala, nego su sve progutale kamate,
predovati. A bilo ie i po$re5aka u poslu i upravi' bez deqa
Da ta stvar bude jo5 odevidnija, dosta ie samo malo radu-
ie malo koii posao, no to niie odludno'
nati, i to tako, kao da tiskare i njezine glavnice
nije ni bilo.
Je li tiskaru bilo vriedno osnivati?
Za ,Dom. i za potrebe stranke potro5eno
Na sve ovo mo$ao bi tko re6i, da tiskare niie ni trebalo' .-
ovih sedam godina ie do sada u
dotidno 25'000 okruglo, i to:
ier da nie nema, ,r" bi onu pro$utala onih 18'000
 187

dva izdania pro$rama (25'000 kom') ' K 3.200.- imali ni jednoga ni dru$o$a, a da smo imali ili iedno ili druEo,
l. za
za pel SodiSta,Domao ' ' K 52.000,- bili bi dobro izaSli s tiskarom i bez tiskare.
2,
za proglasei ostale tiskanice i po5tarinu (7 $') K 10.000,-
3, lz to{a sliedi zahtjev: Hodemo li obstati i napredovati,
4. za 28.000 "BoZidnicao K 6.000.--
treba se pobrinuti ili za gotov novac, ili za solidan kredit,
5, za stan urednidtvu (pet od, po 50 K na mi') ' K 3,000.-
K r.200.- Za utjehu pak onima, koiim se dini mnoSo spomenutih
6, za telelon urednidtva i stranke (pet Aod') '
(oko) 40.000K, ne 6e biti suviSno naglasiti, da je to i za naSe
Ukupno K 75,000,- prilike upravo neznatna svota, kad se zna, da ie to ujedno
giotovosve, Sto smo u sedam godina potroSili, Ta biv5a stranka
prava (Bauer-Tu5kan) nadoplatila je jedne godine samo za
Sve se ie ovo od podetka tro5ilo na du$' tako da ie sa-
trebalo novine 60.000 K,
kupljenom glavnicom [korr""r,, god' 1908' K 2l'4241 (rDorn<, God. 7972. Br. 5,)
odmah pla6ati du$ove za prollram i 'Domu'
i to
Za sav ovaj tro5ak primili smo do konca 1911' $od'
od prinosa za podmi-
od predplatnika uDomao K 42'000'-,
(naj'
a,rg" za tiskanice K 5.000'- od prodanih pro$rama Seljaike potrebei vlada.
""n|e 27'000'-
viSel K fOOO.- ukupno K 48'000 po dem preko K
niie'nidanaspla6eno,Agdiesukamatinesamoodovih2T'000 SluZbene ,Narodne Novine" pune su viesti o tom, tko sve
K, nego i od onih tisu6a, koie su uzaimliene i troSene' dok ie dolazi u pohode i poklone novomu banu, a pi5u o tom dosta
stigla barem dielomice predplata za "Dom"? i druSe novine, I tako smo ditali, da su novoga bana pohodili
Istina je, nema se radunati, da smo sedam $odina pladali ili da su mu se poklonili u ime sve6enstva nadbiskup Bauer
kamate od onih 75'4OOK, ier duS odmah niie bio tolik, ali ie s cielom detom kanonika i odlienih sve6enika,za lim predsied-
istina na pr, ovo: ,Domo du$ufe od podetka 6'500 K a to nik Prve hrvatske StedioniceMilivoi Crnadak u ime svih nov-
znali platiti kamate od 32.500 K. A za dru$e smo duSove danih zavoda, nadalje prof Miroslav Kulmer s tainikom Polja-
pla6ali kamate i pet i Sest $odina, - kad smo neprestano u kom u ime gospodarskogdrui,tva itd, itd. eitamo dalie, da ie
iugu, tako te se mora radunati, da smo za tro5ak svake $o- dr. Vladimir Prebeg pred novoga bana vei vodio jednu depu-
taciju, nadalje, da je na jedan sjajni ples, koji se pirediuje za
dine morali dekati (t, i, plaeati kamate) najmanie dvie {odine'
poljep5avanie Slasovitih Plitvidkih iezera, da ie na taj ples
Trosak svake godine iznasao ie popredno 10 do 11 tisuia'
do5ao i dr. Ante Paveli6 (prava5) i dr. SrSjan Budisavljevi6,
dvogodi5nie kamate od te svote izna5aiu (po l0% s tro5ko'
Srbin samostalac,premda je na tom plesu bio novi ban pose-
vima) kroz sedam $odina okruSlo petnaest tisuda Kruna, Sto
bice svedano dodekan i posebice pozdravljen u ime dotidnoga
zajedno s onih 27.000 K dini 42'000 K, t. i, i vi5e' ne$o Sto
druZtva. U kratko, dan na dan ditamo i vidimo, da k novomu
smo u istinu dalni',
banu idu pojedinci i izaslanici cielih druZtava i slaleZa bez
Da smo dakle bai novce i mofli uzaimlti, ne bi bili bolie razlike, jesu li koalirci, prava5i ili magiaroni, I da koga od tih
proSli ni bez tiskare, lfudi upitamo, zaSto idu pred novoga bana, kad su nie$ovi
politidki protivnici, odgovorili bi bez okoliianja: BaS zato
Zaklifiak, idemo pred njefa, jerbo smo njegovi politidki protivnici, pa
Cielo ovo razmatranie i radunanie dokazuie u ostalom po' ne 6emo, da na5e druZtvo ili na5 staleZ Stetuje radi nas, nego
znatu stvar, da niiedan posao bez kapilala (novaca) ili bez naprotiv, na5a je duZnost, da i kod novoga bana svoie drultva
dvrstoga (solidnoga) krefita ne moZe napredovati' Mi nismo t svoj staleZ zastupamo, ali za sebenosobno ne traZimo niSta,
I
I
I 188
a ostaiemo, naravski, i u budu6e o5tri protivnici politici no-
vo6ia bana i niegove vlade,
Mi se svi jo5 dobro sje6amo,da se u doba Rauchove vlade
bilo poku5alo, da k Rauchu nitko ne ide i da s Rauchom niti
ne razgovara. To se nije provelo i radi toga su nas Hrvate u
svietu dosta napadali, da smo kukavci, itd. I poslie Raucira
predlagalo se i za Rakocaia i za Tomaiila, a sada za Cuvaia,
da nittr<one ide k njemu. To se nije provelo, pa i sad ima no-
vina (izvan Hrvatske), koje nas Hrvate zato nazivlju kukav-
cima, a ima i na5ih ljudi, koji govore, da mi nismo za niSta,
kad ne moZemo udiniti, Sto su Talijani udinili Austrijancima ili
,Svabamao u Piemontu i Lombardiji. Pa imadu li pravo, koji
nam tako prigovaraju? Nemaju,
Talijani su imali proti sebi tudjince ("Austriiansso, oSva-
beo) od kojih su se htjeli sasvim rie5iti silom i od kojih su se
s pomo6ju francezkoga cara Napoleona I. i njegova sinovca
Napoleona III. i oslobodili. Mi Hrvati vodimo politidku borbu
- dakle ne oruLanom silom - proti maSjarskoj vladi i poli-
tici i proti onim Hrvatima, koji po na5em uvjerenju uz tu ma-
gjarsku politiku pokorno pristaju i jo5 pokorniie ju brane, Kad
bi dakle mi Hrvati proti MaSjarima i proti Hrvatima, koji uz
MaSjare pristaju, podeli raditi isto onako, kako su radili Tali-
jani, bio bi to pravi doma6i (ogradjanskio)rat i taj bi nas rat
vi5e oslabio, nego li ojadio, To je jedno. A drugo je ovo: U da-
na5njedoba ima vlada toliko sredstavau svojoj ruci, t. j, toliko
novaca i toliko vlasti, da se oni ljudi, kojima je povjerena
briga za crkvu, ili za novdane zavode, ili za gospodarsko druZ-
tvo, da se ti ljudi boje odgovornosti, ako oni povjerenu im
Crkvu, banku ili druZtvo izvrpnu kakvoj neprilici ili kakvom
pro$onu,
I tako su, vidite, na5a gospoda svih staleZa na5la put i
nadin, da budu protivna vladinoi politici, ali da ipak od sebe
ne odbiju svake vladine pomo6i, nego ba5 naprotiv, da inte-
rese ili korist svoga staleZa (nipo5to svoje osobe) svakoj vladi
joSi preporude!,..
Samo je jedan staleZ ostao, koji nije imao kod nijedne
vlade svoga za{ovornika i branitelja. To je stalei selja6ki, A
baS tu treba i najbri,e i najvi5e pomo6i, jer vetini selia6tva
livot ie tako teiak da se vi5e ne da podnositi,
189
U to je, hvala Bo{u, osnovana seliadka stranka' Poslie ne-
opisive muke i truda, selfadka ie stranka izvoievala naipfiie
trojicu, a 1910, i devetoricu svofih zastupnika, Na vladi ie bio
ban Toma6i6, koii ie na bansku stolicu zasio sporazumno sa
saborskom ve6inom i s tom odlukom, da narod oiadi, kako ga
je pro5irenim izbornim pravom i oiadio, S tim banom Toma'
Ii6em htjeli su zastupnici seljadke stranke sklopiti sporazum
javno i otvoreno u tu svrhu, da se seljadtvu koliko toliko
olak5a njegov tellrri Zivot, te su kao prvi uviet toSa spora-
zuma do5le neke glavne seliadke potrebe u kraljevski odpis.
Zastupnici seliadke stranke joS su sloZno s banom birali sabor-
skoga predsiednika, kod izbora za Pe5tu predali su prazne
glasovnice, a malo za tim sruSili su banovu (vladinu) osnovu
o trideset postotnom nametu za maloposiednike, t. i. na se'
ljake, Sav je sviet vidio i znao, da drugo$a sporazuma niie
bilo izmedju seljadke stranke i vlade, nego kod izbora za sa-
borsko predsjednidtvo i kod glasovania za dnevni red o izboru
delepacije, a isto se tako vidielo i. znalo, da ie ovai sporazum
nastao samo zato, da se seliadtvu olakSa nie$ov Zivot, Pa gle:
na selja6ku se stranku vikalo i jo5 se vide, da je ona onda
izdala narodnu slobodu, da je bila proti ,prelomu s Ugar-
skomn itd.
Od toSa vremena na svakof siednici glavno$a odbora se-
lladke stranke i na svakom vaZniiem sastanku razpravlialo se
o tom: Kako bi se seljadtvu odmah koliko toliko pomo$lo i
nastojalo pomo6i, a da ipak na seljadku stranku ne padne niti
sumnja, a kamo li opravdani prigovor, da ona slavi borbu za
narodno i za drlavno pravo?
Razpravljaiu.Ei ozbiljno o ovom pitanju Slavni odbor se-
ljadke stranke uvidio je brzo, da le poloLai selialkoga staleZa
posve razlidan od poloiaja drugih slalela. Drugi stalei,i naime
imadu izvan politidkih stranaka, kojima pripadaju, mnogobrojne
svoie uredbe i pojedince, po kojima mogu od vlade posti6i i
primati sve, nimalo ne pitaju6i ie li vlada naSodbena,ovakva
ili onakva. Tu su za svedenstvo biskupi i Crkva, za trpovce
tr$ovadka komora, za sve skupa njihove banke itd, itd., dok
seliadki staleZ, osim seljadlce stranke, nema danas nikakve
or$anizacijeni uredbe, gdie bi seljak vodio glavnu riei, ili jo5
todnije, gdie bi se najprije pazilo na seljadko pravo i na se-
190
liaiko dobro. I sad ta jedina posve seliadka organizaciia i
uredba - ne bi s vladom smjela ni razgovarali - radi po-
sebnih na5ih politidkih neprilika, ier bi time izdala narod za
svoju staleZku koristl A teLki i pretelki seljadki Livo| lreba
pomodi, treba lieka, ili barem treba raditi, da se taj Zivot ne
pogor5a, t, j, treba seljadtvo i pred ovom i pred svakom
drugom vladom zastupati, braniti, zagiovarati itd. Tko 6e to?
I to ie, vidite, takodjer glavni razlop, radi kojega je na
zadnjoj Sestoj glavnoj skup5tini izabrano Seljadko Gospodar-
sko Vie6e, To je ujedno glavni razlog, Sto se to Sospodarsko
vie6e ima popuniti seljacima bez razlike stranaka (sve do 100
dlanova) i Sto ima biti i ostati posve nepolitidka uredba, te
se nema nimalo padati ni u izbore, niti u nikakav politidki rad.
Ali su mu na delu ljudi, koji su dapade zastupnici seljadke
stranke (JalZabeti6 i druSi), Jesu, ali ni5ta za to,
Tu 6e na5 JalZabeti6 s druSovima govoriti i postupati,
kako sada govore i postupaiu nadbishup Bauer, grof Miroslav
Kulmer, dr, Poliak, dr, Prebeg itd, Brane6i povierene im interese
(a ne svoju korist), i6i te do potrebe k svahoi oblasti i vladi,
svuda poticati i svuda nastoiati, da se seljadtvu koliko toliko
olaksa ovo njefovo preteZko breme t, j, seljadko Sospodarsko
vie6e brinut ie se najvi5e i glavno za sada5njost,za ukruh
svakda5njiuI a za budu6nost, za seljadko pravo, za poloZaj se-
ljadtva u druZtvu i javnom Zivotu, za lo 6e se brinuti seliadka
stranka kao politidka organizacija.
fiet a stranka ostaje, razumije se, i dalje vierna misli
pudke politike, po kojof se na5a domovina ima urediti kao
seljadka drZava, ier joi je seljaitvo jezgra naroda, Sto u osta-
lom priznavaiu i ostale stranke: No seljadka stranka ne 6e iza
osnutka SeljadkoSa GospodarskoSa Vie6a radi seliadkih po-
treba dodi u sukob s ostalom opoziciiom, ve6 6e s njom u
skladu sa svoiim proEramom mo6i lak5e do6i do sporazuma
i zajednidko6larada, A bude li Seljadko Gospodarsko Vie6e (u
kojem, uz put budi redeno, nema ni jednoga Radi6a) radilo
kako treba, mo6i 6e i na vladu i na ostale stranke djelovati
io5 uspje5nije,nefo sama seljadka stranka,
(>Domc, God,. 7912. Br. 6.)
191
Zafitoje hrvatskisaborrazpusten
I
To se sada znade posve todno. Jedan magjarski zastupnih
(Gejza Polonii) interpelirao ili pitao je dne 3. o. m. u pe5tan-
skom saboru grofa Khuena uz ostalo i za tot uJe li istina, da
ie vlada (ma$jarska) prije, neSo je izdano rudno (kralievo)
pismo, koiim se hrvatski sabor razpu5ta, dobila obaviiest; da
6e novo izabrani hrvatski sabor pod predsiedanjem dobnoga
predsjednika Bardi6a lznieli i primiti predlo$, da se Hrvatska
od Ugarske odciepi?u
Grof Khuen odmah je na to odgovorio ovako:
U istinu se bilo bojati, da 6e u novom hrvatskom saboru
do6i jo5 i do Ze56e demonstracije proti Ugarskoj, nego je to
bilo god, 1908, (za Raucha). Zato je sada5nia ugiarska vlada
smatrala sgodnim svjetovati hrvatskoj vladi, da bi bilo dobro
izbjell toi demonstraciii, koia bi do6la u prilog onima, koji ne
gledaju rado maSjarske drZave, JoS je Srof Khuen kazao, da
u hrvatskoj politici prevladavaju doduSe takvi liudi, koji vole
narod razdraZwati, ali da ve6ina samo6lanaroda ne bi nipo5to
odobrila one demonstracije, kakva se spremala u hrvatskom
saboru.
Ovaj Khuenov odgovor vai,an je s triju razlo{at Prvo,
Khuen eto veli, da je hrvatskoj vladi samo ,svjetovao (zapo-
viedati joj zbilja nema niti prava), da bi bilo uputno ili sSodno,
izbieti onoj demonstracijiu, te prema tome svu odgovornost
za ovakav razpust sabora nosi jedino ban Cuvaj bez lkakve i
najmanje uolahkotne okolnostiu,
Drugo je ovo: Khuen i MaSjari boje se i puke demonstra-
cije proti llgarskoj u hrvatskom saboru, jerbo znadu, da ih
ima dosta i da ti nisu daleko, koji nerado gledaju magjarsku
drZavu (Khuen valjda zna i zaito) i kojima bi ovakva demon-
stracija doSla u prilog. To je eto sluZbena potvrda onogla
mi5ljenja, na koje seljadka stranka uviek upozoruje, da se
naime naSa, hrvatska, politidka borba spaja i veZe s poli-
tikom ciele carevine, pa zato moramo dobro pazili ne samo,
Sto i kako radimo, nego i kada ito dinimo, t,
i, treba paziti i
na zodan das za velike i valne politidke odluke i dine, Mi
drZimo, da taj zgodan das
loS nije nado5ao,
 192
193
A trete je ovo: Ni sam grof Khuen i ne vjeraje ono, Sto i banovi tako nag-lo mienjaju, a sabor se odgadia
je govorio, da bi ve6ina hrvatskoga naroda bila toboZe za nje- i razpu5ta.
Ho6e li naime serjadka stranka, da se sto udini
govu politiku; jer da to vieruie, on bi bio savfetovao banu za seljadki
narod, mora nastoiati, da sabor ne bude ,u"Or5i"rr,
Cuvaju, da sabor bude sazvan upravo zato, da ta ve6ina na- ,r"go an
radit a budu6i da se na rad u saboru moZe misliti
roda, koja je Ioboi,e proti sada5njof opoziciji, oSordena radi samo u spo_
razumn s vladom, koia jo5 uviek ne samo da
protumagjarske demonstracije u saboru, kod izbora, koji bi stoji na nagodbi,
nego je s nagodbom i s postupkom ugarske
odmah na to bili razpisani, izabere sve same prista5e Khue- vlade i Magjara
podpuno zadovoljna, - do5la bi setjaef,a
nove i Cuvajeve politike. Ali grol Khuen dobro zna, da .tr"rrku ,, ooior"i, o
ie u kojem je vet bila:.najme, da toboZe podupire
Hrvatskof ogromna ve6ina naroda bila nezadovoljna s njego- ut"au, i"i"
ne samo nagodbenjadUl, i Maglarima povoljnu ""0,
vom politikom io5 onda, kad ie po starom izbornom redu u A kako za ovakvu politiku .l"no Oofitif.r.r,
u cieloii, hrrr"t"'ko,,' ;;;J;
hrvatskom saboru sjedilo 77 (sedamdeseti sedam) khueno- bito seljadkom'pa dakako-ni mediu pristasama
seljadkestranke,"."_
vaca, ali ni grof Khuen, ni plemi6 Cuvaj nemaju te odvai,- nije ru Ziva duda, sasvim
ie nzumliivo ne samo to, da su pro_
nosti, da istini gledaju u lice. A teZko je dovjeku i politidaru, tivnici Zestoko navaljivali na seljadku
koji se bofi istini pogledati u lice, te sam stranku, .to je toboz"
,araj podupirala ovakvu vladr, nego i to,
"eb" da ie sama ozbil;oo
Nagli i neobidni razpust hrvatskoga sabora znadi svakako, uzela-ovu stvar prosudjivati, kad "trur,k"
da je magjarska i carevinska politika u hrvatskim zemljama do- ie i predsjedni.tvo ."lj.Af."
stranke u sjednici dne 30, prosirrca
teti. preatfzifo lf"""o*,,
tierala tako daleko, da dalie kao do sada ne mole, pa sada odboru takvu taktiku. ili postupak, pri
kojem ..;;ril,"tou"
ostaje samo dvoje: ili se hrvatski sabor i ne 6e vi5e sastati, li sabor ili ne 6e raditi' iu je-dakJo
moraro nastati pitanje:
ili ie se sastati sasvim drugi i drugadiji sabor. Ulr ie biti sa seliadkim potrebama,
* je .ko ."bo, ne bude radio?
Tu trebalo odluditi, ima ti s"lia# ,r""od
(>Dont<, God,. 1912. Br. 6.) tu dekati i trpjeti,
i to Bog zna kako dugo, A to
nije mogao odluditi glavni odbor
sam' ne*ro je za to trebalo
sazvati one, koji i-Jd, dekati i
trpjeti, t. f, trebalo
ie sazvati glavnu skup5tinu, pa neka liudi
kaZu: Ho6e li da iekaju
Sestaglavnaskupitina HPSS. ne 6e dalje dekati, odludi
i trp"] p"-ifil Sto mu drago, ili pak
fi rL ,a dekanje i trprieniel"- ,ru"oa
t, i. onai, koii ima trpieti
Sesta glavna skupitina bila ie u neku ruku izvanredna ne samo svoju nevolju, nego
pritisak i neprilike io5 i
skup5tina, i to ne samo zato, Sto je dri,ana u neobidno, t. j. u rJi neuredierrih i nestarnih pr'ika
movini, - bit 6e to u do-
zimsko vrieme, negioi zato, Sto se na nioj nisu imali razprav. sasvim drugadije, nego Sto je ono,
vodje giospodskih kad
ljati redoviti poslovi stranke, kao Sto je na pr. izvieillivinje o stranaka odluae",,r"ku ,ru"od d,eka.
pt, dekati sve6eniku Lako je
radu i napredku stranke, neo je gl. skup5tina imala odluditi lu ili odvjetnik.r, aot se sru.i ,rug;a'",
ler oni dobivaju svoje
p tom, ima li HPSS prije svega i kako ima raditi za naipreEe u redu i'poJ ,rugoaforn.
potrebe seljadkoSanaroda, a drugo, imala se pobrinuti za osi- No o svem tom niie
guranje strankinih novina ,Domau, se- na skup5tini mogilo razpravljati,
Pa ni odlud,iti, jer
ie prietilo, da 6e
Prvo ono pitanje, naime: ima li HFSS prije svega raditi sttupstinu raztjerati, .ki..,"a.r.irro-lpoU"i;"1
te je iedva jedvi-ce pristalo
za naiprele potrebe seljadkoganaroda, nastalo je poradi toSa, stupStinu pustiti na to, da 6e
u miru, ako se'rr" i"a" govorilo
Sto je ciela na5a domovina, posebice banska Hrvatska, ve6 rtci' Zato
nije bilo gTg", o _ poli_
skoro deset godina (od odlazka bana Khuena) a teZkoj borbd, ovo pitan ie razpravi na
odbora. ";;"-il':"
g ! otz-riom iu'io,'srosena skupstini
nemiru i nestalnosti,pa nema nikakve nade, da bi vlada i sabor ,'-""*::-l
*"ero
*ovoriti o politici, osobito dr'av:o-pravnoj, niie
mogao Sto za seljadki narod udiniti i to s razlo5ia,Sto se vlade tekla ie raz_
";:"" i u glavnom odboru d;;.;i,"'; . i. ne dirajuci drzavo-
I

194
19s

pravnih pitania - samo da se Sovornici, koii 6e $ovoriti na S kim to imamo poslaI

skup5tini, ne upuste u ta pitania i ne dadu povoda' da redar-
stvo skup5linu razpasti, I tako ie ovo pitanie u $lav',od-boru Poznalo ie na5im prista5ama i ditaocima, da je Stjepan
i na skufstini rie5eno od prilike s onim obrazloLeniem' kako ie Radie prije izbora obiavio u 'Domu. kako ie k niemu iosao
jedan priiatelj bana Tomasida (zagrebadki novinar i odvietnik
to razlozeno u danasniem dlanku ,seliadke potrebe i vlada".
dr. Edmund Frank) i nudio mu
DruSastvar,radikoiejebilasazvana$l'skupStinaiest "od5tetso, ako na koie wieme
azdrZavanie na5ih novina, ,Domau, Ta je stvar naSim prista- ostavi Hrvatsku, pa ode on (a i brat mu Antun) u Francezku,
Sama dobr o poznata, Gospodske stranke ne iznaiaiu ovakvih u Ameriku ili kamo druEiamo,a da bi se udovoliilo i brdtovima
pa ie (t. i, moiim) i,eljama,
stvari na skupStine, nego nfihovi prvaci seSnu u Lep'
dru$adiie' jer ie ona Poznato je preko mjere, kako ie o tom pisao pozn ati za-
stvar u redu, Kod seliadke ie stranke
osnovana na druSom temeliu: niu ie stvorio i tzdrlava narod' grebadki novinar Ivan Persi6: da ie to sve Radi6 izmislio,
pa zalo za svaku ve6u potrebu treba, kako netko ved rede' drugi put, da ie to s banom Toma5i6em dopiovorio, tre6i put,
sazvati cieli kongres, To niie zlo, ne{o dobro' Na ovai nadin da je novce primio, prigovarajudi Radi6u pri tom, Sto nije,
doznadu na5i prista5e do naimanje sitnice, koliko stoje novine kad su mu ve6 novce nudili, novce uzeo i dao ih za hrvatske
i za Sto ," upotrebliuiu prinosi, oni vide, da se tu nista ne taii Skole,dime bi ujedno i bana Tomasi6a srusio.u velikoforidkom
i ne sakriv a, pa zalo i imadu ono neo$ranideno povierenje' zato kotaru, gdje je isti Ivan Per5i6 kandidirao, nije o
drugom
i pokazuju onu doduse dednu, ali liepu poZrtvovnost' kakve za nidem ni govorio, nego o tom, kako su Radi6i kupljeni, pro-
politiak"
- potrebe nema valjda u seljadtvu nigdie na svietu' prodani, podmi6eni,
Ova je druga stvar urediena tako, da ie osnovana uNovin- Poznlaloje i to, da smo mi na sve to malo odgov,arali, ja
. a
ska zadruga Dom, zadnt{a s o$ranidenim jamstvom u ZaEre' kao protukandidat Ivana persi6a u veliko-goridlkom
kotaru
bu.. s dielovima po 20 K, Razumievanie ie za ova stvar i na ni.sam Per5i6a nigdje skoro ni spomenuo, a gdie
sam ga spo-
siednici gl, odbora i na gl, skupSti,nibilo toliko, da ie odmah miniao, govorio sam ono, Sto zna sav svijet: da
ie najprije bio
na radun dielova upla6eno oko 1000 K, u' Franka 12 godina, onda ga
Srdio do zla boga,'" r"J se opet
Napokon ie skup5tina prihvatil a i niekoie zakliudke poli s frankovcima sloZio, A slusa;uZi od ljudi
sto Li doviek 6lovori,
tidke naravi, dakako bez razprava, ier se o politici nije smjelo i ditajudi, Sto pise, ja sam - to piznaiem
iskreno - dosta
puta gubio vjeru, da se
Sovoriti, iSto moZe u narodu, gdje se ovakvi
I skup5tina i sjednica glav, odbora bila ie vanredno dobro Uuol moEu u narodu i pokazati. To mislim
i danas, i to tim
posjedena,
-ilut tako da ie na siednici Sl, odbora bitro preko 50 viSe,.kad prosudim, Sto
se poslie ovih dana dogodilo. eujtet
orr" gl, odbora i 16 izaslanika or$anizaciia, a na koncu Perdi6 piSe u ,Hrvatskoju dne 3, veljade 19,12.
,^^.I.rt }:i ly""
sjednice tito 1" svih nazodnih oko 140. Na skup5tini ie bilo "",:I
dlanak (pod nadpisom oMir!u), u kojem k'.ai,e,kako
::::
najmanje 400 udestnika, Sto fe u ovo zimsko doba mnoglo' O_".,1"razpusta sabora moramo biti mirni i
oprezri, te
;:T.1
DoSli su pade i mno$i dolniaci. Mno$i su drZali, da skup- ;:::.,1"
treba oStro pisati proti vladi, _ jer
bi t; sve vi5e
Stine ne ee ni biti, kad je predsiednik zatvoten, pa ie tako duSmanima.Novine 6e biti za.plijenjene,pa zato
il;,j,t1"^ ?"Sim
ostalo kod ku6e naimanie polovica ljudi, tim viSe, Sto ie "Dom< l^o"c' ooslovce: >ne 6emo tratiti za drufa izd,anja'(novira),od
br, 5 bio zapliienien, p,a iz niega nisu moSli prista5e doznali' ide tvornicu*ufupir", jos k tomuiz Ma_
L?]1,.i"t":.6i.profit
da 6e se skup5tina iPak obdrZavati, noelmo da idemo svojim pisanjem
;;' ,::,i Ittl u susret oni_
Dri,anie rr" ,k.tpltitti i cieli ioi telai bio ie primieren teLkim _",::lt
ledva dekaju izliku, da mogu Sto vi5e vode6ih
Hrvata
vremenima u koiima Llvimo' No sve nas je kriepilo to' Sto smo R;;...:t
u zatvor ili barem preko granice,
kako su savjetovali
"qqrcur a kako su uspjeli
vidjeli, da su nasi redovi ne samo $u56i, ne$o i dvr56i i stalniii' lod HinLovi6a i Lorkoviia,.,
(>Dorn<, God. 19tr2. Br. 6')
 197
t96
Ali Sto sve radi ovai doviek pod imenom najdi5iega hrvat-
da su oni' koji jedva stva, neka svatko sudi i Po ovom,
Jeste li duli? Sad i Ivan er5i6 kai'e'
sprave t zalvore' svjeto- YeC znade ciela Evropa, Sto se kod nas dogadja pod ba-
dekaiu, da Sto vi5e vode6ih Hrvata - a mjesece ie i
vali Radi6u, da $a sprave preko Sranice' novanjem Cuvajevim, pa su i fuancezke novine doniele viest,
ne{o da ie to Radi6 iz-
miesece pisao i govorio, da le to lat" kako je jo5 priie progla5enja razpusta sabora zatvoren pred-
Radi6 podmi6en'
*irllo, au 1" to bilo dogo'ooreno'da ie sjednik seljadke stranke Stjepan Radi6, Da taj zatvor kako
svietovali -da ode tako opravdaju, naSle su se jedne vladine magiarsko-Zidovske
Koie ie istina? Jesu li Radi6u zbilia
preko Sranice,ili ie to bilo i izmi'Slieno'dogovoreno
i Radie pod- njemadke novine u Pe5ti, poznati ,Pester Lloydu i - Ivan
Per5i6,koji u ,,Prij. Nar,u piSe, da Sti, Radie nije zatvoren radi
kupljen?
elanak, Sto Sa ie Ivan Fer5i6 napisao i
podpisao' ho-6eda politike, ne6ioradi - uvrede po5tenja,Da, kako ni David Star-
istinski' U tom dlanku' Eevi6za Khuenove strahovtade niie bio zatvoren radi politike,
bude ozbilian, pisan po uviereneju'
ozbilino' i to kao nego radi toga, Sto ie pronevjerio jednu pipu.
kako smo r:r.itt,kale Ivan Fer5i6 sasvim
svietovali' da ode
d,okaz za svoie railaganie, da su Radi6u I na5i ljudi misle, da se kod nas Sto moZe, dok ima na5ih
6oviek' da ie pravo uvierenie ljudi, koii dak pred seljadtvomovako pesterlojdski brane razne
;;; !ru'i"". R"kaJ bi duttt"
savfetovali' da ostavi
Ivana Per5i6a to, da su Radi6a zbilia khuenov5tine i cuvajov5tine? Ta Sto Cuvaiu vi5e treba?
Hrvatsku, Dok se ovako Sto dogadia,a da proti tomu ne dignu glasa
da-je Radi6
No ie li to samo tako: pisati miesecei miesece' nijedne na5e novine, koje s tolikim ogordenjem pi5u o uva-
niSta niie bilo' pisati' djanju strahovlade - nama se i to ogordenje dini uzaludnim,
varalica i podmi6en, - d o"du, kao da
'vode6e Hrvate?" Sto
da su ga htieli podmititi kao i druge (>Dom<, God. 7912. Br. 6.)
o sebi i o ljudima'
ovaj doviek koji tako $ovori i piSe, Sto misli
malenkost - narod
f."li*" l-u portui ili '^' ie to zbilia
" crniti i
do klanfa razliesniti laLima i izmi5liotinama' iavno
narod samo strada' - Temeljnapromienau hrvatskojpolitici.
blatiti po5tenje dovieku, koii u tadu za
* zar ie to zbilia, pa makar
a onda, kao d,a nista niie ni bilo?
i stardevi6anska borba za narod i domovinu? U Bedu izlazi vet Sestu godinu njemadki tjednik
"Velika
je tai Ivan Per5i6' A nai- Austrija", Izdaju Sa prijatelji budu6ega vladara, nadvojvode
Ja ne zrram, Sto fe sve to i Sto
medju sobom trpieti Franje Ferdinanda, te se misli, da 6e se u budu6e u na5oj care-
manie znamtkuko ovukvo$a dovieka moSu vini tako po prilici vladati, kako se tu za sada samo piSe,
i svoiim ime-
i ovakav niefov rad makar i 5ute6i odobravati
po$otovo sve6e'
nima pokrivati toliki pristoini i destiti liudi' Zadnji broj toga lista sav je pun nas Hrvata, a u svakom
Frankove Skole: broju najvi5e se pi5e o tom, kako je mafjarska politika silovita
nici, Mo$u6e fe jedino to, da ie to ostatak
K na mie- nSvindlerska*i. za carevinu opasna i kako je ve6,skrainje vrie-
;l;;"" dJviek'(Frank Sa je dobro pla6ao: oko 500
rodoliubnu a$ita- oe, da se ciela sarevina uredi tako, da svaki narod dobije sva
.""1, t o;i e,eru komotne na5e ljude obavliati
bo$ata5ima [Mileusni6u) svoia narodna i politidka prava, a za velike i skupne carevinske
ciju kako naibolje znade i pribavlfati
poslovei potrebe da bude u Bedu jedno carevinsko viede ijedna
mandate, pa ako treba i revolverom'
ne bi bez vlada.
Kako bilo u novinama nijedne destite stranke
svietlo dlanak' Ovaj puta najvaLniji je dlanak pod naslovom: ,,Sto imadu
kakvo$a takvopa razialnienia smio u$ledati tlrvati sada diniti,o Pisac (neki dr. Koller) naiprije pripovieda,
je u tim istim novinamabez'
koii sam sobom dokazuie, da se xako je u doba riedke rczolacije doiao
tudfe postenie' u Za{reb, razgovarao
dusno lagalo i bez ika:kva dokaza unistavalo tu sa pok, prvakom
glasa, ne mo$u se broiiti bivse Strosmajerove stranke, Derendinom,
Novine, koie tako malo dti,e do svogia
ni medlu ozbiline, ni mediu po5tene novine'

198
pa kako mu ie Derendin kazao ovo troje: Prvo, da ne 6e ni-
po5to podpisati riedku rczoluciju. (i nije je podpisao, predma su
ju podpisali ili uz niu pristali svi njegovi prijatelii); druSo, da je
nama Hrvatima najvi5e Skodilo to, Sto smo uviek kolebali izme-
dju Beda i PeSte,tre1e, da je najveda pofre5ka hrvatske poli-
tilre, Sto je na5 sabor 1861,odbio carev poziv, da podalie svoje
izaslanike (delegate)u vie6e ciele carevine u Bed, nego je mie-
sto toga pristao uz Mafjare, po dem su Hrvati dospieli na pe-
Stanski sabor, gdie su Magjari jedini Sospodari,
Pi5u6i o tom odobrava spomenuti pisac poznatu spomenicu
stranke prava, za koju kai,e, da se pozivlje na carski patent
(otvoreno pismo) od 26. veljade 1861,,pak podpisateljima pra-
vaSke stranke poruduje, kada se ve6 tako zgodno pozivliu na
taj carski patent, neka budu tako mudri i odvaZni, pak neka se
toga patenta do kraja dri,e, U tom je naime patentu i ta carska
odredba, da Hrvatska svoje zastupnike ima slati u Bed na care-
vinsko viete, a ta vladareva odredba da niie ukinuta do sada
niti jednim zakonom, BaS naprotiv: i sama austrouSarska na-
godba od 1867. god. odredjuje, da 6e one odredbe te na$odbe,
koje uredjuju poslove ciele carevine, vriediti istom onda, kada
ih odobri carevinsko viele, a toSa odobrenia do danas nema.
PosluZite se dakle, svietuie taj pisac prava5e, svojim pravom
i - po5aliite svoje zastupnike na carevinsko vie6e u Bed, pa
6ete vidieti, kako 6e i Bed i ciela Austrifa Hrvate dodekati.
U ovom tazlagania ima doduSe dosta krupnih netodnosti,
Prva ie netodnost, da se pravaSi pozivlju na carski patent od
26. veljale 1861,, ier se prava5i pozivliu na carski odpis (re'
skript) hrvatskomu saboru od istoga dana i Sodine, A to ie ra-
zlika vel po tom, Sto ie carski patent imao biti (i bio ie za
Austriju) i zakon, a carski odpis saboru bio ie poziv i predloS
(da Hrvati po5alju zastupnike u Bed), Ne stoji ni to, da onai
carslri patent nije ukinut, ier ie izridno promienjen austrijskim
zakonom od 2t. prosinca 1867, t koiem nema ni riedi o tom'
da bi Hrvatska slala svoje zastupnike u Be6, Napokon ie doduie
istina, da ugarski zak, El' XIL od god, 1867' (to ie tako zvana
austro-ugarska nagoda) kaZe (S 69,) da 6e one odredbe to$a
zakona, koje se tidu ciele eatevine, istom onda vriediti, kad
na te odredbe pristanu i ostale zemlie Ni. Velidanstva (t' i'
Austrija), - ali je istina i to, da je Austriia na te odredbe pri-
199
stala svojim zakonom od istoga dana, koiim je promienjen onai
carski Patent,
No uza sve to iasno se vidi, Sto taj pisac hotez zove Hrvate
u Bed. I to je ono, Sto je u ovoi stvari vaZno, kako je vaina i
ona rie1 pok. Derendina, da ie na5a velika pogreika, Sto smo
uviek kolebali izmediu Beda i Pe5te, Osobito ie pak istina, da
smo tako reku6i srljali u narudaj Magjarima, a onda cvilili, da
nas je ,Austrija predala Magjarirna!"
A bili smo poSli dobrim putem. Slavni Ljudevit Gai ne samo
je izuEen u slavenskom duhu, te se ie i po srcu sasvim pri-
da
klanjao Slavenima u carevini, nego ie dosta rano spoznao,
osobito 1848. Sod, pdie ie mjesto Hrvatima; naime uz carevinu,
Toga je miSljenia bio i Jeladi6, Ali susiedstvo magjarsko i tali-
jansko -- a Magjari i Talijani i danas smrtno mrze Austriiu -
pak doista krividna i lo5a politika austrijska, osobito za vrieme
absolutizma (1849, do 1860.) za malo ie postigla, da ie Gaj i
Jeladi6 umro zaboravlien i skoro prezren - kao >austriianac<r
- a napokon, baS prije sklapania nagodbe, sve je u Hrvatskoi
upravo ludovalo za ,,bra6om Magjarima", priredjivalo im u
Zagrebu plesove itd, Tko ne vjeruie, neka se sjeti kako ie bilo
prije par godina za vrieme riedke rezoluciie, Je li to tad bilo
od srca, ili ie bila - to je skoro sveiedno,Onda su sva
"fintao
Sospoda,inteligencija, pristala tz Ma{jarc - osim Franka, ali
taj das se je i on u poznatom petsatnom razgovoru s ministrom
Vekerlom, prvakom Ko5utovske vlade, sporazumio, I tako je u
tai das samo seliadka stranka bila za politiku Gaia i JelaEila,
radi dega je dobila porugliivi naziv ,cesarevci.,,
Danas je druSadiie. Osim Sake starih magjarona, danas
smo, rekao bi doviek, svi ,cesarevci", dapaEe i Srbi, a prava5i,
rekao bi, - vode kolo: idu u bedke kancelariie, brane Austriju
i otvoreno govore, da se je poloilaj promienio i to na bolje u
pravaSkom pravcu, a na Stetu svih magiarona, pa i koaliciie,
rametniji politidari, pi5u prava3i, to vide, pa pristaiu lz -
prava5e: kao na pr. stari Mazzara (o dem pi5emo
na drugome
mjestu).
.
No prava5i imaju krivo, kad prikazuju stvar tako, da su
stari obzora5i (slavosrbi),
koliko ih ima, prisilieni pristati uz
politiku. Ta mi smo malo priie duii, da
Srava5ku ie stari obzora5
bio za Bed, a Stardevi6 i njegovi bili su uviek proti
;11enejn
oedu, A moZemo
dodati ovo; Jedini Srbin, za koje{a;. poi, A,
200
Stardevid znao reti, da je bio ,poSten Vlah" i sada Zivu6i sta-
rac Mihailo Polit - i danas je mi5ljenia Stardevi6eva'pa upo-
- koaliciji'
zoruie MaSiare, neka za Bo{a ne dadu propasti
koja je jedina u Hrvatskoi proti Austriji, a sve ie ostalo zaBeE'
Da je Zlv A, Stardevi6, zacielo bi i on bio na strani koaliciie
(osobito ako bi u nioj bilo vi5e "po5tenih Vlaha"),
A Sto se vidi lz sve1a ovo$a? Vidi se, da se je hrvatska
politika doista u temeliima promienila u zadniih deset godina,
A promienila se u ovom:
NaSe su sve stare stranke poslie Gaja i Jela1i6a vise iii
manje bile, recimo, maSjaronske,i to ne samo pravi ma$iaroni,
koji su bili na vladi, ne$o i oni u opoz'icijit Strosmaier kao i
Stardevi6,jer su svi bili proti Austriii, proti Bedu' No Strosma-
jer i njegovi (obzora5i, slavosrbi) doSli su priie k pameti, tr<ako
'dokazuje
Derendin a jos vise Strosmaier, koil zato i nif e valida
dolazio u sabor punih 30 $odina, Ali ie bilo kasno; oni su svoje
magjaronstvo platili politidkom smr6u, ier su ih prava5i nepre-
stano time tukli, da su hrvatsku proslasili masiarskom krunovi-
nom, t, j, krivi su bili, sto su isli u Pestu, Za "obzorasima" ili
recimo za svoiom pame6u, poSli su i prava5i: bieZe od Maiara,
a hvale Austriju, - upravo protivno od onogia, Sto su viekom
naudali,
I tako bi danas ciela na5a inteliSenciia bila protumagjarska
- i to je - ona velika promiena. Rekosmo: bila bi, - iet ie
tu jo5 koalicija, za koia smo duli, Sto za nju pi5e ugarski Srbin
Polit, koii zna, 6to kaZe,No kako biio, koalicifa svakako koleba,
ali je 40-godiSnjegospodovaniemagjarsko udinilo zacielo tolitrro,
koliko je udinilo 12-fodi5nieSospodovanjeaustrijsko-njemadko,
pa bi u odludnom dasu svakako i koaliciia bila na strani osta-
loga naroda,
No iz ovoSa razla{ania neka nitko ne misli, da 6e ovaj das
nastati kakav rat izmediu Austriie i Ma$iara, pa da 6e se pitati,
na koju 6e stranu Hrvati. Istina je doduSe,da bi se u das mogilo
5to vaZna dogoditi, te bi i mi Hrvati imali o sebi odluditi, pa
je zato svakako potrebno, da i na to mislimo i stvar tazmotri-
mo. No u ovorn razla$aniu bilo je $lavno to, da se pokaZe'
kako je mnoSo na5e staro politidko $eslo, kao ono 'proti Au-
strijio umagjaronio itd. iz$ubilo staro svoie znadenie, ier -se eto
vidi, da su i oni za Austriiu, koii su dru$e radi toga $:dili' i da
danas grde Ma$iare oni, koii su ih iuder slavili itd' Nas veseli'
201
5to bi to moglo dovesti u sabor jaku i sloZnu stranku, koia bi
mogla odmah neito u saboru udiniti za narod.,hoji ve6 50 go-
dina trzalud deka, a bila bi ujedno sloZna i u tom, Sto nam je
diniti u vaZnom i odludnom dasu, koji bi mogao nado6i,
(>DornK, God. 1912. Br.
Z.)
Novinska zadruga>Domui seljaEkatiskara.
Kako je poznato na5im prista5ama i ditaocima, osnovana
je na sjednici gl. odbora dne 1, veljade 1912.oNovinska zadruga
Dom., kojoj je zadala, daizdaie novine seljadke stranke oDom..,
a gl, skup5tina je dne 2, veljale odludila, da je prista5ama
duZnost pristupati u zadrugu ,rDomn, Da prista5e uzmognu svje-
stno i s uvjerenjem u tu zadrafu pristupati, treba da todno
znadu, Sto je to zadruga i demu je uz seljaEkutiskaru osnovana
io5 i zadru$a Dom.
Sto je zadrupa? Seljadki narod znade, Sto je to seljadka
zadrafa (ili druZina, "skup5tina"): to je naime ono, kad je na
jednom posjedu i u iednoi ku6i Zivjelo viSe osoba ili vi5e obitelji,
a nijedna poiedina osoba nije bila vlastnik zadrulnoS imetka.
Ali je po tr$ovadkom zakonu "zadrua" ne5to drugo, i to ovo:
Kad vi5e ljudi ho6e da zaiedno podnu kakav posao, kojega
jedan dovjek sam ne moie ili ne 6e, pa ako hode, da im se i
pred sudom pfizna to njihovo zajedniEko gospodarstvo, onda
imadu osnovati ozadruguoi dati to upisati kod suda, To je onda
zadruga po trgovadkom zakonu, sud na nju pazi i ako dodje
pred sud, sudi joi se po trgovadkom zakonu.
Treba posebice spomenuti, da zadruga nije isto, Sto ie i
dionidko druZtvo. Seljadka je tiskara na pr, dionidko drultvo, a
ova zadruSa Dom - to je zadrupa, Razlika je izmedfu dionidlco-
$a druZtva i zadru{e u tom, 5to dionidtrrodruZtvo mora imati
dionidku glavnicu, a zadrupa ne mora, Kad se osniva dionidko
druZtvo, mora se unapried odrediti, kolika se glavnica ima sa-
kupiti, pa kad
ie ta llavnica sakupljena, novi se dionidari ne
mogu primati, A kod zadruse.ne treba unapried glavnice, ne$o
su potrebni samo zadrugari, koji mogu neprestano pridolazili,
dok zadruga ho6e, Pa ako je odredjeno u pravilima iadruge, da
zadrugari imadu uplatiti po jedan ili vi5e di"lorr", mole zadru{a
<lokho6e primati nove zadruSarei njihove dielove,
202 203

poznato' Iz svega, Sto ie dosada redeno, svatko vidi, da ie tishara

Cemu zadrasa Dom uz seliadku tiskaru? Kako ie
seljadka je tiskaia osnovana za to, da izdaie novine seliadke sada, kad joi ie podmireno 30,000K, Sto ie potro5ila na ,,Domu
stranke, a sad ie osnovana "Novinska zadttga Dom" takodier i druga izdania za stranku, prilidno u redu, pa io5 do konca
tiskara 1915.ima vremena, da se ostalih 26,000K dionica skupi i uplati.
zato, da izd,aie oDomu. Zalto to? Zat ne moi'e seljadka
uDoma?u Ali treba skinuti teret s onih dlanova Sl, odbora, koji nose na
izdavatl. oDomao? eemu nova la zadrufa za izdavanie
- Ta stvar stoji ovako: svojim ledjima onih 30.000 K. Kad to bude sve u redu, onda
Seliadka ie tiskara izdavala na svoj troSak "pqp"' -tiska- 6emo prionuti, da se podpuno uplate dionice i time i tiskara
je mogla t' i' rie5i ve6ega diela du{a,
nice i knil,i:iceza seliadku stranku tako duSo' dok
i pet tisu6a) Udinimo dakle svi, Sto moZemo, najprije za
dok nije pri tom imaia gubitka oko 35'000 (trideset "Dom",
koji
5' broiu uDomao o' A' No po tr$o- liepo napreduje, tako da vi5e ne ie imati gubitka, Broi pred-
kruna, kako ie to razloieno u
imati Subitka vi5e platnika narasao je za god. 1912,za preko 600, tako da se ved
vadkom zak, ne smije dionidko druZtvo
iz$ubi sada moZe radunati, da 6e u {od, 1912, imati barem 2000 K
od polovice svoie glavnice, neSo dim dionidko druZtvo
polwi",, svoie giavlice, mora prestati' mora kod
suda naiaviti dobitka, Nas ima, hvalu Bogu, mnogo, pa jedni predplatom,
takozvani ,stedai< (konkurs), i' t' mora pozvati svoie drugi zadruZnimdielovima moZemobrzo podi6i ,rDomu,A bude
-vierovni-
ke, da si podiele osiatak druZtvene imovine' samo
da i dalie ne li jednom oDomo kojega je tiskara i stranka stvorila i azdriala,
gubitak bude li ,Domo dvrst i raz5iren, bit 6e dvr56a i tiskara, a dvr56a i
Stetulu. To bi morala udiniti i seliadka tiskara' da ie
su izda- jada i stranka, ,Domo nam budi svima prva briga.
r" ,Do*t. i ostalim izdaniima ostao nepodmiren' Ali /,>Dorrl<, GoiL
uzeli na sebe 7972. IJr. 7.)
vadi ,Dom a,,, t' i.neki dlanovi gl' odbora HPSS
30'000 (trideset
aui r^,Dom.. i iruga izd'ania,i to u iznosu od
podmiren duE' pa ona moZe
tisiea) K, I tako je sell"rt ol tiskari
i s a d a t r ei braditi,
. A lobstojati
dalje adlanovimaslav,odboraolakSati,stoonise. Seliaci- lihvari (gulikoze).
da od tolikih
ljadkoj tiskari imadu platiti, ier fiie pravo ni liepo'
seliadke stranke samo nekoliko Od kada su se umnoZileStedioniceSulionicepo svim ve6im
ilurrorr" gl, odbora i pristaia
mjestima i selima, te od kada seljadka stranka otvoreno i od-
niih(16)nositaiteret,negotaiteretttebarazdieliti'Izaloie
mo-Zesvaki ludno udara na te gulionice, iavljaju se sve to vi5e njekoja go-
osnovana zadrrt1aimenonl "p6p", u koiu zadruSu
(dvadeset)
prista5a pristupiti, ako uplati barem jedan dio po 2O spoda, koja govore i piSu, da su pravi gulikole seljaci, O tom
30'000 nadoknadie' je u posljedniem ,Prij, Nar," progovorio i sada5nji upraviteli
i<, nu prlt,rpi ii tsoo zaAtugara,bit 6e onih
no. A bude li vi5e zadru{ara, skupit 6e se i ve6a svota' pa 6e Zupe u Budici Iv. VlaSi6ak, pi5u6i medju ostalimr ,Jedan od
drusi potreb- najve6ih boZiih bideva za Eitavu Banovinu su lihvari, Nisu to
se mo6i izdatijos koja kJrirto" kniiga ili izdavati
koia se moZe Zidovi, nisu to ni liudi iz na5ih Sulionica Stedionica, ve6 su
ni list za seljadtvo. Zato i jest osnovana zadntfa'
a po tom to ponajvi5e rodieni seljaci. . . U mojoi Zupi ima 4-5 lihva-
neprestano iiriti, p. moZe imati i 10'000 zadtt$ara'
potrebnih seliadkomu narodu' ra< , . . Dalie A. Y. kale, da 6e se drugdje pozabaviti tim krvo-
i znatnu svotu za izd'avanie spisa
oni' koii znada' da pijama, a sada ie ocrtati Zalostni svr5etak najglasoviti,jega li-
A Sto ie sada . dio"iia-a? Tako pitaiu
s dionidkom Slavnicom nafpriie od hvara u svojoi Zupi, Nikole Zufaja. Tomu Zlufaju bila je t"p"-
ie seliadka diskara osnovana do sada lrca sv. Trojstva duZna 1000 K pa je u toj stvari doSao do
24,OOO K, koia i" p*tl" povi6ena do 60'000 K' ali ie
K, pa treba io5 uviek skrFjiati nove S: V. u on ga pozdravi: uA, vi ste tai glasoviti Zufajl.., Ried po
opt"e"no tek oko 1+.OOO
od 60'000..K pod- ned (pripovieda g, upravitelj) a meni prekipi srce, pa mu se
dionidare i upla6ivati dionice, da se $lavnica
Dom' ili 6emo za$rozih, da 6u pa tui,iti drZavnomu odvjetnidtvu, . , eovjek
puno uplati, i{o6emo li sad pristupati u zadru$u gs moi poklopio
lpheivati dionice za seliadku tiskaru? i jedva je znao na6i vrata, Sat dva iza toga
204 205
do smznutoga Istina je, koliko mi znamo, lihvari su obidno ljudi tvrda
lutao je po poliu (a niie bio piian) i tako do5ao
dnu pri-
prr"f." doUi|", koii ga je povukao k sebi i na svome srca i zIi, pa malo koji zasluiuje izpriku, a jo5 manie obranu,
redio mu samrtno t.ilitt". Dva dana bio
je N, Zu$aj pod ledom' Ali svako zlo 'rmasvoje uzroke, pa i nade seljadko i gospodsko
6tdo
Tek tre6i dan Sa izvuko5e domari i kod nie$a nadio5eza lihvarstvo. Poznata je stvar, da je lihvarstvo tim ve6e i gad-
pokva5ene'
kapu iznutra posve suhu, neke obveznice ni malo niie, Sto manje ima novaca, a novaca je tim manje, Sto je
su se ditavu no6 su5ili ' ' ' Za nie{ovn manji promel, Zato je lihvarstvo najve6e i najgore tamo, gdje
a i oboici s,, bili kao da
liudi, da je tamo po no6i je narod zaostao, pa nema prometa, a ni novaca, Tu lihvar-
novu ku6u pripoviedaju i skolani
tvrdili su to
nemir, lupa, Stropot, G, uditeli Belan i nje$ov otac stvo cvate, kako je na pr, cvalo pred 400 do 500 Sodina,.kad
pod priseSu, Tako ie za$Lavionitd' su se vladari kod lihvara zaduiivali. Ako se dakle u zapu-
u niu Stenom kraju nadje i u selu koji lihvar, znak je to, da le tu
Steta, Sto je g, V, u ovu stvar umie5ao i koie5ta' Sto
Zt$aia >povu- teZko doti do novaca, A ako takav seljak-gulikota tzima i
ne spada,
-k a niie posve ni jasno (kako fe potok
g' V' sve to iz- ve6e kamate, ne6!o susjedne fulionice, fteba dtiati na umu,
kuo sebi" itd'), kao Sto nije iasno ni to' ie li
lihvara u smrt natierao' A da je on i u ve6oj pogibelji za svoi novac, nego udruZeni lihvari
pridao, da pokale, kako i" ott
i Stropotu' koji imadu obidno medju sobom i fiSkala, a taj se temeljito
.aslri* ie suvi5na ona baika o no6nom lupaniu
razumije u utjerivanje dugova: taj to u redu ul<nj:iii itd, itd,
na
Ali neka bude, Glavno je $' VtaSi6ku' da se obori Kolike li razlike prema onomu, kad seljak-lihvar uzajmi.novce
pravo' kad
lihvare-seljake, i u tom ima pravo' Nema dodu5e i na ried, a moZda nekomu, tko ide u Ameriku!
ima' svi
kale, da su lihvari ponajvi5e seljaci, ali koliko ih $od Uz sve to seljaci-gulikoile, ako i nisu svi do5li do prve
prikor' Tu se dakle s g' V' slaZemo' hrpice novaca tei,kim svojim trudom 'i iuljevirna, ipak su ve-
zaslrihuiuovakvu osudu i
V'
ali se ne slaZemou dvoiemu, Ne slaZemo se u tom' Sto S' 6inom ljudi, koii su barem negda radili i mudili se, pa zato i
To ne stoii'
kaie, da su lihvari (gulikoZe) ponaivi5e seliaci' strepe, da im muka doneseploda, A gospoda dolaze do novaca
nie-
barem to ne vriedi za cielt Hrvatsku' G' V' kat'e' da u lak5e (kao na pr. poznati bogati kapelan, koji je napunio i,epove
govol Zupi ima 4 do 5 lihvara (gulikoZa), a da izpita' koliko u u Mariji Bistrici, a sada ne 6e ni lupe, nego tivi od kamata),
il"go'o* kotaru ima udruZenih $ulikoZa a taznim ulionicama' pa im je vi6e zamjerili, ako na tudju muku beru velike karnate,
mislim, d,a bi se tih razmierno vi5e nabroiilo' A da stanemo Tako je dakle sve to, kad se pravedno prosudi, GulikoZe
su-
brojiti dionidare gulionica po cieloi domovini' pa niihove su gulikoZe,pa bili i seljaci, ali nema razlo|a, da ih viSe osu-
sluZbenike, bio bi broj ovih djujemo, A ovo, Sto su se njeka gospoda tako poZurila, d,a uz
krivce, dobro plaZerre Sulionidke
gospodskih gulikoZa kud i kamo tazmierno veti' na5e prigovore i navale na gulikoZe i gulionice prstom pokalu
po- na seljake-gulikoZe,to je samo zato, da se ova sramota gos-
Dru6!o, u dem se ne slaZemo s g' V' iest ovo: G' V' podskih gulionica zaba5uri, jer medju udruZenim gulikoZama
kazao je neobidnu odludnost i strosost proti sulikoZi-seliaku' ima sva sila ,rodoljubau kojim su inade puna
za koiela iol kaae, da je to bilo ndudno i'eliadet malesno' dla- >naSe5ia",,'siroma5noga.
usta ,dobro6la<,
kavo,'g""guvou,Mi bi naime l'elili" da se $' V' (i nieSovi dru- iuju.itd,, a za utiehu i
naroda, kojega ti i ti gule, prikra-
- izpriku sluZi im onda to, Sto i seljak
govi) ovako odludan pokai,e i proti $ospodskim ulikoZama' sellaka guli. No ta se
>povu6i k sebiu Sava' Drava iii stvar vi5e ne da zaba5uriti, jer je zlo
i" i" moZda i kojega od njih - preveliko.
niie
krrp" , , , Natjerati ba5 seliaka u vodu, da se utopi'
barem za na5u $ospodu ni bo$zna kakvo iunadtvo' ni bo{zna (,'Dom<, God. 1912. Br. 8)

kakva novost '. '

re6i
Napokon, ako ho6emo da budemo pravedni' moramo
i ovo:
r 206
Paradas uEiteljima-
No, uditelji nam priredi5e paradu!
Godine su i godine vikali i pisali, da ne moSu Livieti, da
su im premale pla6e. I svi su im davali pravo: novine su s niima
iadikovale i dan na dan dona5ale njihove ra6une, kako su dru-
Sdje pla6eni uditelji, a kako kod nas, te vet svaki ditalac no-
vina znade, da ie toboZe uznilEki. straZa,r bolje pla6en, nego
prosvjetitelj naroda, jadni hrvatski uditeli! Novine, a i sve
stranke upravo su se natjecale,tko 6e vi5e zaSovoriti uditeliske
zahtjeve za povi5enje pla6e, ZaElo i ne bi? Sto to stoii novinara
ili politidara-advokata, ako se uditeljima, ili komu drugomu, po'
vise plade? Ta ne ide iz niihova Zepa!
Do5la stvar i pred sabor, Iznesla iu vlada bana Toma5i6a,
radunajudi mudro, da 6e tu uz nfih biti sve stranke, kad toliko
vilu za tu povi5icu. A bit 6e za lt povi5icu i seliadka stranka,
kad se je prodala vladi! I zbilia: stardevi6anac,sada ved po-
kofni Jerko Paveli6, preporuduje saboru vladinu osnovu zako'
na, da se ob6inama nametne 300/o(trideset po sto) nameta za
povi5enjeuditelfskih pla6a, a kako da za njima zaostanei koa-
liciia! Divno! Uditelii su klicali, a klicala ie valida i vlada.
Ali - Sospodase prevari5e, Seljadka stranka iznese proti
vladinoj osnovi predlog, da se uditeljima doduie povise pla6e,
ali ne na teret ob6ina, nego neka se pokri6e nadie u doma6em
drZavnom proradunu, t, i. neka se uzme ondje, gdie ie previ5e,
pa neka se dade uditeljima, od kojih mnogi imadu zbilia pte'
malo. Govornik koaliciie prigovori na to takodjer vladinoj
osnovi, ali je kolebaot nije bio odludno proti nametu, samo je
rekao, da je prevelik, pa neka se piie iztraii io5 kof e5ta,Vlada
je vldiela, da je - jedino protivno56u seljadke stranke - ciiela
stvar iz{ubljena, pa je osnovu povukla - i uditelji ne dobiSe
poviSice.
Sad su se tek stali kome5ati. Toliko su im svi obe6avali i
svi ih Zalili, a sada - ni5ta! Sad 6e se oni osvetiti! I zbiliat
sazva5eu ZaSreb skup5tinu i zakljudi5e, da ne 6e vi5e ni5ta raditi
za prosvjetu I za narod, Sto ba5 ne moraju; ne 6e orguljati, ne
6e biti povjerenici prosvjetnih dru|tava, ne 6e sudjelovati u
politirkom Livolu, ne 6e dapade ni djece u6iti, ako 7h u tazredtt
ima viSe, ne6io Sto to odredjuje zakon. A i ono, 5to budu radili,
radit ce tako, samo da se ne kale, d.a ne rade, To
207
vita uditeliska
ie ta glaso-
"pasivna rezistenciiao,t, j. troma proiiorro.t.
Sad je doSao das za vladu, oKad vam oe dade
sabor, dat
ie vam vladau - mislio je ban Toma5i6 i povisio _bez
sabora
- naredbom uditeljima pla6u za r00/o(deset
po sto). I kolikogod
je vetina novinstva bila proti banu Tomasi6u.-
niiko tomu nije
priglovorio,
To je zacielo okurazilo i vradu i novosa bana cuvaja,
tim
vise, sto su nasli nekakvoga uditeria, koii je ostavio udiierisku
sluZbu,pak do5aot ZaSrebza kodija5a (fiiakera), a sve novine
u jedan glas tiedan dana su pisare, kako
ie rrrvatskim uditerjima
zlo, ier eto ostavliaju sluzbu, pak idu za kodiiaset Gore im
ve6
ne moZe biti, i to svima, a ima ih preko tri hiliade, pa
ie samo
iedan (i to moZda naimlien) vorio biti kodijas - ali ipak: odmah
je svima giore nego kodiiasima! pa tko im
onda ne bi povisio
pla6u - osobito kad ne ide iz niegova i,epa? I ban Cuvaj
po-
visi ovih dana uditeljima pla6u za 2s0/o(dvadeset i pet po
sto)
- bez sabora i, zakona. I novine
i nitko opet -- nista! Sasvim
je u redu, da se uditeljima povisi pla6a, pa makar
to iini sam
ban bez sabora i zakonat nitko ne 6e da se uiiteliima zamjeri,
Ta oni su - oni su, Bog zna, Sto su oni: prosvietitelji, krEitelji,
razgonitelii tmine, pioniri - a gladuju! Ne, to ne smiie biti!
Neka im se da, pa makar i Cuvai dao!
Ali sada tek dolazi parada! Banov brat sludajno je kr. ze-
maljski Skolski nadzornik za pudke Skole, pa uditelji imadu u
neku ruku svoga bana, ili barem imadu svoga zagovorniha kod
bana, koii je moi,da preuzvi5enomu gospodirrubanu inade bratu
svomu, ko ju liepu ried rekao za on:upovi5icu, I tako se nekome,
a mozda i samim uditeljima'pridinilo, da je sada doslo uditeljsko
carstvo, kad je uditeljev brat ban! Kako bilo, jednoSa
dana
osvanepred banskim dvorima giolemadeputaciia
od 300 uditelja,
da se banu zahvale za onapovi5icu i da
mu ponude svoju sluZlu
i u^tolitici, Vodja te uditeijske
deputaciie (neki Novak, uditeli
u f{-rdovcu)nije se naime zadovoliio
samo tim, da se banu za-
nvali (Sto, uz put budi redeno,
ne bi bilo ni5ta zla, premd,aje
suvi5no), nego je jo5te rekao, da 6e uditelistvo biti uz
:1.tiT
oanai pomo6i mu, da se
nesnosneprilike u domovini poprave itd,
A Sto sada dolazi - to je pravi Skandal.
r\r SluZbene,Nar,
napisa5e njekoliko dlanaka o toj deputaciji, d,okazu-
l?Itl":
ruvrl KEr.Ko se sve podelo okretati tr<novomu banu i pristajati uz

208
niegovu politiku - 7alfs, Sto je 300 p'oniznih i (>$ladnihu
t"kiu bi gospoda) uditelja do5lo k banu, da mu se zahvali za
povi5enie pliee, i Sto ie jedan uditeli dtZao potrebnim, da bana'
uzkoga nije ni Ziva du5a, uvjeri, da su uz nie|a barem uditelii!
,Nar, Novineo pi5u o toi stvari tako ludo i nedostoino, da upra-
vo tim dokaztii, kako mora biti iadan i traliav temeli' na koiem
kane graditi politiku novo$a bana. Ta Sto moZe kod izbora u
Hrvatskoj i 3000 uditelia, a kamo li 300? Mo$u malo, kad su u
slozi s narodom bilo za koju protuvladinu stranku' a u opreci
s narodom ne mogu nista, osim do kraia osramotiti cieli uditeli'
ski staleZ, koii svoiom puzavo5du pred sluZbenom i mo6nom
seliadtvu nije svuda ste-
6iospodom,a neztelim dtLaniem prema
kao ni po5tovania ni ljubavi,
Ciela ova smiedna i nedostoina uditeliska deputaciia
bavila je paradu i koaliciii, koia ie uditelie toliko zafovarala'
tetosila i slavila, sto mislite; milienici i mezimci ciele iavnosti'
pioniri
osobito koaliciie, onasi vriedni, a biedni uditelji' ti na6i
i lu,dono5en- na koljenima pred Cuvaiem! Da su na koljena
- ali pred Cuvaiem!
padali pred Toma5i6em,pred Rauchom
Uh! Ta to ie pliuska, to ie, ' .
To je na5a mizerija, Stono kaZu $ospoda, ili na5a-tu$a' Sto
bismo mi rekli. Odludni inaEe 'Pokreto tai uz zastupnika Hrvoia
(koji je rekao, da se uditeliima mora pomodi, makar koZa iSla
- naiva-
s ledia, - samo da nadkrili ('pokreta5eo) "Pokreto'
treniii zagovaratelj uditelia zna iadan, Sto bi rekao
pliuslu, N" d" mu se lupiti po uditeliima ier ih
i
dosta pristaje
malo-brani
pokreta5e (ve6 radi .rr"6"rr.lo"), ne$o dapade
ieputacile, da nije rekao, da je koaliciia kriva ' ' ' kao da
do.tu i ono, Sto ie rekaot Inade se nada, da se svi uditelii
pa da 6e to bilo koiim nadinom
slaZu s vodjom ove deputaciie'
povi5icu ali
pokazatil , ' ' Izmotava se, da ie koalicija bila za
i" proralana, Sto ne stoii, kako smo ve6 spomenuli' iet ie
porrisi".r, iz proraduna bila samo seliadka stranka'
A Sto mi na sve to?
Nama 6e opet moZda prigovoriti, da smo proti uditeliima'
pravo
Prigovorit 6e nam i oni naSi prista5e, koii nas sasvim
da udi-
upu6uju, da promien imo dtlanie prema uditeliima' ier
Uditelii
tetle ireba osobito oslobodiii zavisnosti od Zupnika'
treba da su sa seliadtvom, a treba im i Livot poboliSati'
209
Sasvim se slaZemo, pa smo to svoiim drlaniem i dokazali.
-
Posebice nas veseli, Sto na5i prvaci - seljaci, shva6aiu6i sasvim
u duhu na5e stranke slobodu naudania i slobodu oscibnu, Zele
i slobodna uditelia i da im bude saveznik i drug u borbi za
pravo, slobodu i slobodnu prosvietu, Sve ie to tako, ali mi i
dalje ostajemo protivnici one Spekulaciie,koia uditelie mami,
obe6ava im, hvali ih i laska im - radi stranke, kako srt tc
radili frankovci i koalicija - pa evo, Sto su doZivjeli, da ih
istim nadinom mami i miti Cuvaj!
To je jedno, demu smo protivni, A dru{o je ovo: Protivni
smo svakoi, pa i uditeliskoj sebidnosti.Sje6ate se, kako se na
selfadku stranku digla hajka, Sto ie radi seljadkih potreba pri-
stala uz to, da sabor radi, te se u tu svrhu i s banom Toma-
ii6em sporazumjela. Navalili na nas, cia smo izdali domovinu!
pri-
A lcad treba pomo6i uditeljima, slobodno je to na radun na-
roda i bez privole sabora, dapade se uditelji mogu radi svoje
pla6ice nuditi i jednomu Cuvaju - pa ni uPokret< hema pra-
voga prikora za to, jer za luEitelja vriedi ona, da se 2ivjeti
mora, - a. zd. seljaka ne vriedi!
Inade mi smo za uditelie. Oni su tako naSi, da smo mi
uvjereni, da 6e oni prvi od sve inteligenciie biti u seliadi:'oi
stranci,
(>DomK, God. 7912. Br. 8.)
na tu
uz
vodju
Demonstracije.- Narodni pokret. -
niie
ne
Smutnje.- Nezrela politika.
U najnovije vrieme ditali srno viSe puta u naSirn navinama,
da je hrvatski narod, hvala Bogu, zrto da vodi svoiu politiku,
za
A ditali smo tuidoista veliku po,hvalu i u stranim novinama. Ne
dao BoS, da se varamor ali nam se dini, d^a ove pohvale
io5
posve ne zasluZujerno. A to sudimo
ba5 po najnovijim do{a-
djajima.
Da duiemolnaiprijeu kratko, Sto se do,Sadja,
Javili smo ve6 u kratko, da je u Zagrebu sve Zivo, sasvirn
drugi Zivot. Od onda to nije prestalo, neglo se pa6e pojadalo,
t4
 2tl
2to
ju6er - a jo5 podrobnije, oduievlieniie i karalniie pi5u novine koaliciie,
tako, da ie a Zagrebuu nedieliu, pak prekfuder i
da osobito "Hrv, Pokretu, SluZbene "Nar. Novine.. piSu proti
valjda i danas - po ulicama konianiEka i piesadka voiska,
bodoviana hodaiu demonstracijama i nazivait ih zastra5ivaniem (teror) ulice,
ne govorimo o Zandarima,koii, s nataknnrtim
pred kolodvorom' pred ma- Nadelnik grada Zafreba saziva na vie6e gradske zastupnike
fo iti"i, po JelaEi6evomtr$u,
g'""rko* lkoto* i t. d. Za1lo ie to'? Cemu oruZnGtvo? eemu i fradiane, da ih pita, kako bi se samo spriefilo o,Ste6ivanie
i"i*r.rr lJ zagrebu su nerniri, demonstraciie:radnici, trovadki gradske imovine (razbrlanie lampi),
-
pornodnici,kelneri, djaci,naudnici(Segrti) hodaiupo ulicama' Ali dujte, pa se dudite: U prekjuderaSnjoj uHrvatskoiu
- demon-
iie,rk"iu, pievaiu, pozdravli'aiuna svo'i naEin Cuvaja opisuje Ivan Per5i6 {podpisivao se, a inade se u tim novinama
da im
striraiu l"att* rieelu, pokazuiu,da irn nije po volii b13' malo tko podpisuie, a urednici i suradnici ne podpisuiu se
se saborniie sastao'A! ie bilo i krupniiih stvari: nikada) - opisuie podnaslovorn ,Burne no6i u ZaSrebu."doga-
i;i;;;"',6to
razfiientoie niekoli,ko pnozora' a u Ilici ie nzbiieno preko 30 diaje od subote i nedielje, Pripovieda, kako su straZari puStali
podelaorStro:
,o"tiiit i (larnpi)'Kad ie-sveovo podelo,policiia ie u miru demonstrante (vikade), a lupali po rnirnirn gradjaninra i
i zatvanlo nemilice' Lli za malo dana poli- gospodjarna,,a onda kaZe doslovce: ,eudno mi ie i to, da je
lupato
". ".bi;.rnt dok niie u nedieliu i jedan dovjei<-u kratkorn zimskom kaputu vudie ili lisidje dlake
l" mirno Sledala ove demo'nsdr'ante'
"i" ud'arati' i to naivi5e neduZne neprestano obilazio Stop (skup) redarstva i te demonstrante te
eooodieli"k po-e"la opet neanilice 50 demoar-
i!.rd", p.r" i Zene,a iatvoreno ie zadniih dana preko s jednima i drugima razgovarao, ,, Osvjedoden sam, da ve6inu
pomo6nika i dva tri diaka' tih (dernonstranata), , , slavno na6e redarstvo ,dobro pozna,
s{ranta, naiviSe radnika, tr$ovadkih
Valjda niie imalo kuraie ozbiljno uredovati protiv tih iediarih i
Tako ie ruZagrebt. glavnih dernonstranata, i,li ie njekakav savez iznediu jednih i
A po domovini, i to po Dalmaciii i Bosni (baoshaHrvatska - dtle drugih"... A u juderaSnjo'j>Hrvatskoin u onoj isto'!,koia pi5e
je mir,na,osi,mlSto i" bilo na Suiaku krai RiekeJ o bujici narodno6la pokreta, pi5e isti L P, (svakako ie to opet
""# bilo u
se velike skup5tinei pale se ma$jarskezastave' Sto ie Ivan Per5i6) kako su one sve lampe po Ilici razltpala samo dva
viesti' da su i u
Sarajevu, u kratko smo iavili, a sad dolaze dovjeka, koiim redarstvo nije udinilo niSta, pa kako ie u pone-
bile proti Cuvaiu i MaSiarimai da ie
Mori.ru u Herce6lovimi djeljalr na vede4 iedan p'osve tfiezan dovjek na odigled straZaru
isti dan u Baniojluci' u Travniku
spalienamagiarski zaslava,Isto razbijao svjetiljke, tako da je mimo prolazeli jedan liednik
pokazalaDal'rnaciia:u Dubrov'
ios prije (20.'o.mi,). Osobito se au
morao re6i straZ,aru:ueujete, meni se dini, da ste vi zato ovdie,
tif." l" poslie velike skup3tinelspalienama$iarskazastava' da se ovomu .dovjeku, koji razblia svjetiljke, nlSta ne doSodil.,
(3000liudi) na poziv-
Splieiu ie u neilieliu bi'la velika skup5tina
prvi rodoliubi i politi6ari (Trumbi6' Eto vidite! Iste ,novine na jednoj strani pi5u oduSevlieno o
nice, na koioj su govorili narodnom p,okretu proti rnagja'r,skom vladaniu i Magjarima,
magiarska
Smodlaka,,Maistrole), a onda opet spaliena velika o pokretu,'kojega ne 6e skr5iti nikakve baiunete, jer ie to krid
zastava, potladenih - a na druSoj strani piSu, da to nije nikakav pokret,
viesti i pi5u
Protu vladine novine i'avliaiu radostno sve ove nego da to sve vodi nekakav doviek ,vudie ili lisidie dlakeu i,da
(vladaniu) i
o narod,nom ,,pokretu proti maiarskonnreilima su demonstranti s redarstvorn u savezu,pa zalo slobod"noi l4mpe
Magjarima". tat o o" p,. iuder'a^Snia >Hrvatska" pi5e: "Poput razbijaju! Drugim riedima; to je sve narudeno i dogovoreno! Da
pt,oti teLimu (vla-
L"ii;; Siri se u hrvatskim zemliamapokret tre bude nikakve sumnje, Sto ovo drugo pisanie znaEi, donosi
dan donesenovih
daniu) bana Cuvaia i proti Magiarima' Svaki ista ,Hrvatskao u ponedjeljak debelim slovima ovoi ,rPri
viesti o demonstraciiama i spaliivaniuma$iarskez'astave'Poput zakljudku lista doznajemo s veoma pouzdane strane, da se je
sastoialaomaod
buiice Siri se tai pokret, i danasne'mavi5e sile' '''
Itod bana juier drZala konferenciia (vie6e) . . . Na toj konfe-
poiicaiskih *f"il" ili iaiuneta, koia bi $a rnoSla s'prieEiti renciji. . . vlada je sa zadovoljstvorn konstatirala (ustanovila) da
Sve su o.," a"*ji;;tj" kriE potladenih za'slobodornu" A '
212 213
(t' l' da su se gurajui Sto nam sfliu o1i' koji u toj velirkojporitici odluduiu.
su demonstraciie zauzele njoj nuZdne dimenziie
tako poiadale), pa ie zakliuleno favorizirati
(podupirati) taj A za pravuna5upolitiku, koiu razumije zadniiiseliak, t o;o; ."
pokreto , , , "
ne molei prevarit'i ni prevare,nbiti, jer ti je,sve pred odi una i na
Dakle;vladabanaCuvaiazakliadilaiepodup'irationu dlanu, za tu politiku ne mare,
bujicu,kojabiimalaodnietiilioslab.irtimasjarskovladanje!''. Mi dinirno, Sto moZemo, da ovakovoj bezplodnoj, nedo_
Recite ,sada,nismo li mi Hrvati podptrne lude' NaSe novine' stojnoj Stetnoj gospodskoj politici udinimo kraj, te da ve6inu
da
koje teZkom mukom uzdtiavamo, koiima ie zadala i duZnost' naroda, seljadki narod, okupimo za politiku, koju razumije, a to
ravnaiu Sa smu6uju je naSapudka seljadkapolitika.
,rurod upu6uiu, da nie$ovo dtZanie
kad piSu, kako svi6e zoral kako se eto (>Dorn<, Goil. 7912. Br.
i zaglupiiuiu, iedne 9.)
- a kad tamo'
,r"rod dlZ" I bori proti ma$jaronima i Ma$jarima
vlada Zeli' da
to je sve tako napravlieno, ier sama magjaronska
borci niie to ni-
se proti nio'j narod diZe! Sve to rlisu nikakvi
k"k"r, ,krid potladenihn nikakav pokret, neSo su to nafmlienici', Hrvatskacarevinska
politika.
rade, Sto Zeli vlada! A da ludost
flaeeoici ili zavedenioi, ko'ii
jednoi strani pi5u o Lani se navriilo 60 godirna,odkad se u na5oi carevini
ilude i podpuna nakaza, iste novine na znad,e
proti za saborske izbore. Istom od toga vremena podima
narodlnom pokretu, a na druoi tvrde, da vlada sama barem jedan
dio naroda sudjelovati u javnom Z,ivotu, to jest davati
sebi taj pokret, tu komedifu podupire! zakome
i paziti na vladu i njeztnu upravu, a osobito na
Doista, jasna li mora biti slika naroda u duSi hrvatskosa I'rije toga davao je zakane, vladao je upravljao
trosenje no,vaca,
ditaoca kad u jednim novinama (juder u oHrv' Pokr'u) dita' da - ako ih je bilo - ili i i tro5io novce
kralj sam sarncal, rt'i zaj,ednos biskupima
se nalazi ,u sredi5tu naroda, koii ve6 hiliadu godina ustavnim i velikaSima.
Zivotom Zivi, koiemu izvan ustava, izvan zakona nema Zivola<'
da od svih naroda u nasoj carevini prvi su
a u drugirnl doznaie od novinara )nainep,ornirljiviien stranke, fir{iemci stvorili
- saveznik Cuvaieve policiiel takve gradjan,skei pudke stra,nke,
ie taj hiliadugodiFniiustavni narod koje su mo,Sleprimiti u ruhe
i vladu, jer su irnale jaki koren
Tko nije znao, 3to ie to, kad 'narod nfiie ztio, neka sad sudi' u narodu i, takve sposobnevodje,
z.na, i povjerenje vladarevo. Kod ostalih naroda
Ta sto 6ete ve6i dokaz nezrelosti, ne$o to, kad narod nel 11:i'^:: :"li nije
propast' pravitr stranaka, a kod nas Hrvata nije pravih
bori li se za slobodu, ili Sa pak niegovi dusma'nivo'de u ftt:
jo5 pred deset godina, U
nema o sviestnoi borbi' do "::::"T:Tl"
l'l?'i""1..orlo saboru je hivaiskom
ili barem do poniZenla?l Tu $ovora qodu.e bilo od 88 zastupnika preko Z0
nekoga cilia, svemo6namagiaronska- mafiarona, ali ta toboZe
strarrta -.Lt"nf."
Svejedno'ie 'sad,tko su ti novinari, ko'ii ovako prikazuju nas nije odrZala nikakvol"
nije imala niti jednih svoiih
uiavno
narod, i od koje su stranke. Dosta ie, da narod' da l.,l]i1i"":
n4e imala pravi,h uvierenih
ni skup.tin e, jerbo
mnienjen 6i,ta i mir,ne duse priihva6a i hvalu o hiliadugodignioi ubo'ra glasovari pr"i*t"s" medju narod,om, Na dan
ma- su rjudi za magjraror.-iiti i, straha,
svojoi ustavnosti i sumniu o svom saveznidtvu s policiiom nostt'_iliiz
neznanja,a za volju ka,kvom gospodinu,
ili iz sebid-
giarsko$aizaslarrika',$s2 najmanjeSaprigovora'
. Ni opoziciia,hrvatsk:, ,,i. oni ljudi, koji
A pitam,o, li gdie ie uznok ovoi nezrelosti, moramo odgo- ntsu bili prava su bili proti vladin
niie stranka, o'o,ui"ii-i"'llirru",
voriti ovo: NezrefiL se zove doviek, kad ho6e ne5to, Eemt imala svoje novine
dorasao i Sto ne razaniie,I ba5 u tom srnirslunaSi su politiriari ;"T'n ' i,T*13 ali ti supii.tus"bii odusevtjeni,
negoupu-
ne- -r- - uv;erer'1 "ls"iri nimaro,
sastajali su se ili maro
i novi'nari nezreLi, ier ho1e da vode veliku politiku' u koioi a milriri ..r,
'"'o*iiu'' da ili vodie i prvaci u
samo da ni5ta ne mogu' nego'u nioi tako *-tlo il"::,ff: ZaSrebusve sto treba sami udiniti i
nas
drZe rof za svie6u, ili se boie! i sami sebe ne znaiuti, kamo
214 215

gore bilo to' Sto niti smije biti pestanska ni bedka, ni magjaronska ni austriiska, nege
Ovo ie bilo na5e veliko zlo, ali io5 ie mora biti careviurska,i to na evropshom temeliu, a to znadi na
najparnetniji.naSipo;litidarinisu'shvadaliiranlnleliteodevidne temelju podpune ravrropravhost'i svih staleZa, na temelju pro-
za se' da pro-
i.ii;", da si mi Hrvati ne moZemorpomo6i sami sviete, slobode i pravice. Seliadku nasu politiku dosta oi!rt"^o
uredienju
miena u Hrvatshoi i na Sore i na bo'ljl ima svoi uzrok u i seliadki iu narod s podpunirn razumievanjem prihvada, A da
a da naroeito na'Svladar nije samo kraljhrvatski'
"iel" "ar"',rine, i krali s jednakim razumievaniem prihvati i carevfursku politik', treba
nefo jor5vGe i u prvom redu car austriiski, kralj Ee5ki i niu razloiiti tako jasno, da ju uzmogne shvatiti i pr,i'hvatiti
(magiarskii i da ba5 zato vodi i za'$ovara naiprife po[i-
"gittLi i ude5ava i sr-aki razboriti i rodoliubni Hrvat,
tlku za cielu carevinu, a o'nda prema r'4'olravna
Koji su dalcle lvrdi tazlozi za hrvatsku carevinshu politiku?
politikr.r austrijsku, de5ku, hrvatsku, rna$iarsku i t' d'
Da ie ovo Ziva Livc.ataistina, evo iedno$a veliko$a dokaza" Nasim starim iitaocima i pristasama ne 6emo kazati skoro
ni5ta nova, kad mi raz\oiimo ovo troie:
Spomenuli smo, da su Niemci prvi stvorili u careviurilprave
ovakvoj Prvo: Nije ni'kakvo 6udo, Sto na6i liudi jo5 uviiek vrlo rado
stranlie na gradiansi<omtemelju' No kad ie vladar l-"d""i
piie 4},godina vladu za sve kta' slrusajuriedi: 'Ni s Bedornlni s Pe5tomlu ,Nije to dudo zato. Sto
iakoj pudkoi stranci povierio
vie6u'
ii"tf"" i zemlie, koie su zastupanena bedkom carevinskom svaki na5 dovjek osie6a,da to znadi: ulli pod BeE, il,i pod pe5tutu,
Rusiie i -- ,a rlama, kojima nikada niie bilo dobro nir pod Be.6onr
pa kad je malo za lim (1877') do5lo do rala izmediu ni pod
(En$lezka' Fran' Fe5tom, nama se ne 6e ni pod Bedlni pod Pe5tu, nego bi triyeli
Turske, na Sto su $od, 1878' velike drlave
biti jednom sasvim svoiri,slobodni, To je naravski. No .kako se
cezka,N|emadkailtatija)uzprkosRusijipovierilenasojcarevinr,i'
niernadka vidi, [o nam ne ide za rukom. ZaSto?
da okupira ili zatzme Bosnu i Herce$ovinu' ona se ie
preplaiila bosanske
stra,nka,koia je onda u Bedu bila na vladi, Dugo smo svi mislili, a jo,Si danas mnoSi misle, da su tornu
okup,""i|", ler da 6e tim u carevini biti opet viSe Slaven'a'Pa ie krivi doma1i izdaiice, ili barem naial nesloga, A da smo sloZni,
jest -'- ve bi davno bili svoji i slo;bodni" Da
otvor"no ustala proti vladarevoi carevinskoi politioi, to su zastupnici u
Ova
proti bosanskoi okupaciii, Pa Sto se ie dogodilo? ie hrvatskom saboru sloZni (na pr. 'rza prelomu) - sve bi bilo
vladu i od ono$a vremena nisu vi5e niil<ada drugaEije.
strtnk" izgubila
Niemci sami u Bedu na vlad'i, Je [i tako? - Na Zalost - oii".Evo Sledaite:Laniie iza-
Zaovoznadudobroina5igospodskipolitidari,a|iipakza brana u sabor takva i to,lika ve6ina zastupnika, koia nije htjela
pi3u' da mi Hrvati
to ne mane' nego jedni neprestano $ovore i ni raz,govarati ni sa pri,ja5njim bandrn Torna6i6em, ni sa novrim
moramo voditi samo svoiu- hrvatsku politriku bez obzfua na Bed Cuvajem,--pa Sto je bilo? Svi znuno. Sabora nema.
se morarno
i, Pe5tu, a koii su t'oboZe ktrialmlii, llovore i pi5u' da Sto ie to? Zalto je to? Ne dadu nam, ne moZemo,pa makar
da moramo
bo,riti i proti Bedu i proti Pe'Sti' DruSi opet vele' svi mi bili sloini kao jedran. Sami ne rnoZerno, ba5 ni6ta, skoro
narodnu politiku' ali' nik'ad pravo
voditi .lobodrru ili nezavisnu ni5ta.
narodna politika'
ne kaku, a ni ne znaiu, kakva ie to slobodna Koaliciia, koia je imala u saboru liepu ve6inu - Sto ie
proti Bedu, ili ie to revoluciia i
ie li to bratinstvo s Magiarima Rus
mogla? Sama ni5ta! Morala je s Pe5tom, da samo, do vlade
proti Bedu i proti tr'e6ti; ili ie to mirno dekanie' dok dodie dodje, - a za narod nii,e moSla ni5ta, Sad s Magiarim a ne 6e
'nama slobodna i uiediniena domovina padne kao
ili Englez, te ni ona, kad im je uzalud pjevala onu piesmu ljubavi i bratimstva
s neba? {rezo,luciju),
da
'rDo'm..je o tom ve6 vi5e puta pisao i ve6 dobro razlodio' A s Bedom, t. i. s Austrijom - Hrvatska po dana5niim za-
jedna ie doma6a hrvatska' i ta se .
ie na5a politika dvostruka: koni,mai ne moZe,
ier Hrvatslce ,s ,Aurstrijom< (t. i. sa zemliama,
smo mi
moZe vodriti u prvorn redu na seliadkom temeliu' ier koje Salju zastupnike u Bed) ne veZe niSta,
politika ne
Hrvati u devet desetin:aseli,a6kinarod; druSa nasa
I
I
I
2t6
S kim 6err'o dakle? Gdje je onda ta ,carevinao o kojoj
govorimo?
Carevina fe vladar i ono, Sto je vladaru u ruci: tri mini-
starstva ciele carevine (vanjski poslovi, voiska i zaiednidki troS-
kovi ili financiie - i oni mnogobrojni odluduju6i ljudi, koii su s
vladarem iedno, koiirna je do carevine kao i vladaru. Dr2ati se
carevine - bo znadi dri,ati se svega onogia.Kako se drZati, gdje
se drZati? Najpriie ovako; Ni5ta proti njima! Ne zvati na Bed
kozadkoga kopita [osobito, kad kozacirna to nije ni na krai
pameti), Ne vikati: s pu5kom na Bed (osobito kad nema5 ni
piStoljel) Ne veseliti se kako 6e carevina dobiti batina (osobito
kad te batine/padaju naivi5e po na5im ledjima!) Ne grditi care-
vine, da je infamija (sr:amota)od drZave! A onda - ali da smo
i ovoliko bili razboriti, bilo bi dosta, bili bi dobili ve6 mnogo, jer
bi bili i zasluZili. Dakle sa oarevin'om zato, Sto sami ne moZemo,
A tko misli, da moZemo, sliep je kod zdraviftrodiju gledajucri,Sto
smo postigli.
To je iedno, a drugo je ovo:
Hrvatska ie danas pod vla56u Ugarske, t. j. pod vlai6u
ugarskih Magjara i Zidova - Kako nam je, to osje6amo, ali i
oni, koii ne trpe, Sto mi trpimo, Zale nas, ier se ovako kao u
figarskoj ne vlada danas nigdje u Evropi,, Magj,arsko-Zidovsko
vladanje u mnogom i,e azijatsko, t. i. divljadko, nasilno, rabuli-
stidko ili Sto bi mi rekli, bezsramno, prevarantsko, tako da i
ondje, gdie i ne mo5!uni5ta silom, ostanei bez prava, jer te bez
srama prevare oni, koii su i bedastiji od tebe,
Proti ovakovoi vladi buni se na5 kr56anski i u pitornorn
dorna6ernlpo5tenju odgojeni dovjek cielom du5om - ve6 skoro
50 godina, Uzalud! (Uzalud, kad su naSa giospodapjevala Ma-
giarima pjesme ljubavi, dok ie na5 po5teni sviet stradao), Ali
mi moramo izpod ovakve vlade makar ute6i, kam,o bilo, -
rnakar u Ameriku, ako ve6 ne moZemo ostati u Evropi, Ali
ku5ajmo prije na6i razboritom politikorn za5titu u carevini.
liastojmo, da carevina evropskorn prosvjetom obuzda aziiatsko-
Zidovsko nasilje i bezkrajnu ved bezsramnorst.
Trede ie ovo, dodu5e 6lorko, ali istinito; Gledajmo, Sto na5i
ljudi s nama rade. Gledaimo tko nas i za5to globi, zatvara, guli,
ne po6tuje, zanemaruje, Ne, liudi, barem dana5nioj hrvatskoi
gospodi nema narod razlofa povjeriti sav svoj Zivot i imetak.
2t7
Mnogo je u te gospode dielom stare surovosti, dielorn nove bez-
du5nosti,a nada sve nrellraraza svet Sto ostali sviet oko nas drZi
za dobro i poSteno,.H'o6emo li 6ekati, dok se poprave, dok
naraste novi sviet Sospodski? Ne bi li bolje bilo, da dodjemo
blii,e k carevini, tako da bi nas ri ona imala na oku, pa bi se u
nas moZda skoro zatro trag sram'otnim naZderanim boSovima,
koji bo{uju ili pa5uju osobito po na5inr selima, kao ve6 nigdje
na svietu? Ne zaboravimo nikada, da ie hrvatsko{a kmeta-
seljaka protiv doma6e lio,spodeprva uzela u za5titu prosvie6ena
carica Marija Terczilja i' sin niezini Josip II. Nije li se onda lako
nadati, da 6e prosvie6eni umnici u carevini prije shvatiti, 6to
hode hrvatski selj,ak, njegova seljadka stranka, ne,fo na5a
gospoda,koja gledajurdisve to na svoje odi u sedam punih Sodina
ne pro$treda5e,te u svem tom ne vide ni5ta osim uStipice" i
"Antonija< i ubra6e Radi6a?u Ta tz ovoliku zalupanost na5e
gospode dovjek bi skoro povjerovao, ostanemo li sarni medju
sobom, da 6emo se joS sto godina motati kao pi5kori u loncu i
napokon se sam,i mediu sobom izjesti! Danas, gdie svaki dio
svieta Zivi pod pazkom, pod kontrolom ostaloga svieta, - kod
nas se radi i doSadjaju stvari, kao u koiem kutu Azije!
Zato smo mi za Evropu, a na5a ie Evropa - na5a carevrina.
A drlali,slno, da je, po,trebno ovo opet jednorn kazati na-
rodu zato, Sto se po svem vidi, da se u carevini spremaiu velike
promjene, prema kojima treba da se razborito vladamo, da ne
bi opet uzalud zapjevali kakvu no'vu pjesmu.
(>Dorn<, God. 1912. Br. 9.)
Progon StjepanaRadia
Iztralni zalvor proti predsjedniku seljadke stranke, na
priiavu predstojnika Solcoli6a oleZe se bez kraja i konca,
Osjedki sud je najpfije zamolio zaSrebaEki sudbeni stol, da
odmah preslu5a Stjepana Radi6a, To je i udinio u subotu
one 17. veljade, kad je Stj. Radi6 imao iza6i na slobodu, Na
to preslu5anjenije S, Radi6 imenovao ni jednoga sviedoka,
Pa ie time iztrapa bila gotova, jer su svi svjedoci ve6 davno
pre'slu,5ani.
I tako je po zakonu morao izlrafuni zatvor biti ukinut,
218
jer su iz Osieka izpritce traiili, da Radida zatvote samo zato,
da ne moZe die\ova'ti na sviedoke. AIi dne 25' veliaEe zattaZio ie
osjedki sud, da se Radi6 pfidtli, u zatvoru, ier da bi mo$ao
pobjeii, kako je to;boZepobieSao i iesenas' Na to ie Sti. Radi6
iziavio ovo troie:
1. Ja jesenas nisam nikarno pobje$ao,neEiosam od 7' stu-
denoga pa do 19. prosrincabio u Zagtebu, kod svoga brata Dr'
Antuna Radi6a, Akademidki tr$ br, 1 a ietbo sam znao' da me
redarstvo kod ku6e traZi i straZti,a niie mi kod ku6e bio do-
slavljen nikakav sudbeni nalogl, ni poziv, nisam, naravski, sam
htio u rukq redarstvu, koje me, kako sam uvienen, traZilo samo
iz politidke osvete. Za moi boravak kod brata znali su svi
biv5i zastupnriciseljadke stranke.
2, Ja imam u Zagrebu svoiu ku6icu i sav svoj imetak, pa
ve| zato ne mollu da nekamo bieZim,
3. Ja sam dne 1, studena 1911' otvorio t Za{reba kniii'atu
i papirnicu, ko'ja je sudbeno protokolirana (u,pisana)pod firmom:
,,slavenska knjiiara Sti. i M. Radri6" u koioj je naivise takvih
knjiga, Sto su mi ih prve de5ke kniii,are - J, 'Otto, F, Topi6, J,
R. Vilimek, A. Storch syn i F, Simadek - povierile ili dale u
komisiju samo uz taj narodi,ti uvjet, daia1r':nili:arshiposao vodim
sam osobno,
Sve su ovo takvi razlozi, da po zakonu mora biti odmah
ukinut iztralni zatvor proti Stj, Radi6u.
Nekoje su na5e novine iavile, a potniima ie i uDomn donio
viest da ie Stj, Radie zamolio, da mu sudi za$rebadki sudbeni
stol I da d,o iztra{e ostane a Zagrebu, da bude bliie svoioi obi-
telji i svo'm kniiZarskom poslu. To niie tako. Sti. Radridprigovorio
je i samom povedeniu izlra$e, a ne samo izlraZnomt zatvoru
zalvoru, pa prema tomu ,ne bi za sada imalo smisla, da zamoli
sr.rdjenjekod zagrebadkoga sud,beno$astola i ulraZni zatvot u
zagrebadkom uziStu,
ObtuZnica proti predsiedniku seliadke stranke Radi6u, Kr,
drtuvno odvietnidtvo u Osieku podiglo ie proti predsjedniku
seljaike stranke Sti, Radri6u o,btuZn'i,cu,koial ie sti{la u Tagteb
dne 25. o. mj. i odmah predana izttaleniku (koiemu io5 nife pri-
obden ni zakliuak suda na nieglov pri$ovor proti samomu
povedeniu iztrafe i istraZnom zatvora). Obrazlo''enie te obtuZ-
nice glasi doslovce ovako:
219
,Kraljevski kot. predstoinik dr. Janko Sokoli'6 doznao ie,
da 6e a kotaru Zupaniskom narodni zastupnik Mato Babo$redac
obdrZati javne pudke skup5tine, kojima 6e prisustvovati i $ovo-
riti il okrivljeni Stiepan Radi6, (Tu ie dtL,' o'dvietniikzaboravio,
- Opazka ur'
da fe tada i Stiepan Radi6 bio narodni zastupnik,
uDomu),Po5to nije za obdrZavanie takovih skupitina zalraZena
od nadleZne kotarske oblasti dozvola, to se ie kr' kotarski
predstoinik dr. Janko Sokoli6 uputio dne 24, travnia 1911' u
Rai"vo selo, da se osvjedodi, da li 6e se takve skupstine obdrZa-
vati. PoSto ie vidio pred gostrionornudove lvi6 mno$o skuplie'
nofa naroda, uputio se onamo i uni5ao u Sostionu, u koioi se ie
nalaziookrivljeni Stjepan Radi6. - ovomu se predstavi kotarski
predstojnik kao oblastni izaslanik, predoEio mu, da je skupstina
protuzakonito sazvana, razp'ustio istu i pozvao ljude, da se
iazidju. Sada ie stao okr, Stiepan Radi6, kako je to ustanovlieno
izkazrma"svjedokaDra, Janka sokolida, stiepana Merlza, Nikole
Milovanovi 6a,' lliie Giermanovica i Antuna Palackida, viikati
sakupljenorn narodu, da on kao narodni zastupnik zabraniuie' da
se rizilaze, da se ne treba pokoriti kot' predsto'iniku, da pred-
stojnika ved sutra ne 6e biti', da 6e kamen tucati' Na ovo ie kot'
predstojni,k proglasio okrivlienoga Stjepana Radi6a uhi6enim'
por^'ruoga, da ga sl,iedi,,no ovotrne'sepozivu okrivljeni niie lrotio
odurrr"ti, (Tu friiava i obtuZnica zabotavlia na 3 redara' dakle
na 3 sluZbemeosobe, odl koiih su dvoiica Radrieakao narodnog
zastupnika vet drfualaza tanrerra i pustila Sa istom onda, kad
ie sam Sokolie opozvao svoi uhitbeni nalo$' Op' ur')
Nakon toSa uputio se lir, kot, predstojnik Dr' Janko So-
koli6 u Soliane, Sdie se ie takodier obdrZavala takova skup5tina'
te je i ovu skup5tinu proSlasio razpu5tenom i pozvao ljude, da se
nzidju, na Sto le okr, Stjepan Radi6 prishodi,'ok niemu, po$rabio
ga obim rukarna za prsa i stao vikati: hulie, koja me pro'
"Eto
Soni, nitkov, napolie, hulio!" Ovo ie ustanovlieno izkazina
sviedoka Dr, Janka Sokoli6a, Sime Dautovida, Ivana Kovaievi6a'
Leopolda Galovi6a i Marka Spoljara,
Nakon toga do5ao ie okrivlieni Stfepan Radi6 u Vrban'iu'
gdje je takodjer bio narod pozvan u takovu skup'Stinu,pa je pred
sakupljenirn narodorn, kako ie to ustanovlieno ukazom Au$usta
Ivlatzingera, Gjuraja Blaievila, Franje Stelcera, Petra Niko-
liadi6a, Josipa Lellisa i Ivana NikoljaEida, Sovori mediu ostalim,
220
da kotarski predstojnici samo kartaju i pijanduju, dane trate,
ljude Sikaniraju, globe i zatvaraju. Govorio je nadalje, da oblasti
prave na'silja, da Salju iandare rano u jutro da obijaju vrata
i rczbojnidki nose blago kukavnoga seljaka, da je to lopovski
i razbgniEki posao, PoSto ie kr. kot, predstoinik Dr. Janko
Sokoli6 ri na ovu skup5tinu do5ao i duo, kako je okrivljenflk
haranSuirao (razdralivao) narod proti oblasti. Zabranio je
okrivljenomu dalje govoriti i ovu skup5tinu proglasio raz-
pu5tenom. (I tu je kao i u Soljanima bio pouzdani sastanak
u seljadkoj ku6'i ograniden na pozvane o,sobe.Urednidtvo), t{a
ovo je okr. Stjepan Radi6 stao vikati prema kot. predstojniku:
oVi ste izrod, izdalica, nitkov, hulja, sme6e, vi ste zasluZili
Mitrovicu i Lepoglavu, Vi 6ete joS kamenje tucati.o Ovo ie
trstanovljeno izkazima, jur navedenih svjedoka i izkazom dra,
.lanka Sokoli6a.
Okrivljeni Stjepan Radi6 p,oride, da su se upitnoga dana u
Rajevu selu u Soljanima ,i u Vrbanji obdrZavale javne pudke
skup5tine: dopu5ta da je toga dana bila u Rajevu selu sazvana
javna pudka skup5tina, na kojoj bi imao narodni zastupnik Mato
I3abo,Sredac poloZiti radun, nnrda ie ba5 on (nad,me Stjepan Radi6)
obzirom na to, 6to nije preleiala oblastna dozvola za takovu
skup5tinu predloZio, da se obdrZava sam,o,pod otvoren,im
krovom (ovako za stalno nije Stjepan Radi6 izkazao. Ured-
nidtvo,) pouzdani sastanak ,izbornika, ito je i udinjeno bilo u
tamo5njo'j dorna6oj gostioni. Na ovaj je sastanak do5ao kr. kot.
predstojnik Dr, Janko Sokoli6, kojega da je samo upozorio, da
je tor pouzdanii sastanak za koli ne treba obla,stne dozvole, pa
da nije vlastan uredovati i sastanak ovaj razpustiti, a ako to
6ini,,da je neznall,ca,Na ovo da Sa je kot, predstoj,nik pro6llasi,o
uhiienim i naloZio prisutnim redar.ima, da fa uhite. Medjutirn
je on (naime Stjepan Radi6, Uredn.) sjeo na stolac i rekao re-
darima, neka Sa ne diraju, (A zar nije StjepanlRadi6 izkazao i
to, z,a Sto Sa redari nis'u snr,jelidirati; za5to se obtuZnica tako
uklanja tomu, da, samo i spornene,da je Stiepaq Rad,i6 tada bio
narodni zastupnik? - Opazka urednidtva), a kot. predstojniku
da je ovo, Sto on dini, zlodinstvo, povreda zastupnidkogaimu-
niteta i dao BoS, da za ovaj zl,odin sjedi u Lep,oglavi, a poslije
toga da tuca kamenie na cesti,- Nakon toga je kot, predstojnik
odustao od niegova uh,i6enria, Ne priznaie okrivljeni, da ie sakup-
221
ijeni narod izazvao na odp'or proti kr, kot. predstoiniku na nadin
opisan u dispozitivnom (prvom) dielu ove optuZnice.
Okrivljenik dalje navodi, da je isto tako i u Soljanima i u
Vrbanj'i prisustvovao pouzdano,rnu sa,stanku izborni,kia. pod, za-
tvorenim krovom (Op"t taj nesrnisao! - Urednidtvo) i tom
zgodom glovorio,pa da je i ovdje do5lo do prepirke izmedju njega
i kot, predstoinika radi to{a, Sto mu ie ovai zabranio Sovoriti i
razpustio ovaj sas.tarnak,
Ne priznaje okrivljenik, d^ ,se je u Soljanima opro kot.
predstojniku. . . Lsto takd ne prlznaje okr:ivljeni, da je u Vrbanii
govorio protiv oblasti i poiedinih oblastni,h or6lana, kao ni to,
da je kr, kot. predstoinika dr. Janka Sokoli6a prigodom uredo-
vanja uvredio riedima, koje su u obtuZnioi navedene. O,krivljeni
ho6e da grikai,e, kako je baS on bio po kr. kot. predstoiniku Dr.
Janku Sokoli6u izazvan, a on da 1e laj izazov Zelieznim mirom
i strpljivo56u odbio.
Ali ako se uvaZi, da su sva fakta, koja se oknivlienomu u
grieh upisuju, dohazana ,izkazima Eore navedenih svjedoka
odevidaca, ako se uvall da je na udin utuZenosa zlo6irnstvai
prestupka sasvim ,neodludna okolno'st, ko,iu okrivlieni svojo,rn
obranom navodi, tcad bi ista i stojala, da kr. kot. predstojnik
nije bio vlastan uredovati, t. j. razpustiti skupStine, odnosno
sastanlke{A Sto ie sa uhir6enjemnarodnogiazastupnika radi onih
toboZe izred,enih uvriedliivi,h rtreEi? - Opazka Urednidtva);
ako se uvali, da se drmima,koie se okrivljenorllu u grieh upisuiu,
st'idu sva obiLeija zlodinstva prestupka i prekrSaja, - to, se ova
obtuZnica opravdanom na zakonu o,snovanomukazuje,
Kr. drL. odvjetnidtvo u Osieku, dne 21. veljade 19t2. kr.
drZavni odvietnik Aleks,ander."
Proti ovof obtuZn-iciirna Stjepan Rad{6, da u roku od osam
dana podnese pismeni prigovor na kr. banski stol u Zagrebu.
Kad bi i banski stol obtuZnricup,o,tvrdio,bila bi, kako se vidi po
ciosada5njoi Zurbi, odmah i Elavna razpra.vat i to u Osieku, Na
glavnu razpravr imadu se po zakonu pozvati i svjedoci obrane,
t, i, obtuZenikovi, koji svi dolaze na drZavni tro5ak. Mediu svie-
docima Sto ih navodi obtuZnica, nema kako se vidi, M^ateBa-
bogredca, s ko'jim je Stjepan Radi6 kao sa svoji,rn saborskim
druSom, taj ditav dan bio zalednoi kojega ie pred,stoinik Sokolie
u Rajevu selu ne samo po ramenu potreptao, neSoi po licu gla-
dio vele6i: Ovo je mojMato, ovo je narodni zastupnik, a Vi ste

222
(prema Stfepanu Radi6u) raizender, buniteli naroda i zavoditeli'
ja iedanput dao 5
iioii okolo skuplja kraicere i kojemu sam i
za 10
kra'ycerau,(Kupi,o ie valida proSram seljaEke stranke
filira). Pa ipak ,ti|" Soko'ti6niti toboZe >svo$a Mate" dao upisati
za svjedoka, A sto je s onima, koie le sudac MilorsevidpresluEao
u Rajevu selu io6 u svibnfu l9ll?
Predsiednik seljadke stranke odpra6en ie u Osiek' u pone'
dieliak dne 26. veliade i to jo5 priie, ne$'o li mu le priob6en
i
zakljaEak suda o nje$ovo'm prigovoru radi povedenia izttage
radi iztraLnoga zalvota' Preds'iednik ie naS kao razboinik
lancima svezan o'dve'den u Osiek, a odvela su Sa dva i'an'
dara i jedan uznidkir straZar, Sad 6e valjda biti srce na miestu
prvirn hrvatskim rr,odoljubima - od Tuskana do Per5i6a, koii
dika
su to iedva dodekali. Ali io5 ie BoSa 'na nebu, hvala mu i
budi! On ne sufi svake subotet A ioS ie tu i seljadki narod
hrvatski, koii je dobrano ve6 proSledao'
Da se vidi, kako se pssfspxlo s na5im predsiednikorr' neka
se zna i ovo':
Po brzo,muruEeniu obtuZnice i po tom, sto su diaci radi spa'
iz
Ienja magfarske zastave bili 1895' iznenada nodu poslani
Zagreba u 81"1o*'"t, sudio ,je i Stjepan Radi6, da bi $a fo5 iste
vederi dotidno no6i (na dan 26, o, mi') mogli odpratiti u Osiek'
pa ie za to nadzorniku uzista sudbenom vie6niku dr. Rehmanu
kazao ovo: oMene je moi odni liieEnik glasoviti praZki speci-
jalista dr. Deyl upozorio, da mi ie odni Zivac tako slab' te u
niiednom sludaju absolutno ne snr:iiemputovati no6u, ier da mi
se od iednoSa jedinoga nespavanja mo$u o6i zaLiti krvlju i da
mogu ostriepilii uz to mi ie io5 od upale porebrice ostao na
prri*. ,eks,udato (gnoienie)te bi rne svakako morao prije mo$a
puta u Osiek liednik pregledat'i'n
Dr.RehmanjeposlaozUtliapouznidko$aliiedn'ika'aliie
taj naipriie iziavio, d" ot niie nikakav specijalisla za oli, pa da
je
se u to ne pada, a o,nda je dobro iztraLio prsa i premd'a mu
Stjepan nalie kazao, da Sa boli, kad malo di'Se,rekao ie liednik
u.ehalrro;uA, to niie niSta, deblii ste, ne6io ptije, a i' srce Vam
kuca mladena6kin. U torn fe smislu napisao valida i svoie
nnienie, - Ni slutio nije tai prijateli 'stipicen Radi6a'.koliku
srce junadki i kucat
ic istinu rekao. Jest, Stiepanu Radi6u kuca
6e do zadnie{a daha sa ,totitt"*t hiljada seljadke bra6e' a ne
223
drh6e bome i ne klapa6e, kako drh6e'i klapa6e iadnim slugama
ma{iarskoga Zandarme5tra,po dijean se nalo{u sve ovo radi,
Radi ovoga nagloSa preokreta StjepantRadie ne 6e valjda
ni stavljati prigovora proti,obtuZnici, samo da dodie Sto prije do
$lavne razptave'
(>DonK.Goar.rgrz. Br. g.)
Posmrtne zadruge i naie seljaEtvo.
Nekoliko na5ih prista5a ve6 nbs od davna pita, 5to ie to
s "Jadranom.,, ,Balkanom(<, ,rZa$tebo,mu,to jest kakve su to
zadrufe za osigluranje Livola, radi hojih je mnogi ve6 stradao,
a mnoSi i do novaca do5ao, ,Do,m.. niie o tinr zadrugarna mno,fo
pisao, kao Sto ih nije ni o$tra5ivao,ved smo Fe rni samo srnijali,
kako su povine, koie su donaSale dobro pladene oSlase:
"Pozdravljam te, Jadrane!., najedanput podele upravo biesno
pisati proti tirn zadrugarna. Mi smo naime znali' (ili ba'rem
slutili) da su ove navale opet pla6ene (pla6ala su ih osigura-
vaju6a drultva, kojima su zadmge posao kvarile). Nama se sve
to z$adilo,
'Ove su zadruge prava lutriia, i to ljudskim Zivotom, jer ako
poSodi5osiSurati dovjeka, koji ne umre prebrzo (za tri mjeseca),
a umre dosta brzo (na pr. iza pol {odine) - eto dobio si 2000K,
a platio rrisi ni stotinu, Pa ipak sve te p'o'srnrtnezadruge imale
su i imadu pravila, koja im je potvrdio sudbeni stol, Za sve
te zadruSe vriedi i trgovadki zakon, u kom su todno propisi o
svem, kako se svaka zadrupa (i svako dionidko druZtvo) ima
v<-rditi,kako ima sastavljati svoie radune i t. d, Pa ipak su na6i
sudovi pu5tali le zadrupe u miru (a slali su sudce i oruZnilceHrv.
seljadki,m zadru,giamau Jazavici i Novskoj, premda one stoje
pod nadzorom Hrv. poljodjelske banke), A ne moZe se re6i, da
sudovi nisu znali za sve to. Prva takva zadrufa bila je rNarodna
porno6nicau,kojoj ravnateliern bio uditelj Sivo5. O toj
pomo6niciu pi,sale su sve na5e novine, tako da je na "Narodnoj
to bila
upozorena i vlada i trgovadko-obrtnidka komora i nada sve
na5i sudovi, I uzprkos tomu, Sto je spornenuti Sivo5 bio pet i pol
rnleseci pod iztraSoffi, - uzprkos tomu potvrdio je zaprebadki
sudbeni stol nekako pred detiri
Sodine pravila novoi takvoi
 224
225
zadntzi pod imemorn ,Balkanu, koja je imala podruZnicu i V
Jedne zagrebalke novine bile su
Sarajevu, da i" g, Jurinac
poku.ao u zatvoru samouboistvo. .jlyil",
Kad je ta podruZnica zabranlena i kad su se i u novinama Ne bi b'o dudo! eovie
da niie ni.ta kriv, t: d1, aho ima pravlce, k zna,
sve to vi5e javliale nepodobstine, koie bi morao uzeli u ruke moie nikako biti
zatvoren, a kamo li odsudien. Ali dosavy-ne
sudbeni stol, uzelo je tu stvar u ruke zagrebadko redarstvo, i to Z"g*t:;; g"
trzniEkoj samici, gdie su,samo detiri gola
proti uBalkanuo,i proti mnogo mladjoj alidnoi zadruzi zidai" du,l,"i onai krevet"
"Jadranuu, s tvrdim ,jastukomu,. da te u
U isto vrieme'nekalco produlo se u javno'sti,da ova oba druZtva, iutro" boli sva glava, hao da si
spavao na karnenu. A na to duje5,
a osobito uJadranu, korteSr-r,jukod izbora za vladu u Zafrebu da te jedne opori"to"fo"
lnovine proglasi'Se,i to tebe
ba5 za bana Touna5ida,Toma5i6 ie mediutim kod izbora sasvim samoEa, >trgovcem ljuds,k:im
votom<<,kojega treba svom strogos?u ii-
propao. I gle, sad,ono mladje druZtvo ,Jadran.. bude naiedanput kalnftir e.ri"r. oi.i, a"
pravice nema, da
obu,stavljenoi skoro svi niegovi, dlanovi ravnateljstva i namje- ie propao pa hode da se sarn ubiie.
I tako t'e i u ovoj stvari biti kao u
Sienici pozalvarani, a ono starije dnuZtvo uBalkanu dodu6e ie svem kod nas: nastradat
ce samo sirotinia ili onil koji su
takodjer kao podl iztra{om, ali ipak ne safl}o dalie posluie, nego manje krivi, a *r!l"-gl""f
krivci veselo 6e trti ru.ke i udarati
izd,aie i takav svoi list oBalkanrn, u koie,m otvoreno pozivlie po p""i_ Zepovima, dapade
io5 dalie ostati u prvim redovima narodnih ,t""u""..,Ii
svakoga, neka dlanovi priedju k njemu, a ono 6e im ,r"
"Jadranau visolcim mjestima. , .
dlanstvo radunatirod onoga dana, kad su se upisali u ,Jadran..!
(>Dom<, God,. 1912. Br.
Za nas ova stvar ima veliktr vaZnost zalo, ier se cielim 9.)

ovakvim postupho,mtih zadruga, a io5 viSe na5ih oblasti podhapa

vjera u zadru,6larstvo,koje ie najjad,apolufa za napredak svako$a,
a osobito seliadkoga staleZa. YaZ,nidogadjaji u carevini i polo?aju
Uz put i za dokaz, kako se ne mjeri jednakom mierom,
moZemo zabilieLitiiovo; Od svih 11.000biv5ih dlanova oJadra- domovini.
na( zatvoren je-samo jedan iedini, i to trgovac i posjednik Fran
Ministarstvo {rofa Khuena-Hedervariia
Jurinac u Dabcima (izmedju trva'.-iigrada i eazme), za kojega su zakljuEilo je
odstupiti, a do5lo do to{a ovako:
nam na,Si ljudi pripoviedali, da je to dovjek radin, Stedljiv i ie
6estit, a niie prista5a seliadke stranke, nego je kod zadnriih Magjarska opoziciia - koEutovci justovci,
i iedni i drugi
borioci za podpunu samostalnost
izbora flasovao i iz svih sila rad.io pnoti Dru. Ivi Franku t ? zl Ugarske _ protive se u
ttgarskom saboru ve6 preko godinu
SestinslcoSaZupnika Matu Miletif,a. Zato ie i doekao, da je dana prihvatu vojnih osno\ra,
,. i..:. d-ozvoliavaiu_ kralju voiske (oou"il"), Khuenu
,Hrvatskar., glavno glasilo stranke prava u svom bro,iu od g,
ttspielo' kako smo javiri, primiriti'kosutovce, i" loaos"
veljade napisala za nie{a, da ie proti njemu odredien izll,:aZrrt ari mu to nirie
nlnoEo koristilo. ier su
zalvor, je Jurinac podinio n'"re prljav5tine, te tako o5tet,io tifn Zes6e nastavili or.i*r."i1,,
"jer ivlediutimje doslar.lTg" iJovci.
koristnikeu, ostale Elanove uJadranau, pa se ,Hrvatskau nada,
morao neSto o,beiati i_ ""lik;;;;ilka,
Khuen je naime ipak
ko.utovcimi da um,iri niihove prista.e,
"da 6e sud ove tr$ovce liudskim Zivotom ekseanplarno{drugima u..labgruiziavio, da 6e u .,o1rr"
na strah, to iest svom strogo66u) kaznitiu. 11i3
ruciiu ili odluku: da o.rore vlada umetnuti rezo_
krali"" ;";;;J iruzi" pozvatini voini.ke
Sad prosudimor Od 11,000 ,rJadrana5a<,zatvoren ie iedan. ako sabor ne dozvoli ,rovaka (rekruta),
jedini doviek, koii ie zagravo seljak, a tisu6e i::::",
r\nuenove Radi ove
6fospode:sve6enika, iziave digra se proti niemu
niCki ministar austriisrra vlada i zaied-
odvjetnika, visokih iinovnika i t. d., koji su osiguravali i na rata. a i nadelnik gl,avnoga vojnidkoga
svoje i na tudie inre, od svih t,ih niie nitko dru{i zalvoren, a tako, da je stoZera
austriiska u'arskoj vladi upit ili
preslu5ano ih ie samo pet, Sest! oPomenu (notu), ;;rih;
ministar"hd; of.*r, a naEelnik stoZera
""t" i mi-
l5
 227

- a svi skupa isli su za lim' sudi? - NaSi ljudi! I to ne samo Eospoda,ne6loi seliaci. Mene
nistar rata stupili su pred vladara, je i druga Kovadevi6a nasred pata iz Puske u Krapje zaustavio
da ne dadu dirati u voisku. Khuen je r'adi toEa morao dva puta u
kao s dva redara nadelnik-seljak riedima, da ne smijemo u Krapie!
Bednda austrijskoi vladi i vladaru raziasni svoiu iziavu' ali
A d,aje to doviek, on bi prije pustio ovakvo robsko nadelnidtvo,
da nije ni5ta posti$ao, ie't ie $otova stvar, da 6e on i nje$ovi
nego da poslijetonoga nasilja u Novskoi izvriaje o,nakve naloge.
drugovi odstupiti.
.{, tako bi imali raditi i predstoinici i sudci, kako se i fest ovih
Medjutirnseiejudersastaoopetbedkisabor(carevinsko
dana zahvalio na sluZbi u Zalrebu sudac Dr. Draganec, jer mu
vie6e) u'kojem ie odmah prvi dan izne,senovise vaznih interpe- se priplovorilo, Sto nije biv5ega zasl, ModruSana i odsudio. kad
li se
laciia, koie se i nas tidu. Jedrna pita austrij'sku vladu' ie ga je sudio. Ali to je iedanl
voljna naiodludniie oprieti poku5aiu (Magiara), da 1e okrnje
No Sdie bi,smo mi to mogli dodekati, kad smo ve6 svi kao
prava vladara i umanji boina spremnost voiske' Zastupnik
okuZeni oni,rn,kako bi gospoda rekla, filistarskim crlizdreniem:
irod"n pita vladu, kako ie Srof Khuen smio kazati' da ie
da svaki ))mora duvati svoj kruh!n Da, on mora duvati svoj kruh,
poznata pravaSka spomenica kraliu badena u koS, a zastupnik
a narodu smile otimati i Zivot i budu6nost!
biankini sa ioS 60 dru$ova izrlrio ie pre5ni predlog' u kojern
pita vladu, ie li volina zatzeli se, da u banskoj Hrvatskoi pre- Ako zbilia ho6emo,da u ovo odludno vrieme nesto udin,imo,
stane vladanie bez sabora, imamo raditi sasvim drugadije, Mjesto da izpriEavamo koje-
Obrazlahati svoi predlog zastupnik ie Biankini ocrtao, kako ltakove kukavelje, koji nas dave, a iz{ovaraiu se, da ,rmoraiu<,
ve6 vi5e godina u Hrvatskoinema sabora, kako se pliene novine' miesto da prvaci i nepornirljivih toboZe stranaka i sami naEo-
kako obLs i raztieruiu zakonom dozvoliene sastanke' pa kako varaju svoje kukavne prijatelje, koii Zele posti6i kakvu sluZbu,
se proti svemu diZe narod po Dalmaciii, Bosni i Istri' "neka ne budu ludi, pa neka ne puste na svoje miesto kakvoSa
lopovan; nejestoo;bidnogau nas i ogavnoga prizora, da tiudi, koii
Po sve'm ovo'm: po promieni ministarstva u Ugarskoj' od
su iuder na pr, komandiratri na narod o,ruZanusilu, danas sjede
tiu,dave6 vi5e Sodimavlada i Hrvatsko'rn grof Khuen, pa po tom'
s -
Sto se za nas zauzimaiu hrvatski i ostali slavenski zastupnici u "rodoljubiman i nazdravljajrt " leLko izmudenu domovinuu
rnjesto to6ia sve kukavice, svi Spekulanti, bili to dinovnici, koje
bedkorn saboru, mno{i se nadafu, da bi i kod nas skoro rno$lo
narod pla6a, ili krd,mari i trgovci, koiirna narod daje zaslaibe,
biti bolie. Neki dapade misle, da su u Austriji dosli k pameti'
a oni ili "moraiuu' toboZe proti narodu, ili nisu ni simo ni tamo,
pak da 6e udovoliiti davnim zeliama i tezniama hrvatskoga
-n"roda, svi ovi treba da osiete oganj pod nollam,ai mraz na obrazu, dim
le {a izbavitil izpod ma$iarske vlasti, dok se dru$i boie'
se pokaZu utkoriem druZtvu po$tenih liu,di; sve irn se inra uklia-
da Hrvate samo mame, a MaSiare tim straSe, ne bi li popustili
niati kao kugi, nitko s njima ni riedi, kao ni s onima, koii se
i dozvolili kralju i carevini voisku. (O tom ie ovih dana odlidni
s njima druZe.
na5 prijateli, zasl, L F. Lupis pisao u en$lezkim novina'ma)'
Fo na5eansudu inradu poneSto'pravo i iedni i drugi, a za Mi znamo, da za ovako odludnu borbu nismo jo5 priprav-
lieni, ved naprotiv, da pojedinci, koji se po5teno i odiudno
nas je vahna"i iedna i dru$a mo'Su6nost,ier dokazaie, da se i na
precna ovornu vladaju, mogu doZivieti i zlo,radih poruga. Ali
nas gleda. To neka bude utjeha onima, koii misle, d'a ie sve
dok je tako, nemojmo iadikovati, da narn je tko drugi Lriv, t
prop"lo, da od nas ne 6e biti niSta, nego da 6e nam- slati sve
ne mi sarni. Sva je sre6a, da je seljadki narod uz staro svoje
.u*" R"u"he i Cuvaie, dok nas Magiari sasvim ne poklope'
podtenje ved prilidno upu6en i orSanizovan u novu politieku
No iedna pogibelj, od koie'nas ne moZe nitko iabaviti, sva-
borbu, pa 6e sva telina borbe, alii sva zaslufa narodne pobfetle
liako je u nama samima, a to ie ovo:
biti i opet na seljadkoistrani.
U nas ima previ5e kukav5tine i nepo5tenia'Da to$a nema'
("Dom",GoiI.1912.Br. 10.)
Cuvaji i Rauchine bi ni5ta mogli. Jer tko nam plieni novine?
Tko nas razlieruie? Tko nam ne dopu5ta sastanaka? Tko nas

228
i novi izbon'
demonstraciie
Stardevieanci,
poslovni odbor stranke prava
Dne 27' veliade sastao se
uzeo rlpretres o"i"orril" dogadfaie,. ie
tidke'rna'nifestaciie il""t:*""t
i'tod"bno laf
slivi izraZaii i"t"o'ii"' "u
duie oprepororiti ."oii*-n'it1uu"t-rr^
patriotski (rodoliubni\ i'ku'i kre6u
uAko se narod bude drZao mirno
stivo'stiu, a'onda ouuituli"'
pa
dcrstojanstverno
";;;;;;i"J
sazvan do 27' t"";;,'t;;anka
vanie) i udiniti ,rr"'*fgt'6", da
vjeda hrvatsko$a "t'"a-t od Drine
tora, ,, Do toSa 'oku ""ku narod
zan i dostoianstven"'
Ovo ie vrlo vaZno za tazvoi stranke
dodu5e bili naudni rirsuti riedi o
stivo'stio, (eernu io5 ndopustivostu
u gr*i"u* a zakona, tu"ktko ie
mena nar,od, takol"-r"rt*ri*",
imadu u rukama.udes ciele domovine
da 6eSa imati u rukama, ako uzmo$nu iamditi'
dri,all u ,granicama zakona i dopustivostiu
oni, koii -ogu aopt"titi)' Otogim rie6ima:
da se pripravlja )^ '.'iruiu,pu tu sada
rcdom-vladati, t. i, dti'ali a naiuzdi'
No u toj svoioi pripravi (btez obzira'
prevarena) - ide stranka prava predaleko'
izbori ne budu ou""ii""i " "uk'".ko*
u d i e l o v a n i " , " " k o ' , " ' n a r o d b u d e d t h a o ? I t k o c e s u d r i t i ' j eNe'
samo
drZaou franicama ne
to ne ide t.kot Irbo'i se rnoralu' obaviti
bio narod ,*ir"rrJdo'tojanstveno' Ovim
odrriedila
stranka prava
"".pti"a
ako ne provede i"bor^ u zakonskom
nernire u narodu lako vladi na6i'
Uz put spo'miniemo,da se
na na5e pisanje o l*ioiuma'
229
da je poslovni odbor stranke prava 1 sazvan poglavito radi tih
,smutnjan. eini se naime, da je Ivan PerSi6 dobro upu6en u
tajne svoje stranke, pa je na svoju ruku (sa svojim podpisorn)
i i na svoi nadin, ali dosta oprezno, stupio ,u akcijuu. No budu6i
supoli- da je to vaZna stvar, a osobito, da u glavnim novinama (u
pa zakliudio' da
"Hrvatskoin) ne bude' smutraje(t. i, da se iedni odu5evliavaju za
a'**t ft aciie dodu5e "dopu-
! odbor zakliu- demonstracije, a drugi pi5u u istim novinama, da su demonstranti
poslovni
pa da se oniihovi savezrici Cuvajeve polici,je),- trebalo je, d,astranka o tom kaZe
du^'p^'"o
svoju, I rekla je, kako smo dulini to na oko: nir sim, ni tam, a u
u granicama zakona i dopu-
i istinu se poslovni odbor kre'6e - ta granicama sluZbene dopu-
sabor stivosti, Kako su se medju sobom pogodili, toga dakako ne 6e
ne budu irhoriprovedeni i
akciiu (dielo- znati ni njihovi glavni prista5e, a kamo li bi mi znali.
prava 6e stupiti u
se digne iednod:u.ti las,Pros- Da se njekako poljepSa ona nakaza u pisanju uHrvatske"
Ko-
do mora' od Triglava do (iedni za dem,onstracije,drugi proti), pi5e sada ,Hrvatska.., da
bude u svoiim izkazima opre- se radi samo o razlici izmedtlu narodnoga pokreta, koji ie i
"Hrvatska.. pozdravila, i "razbij.ania svjetiljakau, ali da to
prava' kod koje smo Radi6 ne 6e nihako da razunrije, te razllkel
odostoianstvuo' ali ne o udopu- Nama je svejedno, ako se ditaoci ,rHrvatsken dadu drZati
uz >Sranice zakona"? Sto ie za budale, ali rni tim vi5e drLimo za svoju duZnost, da upozo-
dopu5teno') - Ciela ova opo- rimo na ovako zbilja nedostoino izmicanje i uzmicanje. Ta
k"o d,a dolazi od liudi, koj'i ,Hrvatskau je debelim slovima javila, da je vlada zaklltiila
i naroda' ili im ie obe6ano' podupirati taj pokret, t, j. dernonstraeije!Razbijanje svjetiljaka
narod
da [i to gradskihl) valjda nije nikakav pokret, nepo ili obiest, ili
'e1se"
glupost, pa je odevidno, da je nHrvatskau onom biljeZkom
(t' i' koliko dopu'ste
stranka prava' kao bacila sumnju na cieli narodni pokret, Ako stardevilanci Zele,
kao vieLba' moZe li na- mi 6emo iznieti nepobifnih dokaz,a, da se je njihovo vodstvo
najodludnijeprotivilo svakomu poku5aiu,da narod pokaZe svoje
nezadovoljstvo i na najjednostavniji nadin, Za sada 6e biti dosta,
na to' da moZe biti i
da im spo,menemo,kako ,su ba5 oni predloZili, da velika ona
kad obe6aje ako
skup5tina t Zagreba bude gradjanska, a to, samo zalo, da ne
roku, samo onda stupiti
rrioZegovoriti koji naSprvatrr(ve6 n,ekagovori - Sirovatkat gra-
lise djanin).A onda su nama (u
zakona ne$o i 'dopustivostin? "Prii. Narodan)prigovorili, Sto nitko
cd seljadke stranke nije govorio, - kao da mi imamo prista6a
svakako' pa bio ili ne
gradjana zagrebadkih!
je svofim pro$la5eniem
U koliko,j je u ostalorn stisoi ,Hrvat,skau (i'l,i bolie Ivan
odgovornosti za sluEai'
"-hd" roku, jet rer5i6), dotrcazujetime, Sto ne mogu6i obraniti sebe brani osu-
ie izliku za
o;eno$a i sada zatvoreno6ia dra Ivana Lorkoviia velet| da je
Lorkovi6u najviie tcriv S. Radi6, Sto je osudjen radi onoga
'Hrvatska" od 1' oZuika osvr6e
Podpisa na prigovoru izboru pok, zast, Neumanna, - kao da je
Ivana Per6i6a' Mi bismo rekli'
 231
230
Sti' tako,) Ta Sto treba vi5e nasilnicirna, ne5!o ovo,, Sto sliede6i dan
sudu (kao Sto ie Frank tuZio
Stj, Radi6 tuZio Lorkovi6a (u petak) ista uHrvatskau pi5e za proSon Stj. Radida vele6i: ,,To
i z'naosi izhoditi osudu ba5
Radi6a radi disto po'lltifttlt' dlanaka r,u je pla6a za one dZelatske (krvnidke) usluge, Sto ih ie prije
po svom pravu i uvjereniu
pred izbore!), Stj, Radi6 ustao ie godinu dana obavljao u prilog ,bana Toma5i6a".
lt"bo*' Sdie se Lorkovidu niie
proti p'ostupku dra ionLoulet o NeSo zbilja: Ivan PerSi6je mnogo o torn pisao, da pu Radi6u
- osi'm da bi izgubio od ugleda
moSlo ni smielo ,"iStt-aogoditi' za svoju sluZbu To,ma5,i6udobili druSadiiu pla6u - a sad je ta
nepovolino svr'Sila' A.Sto su
i 6asti, ako bi se stvar po njega pla6a spala (barem kod jednoga) na tamnicu i uznidke lance!
pro$one Lorkovi6a i Radi6a' te
dalie radili o'ni, kofi iednako - A gdje su >namiren, na koje su Radi,ii dizali TomaS,idevenovce?
spada iedino pred sabor'
I-orkovi6a osudili ,.d,i stvari, koie I 'jo5 se Ivan Per5i6 veseli, 6to on liovorom i pismom * na
i u saboru i izvan
to su (bez 6$7ira na to, Sto su stardevifunci ovai nadin - >najjade kfila radilevske radune<! Tako ie, kad
- to su naivi5e k-rivi-o-ni' ko'ii
sabora navaljivali na Lorkovi 6a)
proti svoiim politidkim pro- se i takav po,sao pla6a! Pa Sto se onda dudimo druSima, koji
i danas opr"tdut"lt' t"utto ""til|" bi, da ne izgube pla6u, Stono rieE, i otca obiesili. (Ivan Per5id
evo opet iednoga dol^azaz
tiv'icima, a to su stardevidanci, o dem nikad ni riedi o tom, koliko je za svoi,u sluZbu podigao novaca
eitamo u
Stardevi6ancisviedoci nasilnidke'ciopustivostiu' od pok. J, Franka i poslie od M. Stardevi6a,)
petka' kako biesne. proti
,Narodnicn Novinamau od proSloSa Tell<o je s tirn na5,impladenim ,politidarimau: nikad gotov,
nlemadhim ,ro.'i**. 'N"u"' Tagblattu' koie su prigovorile po- jer on
pisur oSRadi6em
li"G t"a" .u sti.-nudie"*,u o"d" doslovce (>Dom<, God. 7912, Br. 10.)
sasvim zakonito i propisno' kako to i
se medluti- po'i"nt
konstatuieu ' ' '
iudera5nia ,,Hrvatskao kon-
-pod'iudera5'nja (od pro5loga detvrtka) "Hrvatskao
A evo,
Radi6un:
.t"tu;" naslovorn uGlavna razptava
proti-.S' uHrv. Pokret<piSeo Stj. Radi6u
zlolinstvao [sama 'Hrv'o tiska to
o , , , Radi6 i" of.,1"11"" zbo{
zlodinstvo ,""*.kr,l,iim slovima)' pa onda nabraia po obtuZnici dne 7. oluika 1912, medlu ostalim i ovo:
ta ,zlodinst.'t., pise dalie: 'Radi6' ie t ponedielfak na
(naime sukob s kot,
"-o"aa i to svezan u lance' u "Ovi dogodrj,ajiu Lupanjskom kotaru
veEer odpra6en 1r lze *dt o Osieku' predstojnikom Sokoli6em) pobudili su sveob6u senzaciju
upitali' Na to smo doznali'
Sto sami nism'o vierovali, pa smo se (iudfenje), Do onda se je za Sjepana Radida znalo, da je saveznrik
z\oltna na ovakav nadin
oa oruLni'ci."uL"g" oL"it'ti""iLa radi Toma5i6ev, da ima s njime tajni pakt; on sam odito nije
zlodinceu'
prate, le da tu n-ema lznimke za politidke radunao, da 6e ga Toma5i6ev predstoinik u kotaru tako dodekati.
sviedodanstvo'na koie
Kako se vidi, ovo nije bo$zna kakvo Vlada niie predstoinika kaznila, alir ga rsepozvala, da osobno
- ali u rnti'di vrag i
bi se branitelii nasil'nika mo$li 'pozivati dodie u Zagreb, da referira (rizviesti) o dogodjaiu, Tu je ourda
Sto novine 1uj""-po.
mutre Zdere, t' i.magjaroni su zad"ovolini' dobio predstojnik nalogi,da podnese prijavu drZavnom odvjet-
Sto ie biv5i i budu6i
nrirliiviie stranke ,t" pligou"'aiu 1i nairnanie' nidtvu, dobio ie orden (odlikovanje) i pre,mje5tenje u Osiek,
nepo5tena' morao dugi kuda si rie vet davno Zeli,o, Samosviesti Radi6eve, kota
zastupnik naroda, ttoli iii" podinioini'Sta ie 24,
lancima! No
put od Zapreba
'nrnogo do bsieka proputovati svezan u
*vaLni4e
travnja bila na vrhuncu, o{ onda
ie nestalo,, jer je vidrio, da ie
Norvina<( zovtl od TomaSi6a napu5ten; od onoEa vre(nena vi5e nije nikakove
ie to, Sto nasilnici -ptritem "Nar'
a ovo nam ie novi
'Hrvatskuo ier smo mi uviereni' skup'StineobdrZavaon. (uHrv. Pohretu 7, oinika!9!2,,br.55, ilL
"u "oi"aotl, za sl:ulb:' koiu le
dokaz,da ie stardevi6anstvo opet predobiieno poli'-
stupac, redak 17-19)
'se ptti
ve6 obavlialo za Rauc ra: da pre6uti' 6to ":1::im Dakle Stjepan Radi6 imao je s Toma5idem taini pakt. Sarno-
gurne pro$onieno6ia'a
tidarirna radi, a ako spome*", du i samo li
sriest Stiepana Radida bila
ieina vrhuo"u 24. travnia l9lt. Te
rr stisci bo,rne d;'i"d; t' t"dit' (Neka fittl" Lorkovi6a' ie
I

232 233

od'24' travnia t9ll" iet Napried dakle, da

njegove samosviesti nestalo ie od onda' "slomite vrat Radi6u.. kaho ie ono na-
niie Sti' pisao VaS kapelanEi6 u ,Hrvatskojo za ,narodneu
;;-t?;,-Jo g" i" fo-tsie napustio' Od onoga vremena vladet
Napried svi u to ime: magjaroni, koaliciia, prava5il Zatvofina,
i?.adi6obdrZavao nikakove skupstine' globama, proglonima,lailima, klevetam,a,sumniidenjem!
je Stjepan Radi6 od onda Napried t
Vi, kof i ditate uDomo znadele' da
ruina u Dugom selu' Radica 6ete mozda i unistiti, ali nradi6evstine< - nikada!
drZ,aodetiri lavne pudke skup5tine itot 17'
Gor' Stubici' i 4' listo-
i+, *in^ u Vel, Bukov"u, 1, listopada' u (rDom,., God. 1912, Br. IL)
znadu i.one stotine naroda (300 do 500)
fud" t M, Bukovcu. To
Osim to$a Yo j"
i.{" .o ga na tim skup5tinama'dule i vidiele'
(konSresu) sla-
Stj. Radie uod ondau (u srpniu) na sastanku
kolovozlT na izboru Iz "Male Austrijeu u Hrvatskoj.
venskih novinara 'u Biogradu u Srbiii, a u
gdje je bilo opet do 400
ob6, vieda u Sesvetarnu kt"i Za{teba,
dakle vi5e u
llufi i Pdjeie Zivo sudjelovao kod izbora' Bio ie G. Zupnik i nar. zast, Iv, Nep. Jerrer:Si6 brani se u ,Hrv,
svi "Pokretoviu
doticaju i obdeniu s narodom i s iavno56u, nelio Pravuo proti uPokretu<, da zato nije
Sto ie u to vrieme "maSjarizatoru, Sto je u
pru""i zaiedno ciele Sodine' I to uza sve to' svojoj crkvi na izpovjedaonicama dao postaviti i magjarske
potreb-
borav,io oko mjesec d"anau Zlalnom Pra$u nabavliaiu6i napise, da se 'i Magiari znadu ravnati, u kojoj se ispoviedaonici
6llne za svoir.tkniiZaru, koiu |e na novo o'snivao' moglu izpoviediti u svojem jeziku, Postavio
ie, pir5e S, Zupnik,
(ne 6emo
Treba li sad, po5to smo ustanovili koliko ie istine napise i u drugim jezicima (de5kom, njemadkom), jer u nje{ovoj
nHrv' Pokretao - treba li Zupi ima svako$a naroda, prava, kate, ,rKala Austrija..,
napisati pravu ried) u ovom pisaniui
Radi6
vi5e Sto re1i? Treia tri moZda dokazivati' da ie Stiepan Po na5em sudu doista je jako krivo udinio gl. Jemer5i6u,
- vet
bio samosviestan zato, Sto ie tz nie{a bio ban Toma5i6 tkogod {a je nazvao >ma{jarrizatoromu,t. j, ,Eovjeko,m,koji hoie
je Stiepan Radi6 iavno' -a samo- tcbole da pomaSjari hrvatski narod. Ne treba se dovjek sla-
pred,25, 20t,15, 10 $odina, kad
Si-oje poznato c'ielom narodu? Treba li moZda gati s S, Jemer5i6em u polit,ici, ali da
svjestno dielovao, ie maSjafizator,- to ne 6e
Store6iotainompaktu,ukojembiimalovaljdabitiito'da vjerovati ba5 nitko, nefo 6e driati, da g. Zupnika ho6e njetko
u
Stjepan Radi6 ima biti zatvoren, svezan, u lance' odpremlie'n time, i to vrlo nespretnim nadinom - dra1iti, a toga Jemer5id
S.
O.i"f. i tamo osudien na detiri mjeseca zalvora? niie zasluZio,ier ga barem u tom pogledu porrru ,-ru hrvatska
javnost,
Ne, to$a ne treba, Ali treba otvoreno piznali' kolika ie
naSe
bila dobro6udna slabo6a i poSre5ka SlavnoSa odbora , _.
No mi ovo ne spom,iniemo,da branimo,g, Jemer5ida,premda
u bludnii' da crrzlmo
stranke, Sto je opet ma ."*o i"d"o dan mo$ao biti za svoju,duZnost uzeti u za5titu proti nepravdi svakoga,
s ovakvim a osobito Hrvata s ovakvim vru6im i dotrim
bi se i5ta dobra moSlo posti6'i u slozi i sporazumu ,rJ"-n kakav je g,
i pred cielim narodom bez- J' - nego_nam
liu,dirna,koii ovako b""rr"*oo lahlu ie na pameti njeSto drugo, i to ovo: eitayuei
obranu g. Jemer5i6a nas se je
du5mo sumnjiEe Eovjeha-rnudenika' duboko dojmilo sve ono, Sto on
predsiedniku piS.eo svojem narodu kao
Ne treba ni spominiati, da se u ovoi stvari proti njegov Zupnik, po na5em ie sudu
naSa poiava g. Jemer5ida
nar5estranke io5 $ore po moSu6nostidrZi i drufa Sospodska kao sve6enika taho velika, a poloi,aj
Poslu5ale su zacielo nje$ov kao Hrvata tako
opoziciia, pravaSi nai,me I n;ihove novine' tragidan (za du5u te2ak), da mu se
poziv mora svattrrodiviti. Pomislite:
obadvie na$e rodoliubne stranke, koaliciia i prava$i' G. J, kao sve6enik ozbirjno drLi
se sve sloZi proti seliad- )prvo pastirsko nadelou - spasiti
*"giuroo"koga ,JutarnieSa Listao da :.]_:I"t"
zupliana boZju du5u svojih
time naivi5e bez razlike, koiegla su roda i plemenu, pa
kof stranci, 'Jutarnii LiJu dobro zna, da 6e im s_premanje udiniti u tu svrhu
6e rnu to
ugoditi i u6i u voliu, pa ako mu ni5ta ne odobre' da spasenje du5e
i dini sve, Sto bi niegovim Zupljanima mo$lo
nzamiiu" olak5 ati, Zato postavlja magjaronske napise,
zacielo odobriti. Niie se prevanio, $ospoda se poznaiu i
234
stara se za magiaronske sve6enike-izpovjednike i propovjed-
nike, - on, Hrvat du5om i tielom, koii boln'im srcem i suz-
nim okom mora gledati, Sto Ma$iari rade s hrvatskim na-
rodom ne samo u Ugarskoi, ne$o i u Hrvatskoi! To dini Hrvat,
koji vidi, kako tudiinstvo upravo razlaEe nesre6nu nie$ovu
Hrvatsku, - a on eto tomu tudjinstvu mora kao sve6enik i pastir
dusa pomagati, mora pove6avati kobno tudjinsko Sarenilo, ko'ie
domovini szima hrvatsko obilieiie' A kao sve6enik, kao Zupnik,
kao pastir du5a -_ mora' i - ho'6e po saviesti, ier iu i'ma, a ne
po silit Nije li to jedna od najteZih dusevnih borba, u kolo,i svaki
8as prieti pofibelj, d,aie ili kr,56anin-sve6enikHrvata, ili Hrvat
krs6anina-sve6enika nadvladati i unistiti! Komu tu moZe srce i
duSa dopustiti, da se zlorado veseli vide6i, kad u ovoi borbi
Firvat daje kr66aninu-svedeniku, Sto fa ide? Po na5em stldu,
lirvat u ovoj pri,lici ne samo da ni5ta ne Subi, ne$o se pred
nesim odima diile do takvo$a du5evnoSa iunadtva, pred kojim
mi skidamo kapu,
Dakako - dana5nia se frabeZljiva, razboinidka i po$anska
pctritika smiie i ruga ovakovomu mi5ljeniu i postupku; No zato
i lest tako u toi ,velikoi Austriiio, u koioj je - kako njetko
duhovito rede - sve osim dlanova preiasne vladarske ku6e,
niekoliko Senerala i visokih do,storianstvenika- sve, sve je
,'veleizdainiku, jer je sve nezadovoljno, iet je sve potladeno
poganskom silom magjarskorni njernadkom:nigdie BoSa,'nigdie
du5e, nigdie pravice, nigdie srca i s'milovania,nigdje po'Stovania
tudie duSevnostii osje6aja,negiosvuda odluduje sila, samovolia
jadega. A kako bi drugadije bilo i u Ugarskoi i u 'velikoi
Austri,iiu, kad bi svi onako mislili i po saviest'ipostupali kao
Zupnik Jemer5i6 u svoioi ,rnaloio Ausrtriiri!Bi li se onda rnoSla
dogoditi ona grozota, kad su ono Slovaci u Ugarskoi pred odima
i gotovo na zapovied svoiih svedenika bili postrieliani?
Da, ali Jemer'5i6ie Hrvat i Slavenl G'ledati na to, Sto je on
,{rankovac<,,- to fe presi6u5no,On le mtldenik u svoioi maloj,
kako smo svi mi slaveni mudenici u velikoj Austriii, - mudenik
svoje hrvatske i slavenske duse i 6udi, mudenik svoie savjesti'
- je, mi Slaveni imamo jo5 saviest, imamo Bo$a i du5u' A Bog
i du5a ie viedna, - mi propasti ne 6emo 'nikatr<o,pa ni u maloi
ni u velikoj Austriji!
(>DonL<. Goir.ret2. Br. 11.)
235
Savezi sporazumopozicije - nova kodiciia.
Pod ova dva naslova j.avljaju novine stranke prava i koali-
cija (uHrvatskan i nHrv. Pokretn) isti dan, juder, istu stvar, t, i.
sporazum i savez, novu koalicij'u (spreSu, sloSu), dviju najjadih
stranaka ,ru zemlji,, (kaZe uHrvatskau i "Srbob.u), t. i, u banskoi
Hrvatskoj,
uJudera5niimprihvatom zapisnika.., . izmedjm,,, stranke
prava i,,. koaliciie... perfekcionirarn (zavr5en)ie - pi5e juder
,,Hrvatskan, glavno glasilo stranke prava - savez i sporazum
izmediu naijadih dvi,ju stranaka u zemlji i udaren ptrt daljnjemu
real'nomu (ozbiljnomu) sporazumnom radu, . , Dogovori. . .
doveli su do vanrednopiuspjeha, . , Ovaj uspjeh, . . mora se za-
hvaliti ozbiljnosti i iskrenosti muieva, kojima su stranke povie-
rile tu teLku zad.ala, koja 6e biti od neizrecivih posljedica, za
razvitak politidkih dogadjafa u Hrvatshoj. , , Dr. A. Horvat i
Stjepan ZaSorac, dotidno C, Akadi6 rnogu se ponositi svoiirn
djelom isto kao i gg. dr. A Badaj i Sv, Pribi6evi6. .., a svi skupa
iskreno56u i mudro56u, kojom su te razpraye vodili ledinom
telnjom, da unapriede hrvatsku nar,odnu stvar,..
Ne znr;mt vjerujete li, da Slavno glasilo svih prava5a
(stardevi6anaca)p'ir5e,da se Sv, Pribi6evi6, poznati Zivi i umrni
prvak srbske samostalne stranke u Hrvatskoi, moi,e pono,siti
teZnjom, da unapriedi hrvatsku narodnu stvar, Ali ne hasni
sumnjati, kad ie tako, ved treba da se to protumadi, jer je to .
velika promjena u na5emjavnom i,ivotu,
Nema sumnje, rnnogi te re6i, da su te prornjene kod nas
prenagle i prevelike. Ne 6emo spominjati, jer je
dosta poznato,
k*9 ." prava5ke novine pisale jo5 juder koaliciji, posebice
o
o.Srbima,a i ona o pravalima. Spomenut 6emo,
kako je trroalicija
t,la svu svoju,snagu uloiJla za
sporaatm s Magiarima, za malo
ust_ala.Ziv_o-
proti njima, a za Tomadi6a se opet sasvim primirila,
pade i s Khuenom izmirila -
sve to u kakvih pet godina! pa
onda veleizdajnidki proces
i danas priznanie prava5a, da se
tt,:loT za 'napredjenje
-.--Jvetozar pribi6evi6. hrvatske narodne stvari moZe ponositi
ie to, previ5e ie to, jer je premalo, pade nije
-,__lt"tuglo
rrtmalo razja5nrje'no.
Zato moramo da si sami protumadimo,
 237

prvaci sporazurnnih sada nastala radi toga, 5to se ie i u Ugarskoj i u carevini mnogo toEa
Ne znamo, iesu li se i koliko su se
BeEa i Pe5te' Ali da su spo- naflo promienilo, pa su prvaci sporazumnih str.anaka prema
stranaka dali voditi poticaiima iz tomu udesil,i svoje drianje, molda i na poticaj dobro upu6enih
i u PeSti'
*""tif prvaci mo$li koie5ia duti i doznati i u Bedu 'tz
Sto ie dolazilo u novine' piiatelia ili ,interesenatar, vana'
mogao ie svatko tazabtati i iz omoga' No svakako su doma6e prilike najvi5e prisilile ove stranke
na pameti' da ie koalicila
Pri tom treba vazda dobro dti'ati na spo,razum,Da i ,ne spominjemo silne izborne troShove, koji
'Beduu' a prava5i su' osotrito
bila na Slasu radi toia, dto ie proti su uz danasnjrinadin prikupljivania izbornika potrebni i jednoi
barem s oBedomn'ako ve6
7'|"{"iZvrierne, doJli'n" gitt, dt- su i drugoj stranci, te su ved progutali zacielo stotine tisu6a, tako
ni"u Mi ne ,nJ"*o dodu5e ni5ta stalno' ali ako se
"^'Bed.,, ozbilino' l' i' da poiedinci ve6 upravo strepe pred izborima, jer eto dolaze
.por."t* izmediu prava5a i koaliciie lma uzetT - svake Sodine, - na5i su ozbiljniji po,litidari morali napokon do6i
ako nije ude5en.u*o izbore, da se tr'do rovolje izbornici'
" sklapali' svakako pre- dcr uvjerenja, da se na5a po,litika zbilja ne 6,ernoii pomaknuti s
morali su oni prvaci, koii su sporazum miesta, ako osta,ne ovako, t, i, ako u saboru ne bude veltrne
Ako ie tako' onda se
tresti i ovo pitanie o'oB"it* i Magiarima' sposobneza vladu,
t' i' jesu li se svi
pita: Koi,i su koie predobili tu t*lt.stranu' Zato nema strmnje, da su stranke morale neSto u toj stvari
naime zaboraviti' da
otiludili z'a,,Be|,,ifipt"tl >Beduu' Ne treba u6iovoriti, t. j, da 6e koalioija biti ta stramka za vladu, a stranka
su se ,naideSe"*".iriJne navale i sumniidenia ndiale ba5 radi
prava joj ne 6e smetati - kako je to vet i bilo, Dakako, da se
ovoga pitania. to, po mnienju prvaka, ,s vi5e razloga ne ,smiie obiaviti, ier bi
odgovoriti' Slu-
No mi na ovo pitanie ne mozemo pouzdano medju prista5ama stranke prava nastala ciela buna. Zato su
struia' koia se niie
timo samo, d. lu r.iJ'-ptava5a navladala ona stranke u tom smislu, kako javlja ,Hrvatskau i ugovorile, da se
koia su u
sliepo pouzdavala u oie6ania niekoie velike $ospode' taj sporazum ima drlahi tajno, a obielodaniti onda, kada to
biskupi)' a-imaiu
nainoviio vrierne postala prava6i (na pr' nieki prvaci nadju za shodno.
dobavliaiu pri-
zadaan,da ne 'Beduo nepo iednoj strurii u Bedu, Da je ne5to stalno ullovoreno o torn, da koaliciia ima uz
a za hrvatsko
sta5e i time toi struji poie iuvaju politi6ku mo6'1 pristajanje stranke prava biti za vladu, razabire se dosta jasno
tom su valida hrvatski prava5ki
drZavno pr'avo haiu i o" halu, Pri iz biesa bana Cuvaja, L iz niegovoSa lulakanja koaliciie, da je
BeEu bolje poznaju'
iz Daimaciie, koii te stvari u proti nagodbi, pa kaho bi mogla dobiti vladul A sasvim u skladu
""stupoiii vida riedku
l"ft" djelovali. Koaliciia ie opet sasvim pustila s s tim brani pokretu koaliciiu od t,ofa prigovora, tvrdeii,
!'i',ne nada se "Hrv.
.rezoluciiu i upodpunu sarnostalnostU$arskeu' da je trcoaliciy'a
sad kao ,i priie za nagodbu, a prava5ima dakako
Magiarima' da
vi5e nidem., od tutagitra. Zato ju ban Cuvai tuZi ne pada na pamet,.da tonru prigovaraiu, jer
ie tako ufovoreno.
ie proti na$odbi! Mi pak, seliadka stranka, mi se svemu tomu raduiemo s
ban- Cuvai mnoEiorazlopa, Radujemo se priie svega, Sto 6e nestati
Ali mno$o ie vahniie ovo: Nema sumnie' da se ie fadno{a
onoga rata po novinama a i po skup5tina;naa, Raduiemo se, Sto
nedemunadaoodstrankeprava,TojebiloodevidnoipodrZaniu
Cuvaieva banovania' Bilo se ie 6e"mnogi prigovori proti nama iz{ubifi dosada5niu snagu; do
stranke prava u prvo ,,'i"*" sada smo mi bili ,rvlasio, ,rbezvjerciu,
Frank znao
bojati, da 6e stranka prava biti Cuvaju isto' Sto ie prava5i u sporazumu
nagodbenjaci, a sad su i
No sad ie
biti banu Khuenu, a oiela stranka banu Rauchu' i savezu s ovim lLiepirndruZtvom, koie
na cjedilu' i zalo je tako valjda nije najgore, A moZda 6emo d,ofiivieti i jo5 koju
odevidno i to, da i" U"n Cuvai ostavlien 1o.tom
za.dovolistinu.
bies'an,da biesa ne tmoZesakriti' Stranka prava urni-estoda mu
najliu6om pro- A naivi5e 6emo se rad.ovati,
bilo kako pomogne, sporaztrmiela se s nieSovom ako uz, pristaianie stranke
promienio' zbilia dobije vladu koalicija, Znamo m,i
tivnico,m, s koaticiiom. Time se je poloZai sasvim :,t?: dobro, koliko ie
do seliadkoga naseSa programa, Ali mi znamo
dakako na na5u korist. ;:lm,stra'nkama
' ru, oo ce
mo$u6e' da ie ovi liudi, koji su dobrim dielom izku5ali. Sto to znaEi
Kako ie ova promiena naglo nastala' tako ie
238 239
na milo manje, negloon za jednu godinu, To je valjda posteno,
boriti se za pravo i slobodu, ipak s razumievanjem $ledati Mi
boliet za ga pozivamo neka dodje u na5u tiskaru, neha pogleda u kujige
telku borbu selladkoga naroda za pravo i slobodu, 1li
ne tre' od podetka do danasnpa premda nismo vidjeli nijedne namire
Zivot. Oni su dodu5e sasvim So'spoda,te misle' da nas i
Misle zacielo' da su od Per5i6a (ne idemo u lov za namirama) uvjereni smo, da 6e
baju, pa su se zato bez nas i sporazumieli'
Dobro' na5a tiskara dobiti barem kofu stotinu.
se'spremili na takav posro,kod koje$a ne treba opanka'
Mi O tom se eto radi, Ivan Per5id naime pi5e i govori, da su
Neka ga ,samo dobro obave' Ta do6i 6e valjda i na nas red'
Radiei sebidni, da od politike imafu koristi, da od poritike Zivu,
smo strpljiv''
,>Dorn<<'God"7912'Br' 12') Dobro. Mi tvrdirno 'naprotiv, da ie Ivam Per5id za svoj rad kod
stranke i novina sam dobio ili zasrviio od prilike toliko, koliko
stoji ditavo izdavanie uDoma.. u pet godina, t. i, slog, tisak,
papir, marke i urednidtvo, A ako su obadva Radida zajedno
Tko Zivi od politike? cielo vrieme, Sto se politikom bave i kod svoje stranke i no.
vina rade, dobili ili zaslulil| ne 6emo re6i polovicu, nego sarno
deseti dio onoga, Sto je zaslulio Iv, Per5i6, ia, dr, Ante Radi6,
Spomenuli smo posljednii put, da lvan PerSi6 Suti o tom'
Star- javno obeiajem, ne samo da ne 6u kandidirati u V. Gorici, nego
koliko ie za svoiu sluZbu dobio od pok' J' Franka i M'
'Tri iziave ured' 6u korte5irati. za Iv. Per5i6a,
devi6a, pa sad u ,Prii. Narodao pod naslovols
Moie li se Ivanu Per5iiu vi5e ponuditi?
nikau br, 11 o, S. (urednik je 'Prii, Nar'u dr' M' Stardevi6)
Stardevi6, od prilike ovako; A dok se ovo ne dokai,e, mislim da bi bilo po5teno pre-
fl"t" ,r"tko, je li Iv, Persi6, iti lvt' (to stati s pisanjem barem o Radi6evoj sebidnosti. To kad bi svaki
ia per5i6 nije od Franka i Stardevi6a dobio vi5e od 500 K
'za svoi rad kod stranke i no- Radi6 za svoj rad kod stranke i novina zasluiivao i toliko,
su bili darovi nieSovoi dieci' a
poduze6a, ba5 kao Sto koliko sasluZujeIv. PerSii, ne bi on imao prava prigovarati im,
vinao da ie bio pladen od n'ovinskih
da su sebidni i da Livt od politike, kad sam ziv1 oi politike,
su to i Radi6iu'
A kad mu se evo nude d,okazi, da ni obadva Radiia za-
Nootomseba5iradi,datoniieistina,t'i'nlieistina jedno ne dobivaiu za svoj rad l<od stranke
prvo to, da ie Per5i6 bio pla6en od novinskih poduze6a' a dru6io i novina ni toliko,
bio koliko Ivan Per5i6, pade ni pol, ni detvrtinu. . . ro, giotovo
io da j" bio tako pla6en ,bas kao Sto su i Radi6i". Da niie prema Iv, Per5i6u, a on jo5 govori i pi5e o Radi6evoi
ni5,ta
od ,rorrin.kih podu"" 6a, priznaie i sam tai netko' kad sebid-
;il; nosti, o izrabljivanju politike i seljadtva, onda bi, ako ne pi5e
pristase'
veli, ako novine nisu mo$le naplatiti, da su doprinaSali za same blune ili ni5tarije, morao prestati barem dotle, dok
a naivi5e su Zrtvovali dr, Frank i dr' M' Stardevi6' A to ie
barem kakvom novom izmisljotinom ne zasiplje
vahno, kako 6emo vidjeti, A da niie bio pla6en "ba5 kao Sto ditaocima.
odi svojim
kod "Hr-
su to i Radi6i,. moZe se svatko osviedoditi svaki das Ali to nrije sve, jer jo6 ovo: U
vatske Pu6ke Seljadke Tiskare d, d, u za{rebu.,, die 6e do- . Nar.u priznaie se,
da- su za pla6u Iv. Per5i6u i drugim "prii.
stranke i kod suradnicima najviSe Zrtvo-
znali, da dr, Ante Radi6 niie za svoi rad kod vali pok, dr, J, Frank i dr, M.
ikakav Stardevi6.
novina ,rDomo niti za svofu brigu oko tiskare ' niti za Mi dodude znamo (ta mogli smo to ditati
druSi posao bilo u ime plaie, n'a$rade, podpore tld,. podetka - i u ,FIrv, pravuo,
9d a, Iv, Per5id neka porede)
cielo dale pok, dr, J, Frank sam u svom
.tr"rrtl do dana danaSniegaprimio ni filira; a koliho ie
i jo5 iepa plalao i Ivana per5i6a i niegove dru-
urednidtvo ,D'omau (Stiepan Radi6, dok ie bio urednik' ::11,ir.vlastitog
to je i sasvim naravski, kad je podtzele i io, i tiskara
jedan poma{ad) primllo'za ovih pet Sodina vi5e' ne$o Ivan lot" .(u
prista5e sku- ie toboZe placalo Iv. persi6a - propalo!), - ali
Per5ii za iedtu $odinu, toliko 6e lako i rado na5i ll?:"",.koie
reclmo' da
sve to nije i5lo na njeSov radun, nego da je i on i
piti i darovati Iv, Per5i6u, ako on obeda' da 6e naSoi tiskari
' dr, ft1, Stardevii
pel go'dina pri- samo Zrtvovao, i to samo za lvana perSiia
iarovati on'oliko, kotriko ie uredni'dtvo oDornanza
 241
240
porede!) pitamo
tisu6a K fneka Iv' Per5i6 Sloga gospodskihstranaka.
naimanie oko 40 do 50
lt' Stu'a"vi6u toliki novci?
mi: A od kuda J' F;;J;i
do novaca' o tom ie hrvatsku
Kako ie poft' n'""ft dolazio KakoSod prosudimo, dini nam se, da je sloga gospodskih
i"":;'';'-lt4i:^::,":,if
;,""",11iU:H:H:T'I;:TTl"'r:::;
od
stranaka, koaliciie i stranke prava, dobra,
ve6 d'a sulo '"d*;;' -z-nldobiti Dobro je prije svega to, Sto ie ova sloga dokazala, da je
il:t;1i:JJJ-'ffinou po 10 K' Od ovakvih ciela Hrvatska proti magiaronskoj vladi, tako da 6e ta vlada
seliaka za par fto"tt" i"ao S' Spitzera") i
daklenova"uz'tt'iiit't" t nJ' J' Frank i g' dr' Stardevic moii ostati samo onda, ako se ne bude ni malo drtala zakona,
ili zasltllo do sada za svoi rad to valjda nisu nakanili oni, koji su ju postavili,
od toga ie Ivan P;;i; attrti (pedesettisuca)Kruna,pa
kod strank" i ,rooirrli"rri so,o00 A kakve su bile sve magjaronske vlade, o tom ne treba ni
se priznatr, da niie ni dudo, Sto ie 6iovoriti, jer to pokazuje ditavo vladanje i upravlianje u banskoi
ho6emo li pravo re6i, mora i on Zivio'
'^"l"ibu' ier ie od to$a Hrvatskoj, gdje ve6 nitko ne vieruje u nikakvo pravo, u nihakav
morao braniti i F';;il;
h:::t" da vidite' zakon, u nikakvu pravicu, A ovo zadnje, kako su nam poslali
Tako ie to, moii lludi' koii
tt"' Per5i6 ili Stardevid)' bana Cuvaia, za koSa nije ba5 nitko, a kamo li vedina naroda,
U drugoi iziavi'ptiznaie-'urednitt" K u
lraLio od 'Jadrana" 20'000 koji nije niti kanio igdje kazati i ried proti tudjinskoi ni proti
da ie doistt a'' ft'iit Frank to druZtvo'
Eda zagovori kod vlade doma6oi sili i krivici, koji ie predloZio vladaru, da se nedavno
svrhu, da nie$ov stridevi6 stranke prava'
i bit 6e kandidat izabrani sabor razpusti i prije, nego Sto se je sastao (premda
I taf dr. toi"u n""k lio i" A Radi6a
(ier nismoa,ili,aJi gl'iJt"L" radi togaizkliudila!) se po zakorru ima sabor sastati najka5nie za tri mjeseca) - to
samo
protierati' Sto mu tai isti Eda fe bilo ve6 previ5e, jer po tom sabora i ne treba, po tom ne
ie Ivan Per5i6 f'tf" t"?"f"ta
'""lit
novaca! - SliePci' vidite
li? treba naroda niSta pitati, niti na narod gledati. A to ipak ne
u "Prii'
U tre6oi i'i^;;:;; 'uredniko' da Per3i6 prestaie ide, ier ie barem u prosviedenom svietu vlada radi naroda, a.
- Do'
voditi t"ti" pt"tiv Radi6u' dok ie u zatvoru' niie narod radi vlade,
Narodao se ne moZe
na zatvorena dovieka' koii Proti ovakvoj vladi dakle morali su se sloZiti svi, koii su
ista, veledu5no! Po5to ie dok niie
sve' Sto ie znao i mo'ao' ikada stupili pred narod i fualili, da ih postavi za svoie brani-
braniti, iztigao, di-p'ottlt"'
rekao mu ie zacielo urednik "Prii' telje i zastupnike. Kad ne bi to udinili, narod bi ih s pravom
zafrezao s onim iu-*i"*u'
'Nar,o (dr, M' Sta'eeviel' neka fa dovodi u nepriliku' a Iv' pitao, kad bi opet pred njega stupili: A zai;to niste ustali protiv
"e
zalvorena protivnika! vladi, koja za nas i ne pita?
Per5i6 odluduie, i U" veleduSno-Stediti da ovakovo nieSovo
bi.vidio'
Jest, bio bi sliep'i ;1"n; k; "e Sloga gospodskih stranaka proti ovo'j vladi dobra ie,
i nalglupliim ditaocima'
pisanie otvara .'ui i;;"Jiieprieniiim ali ie-nuZdno' ier
dapade prieko nuZAnaie bila i. zato,5to ie po svem bilo odifo,
'" oo"koyo pisanie' da ie ba5 ova vlada bila poslana zalo, da u ovo odludno vrieme
Zao nami" ;;*il Per5i6 pise' da
i'tiou' Sto Iv' zagu5i glas hrvatskoga naroda, A odludno je ovo vrieme stoga,
koliko ma liudil;;;i^ffi ""
Sad neka dekaiuniesov odgovor' Sto Magjari dilu glavu nad cielu carevinu, pa se sve nekako
Radi6i Zivu od t;;;"i*ue'
vriednosti i istina'
V.iia" 6e iednom ioJi ao radi toga koleba, a onda stoga, Sto treba nekamo prisloniti
staru hrvatsku djedovinu Bosnu, koja je sada dodu5e ! care-
(i>Dorn<, God" 1912' Br' 72')
vini, ali niti je sama svoja, niti magiarska, niti austrijska, To
treba odluditi, Ali su na5i du5mani, a tih ie mnogo, nakanili
pri tom opet jednom razdvoiiti, Sto je Bog spojio, t. j. Bosnu i
narod u Bosni Sto vi5e odalediti od ostalo{a bratskoga naroda
u carevini. A to je jednako zapeklo i Hrvate, osobito prava5e,
t6
 243
242 Nije to dudo, nefo je to sasvim naravski,, pa ie naravski i to,
imadu svoie bra6e u
banskoi Hrvatskoi' koii da seljadka stranka nije mo$la dekati, dok gospoda sru5e na-
kao Sto i Srbe u
Bosni jo5 i vi5e ne$o
u banskoi .Hrvatskol'
nepriia- odbu, nego se je spremala, da iu seljadki narod sruSi svojom
po'ioil nesreei i ne uspiie zaprielilr sloSom,prosvietom i blagostanjem,Dajmo u slobodi i u pravu
I tako, ttto na-
namiere, nt UJ'i'u'"m sviet i potomci mo6i vodiama i:ivjeti seljaku, pa 6e Livjeti i slobodna Hrvatsha i njezina prava!
teliske
da su sami tomu krivi' To ie bila politika seljadke stranke,
SeSanaroda prigovJti'
slo$a $osqodskih strant'1?-j:Ot"'
Dru$o, radi de$a ie ova hrvatskom ne-
Ali s toga se na nju, kako spomenusmo, dizala hajha, Sad
ovo: MnoSi iloai znali su iaukati nad valjda toga ne ee biti, Sad su glospodasloZna za velike stvari,
iest prekrstili ruke
"t-Si nesloSe*"ogi i mno$i pa sad ne mogu kazati, da 6e im seljadka stranka smetati. Sad
slogom, pa su tus '"ii't" '""t"ui' "ilu onako nismo za
mi.Hrvati i tek deka seliadku stranku prava njezina zadala, - sada, kad
i pustili sve na se ie eto sloZilo
";;;; U;.'ni"1" sloZni' Sad moi,e tako reku6i mirno spavati bez straha za hrvatska prava,
nista i da 6emo o'i#ti 6e se sloZiti (na
Sto ne bi d;;;k nikada ni pomislio' da jer hrvatska prava brani sada jalca, velika i sloZna nova koali-
i ono, nema ni
r'5'fil' pa sad ne samo da nitko cija gospodskih stranaka, uz koju 6e u tom mala seliadka stran'
pr. stardevi6anci narodu'
i nemar' ne$o 6e se cielomu ka dodu5e skromno, ali cielom du5om pristaiati, ako iu Sospo-
izSovora za svol nerad Hrvati (ili
i okriepiii viera' da su da budu trebala.,.
koii Sto *i,li, poiiidusa *i"ttt i da bi nesto od
nlihova $ospoda) ipak liudi Sada dakle deka seljadku stranku prava zada1azborba za
barem "t
seljadko pravo, za koje nitko pravedan ne moZe redi, da ga
""' Tfl: Sitl;u" selladko$a sella6kestranke'
narod'ai posebice i ima; borba za seljadke potrebe, za koje nitko ne 6e reli, da
A evozasto'?
ovaie Sospodska J"g";ffidobra,i ios"aiboliu' zlo i da su malenel borba za seljadku prosvjetu, koja je istom sinula,
da hrvatskomuseliaku
;iere' ie Da 6,eseli,adku,stranku u torn podupirati i nova fospodska koa-
Poznatoi" p;:
samo ne mare' ne$oSai zamelavaiu'Alobe liciia, o tom ne bi smielo biti sumnie, ier su se obje sloZne
$ospodaza rtieSane t"uko*" koraku smetaiu'
miesto
i zatvata|*no *o'J "ltit "l
o
naroda stranke znale tpravo prekliniati, da su one prava seliadka '
i tezkom Zivotu seliadko$a stranka , , ,
da mu pomaZu';;;t;" ne bi ni ditaol) Radi toga
dale bi ,'upitu'ti iJig"'Gtith "il}" Pozdravljamo dakle radostno fospodsku slogu, ali tri put
"" Afi'znamo' sto se ie dosodilo' odludnije pozivamo sav seljadki narod na seliadku slogu,
i iest nastal' '"i;;;;?;'li"' iznasatiseliadkepotrebe'
Kad ie naime ""'fiil;;;;;ntdela Seljadka je sloga seljadkomu narodu tim nuZdnija, 5to se
hrvatska
da ona smeta borbu za manje moie nadati od ove gospodske slo,ge, kojoi se moZe
udri na nju sa 'uift tt'"t"' -- sitnice' a priie barem treba
prava' iu, t"liulk" to pot'"b" na6i mnogo vi5e prigiovora, nepo Sto smo mi u njoi uz najbolju
'i"sltl Ma$ara' treba sruSiti volju na5li dobra, Postigne li se recimo, glavni cilj ove sloge,
radili zao"riltt'litn"i''i'"t" ""
naime to, da budemo sami go,spodari svo'ga Zepa (financijalnu
nagodbu! . r wr ona ie
Ta ona j znala,
u r^:1.r
teZki -^l^iei.
poloZaf'Ta
Selfadkaie stranka do5la ni samostalnost),zar ne 6e seljadki narod tek onda imati pravoga
Magiariml ,ri.o pr"a"u ."i;u"i (ier niih nife^nitko razloga boriti se za to, da i nadalie ne budu na5 Zep praznila
da nas Ali ie se-
zadovolinis na$odbom! samo gospoda?
pitao!),pu turto'ili ""iUifr pod nagodbom za
to, da su sospodai Sloga Sospodskih stranaka dobra ie napokon i za!o,Sto 6e
riadka stranka'rn^r, i na nasodbu i na Ma-
ona seljadkomu narodu sasvim otvoriti odi i dati mu pogled
premda
sebesve li"pt ;;;ilai "t-.'tiiutu primala' sve' Sto niirn u na5e stranke, MnoSi se naime vei sada pita: A kako ton da
i"-lo otprueke i lakomo
{iare, net"*" gotp;d;-"ntta nisu htiela
sloZiti se je stranka prava sloZila s koalicijom, a ne sa seliadkom
nagodbadaie, nego da se-tu pristaiala uz
vise' druga manie strankom? - Odgovarajuli na to pita.nje treba spomenuti, Sto
proti na$odbi' ;;; 'o i"a"u stranka
po to* etdo' Ji se ie seliadka proti su na5i izaslanici
magiaronsk"t'tua"' J" li -i" i"t da su
{T. JalZabetid i Jos. Predavec) duli na dogo-
voru s koalicijom i prava5ima, NaS naime Predavec upita pra-
at gotplll nitu Ldlud"o-pioii-"ugodbi'
boiala,
stetu' dt ii davno bili sru5ili?
niof i da osie6aiuod nie ""e
 245
va5e, ne bi li se moSao stvoriti sporazum i za rad u saboru' lika imao radi knjige o deikom narodu,.jer
su ljudi, koji gospo_
a ne samo za izbore, Na to odludno ustane izaslanik pravasa dare u "Matici., predugo otezali, a kad .rre
,i", L"gi, O*g"_
dr, Aleksander Horvat veleli,. uTo niie mopu6e, mi nemamo d,ije, izbdsali su iz knjige mnogo, a da pisca
nifita zajednidko,u Kad ie Predavec po6eo dokazivati, da ima Sti, i-"Tie" ni."
ni pitatri' Tako je ta knjriga izaira i rosiiai;os
dosta tosa, u dem bi se mo$li svi sloZiti, odgovori dr Horvat, r. iomu-altro;"
Sti, Radi6 manje nagirade za svoi rad,
Zato,"
da o tom nema $ovora, ,riet vi, kai,e, pfiznaiete na$odbu, a mi predloi,io,neka ";li;;jdevi6
je ne priznajemo,o Mediutim, dok je dr' Horvat giovorio, da "Maticau izdade drugi dio te'hnii!e,-a"*.. oo"
krivica popravi.
se pravaSi ne mo$u sloZiti sa selja6kom strankom sto$a' Sto Pa Sto mislite, Sto su 6iospodana to
rekla ? Tainik uMaticeu
oni priznaje nagodbu, bili su se pravasi ve6 sloZili s koalicijom, je na to odgovorio, da
ie Sti, Radi6 toliko i tolik;;;.lJo
koja ne samo da pfiznaie nafodbu, neSo ioj je na$odba temeli' - vi5e, kaile, ne{o,ikoji kod
"Maticen drugi kniii,evnik,_ ;; tom,
pa ie na tom temeliu imala i vladu, bila u Pe5ti itd' ie Ii pravo ili krivo, Sto s,u >Matidini< liudi'radili i.'kakJ
Oeito ie dakle, da tu niie kriva na$odba, ne$o ie tu ovo: stupali sa Sti. Radiiem, _- o tom ni J,, no_
riedi! N"g" a;;;Ookriy"
Gospodske stranke nisu htjele slo$e sa seliadkom strankom krivica, baci iovieky pod nos ono,
Sto ie poSteno zasluZio,hao
zati, da ne moraiu, ako bi zaiedno dobile vladu, udovoliiti ni- da je tim plaiena i krivicat
lako i btzo sloZili nai'
iednomu seljadkomu zahtievu, Zalo s! se A1i kolika ie Sospodskapokvarenost,
prot'ivnici, koaliciia i stranka prava' ier su iedni najvi.e se vidi iz onlh
ii"ei i naimrli riedi, da ie Sti, Radi6 zasluLiovi.e
ono danas dobro pi5e Gun- nego ikoii drugi f.+Z""rrif..
i drugi gospoda i ier pravaii, kako Ta za Boga miloa - u Hrvatskoi
Matasovi6, nisu pudka, nego $ospodska osim stj, Radi6a moZda i
dineanin St|"p.t t:*u. dguoga kniiisy^iy^,
ier svi drugi pisci imadu sluZbe i
stranka sa starim Sospodskim duhom. pla6e! Pa kad se kaZe, da
je putokaz i seliadkomu narodu, da se od gospodske ie on dobio vise nego if.rii-a*gi
Ovo knjiievnik, to ie upravo tako, kao
da tko prigovo?i pofJiai"f"",
slo$e za sebe nidemu ne nada, ve6 da 6e iedino svoiom se- da mu je urodilo vise kukuru za nego
svim sostarima u kotaru!
ljadkom slogom prinukati i vladu i gospodske stranke, da radu- Poliodjelac radi .u-o ,r1-poliu, a So5tar
naju i sa seljadkim potrebama. To dokazuie sav dosadasnii li 1"\"k"! koli"
tek kukuruz u ba5di. ""rudi
postupak gospodskih stranaka, a to dokazuje i dosada5niiuspieh AIi da pogledamo i te radune. Tajnik uMaticeu,
seljadke slo$e' dr. Albert
(>Dom<, Tstz' Br. tJ.) !a1ala, koii ovako pravedno brani svoie dru6love,
God. je Stiepan Radi6 ., kaZe, d.a
godina napisao kojih pet knjiga,
za koie je dobio preko ""d"*-o.am
osam tiJu6a K,, a to ie vi5e, nego Sto
ie kod oMaticen )asluzio ikoji d-G
iniizevnik. AIi taj Bazara
nije. rekao, da
uRadieie najviSedobio!u ie tomu istomu Bal,afi ista ta ,Maticau u dvie
tishala i platila dvie velike knjige,
{.1i"".
godine) za koje je (u dvie
zasluiio oko 4000 K, a uz to-fodigao
Da naSi ditaoci i prista5e vide, kako su sva Sospoda(a ne svoje profesorske pfue" op"i
u te dvie godine
:godine
1T" f,ojih 6000, dakle u dvie
samo politidari) proti Radi6u, neka sude po ovom dofadiaiu: 10.000.pa premda St;. Raiie
nile toliko dobio ni u ? do
N"S Stl"pun Kranidevi6, uditeli u Dra$odaju, u Bosni, iedan gospodi ie jos krivo! A
lj:_!t"i, zasto onda striele udaraiu u
od onih preriedkih Skolovanih liudi, koii pristaiu uz_seljadku zclravehrastove?
stranku, ustao je dne 25, oiuika na skupstini "Matice Hrvatske" tom sudite, kad bi gospodi
_ , f" bilo pravo: onda, kad Radi6i
na obranu Stj, Radiea u ovoi stvari: uMatica Hrvatska" (to ie ne bi ni disali.
hrvatsko druZtvo, koie izdaie knii$e) izdala je vi5e kniiga, koie (rDorn<<, God. 1912. Br. 75.)
je napisao Sti. Radie, ali ie kod svake skoro kniige imao dosta
,t"priliL" i muke, dok su mu kniigu primili, Naivi5e ie nepri'
I
247
246
sasvim ozbiljno ovorili, da bi dobro bilo, kad bi sada mraz po-
furio vinograde,
Skupoda. Ne bi dovjek mislio, kako ljudi, gledaju6i samo na svoiu
Je li skuPoda dobro ili zlo? korist, i to na svoju dasovitu korist, Zele sami sebi zlo.
Za lakvo naopako mi5lienje vriedno je spomenuti i ovaj
po Sradovima luZe primjert
Sve novine po svietu pi5u i liudi svuda
duSo ne pamti'-U Zafrebtr eesto se duje, da je dobro, kad gospoda mnogo troSe, jer
se na veliko ,kopo6.,-,l"ft"" se ve6
govedine I K 52 f' bolie 1 K se onda moZe sve dobro prodati, onda uZivi i sirotinja", Nie-
na pr, stoii kilo$ram lo5e i slabe
sviniske masti stoii koji tako malo pri tom misle, da kalw usto bi mi, da nema
80 f, a naibolja i" po 2 K 80 f' tilogtam
I K gzf, Jednako * i Zita (psenice' kukuruze) a osobito giospode,kofa troSe?" - A odevidno je, da je ovakvo mi5ljenje
"i""" sasvim plitko i da ne vidi, Stono ried, dalje od nosa, Ali o tom
siena vrlo visoke,
dobro' kad ie 6emo za das vi5e kazati, Za sada ie dosta re6i, da je doista
Mislio bi doviek, da ie to barem za seliaka
Ali niie tak-o' pa tim ve6a skupo6a, Sto se vi5e tro5i, a manie radi, t, j, Sto vi5e
skupo6a, ier moZe aotto prodati svoi-prirod'
kako im ie dobro' Sto ie ima ljudi, koji samo troSe, a ni5ta ne privredjuju, ni5ta ne rade,
ni5ta ne duiemo, da se s"l;""i hvale'
i, oni !ui'e' osobito se fluZe' Kako se drZave brane od skupo6e?
tolika skupo6a, ,r"!o t" naprotiv
niih do6i' - a mislio bi Kad je govor o skupo6i, obidno se misli na skupo6u Livei,a,
da ie malo ,rorr."u'i da ie'teLko do
vi5e novaca' kad mogu i to u prvom redu na skupodu Zita (pSenice,kukuruza, raLi, itd'\
eoui"t, da barem setriaciimadu sada
sve dobno Prodati, i to ne samo zato, Sto je Zito najpotrebnija stvar za kruh na5
Kako ie dakle s tom skuPo6om? sva$danji, nego i zato, Sto uz nesta5icrt Zila nastaie i nesta5ica
mno6iopi5e' najbolje hrane za bla$o i krrnke, pa zato kad je skupo Zito,
Prije svega treba spom""l'ti, da se o toi stvari
skupo6a' a ios manie nije bome jeftino ni meso ni mast, Glavna je dakle stvar, kad
ali da nitko prav o n )o , zahto ie takva
skupoda' eudno ie oso- je govor o skupo6i, lito, zrno, Zalo je, osobito u stariie vriemc,
znade re6, iL li to dobro ili zlo, kad ie
- t E"4:zi su poznati tr$ovci - skupo6a bila isto, Sto i glad, gladne godine, t. i. naivefla stra-
bito, Sto ni enllezki pisci
6emo ipak poku5ati, da hota, koia moie zadesiti narod i driavu.
ne znadu nista prarno'o to* reei, Mi
stvar na5im Eitaocima jasno razloZimo' U staro doba znalo ie biti stra5nih i dugih gladnih $odina
(ili ,hudih ljeta*) pa se gladne godine spominiu i u sv. pismu.
Sto ie skuPo? A u istom sv. pism.u nalazimo ve6 i to, da se driava brine,
kako bi se narod u Sladnim godinama prehranio, I dieca naime
svatko- 6e odmah
Kada se pita, kada ie koia stvar skupa' znadu, kako je Josip protumadio egipatskomu faraonu (vla-
malo' a potrebno ie' Po
odgovoriti, da ie skupo ono' Eefa-ie daru) san i prorekao, da 6e do6i sedam rodnih a onda sedam
kad su skupe stvari'
iori i" odevidno, da je skup ola zJro' .ier nrr5avih godina, pa kako ie vladar odredio, d,a se u sedam
da ie onda takvih
trroiesu lfudima potrebne za Livol' to ie znak' rodnih godLinaZito sp,remau dri,avne Zilmiee, da se narod, kada
doviek ima malo ono[la'
stvari malo, a lo ie zlo, ier ie zlo' kad dodlu slabe godine, uzmogne prehraniti, Tako su i Zidovi, a
Sto mu treba, medju niima i bra6a Josipova, dolazili iz Palestine po Zito dak
veseliti' ier
Skupo6i se dakle ne bi smio zapravo nitko u Egipat (kojih 400 kilometara). To ie dokaz, da su vladari ve6
- lo znalr veseliti se nesta5ici i oskudici'
veseliti se skupo6i u naistarije doba ,(prije tri tisu6e godina) nastojali, da narod
dru$oga'
i to, ako ne svoiof oskudici, a onda oskudici spase od glada, Tako se je radilo i poslie sve do najnoviiega
mopu imati samo
Zato kelia za skupo6om niekih stvari vremena; za rodnih Sodina skupljala bi drlava i,ito u drlavnim
malorazumrri ili sebidni liudi' a takvih ima .i mediu Zitnicama, a za loSih Sodina prodavali bi ga narodu uz nizku
""rtim je ono priie sodine
seliacima. e,rli .*o ,ru ,rro1" usi, kad -tri. cienu, ili badava, Dakako, dok su se Zitnice punile, bilo ie
su niekoii seliaci
bilo mnogo vina, pa niie imalo ciene' kako
 249
248
da ciena Zitu poraste, Oni na pr, proglase u novinama, da
drZave' a naprotiv su se da- o-
zabranieno prodavati Lito izvan dina vrlo dobro kai,e, pa Ce iito biti jeftino. Njihovi ag;ti
to$a je s vre-
,rui" ,rugrudL za walanie Lita iz,dru{e..drlavaIz razlete se na sve strane, pa ako se njihovim viestima povjeiuje,
m e n o m n a s t a l a " i " l " g o . p o d a r s k a p o l i t i k a , l ' i ' t a z n e v l a d ibili
ne pogode iito jeftino za taj i taj termin (na pr. u svibnju za
o proa.ou,tlt' 7 ouuZ^niu Zita' Pollodielci naime nisu
odredbe listopad),Kad tako nakupuju t. j, po$ode svu silu Zita, proglase
prodavati i:it-o i lo5 da-
zadovolini, kad ie oi"at zabraniivala opet, da se je vrieme po$or5alo, pa da de biti loSa Sodina i
iilo uvaZali' ier ie rtz
vala nagrade onima, koii su iz ludiine Zito skupo, Sad obilaze oko pekara i nude im uz visoku cienu
pa ie bilo ieftino' A kako su
takve odredbe bilo Zita'mnoSo, na prodaiu ono Zito, koje su oni pofodili ieftino. Ako im i
ried velika5i' veliki posied-
u drZavnim poslovima imali prvu sada uspije, te pekari po$ode Zilo uz ovu visoku cienu, za-
su skoro' sve drZave
t" i" moralo biti na niihovu' udarile sluZe ovi meSetari milijune na tudjem Zitu, kojegi:r nisu ni vi-
"f"f, Zito' t' i' za ludie Zito mo-
takozvanu za5titnu carinu na tudie djelil To je ta burz'ovna Spekulacija sa iltom. Na radu,n poljo-
velika uvozna carina'
rala se na Sranici pla6ati posebna dosta dielca-seljaka zasluZe Spekulanti milijune i milijune, all, zato
sviet' obrt-
Dakako, da se je proti tomu dizao siromaSni$radski sirotinja skupo kruh pla6a, a ni poljodielac nema od te shupoie
nici, radnici i drrrgt ti'oii"j", koil ie
i kruha $ladna' I tako
posiednika' niSta, jer ie on svoie lilo iellino prodao,
;;;;"1; b-orba izmed;u'radnidtva i velikih
""[ka druSo$a ZiveZa' Gradiani i Dakako, d,a se sve ovo moZe doSadjati samo o rdje, gdje
i to ne samo radi Ai^', nlagoi radi
bez carine' a veliki po' to drZava dopu5ta i gdje Spelculanti imadu u rukama novine,
radnici zahtievaju slobodnu trgovinu
da se zabrani tloz koie im sluZe, Zato se u mnoSim driavama, pa i u na5oi care-
.i"a"l"i i poliodielci (agrarci) zahlievaia
osobito Zestoka u na5e vini, diZa glasovi proti Zitnoi trovini na termin, Zato ie rc-
iit^ o drugih drz^oa, bva ie borba
zamliivo, Sto udruZeni Spekulanti nastoje, da u svoje ruke do-
vrieme,
biju sve novine, a da uni5te one novine, koje su slobodne, pa
ne 6e da sluZe ovakovoj Spekulaciii,
Umietna skuPo6a.
moZe stvoriti sku-
Razumiie se, da drZava na ovai nadin Pravi uzrok skupo6i,
po6u t, i, napraviti iu umietno-svoiim odredbama'
Dok niie bilo Zeliez'
Pri tom treba na pameti dtZati ovo: DrZimo na pameti ovo, Sto razumiie svaki doviek, koji
znalo za Ameriku' u
nica i velikih Urodot'u, pa dok se niie ikoliko misli. Gdje se mnoglo tro5i, ili io5 bolje, gdie se viie
po5te i btzoiaua' bilo se
kojoi rodi silno Zito, I aot niie bilo tro6i, nego Sto se radi, tu mora nastati nesta5ica, a nestaiica
bile upravo je gotova skupo6a, Zato
i.'orbilioo boiati glada, pa su dtlavne lilnice ie naive6i i pravi uzrok dana5njoi sve
ali u Lilni'ce' ier ako ne toj ve6oj skupo6i to, Sto se danas svud^apo pogospodnienornili
nuZdne, Danas n" treba Zita sprem
drugom' pa se 1oi9 lakl i btzo civiliziranom svietu mno;lo viSe tro5i nego Sto se priradjuie,
iednom L,"it', urodi u
"t"Jl " Ali tu sad dolaze drZavne
naruEiti i dopremiti iz dra{e dtlave' Da ie to istina, to ne treba dokazlvati, Pogledajmo samo
odredbe: ,no*"r,.'tt-"u'lt'i, pak dovozna ciena (tarifa) i razni
na5e gradove, na pr, na5 ZaSreb, Fustimo na stranu skupa
i brodove ipak
propisi, Sto' sve dinlii da opel luz'asve i'elleznice muZka, a osobito Zenska odiela, dobru hranun pi6e itd,, pa pro-
skupo6a' koiu liudi
nastaie skupoea, iti to "li" umietna sudimo ovo: PoSledaite velike i udobno i skupo urediene ku6e
stvaraiu. i palade a Zaprebu, pogledaite ceste, elehtridni tramvaj, raz-
skupo6u pravi
Ali kud i kamo ve6u i Stetniiu umietnu svjetu, vodovod, kanalizaciju itd, Sve to stoji miliiune. Koliko
i to na ovaj nadin:
dana6nja Zitna tr$ovina ili Lllnabtrza' litnoi
se je ljudi tu namudilo, - & koja hasna od toga? Kakvu korist
Trgovci I *ls"i"tl Zilom, sakupii"ni na takozuanoi nosi sve to? Glavna, i skoro bi rekao dovjetrc,
(u Pe5ti' Bedu iedina korist od
btrzi a velikim g,"io"i*t Evrope i Amerike tolike muke dovjedjih ruku, - to je udobnost, upiodnost,Dosta
posti6i to'
Hamburgu, N"*-V;tk" itd') znaJu raznim viestima
 25r
250
te ku6e' kravarske ,kontrolne zadtu{eu, Tim ie zadru$ama zada(,a, da
oni silni radn-ici' koii su $radili
ie prosuditi, koliko bi svaki dlan todno bilieZi, koliko nie$ove krave poiedu hrane i
:".il;;oS[ obraditi polia i priraditi Zivei'a' koliko dadu mlieka, dotidno masla,
toSa kud i kamo viSe' Pomi-
A po drugom ie svietu sveSa O tim kontrolnim zadru{ama pi5e u kriZevadkoi "Gospo-
,udl koiih su ': Totulu ditave
slimo na totike "k";;;;i;.o1""] darskoj Smotrio vladin $ospodarski dinovnik Stiepan Juri6
svietske $radnie' kao Sto ie
gore produb.ti; po'li'ti"'o "u silne panam- razlahuli, da ta kontrola hrane' mlieka, masla, a onda i do-
prokopa (kanala) u Egiptu ili
na pr, kopanie '"";it;t hodka nije nipo5to todna, a onda vrlo zSodno kale, da i ne
p""oi""" i joS se tro5e tisu6e i tisu6e
skoga u Americi, gii" * hoia naj- moi,e biti, jer Stala ipak ne moZe biti apoteka (ili kako $' Juri6
ljudskih rnisica; doilil; iomu *"ogobroinu mom'dad' kazet laboratorij), a bo$me ni kancelariia! Pokusi, istrazivanie,
pfivtede u voinidtvut pa 6e nam
ljep5e tri godine p'obo'uloi bez pai,nja i t. d., sve radi pasmine i radi upute Sospodarima
- sve
l;udskih ruku oduzeti poli-
biti iasno, da su ti *ifii""i i miiijuni je to dodu5e potrebno, ali zato su drZavna Sospodarska poku-
radu' Ti miliiuni radnika ne samo
skomu i dru$omu p'-i"t"a"o* ne$o i oni sami salista, pa neka to ona rade, $die snrza to pladeni i tomu vieSti
ne
da skoro nikakvo{a Live1a -privrediuiu' ljudi.
nrke'
e"f.ui" hranu i odie6u iz tudie 'Ev'opi Mi se s S, Juri6em posve slaZemo, a dodaiemo samo, da
otuko u i Americi te| bllat sto $o-
Sve ovo t'"1" Zi' bi u ob6e ditavu dana5niu Sospodarsku'policiiu", koia se {o-
da je morala nastati nestaSica
dina, pa ie sasvim naravski' lJz to dakako spodaru ne da desto ni maknuti, trebalo posve ukinuti i udariti
Lrv:Znr.ypotreb5tina'
veLa, l,i. sve ve6a "ft"n"U" u cielom gospodarstvu dru$im putem. Ta dovolfno ie poznato
nadzotnika posla' pa sve
ne radunamo mnog;;;;nih vodltelial samo ni5ta (kako ie to izta.knuto i u vladinom izviellaiu o $ospodarstvu),
to broinifih Uu,*otJi l' &zaunih dinovnika' koii ne koliko je gospodarima udinieno neprilihe i Stete samo tirne, sto
i trostruko tro5e'
ne privredjuiu, neSo io5 i dvostruko su im se pod mora5 narivavali en$lezki pastuhi!
tko ne bi vidio, da ie to pravi uzrok
Tu bi morao Uiii ,tlp, Ali io5 ried o ,protokolimau i druim novotarijama pri
'"oai i kako 6e se svr5iti' to io5 nitko
skupo6i. A f.""'o io Sospodarstvu,NaS se doviek, naravski, dudi
koiedemu, Sto se
danas rafi u Sospodarstvu' pa se dakako dudi i svim tim pro-
"" "lu i novac skup' ali o tom
bismo morali razloLili' za6toie barna s gnojem, hr"oo*, strojevima, dudi se miereniu i vaSaniu
dru$i put'
eDorn<,God,.ts12.Br. 15.) mlieka i t, d,, pa misli; BoZe moi! NaSi stari zasve tonisuznali'
pa ie dobro bilo. Dai ti dobro hrani i dobro pasi, to ti ie nai'
bolja pasmina!
No ovakav llovor danas ne vriedi niSta, osim za Salt' Danas
se Zivi drugadije. Danas seliaku treba i novaca' pa zato mora
Kravski i koniski >Protokoli<' radunati i gledati, kako 6e svaki dan makar koliko vi5e pri
svoiem poslu dobiti. Zato svi ti pokusi, pa i nepotrebni proto-
ili zemalisko$a i'driebca
Poznalo ie onima, koii dr'ze svoSa se zapi'' koli , . , Ali kad se vifi, d,ale ne5to'nepotrebn'oostavi se, ali sve-
voditi posebne protokole' u kole
[pastuha), da moruiu iedno treba probati drugo. To ftaZi napredak. Danska zemlia
radi toga ima,li i neprilike' a
suiu skokovi, Ima vas, koii'ste i ide putem nipredka, pa znale li, koliko ie Sodine 1909' dobila
t" izaSli protokoli i za bikove'
koliko ie bilo p,igotno", ttia se to'dno za maslac? Dobila je 236 milijuna K, t,i' preko 100 K na Slavu'
imali.sluZTfi za lo' da
lc ie pozmato.Ovi bi p'otokoli A Danska nema ni toliko naroda, koliko banska Hrvatska, a
p" au ioi se vidi napredak' a onda i za dtngo'
;;J;;.;;, i mania je od nje, pa koliko ie dobila banska Hrvatska? Ne bi
to suvi5no' ne bi viero-
Nadi ljudi, ., *iSli""|t' ' da ie,sve toliko dobila ni za krave skupa t '"tt:,lfo*,,
sami rade ili dadu raditi . eod.ts7z. Br. 16.)
vali, da u dru$om t"i"tt' Sospodari
o svoiem blagu' Oso-
ovakove i jo5 mnoSt"i"'"0i" *oiokol".
u koioi postoje tako zvane
bito ie to uvedeno i' a'zutoi Danskoi'
 r
I
I
i
252 253
Ali kad ie 6iovor o misli, onda nitko
Duh. - ier to svatkosampo sebiznade,da ne pita, irna Ii misao,
svakiT""i"il'i"1"_,"r."
Sto je to duh? misli i da ima kakvu_tahvu misao. A velika
**";, ;;.; misao,
_ to je duh, kako smo razloZili.
Malo ljudi ima, koii znadu, Sto je duh, a koji i znadu, jedan Nema dakle ,r*ii"l-a"
duh ili misao. i*"
misli, da je duh ovo, drugli,da je ono, Tako je medju Skolanim
svietom. Ali sada dolazi ono, radi de6iaovo i pisemo,
A evo, o dem
Ne5kolani sviet znade jo5 manje, Sto je duh, euie se rie6: se radi:
,Ni 6uha ni duhau, Sto znadi; da ie netho mrtav, da nema Zi- Kako znate, waki Eoviek koje5ta misli,
smi5lia i snuie, pa
vota, Duh dakle - to bi bilo ono, Sto dovjeku daje livot, mu sad uspiie, a deset p'ta ne uspiie, Z^t;
;I;-;io, ui. ,_"
JoS se 6uje, da ima uboZiio duh, ds[o, opakleni ljudi, koii kaiu, da ne hasnimisliti, d"
"vralji .Ti.;;-;,"
nikad niie onako, kako dovielc misli i smi5lja,
iltio., i",
duhn, a onda duh s dru{o6la svieta, Sto se misli za ove duhe, nego Stono ried,
,kako dru{i ho6e<,
teiko je refii. Jedanput se o tom duhu fovori, kao da ie to
samo nekakva misao, snaga i volja u dovjeku, druSi put opet Ali sad pazimo dobro; Aho nikomu
ne uspiie ni5ta, kaho
kao da fe duh, osobito pakleni duh, ili duh s drugoga svieta, misli, t, j. kako ho6e, pita se: Nego kako
;"- ord.,-k"d niie
- kao da su to dodu5e nevidliive, ali istinske ili kao Zive onako, kako doviet. ho9", ili kakoliudi
ho6e? Ako dovjek i
osobe, koje imadu razum i volju, njegiova misao i volia ni5ta ne moi,e',tko
onda moi,e? Sto ie
O nijednom ovom duhu nisam nakanio govoriti, nego o onda uzrok sre6i ili nesreii, pa napredko
ili ,ru"adku poi"airrit
dovjedjem duhu, ljudi i naroda?
Sto je dakle dovjedji duh? Je li to isto, Sto je i du5a? _Ne5kolani liudi na to ili ne misle, ili kaiu, da ie tako
Duh i du5a nije isto, DuSa - i to mole biti dvoje, Kad usudienou,Ali udenjaci nastoie,
da razlo,Ze,kako ie 1o,'n.
se kai,e du5a, moZe se misliti na ono, Sto dovjeku daje Livot i u kratko, Sto kaZu. "rro
Sto nikada ne umire i ne prestaje, kako to nauda svaka vjera Udeniaci, i to samo njekoii, r<azuovako:
Sve sto se u svietu
i vieraje sav sviet, A moZe se misliti i ovo: Kad se na pr, dogadja, to mora tako biti, bas lcao
sto doviek mora umrieti:
kai,e, da tai i taj dovjek oima duSun to znali, da ho6e pravo, I to ide od vieka tako stalno i tako
u redu, kako stalno i u
a kad se kaie, da unema du5e<, ili da je ubez du5eu, to znal| teda izlazi i zalazi sunce, miesec
i zviezd.e.U tom ne moZe
nitko ni5ta promieniti, pa ni nikakva
da hoie krivo, Dakle, po ovom drugom znamenovaniu du5a bi misao doviedia, eoviek
na pr' moZe imati misao, kako
bila samo pravedna volja u dovieku, bi mu dobro i liepo bilo dalje
iivieti, - ali to ne pomaze
A sto je drh? Sto znadi, kad se kale, da koii .doviek oima nista: mora umrieti. Ari isto tako
ne pomaZe ni.ta, Sto liudi
duha", ili da >nema duhau? misle, kako bi to dobro i liepo bilo,
kad_na pr. ne bi bilo rata,
ulma duha.. - ta znali, da ima misao, da jasno misli, da kad n" ii lito krivice, kad bi bila
svuda pravedna vlada i
brzo misli, da mnogo misli, A ,nema duhao - to znadi sve t, d, Tu se ne pita, Sto mi mislimo i
protivno, da tko nejasno ili ma$lovilo, nerazumljivo misli, da neEtose pita ,,ftape okrece
l::"1:,
dospieti<, friroda, pa 6emo tamo i
sporo, polako misli, ili da ni5ta ne misli, Duh dakle, to je ono,
Sto se kaZ,e i misao. O tom duhu, t, i, o misli re6i 6emo na pr. nauda glasoviti udenjah profesor
_ -,Tako
madkom i u nje-
koju ried. sveudiliStu ,, Gru-"u C"*ptooie (rodom poljak),
D"kl.,,dospiet 6emo tamo,
Kad se litdi razgovaraiu o duhovima ili o du5i, duje se i ,^ ,to ku-o upriroda smjerao.A Sto
Ie priroda? Zna Ii tko, kamo
pitanje; Ima li duhova? Ima li duia? I o tom su napisane ditave sre6u, a komu orrr r*j"ru? Komu ona daie
knjige, da ima i da nema du,hova, da ima i da nema du5e, Ali nesre6u? Ima li t" p"iroau kakvu pamet,
ima li
jusu, ili je i ona ,,bez du.eo p;;;,
na to se pitanje ne moZe lako odgovoriti, jer nije lako ni doka- 31a.
oavi? sve zajedno bezdu.no
zali, da ima, ni pobiti, da nema duhova ili da nema du5e,
254 255

Sto je to priroda ili narav - o tom ima ciela znanost' koia u duhu zami5lja, Drugi pak ne drZe mnolio do misli ni duha.
izlrahuje, Sto je zemlia, dto ie zrak, Sto
je voda, kakvih ima nello se puste, da bude onako, okako druSi ho6e". Razlika
ie
jest i odevidna na svahom koraku.
zivotiniia, kako se sve to mienia i t' d' Dio te prirode
(,Dom<, God,. 1912. Br. 17.)
doviek, I on iz nie i protiv nie ne moZe nikuda'
,Dakle zbilia doviek ne moLe niSta! Pa ie li zbilia uzalud
sve na5e nastoianje,sva naSa muka i glavobolja, sve na5e-liepe
misli! - Je li to sve uzalud? Zar ie dovjek zbilja rob toi ne-
kakvoj doduSe velikoi, viekom Zivoj, plodnoj i bo{atoj ali ipak
NaSi djaci crno5kolci
bezdu5noi, nemilosrdnoi, a desto i stra5noj prirodi? Zar u nioi
dovjek zbilia niie ni5ta?u slave ove godine 75 godi5niicu (ili ,diiamantni jubileiu) obstanka
svoga draZtva,
I io5 mno$o viSe pitaiu mnoSi i dobivaiu odgovor' da ie
Kako ie poznato, svaka biskupija ima posebnu Skolu za
sve to doista tako, samo da je ludo tuZiti se na prirodu' ier
mladi6e,koii se tEe za sve6enike.To je
ona za to ne mari, niti ie nfu Sto briga za koiekakve dovie- (ili
"sjemeniSteu semi-
narij), U Zagrebu se ta Skola zoye >>crnaSkolau, i to po tom,
kove ofantazije,,, t, j, nle$ove kule u ztak:u, ili za 'boliu' na
Sto je bila u crnoj ku6i nekoga kanonika Filipovi6a, kojega su
koje se ljudi toliko tui,e, TJ prirodi nema sre6e ni nesre6e, ni
Turci zarobili, a on se poturdio, pErmr je ku6a crno namazana
radosti ni boli, ni tu$e ni veselja, ne$o ie u prirodi samo stalni
u znak Zalosti i sramote, A pristaje tai pridjev ovoj Skoli i
red ili zakon, po kojem to sve mora onako biti, kako iest'
Znam stalno, da se mnoglomu od ditalaca, Stono rieE' ciela zato, Sto djaci nose crne halje,
CrnoSkolci - to su stotine Sodina bili jedini veliki djaci
dusa buni i dii,e proti tomu, da bi sve to bilo ovako. eoviek
u Hrvatskoj, jer druge Skole za velike diake (haho ie danas
nikako ne moae razamieli ni dopustiti, da bi sredu i nesre6u'
sveudili5te ili univerzitet, koii je otvoren istom 1824. Eod,) -
radost i bol dielila sliepo bez btige niekakva priroda' a da
nije bilo, a i srednjih Skola (tako zvanih {imnazija) bilo je malo,
doviek nema ni prava ni razlo$a pitati, zalto ie to' I ioS doviek
pa i te su bile u samostanima (kod pavlina, jezulta i Lraniel
nikako ne moZe dopustiti, da nie$ova misao, ne bi mo$la nista'
vaca), a istom pod niemadkom vladom prije kojih 50 godina
Naprotiv, dovjek pita i u toi prirodi i lo5 vise u sre6i i nesre6i,
osnovana su dva tri gimnazija izvan samostana,
t, i u liudskom i,ivolu, - pita ne samo za lztok' za5to ie to
Svi znamo, Sto je mladost, KaZe se dodu5e: bez starca
i to, negio i za razlo$, demu ie Sto, t' i' dovjek traLi u svietu
nema udarca, - ali to se, dini se, i kaZe samo zato, Sto se kad-
smisao, A taj smisao trali, doviedii duh,
kada medju mlade umie5a starac, pa povede ili uputi, a i pri-
I tai doviedii duh, makar ga koliko pohlopilo mrtvo ka-
tisne, a i mladi mu onda - viSe od Sale - priznadt d,a bez
menje prirode, ili ga nebroieno puta sti$la nesre6a u Zivoltt'
njeSa ne bi bilo niSta. Ali sviet stoii na mladima i ostaje na
_ duh-se dovjedji ne da, ne$o se dlze iz razvalina i nesre6e
mladiima,
i sam si odredjuje, kuda 6e i kamo do sre6e i radosti, Bori se
A Skolana mladeZ! On da vam stanem pripoviedati, Sto su
proti
- svemu onomu' Sto osie6a, da mu ie protivno'
Skolani mladi6i bili po drugom svietu! Bit ee molda i za to
Pa Sto, postizava li se Sto ovom duhovnom borbom?
prilike, Danas koju ried o na5im crno5kolcima,
NaSe ie miSljenje,da ie sve, o dem doviek Zivi, posti{nuto
Crna Skola obstoji stotine Sodina, Jesu li u starije doba
duhom. i d'a bez duha doviek ne bi ni 6asa Zivio' U 'rduhu ie na5i crno5kolci imali kakvu drugu misao osim svo{a na:uke_
cieli Livot dovjedii, I u koiem dovjeku nema duha, tai ne Z\vt' zu
weienidku sluZbu, tei,ko je re6i, no valida nisu,
Obrazlagati ovo potanje nemam sada nakane, samo do- ier se staro
dob.a valjda ni po dem drugom vi5e ne razlikuje od novoga,
daiem,dasepotomrazlikuiuliudiidielenadvievelikehrpe' Kolrko se razlikuje tim, ,Sto,u staro doba niie
Jedni liudi drLe, da misao i duh drLi i vodi dovieka i zalo oruZtvenogadjelovanja t, j. nije bilo toga,
bilo nikakvoga
nastoie i rade, da bude bolie, da bude onako, kako to doviek da bi se osobe, koje
256 257
do$ovarale' kako bi
nisu bile poSlavari, ne$o samo podanici' bogoslovnim pitanjima. Nama se dini, da to ne spada ovamo,
ili za sebe'
orro ifi orro poe"l" i ufinile za narod, za domovinu' i to zato, Sto ni negda5nje nKolo mladih rodoljuba", a ni >>lfist
'odinskom liu-
iog" ,rii" ii!o, Zu sve to imali su se brinuti duhovne mladei,i" nije osnovan za proudavanie boSoslovne
dogovarali' ili
bav-ljuo - po$lavari, A Adie bi se istom diaci znanosti, nego u dru6iu svrhu, Sto se crno5kolci imadu uditi, to
pa si dntladiie znala
Sto ,torruti! All mlada k,.' o" miruie, ie odredjuju njihovi poglavari, a Sto znadu u tim stvarima, to
Piiandevanie'
dati odu5ka, naime u tepnarijama i tazazdanosti' imadu pokazati na svojim izpitima, A ima li djaka, kao Sto ih
- to ie znao biti posao go-
ioatiuo", piesma, budne zabave, bez sumnje ima, koji se vi5e bave bogoslovnom naukom, pa
spodske mladeLi stotine $odina' bi htjeli i pred drugovima ili pokazati, da vi5e i bolje znadu,
i podanici'
Ali do5lo je novo doba, kad su se maknuli ili druSovima olak5ati udenje, - neka osnuju posebno druZ-
proti staromu
narod, Niie to doSlo na iedanput' Opoziciie tvance u tu svrhu,
malo', ali istorn
drZavnomu i crkvenornu redu bilo je uviek po Uz put jo5 ovo: Na ra.zporeduima iedna, skoro bi dovjek
nastaie novo doba:
poslie velike Lrancezkebune (god' l7g3] rekao, nakaza, Tu se govori o ,Majci Kroacijiu. Sto ie to? Zaito
A- glavna
stari ie red ve6i'nom porusen, ili barem poreme6en' ie uKroacijan ljep5a ili svedanija od Hrvatske? Zar samo zato;
svatko ima pravo i duZnost brinuti se Sto ve6 svaki seljak zna, Sto je Hrvatska? lli zato, Sto je tako
i" *i."o od onda to, ia
i za sebe i za narod i domovinu' koji put napisao poznati novinarski apa5 (inade osobiti ,pri-
i ditali
Duh novo$a vremena doSaoie i u Hrvatsku' eufi ste jatelju svedenstva)? Ili moZda zato, Sto bi
"Majka Hrvatskau
i brinuti se za
za Ljtd,evita Gaia, koii ie podeo buditi narod bilo previ5e obidno i previSe, previ5e prazno i bez svakoga
(1836')."sloZise
niegovu budu6nost (1S35,) i odmah u- Pode-tku osjetaja? - Da, da, ovo bi moglo biti, Maiku Hrvatsku imali
i mediu na5im a u Za1rebu 'Kolo mladih rodo- su na jeziku toliki Spekulanti da su te fiedi odurne, pa se
"*oikol"i* sve6enici' koii
ij,riu", Iz ovoga kola iz\azili su mno$i rodoliubni po5tenu i iskrenu dovjeku gade, a i boii se opetovati ih ve6
prozvalo se
su poslie bili stupovi narodne stranke' God' 185'6' od straha, da mu nitko ne 6e vierovati, , .
pa obstoii io5
to irolo ,rZborom duhovne mladeLi za$rebalke'
do t2' lipnia' slavi 75-godi5niicu svo-
i danas, i ovih dana, od 6' QDoma, GoiL 1912. Br. 17,)
proslave nalazimo obllie razptava
i"g" otttu"ka, U tazporedt
o pitanjima, koia zinimaiu svako$a prosvie6eno$a dovieka'
Trre"'.rutprunliatiodistofilozofiiskim'okniiZevnimidtui''
tvenim pitaniima, deklamovat 6e se i izvadiali
pjesme hrvatske' SkupoCanovca.
6e biti zacielo tazptave
de5ke, ir^n...k", talijanske' Zanlm1iive
or{anizacTie' o
o na5im kniiievnicima' o potrebi sve6eni6ke Razlaluti nedavno o strrupo6iobe6ali smo, da 6emo posebice
zaprema povjest
trieznosti i tzdrzavaniu od pi6a, a najveci dio progovoriti o skupo6i novca,
,rZborarr,koia 6e se ditati na detiri maha' U prvi mah je dudno duti, da je ,novac skup*. Kako bi novac
znamo' lz
Kakav iluh vlada danas u ovom ,rZboru,', mi ne mogao biti skup? Jer ako se za novac daie roba (na pr. litol
odielieni od
programa se proslave vidi, da mladi ovi liudi nisu novac bi onda bio skup, kad bi se za malo novaca davaio mnogo
sve $lavne misli'
svieta ve6 da izvana ne samo dolaze do njih robe, ali to se onda ne kai,e, da je novac skup, ne$o da ie roba
da mladi liudi o tom i
t o1" pot r"6u dana5nje druZlvo, ne$o ieftina, A inade kupovati novac nema smisla, ier kako i demu
i koja ih vodi
,uriruuliuiu, No koia misao vlada u tom druZtvu ltupovati novac za novac? Pa kad bi se tko i dao na tu bezpo-
ne vidi' to bi tre- slicu, da kupufe novac za ncvact t, i, da mienja novac za r.oYacl
i zanosi, to se iz sa-oga suho$a tazporeda
tazpraYe ne bi nikako mogao doznali, je li novac skup ili jeftin, ier nitko
balo duti, Bilo bi zato dobro, da se barem $lavne
nije lud, da bi na pr. za 10OK dao 120 K ili viSe, nego bi valida
tiskaju, Sto 6e valjda i biti'
o disto
lJz pal opazu^o, da t tazporedu imade i razprava za 100 K dao i dobio opet 100 K,
fi
 2s9
Ima tri ta ried kakvo$a se kamate ravnafu, t, i. po demu se ravna skupo6a novca? Je ll
Sto ie to dakle 'skupoca novca'? novac kao i svaka druSa roba, pa Sto {a -""j9 ima, to
smisla? ie shuplii,
a sto ga vise ima, to ie ieftiniji? Pa onda: Koliko ima novca i
Ima zacielo dosta nasih ditalaca, koii bi ovu stvar /;zumieli
potrebno' tko ga pravi? Ta novac ne rodi, kao iito, nego se pravit Tko ga
I bez naSe$a tazlafania' Ali ne 6e Skoditi, dapade ie dakle pravi i koliko Sa pravi?
da na niekoje rstvari uPozorimo, Na ova selpitanja ne moZe u hratko odgovoriti tako, da bi
ili
R"i.li s*o malo prije, da bi bio lud, tko bi kupovao
istin'a i to se do$adja sve bilo potpuno iasno i odevidno, Medjutim 6e biti dosta i ovo
prodavao novac ,u rrouu", A ipak ie to
malo:
svaki dan, Nema Vas zacielo niiednoSa,koii niie iSao s mienicom Priie svega treba,redi, da novac zbilia rodi kao na pr. Zito,
300
u banku, pa neka se samo sjeti: Donio je mienicu' recimo' na
30o Ne rastu dodule Sotovi dukati, ali se kopa iz zemlie zlalo I
K, a dobio je na ruku 2g2 K i za tri rniesecaInorao ie vratiti srebro, a od zlata se i srebra pravi novac, pa aho ima mnoEo
K, Eto: kupio ie292 K za 300 K, a ipak niie lud' Drui put ie
- pa moZda i zlata i srebra, bit 6e i mnolo novaca, A novac danas pravi
moilda dobio na ruku samo 290 K, ili iod manie ie
[kuie) driava (vladar).
Euo, da ie to zato,6to ie tai novac skuplii' Sad bi doviek rekao, da 6e novac biti ieftiniji, ako ima
Nema dakle sumnie, da se moZe Sovoriti o skupo6i novca'
mnoEio zlata. I doista, to ie donehle istina, ali samo u ovom
Kadsestvarsamomaloboliepromisli,odmahiedovieku
smislu: Kad ima mnogo zlata i srebra, dobiie5 Sa vi5e za manie
odevidno, da ie skupoda novca sasvim naravska stvar, ier se
kakve robe (na pr, Lital t. i. za malo robe (Zita) dobije5 mno$o
s novcem postupa evo, kao i s drugom robom' Komu se naime
zlala ili srebra, Ali to znadi samo to, da ie roba shuplia, t, i, da
na prvi *"tt ei"i dudno, Sto za 29OK mota za tri mieseca dati
ie nastala skupo6a, pa i zbilia neki pisci dokazuiu, da ie danaSnia
300 K, tai se neka sieti, kako ono Eoviek mora koii put uzai-
skupoda nastala zato, Sto se ie posliedniih godina izkopalo
miti, u prolje6e, recimo, vaglan (mierov) Lila,, a u iesen mora
mnogo zlata i srebra, tako da ie zlato i srebro, a po tom i zlatni
vratiti i poldm,g va$ana, vei kako se po'Sodi,no 'svakako ilnora
i srebrni novac ieftiniii, t. j. daje ga se vi5e za istu kolidinu
dati viSe, ne{o 6to ie primio, Tako ie kod svakofa zaina' A
robe, ali Sa se ne daje zato viSe za istu kolieinu novca, t,.j.
za3to se kod zaima daiu kamate (interes ili EinZ, cins) - i to ie
kamate nisu manie, a to bi tek bio znak, da ie novac ieftiniji,
lakQ razumieti po onoi poznatol rieEit da danas vriedi vi5e pile"
Naprotiv se mogilo opaziti, da su kamate bile' jednake, ili pade
ne{o za sodinu dana kokoi, zato d.anasi 290 K vriedi toliko,
i vete, kad ie kovanoga novca bilo viSe.
kol,iko 6e za koii miesec vriediti 300 K. A to ie ne samo zato,
Po tom bi, drieti na umu, Sto smo giovore6io skupodi robe
6to 6e od pileta za Eoli miesec biti zbilia kokos i sto-toviek ima-
K, nego ie to razloZili, lako moSli dodi na misao, da se i novcu moZe dati
iuEL290K moZe lako za koii miesec dodi i do 300 umjetna skupo6a, kao Sto i robi. I to ie doista istina, pa skupo6a
poglavito zato, Sto dovjek mora i ho6e da Zivi sada, i 5to
novca i iest gotovo uviek umietna skupoCa,t. j. prosto govoredi:
eo.r|"t naivi5e vriedi ono, Sto ima i dim se moZe sada, odmah
" pa bilo to i manie i makar kako malo, samo dalpro'Zivi novaca im^a,ali dh oni, koii ih imadu, ne dadu, ne{o Spekuliraiu.
posiuZiti
I premda se novac, da tako kaZemo, ne iede i nikako ne tro5i,
i t"ko doilile vremena, ier po staroi riedi, tko ima vremena, tai
ipak ie u uliudienom druZtvu novac tako nuidan, da fa doviek
ima 2ivo1, Zato svatho voli danas zalofai ne$o za f;a"dinu dana
mora imati po Sto po to. A Spekulaciianovcem io6 kud i kamo
cielu peEenku, ier Sto 6e mu, ako do onda od gladi umre? ie
lak5a, ier je sav novac u dri.avi, tako rekudi, u iednoi ruci. Kod
A to isto vriedi i za novac, ier novac ie samo ono, za 6to'
lilelne robe mo6!u Spekulanti napraviti cienu na trZi5tima (na
se moZe sve drugo dobiti. Sasvim je dakle naravski, da se za
burzi) i u okolici , ali zato ima Ziveila i u kraievima, do kojih
uzaimlieni novac daiu kamate, l. i'da novac danas vriedi vi5e'
Spelrulaciie ne dopiru, na pr. u kakvom zabitnom kraja, kamo
ne{o Sto 6e vriediti sutra (pa zato da'nas vriedi 29O K toliko' ne dolazi ieljeznica, a moZda ,ni po5ta, I tako Spekulanti ipak
koliko 6e za koii miesec vriediti 300 K), nemaiu svega Liveia u svojoj ruci, te se doviek rnoZe pomo6i,
Pitanie ie samo: Za6lo kamaternisu uviek iednake i po dem

pa se u istinu i pomaZe,kad ono dodie kakav trgovac u zabitno
s"lo, pu kupuie od ljudi, koji ne znaiu ciene, po Sto ho6e'
Pitu ," sad: A tko ima novac u ruci i tko niim i kako
5pekulira?
Pravo kovati novac u neo$ranidenoi mnoiini ima danas
samo drZava, a papirni novac izd'avati ima kod nas pravo samo
ona banka, koiu ovlasti draava,Pustimo za Easna stranu tazliku
izmediu kovanoSa i papirnoSa novcar pa Sledajmo samo na
kovani novac i recimo, da ie sav novac u ruci dri'ave' Razumiie
se, kad je sav novac u ruci dtZave, ona Sa daie iz ruke, po Sto
je'
lro6e, t. j, ona moae zahtievati kamate, koliko ho6e' Istina
da se drZavi ne bi prigovorilo, da uzima velike kamate (t' i'
prosto Sovore6i,da guli), dozvolieno ie svakomu, tko ima zlata'
da dade uz nieku odstetu svoje zlato prekovati u novac' pa
mole davati novac uz manie kamate i tako se u njeku ruku
s drZavom natjecati ili konkurirati, Ali to ipak ne znali mnolio'
t. i. tim nadinom nije mo$u6e drZavu prinuditi, da novac daie
az manie kamate, i to prosto zato, Sto velika ve6ina ljudi nema
zlala, a onda zato, Sto drZava (t, i. tako zvana dtaavna bankal'
ako i povisi kamatniak, ipak pazi, da $a ne povisi previ5e, a
napotr<on zato, 5to bi drZavna banka odmah i snizila kamate,
had bi poiedinci davali kovati novac od svoSa zlata'
No od sve$a ovo$a mnoSoie vaZniieto, 5to u na5oj carevini
druZtvo u
iedna jedina banka (Austro-u$arskabanka, dionidko
Bedu i Pe5ti) ima pravo izd'avati papirni novac (t. i, banke ili
b,anknote), kojim se po zakonu moLe plalati upravo tako kao
i kovanim novcem, Osim toga obavila ie i obavlia ta banka
velike novdane poslove carevine (urediu!e na pr' niezine dugove),
pa tako ima u ruci Eitavo novdarstvo carevine. Budu6i da ie ta
L.nku dionidko druZtvo i budu6i da od niezinofa dobitka dobiva
jedan dio i dri,ava,lako ie tantmieti, da i s novcem prema tomu
postupa, i to ne samo time''Sto odrediuje,kolike 6e biti kamate'
nego i time, Sto novac daie onamo i onomu, kamo i komu ravna-
teljstvo banke za dobro Pronadie.
Zato ie u iednu ruku i dudno pitanie, zallo ie novac skuplii
- kao da ie novac od Bo$a, ili kao da Sa dieli neka sre6a,kad
se eto zna, komu ie novac u rukama' To ie pitanie tim dudnije'
Sto ima dosta, pade mno$o liudi, koii ni naimanie ne osiedaiu'
da ie novac skuplii, ier {a imadu, koliko im treba' i Prigodom smrti pjesnika A5kerca opet su se obnovile stare
ViSe ie na miestu piianier koii su tazlozi, Sto austro-u$arska
26t
banka (a po nioi se ravnaiu i druSe;banke) ovaj das ovako, da
tako kalemo, sti5te kesu?
Na to pitanje niie lako odgovoriti, ier je austro-uSarska
banka zapravo driavna banka, pa uz Sospodarstvene razlofe
moZe imati i dru{e, koii su razlozi na koncu opet dodu5e gospo-
darstve,ni,ali se ,ne moSu vidieti, ni predvidjeti, Mogu6e je na pr.
da bi drZavi moSlo skoro trebati izvanredno mnogo novaca, pa
ih banka mora duvati. Treba naime driati na umu, da banka ni
po zakonu ne smiie >praviti banke" po miloi volji, ier to moZe
biti pogibeljno {banknote naime, ako ih je viSe,izgube vniednost),
r\ 5to se tide disto Sospodarstvenih razlopa, i tu austro-ugiarska
banka bez sumnie mnoSobolje i vi5e vidi, neSo itko drugi, jer on
zna, koliko ima vani novaca, plaiaju li se u redu kamate i t. d.,
pa ie valjda opazila, da je novac manje siguran, te je kesu malo
slisnula,
Iz kratkofa ovofa razlaganja.vidi se u ostalom, katrroie to
vaZna stvar, kad koia gospodarstvenacielina, kao Stq ie iedan
narod, ima novdarstvo u svoiim rukama. Zalo se na pr, i u
tlgarskoj nastoii, da se austro-u6larska banka posve razdvoii i
osnujeposebn4ugarska banka.
A mogao se ie svatho iz ovogla razlaganja uvieriti i o tom,
trrako u velikim novdanim pitaniima Siroki slojevi naroda ba5
nimalo ne odluduiu, kad vedinom nemaiu poima ni o novdanom
uredieniu driave,
(>Dom<, GoiL 7972.,Br. 18.)
t Antun A5kerc,slovenskipjesnik.
Ovih dana umro ie u Ljubljani slovenski pjesnik Antun
A5kerc u dobi od 56 fodina. KaZu, da ie bio prvi slovenski
piesnik. KaZu to i niegovi protivnici, a protivnici su mu bili
slovenski ,,klerikalcin (t, j. prista$e katolidke ili upopovskeu,ili
kako se same zovu: ,,ljudske. ili pudke stranke), Pok, A5kerc
bio ie naime svedenik,pa je prije 14 godina skinuo svedenidku
haliu, pustio bradu i prestao obavljati sve6enidku sluZbu, a
tivio je od pla6e, Sto ju
ie imao kao duvar starih pisama (ili
arhivar) kod gradskogapoSlavarstvau Ljubliani.
262
i ostre protivstine izmediu slovenskih liberalaca i klerikalaca,
t. j. izmedia protivnika i branitelja crkve i sve6enstva katoli.d-
koSa, Te su protiv5tine nastale pred koiih 40 godina, tamo
poslie glasovitoSakoncila (1869.i 1870'),kad se ie ono pruska
vlada (Bismark) digla p"oti Crkvi i pruski sabor stvorio vi5e
strogih zakona proti dosadaSnioislobodi svedenstva (1E73'-
1876j. To je bio takozvani 'kulturni boi* (Kulturkampf) izmediu
Crkve i drZave.O tom su boju novine cielcga svieta pisale, pa
su jedni bili za jednu, a drugi za drugiu stranu, te su tako i Slo-
venci razdieljeni na dvie stranke u toi stvari. Dakako, da su
crlrvene oblasti u vrieme toga boja budno pazile na svoie sve-
6enike, ne pristaju li moZda i oni uz protivnike Crkve. U to ie
vrieme pok, A5kerc bio mladi sve6enik i pievao ie pjesme,
kojima su niegovi poglavari prigovarali i desto ga premieitali,
dok mu to niie doiadilo, te ie dobrovoljno ostavio sve6enidku
sluZbu. Dakalco, da su protivnici sve6enstva sada prigodom
A5kerdeve smrti sve to na novo iznesli,prigovaraiu6icrkvenomu
poSlavarstvu, Sto ie pro$anialo tako darovitofa i sposobno$a
pjesnika, dok branitelji sve6enstva odgovaraju, da je crkvena
oblast vrlo obzirno postupala,s pokoinim ASkercom, koii ie bio
od naravi vrlo nemirna duha.
Koliki je i katrravtaj plod, mi ne moZemo todno prosuditi,
suditi, neglo se pridruZujemo povoljnomu sudu, koji se iuje,
kako rekosmo, sa svih strana, DrZimo ipak, bile pjesme
A5kerdevene znam kako liepe i valjane,- da to nije dosta, ako
nisu imale i ploda, t, i. ako nisu djelovale na one, koji su ih
Eitali.
Koliko ie i kakav tai plod, mi ne moZemo todno prosuditi,
ali nam se iini, da niie onolik, kolik bi morao biti, da ie ASkerc
bio zbilia onako veliki pjesnik, kaho se to piSe, Veliki su u
istinu samo oni liudi, koii svojim radom i mislima dieluiu na
narod, na narodno mnoZtvo tako snaZno, da se to snaino i
pokaile.
(>Doma, Goil". 7972., Br. I8.)
263
RusinskosveuEili5te.
U drugoj polovioi naie carevine, Austriji, Zivi osam naroda.
i to pet slavenskih, naime: eesi, Poliaci, Ru5niaci, Hrvati i Srbi,
pa Slovenci, za tim Niemci, Talijani i Rumuni. Svi ovi narodi
imadu pudke i srednje Skole, t. j, sveudiliSte,imadu samo oni,
koiih ima mnogo, a to su Niemci, Foliaci i eesi. Prvi su iza ovih
po broiu Ru5njaci, ali oni nemaiu posebnoga svoEa sveuiili5ta, a
nemaju ga ni Hrvati ni Srbi, ni Slovenci, ni Talijani, ni Rumuni.
Zato se lako razumije, Sto se i ovi narodi bore, da dobiju svoje
sveudili5te, pa ie ta borba jedno od najvaZnijih p'itanja u Zivotu
ovih naroda. Hrvati i Srbi (to su Hrvati u Dalmaciii i Istri i ne5to
Srba, oko 80.000,u Dalmaciji) ne zahtievaju posebnoga sveudi-
liSta, ier to sveudili5tene bi imalo dosta djaka, nefo trai,e, da
mogu slobodno polaziti sveudili5tne nauke t Zagreba i da im se
priznadu izpitn, koje poloZe na hrvatskom sveudili5tu u Zafrebu.
A ni Slovenci se ba5 ne bore za po,sebnosvoie sveudili5te,nego
bi i' oni bili, valida, zadovoljni, kad bi im se priznali izpiti, koje
poloZena zafrebadkom sveudili5tu,u koiem bi trebalo postaviti i
Slovence za profesore. Jedino, ako bi Tal,iiani u Primorju dobili
posebno svoie sveudili5te, onda bi i Slovenci zahlievali svoie.
f)o sada, Taliiani nemaju dodu5e svoiega sveudili5ta, ali mogu na
niemadkim sveudili5tima u Bedu, Gracu i Insbruku polafati
iz,pite u taliianskom ieziku. Rumuni, kojih tr Austriii ima oko
200.000, ne mo$u t"raZiti posebnoSa sveudiliEta (To b,i im vi5e
trebalo i bolje pristaialo u Ugarskoi, gdie ih ima oko tri miliiuna,
ali tu se ne usudiuiu ni misliti na to,) I taho fe u Austriii nai:
vaZnije pitanje - rusinsko sveudili5te.
Rusina ima u carevini oko detiri miliiuna. Liva u Galiciii, I
to u iztodnom dielu (biiZe Rusiji), i ,t Bulcovini. U Galiciii imadu
prvu ried Poljaci, i Rusini se iako ttle na vladu poljske fospode,
te je borba izmedju Rusina i Poljaka vrlo Zestoka, Ipak su
Rusini postigli to, da su na poliskim sveudili5tima u Krakovu i
Lavovu dobili do sada 11 svojih profesora, a na niernadkom
sveudili5tu u eernornicahu Bukovini imadu bogoslovno sveudi-
li5te (fakultet) imadu i 15 srednjih Slcola (realka i gimnaziia) i
oko 3,000 pudkih Skola. JoS im treba samo posebro sveudili5te,
ier se poliski i rusinski diaci na sveudili,Stuu Krakovu i Lavovu
nikaho ne mogu slagati.
264
Borba za ovo sveudili5te vodi se ve6 vi5e $odina, a ove 6e
godine, dini se, biti dovr5ena, i to po lelii Rusina' BaS naime
ovih dana bili su rusinski zastupnici u beEkom saboru zapodeli
obstrukciiu, ali su od nje odustali, ier im ie obedano,da 6e dobiti
sveudiliste, a i sam cesar ih ie u posebnom pismu na ministra
predsiednikapohvalio.
I tako 6e opet iedan slavenski narod dobiti iedno oSniiSte
prosviete i znanja,
JoS je potrebno kazafi, da 'rRusina.. ima u Rusiii, i to skoro
cleset puta vi5e (t, j. oko 30 miliiuna), U Rusiii se dakako' zovu
ti Rusini prosto Rusi, kao Sto se zovu i u Austriii, Naziv "Rusinio
zapravo ne valja, kao Sto ne bi valialo, kad bi tko govorio
usrbliini.. miesto Srbi, Jedan ie doviek, koii ruski govori, Rusin,
a svi su Rusi (kako ie iedan Srbin, a vi5e njih su Srbi)' Ime
,,Rusinin ili ,,Ruteniu (kako kaiu i pi5u Niemci) upotrebljava se
za razlikr od Rusa u Rusiii. Ali kako ie naziv 'Rusini", kako
smo rekli, nepravilan i zapravo nakaza, upotreblf ava se i naziv
,Ukraj,inci., jer se je negda ciela domovina svih iuZnih Rusa
zvala Ukrajina, a bila ie negda svoia i slobodna, dok su u nioi
vladali kozaci (konianici) i niihovi hetmani, sve tamo do velikih
turskih ratova. Kasniie su se Ukrajinci sloZili s Litavcima, a
s niima zaiedno do5li su u zaiednicu sa velikom za onda i
mo6nom drZavom Polishom. Kad ie Poliska (priie 130 Sodina)
podieliena, do'5la ie Ukraiina ve6im dielom pod, Rusiiu, a manii
dio (Galiciia ,i Lodomeriia) pod Austriiu. U Rusiii se ne smiiu
Ukraiinci ni maknuti, a u Austriii evo dobivaiu sveudili5te.
Dakako, da i u Rusiii imade i to u Kiievu (to ie Slavni grad ukra-
iinski) sveuEili5te, u koiem se nauda ruskim ienkom, "pa Sto
on'da treba Ukraiincima drufo sveuEili5te,kad Ukraiinci govore
rushi?u Tako kaZu Rusi u Rusiii. I to ie dodu5e istina, da ie
mala razlika izmediu velikoruskofa i maloruskofa {ili ukraiin-
skoga) jezika, ali se treba sietiti, da izmediu hrvatsko$a i
srbskoga iezika nema nikakve razlike, pa ipak Hrvati imadu
svoje, a Srbi ,svojesveudili5te, .. Niie sve ni iezik, nefo |'reba
gledati: na misao, duh, volju. , ,
(bDornK, God. 1912., Bt. 78.)
265
Prosvjetakvari narod.
Nedavno ie dr. Milan Kri5tof predavao u gradskoi knjiZnici
t Za{reba o prosvje6ivanju naroda, pa spomenuo, kako bieli
Qrad Za{reb slabo prosvie6uje seljake oko Zagreba, jer ba5 u
zaSrebadkojokolici ima sela, koia su prava razbojnidka pniezda.
Ta iz naibliZe okolice Zagreba bio ie poznati razbojnik Brezovid,
koji je priie vi5e godina obieSen.
Na ovo se je u ,Hrvatskoi< osvrnuo ied,an novinar, inade
sve6enik, rodom iz Dalmaciie, hoji se podpisao S. Gosp. S,
liepo pripovieda, kako je to priie koiih 30 godina bilo tamo u
selu Grohotama u Dalmaciji, Poznale su to stvari, kako na pr,
nije trebalo niStazatvarati, pa ni no6u, kako se je samo jedanput
dogodilo, da je nevjendanadfevojka rodila itd. Za sudove nisu
znal'i. Medfusobna vjera hiiaSe ngogra;nidena.Prisega bijaSe
sveta. Piianica nije bilo, A onda jaude, kako je danas: Zemlja
tro5i na Skole, ali uz Skole mora graditi tamnice, Zlodinstva
se mnoZe, da je strahota. ueinjenice dokazuiu, da ie narod nai-
po5teniji ondie, ldie ie odalien od grada, Sdje nema nikakvih
"naprednih ili kulturnih instituciia( osim crkveu. Pisac zna, da
ie neznanie izvor velike nevolie u narodu, ali zna i to, da je
kultura nesre6a za Eovieka i za narod, ako ne teZi za tim, da
oplemeni srce doviedie.
"Kad se narodu otimlie vjera u BoSa,
strah od viedne kazni 'i nada u viednu nagradu, onda se ubiiaiu
iedini pravi temelji javno{a moralau (t. i, destitoga, zdu5noga
iivlienja\. uKultura sama nije nikad nikoSa udinila po5teniakom.,
nego Sa ie io5 pokvarilan,
eudimo set rlz put budi re6eno, 6to u.deni inade pisac ndje
pazio upotrebliavaju6i nekoie ried,i. eini se naime, da je sasvim
we iedno ',znanier. i
"kultura., pa kultura i civilizaciia, ko;e
cio<luiene spominie,ali proti njo! pi5e. Ali pustirno to. Glavno
ie sama stvar. Pitanie je vaino. Ob6e fe mi,5ljenie,da se s civi-
lizacijom mnoZei zlod,instva, pa
ie pitanjet Sto dakle? Hodemo li
se, da saduvamo narod od zlodinstva, ho6emo Ii se zatvoriti
pred Skolama, ileljeznicama, parobrodima, brzoiavima, aiero-
planima? Ne bi li bolje bilo, da ne diramo u sela, koja su o,st,ala
u svoioi zahili, a i sami da Sto vi5e bjeZimo iz grada i nie$ove
pokvarenosti?
G. S., a i mno6[i, koji o toi stvari razpravliair, brane se
 267
266
- ali se iz
proti prosvieti - t' i doznati, imali u Grohotama kakvoga zla? A danas, neha se
dodu5e da nisu proti znaniu'
uiJi,'t&" id" do vraga' BoZe prosti' i 5to dogodi u najzadnjem selu, za koii dan prodje to novinama
njihova pisania ip"f.-,"*o a
znanjei prosvieta, da ostane staro po5tenie i- viera' cielopa skoro svieta. U mojem selu dogodilo se iedno uboistvo za
i niezinim po$lavarima' mojega djetinistva i iedno opet pred koju fodinu, dakle poslie
po{lavito pokornostTfo'ttts"ott. Crkvi
o toi stvari' svriio iednom trideset i vi5e godina, a ipak je od' onda u to selo do5lo mnogo
Pa evo i ia sam, pi5uii " "oi" vrieme
Bez znania kako tako' ali bez novoviekoga zla, demu je najbolii dokaz ved to, dto je i u tom
ovako, pri dem i a""t. ott aiemt
selu poznata seljadka stranka, A u Grohotama moZda u ovih
po6teniabome ba5 nikako!
o Sireniu znania i pro- trideset godina ipak nije vi5e nepioopet iedna djevoika nevjen-
Ali uz orrukrno,r"odludno mislienle
a znanie,prosvjetu i napredak, cana rod'ila diete, Pa kad to uzporedimo s,a starim dobiim i
svjete ne 6emo niko$a odu5eviti-z ni
ve6 6emo viekom l";"b"i, viekom biti na po puta' viekom poboZnimvremenima, zla ipak nije moZda mnogo viSe.
nasemu eini mi se dakle, da se varamo, kad mislimo, da ie zla
kuhani ni pedeni, stono ried' I meni se sve dini, da ie
-napredku
krivo nalviSe ovo neodludno mnogo viSe. A dini se, d,a ie zla vi5e zato, Sto u jedan dan u
zaostajaniu ,.r ,'ntXo*
;";;"ika i prosviete' ova fos uviek budna iednim novinama ditamo po deset i petdeset zlodina iz ciele
drzanieprerna *ttit
i prosvietom' Evrope! Dakako, da se onda dovieku koia jeLi od tolikih zlodina
.u*rriu i tpr"rro strah pred napredkom
na distu' a na distu 6emo biti' - kad je u Grohotama i Trebarjevu bio u 30 Sodina po jedan
O toi stvari treba iu budemo
zlod,inlAli Grohota i Trebarjeva imamo mi jedno deset tisuda, a
mislim, ako stvar shvatimo ovako: - --'^-^
i poboZnom vjerovaniu to je u 30 Eod. 10,000zlodina, ili na godinu 333 zlo6ina, t, i. skoro
O tom, da za voliu staromu po5teniu
daleko od svakoSa svaki dan zloEinl Ta to ie bilo uZasno, - ie li g. S,? A ipak se
pustimo na5a sela u n"'n n1oi ia ih drZimo ni
novoga dobra i ,h:;;k dol"'i - o tom ne moZe biti nije nitko zfraZao nad zlodinima dobrih i poboZnih Grohotana i
""-" rekao' ludo o tom i Sovoriti' A Trebaraca, i to prosto stoSa,Sto ie malo lko za niihove zlodine
govora, p^ i. ,^to,l;;" bih
no-
ludo ie o tom govoriii ne moZda zato' Sto se bez sve$a to{a znaot a io5 manie su ih novine svietom razna5ale,
ili 6to u tom novom zlu i Po svem tom ia se ne bi usudio za sigurno reti, d,a danas
voga zla i dobra "" ii *ogf o Zivieti' pade
- nego ie o tom ludo Sovoriti imade zla i zToEinaviSe, No kakolbilo, svakako ie krivo pripi-
dobru ipak ima uisu lott",
od svieta o$radimo' a io5 sivati zlo prosvjeti i znanju, a nada sve je krivo drZati, da
i misliti zato, Sto nile moguee; da se
Z"fieti' da ikoii narod ostane viekom prosvjeta i znanie ba5 ide za lim, da bude vi3e zla, I tu smo na
ie lud.ie misliti ffi l"ft posten i pobozan' A da krivom putu. Ali jedno svakako stoii, i to ovo: Danas liudi lako
onakav, kakav i".i, plii" ne znam kako
mislim' ni dokazivati' dolaze medju tudii nepoz,natisviet, gdie dovjeka nitko ne pozna,
i" io otoi" ludo, ne'treba, moZe
Ako fe p"t i"d"* stalno' da se niiedan narod ne pa ga nije stid ni pred kim, niti ie komu stalo, kakav je tko. I
po naravi mora to ie ponaiglavniii azrok rdjavu Zivotu i zlodinima.'Dok su liudi
od svieta ograditii o 1" stalno, d_ase doviek
"t napredovati, - prestanimo iednom u malom krugu, {die iedan dru{oga pozral a vezani rodbinstvom,
razviiaiii bilo na l";;;;." priiatelistvom, ljubavliu, - tu doviek ne dini zla ndl, obraza
i da razvoi i napredak
i misliti na to, d";; J ";i"t" ogtudimo
da zlo' koie dolazi s na' svo$a i tudjega. A to(a nema u nestalnorn movoviekom druZtvu,
osudiuiemo i p'i"f'-o, nego nastoimo' pa bi tu trebalo ne6to udiniti: skupliati, upoznati medjusobno
fr"dio*, druEa6iie uklonimo ili.barem uzmaniimo'
rieE' dobro 6e biti liude, koii bi iedni na druSe gledali, jedni se u druSe uSledali, a
Mediutim prile nego Sto o tom kaZemo wi imali iedno mi5lienje o Zivotu, jedan iavni moral, Stono rieE.
spomenuti i ovo:
viSe -zla' lreba^drlall na t u se izplati, tu
ie nuZdno porafiti, Bolest ie novofa svieta to,
Kad se kaZe, da ie dana's mno$o Sto svatko Livi za sebe.
re6i' da u selu Grohotama
umu, da ie to mozda i varka' Lako ie trebalo i do- A g. S. tuZ,i se samo na to, da se narodu otima viera, Znam,
priie 30 fodina tif" nikakvoSa zla' ali bi to
sto je htio re6i,rali mislim, niie promislio. On 6e znati bolje od
"ii" Glohot" nisu dolazili parobrodri'
l<azari.Ta f. S, til ;;;"' d" u nas svako{a, kakvih je i koliko zlolina bilo u doba i mediu
zrram'Pa tko ie onda mo$ao
a ioS manie no.'i*, b'"oiavi' i Sto ia
268
26q.
vjerovaniem, svoie vierovanie
Uudima, koii su vierovali, didili se Seliaki,nju pak treba nauditi redu u ku6anstvu. Seliakinie
u
pokazivali svietu u siajnim procesiiama, dapade druSe radi najve1oi gradskoj blizini ne znada zaku6nu disto6u, n"'"ruau
'rr"vjerovania -""r.-r]
Zive spaliivali na lomaEama ' ' ' red. u kuti, u dvori5tu, na vrtu. Ne znadu prirediti ,ur"r., "u
Ali ne rekoh time, da viera ne duva od zla' etva' Ali i o pati odielo, nasaditi i polijati ba56u, ali znadu , krJ-i ..
tom bi se dalo io5 Sovoriti, pa moZda i hodemo' muikarcima pjevatl i piti, natezati se do kasne no6i. Seljadtvo
oko zagreba ima prigodu, da svoje glospodarstvouredi i podigne.
(>Domc, God. 1912.' Br. 18 )
sve moie dobro unovditi u Eradu, Imade ih veoma *ulo, koli
nemajr viie od 1 rali posjeda, pa Zivu dobro, imadu novaca u
Stedioni,A oni, koji imadu 5 do l0 rali, prezaduZenisu, Ovi se
igraju gospona,ne mare za rad, a Stednju preziru, Zene se samo
Seliakuni5ta vi5ene treba! cifraju i troSe,
,Ne stvaraite novih potreba za seliadtvo,
ier ie nie$ova
eitamopodovimnaslovomuzagrebalkoiuHrvatskoiu'da propast fotova!u - zavr5uje >,Hrvatska<,
je kazali5tna uprava t Zagrebu pozvala okoli5no seliadtvo na Ovim se dlandidem dira u stotinu vainih pitania, U niemu
pozivu'
bezplatnu pr"d.turru i da se ie seljadtvo brofno odazvalo se eto priznaje, da knjiZevno i kazalistno dielo ,rHasanaginica<
-dizale,
I'ko ie samo moElaodo6i do ,cedule<<tzallzeoie miesto u naslo-' (od pisca ogrizovi6a), koje su sve nase novine do neba
nladu,na triemu i po sobicama,A onda 'Hrvatskau piSe,medju' - ne vriedi za seliaka niita, te seljak iz
njega ne samo da
o.tulirn dalje: Mno,{,e za{rebadke doma6'ice iu6er nisu dobile nema Sto nauditi, nego ne mole u niem ni uZivati, kad
mu se
oprano rublie, niti su mo$le dali zamazanona 6i56enie' ier su' ne dopada, Sad ie pitanie: A za5to se onda takova diela
toliko
Sestinke sa Sestindanimapohrlile u kazali5te' Koia ie svrha' hvale? Za koga vriede, ako ne vriede za narod, za
seljadki
r
vodila na5u kazaliStnu upravu, da dade iednu bezplatnu pred- narod?! I je li onda pisac toga djela zasluZio,da zd,rav
zdravcat
stavu okoli5'nom seliadtvu, ne znamo za stalno, ali moZemo u-iiva, trrako dujemo, penziju i jo5 plaiu od kazalista _
samo
'
nagadjati, Jedna ie svrha moSla biti, da seliaka u neku ruku da.se moZe bez brige i dalje baviti knjiZevno56u
i pisati djela,
,raibrari, a druSa ie svrha mogla biti ta, da u seliaku pobudi Kora - za narod ni5ta ne vriede?
'
telil- za kazalistern , za lim niemu do sa'd'anepoznatim uZitkom' Da, ovako treba pitati i dalje, na pr.: Aho
se u kazali5tu
I
Mi drZimo, pi5e dalie uHrv.u da se iednom kazali5tnom pred- pokazuie grie5no ljubakanje,
prevarer ubijstva - za5to se
stavom ne moile postiSnuti talcva svrha. Sto ;e seliak mo$ao-' onda na tro5ak cieloga
naroda daje tomu kazali5tu podpora iz
nauditi iz predstave oHasanafinice"? 'Hasanaginicau ie d;isto'l jom.ae;a drZavnoSiaproraduna, i to kakvih osamdeset
do sto
s'e\ trsu6a?
knirfuevna radnia, umietnidko$ narod,nog obilieilia, iz koie
gdieo
seljak nema Sto naufiii, F"."J" vidielo, da se seliaci smiiu' ^._-_Otukg.
treba pitati i na pitanje odgovoriti, _ ili u ovu
biti uPut oko zemlieu"'
ie bio prizor naipotres ntii. Za seliaka moZe
',,Gr"r,ji"r.., ;:':,t ":
te stvari,
dirati. Jer ako velika ve6ina naroda
nema smisla za
p. Lrrda poudni sastavci iz Livola ili poviesti naroda' Ii aKo
ako i,e sve to nar.odu i na Stetu, a ne na korist, _
ti^-.:.'' pametan
hrvatskofa. Ali disto umietnidke produkciie nisu za selia.Etvo'1 s_i:_:_:,
i,^r:,.
_ _ _ _ -i rpravedan
rsveu4u ^kazati, r a je
4 2 . 1 1 1 , (da narod
Jg n aroo dui,an
auzan od
o d ssvoje
svoie
vore
bi niij'
Nu cienimo, da bi bila velika ne'sreia za seliadtvo' kad ;;:1i:
urnjetnosti? lomagati uzdrlavanie rakvof a hazali5ta,knjiZevnosti,
viklo pohadianiu kazaliSta, kad bi uZivalo Sledaiu6i $rie5no'
toga vidi"
ljubakanle, prevare, brakolomstvo, ubiistvo ' ' ' Dosta hk,rT,:, 1tI 1"..*,
- ako se u to ve6 dira - kazati: A, pa
kulturno;':'
duie i dita po novinama, Tko ho6e da seliaka pod.igne. uni.rl=^^f",
crelom svietu! Cieli prosvielenL
sviet cieni i goji
i 'a Stedn;u' Seliak'
taj mora u niemu niefovati ljubav za rJd r_r' .--'"or' Koru razumije i u koioj uliva samo niekolicina, ali
6e oti6i u crkvu' a n
koii liubi rad i Stedniri,u nedieline dane :f,ei
d":::,,rr,
p, ,--
l" *".o..r
qrzava
*ciela drZava Ii creli
cieli narod
narod mora
mora nositi
nositi troskove
tro5kove za
za
ku6e 6e Eilati ''' uZltok'
tr krdmu, slu6ati t. ,i"t' svoie$ Zupnika' kod Bez toa ne bismo
bili prosvie6en, kulturan narod.
..t
't,J'6il
270
27t
za lo ne pa povieda i zapovieda: Nikatrrovih novih potreba ra seliadtvo, -
- oJokl DZaba vam i va5a kultura' -all la 'dam'
kome'
j t" datil Pla6aite si vi svoie seliaku ne treba ni5ta vi5el
ako ne moram' U""l "" Ne, doviek ne bi vierovao, da ie to tko napisao i smio
ih tko pita'
ti" ;;" Tako bi odgovorile stotine' da
da bi ludo bilo o tom pitatl napisati, danas u dvadesetom stolje6ul I ia vas uvieravam, da
A ako tko na;;g";"ri'
onda - onda priznaimo' da ie se to ne bi moSlo i ne bi smjelo napisati nigdie u Evropi, pade
neuke seliake, - ; ;;d"'-liudi' stvarl' nigdie na svietu, za nijedan staleZ, da mu naime ne treba stva-
ne pitaiu ,ni za druge velike
sasvim u redu, sto o"'oit rati nikakvih novih potreba, da mu ne treba niita vi5e, I ko-
ZTvola' obstanka ' ' '
koie se tidu nieSova ilepa'
vaZno' Pita se naime' kako liko mi je Sod mrzka rie6, da je ne5to mogu6e samo u Hrvatskoi,
Pitanle ie, kako t"'"idi' vrlo Sto se - ovo ie doista moguie samo u Hrvatskoj, A vriedno je zapi-
Sto se kod nas radi i na
imamo prosudfivati "'" to' kako su lieZiti,, da ie to mogu6e i dopu5teno samo u papirnoj uHrvat-
Pa kad ie eto spomenuto'
tro5i: Je li lo za-""*af t, i, skoiu, Hrvatska i papirna uHrvatskao postat Ce zbilia ruglo
onornu, sto ie naipotresniie,
se seliaci u kazalistu smiiali probu' pak koiu sto- svietu, , ,
: ;gil bismo nadiniti
Sospodi nailiep5e,
i"to'' pa da vidiie i opet smieha kod Ali uzpregnimo liutinu, pa primislimo mirno,
tinu seliaka dovesti i-" ve6 i Sva inteligencija u Hrvatskoi ima ba5 o seliadtvu dudno
prizota-' ' ' ToSa ie smieha
naipotresnilih i naisvedaniiih narodno mi5lienje, kakvoSa nema, Sto mi znamo, nigdje na svietu. Kahvo
iito aol'o uzeti seliadko'
bilo, samo *"1", ff;;;-l';; je to mi5ljenie, to se vidi iz ovoea pisanja u ,Hrvatskoiu, po
mierilo? da se tom mi5ljeniu slobodno je zakratili seljaku ono, Sto je svim
Ali dini se, da pisac u "Hrvatskoiu ne ide za. tlm'
*Oo-tt"o
da-.bi se niekako io. primirio' drugim staleZima ne samo dopuSteno, neEo se i podupire, i to
uzme seliaef.. *iJ'iio'
udisto kniiZevne radnie umiet- na drZavni tro5ak. uNiemu to ne treba. On nije za to spo-
kad bi ." o ku'uiiit"loku"it'ule
premda narod iz niih ne soban, seljak, Seljak nije zlio - i ne dao Bog, da dozfije za
nidko{a i narodnoga'katakter&((r.'- pa do sve tolu A dakako, sve se to uzkraiuie - iz brige i lfubavi
moZe ni5ta samo neka to nl gledaiu seliaci'
se poka- za na5egaseljaka,
".tui'i i prevare' i ubiistva' neka
biesa i grie3no llubakanie,
glldaiu seliaci (ali neka ipak dopri- A dahako, da je onda sasvim naravslci sve ono, Sto i kako
zuiu,- r"*o ""ku to "e piian- kod nas jest i Sto se doSadja i radi,
neka rade i Stede' neka ne
nasaiu ,a kuzatr'iJl' po krdmama do
i ne naleLn
duiu, seliant ""lt se ne cifraiu (koko5 se nasa- (tDornt,
" "t"; vrta >nasaditi" GoiI, 1912. Bt. 79,i
kasne no6i, SeliaoL" "" znada
a u vrtu se samo sadi i zasadiuie)'
diuie na i"it, Bogi" ne ubio'
'''
n"'rn^du ni odiela zakrPati
u'bila' 64ele li 6to melie? Ali neka
O, pu5ka g^- At'Zi" 'ne SeljaEtvoi trgovaiki, obrtniEki i radniEki
mu bude, te znt 5to Pi5e' "X^zt '' zapovieda: 'Ne stvaraite novih po-
Yalniiei"
";;;
| t e b a z a s e 1 i a d t v o ,''"
i e r i e n i e $ o . v - a p r o p a s t $ o t o v a .polteba
,< za'
ProPrsr.
A 6to i" t;;, Etg"l' Ne stvaraite novih
Kako ie seliaku od dana u dan sve to teZe Zivjeti u da-
,
nove potrebe' na5nie vrieme i kako razne gospodarstvene
odredbe i propisi
""tt";';;t dan, rekao bi' svaki das nastaiu ni.malo ne gledaiu na seliadke potrebe
"aki ugladdane i po$la' i dosada5nie obilaje,
natna pod nosom:
za sve dru$e staleZe' eto-ku"uli'
ltamua| uzpi' ." naibolje po tom, Sto se seliacima ne dopu5ta, da izra-
koii stoie mffiu'ne' llol
qlulu
diene i tl"st"oJt-1iJ", i Setalista' tele- n_apr. potrebno seljadko orudie i posudie, nego ih odmah
'^'"ui"t^"perivoii
niade, plinska i elektridnu paEe - 3ow' d" si nabave ,obrtnicu.. t. i, da se kod oblasti prijave i
koncerti'- siaine kafane'
foni, kinemato$rafi, kupelii' pro- dadu upisati kao
stotine tisu6a' -_ dotle se obrtnici! A od kad ima seliaka, zna se, da
da ne dosadimo - pisalista za
 273
272 reEe !, grof, kupuju blago i poslie ga preprodaiu, te od
toga
polju i livadi' pa da u to slobodno i,ive. A dofadja se to ve6inom u zasorju, u tom nasem najsiro-
seliak nema uviek posla na mainijem kraju, gdje se ljudi i onako jedva prome6u i Zive,
roglle, kakvu vie-
;;;" napravi kutro pr"rli"r, Srablie, ili
takvu Skriniu' Haide de' dok Pa sada da im se time oduzme i ta privreda! Niposto ne stoii,
dricu, stolac, po.t"li, u'*ozda i da se tim prekupljivanjem blaSa bave ljudi, koji su svoje
vedricu' ili Skriniu' ili'
pravi Srablie i preslice! Ali kad napravi seljadko zanimanje zabacili Naprotiv je to ve6inom sirotinja,
B o Z e o s l o b o d i , o r m a r , - e t o p r i i a v e ' e t o f l o b e ! N a d i e s e . kna-
akav koja niita nema. Mnogi od njih prosluZio je koju godinu u Za-
gdie u bliZem Sradidu
Lud"ti maistor, koii se ie u selu ili
otima kruh' a ne pla6a 6irebu, zaStedio si koji novdi6 i time se dao na >trgovinu<,
miestio, i ve| t" i"zi, d" *t seliak Kupio je par rubaca, pantleka i druSih sitnarija, te zaredao od
ne5lo se tko kod
potezal Ali ne .*"tuiu mnoso ni maistori, sela do sela, i to zamjenjivao za jaja, Od trglovine iajima predao
pak pozove' rnepozvano'ga
oblasti ili poglavarstva sam sieti' radi je na trSovinu piliiima, a od ove trgovine tek na kupovanje
maistora-seliuf.u tu p'"tl"su"j"' ie seliaka imalo
5oli5o rogatoga blaga i svinja, I Sto ovi ljudi mogu da kupe? Jedan,
toga ve6 odgovaraniu,'Svaki trdkataoia i globe!
seliak zna' kako se na selu obavlia dva komada, pa to na sliede6em sajmu ili moZda jo5 i na tom
Ali to niie dosta'
popravi o?- ili prodadu te zasluZe krunu dvie, od d,egai,ivotare, ,eesto pula
kakva Sradnla, Kal "eliak ho6e da Pt'..Stalu'
su, kad je lo5ije vrieme, ili kad je vi5e sajmova, oni iedini
uzme Sdiekoii vie5tiie
ku6u, ili da ba5 t"gttdi novu ku6u t kupci, jer se u Zaforie i onako slabo zaletavaju veii kupci,
poliodielce ' za platt' da mu to na-
ii"i"' tp.fite), ili ,"lpk" pozove Samoi stvari slabo bi se time pomoglo, a njima bi se Skodilo,
;;;;",'; gdiekoii ." '"* irimi posla' a dva tri susieda
ve6 dogodilo radi toga? Skup5tina se je sloZila s ovim razlaganjem, a iziavio se za
samo u pomo6. Pak znaie li' Sto se isto shvadanjei prisutni izaslanik kr, zem, vlade.
ima za te poma$ade
O"iii" takuv seliak poziv od oblasti' da Na ovo dodaje zagrebadki ,Obzorn od utorka: IzloZili smo
za koiu on niie duo u svom Zivotu'
platiii - okruZnu blagui"u, nepristrano i iedno i dru$o mi5ljenje. Sto se nas tide, mi smo
okruZna blagaina' to ie
pa niti ne zrLatsta ie io' A to- ie' ta svakako skloniji ovomu potonjemu razlaganju (t, j. razlaganju
za radnike' kada
kasa, iz koie se piuiui" bolnidki tro5kovi grofa Kuimera) to viSe, Sto su nam poznati povodi, s koiih je
poslodavci i radnici'
obole, a doprina5aiu u tu bla$ainu i u varaZdinskoj Zupaniji do ovakvog priedloga do5lo. eitava
A sad evo trete' hajka, Sto se digla na te prekupce, nije do5la iz kruglova samih
priedlo$' da se
Zupaniia varaZdinska primila ie ovih dana interesenata seljaka, kojima je svaka utakmica u kupnji za
t' i' da oni' koji hode
seljacima zabtani prekupliivanie- bla$a' niihovo blago dobro doSla i ba5 radi toSa postizavaju za svoje
izkazniett' No priie nego
da se time but", ,io,u1u'imati obrtnu blago pristoine ciene, dok bi inade bili prepu5teni na milost i
upitane su oblasti i ob6' poSlavarstva'
;" orro pitanie rieSilo, nemilost jednoS jedinog kupca mesara. Ni mesari se ne tuZe
"" oUrt"idke komore itd, Tako ie i rt zadnioi siednici zaqre'
irg, prekupce, ier je njima svejedno: kupe li skuplje blago,
na priedloS va-
badke tr$ovadko-obrtnidke komore zakliudeno "-o
prodaju meso. Tuiba dolazi od selske inteligencile,
izda u tom smislu
raZdinske zrrpurri;", l" se za cielu domovinu ;kuplie
koja je doila u sukob sa nekim tim prekupcima.
Hrusti6' ali uzalud' Ne 1nu o,
naredba, Protivio se priedlo$u vie6nik Sto 6e vlada, ali drZimo, da 6e odluditi
'Gospodarskoa ve6iia. Kako i izvjelle
Na nekidanioi pak glavnoi skup5tini
strane oGospodarsko$a 1.9.-9lrr. komore priznaje,ob6ine, u kojima su u. ve6ini seljaci,
druZtvan bilo ie ,ra ,'"6t' protivno' Od rz;avile su se proti ove zabrane,
doSao je priedlof'- da se a seljadka su zastupstva u
druZtva kao zudrug"n t' ii|"lot'""t ve6ini.
proti zakliueku zffiiie varaldinske protestuie -i zamoli vlada' Stvar ie s dru6lestrane ikakljiva, jer uvede li se zakonom
dru5tva
i" gu Tai ie priedlog skup5tina gospodarsko$ 'r
!r.
ttt naredbom, da
"l"rtavi.i primila, a iziavio se za ni tainik sla-vonsko seljaci ne smiju kupovati i prodavati blaga,
jednoglasno nametnut ie se
'tile' predsiednik Miroslav seljadtvu jedan novi jaram, Jer tko moie uda-
g' Druztveni trti pravu i pravednu
Sospodarsk"g d;;t"; obsirniie na ovai 6iranicu, 6idje prestaje kupovanje blaga,
grof Kulme, o.rr*oo t]t 'o- z$odom malo
priedlog vele6i, au- it "to'ut"d*" i neEoviedan' Neki seliaci' 18
274 275
i bez to$a moZda i previ5e riti posebice za seljake, ne smiiu biti zato posebni, da
a podinie prekupliivanie'l Seljaka budu
procedurama' pak mu se sada seljaku jod nesnosniji, nego sto su trElovcu, obrtniku i radniku
naleLrt tazsim desto i suvi5nim
6e biti' kad
ho6e da nametne opet iedna suvi5na-stvar' Sto
-dogadia, njihovi propisi, nego naprotiv treba za seliadtvo stvoriti po-
blaZde kupi' a sutra sebne zakone i propise u tu svrhu, da seljaku bude lak5e, t,
seliak, Sto se desto -bilo danas iedno i.
g;' u",e mora prodati, lz naLde' bilo Sto ie nezadovolian da tI zakoni i propi,si budu primjereni seljadkomu Zivotu, A
priiavliivanju i osvedivaniu' da to u istinu i bude, nuZdno ie, da kod stvaranja takvih zakona
3u tupo-Z Ti*" ," otvara polie
dotidnikom'
jer tako se moZe na6i dovfek, koii ie u zavadi sa i propisa imade riei i seljadtvo - ba5 tako, kako i trgovci i
blaga' A u ta- obrtnici i radnici, imadu ried u stvarima, koie se tiiu njihova
i-priiaviti 6e {a, da se bavi prekupliivanfem
napokon' zar 6e se
kou,o* ie sludafu tetko biti sudcem' Pa staleZa,
prekupci budu morali
stvar time Sta popraviti, ako ti seljaci
dalie vr5iti svoi
imal:i izkaznicui Oni 6e si ju nabaviti, pak i
()Dorn<, God. 1912, Br. 1.9.1

posao,
- a na stvari 6e ostati isto'
okretati na
Eto, hvala Bo$u, da se ie sve po malo podelo
grofu i
seljadku'stranu,NJ rast sluzi g' Kulmeru $ospodarskom
druZtvu, Sto ie u ovo'i stvari stalo 'na seljadku stranu' a to znali' Otac francezkerevolucije.
Vriedno ie posebice
ovaj put, da ie stalo i ,r" p'u""dnu stranu'
novine' kao Sto
zabiljetiti i to, Sto vetike, raSirene i ugledne Dne 28.lipnia o, S. navrSilo se 200 godina, Sto se rcdi"o Zan
uz seliadtvo' To treba po svoi Zak Ruso (piSeJean Jacques Rousseau,t. j, Ivan Jakov R,), koii
1e ,'6bzoru, pristaiu u ovoj stvari koii ie
novina'
prlti"l ,ahvillti gospodarskom izviestiteliu tih se moZe punim pravom nazvali otcem firancezkerevoluciie, Otac
na seliadkoi mu je bio urar u Svicarskomgradu Genfu, a mati mu je umrlan
ve6 i u drugim pitaniima, koja se tidu selfadtva'
je za ovai preokret naivi5e zaslu$a sa- dim se ro'dio, U Skolu niie i3ao, nefo [a ie otac dao u zanat,
strani, No dakako, da
za svoje seliadke ali momak niie irnao mira, pa je po5aopo svietu, te bio i sluga.
moga seliadtva, koie se podelo or$anizovati ie
kod nas ve6 Vrlo mnogo ie ditao, a uz to se bavio glazbom (muzikom). S pu-
intJrese, pa se ie iakost seliadkih or$anizaciia
prilidno osietila, lovanja bi se vra6ao k nekoj gospodji u domovini, s kojom je i
vremenom
I tako bi se seljadtvo mo$lo nadati' da bi ipak s Zivio, kao poslie i s nekom sasvim neukom Terezijom, koja nije
propisi i postupak' koie znala ni imena mje,seci,a nije poznala ni novaca, i s koiom se je
moSle prestati one nesnosnenaredbe,
za islom posli e 25 god, viendao, Petero svoie djece dao je u naho-
,"t;""t na silu trpaiu pod istu mjeru' koia vriedi Sradske
" sialeZa' Kako se na pr' moZe od seliaka' di5te (t. i, u ku6u za diecu bez roditelia). poSto
liuie sasvim drugoga ie uzalud ku5ao
- kako se moZe od da se prehrani kao pisar i uditelj svirania, vratio se opet k onoi
koji ostaie seljak i zlui od poljodjelstva'
a to sa'mo zato' gospodfi i probavio kod nje bezbrihno
nie{a zalttievati, da si nabavi obrtnu izkaznicu' osam godin". U to 1"
susiedu kakvu vrieme ditao i Studirao, tako te
Sio"u godini, kad mu posao dopu5ta' napravi ie zakojih 1Ogodina mogao na-
da seliaci' pisati >>razpravrro znanosti i umietnosti",
viedriclu ili lies za mrtvaca? Kakvoga smisla ima' Tu J" odo-
pladaiu za okt:ulnu bla' brilo i na{radilo udeno druZtvo (ahademiia) u ""rpr"o'o
koii nikad ne 6e ni vidieti bolnice DiZonu u Fran-
kod ku6e' a ako i cezkoi i po tom
guinu? Ta ako seliak oboli, on 6e se liediti ie djelu Ruso do6ao na gilas,poslie ie napisao
ili 6e ob6ina za niefa platiti' to6ia,no najvi5e je na glasu niegovo dielo pod naslovom
iodi" u bolnicu, platit 6e sam, Togo
'LtruZtveni uEiovor ili
nastoiati, da ovo shva6an-jenadvlada' temelji politidkoga prava< i
Zalo seliadtvo ima
stvore po- odgoiuo.Ovo su mu tri glavna djela, po "Emil ili o
pa da seliak bude i ostane sellak da se za seliaka
i tooll-u ie postao vodja
seliaka trpaiu pod napredno{a svieta prije 150 godina, Ilprvom
propisi, ako ih ve6 treba, a ne da djelu dokazuje,da
""brri trAovce i xultura! A razlikuju se ovom:
propise, koji su stvoreni za Sradske liude' obrtnike' u Ruso propovieda, da se dovjek
imadu stvo- oru$om dokazuje, da se dovjek
radnike, Razumiie se dakako, da ti propisi' koii se radia slobodan, pa da slobode
 277
da-je.volia naroda iedini zakon"
ne gubi ni u drZavi, naprotiv'
kak-o djeci treba dati slobodu Silna $tetaod leda (tuee). ViSe
u tre6em dielu, u o*-lftl razlafte'
diecu zlim primferom kvar't' zato
i duvati iu od druZiu",'Loi" -
sebi' neka se tazviia po naravi' milijuna Stete!
diete treba prepustiii samo
Umro je 2' stPnja t778'
Ruso po'staoie vodfa na'
Kako je uu6 .po-"nulo', Zan Zak eetvrtak 4, srpnja po podne bio je crni dan zavelik dio do-
stotinu Sodina iza sebe' a
prednih ljudi svoiega vremena i ioi movine, ier ie led (tuea) unistio prirod ditavih krajeva i nadinio
niemadki pjesnih i rnislilac
moZe se rcti i do it""t' Glasoviti Stete na milijune.
poslie Rusoa' rekao ie za
Gete (Goethe], koli je umro 50 $od' Do sada su do5li crni Slasi o toj velikoj narodnoi nesreci:
evanielie; a nieSov
;;l;;" dielo''Emilo, da ie to naravno iz Broda, PctZe{e,Lipika, Daruvara, Popovade i Dubice.
vodiama fuancezke
odruZtvenii ugovor< bio je zbilia,evangielie Iz Poie{e pi5u: Dok smo prigodom povodnia od 30. lipnia
200 Sodi5niice
revoluciie priie 120Sodina' A i danas' q'ie9do*. prosli bez ovece Stete,zadesio je na6 grad i otrrolinunemio ere-
sviet' Protivnici su Rusoovim
nje$ova rodjenja, tfiti gt cieli mentarni udarac dne 4. srpnia, Ye6 ie nekoliko dana vladala
osobito katolidko sve6enstvo'
naukama srri prlstas" krJ6anstva' nesnosnasparina, pa se moslo slutiti, da se ne 6e dobro svriiti,
nie$ovu nauku o odgoju djece'
koje ga Zestoko pobii", osobito '""ttk" I na ialost, u detvrtak oko 4 sata po podne, vukao se od sjevero-
;;;;;; citavu Rusoovu tako todno i zapadasilan oblak, koji je nad njima sasuo obilnu krupnu, mje-
Kako mi
"" alli prosuditi' tako ne
podpuno razlotili, i" na5i ditaoci moSli stimice kao orah tudu, koja je padala nekih pet dasova s kisom
pravo prista6e' ili protivnici
moZemo ni te6i, imadu ii tr svem i toliko, da se gdjegdjekao snieg bjelasalai do pod veder uzdr-
upozorimo na ovo' Sto ie
nlegovi, N" *oz"-o ipak, a dt "e zala. voda je letjela ulicama kao potok nosedi s brda piesah i
vrlo zanimliivo: ka.menje,Kad se je nevrieme smirilo, bilo je vidjeti, Lako su
velikoi
NaiUu6i protivnici Rusoovi slaZu se s niim u iedno!
'n^i^.,I prozori na mnogim ku6ama polupani, a po vrtovima, poljima i
da kultura
strruri, Ruso i nje$ovi protivnici dokazuiu' vinogradimamjestimicesve unidteno.osobito su stetu pretrpjela
dalie od kulture' dolie
kvari dovieLu, I * i o"i d'opouiedaiur neka vlastelinstva sad.aba5 pred Zetvom, koia im je obe6avala
propovieda' da se doviek
kultura! A razlikufu .u t' ouo*: Ruso najljepii rod. Sre6om, da ih je velina usieve osigurala, Sto se-
(prirodi)' a nje$ovi protivnici
od kulture i*" ,,'"titi k naravi ljaci nisu udinili. Po vinogradima je na mjestima ostara roza
propouind"ju,
' 'A da se ima vratiti k vierl (krB6anskoi)' 6!ola,pa 6e i nju trebati njegovati (strcajudi i sumpore6i),tko
jo5 tofa, u dem
da se malo bolie poSleda, na5lo bi se Zeli imati naredne godine kakvu berbu.
tako da bi se mo$lo ka-
se Ruso slaZe sa svoiim p'oiit"'icima' Kako doznajemo,jednaku je sudbinu u utorak i u detvrtak
ni tako svietao'
zali, da nije ba5 ni tako crn, kako ho6e iedni' (dne 4, o, mi,) pretrpio grad Brod s okolinom.
kako ho6e dru$i. Iz Oriovca dolazi Slas; Dne 4. u S sati po podne nadvili su
prigovara Rusoovu
ito ," po."bi"" tide svietlosti' mnoSo se se nad Oriovcem i okolicom crni oblaci, koji su za 6.a,s prosuii
da bio kaivln' pa pre-
livljenia (a tz lo se moZe spomenuti' ie
l*o-u"
tudunda ju ovdje sviet ne pamti, Svi vinogradi, sve i;ito
postao kalvin)' Ali ne treba
Sao na katolidku vieru, pa opet i kukuruz sasvim je uniSteno. Za dva dana trebala
ie odpodeii
cielomu svietu (napisao ie
zaboravili, da se ie Ruso izpoviedlo Zetva, a sad je uni5teno sveoda narod upravo
odaiava, Led, je
sebe gadno' Stono
glasovite ,Izpovjeiiu ili 'Konfesilone")' te sam bio velik kao purja jaja i padao suh izprva,
a kasnije s ki5om,
ried, omolovao. Steta je ogiromna,pa je zabfinutost,ito
6e narod, da se prehrani,
Cuiemo,da ie i ciela okolica isto tako potudena,
(rDorn<<, God,. 7972. Br' 19't
a u Drenovcu
ostaii su liudibez krova, je tuda sav polupala.
ier criep U Brodu
n. S. padao je u isto vrieme led kao
narande, dapade 27 d,eka
komad ftiak. I ob6ine Stupnik i
Sibinj posve su potuEene. Iz
278
Sibinja piSu dne 5. o, mj.: Juder dne 4, srpnia u 4 sata po podne
padala je pol sata tuda kao kokosia iaia debela i unistila sve
usjeve i sav prirod te sve u zemliu zatakla skoro u cielom brod-
skom kotaru.
Iz Lipika, Daruvara, Popovade, i Dubice nema do sada po-
tanjih viesti.
IJz ove viesti ditamo u novina'ma po vGe-puta obidni do-
-
tak, da bi se ,rne5tou moralo udiniti, - a kad se ve6 kaZe
samo da sekaae - >ns$fea' lo znali, da se ne 6e niSta udiniti'
A mi ne kaZemo, da bi se rnoralo >neSto<uEiniti, nefo se
mora ovo udiniti:
Svi o5te6enici svake obdine, a tih u svakoj ima na tisu6e'
neka ne dekaiu, dok se tko drugi za nirh makne, ve6 neka se
odmah prijave ko't. oblasti, da Zele skupstinu ili sastanak u
svrhu, da si nadiu pomo6 u ovoi nesre6i. Na sastanku kad im Sa
oblast dozvoli, neka naipriie odrede, tko 6e udiniti potrebne
korake za podpuni odpis poreza (ako to sama ob6inska po'$la-
varstva ne udine). A za tim neka zakliude, da se svi zaiedno
obrate na vladu pred,stavkom za polno6, koia bi im se imala
dati, ako ne drugadiie i izda5niie, a to svak'ako da se svakomu
o5te6eniku dade toliki bezkamatni zaiamnkoliko vriedi unisteni
prirod, a tai zaiam ima odplatiti najmanie u pet dobrih $odina'
Valida ne 6e i sada biti kao uviek da samo za seljaka
)nema novaca<'
(DDornK'GoiI.7912. Br. z0')
poliodielce.
"Penzija"za seljake
Kako ie poznato, drlavni i ob6inski sluZbenici (dinovnici)
po cielom civilizovanom svietu (osim u Americi) imadu penziiu,
t. i. dobivaju pla6u i onda, Lad ve6 ne sluZe. I ne samo to' nefo
i njihove Zene imadu poslie niihove srnrti penziiu, a dieca imadu
pripormo6 za odEaianiesve dok ponarastu, pa ne samo sluZbenici,
ne$o se u nainovije vrierne u raznim driavama, osobito fdje su
radnici organizovanT, Zlvo nastoii, da se i radnicima osigura
penzija za slare dane ili za sludai, kad postanu nesposobni za
posao, pa je to ve6 u vi5e drZava i uiinieno.
,A tlco 6e seljaku dati penziiu?,,
279
Ovako pita mno{i i mno(i seliak, kad duje razgiovor
o tim
penziiama, a ima i podpuno pravo, Kako ne bi, k; je
draav_
nomu i ob6inskomu sluzbeniku osigurana ne samo pla6a,
dok
sluzi, te ju mora dobiti i mora mu biti, makar sav prirld potukra
tuda, unistila susa, ili odniela voda dinovniku-sluzbeniku
mora biti, pa makar seljaku iila i krava iz stale i kukuruz
s ta-
vana - ne samo dakle, da mu mora biti pla6a, ne5!omu mora
biti i penziia, tako da mo,ie,mirno ,purruli i, bez brige,. i bez
straha stare dane oiekivati. Ta - to ie tek iivot, L"J .igrrrno
ziviS, had nisi u strahu od prolie6a do ieseni, ho6e ri i kalo ee
uroditi i ho6e li,,Sto,se pokaZe, ostati cielo. To
ie divot, kad te
ne mori briga, Sto ie ti dieca, ako te Bog makar sutra uzme.
To znadi,zivjeti kao doviek, to znaEi dati dovjeku potrebni
mir
u du5i, bez koiega nema ni pravoga zdravlia ni prave pameti.
Ta koliko zlovolie, srditosti i zdvojnosti donasa eo*rieku
brig,
za svasdasnii kruh i za stare dane! Koriko u tahvim dasovima
nastane svadje sa Zenom, s diecom, s rodbinom, sa susiedima!
Ka.ko moZe doviek misliti, da si poliep5a i bolje uredi Zivot, kad
jedva i,ivi od dana u dan? Kako moZe
nastoiati, da se uljudi,
prosvietli i naobrazi',kad mu je cieli zivot na vratu bri,ga:
A sto
6e biti na 6io,dinu,Sto 6e biti pod st,are dane? Lako je
onda
govoriti, kako ie seliak nedist, kako
ie surov, kako je nepro-
svieden, kaho ne rnari za napred.ak i prosvjetu, _
lako ie to
liovoriti onima, koii nemaiu druge brige, ne6io,nastoiati, da im
bude bolje, Ijep5e, ugodniie i da mogu lto viSe uZivati.
Lako je u jednu ried onima, koji imaju ne samo stalnu pla6u,
nepio i penziiu.
A ho6e li kada do6i do toga, da i seliak-poliodjelacdobije
penziiu?
Mislio bi dovjek, da je ovakvo pitanje nerazumno, jer
.. tko ce
seliak-u dati penziiu? Gospoda boi" ne
6e mu ie dati od svo_
iega, kad vedinom nisla svoiega i nemaju, nego sve dolivafu od
naroda (drZave),A ako bi seljaci sami
sebi,1. i. iedni drugima
davali penziiu, - tim niie niita po,moZeno,
ier je to kao Sto i
ono, Ir-ad iz jednoga iqa netne5 u druSi.
Ali niie talco. Treba naime dri,atina umu dvoie,
. i to; prvo,
da,nikad nije svim liudima
iednako zlo, i drugo: da svaki io-
viek ne zna, ili nema prilik e razborito gospodariti.
D1\ei ovo dvoje na pameti, lako 6emo se uvjeriti, da bi lju-
t.
dima bilo u hojedem bolje, prvo, kad bi
oni, ko,ii i dok imaiu,

pomagali onima, koii nemaju i kad ne mo$u; dru{o, kad bi svaki
loul"k razborilo Stedio,duvao i spremao sve, Sto stede,tako da
mu ni nalmanji su-viSakne bi pro,5ao po zlu. Pa ljudi tako i rade
- osigurati svaki seiiak-poljodjelac,bio posjednik ili radnik, gospo-
od vaikada, a novo vrieme, kad su ve6e i rczliEniiepotrebe,
novo vrieme stvara samo nove zgodniie i sigurniie naline za
ovu istu s'ivar, koiu liudi drie naZdnomod starine' Temelina ie
ipak u novo vrieme razlika u toi stvari ova: U staro vrieme'
liad bi ljudi do5li a nuidu, ili drugoga vidieli u nuidi, nisu znali
drugo, nego moliti ili dieliti milostiniu' Zato su se ve6 dosta
davno osnivala druilva ,milosrdneu braie i umilosrdnihu se-
stara, gradile uboZnice i nemo6nice,itd', u koje su ljude s po-
detka primali iz milosti, a poslie, kad niie bilo kud kamo, pri-
mali su gradovi i ob6ine svoie ljude, ho6e5 ne 6e5, ali ipak jo5
uvijek kao milost.
U novo vrieme to ie drugadiie'Od milosti i dobroSa srca ne
odekuje se mno6io!ili se ne odekuje ni5'a, ne$o se nastoii, da
svatko dobiie pravo na uzdriavanie u bolesti, nesreii i starosti,
Ali da to pravo dobiie treba da razbotilo postupa s onim, Sto
ima i dok ima, t. i, da on dok moZe, daie drugima, koii ved ne
mo!:u, Tako su nastala ved podavno bezbroina osiguravaiu6a
drultva sa silnim kapitalom, velikim i plodonosnimdielovanjem.
Uspjeh i djelovanie osigiuravaiu6ihdruZtava bilo je toliko i
takovo, da su se sve to vi5e podeli iavliati $lasovi i' zahtievi, da
bi se svatko mo'rao osisurati i da bi osiguranie imala uzeti
drlava, A dva su poglavita razlofa za ovai zahtiev. Prvi ie ra-
zlog to, Sto potreba osiguranjapostaie sve to ve6a radi to$a, Sto
u.z razviltt trgovinu, promet i industriiu ima sve to viSe ljudi' koji
nemaju posjeda,te iedno vrieme dobro Zivu, ali lako iz$ube sve,'
pa i Zivot, a onda niihova obiteli, naudnana udoban i,ivot, strada,
Zato je nuZdno, da ljudi, dok im posao dobro ide, i dok imaiu
zaslaibe, pla6aiu za onai sludai kad nastradaju, i to neka im se
ne prepusti na volju, ve6 neka ih dri'ava primora' A sasvim ie
nafavslii, d.a dri,avd ako ve6 primorava liude, da se osiguraiu,
ire ie ih tiercti k osiguravaitllm dtui,t'vima, ne$o 6e sama pobi-
rcL1i izpla6ivati o'sigurninu.Dru$i ie tazlog, Sto se sve to viSe
traZi, ob6e drZavno osiguranje,to, Sto bi osiguraniebilo sasvim
ieftino, kad bi svatko bio osiguran. Treci ie napokon rczlo$ to.
bto nekoj,a osiguravajuia druZtva imadrr veliki dobitak, pa bi
bilo bolje, da taj dobitak ide na korist svima, koii su osigurani'
I tako jg ova stvar dozrela i u Ugarskoi, pa ie ugarski sabor
287
prosloga prolje6a stvorio zakon (zakonsl.i dlanak vII. god.
tgtz.|
kojim se na ovai nadin osigurava i seljacima upenzijau. Zakon
vriedi od 1, oZujka 1912.Po tom zakonu moZe se (ali ne mora)
dar ili sluga,i to tako, da plati 1 K upisnine i 10 (deset)K svake
godine dlanarine. eim tko postane nesposob,anza rad, ili dim
navr5i 65 godina, dobiva
"penziiu., i to Sest puta toliko Kruna
na godinu, koliko ie Sodina plaiao dlanarinu, dakle poslie 10
Sodina 60 K, poslie 12 Sodina X2 K. i|d, ,,Penziia,,ne moZe biti
ve6a od 240 K, Ako dlan umre, a jo5 nije 10 godina pla6ao,
dobivaju nje$ovi polovicu svega,Sto je uplatio, a ako ima djebe,
dobivaju djeca vet iza dvie godine najmanie 100 K, a ako nema
ni i,ene ni, djece, dobivaju njegovi 50 K za sprovod, Ako oboli,
pa ne moZe raditi, dobiva 70 dana po I K na dan, a ako nesre-
6om ostane kljast ili sasvim nesposobanza posao dobiva pod-i
punu >penzi1u"(240 K). Ako se unesre6i i umre, dobiva obiteli
400 K, s troje djece 500 K, s detvero 600 K, s petero 700 K, sa
Sesteroi viSe 800 K, a bez \ene i diece 100 K za ukop. Zakon
ovaj vriedi dakako samo za Ugarsku (a ne i za Hrvatsku).
Kako se vidi, ovo jest n'ie5to,ali niie mnogo. Osobito nije
to nikakva ,rpenzijan, nego obidno osiguranje, s tom razlikom,
Sto je zbilja sigurno, jer za to jamdi drZava,Glavni je nedostatak
ovoE:azako'na fo, Sto ne obvezaje svako$a, da se osigura, nello
to prepu5ta na dobru voliu,
No mi i nismo za to, da se seljacima dade ili osigura penzija,
Mi smo za lo, da drZava svakomu seljaku-poliodielcu bez ra-
zlike dade od5tetu za svaku takozvanu elementarnu nesreiu
(od tude, vode, itd,) i pripomod u slabim godinama,
Za nesrele, koie mogu sti6i poiedinca, neka se uvede o,bvez-
no osiguranje za najobidnije i najosjetliivije nesrele fproti po-
Zaru, po5asti kod blaSa,bolesti i nesre6i kod liudi i t. d,) dakle'
proti nesre6ama, koie se paZnjom i nastoianiem mo,gu koliko
toliko umaniiti {ali nemarom i hotimice i prouzroditi). Za tim
neka se stvori zakon za uzdriavanje sirodadi, staraca i neizlje-
divih bolestnika. I to bi bilo dosta, kad bi se uz to stvorili zgod-
niii zalroni za o'd,uvanjei obranu selfadkogaposjeda i promienili
neki upravni zakoni, a stvorio novi zakon o pravu djeee na
seljadkom posjedu.
No o svem tom trebalo bi posebice proSov oriti, Za danas
kaZemo samo ovo: Dati seljadkomu narod-u niegovo pravo, slo,i
282
bodu i prosvjetu, omoSu6iti mu napredak - to znadi osiguravati
mu najliep5a penziirt,
(rDoma, Goil. 7912.Br, 20.)
Robstvou Amertct.
Je li mogu6e?U Americi, pa - robstvo! Ta Amerika ie nai-
slobodnija zemlja na svietu! Na5im se ljudima iini, kad u Ame-
riku dodje, da tamo i nerna Zandara,ili kakve oblasti ili pogla-
varstva, - pa da bi tamo bilo robstvo!
Jest, danas u Americi nema robstva, Ali niie tomu davno,
kako 6emo za Easduti, Sto ie u Americi robstvo, cvalo i malone
velilcu tu drZavu uniStilo. A dobro je o toj stvari kazali koju ba5
sada zato, Sto ie upravo robstvo, tako reku6i, vodilo glavne dvie
stranke u ameridkom iavnom livotu, nairne stranku demokrat-
sku i republikansku, koje se i danas bore za vladu.
Ali priie nego Sto o to'm kaZemo hoiu, dobro 6e biti, da
kai,emo dvie tri riedi o samom robstvu.
Rob ie doviek - ali nije dovjeh, nego nesretnik, koii niie
svoi, ne6io ie pod vla56u drugo$a 6ovieka: ro'b ni5ta nije, ni5ta
nema, i ni5ta ne mote i ne smiie, a mora sve, Sto mu 6iospodar
zapoviedi. Robova danas nema nigdje u svietu, osim negdje u
Africi, Sdje nitko za to ne zna. Zalo ie nama skoro nemo'gude
i pomisliti, kako bi dovfek mofao biti rob. Neka na pr. koie
d,ieteu nemilostiva otca, ili sluga u siuro,vai okrutn,a gosp,odara,
ili siromah, koii niSta nema, neka mora raditi lcao niema livina,
neka ie slabo hranieno i biieno, - ipak ioS nije rob, jer diete
ima po zakonu pravo na otdevu ba5tinu, sluga ima pravo na
pla6u, za koju se pogodio, a siromah ide barem, kako hoie, no
Sto je glavno; ni nemilo,stivi otac ne mole djeteta svolla, a
okrutni {ospodar ne moZe slugu svorga pr'odati ili dak u,biti.
A gospodar, koii irna roba, moie {a i prodati i 6to ho6e s njim
napraviti', Rob je, jednom riediu, kao Zivina, kao stvar.
U staro vrieme, kod glasovitih Grka i Rimliana, tamo prije
2000 i vi5e {odina - sve ie bilo puno robovaz dvie tredine liudi
bili su robovi. Stari onai sviet ne bi bio mollao obstati bez ro-
bova, jer robovi su obavljali sve poslove, a slobodni su Sospo-
283
dari - glospoda- i$li u skup5tine, u rat, uEili tz knjiga, hupali
se, zabavljali - iivieli gospodski, JoS za kr56anstva, tamo prije
1500 godina, bilo ie u rinr,skom carstvu dosta robova.
Kad je rimsko carstvo prop,alo, t. i. kad su rimska 6iospoda
iz{ubila vladu, a zavladalt u do'sadasnjemcarstvu vojvode raznih
novo nadoslih naroda, pa i nasi hrvatski pradjedovi u ovoj nasoi
dornovini (jer i ovdje su vladali Rimliani), - nije ro,bstvo sasvim
prestalo, neElose je samo promienilo: robovi su dobili ime kme-
tovi' eudna ta ried valjda nije nista drugo, nego rimsha flatinska]
ried komet, Sto znadi pratilac t, j, dovjek, koii je uviek uz gorspo-
dara, dakle nerazdruZivi sluga. A Sto su bili kmeti, to znate;
malone isto, 6to i nesdasnii robovi, Kmeti su morali raditi ze-
maljsko,rnuSospodinu,obdjelavati njegovu zemliu, davati rabotu
ili i6i na tiaku, - dok to nije fod. 1848.ukinuto,
A ,sadada vidimo, hako ie bilo u A.merici.
Za Ameriku se, kako znate, nije znalo do pred 500 godina,
kada iu ie odkrio ili na5ao Kri5tof Kolumb fla92 god.l. Trebalo
je od odkri6a sko,ro sto godina, dok su se liudi w Evrope podeli
pravo naseliivati u sieverno Americi {jaina
ie bila priie nase-
ljena). Na golemom prostoru dana5njih Sjedinienih DrZava, koii
ie i preko dviestoputa ve6i od banske Hrvat,ske, bilo je 200
godina poslie odkri6a Amerihe kakvih 200.000liudi (t. j. manie
nego u najmanioi hrvatskoj Zqaniiil. Naselbine ili koloniie, bile
su du$o vremena u svem podloZne svaka svojoi vladi u staro,m
kraiuz enflezkoj,Irancezkol i Spanjolskoi,pa su ove vlade vodile
velike i dugotraine ratove radi naselbina. Drugi rat, ko,ii je tra-
iao o'sam godina, i to izmedju Englezke i Francezke, svr5io se
pred 150 podina [1763),i to pobiedom Engleza. U ovim ratovima
je podetak i kasnijirn doma6im borbama i stranhama.
Treba naime drlatj, na umu, da ,su se u Sievernu Ameriku
naseljivali poglavito Enflezi ,iFrancezi, koii se rczlikujune samo
po ieziku i po vieri (Englezi su protestanti, Francezi katolici),
nego i po staleZu, Francezki i Spaniolski naseljenici bili su do-
b-rim fielom bofatiji liudi, desto plemi6i, koji su doSli u Ame-
rilru, da se obogate. Enslezki su naseljenici bili napro,tiv ve6i-
nom radnici i obrtnici, a dobrim dielom bjegunci, Loii su radi
politidkih i vjerskih nemira morali domovinu ostaviti. Francezi
su se i Spanfolci naseljavali vi5e na jugu,
Sdje su imali velike
posjede (farme) i na,sade(plantaZe), na kojima su sadili pamud-
niak (bilie, iz koieEa se pravi pamulc). Na ovim velikirn posie-
 285
284
Tako je podeo rat Sjeverne Amerike za slobodu od En-
to crni robo-vi ili
dima obavliali su tei'adke poslove robovi' i glezke.
crnci,kojesuraznitrfovcirobljempoAfricihvataliiprodavali Tai je rat trajao preko 7 fodina (L775-1782), a zavr5en je
kao Zivinu mirom u Versalju kod Pariza, i to tako, da je Englezka nadvla-
Odkri6e
Tu se eto, zar ne, sastaiemo' s dudnom stvarju? dana,a Amerika oslobodjena,Nikada ne treba zaboraviti, da se
sviet podetkom novo$a vieka'
Amerike nazivlie sav prosvie6eni taj rai ne bi bio tako sretno za Amefiku svr5io, da Francezka
godina poslie odkri6a
vieka slobode - . k"d tamo, io5 300 niie Americi dala vojske i novaca.
prave pravcate
Amerike vidimo u tom novom vieku i svietu Kad je rat svr5en, trebalo je naselbinamapostaviti zaied-
za voliu
robove, koji se kupuiu i prodaiu kao Zivina! No istini nidku vladu t. j. trebalo je osnovati novu drZavu, Tu je do5lo
da pravo robstvo (ne
i na dast prosvieti *oru ." spomenuti, ie do nesloge,ier se iuZne naselbine nisu nipoSto htjele pokoriti
Evropi). bilo poznato
gledaiu6i na spomenute krnetove u cieloi nikakvoj zaiedniEkoj vladi. JuZne dri,ave htlele su podpunu slo-
Alziru, Tunisu
u ovo novo vrieme ipak samo u Africi (u Egiptu, bodu, tako da bi svaka naselbinabila sasvim samostalnadriava.
osobito
i Tripolisu), pak u aziiskim i ameridkim naselbinama' I to je poEelak pudke ili demokratske stranke u Sjev. Americi,
Spaniolci, i Portu$alci' Sto vi5e'
onima, gdie su $ospodovali A i sasvim je naravski, da su se juZne naselbine ovaho drlale.
su drzuvrri"i, osobito englezki (na pr' ministar Pitt)
Na jugu su bili, kako ie spomenuto,Francezi ili prijatelfi Fran-
".rroprkf zbilia englezki
,ru.toluti, da se zabrani tr$ovina robliem, pa ie i cezke, dakle protivnici Englezke, t. j. pravi vodie za slobodu,
(dakle prije
sabor stvorio zakon,po koiem ie od 1. siednja 1808 Sasvim je naravski, da je u njima ostao i poslie, kad se je nova
robstvo'
104 godine) bila zabianiena tr$ovina robliem' ali ne vlada s Englezkom izmftila, oval duh opozicije i proti domaioi
nego je robove bilo i dalie slobodno drZati, pa ih ie i sama vladi, i to tim viSe, Sfo je nova vlada vi5e vlasti za sebe zahlie.
.nil."k^ kruna dr1ala,te ie istom god. 1830oslobodila sve svoje vala, Ova je o'poziciiabila tako jaka i iako je Zestoko navalji-
(priie 24
,of,ou". IJ Rraziliii je ukinuto robstvo istom $' 1888' vala na prvoga predsjednika republike SfedinjenihDriava, Ya-
godine!).
- Singtona,da se on nije dao po dru$i put birati za predsjednika,
Dakle prije 150 Sodinanalazimou juZnim drZavamasieverne a u saboru (kongresu)je imala pade ve6inu, te je novu republiku
Amerike robove. Sad evo, Elo ie iz toSa nastalo' svojim neprijateljstvomproti Engiezkoj natjerala Sod, 1812 u
En$lezkajevladasvojekolonijeuAmericistrasnopriti. novi rat s Englezkom, kojr se je bez koristi svr5io istom god.
skala svakoiakim tr$ovadkim odredbama, Tako su koloniie 1815.
smjele tr{ovati samo s enSlezkim brodovima i samo en$lezku Ali sada tek podima pravi boi, i to radi - robova.
robu kupovati i samo En$lezima svoi prirod prodavati' Da ne Kako smo duli, pravi borci za slobodu, koji su lrancezkom
Stetuie inglezka ieliezna industriia (tvornidarstvo), niie se u pomo6u i izvoievali pobjedu nad EnSlezima,- to su bili juZni
ameridkim kotoniiama smielo izradiivati Zeliezo,i t' d' To ie ko- kraievi, u koiima je vladalo robstvo, Sasvim je naravski, da se
lonii,ama dodiialo, pa kad ie englezki sabor stvorio ios i zakon u ove iuine krajeve naro'd iz Evrope nije toliko useljavao, jer
o biljegovini {stemplima),nastalo !e takvo nezadovoljstvo,da se su tu poljske radnje obavljali crni robovi, Kud i kamo vi6e na-
tai zaion nije mogao ni provesti, po3to nitko niie htio biliea roda iz Evrope useljavalo se u sjeverne naselbrne(drZave)oso-
(siempla) iri prodavati! Taf ie zakon doduSeukinut, ali ie ostao bito u Pennsylvanijui New Yorlc. I tako su sjeverni krajevi ved
u krieposti drugi zakon, da naselbine moraiu englezke vojnidke $od. 1820.imali ve6inu u saboru, tako da se je bilo bojati, da
i
dete opskrbljivati, t. j, davati im stan i hranu' Proti tomu' a 6e dobiti ve6inu i u drZavnom vie,6u (senatu)osobito, ako se u
sada 13
u ob6e proli englezkimnaredbamai zakonima'ustane savez budu primale ove nove naselbine, u kojima je robstvo
kolonija, sastave na skupstinu u Filadeltiii 26" listopada 1774. zabranjeno,Zato su se juZne naselbine protivile lornu, da se u
to
molbu englezkom l<raliu i poruku enSlezkomnarodu' a l<ad savez primaju naselbine, u kojima
fe robstvo zabranjeno,t. i,
nije ni5ta korislilo, nego kad i,e englezkisabor pro$lasio obsadno ovi borci za slobodu zagiovaralisu robsivo!
stanie - mslsts je do6i do krvi i onda do otvo'reno$arata'
286
Dugo bi bilo pripoviedati, kako ie ova borba robstva leika'
Zato ie d,osta kazali, da se sva politidka borba u Sjev' Americi
punih 50 Sodina, t' i' svi izbori predsiednika itd'
- oni su za rob-
vrti oko ,obrtlru, JuLni ktaievi, demokrati
stvo, a sjeverni krajevi (republikanci) proti robstvu' U tof
borbi iadi s,u bili demokrati: nfihovi su redom predsiednici
Jackson (DZaksn), Van Tyler (Tailer) i Polk sve do g' 1849'
pa opet od 1853,Pierce (Pirs) i Buchanan [Bjukenen) do 1860"
je
kud ,., se demokrali razciepili kod izbora predsjednika, pa
izabran kandidat republikanske stranke Lincoln (Linken), koii
je radi robstva morao pune detiri fodine voditi pravi doma6i
rat, u kojem ie poSinulo oko pol miliiuna liudi i potroieno
petnaest miliiarda K (tri milijarde dolara).
ZaSto je radi robstva do5lo do tako stra5noSa rata?
Spomenuli smo, kako su se demokrati (iulni krajevi) pro-
tivili, da se u savez primaiu naselbine, u kojima je robstvo
zabranieno,Robovi naime nemaju glasa kod izbota, a slobodni
radnici imadu slas. Ali nisu iuZnjaci iSli samo za lim politidkim
ciljem, neSo po$lavito za 6iospodarskim, ier ukinuti robstvo
- to bi znadilo mnoge posiednike pamudnih, duhanskih i de-
6ernih nasada uni5titi, Zato, kad demokrati nisu mo$li protu-
rati u zaiednidkom saboru (konSresu) zakliutak, da sabor ima
pravo podrZavati robstvo, odludili su - raztepsti republiku te
se od nje odieliti. Uz njih ie pristalo 10 juZnih drlava, pa kad
predsiednik Lincoln nije moSao ni5ta posti6i mirnim putern,
dodje do rata. Ali su buntovnici nadvladani i robstvo u Siev.
Americi ukinuto proglasom predsiednika Lincolna od 22. tr$na
1862, Taj su proglas nadvladane itZne drLave poslije svr5etka
rata (u proliete 1865,) priznale.
Brane li dakle ameridki demokrati i danas robstvo?
Ne, danas demokrati ne brane robstvo, Demokratska
stranka u Siev, Americi danas je opozicija republikanskoj vladi
i stranci s drugih razlo|a, Treba naime dti'ati na umu' da malo
tko znade mjeru, kad nadvlada protivnika. Tako je i republi-
kanska stranka, kad ie u stra5nom ratu nadvladala demokrate
podela Sospodariti po miloi volji; razsipati novce, dieliti svo'
jim pristaSama sluZbe itd, itd, Za same penzlie onima, koii su
se borili u dorna6em ratu izdano ie iedne godine tr00 miliiuna
dolara, Ta ie pokvarenost do5la do vrhunca za predsjednika
Granta (Greni 1868.-1877.), biviega pobiednidko$a vodie u
287
doma6em ratu, t. zv. >lrantov5tinau, a nije ni danas u svem
prestala, zlovolia dakle pobiedjenih demotrrratanasla je dosta
novih razlo{a za svoiu opoziciiu, A[ to ve6 ne spada u ovo
razlafanje o robstvu u Americi nepo bi se o tom trebalo po_
sebno porazEovoriti, A bilo bi i to poudno, jer bi nam odkrilo
opet moZda koju grdnu ranu na velikom tielu ameridkoga
svieta, koju bi ranu trebalo odstraniti onako nemilosrdnim
orutjem, kakvim je odstranjeno robstvo i tim - uzprkos stra5-
nom ratu - omopiu6ennevidjeni do sada na svietu naprLdak,
koiim se sjevernaArnerika didi.
( , D o t n n , G o d . 1 9 1 2 .B r . 2 0 . )
LieEnik na selu.
Mi smo o toj stvari pisali odavna i vi6e puta. Sad iitamo
u jedn,imzalrebalkJm novinama,Sto o tom pi5e jedan ,medikusn
{liednik). Ne pGe, kako Se obidno o toj stvari piSe, t. j. ne grdri
samo seljaka, kako ie Slup i Sto ia znamt ne osudjuje samo,
nego i prosudjuie, pa vidi i drugih krivaca, a ne samo seliaka,
No osobito je vriedno zabiljeliti iednu stvar, a to je ovo:
Spomenuti liednik kaZe sasvim pravo, da je lakse deset
bolesti prepriediti, nefo jednu dobro izlieEiti. Nije dakle ni na
selu toliko potreban liednik, koliko ie potrebna pouka, kako se
ima livieti i zdravlie iuvati, drugim riedima, treba nastolati, da
svatko bude sam sebi liednik, pa da udenoglaliednika bude sve
to manie trebao, A da se to postiSne, treba u narod iiriti nauku
o zdravlju, treba tumaditi prave uzroke bolesti, da se zdrav
iovjek uzmogne duvati, jednom fieEju: treba liednilko znanje
popularizovati, t. i, u narod Siriti, Ali Eto de onda liednici? Zalo
ima, pi5e ovaj medikus iskreno,liednika na Zalost i mladiih, koji
zabrinuto i bojazljivo prate populadzaciiu medicineo (liedniike
znanosti). Oni misle, tumadi dalje medikus, da se tim nadinom
otvaraju u liednidku nauku vrata nepozvanima (laicima, l, j, ne-
izudenim ljudima). Ovima, kruhoborcinr,a liedni,ikim (tako
ih zove sam taj medikus) - njima je milije, da narod, osobito
seljak, i dalie drii lieEnika duclotvorcemi mudracem, koji znade
Bog zna 5to, niima ie do toga, da oko njih bude i dalje starinska

lainamagla (nimbus), t. j, oni ho6e, da nitko i dalie ne bi znao
ni vidio ni5ta osim njih i njihove udenosti,
Premda ie dugo trebalo, dok se ie ovakva ried dula u {o'
spodskim novinama, ipak se je i sada dula samo na po!, Na-
pisao iu je dodu5e liednik, ali se niie usudio podpisati. To je
sasvim razumliivo, Raztrgali bi ga na komade, Stono ried, Tai
se ne bi smio pokazati medfu liude, osobito mediu liednike,
Proglasili bi ga buntovnikom, izdaiicom, a naiprije ludjakom.
Bilo bi mu kao onima, koji su kod nas podeli nastojati, da i
seljak treba da ima ried u politici, I doviek bi morao ili za-
nruknuti, ili opozvati.
Ali ovo miSlienje, kao i svaka prava i zdrava misao, svakako
6e s vremenom nadvladati, Ne 6e doduSe seljaci i So3taribiti
ravnatelji i primariji ili prvi liednici u bolnicama (kao Sto ne 6e
seljaci biti ni kotarski predstojnici, ni sudci, kako su to opet
drugi kruhoborei izmislili), ali ne 6e gledati na izudenoga
liednika kao na darobnjaka,ne6lokao na vje5ta i u6ena dovjeka,
koji mnogo toga i ne zna i ne moLe znati, koji moie i pogrieSiti
i grdno se porezati, pa je zalo duian i on paziti, te se ne igrati
zdravliem i Zivotom neukoga naroda, a osobito ie dulan ne sa-
krivati svoga neznanja i ne pokrivati ga onom starinskom ude-
njadko-darobnjadkommaglom, a nada sve je duZan pripu5tati i
zvati na sudjelovanje u radu za zdravlje zdrav razum i razborit
Zivot onih, kojima se za zdravlje ima brinuti,
Liednidka 6e znanost i vie5tina - kao Sto i svaka znanost
i vje5tina - dalie biti i ostati u cieni i dasti, ali samo zbilja
znanosti vieitina, a ne sljepafija. A sljepariia ie, kad se liednik-
neznallca (a ima i takvih) pridinia pred neukim svietom kao sve-
znalica, pa BoZe saduvai da bi priznao, da on Sto ne znat pa
da je dak i pogrie5io,
Mi smo zahvalni ovomu liedniku, Sto ie i ovako dosta blago
i skrivalu6i se dirnuo u ovu stvar. Jer ne radi se tu samo o
lieEnicimai o liedeniu bolesti, nego se racli o liedenju cielofa
,na5e$adruZtva ii njegovih obieaja i uri5ljenja. Nisu n,aimesamo
liednici sveznadari, nego i odvietnici: ni oni ne trpe, da
im se tko pada u zanat, te i oni uporno zahtievaiu zakon proti
nadripisarstvu, kao Sto ga liednici zahtievaiu proti nadrilied-
nidtvu, Sve se dini, kao da se vra6amo u ,tamniu srednii viek,
u vrieme prije 500 godina, kad ie svaki zanatski "ceh" (udru-
leniel imao svoje ,rpraviceo. Jedva smo se rie5ili tih cehova,
289
a evo se stvaraju novi. I onda se gdjetko dudi, sto
ie Amerika
bogata i napredna, A tamo nitko ne pita za ,ceho ni za svie-
dodbu, nego pita, Sto znaS i moZe5, . .
JoS ie iednu stvar dobro natuknuo, ali samo natuknuo, ovai
medikus. PiSe naime, kako seljak voli i6i k vradu, koii traii
20 nov1i6a,jer ako mu i ne pomoEne,,barem ga nije operu5ao<.
Izvrstno! Kad smo mi u svoie vrieme pisali o liednicima na
selu, spomenuli smo, da je Slavni razlog, Sto seliak malo"zove
liednika, to, Sto ie to vrlo, vrlo skupo, Ta obidna je stvar, da
seljak mora liedniku, kojega sam na svoiim kolima doveze, desto
platiti 15, 20 i 30 K. Uz dana5nie dnevnice i kilometrine, to ie
sasvim naravska stvar. Pa ipak i nai ovai medikus, tek Sto ie
bojaZljivo natuknuo, da liednici
"peru5aiuu seljake, odmah do-
daie, da selialc ne raduna, Sto
"iednim posietom h proroku
(vradu) gubi cieli dan, a ni5ta ne profitira", - kao da idu6i
po liednika, jo5 moZda s kolima, ne gubi isto toliko, pa i vi5e,
i kao da zovuli liednika profitiral
Ali ipak je ne5to viSe htio re6i ovai medikus. PiSe naime
na koncu, po5to se je - sve u dobroj nakani - dobrano nafrdio
seljadke Sluposti i pra2novjeria, o dem 6emo io5 koju kazati
- piSe ovako: pak, koia su dodu5e iz naroda i na-
"Gospoda
vodno (toboZe) za narod, lrazfuaia (prazne riedi Sovore) o niem
po novinama serviraiu6i (nudedi) mu pomalo politihe, a ne znaju,
Sto ie zapravo tai toliko spominjani seljadki narod. Od glave
riba smrdi".
No daklem: od glave riba smrdi, t,i,od gospode,Nije
svemu kriv ni seliak - kaZemo mi, a ovaj medikus kai,e i vi6e:
naime, da glave riba smrdi".
"od
O tom smrdeZu 6lovorimo mi d,pi,Semoved preko deset fo-
dina, pa 6emo ri ioS. Drago rtam je, 5to se po malo ,nalazimo
pomagada, A ovai put io5 samo rie6 o seljadkoi gluposti i
praznovierja,
NaS medikus mnogo piSe, kako su seliaci praznovierni, pa
vieruiu, da se bolesti dobivaiu na smetiStu,na drvniaku (drvo-
cjepu), a onda idu k vradima i vradarama,
Mi mislimo, da bi iednom trebalo o tom podeti drugadiie
misliti i pisati, osobito da bi to morali ovako ozbiljni ljudi, kao
Sto ie, dini se, ovai medikus, koii, dini se opet, ne misli, da
su Sradjani, a osobito Skolani ljudi, pozobali, Stono ried, svu
mudrost i znanost.
t9
290
Priie sveSa razborlt se, a osobito uden se dovjek ne ie duditi,
Sto i na selu (i na selu) ima Sluposti i praznovierja, a nikako
se ne 6e tomu ru$ati. Ta to je sasvim naravski' Prosvie6enie
- pa ie
nastaje tek ob6enjem, druZeniem, pogledom u sviet,
sasvim naravski, da u zabitom selu liudi mno$o to$a ne znaiu,
skoro ni5ta ne znaiu, pa "vjeruiu", BoLe moj, Je li to kakvo
cudo? Je li to kakva sramota? Je li to takva sramota, koja
daje svakomu gradskomu bezposlici pravo, cla se seljaku na-
rrga? eemu, zalto? Sto niie imao prilike vidfeti stotinu stvari'
- Presta-
koj" su gradskomu dovjeku svaki dan pred nosom?
nimo jednom tako. Seliadka flupost, neznanie, ptaznovierje itd'
nije ni dudo, ni sramota,ne$o iedna naravska stvar, koju treba
ozbilinim nastoianiem odstranjivati, a tko se tomu dudi i ruga'
taf nije bolji od onih "kruhoboracau, koii Zele, da sviet samo
niih drZi mudrima.
To ie jedno. A drugo je ovo: A kakvoga praznovietia ima u
gradu, i to medju Skolanimi udenim ljudima! Ta da sutra dodie
kakav "pogadjad misli" iz Niemadke, Francezke ili Rusiie, -
sav 6e prosvie6eni Zafreb, da ga vidi i duie, miesec ie dana o
njem pripoviedati, A niie li ono nedavno ieda"n vrlo napredni
doktor pozivao zaprebtane, neka dodiu na skup6tinl, gdie 6e
im se ne samo pokazati, neSo izmieriti (vagnuti) duha, pravo6la
duha s drugoga svieta! I koliku su novine (i ba5 ove' u koiima
pi5e medikus) pravile galamu i reklamu za ovo{a doktora! A
tko bi izbrojio druge gospodskegluposti i praznovierial
Sto se ti6e vrada, vradara, ,rvedan (baS se tako zovu), -
o tom bi trebalo posebno proSovoriti, Jedno ioS samo: o bole-
stima, koje se dobiiu na smeti5tu, drvniaku, ili kad dietetu
nahudi trmrak" itd,
Jedan doktor bi barem morao znati, da je smeti5te leSlo
bolesti. Morao bi znafi, da rnafla promjena topline moZe nahu-
diti, I sad se on ruga' Sto seliadki sviet vieruie, da ie tko "smla-
6en< na drvnjaku ili na smetiStu, ili Sto zabrinuta maika strepi,
kad doviek dodje no6u izvana u sobu, pa se naSne nad kolievku
s djetetom, a on krikne: ,'Nemoi, mrak 6e mi diete!" U istinu'
dudan doktor!
Isti doktori stra5no se ru$aju, Sto selfak vietuie u "uroke",
naime, da deliade, osobilo d7ete,moi,e oboljeti od huda pogleda'
,Ludi seljacilo ori se u sav 6!las,po svim kniigama i novinama!
A isti ti udeni doktori slu5aiu kao sveto pismo predavanja o
291
>su6iestijin,o ufascinaciji< ii o bezbrojnim drugim dokazima,
kako dusevno stanje dovjekovo dieluje i na tielo, Ta kako ne (e
cstar posled strana dovieha dielovati djetetu na zivce, a onda
i na ostalo tielol
Dakaho, reli te nam udeni doktori - oni, koji misle, da
s,amooni znadu,i to, sve -reti ie nam ponosno:Jest, istina je,
da ie smetiSteleglo boiesti i da pogled moZe djelovati na duSu,
pa i na tielo, - ali seljak to ne zna, on to sliepo vjeruje! On
ne zna, da ie smeti5te stovari5te svakakvih bacila, on ne zna,
da pogled moZe naravski djelovati, nego on vieruje u nadna-
ravnu njekakvu mo6 i snagu! To je ono, Sto mi pobiiamo,
Pa da! To mi svi pobiiamo dan na dan i kod nas samiht U
tom pobiia svaki udeniak sam sebe svaki dan! Juder nije znao,
Sto ie uzrok toj i toi bolesti, a danas zna i - pobiia svoie iu-
dera5nie vierovanje ili praznovierjel Da, to ie znanost, koja
tra,ii prave uzroke, - pa i ti su pravi samo moZda danas, - a
sutra 6e biti ve6 progla5eniopraznovjeriem",
Udenu giospodudoktore smeta, 6to se na selu vieruje u ko-
iekakve smlate na smeti5tu, p& u mrak, uroke i t, d,, a Sto i se-
ljaci ne pitaju za prave uzroke. Udeni ljudi ne bi smieli tako,
Oni bi se naprotiv morali pitati: Kako to, da se narod tako dvrsto
drZi toga vjerovania, premda ne zna uzroke, a u istinu moZe
doviek na smeti5tu i od huda pogleda stradati? Da tako pitaju,
uvjerili bi se zacielo, da i prosviedeni ljudi danas mnoSo toga
drZe od obidaia, ili kako giospodavele, od tradiciie, a ne znadu
pravolia ni uzroka ni razlo{a, lli zar rnoida svaki onai, koji dan
na dan raz{ovara na telefon, svaki put misli na elektridnu struju
i na sve one tamo apatale?
Da, ali seliak vjeruie u nadnaravnu niekakvu mo6 i snagu,
vieruie dak u vraga, vieStice (coprnice!)
Nemojmo ni tu biti odved na{li. Spomenuli smo onofa dok-
tora, koji ie za{rebcima na odigled htio duha vafati. A Sto se
tide te nadnaravne ili tajne mo6i i snagle,dobro se ie sietiti, da
i prosvie6eni ljudi u danaSnie vrieme vrlo rado
Eiovore i pilu
o njekim umedijimau t. i, liudima, koii imadu u sebi neku tainrr
mo6, da vide i dozivaiu duhove i joS kofe5ta.
Nije to dakle s tom seliaEkom glupoidu i praznovieriem baS
taho stra5no, naprotiv, imademo tu svi skupa dosta mesti svaki
pred svojim vratima,
A o liedniku na selu io5 i drugi put,
("Domo, god. 1912. Broj 22.)

Tragovi tuZne proSlostiu prezimenima.
Jeste li kada duli prezime "Yiziak?" Ili ako niste duli za
Yiziaka, moida ste duli zaBiziaka? MoZda ni to? A zaBezuka,
ili za Bez:uha?
Vidite, ovai zadnji baS je ve6 sasvim bez rrtta i doviek mu
lako nadje trag: Aha, tomu ie prad jed sigurno bio bez uha, zato
se i zove Bezuhl A ako ga ie malo sram bilo, Sto ie bez uh, pro-
mijenio ie malo, samo malo, pak ie postao Bezuk, - ali trag
se sveiedno ne da sakriti, ier koSa iedanput narod okrsti i za-
peEati, tomu nitko vi5e ne skine s ledja to$a pedata. Jer nekoja
su prezimena ba5 pedat, Bezbrojni Antunovidi i Antoloviii, Bla-
Zi6i, BlaZekovidi, Blali6evi6i, Bla5kovi6i i Bala5ke, pa Petri6i
i Petrovi6i, Pavlidi i Pavlovi6i, Nikoli6i i Niki6i, Miki6i i Miko-
vi6i i Nikola5eviii, da ne spominiemo Ivani6a, Ivanovida, Ivan-
kovi6a i lvaniSevi6a, koii svi imadu prezime po krsnom imenu
kojega pradjeda, kao i nebroieni KovaEi, Kovadi6i i Kovaievi6i,
Kolari, Kolari6i i Kolarevidi (i diedovski im komurati Var$e i
Varfovi6i), Lo'ndarri,Londari6i i Inniarevidi (prije su ih zvali
Gerendiri), Klobudari i Klobudari6i, pa Kraiadi, Kraiadiii i Kraj-
devidi (kasnije se gdjekoii zovu po zanata diedovskom Sabol,
Sabolid i Sabolovi6), napokon eizmeki, eiZme5ije i eiZmekovi6i,
koii opet imadu prezime po zanatu kojefa svoie{a pradieda, -
niiedno ovo prezime nema na sebi pedata kao na pr. Glavan i
Glavak, Pledko i Sironja, ili pak Gologuza (Sto se znade poliep-
Sati, pa bude Galogala) itd,, abez zamjere budi redeno, i Gium-
paki i Tumpaki nose pedat svoiih pradiedova.
Ali o tom bi se dalo pridati do mile volje, pa da se vratimo
k Bezuhu, Bezuku, Beziaku, Biziaku i Viziaku, Svi ovi nose ie-
dan pedat: bez:uha su svi, t' i.bez uha im ie bio iedan pradied,
eoviek bez uha niie ba5 takvo Eudo ni danas, ier se doodi,
da bilo u kakvoj nezfodi ostane bez uha, A neda, tamo priie
300 i 400 godina, bilo ie ljudi sva sila, bez uha, svaki deseti,
moZda svaki drugi, moZda i cielo selo. Kako to? Za5to toliki
liudi bez uha?
Evo ovako; U vrieme prije 300, 40, 500 i vi5e $odina bili su
i kod nas, kao i dru{die po svietu, dudnr zaironi i obidaii. Iako
je bio zakon i obi6ai, da su krivcu siekli nogu, ruku, nos, iezik,
a nairadie - uho. Na takvu kaznu mo6iao je odsuditi $radski
293
sudac u slobodnim (radovima, a na selu - zemariski gospodin,
t. j. vlastelin (grof, spahiia), & tn za itogod, moZda i ,a
iobru
svoiu volju. Kako je {lupost i petolizanie sospodi stara stvar,
koje i kod nas ima odavna,,to su se glupani i gospodski petolizci,
io5 i ruSali ovakvornu nesretnriku, komu je zemaljski gospodin
dao odrezati uha, pa su Sa i zvali Bezuh i ostao je Bezuh on
i niegovo kolieno,
Osobito poslie Slasovite
"seliaike buneo priie 340. godina
(Eod, 1573), kad su giospodasvladav5i pobuniene seljake dala
mnogima i mnogima poodrezati nosove i uha, bila ie sva sila
liudi bez uha, ditavi kraievi bili su 'rbezuhiu,'rbezukiu, ubeziakio,
osobito u zaprebaEkom Zagoriu, gdje ie i nastala buna, pa se
i dan danas narodu u iednom kraju zagrebadkopaZa1orja zove
seljadki narod "bezjal<ru, a Eesto se iuje to ime za pofrdu.
A ta ried ,rbeziak" samo ie izkrivliena ried ,bezuk" ili bezuh.
("Dom", god. 1912,Broi 22,)
Grad i selo.
Sve bjeZi iz sela u grad, Stanovnidtvo se u gradovima
strahovito mnoli, u sefima ie svieta sve to manje, U gradovi-
ma od dana na dan sve to viSe sirotinie i biede. Na selima
nema radnika, a u Sradu velika skupoda, nema LiveZa, Sto 6e
biti od loea? Kako 6e se to svr5iti?
Ovakva razmatranja i pitania, pa odgovore na sve to dita-
mo dan na dan u novinama i knjigama cielo{a svieta. Pogle-
daimo stvar rnalo bliZe, pa da yidimo, kako bi se to moglo
svrSiti.
Kako se stanovnidtvo u gradovima strahovito mnoZi, po-
kazuiu ove brojke: Pred 100 godina bio ie u Europi (bez Cafi-
$rada) samo 21 grad sa vi5e od 100,000(sto tisuda) stanovnika,
a svi ti veliki gradovi nisu imali zajedno ni pet miliiuna du5a,
Oko god. 1900,,dakle za 100 godina, bilo je u Europi 148 gra-
dova, koji su imali preko 100.000 stanovnika, a svi zaiedno
imali su vi5e od 40 milijuna du5a, dakle skoro deset iuta vi5et
Tako ie prije 100 god. Berlin (u Pruskoj), imao 170,000,Petro-
$ad 220,000,Bed 230.000, a danas ima svaki ovai grad preko
294
dva miliiuna, t.i. 70 do t2 puta vi5e! Paris (u Francezkoi) imao
ie pol miliiuna, danas tri milijuna;
London (u EnSlezkoi) nije
i*"o tti cieli milijun, danas ima (s predgradiima) preko sedam
miliiuna, (I Berlin i Bed, kao i gradovi u Americi imadu s pred'
gradiima iol za koii miliiun viSe stanovnika,)
A gdje su Sradovi u Americi! Glavni grad Siedinienih
Dri,ava Filadelfiia niie imala ni 70,000, a danas ima preko
detiri miliiuna, t. i, 60 puta vi5e! New York ie imao iedva
60,000, danas ima preko dva miliiuna, A grada eikago, koii
danas ima preko poldruS miliiuna du5a, niie io5 ni bilo!
Sav ovai silni narod doSao ie u ove fradove - sa sela'
Zato su sela opustiela, Nisu joS kod nas, ali u Englezkoi, na
pr, od 100 stanovnika samo ih 9 Zivi na selu od poliodielstva!
Zailto narod sa sela ide u grad, to ie dosta poznato i kod
nas, Ima liudi, koii idu u grad samo na zasluZbu, i to na koji
mjesec, pa se onda vradaiu ku6i u selo, a nekoii se (kao naSi
LupoSlavci i JeZevliani u duSoselskom kotaru) vra6aiu kuii
svake subote, Ali ima liudi, koii se moraju ba5 izseliti u lirad,
a to su oni, koii su bilo kako ostali bez zemlie i bez klu6,e;za'
duZili se, prodano im ie sve, pa nema dru$e' neElou Srad, A
zaduiiti se je danas lako i io5 lak5e, kad si dai,an, ostati bez
doma, U kraievima, gdje ima zaiednidkoSazemliiSta (zemlji5tnih
zaiednica), a toSa ie bilo i po dru$om svietu, a ne samo kod
nas, moZe dovjek jo5 kako tako Zivotariti, dok ima ku6u i ku-
6i5te, ali gdje toga nema, ne moZe Livieti doviek na malom
zemlji5tu, ier ne moile drlati blaa, pa mora u grad,
Pa Zivi li se u gradu bolie?
To nije svaSda i svagdie jednako. Glavno ie svakako za
bezku6nika, Sto sluZi za giotovo,t, j, dobiie 6iotovu pla6u, ba'
rem dotle, dok ima posla, Ovi izseljenici naime rade ve6inom u
fabrikama, postanu radnici, Dakako, kad fabrike ne rade (kad
nastane kakva ,rkriza* u industriji), onda je za radnike na-
opako, Ali i dok ima posla, radnici Zivu svakoiako. No kako
ib. je mnogo i kako gradovi bez niih ne mogu biti, udovoljava
se sve to vi5e njihovim potrebama: povisuiu im se plale, ure'
djuju se za njih bolnice i pripomo6nice za vrieme bolesti i ne-
uposlenosti, osnivaju se radnidka i dri,avna osiguravajuta drui-
tva, Sradovi i driave brinu se za zdrave radnidke stanove itd,,
itd. Ali uza sve to radnici su velika nevolia mnogim drZavama,
pa >radnidko pitanien ne samo da nije rie5eno, neSo nastaiu i
295
druSa pitanja i pogibelji ili
"kize". Glavna ie kriza, koia je
danas osobito o5tra (akutna) - ob6a skupo6a. ,A, to ie i sa_
svim naravski: Od polja se odbila sila svieta, taj sviet sve to
vi5e tro5i, a poljodjelstvo, premda mu pomaZu i mnogobroini
strojevi, ne smaZe dosta ZiveZa, pa se sve .pita: Kaho 6e se
sve to svrditi? Ho6e li se sviet i dalje seliti u gradove, ho6e
li stanovnidtvo u Sradovima bez kraja rasti, ho6e li sela na-
pokon ostati sasvim pusta, pa Sto 6e onda biti?
Da du$o ne duljimo o toi stvari, re67 6emo ,u kratko, da
se ve6 sa svih strana duje: Natrag! NatraS u sela, u polje!
To je do5lo sasvim .naravski, Priie svega zemlji5te je u
Sradovima straSno poskupilo, pa se gradovi sve to vi5e Sire i
dopiru ve6 do sela. Da se gradovi lakse obskrbe LiveZom, na-
seljuju se u blizini gradova vrtari, kravari, pili6ari i t, d. Kako
ieljezmica i tramvaja ima sve to viSe, pa se Livei, moZe jeftino
dopremiti i iz dosta velike daljine, nastale su na selima prave
fabrike povr6a, voda, sira itd., koie zaposluju svu silu radnilca
na selu, A i mnoge tvornice, da dobiiu jeltinije zemlji5te, a
osobito jeftinije i poslu5nije radnike, sele se na kraj grada ili
6ak izvan grada u sela, Mno$i i mnoSi trsovci i fabrikanti ima-
du dodu5e svoje tr$ovine i fabrike u Sradu, ali stanuju izvan
6!rada,u selu, i to ne samo radi jeftino6e, neSo i radi zdravlja,
Isto tako radi zdravlja idu gradjani u lietu na selo, pa su se
mnoSa sela, osobito gorska i prigorska, time podigla, jer fra-
djani tro5e i donose novaca, Napokon i samo radniEtvo, kad
ponestane posla, kad nastane kakva ktiza, vrata se u sela
barem za silu, premda se teZko la6a opet pluga i motike,
I tako, kad se razgrane i,eljeznice i tramvaji, pa telefoni
itd,, kad promet izmedju sela i frada ne 6e biti ni skup ni
spor, kad boravak u gradovima postane radi tjesnoCei nezdra-
vosti nesnosan; napotrronkad se prosvjeta pomo6u prometa
proiiri i u najzabitnija sela, 6e napokon biti razlike iz-
medju sela i Srada: sela 6e se civilizirati ili urbanizirati, po-
gradjaniti,
Tako od prilike razlai,e ovu stvar belgijski pisac Vander-
velde. A mi 6emo se na stvar io5 povratiti,
(>Dom<, GoiI. 7972. Br. 23.)
 296
Ne5to novo i dobro.
Sjedam se dobro, bio sam mali, kad ie trebalo pisati pismo
iednomu soldatu iz nasesa sela, Pisati sam ponesto znaojnasao
sam negdje i nekahvo rdiavo pero i komad papira, Sto sam
Sa
otrgao od nekakve sud.bene odluke, ali tinte, tinte nema u
cielom selu! Sto 6emot Nije bilo druge, neSo bje| nu vrbaku,
t. j. pod vrbe uz Savu, da naberem jaSoda i da napravim sam
tintu! I koliko sam pisama tom liepom crvenom tintom napi-
sao! Samo me je ljutilo, Sto ie poslie pismo poplavilo. I u Skolu
sam nosio tu tintu, i ja i druga djeca, ier ie tinta kod usimunau
(nasega Zidova) bila vrlo skupa i nista niie valjala,
Stari na5
uditelj, Bog mu dao duSi lako, srfio se na tu na5u jagodnu
tintu, atri ie morao i sam priznati, da ie jo5 uviek bol;a od Si-
munove, a barem ni5ta ne ko5ta. A da bude pripoviest pod-
puna, treba spomenuti, da je za kuvertu bilo lako: pismo
sam
zamotao u papir, pa ako niie bilo pedatnoga voska (koji smo
pedatili novdidem ili naprsnjakom), razmiesili smo malo pse-
nidnoga braina ili otrgli sa Sljive one smole, pa papir sliepili
i tako kuvertu skrpali.
Ne znam, je li io5 i danas ovako,po selima, ali rnislim, da
niie bolje. Djece ide dosta u Sholu, nadie se po koja olovka
u
selu, bit 6e fdieod i zapra5ena flaiica s posu5enom bliedom
tintom, koja je ve6 nekoliko puta vodom nadolijana, dobit
6e
se moZda kod doma6ega sitnidara arak prostoSa ZutoSa pa-
pira (dakako za novdi6, a on kupi 4 za novEi6),naii
ie se i
pero, - ali bez trke i u redu, kako treba, mislim da se ni
danas ne moZe napisatipismo ni u svakom tre6em selu.
Ovo niie dobro. Ja znam, da seljadka ku6a ,ne moZe biti
kancelariia. Ali da bi_ipak, barem u gdiekojoj kuii, u selu mogle
i morale biti ove malenkosti, to mislim, da 6e svatko pfiznati,
Ta niie to bogzna Sto i ne stoii bo{zna koliko, a dao
bi eovjek,
kad mu treba, i deset puta vi5e za to, za papir, tintu, pero
kuvertu i t. d, Ali ima jedna neprilika u svakoj setjadkoj
kuel,
a to ie ovo: Ako bi se ioviek i sjetio, pa te stvarce kupio,
nema
toga dovjek gdje duvati; papir 6e se zapra5iti i pobliedjeti,
ili
6e
,{a, da prostite, zagaditi muhen ako se ne spremi kako
treba; pero, mala stvar, i drZalo,lako se iz{ubi, tinta prebaci
i prolije i t. d,, ako sve to niie kako treba spremljeno.
A Lu*o
297
6eS spremiti? U stolnoj lad'ici Bog da ima kruha, a ne papiral
U Skriniu za Lensko rublie - bies bi tentao spravliati lo5 i
kakvu tintu, a i papir bi se z{ulvao. ,Pod gredom, ili na polidici
nad prozorom moZe joS kako tako biti tinta i pero, ali papir
tu nije dobro spravlien, A kamo 6eS dr'u$amo? Riedko se gdie
nadle u kutu pridjelan ormari6, kako su to znali imati stari
nieki gospodai za sitnarije, pa i za pisma i porezne kniilice,
odkad ih ie bies, BoZe prosti, izmislio. I kako doviek nema
kud s tim, pa pusti svemu mira, kad i onako nseliak niie fi5kalu,
kako je i istina.
Ali mislim, ovako ipak ne ide. Ho6e ne 6e, i seljak ipak
mora sve to viSe pisati, Nisu to danas samo voinici, koiima
treba pisati koji put, ne6lo ima i Amerikanaca. A onda naro-
iito bi doviek, ili ve6 iest naru6io kakvu maSinu, pa se pokva-
rila, ili treba poslati obrok, ako nrije do kraja pla6ena. A onda
bi dovfek napisao i koii dopis u novine, - kad smo ve6 tako
napredovali, da se i seljadki dopisi tiskaju.
A bome idu i djeca u Skolu, pa 'i niiura treba komadie pa-
pira, novo pero, a moZda i tinta, Sve to skupa - ne bi Sko-
dilo, kad bi barem gdjekoia ku6a u selu imala svu tu spremu
za pisanje, i to uviek pri redu i disto.
Ja sam na to ve6 davno mislio, kako bi se to olak5alo.
Dobro bi bilo napraviti malu drvenu Skatulju, duSu i Siroku
po prilici dobar pedalj, pa u nju sve to liepo spremiti: koiih
100 komada papira za pisma, isto toliko kuverata, 10 do 20
komada pera, 5 do 6 olovaka, fla5ica tinte, niekoliko dopisnica,
njekoliko po6tanskih maraka za p'isma po 10 fil, 5-_6 po5tan-
skih doznaEnica (za po5iljanje novaca) - i ioS druf,ih sitnariia,
uz koje bi se mogle u zgodnom pregradku smjestiti i druSe
sitnarije, koje se inade poteZu po policama ili koiekuda, p4
ih se dovjek naiSte, dok ih nadje, kad mu tiebaju, Ta bi Skatu-
ljica stajala l,iepo na svoiem mjestti, a kad bi trebalo Sto za
pisanje, - evo ti fotovo, Poku5at 6u, da to dade tako nadiniti
i sloZiti Slavenska knjli,.ara, pa da se moZe giotovo naruditi,
Nema sumnje, da 6e biti dosta ljudi, koji bi si htjeli i mogli
ovakvu spremicu, nabaviti, da se u potrebi i sami mogu poslu-
Liti, a da uzmoginu posluZiti i druSornu. Nadje se naime u sva-
kom selu po koji dovjeh, koji viSe pazi na red i disto6u. Znate,
da ih ima, koji imadu slidnu spremicu, gdje duvafu britvu i sve,
298
Sto im lreba za brijanje, pa 6e mnogi zacielo dobiti voliu i za
ovo,
A kad smo pri toi stvari, da potaknemo io5 jednu mnogo
vaLniju,
eitali ste zacielo o pudkim knjiZnicama. Mnoo se o niima
piSe, ali stvar nekako ne ide napried, a evo zaito:
Ne znam, kako tko sebi pomi5lja tu ,pudku knjiZnicun,ali
ja znam, da ni to ne moi,e u selu biti bogzna Sto, Ne moZe tu
biti, a i ne treba mnoSo knjiga, ne moZe tu biti ni posebne
kakve prostorije, die bi bio ormar ili vi5e ormara za kniige
i stol za ditanje, nego bi to lako moglo biti ovako: Treba nadi-
niti mali ormari6, po prilici pol hvata visotrci ne5to vi5e od
lakta Sirok, pa metnuti u njeSa 20, 30, do 50 dobrih knjiga, sve
one pisarske potreb5tine i ioS koje5ta (koju liepu sliku na pr,
priliepiti na vrata5ca) - i eto 'rseoske kniilnice.., koia moZe
biti kod kojega seljaka, pa komu treba kniiga, neka dodie po
niu, euvar kniifa ili kniiZnidar 'na6i 6e u ormari6u $otovu
kniiZicu, u kojoj ee biti sve te hniige popisane i u koiu 6e
upisati, kada je komu koiu knjigu uzaimio. Ovaj bi se ormari6
mogao lako prenesti i u drugo selo, koje jo5 nema kniiinice,
a u njem bi se iz drugoga sela, koje bi moZda imalo koju dobru
knjigu u svojoj knjiinici, prenesle te knjige, t, i, izmienile, dok
se proditaiu,
Eto, takva bi za sada imala, mogla i morala biti seoska
knjiLnica. Dvadeset do petdeset dobrih knjiga - to je za se-
ljaka sasvim dosta, - moida i previ5e, pa bismo svi mogli biti
zadovoljni, kad bi barem u svakom ve6em sel,ubila i ovakva
knjitnica. Do6i do nje ne bi bilo telko. Mogla bi staiati 50 do
100 K., a da se sloZi 15 do 2O ljudi, koji bi u ime upisnine pla-
tili, recimo, svaki po 2 K i u ime dlanarine po 1 K na godinu,
Za upisninu i prvu dlanarinu nabavili bi l<njiZnicu i odmah
barem ve6i dio, izplatih, a od dlanarine bi svake {o'dine na-
bavljali po koju novu knjigu,
I za ovo 6u gledati, da to priredi Slavenska knjii,ara u
Zagrebu,
Dobro bi bilo, 1da o tom kaZu riel i na5i pfijatelji, pa da
odmah i jave, bi li se na5lo ljudi za lo - premda dekati, dok
se na5i ljudi odlude, ne bi trebalo, nego bi dobro bilo, kad bi
se moglo iavitit Seoske su knjiZnice otove, stoje toliko, tko
299
ho6e da ih ima, neka po niih piSe, Tako 6e se morati i udiniti,
pa 6e valida i i6i, Podeti s malim, ali odmah.
(>Dorn<, God,. 7912. IJr. 2J.)
Prije sto godina.
BaS ljetos, {od. 1912.navr5ilo se sto godina,,Stose je sviet,
tako reku6i, preokrenuo, Do godine naime 1812,bili su u svietu
prvi Francezi, a od ove Sodine podinju ,se dizati Niemci, A
doilo ie do to$a u hratko ovako:
Svakomu je ikoliko prosvje6enijemudovjeku poznata gla-
sovita fuancezka revolucija, koja je Sod. 1793, skinula Slavu
francezkomu kralju Luiu XVI. Kako je radi kraljevske i Sospod-
ske samovoljei krivice do5lo do te revolucije, koliko je revolu-
ciia podinil a zla i strahote, to bi bilo dugo pripoviedati, Dosta
ie rc6i, da je revolucija trajala deset fodina (od 1789. do 1799,)'
a onda,se na delo Francezkoj postavio mladi oficir, odvjetnidki
sin, Napoleon Bonaparte, Mladi taj oficir, koji je kao koman-
dant jednoga bataljuna izljerao Enlleze iz frada i luke Tu-
lona, postade za nafrada u lsvojoj 24, lodini gleneral (1794,),
Bura revolucije niie ni njega po5tedila, pa ie i on dopao tam-
nice i bio iz vojske odpu5ten (1795,), ali za malo pozvan na
delo vojski, koja je imala braniti buntovnidki sabor (konvent),
Obraniv5i sabor od pristaSa kraljevske ku6e poslan ie ,kao ge-
neral u Italiju, odakle je protjerao Austriju, Po5to je i Englezku
i Tursku :uznemiriodatrru Egiptu i,Siriji, digne se na Francezku
cieli sviet: Rusija, Englezka, Austrija, Italija i Turska, Sad nije
bilo druSe, nego francezki narod predade sve u ruke,I'[apole-
onu, koji je kao ,prvi konzulu (tri konzula to je bila onda fran-
cezka vlada) opet osvojio ,Italiju i str<lopios ostalim vladarima
mir, a u domovini podeo praviti red na toliko zadovoljstvo,da
ga je narod ob6rimSlasovanjemve| za tri godine (god. 1802,)
izabrao,doZivotnim konzulom, a za druge dvie Sodine caremi
Dne 2, prosinca 1804, metnuo si je carsku krunu na glavu, a
sam papa Pijo VIL do5ao mu na slavu, Za godina dana potude
Austriju i prnidjekao pobjednik u Bed (13. stud, 1805.).Sliede6e
godine potude Prusku i unidje pobjednidki (27, lislop. 1806,)
300
u Berlin. Za ki godine (13, svibnja 1809,) eto $a s voiskom po
drugi put u pedu, a za Sodinu dana dade mu austriiski cesar
svo'iuk6er za Zenu (1. travnia 1810).
Bed i Berlin bio ie eto Francezkoi i niezinom caru pod
nogama, ,Austrija je (osim Italije) morala predati Francezkoi
Dalmaciju i Hrvatsku s desne strane Save, a Fruskoj ie uzeo
preko polovice zemlji5ta i gospodario u njoj kao kod ku6e:
Niemci su bili, Stono ried, po nidem. I Bof zna, Sto bi i kako bi
danas bilo, da se nije dogodilo ovo:
U lipnju Eod, 18t2. krene Napoleon s golemom .yojskom
od pol milijuna na Rusiju. Naravski, da su mu Niemci' !. i.
Austnija i Pruska, dale takodjer voiske, pa je u toi voisci bilo
i dosta na5ih ljudi, osobito Sranidara (ier ie glranica bila pod
Francezkom), Rusi su pred Napoleonom daleko, sve do blizrr
Moskve uzmicali, te se tek pred Moskvom, kod Borodina,
upustili s njim u stra5ni boi ft, rujna), no morali su Sa sveiedno
pustiti dalie na Moskvu, ali s'u Moskvu sami zapalill (l4. tuinu),
tako da f.[apoleon nije imao Sdje prelimiti, jer je Moskva do
temelia izporjela. I tako nije Napoleonu preostalo drugo, ne$o
da se za miesec dana vrati natra$ s vojshom, od koie je ostalo
jo5 samo 100,000,lakle samo petina! Ali sada tek navale Rusi
za niim, a kod ptelaza preko rieke Berezine navale {25, do 28,
studenog) na ostatak vojske (samo io5 40,0O0),tako, da ie samo
io5 ,15,000doSlo do Vilna, gdje ie Napoleon vojsku ostavio i na
seljadkim saonama pobjefao u Paris, Tu je rbrzo skupio opet
pol m'ilijuna vojske i nekoliko puta potukao Ruse, Pruse i
Austriju, ali za godinu dana (16, listop. 1813.)morade kod Lip-
skoga pred jadim nepriiateljima uzmaknuti, Ostalo mu je jo5
samo 100,000vojske, s kojom nije mogao nepriiateliima zaprie-
diti puta u,Paris, Dne 30, travnia 1814, pade Paris neprijalelji-
ma u ruke, dne 1, travnia skrinu Francezi Napoleona s pre-
stolja, a 11, travnja sam se zahvali,
Ovih ie dana ciela Rusija, a na delu ioj car Nikolai IL,
proslavila vellkim svedanostima u Moskvi, kod Borodina i
Smolenska ovu pobjedu nad onda5njim Sospodarom Bvrope,
Napoleonom, Ali ovu rusku pobiedu i propast Napoleonove
vojske u Rusiji imadu najvi5e razlo{a slaviti - Niemci, jer je
ruska pobieda,njih spasila,Ta Napoleon je, kako spomenusmo,
bio Prusku gotovo uni5tio (a da je htio, mogao ju je sasvim
un'i5titi), tako, da se nije mopla ni usudila ni maknuti, Istom
301
kad je lNapoleon doZivio poraz u Rusiji i pobiegao, ustadoSe
mt iza ledja Prusi, te zaiedno s Rusima udini5e kraj Napoleo-
novu carevaniu i vladaniu u Evropi.
Od onda njemadka ,mo6 u Evropi i u svietu raste od dana
na dan, JoS se malo bila podigla Francezka pod Napoleonom
IIL (sinovcem Napoleona L), ali su se Niemci bili ve6 osilili,
te potuko5e Francezku ,kod Sedana (1870,),Od onda su So-
tovo Niemci prvi u Evropi,
(>Dom<, God. 1912. Br. 24.)
LoSaknjiLica o dobroj stvari.
Da je nerazumno pi6e zlo, to ,ne treba dokazivati, ni raz-
lagati, Zato je koristno i hvale vriedno nastojanje, da se ne-
razumnomu pi6u stane na krai, A ima liufi, koii idu i dalje,
pa nastoje, da se Zestoka ili alkoholna pi6a (pivo, vino, ralcija)
ni po5to i nimalo ne piju, Ovakvi se liudi slaZu ved odavna u
drui,lva, koiima ie zadata Sit'iti tu nauku, da Zestoka piia ima-
du u sebi alkohola, a to ie otrov, Zalo ih ne treba nikako i
nimalo piti, nego se treba od njih posve uzdri,ati (abstinrrati),
svaki dovjek treba da bude suzdrZljivac (abstinent) od pria,
na cielom svietu treba da zavlada uzdri,avanje od pi6a {absti-
nencija).
Ni ovomu nastojanju, mislim, nema prigovora, ier dovjek
mole zbilja dobro i u zdravlju Zivjeti i bez pi6a, Sto se govcrl,
a i na svoje odi vidimo, da bolje Livr liudi, koii piju {vin.r, pivu,
pa i rakiju), da su jadi, deblji, zdraviii, - nije sigurno, ie ii to
od pi6a ili od toga, Sto ti ljudl i dobro jedu i prcviie se ne
mude. To bi trebalo todno izftaLitL Medjutim dok se to iz-
traZi, stalno ie ftoje, i to prvo: da dovjek moZe dohrr.r i u
zdravliu Zivieti ibez pi6a, drufo: da ie dovieku ugr:dno popiti
i'a5u vina, piva, pa i rakiie, pade da bez to{a, skr,ro bi rekat,
nema pravoga veselja, ,i lre1e napokon: da ie pi6e mnogoga
unesredilo i upropastilo, Dakle svakako treba piti barrrrn
umjereno,
Ali oni abstinenti nisu s tim zadovoljni, nego na svu silu,
rekao bi, nastoje, da svuda zavlada potpuno tzdri,avanie (ab-
-
!
302
hoie
stinenciia), pa se u tu svrhu i hod nas sloZilo druZtvo,
jeftine kniilice z'a natod' da se i<ani
medju ostalim izdaie i
je strahota opijanje po
piea, i doista, komu ie poznato, kakva
tai se
irugom svietu mediu radnidtvom (na pr' u Englezkoi)
ne 6e cuditi ovomu nastojanju,No u na5em narod"r nema''hvala
BoSu, te strahote. Pijanice su kod nas jos uviek Zalostne i
srar,ro+rreiznimke, (Gore ie u $radovima, kod radnidtva i So-
sptrde, pa bi tu trebalo prodike, aLi za dudo, naSi a'bstinenti
ne pi5u svolih kniilica za ove liude.)
Kod nas ve6 dulje vremena tzttaino vojuie za abstinenciiu
g, A. Stampar, koji ie vet kao diak visokih Skola po6eo' a
s*adavee kao cloktor nastavlja, pa ie nedet'nr' napisao i knii-
Zicu (oJe li alkohol hrani?o Ciena 10 fil')'
KniiZica ie lo5e napisana, G, doktor ho6e da dokaZe' da
alkohol ne hrani, I' i' da u alkoholu nema hrane' nema u njem
onoEla,od 6eSa doviek Zivi. Ali toga $, doktor niie dokazao'
On razlaLe, da dovjek Zivi od vode, bielandevine, soli, mastin
sladdine i Shroba (brasna) Sad je li, nije li tako, svejedno'
doviek mu vjeruie, Ali sad dalie kaZe, da mlieko ima od 100
dielova preko 87 dielova vode, 3% diela bjelandevine, manie
od I diela soli, 3% masti i malone 5 dielova sladdine; a pivo
ima, kale, preko 88 dielova vode, manje od 1 diela bielande-
vine, soli dvie desetine fiela, sladdine malne 1 dio i 4 diela
alkohola - i onda kaZez mlieko ie izvrstna hrana, pivo ie
veoma loSa hrana, - Zaito? Zalo, kale, Sto u niem ima alko-
hola a to$a tielu ne treba, Fa kako to, da tielo potrebuje i
troSi neSto, sto mu ne treba? Tko zna, treba li mu ili ne treba?
MoZda mu i treba, kad doviek tako rado poseZe za pivom?
Na ovo ,bi nam moZda S, doktor odgovorio, kako je poku-
sima dokazano, da i,abailipitomi zaiti6,odmah crkne, kad mu se'
pod koZu Strcne samo'malo ,alkohola, - dakle je alkohol otrov'
Ali je valjda i za doktora razlika Strcati alkohol pod koiu ili.
kroz srlo u aehtdac?Bome ie razlika ve6 i trn u oku ili u peti!
A onJa ie valida i to razlika Strcati s i,eludac pivo ili vino (u
kojem ima do 900/ovode!), ili puniti aeladac distim alkoholom..
Sto mi ho6emo da ovim relemo? Ni3ta drugo, nefo ovo: Mi
ne znamo, je li alkohoi ili nije onakav otrov, kako to kaiu nieki
doktori, ali drZimo, da svaki doktor nema ditaoca drZati buda-
lom, ko'ia ima sve vjerovati satno zato, Sto to kaZe doktor' Kad-
303
se doktor upire o znanost, onda tre'oa nelioEiabiesa znanstveno.
ti, razloi,no i dohazati.
Evo na pr. jo5 i ovo za dovjeka, koji ditaiu6i i misli malo:
Gosp, doktor Stampar pi5el ,,Voda sadinjava tri detvrtine
na5ih mi5ican, dakle je voda jedna izvrstna stvar za hranu do-
vjeku, Dalie kaZe, Sto smo vei spomenuli da mlieko u 100 die-
lova ima ne5to vi5e od 87, a pivo preko 68 dielova vode, tj,
one stvari, koje dovjeku najvi5e treba, Dakle je pivo bolja hrana
od mlieka, kad ima vi5e vode, a ne lo5iia, kako kaZe g, doktorl
Dapade: Voda ie najbolja hrana! (Tri detvrtine na5ih mi5ica sa-
dinjava voda!)
Ovo spomenusmozato, da se vidi, kako same brojke, koie
prona5la i koje njeki drie velikim znanstvenim doka-
ie znanost
-
zoml ne dokazuju niSta,ako se ne razloZe,A g. doktor valjda
misli, da se ,laici" (koji nisu udili liednidtva) moraju pokloniti
Solim procentima, koji sami po sebi ne znaEeniSta. Po, procen-
tima je, kako rekosmo, najbolja hrana voda,
Jednal<oniie nimalo uspjelo g. doktoru ono dokazivanie sa
iedinicamatopline. Najprije se dosta nespretno mudi, da dokaie,
kako u hrani vriedi samo ono, Sto daje toplinu, dok ne dodje i
do toga, da nesretni alkohol daje malone toliko topline, koliko
i mast, a oindase mu6i da dokaZe, da ta toplina :uzimatoplinu!
Razlaganjekoje g. dohtor tomu dodaie, doista ie jednostavno.
ali ne tumadi niSta.
Vrlo ie dobro ono, Sto d. doktor razlaZe,kako ie pi6e skupo,
pa koliko se Zita (iedma)uniSti za pravljenie piva. Da, doista,
tu na5 napredni viek ne pokazaje ekonomije, to je liva istina,
MoZda se tu zbilia ved grie5i, i to opasno, - ali g. doktor pu5ta
s vida, koliko se ljudi dana5njidan da5ompiva osvieZi i za nd
i poslie rada ili da5om vina razdraga, udobrovolii - i opet za
rad, i za Livot. Tu ie, dini se, slaba strana svih abstinenata.
Ne Zivi dovjek ,SErrroo kruhu - stara ie rieE i istinita, pa ako
alkohol i ne hrani, svaka stvar, Sto ju dovjek u se uzima,
mora ba5 i hraniti? Zar zbilja sve, Sto u se uzimamo, hrani?
Ne bih rekao.
Ne znam, varam li se, ali mislim, da abstinentskipokret (oh,
ti
"pokretin!) vi,SeSkodi dobroj stvari, ne$o Sto ioj koristi, Ne 6e
umierenosti, nego podpuno uzdri,avanje, Abstinencija ie kao
dog;ma,kao vjerovanie, abstinenti kao vjerska stranka, Toga
danainji sviet ne podnosi, A onda treba ipak pitati i za narav
 30s
304
Pijo VI. rekao, da je car Josip II.
pokvarenadak od Noema'Pa od kada "najbolii hatolik na sviietu<,
dovjediu,koia valida niie
- naislabiiastrana dovielca?"Ta svi smo
Protivnici dakle katoliikosa konfresa posluZili su se imenom
; i;;;;!odnosti cara Josipa, samo da im se viSe vjeruje. Ali policija ie sve ove
i"J;tii;;" iob", k"d '"'je podna5anieosje6aianeu{odnosti slrup5tine bez ikakva obzira raztjeravala i uJosipove listove*
drZaloza naiiaEtt'stranu' plienila, a one koji su ih dielili, zalvarala. Jednaho niie bilo
potrebni boi: boi
Ne, tako, mislirn,ne 6e Lti' Ovaj koristni i ni5ta ni od demonstracija, na koje su se protivnici spremali.
pi6u' proti
proti opiianiu,proti piianstvu,-ploti lerazumnom No naidudnije je ovo: Zidovr beiki sazva5e skupitinu i za-
;;itk;'tro5ku ,^ piel - hi boi treba voditi dru{adiie' Oso- kljudi5e, da oni nemaju niSta proti toi katolidkoj slavi i da su
neka budu jednompi-
bito pak te blaiene kniilice 'za narodu proti demonstracijama, ali zahtievaju, da se i njima, Zidcivima,
je ova naimena-
,"n"'. vi5e soli, duha i - pismenosti'KniiZica dade sloboda u njihovim vjerskim stvarima,
>za mtuza<
;;;, skoro bih rekao, nepismeno'Niie sve ve6 ni Ovo se u prvi mah dini dudno zato, Sto su rnnogi Zidovi
takodier su
ioiro,' jer njegovih10 filira (za 24 male stranice) pristaSe tako zvane ,slobodne misliu i Sto Zidovsko novinstvo
boi proti onomu zlu'
novci. Ali priznati treba, totii i ovakav vedinom neprijazno, pa i Zestoko pi5e proti katolidkim ured-
ne$o nikakav'
(rDom<, coil 7s12.Bt. 24.)
bama. Ali kad se promisli, tko je sudjelovaokod ove slave i ko-
Iika ie tu bila skupljena mo6, onda ne bi iidova poznavao, tko
bi odekivao, da ie se oni postaviti proti svemu tomu, tim manje,
Sto je sv. Otac papa malo dana priie toSa uputio neke biskupe,
Zidovi i katolici. da nastoie narod odvratiti od navala na Zidove. Vidi se dakle i
ovdje, da danainje doba ne trpi nepriiateljstva svadie i nemira,
dne t2' do 15'
Poznato je na5im ditaocima, da se ie u BeEu negioda se liudi i najrazlidnijeSami5ljenja,kao Sto su eto Zidovi
kon$res<' na
rujna o, g, obdrZavao >svetotaistvenievkaristiiski i katolici, pogadjaju i 'napokon sloZe, samo da iedni i druSi
Van Rossum sa io5
kojem i" bio kao papinski poslanik kardinal saduvaiuono, 51o drie, Ova ie moida tako odevidna, da ju vide
g irugih kardinala, za lim do 150 biskupa' vi5e tisu6a -sve6e- i veliki i mali, Zat.o niie nihakvo 6udo ni to, 5to se ie moglo vei
svieta: iz
nika i nebroieno mnoZtvo naroda' i to iz svih krajeva i kod nas opaziti da na5 katoliEhi kapeian s propoviedaonice
a sve
Francezke, Spaniolske, Turske, Amerike i t' d" uzima u za5titu Lidove, hvali niihovu marliivost i Stedliivost itd,
""r"uirr", vladara' cara I ktalia' i rtz
ie to bilo pod za5titom uzvi5enofa A dovoljno ie poznato,da katolifko naie sve6enstvosve to vi5e
dlanova pre-
.rrai"tott"t i" Niegovo i mnofih, osobito Zenskih i u iavnom Zivotu zajedno stupa sa Zidovima, ili Zidovi s njim, pa
to ne5to veliko' velidanstveno'
iasne cesarske ku6e, Bilo ie moZda nije sasvim nemogu6e,da bi s vremenom, dakako na ka-
siajno. hav zgodni nadin, mogli Zidovi sudjelovati i kod evkaristijskofa
Bedu pristaSe
Proti toi crkvenoi katolidkoi slavi digo5ese u kongresa, kad su se ved ljetos tom prigodom iztakti te su u
uslobodnemisliu, t. f. iluai, koii ne samo da ne vieruju kr56ansko- povjesti toga kongresa Eastno spomenuti.
da i dru{i sviet'
katolidku nautr<u,nego su si uzeli za zadalu'
pomute i siai
koii vieruie, odvrate i tim ovu slavu koliko-totiko (>Dornt, GoiI. 7972. Br. 24.)
su niekoliko sastanaka i diielili
ioi'poiamne, U tu svrhu drZali na
po be6u miliiune ceduliica pod naslovom 'Josipovi listoviu'
'kojima
su biie natiskane misli cara Josipa IL, lcoii le, kako ie Socijalistiu Njemaikoj
o vani-
mnoSimapoznato, bio izdao (god. 1781')nieke odredb-e
Zenitbe'
skirn crkvenim po'slovima (o fapinskim oprostima kod valjda su najve6a i naijada stranka na svietu. Nedavno su
procesifama i t, d')' sto obdrZavali svoju glavnu skupitinu i na njoi izviestili, da niihova
o samostanskomimetku, o'sprovodima,
su protivnici Crkve uzimali i tzimaiu, da ie to bilo-napereno stranka ima milijun upisanih dlanova, koji pia6aiu prinose, a ti
papa
proii ul"ri i Crkvi katolidkoi, premda ie onda5nii sv' Otac 20
306
Kruna' Imadu 86
prinosi iznai;aiv na Sodinu preko dva rnilijuna
in"vnih novina i 601vofih tiskara, 110 zastupnika
u njemadkom
(zajednidkom njemadkom saboru), 224 zastupnika u
;;ji.og"
ob6inskih
raznim-niemadkim drZavnim saborima i preko 10,000
miliiuna.
i g*d.kii, zastupnika, Svih prista5a radunaiu na detiri
,Riedki Novi Listo, sto Sa izdaie Fr' Supilo' osvr6u6i se na
ne opaLa od ove
ovo izvje56e piSe, da se u Niemadkoi ni5ta
velike sna$e socijalista. Kako je na ime poznato, socijalisti6ki
oso-
su vod,iepiopoviedali, da treba sviet sasvim preokrenuti'
bito vofsku uklnuti i kapitaliste (posiednike zemljiSta i nova,ca)
Bebel)
unistiti. Naprotiv, i vodje njemadkih sociialista(Kautski i
'sku' pa se
sasvim su zadovoljni, Sto Njemadka ima naisilniju vo
u tom nri malo ne razliktiu od oibid,nih niemadkih pretieranaca
(Sovinista), koii bi, da mo$u, pod vlast njemaEkoSa kaizera
rad-
spravili pol svieta. A pristase sociialista, trgovci, obrtnici i
n1ci,i to ua 'sve to ve6u pomo6 drlave, sasvim liepo Stede i Spa-
raju novce kao i druSi ,pur$ari', te im niie ni na kraj pameti'
da i sebe smalraju kapitalistima. Takva stranka bas i treba
vladi, pa kad ie u Niemadkoj ne bi bilo, trebalo bi iu stvoriti'
ovo pisanje oRied.Nov, Listan pretishala ie od riedi do riedi
,slobodna Ried.., $lavne'socijalistidke novine nadih"socijalisrta,
veledi samor da su to blezsarije, koiih ne misli pobijati, Sto ie
doista dudno. Blez$ariji se kaZe blezgaiia, pa ie $otovo aliblez'
gariiu pretiskivati - niie ba5 obiEaj'
Ali'pisanie "R. N. Listau nije blez$arija, ne(o odevidna isti-
na, koiu vidi sav sviet' Treba samo znati, kakva ie to sna$a
110 zastupn-ika,a toliko ih imadu sociialisti u niemadkom sa-
boru, - la ni5ta, ni traSa kakvo'i socijalistidkoj promieni ili
pokuSaju, ,R. N. Li,st" ima mo'Zda krivo samo u tom, Sto za-
n4era vodjama nj emadkih sociialista niihovu pomirliivost, prorni-
Slienost i posadjanie {kompromise) s vladom i dru$im stran-
ka,ma;on bi zelio odludni (radikalni) postupak, pa kud puklo da
pullo. No treba drlati na umu' da to danas, uz toliku vofsku
u svim drZavama,ne ide, a da ni danasniiliudi nisu za to' Danas
Zivot, pa mu
ie i sociialistidki radnik vedinom naudan na udobni
se ne 6e ve6 ni na demonslraciie, a kamo li bi saniao o ukrva-
vim saiama.. A istom vodje, od koiih su neki miliiunasi! Ta do-
sta ie spomenuti, kako se razbo'rit'o drZe nasi, ios nedavno tako
ratoborni sociialis{i' koiih kao d" i
"":;'"m",
God.1e12.Broj 24.)
30?
Dvie milijarde Kruna
(2,000,000,000)
Toliko izna5a zajednidki proradun Ugarske i Hrvatske (ili
zemalja kru,ne sv, Stiepana) za god. 1912,, kako je priob6en u
siednici zajedruEko,gasabora u Pe5ti dne 17. rujna 1912.
Ovo su svi, 'ba5svi drZavni tro5kovi u Ugarskoj i Hrvatskoj,
dakle troikovi za vladarski dvor (11,300.000) i dvorsku kance-
lariiu u Bedu (193,519J,za peitanski sabor (4,528,3?3),za miro-
vine (36,411.879),za voirsku i ostale poslove ciele carevine
(155,622,771),za drlavne dugove (301,821,384)i za duSove pre-
uz etih \e\:ieznlca (29,875,748) i poj edinih mini starstv a (8,832,835),
za ralunarski dvor (445.584), za upravno sudi5te (838,98?), za
ministarsko predsjednidtvo (3,295.5991za rninistra uz vlad,arevu
osobu (210.559),za hrvatskoga ministra (123.5001i za ostala
ministarstva: unutra5njih posala (114,780.627), financifa
(286,565.294),trgovine (504,187.850),poljodielstva (86,261.513);
bo'So'Stovlia i nastave (126,849.M7),pravo,sudje(59,617,910)i ze-
maljiske oibrane ili domobranstva (76,877.266),napokon za do,
ma6u (unutarniu u.pravuHrvatske-Slavonije (29,500.000), ukupno
1.9m,71O.356K {za 144.542.619K vi5e neSo pod. l9l2l. K tomu
dolazi tro5ak za investicije 244,043.840, t. i, sveukupno
2,072.754.196 (2 rnilii:arde; 72 niliqana, 754 hiliada) K.
Ne znarn, ieste li ove broike proditali, ali aho i niste i ako
ih ne pro,6itate, ne 6 biti dudo, jer na5i ljudi za !o1 za novcel
za narodnu muku, ne mare, Gledaite: Uzeo sam jedne na5e no-
vine, u kojima su tiskane brojke ovoga proraduna. KaZe to, da
sav proradun izna5a, kako ,smo Sore izpirsali,2.072,754.196K, a
onda se nabraja i tiiska redorn, koliko r'decra Sto, na dvor, voisku,
i t. d, Uzmem ia, da to zbro,jim,- ne slaie se: fali oko 400 mili-
iuna! Fotro,Sio ,sam preko sata, dok sam na5ao, da je mnogo
toga izpu6teno! Onai dakle novinar, Sto li je, ko,ii je te broike
dao Stampati, malo se stara, ho6e li njegovi ditaoci Sto razumieti,
Pa i doista nitko se i ne trudi, da tu Sto razumiie. Sto o'nda znai;i,
kad se pi5e i vide, da raiuni nisu 6isti da'naSom mukom drugi
gospodare, da nerna samostalnih financija, ja ne znam. Ja ne
znaml kako tko moi,e zvali narod, da odludi u toi stvari, koie
ne samo da ne razumiie, nepo za niu i ne mari,
Sad tr<akobilo, ja vas molim, d,a se malo uztrpite, pa da
308
zajedno malo ove brojke proStudiramo, ier za to su te brojke
i predloZene saboru i oSla5eneu novinama, da se vidi, kamo
ide narodna muka.
Dakle da vidimo, Sto kaZu ove velike broike,
Dvie milijarde - to je dvie hiljade milijuna. Tolilio i ioS
72 miliiuna troSe na Sodinu zemlie krune sv, Stjepana t, i. Ugar'
ska i Hrvatska.
Da bolie razumijemo, od kuda to'liki novci, sietimo se, da
Ugarska i Hrvatska imadu zaiedno okruSlo dvadeset miliiuna
ljudi (20,000.000).Da se dahle skupi dvie mili'iarde fili dvie hi-
ljade miliiuna kruna), treba dati na svaku glavu (i na djecu)
100 K, Za javne drZavne tro5kove dakle odpada u Ugarskoi i
Hrvatskoi na svaku glavu (i na djecu) 100 K (dakako bez oblin-
skih troSkova).
Od ove dvie milijarde troSi se na financijalnu upravu i mini-
starstvo trfovine zaiedno preko 3/r milijarde , za tim na drZavne
dugove preko 300 miliiuna, za voisku preko 100 miliiuna, za
unutra5niu upravu Ugarske i za Skole niezine za svako to preko
100 miliiuna, za ostala tri ministarstva daleko preko 50 milijuna
za svako, To su dakako naive6irn delo'm plaie dinovnika i
ostalih namje5tenika. Za vladarski dvor, t, i, za tako zvanu
>pla6u<vladarevu tro5i se 11,300.000(11 mili'
"civilnu listu" ili
juna 300 hiljada),
Pr'ihodi za godinu 1913. izna5aiu 54.835 K vi5e od raz-
hoda. Najvi5e prihoda ima dakako ministarstvo financija
(1,127.045J64 K) a to su porezi, pristojbe, potro5arine ild,, za
tim ministarstvo trglovine (603,384.580),ministarstvo poliodiel-
stva (33,143.748)i nutarnjih posala (31,954.012),dok su drui
prihodi razmjerno neznatni,
Kako smo vidjeli, u ovai proradun uvr3teno ie i 29,500.000
za doma6u upravu Hrvatske i Slavoniie, Sto ie to tih 29,500.000?
Kako to dolazi u zaiedniiki proradun?
Ako ie komu i poznato, dobro 6e biti ipak razloZiti, Sto ie
i kako je to, A to je evo ovo i ovako:
Ugarska i Hrvatska imadu zafedniiko Sospodarstvo, zajed-
nidku kasu, z,ajednidkeraEune i linancije,To zajedrndko gospo-
darstvo vodi i kasom Sospodari zajedniEki sabor i vlada u PeSti,
Zalo poreze, pristojbe, potroSarinu itd, razpisuiu i pobiru i u
Hrvatskoj zaiednidki uredi (porezni uredi i financijalna ravna-
telistva), koji su podloZni zaiednilkoj vladi u Pe6ti, Zato zaje-
309
dnidki sabor ima dozvoliti svaki trosak, pa eto i trosak za doma6u
upravu u Hrvatskoi i Slavoniii.
Treba naime znati, Sto mnoSi dakako i znadu, da Hrvatska-
Slavonija ima svoiu posebnu upravu, i to politidku, sudsku i
Skolsku. Ta domada uprava niie podloZena zajedrndkoj vladi,
ne6io banu, koje{a na predlo$ zajednidkoga ministra predsied-
nika imenuje Kralj i koii je odgovoran saboru kraljevine Hrv.-
Slav,-Dalmacije u Za{rebu, Tako ie to ugovoreno s Ugarskom
Sod, 1868.u poznatoj nagodbi.
Sad 6e naravski svatko, ako malo samo misli, morati pitati:
iDobro, ako Hrv,-Slav, ima posebnu upravu t, j, posebne
oblasti, sudove, Skole i crkve, pa ako u tim stvarima ima niezin
sabor i vlada slobodne ruke, - onda valida Hrv,-Slav, moi,e
slobodno odrediti i to, koliko treba dinovnika kod oblasti, koliko
sudaca, koliko profesora i uditelia, jer ako to ne moZe, treba
i platiti, a kasu drZi zajednidka vlada i sve tro5kove dozvoiiuje
zaiednidki sabor, - kako ie to onda? Zar zaiednidki sabor odre-
djuie i to, koliko 6e Hrv,-Slav. troSiti na svoju domadu upravu?
MoZe li onda biti govora o tom, da Hrv,-Slav. ima slobodne ruke
u domadoj upravi, kad netko drugi odredjuie, koliko se na tu
upravu moZe potroSiti?
Kako ie to dakle?
To ie ovako: Ugarska i Hrv,-Slav, sklapaiu svakih deset So-
dina posebnofinanciialnu na{odbu, Takva se financiialna nagod-
ba sklapala u 44 godine, odkad postoii nagodba s Ugarskom,
vi5e puta, a posljednii put ie sklopliena god, 1903., i traje do
ko'nca 1913, Po toj financiialnoi nagodbi ima se Hrv.-Slavoniji
za niezinu doma6u upravu dati toliko, koliko izna5a 440/o(44
posto) svih njezinih dohodaka od izravnih poreza, a 8,127 (8 cie-
lih i 127 tisuda po sto, ili neSto preko 9 po sto) od ukupne po-
troSarine svih zemalja krune sv, Stjepana,
Dakle, ako se pravo ttzme, zaiednidki sabor u Pe5ti ne doz-
vol java tro5kove za domata upravu u Hrv,-Slav,, nego su ti tro-
Skovi unapriied financijalnom nagodbom odredieni, Za5to ipak
a zajednilkom proradunu dolazi pred zaiednidki sabor u Peiti
i ona svota, koja ide Hrvatsku-Slavoniiu po financiialnoi na'
godbi, niie nigdje redeno,
Hrv.-Slav. dobiva dakle za Aod, 1913, 29 i pol miliiuna za
doma6u svoju upravu, t, j, za plate domadih dinovnika, sudaca,
u6itelia i za pomo6 crkvama, To je, kako smo razloilili,440/o svih
310
prihoda Hrv,-Slav. od izravnih poreza i 8'l27olo od potrosarine
jedno{a, koliko
svih zemalia krune sv. Stiepana, Koliko je od
od druSoSa, to nam ovaj 6as niie poznato, eudno ie kod ove
broike to, Sto ie ovako okruSla t, i, tu su samo stotine hiliada'
dok je kod svih dru$ih ministarstva svota izkazana sve do jedne
Krune (na pr, kod ministarstva za domobranstvo niie odredjeno
'to
76,800.000, nego todno 76,877.256K), ie tim dudniie' Sto ie
svota prihoda odrediena sasvim na tanko (na pr, redoviti prihodi
1,834,299.156kruna, izvanredni 238,509,875K), pa bi se i pri-
hodi Hrv,-Slav. mogli tako na tanko odrediti, a onda bi se od
tih prihoda 44olo, mo$lo sasvim na tanko izralunaIl,
Zaito lo nije, ne znamo'
Sada razrno,trimo, ali sasvim na krupno, samu tu svotu
od 29 i pol miliiuna. Rekli smo, da za drZavne terete odpada u
Ugarshoj i Hrv,-Slav, okruglo 100 K na glavu' Uzmemo li, da
se u Hrv,-Slav, pla6a porezt pristojbe itd, iednako kao i u Ugar-
skoi (dakle da na glavu dolazi jednako i potro5arine), nosi
2,600.000stanovnika u Hrv,-Slavoniii okruglo 260,000.000K te-
reta, l. i, toliko okruglo izna5aiu svi prihodi Hrv,-Slav, Od tih
260 milijuna tro5i se na doma6u upraw okruglo 30 rnilijuna, a
ostalih 230 milijuna tro5i se na vladarski dvor, voisku, drZavne
dugove, zaiedniEki sabor i zajedrnidka nai'ni,starstva,
Sad se svatko pita dvoje, i to prvo; Ako po ovom krupnom
radunu prihodi Hrv,-Slav, iznaSaju oko 260 miliiuna, kako to,
da Hrv,-Slav. ne dobiva za svoje doma6e potrebe 400/o od te
svote, t ,j. preko 103 miliiuna, nego santo okruglo 30 milijuna?
Je li mogu6e,d,a 44olosvih prihoda Hrv.-Slav' zbilia izna5aiu sa-
mo oko 30 milijuna, tako da bi svi prihodi iznaSali samo oko ?0
miliiuna, a ne 260 milijuna, kako izlazi po krupnom radunu?
Je li mogu6e, da u svim zemliama krune sv. Stiepana dolazi na
glavu poprieko 100 K tereta, a u Hrv'-Slav. samo 27 K po prilici?
Je li zbilia porezna iakost Hrv.- Slav. tako malena?
Da je porezna jakost Hrv.-Slav, na glavu od prilike isto
tolika, kolika je i u Ugarskoj, to 6emo za Easduti' A za5to ipak
prihodi Hrv,-Slav. u zajednidkom drZavnom proraduna ne izna-
Saju, koliko bi doviek po toi poreznoi jakosti oiekivao, to ne
dokudujemo.
Drugo: Je li za Hrvatsku-Slavoniju povolina takva finan-
ciialna nagodba, po kojoi ona niti osminu svojih prihoda ne tro5i
311
za one tfi vaine gr,ane drZavnih posala, naime za po,litidku
upravu, sudstvo i Skolstvo?
Oni, koji su na ovo pitanie odgovarali, prispodabliali su,
koliko se na te poslove (upravu, sudstvo i Skolstvo) tro5i u nekim
drZavama, posebice u samoi Ugarskoi, Takvo ie prispodablianie
dokazalo, da Hrvatska-Slavonija doista manje tro5i na to, nego
na pr, Ugarska, Tako i po proradunrr za godinu 1913, troSi Ugar-
ska na svoju homa6u upravu, sudstvo i Skolstvo najmanie oko
420 milijuna, t. j,blizu iletvrtinu svojih prihoda (dok Hrv,-Slav,,
kako smo razlolili, ne tro5i ni osminu). Ali je prispodoba s
Ugarskom nez6lodna,i to poglavito zalo, Sto su niekoja ugarska
ministarstva zajedniEka(t. i,obavljaju poslove i za Hrv,-Slav,)
te se zaiednidkom tro5kom i azdrZ,avaiu,pa se ne moZe todno
odrediti, koji ugarski uredi i oblasti obavliaju one poslove, Sto
ih u Hrv.-Slav, obavljaju doma6i uredi i oblasti, A ni prispodoba
s drugim drZavama ne pomaZe mno6io,
O svem ovomr Sto le ovdje samo u kratko spomenuto,mnogo
se ie kod nas pisalo u novinama i kniilicama i govorilo u skup-
Stinama i u saboru. Ali je odevidno ve6 svakomu, da te stvari
rlisu iasne. To najbolje dokazuie u ostalom vrlo poudno pisani,e
jednoga vf e5taka, Stampanoovoga lieta u Novinama..,
"Narodnim
iz tofa se pisanja medju ostalim vidi i to, da tu ima stvari, kako
kaZe 'lai vjre5tak, na koje niije ,nritko naS ni mislio, a koStale su
nas miliiune!
Pisanje spomenutogavie3taka u ,Narodnim Novinama( vrlo
ie valno radi ove stvari;
U sjednici proradunskoSaodbora hrv, sabora osvrnuo se je
vje5tak Egersdorfer,kojega je u odbor na predlog ban,aToma5i6a
u siednicu pozvaot na obidne prigovore, da naSi raduni s Ugar-
skom nisu >disti<,Egersdorferie rekao, da ie to srnieSnogovoriti
da raduni nisu 6isti, pa je dalje razla$ao, kako raduni moraju
biti disti, t, i. sasvim u redu, jer se u radunima ne moZe niSta
dru$adije upisivati,,nego onako, kako jest; inade rede vieitak
raduni se ne bi slaSali.
Egersdorfer je tu pobijao mi5ljenfe, d,a su raiuni u neku
ruku krivotvoreni, t, i. da se u niih upisuie drugadiie, ne$o Sto
u istin-ujest, t. j. na pr,, da se prihodi Hrv.-Slav. ne izkazuiu po
istini. naime, da, recimo, porezni uredi i financiialna ravnateli-
stva imaju druge svote, a u ra6unima su druge svote,
312
I doista'je vjeStak imao pravo, kad se le ruzLahft,ito dapade
srdio i giotovote nije rekao, da to mogu misliti samo glupani,
No premda ie sve to u istinu tako, t, i, premda su radu,ni
na6i s Ugarskom sasvim u redu, dokazao je u uNar, Nov,o zacielo
isti taj vje5tak odevidno,da je Hrv,-Slav. dva puta platila svoj
prinos (Hrv.-Slav, naime ima po posljednjoi financ, nagodbi na
svaku stotinu K za zaiednidke tro5kove dati 8.12 doprinosa, a
ostalo odpada na Ugarsku),
Sad kako je to: Raduni su disti i u redu, a Hrv.-Slav, mora
dva puta platiti svoj prinos?
Po razla{aniu spomenutogavie5taka ("}rJa1.Nov:o br. 175,
do 179. god. 19t2.) dolazi do toga pravoSa duda ovako:
ViSe puta se dogodi, da t zaiednidkoj uS.-hrv. bla$aini osta-
ne viSka, t. i, da se sav proradunom osigurani novac ne potro5i'
Taj se vi6ak ne prenosi u dru$u giodinu, jer svaki drZavni pro-
radun vriedi za iednu godinu. Na to nastane potreba, da se slie-
de6e Sodine gradi, recimo i,eljeznica. Ll'i za tu i,elieznicu n,ema
novaca, neEiose moraju uzajmit| No dok se zajam sklopi i dok
novci dodju, a Zeljeznicu treba lurno graditi, uzmu se novci iz
onogia viSka, pa kad se pravi obradun (t, j. kad se pita, ie li
Hrv.-Slav. na onih 560/odomaiih dohodaka podpuno platila svoi
prinos) , uraduna se na teret Hrv.-Slav, na svaku 100 niezin dio,
t, i, 8.12. A poslie, kad se podigne onaj zajam za tt ielieznicu,
opet se Hrv.-Slav, obtereti za 8.12 na svaku 100.
Da ovo nismo ditali u "Nar, Nov,o, iedva bi vierovali, A
ovako moramo re6i, da bi malo hasnilo, kad bi tko ovai postupak
nazvao pravim imenom, nego tu treba zbilia iednom udiniti, i
to ne samo ne5to, ne6!oono, Sto 6e ovakove radune onemoSu6iti'
U proradunu naime od preko dvie miliiarde ne radi se za Hrv"
Slav. o stotinama i tisuiama, negloo milijunima, A i sam iedan
miliiun velik ie novac za prekomierno ve6 osiroma5eninarod,
("Dom", god. 1912.bo1 25.i
313
uladranu, nBalkam<i >Zagreb<.
Javili smo u kratko, da ie bivii ravnateli ,rpripomodne<
za_
druge neki Duma, osudien na osam godina tamnice.
"Jadranao,
a njegovi niekoii drugovi na pet i Sest godina. Malo ie za tim
uap5en i ravnatelj druge takve zadruge,
"Balkano, neki Albini.
a keta takva zadru{a, bila ie pnisiljena, d,a najavi stedai, t.
i.
razpust,
Za vrieme, dok ie trajala razprava proti ,Jadranuu, dosta
su novine pisale i izvie56ivale o toi stvari, a kad ie pukla osuda,
pisale su skoro sve veie novine na prvome miestu o toj stvari
jadikuju6i, kakovo ie to zlo bilo zavladalo, kakva
ie to pokva-
renost i rana u naBem druitvu itd., a onda hvalile Boglu, Sto je
ta rana sudadkim noiem odrezana, Njekoie su se novine hvalile,
kako su one prve upozorivale na to zlo i uztraino vodile borbu
proti tim zadrugama, Mnogo se je o toi stvari i razgovaralo, pu
se ie mogilo duti i to, da nije pravo, Sto 6e samo Duma siedjeti
osam godina, nego da bi morali siedjeti i drugi, koji rade io5 i
Eore, pa im nije i ne 6e im biti niSta,
Da bolje razumijemo, o demu se radi re6i 6emo u kratko,
kakove su to bile zadrage, premda je to ve6inom poznato. -
Clanovi koristnici ovih zadruga bili su oni, koii su kod zadruge
osigurali tako, da 6e im se izplatiti 1000 ili 2000 K., ako tai,
koga su upisali, umre; a zato 6e dlanovi platiti upisninu, za tim
mjesednu dlanarinu i jo5 po njekoliko kruna svaki put, kad koii
upisani osiguranik umre, OsiSuranici su bili skupljeni u grupe
(kola) po 500 njih, pa kad god bi koji od ovih 500 umro, imali su
oni, koii su ih upisali, platiti po 4 K, tako da je zadrufa dobila
za smrt svakogla osiguranika 2000 K, a ona bi imala izplatiti
osiguratelju (koristniku) 1000 K, i io5 ie zadrusi ostala upisnina
i miesednadlanarina, Kad je koji osiguratelj (koristnik) uplatio
za svoga osiguranika 600 K (ili 1200 K,, ako ga ie osigurao na
2000 K) ,nije dalje morao pla6ati; ili dim ie osiguranik umro, od-
,mah se koristniku imala izplatiti osigurana svota (1000 ili 2000
K). Glavno ie dakle, bilo, da osiguranik Sto prije Lrmre,Zatoss
koristnici osigurali bolestne ili baS i na smrt bolestne iiude, ali
im zadruga nije prigovarala, premda pravila kaZu, da se osigu-
rati mogu samo zdrave osobe, ali bez lijednidke pregledbe,
Sad se pitar MoZe li. zadrufa na ovom temelju obstoiati?
314
Kod suda se ie o tom mnogioprepiralo i na samom sudu s olov-
kom u ruci radunalo. Predsjednik ie suda (Dr, Ko5uti6) dokazi'
vao obtulenom Dumi, da ie zadruga primajudi bolestne osobe
morala propasti, a Duma ie odgovorio, da bi zadruga jo5 bolie
napredovala, kad bi makar svi osiguranici bili bolestni.
Predsjednik suda radunao je od prilike ovako: Recimo, da
su svi osiguranici bolestni, pa recimo, da poumru svi u iedan
dan, ili godinu dana, svejedno,zadruSa6e propasti, Zaito? Zato,
Sto 6e zadrasa morati izplaliti 500.000 (za svakofa od 500 do
1000), a koristnici su duZni platiti za svakoga osi$uranika samo
600 K, t. i. ukupno samo 300.000K, Duma je na to dokazivao i
(rukama pokazivao), da se rr ovakvoj zadruzi svako ono "Kolo"
neprestano vrti, t, j, da se svaka grupa neprestano popuniuje, a
,zadruan da kod togla neprestano sluZi. Medjutim se na sud-
benoj razpravi dokazalo, da su od zadrufe imali koristi samo
dlanovi ravnatelistva, a napose sami ravnatelji, koji su si dali
pla6ati i po 1000 kruna na miesec, a tz lo su si radunali svaki
korak tako, da je Dtrme po svom vlastitorn priznanip za 5
mjeseci zasluiito 18 hiliad,a kruna.
NajZalostniie je kod ove stvari, da ie toliko i toliko tisu6a
na5ih liudi, visoke giospode,Sradiana,pa i seliaka, u $adnoi la-
komosti za velikim, brzim i lakim dobitkom, mirne du5e Speku-
l,iralo sa Zivotorn'drugih liudi, a 'sramotno ie, 'Sto su im u toi
Spekulacifi i5la na ruku gdjekoia takva 6iospoda,koioi to brani i
njihov ugled i niihova sluZba. - Svakako, stoii to, da samom
osudom Duminom, pa ni novim osudama, ne 6e ova rana biti
izlielena.
("Dom",god.1912.Broi 25.)
Spomenuli smo u posliedniem broiu, kako je predsjednik
suda dokazivao da su ove zadru{e morale propasti,
ObtuZeni Duma radunao ie opet bez sumnje ovako; Ako za
jedan dan ili za godinu dana umre svih 500 upisanih osiguranika,
dobiie zadruga za svakoga po 4 K od 500 koristnika, t, i' za
svakoga 2000 K, ukupno 1,000.000(iedan milijun) , a izplatit 6e
koristnicima svakomu po 1000 K, ukupno 500,000, te 6e zadttzi
ostati jo3 iedamput toliko,
Dakako, znade i Duma, da koristnici nisu morali dalie pla-
6ati, kad su uplatili 600 K, t. j. kad umre 150 osiuranika; ali
onkai,e, da 6e mjesto (150 recimo) pokojnih biti upisanih toliko
315
novih, za koje 6e niihovi koristnici pla6ati. predsiednik ga
na to
upita: A Sto onda, ako ne te biti novih dlanova? -- Duma
;e
sviestno odgovorio; E omda 6e zadrufa propasti, kao i svaka
drufa trpiovinankad nema mu5terija.
Koliko smo razabrali iz novinskih izvie5taia, pri tom
ie i
ostalo, Naime: Duma je ostao u pravu, t, j. muSterija, a u tom
sludaju propada svaka tr{oviara, pa uJadranu nije po tom ,biro
gori od svake druge po5tene trglovine,
Nama ie za Eudo,Sto ie ova tvrdnja osudienogaDume ostala
kao neopaZenaili barem neodludena, ier ova tvrdnia nije isti-
nita, Neka se naime miesto umrlih, recimo 150, osiguranika i
upi5e 150 novih, zadruga mora propasti. eim naime umre 150
osiguranika, mora svih 500 koristnika uplatiti 150 puta po 4 K,
t, i. 600 K, te niiedan od ovih niie duZandalie pla6ati; neka sada
umre opet 160 osiguranika, platiti 6e po 4 K samo 150 novih ko-
ristnika t. i, bit 6e pladeno samo 150 puta 600 K, Sto 6ini samo
90,000 K, a zadraga mora izplatiti opet 150.000K. Istina, jo5 joj
je ostalo 150.000 K, ostat 6e joj io5 samo 90,000 K. Neka sad
umre opet 150 osiguranika, opet 6e dobiti od dlanova samo 90.000
K, a morat 6e platiti 150.000K, tako da Ce ioj ostati ioi samo
30.000 K, A umre li ih io5 150, ne 6e vi5e mo6i izplatiti posmrt-
nine, ier bi morala platiti 150,000K, a od dlanova je dobila samo
90,000 K, ostalo je jo5 30.000 K, pa bi kod 600 mrtvih manjkalo
ve6 30,000 K,
Dakako, dok umre 600 makar i bolestnih ljudi, tu prodie
vremena. A drZi li se na pameti, da se za orre, koii bi prije
umrli, nego Sto mine 6 mieseci, nije pla6ala posmrtnina pa jo5
i druge kvadice, mogle bi se ovakve zadruge prilidno dugo
driati,
Ali odevidno je, d,a se ie mogao unapri,ed izradur:rati das,
kad 6e morati propasti.
Duma se je na sudu branio (a biio ie ljudi, koji su Sa bra-
nili,) time, 6to, je sud dozvolio osnivanie zadru{e. No po zakorrrn
sud nema iztralivati ni pazitl, ho6e li zadrupa mo6i obstati, To
zakon izr:tlitto ka,Ze,kao Sto ie i 'naravski, j'er bi inade sud mogiao
zabraniti osnrivanje svake zadrufe. Sud ima paziti, ies'u li tu
pravila, je li se dri,ala skup5tina, ima li zadraga ravnateljstvo
i nadzorni odbor itd,, a ho6e li ici posao, to niie suda briga.
Duma ie dodu5e osudjen i zato, Sto ie osnovao zadrugu na
takovom temeliu ali glavno zato, Sto se ie varalo, Sto su i mrtvi

osiliurani, Sto su ravnatelii gledali, da najpriie sebi izplate po-
smrtnine i zato krivo upisivali svoie osi$uranike itd.
Naivi5e su dakako krivi ovi ravnatelji. Ali su krivi i dlanovi
i novine i odvietnici, t. i, cielo druZtvo,gospodai seljaci, elanovi,
i, j. oni, koji su osiguravalibolestne,krivi su Sto su i51iza nepra-
vednim dobitkom, a morali su znati i znali su, da 6e drufi pri
tom Stetovati, t. i. da ie iedni samo pladati, a drugi dobivati,
Dakako, na to se odgovara, da je tako i kod lutrije i kod
sredaka (loza) i kod svake igre, pa napokon kod ovakovoSaosi-
liuranja, doista je tako, Ali 'ni lutrija ni ere6ke - ni to nije
nikako sasvim dist posao,dostojan pravedna dovjeka i gospodara.
A pravo osiguranje sasvim je neito druSo, Ako naime cret,ko
dobije osiguranu svotu za kuiu, koja mu je iz$orjela, lli za otca
lli muZa,koji, je obiteli azdrlavao, - tko 6e reti, da je to krivo,
kad je taj dovjek u istinu Stetovao,te mu ie samo Steta nado-
knadjena? BaS u tom i stoji gospodarskai dovjedja vriednost
pravih (solidnih) osiguravaju6ih druZtava, Sto tu jedni pornaZu
dru$ima podnaSati nesre6u u gospodarstvu i livotu, pa oni, koii
ne5to ptate, a ni5ta ne dobiiu, nimalo ne prigovaraiu, nego io3
BoSu hvale, 5to ih ie nesre6a poStedila,
Ali danas se ne pita, ie li koji dobitak pravedan, samo da
ie dobitak, I uz ovo mi5ljenie pristaie sve vi5e svieta i jo5 se
rugaiu onomu, koii pita; "A ie li to pravedan dobitak?" "Ako
ja imam sreduoa drugi je nema, zar sam jakriv?" i ne bi doviek
vierovao, kakvi sve ljudi sasvim mirno ra6unaju na dobitak za
koii ne pitaju, od kuda je.
A takve su novine i fiskali, Kad su ove zadruSe plaiale no-
vinama za velike oglase ,rPozdravliarn te, Jadraneo, znali su
njihovi ljudi sigurno, Sto je to ali su mislili: 'Bili bi ludi, kad
ne bi primali novaca, Sto nas brigaza lude, koie im novce noselr.
A onima, koii nisu primali tih oglasa (ni "Dom" ih niie primaof ,
rugali su se da nisu nikakvi tr$ovci, Fi5kali su opet, dakako za
dobru plaiu ne samo pred sudom, negio i pred svietom, pred
javnim mnijenjem branili ravnatelie, dokazuivti' po para6irafima,
da ie to sve u redu. A ako su ti fi5kali bili io5 i poznati rodoliubi'
bili su ravnatelji i dlanovi jo5 sigurniji,
I tako su ove zadru{e odevidno pokazale, da nad sviet, prosti
i Skolani, nema nikakve dvrste miere za ottot Sto se smije, a Sto
se ne smije, Sto ie dobro, a Sto ie zlo, ne$o se svi dtZe toSa, da
se smije sve, Sto se moieo i da je dobro sve, Sto nosi korist, I svi
3t7
se brane, da je takav sviet i da se sviet mora uzeti, kahav iest,
A uz takvo miSlienje dovjek vi5e niie dovjek, u njem viSe nema
du5e, koia bi ga drZala, dizala i ravnala, Ovakvo druZtvo mora
se raztepsti, mora propasti, I u istinu se razteplje i propadi, To
vidimo na svakom koraku.
(,Domn, god, 1912. Broi 21.)
Borba za jednu novu banku.
Prije vi5e mjeseci ditali smo svaki das u niekim novinama,
da se osniva nova veli,ka banka, da iu osniva "Bedko bankovno
druZtvo" (\Jfliener Bank-Verein), koie ie pred godinu-dvie ure-
dilo u Zaprebu svoju podrulnlc:u. Mi se za tu stvar nismo mnopo
jer mi, tu rdsta ne rnoZemo, ViSe nas ie stvar podeia
zanritnaali,
zanimali, kad smo Eitali tako Zestoke navale na to bedko ban-
kovno druZtvo, kako to ni kod nas nije obidai, Prigovaralo se
naime zagrebalkomu kaptolu i nadbiskupiii, Sto su kupili za ve'
like svote papira (dionica) ovoga bedkoga draZlva, a prodali pa'
pire doma6ih novdanih zavoda (Prve hrv, Stedionice), JoS vi6e
nas je ta stvar stala zanimati, kad se sve to vi5e dulo, da 6e
brodska imovna ob6ina uloZiti vise milifuna svoie 6ilavnice u ttt
banku, Napokon je ovih dana iza5ao u oHrvatskoi" dlanak pred"
sjednika brodske imovne op6ine, poznatoga Mihalikovi6a, koii
ne samo priznaje, da je brodska imovna op6ina zaklillila uloZiti
u tu banku sedam miliiuna, nego se Zestoko obara na toboZnie,
kaZe, prliatelje naroda, koii se osnivanju te nove banke pro'
tive, Po razlapanju naime g, Mihalikovida imala bi ta ba,nka
davati jeftine zaimove pravouZitnicima brodske imovne obiine,
koji kao i ostali selja6ki narod pla6aiu stra5ne kamate razr.itn
Stedionicama,na koje se S, Mihaljkovi6 takodier Zestoko obara,
Sad nam ie bila stvar iasna.
Na5i se ditaoci sie6aiu, kako smo pisali, da bi trebalo osno'
vati seljadku banku, da se seliadki narod oslobodi od prezadu-
Zenosti,Ali na5i se ditaoci sje6aiu i to$a, da je sve bilo proti ta-
kovol banki, Posebicesu prif atelji $. Mihalikovi6a, i to u "Hrvat'
skoju i u uHrv, Zaslavi Ist.", pisali Lirdali pisati proti osni-
vanju seliadke banke, ier da ie suvi5na, i.\ M ne bi bila
ni5ta bolja nego Sto su dru$e banke itd, Sad, kad smo proditrli'
318
Sto pise g. Mihaljkovi6, sietili smo se' da ie malo vremena prije
toga biv5i zastupnik g, Hrvoj pisao u uHrv. Zastavi Ist,", da ie
sad najedanput prieka nui'da, da se osnuje seliaEka banka!
Od kuda ta promiena?
Mi na Zalost ne moZemokazati, Sto smo o toj stvari doznali,
niti moZemo sve kazati, Sto o tom mislimo, pa 6emo za sada
kazati ovot
Neprilika, u koju ie na5 seljadki narod zapao u dana5njem
novdanom 6lorspodarstvu,postafe sve odevidtnriia,pa iu moraiu
priznati i oni, koii je do sada nisu toboZevidjeli, Jednako se sve
to vi5e priznaje, da naro'd i,rna svofilr rno,vaca,ko'jima se drugi
sluie i drugi od niih korist vuku, Eto, sama brodska imovna
obiina mogla je zakljaEiti, da se sedam miliiuna njezina novca
uloZi u iednu banku, A sama ta imovna ob6ina ima jo5 barem
tri puta toliko glavnice, Gdje su ti novci? Tko se njima sluLi az
rnale (4 po sto) kam:ate? A gdrie su glavnice drugih irnovnih
ob6ina i zemlji5nih zaiednical Orsim toSa ima zemaljskih zaklad,a
oko dvadeset milijuna, Sav taj novac, sva ta, da tako kai,ema,
sirotinja narodna, . , , morala bi sluZiti narodu, u prvo,m redu
seljadtvu, a kad tarno narodni ta'inovac ddazi do naroda tekkroz
l're0u i detv-rtu rtrku, a na svakoj ruci ne5to ostane, pa se mo2e
mirne duSekazati, da naS narod na pravi svoj novac pla6a svake
Sodine najmanie pet milijuna kamata, A to traie ve6 desetke
i desetke Sodina, to dini stotine miliiuna, pa ie onda sasvim na-
ravski, da je narod sve to siroma5niji,
Pa ipak malo tko ioS priznaje, da ie ovo stra5na krivica,
Naivi5e Sto se priznaie, iest to, da je narodu teZko, da bi mu
trebalo pomoii, smilovati mu se i dati mu - nieSovo, barem die-
lomice,
Kako smo u posljedniem broju spornenuli,pi5u6i o one dvie
miliiarde, kod nas se dosta piSe o naSoj financijalnoi samostal-
nostri, Mnogi dodnrSeslabo razumiilr, Sto ie to financirjalna sarno-
stalnost, ali svi osje6aiu nuZdu, da bi na5i novci .morali biti u
na3i,mrurkarna. No za dudo fe upravo,, kalco se malo mari zA. to,
da oni novci, koii su zbilia na5i i samo naii, budu doista u na.
5im rukama. A na5e je uvjerenje, da bi prije svega trebalo baS
ovu stvar urediti, t, i, skupiti i na korist naroda okrenuti onih
stotinu i vi5e milijuna, Sto ih imamo u nepriepornoj gibivoj na-
rodnoj imovini, To bi bio, dodu5e skromni, ali dvrsti podetak
naSefinancijalne samostalnosti,
("Dom", god. 1912.Broi 27.)
319
Hrvati proti >panslavizmuu.
U dnevnim novinama uHrvatskoi<, >5llavnomglasilu stran-
ke prava za sve hrvatske zemlje,,, u broju od 7, listopada 1912,,
u prvom dlanku stoji i ovo:
"Sa stanovi5ta hrvatskih interesa (koristi), koii su bez
dvojbe u predstoje6oj borbi na Balkanu zaloZeni,nemamo tzroka
veseliti se ni pobjedi koaliranih (sloZ,nih)drZavirca,jer to z.nali
pobjeda panslavizma,kojemu smo protivni, od kojega se mora-
mo bojati kao od vraga, ako Zelimo ostati Hrvati, Niti se moZemo
veseliti eventualnoj (mogu6oj i nemogu6oi) pobjedi turskoga
oruiia, jer bi to znadilo pobjedu pangermanstva (svenjemstva),
koje bi se udvrstilo i pro6irilo preko hrvatskoga naroda. Na Bal-
ha,nuse bore dvie velike misli: germanska ri p,a,nslavistidka,Bore
se Berlin i Petrograd. Za nas je opasno i pogibeljno, pobiedi li
jedna ili druga od tih dviju misli, Uvjereni smo naime, da Rusrja
ne bi dala balkanskim narodima, u sludaiu pobjede, da uiivaju
plodove te pobiede, Ona bi razastrla svoja krila nad tim naro-
dima. Kad ne bi toga bilo, onda duvstvo,pravedno,sti i bratstva
sa Srbiima i Bugarinra bi nas nu,kalo,'da im Zelirn,odo,bar uspjeh,
Ali izazivati rusku knutu- (kandZiju, korbad) nad sebe, a even-
tualnom pobiedom bi ie izazivali, to ne moZemo,Odvi5e su nam
poznale muke poliskoga i ukrajinskoga naroda. . ."
Eto 6uite! Kad je govor o ratu na Turke, svako 6e na5e
diete redi, da treba na Turke, pa nikomu ne bi ni u snu palo na
pamet, da razmi5lia, bi li Zelio pobjedu Turcima ili kr56anima.
Atri,vidite, sad znate, Sto je polit'ika: Kad stvar ja,snrakao
suncena jedan put postanenejasna, - to vam je politika, Kakva
je to politika na5ih liudi, koji ne Zele pobiede kr5danima u ratu
s Turcima, o tom bi, mislio bi dovjek, trebalo vi5e re6i. Ali tkc
i malo samo misli, spoznat 6e odmah, da to nije nikakva politika.
Prosudite samo ,Hrvatskan piSe, da ne ieli pobjede ni kr56a-
nima, ni Turcima, ne i,eli dakle i ne 6e ni5ta? Da je dakle na
niezino, ona bi skrstila ruke, A ni5ta je bilo i bit 6e niSta, a od
niSta opet ne nastaje ni5ta. - Ovo bi dovjek razumio, kad se
nas taj rat ne bi nimalo ticao, Ali kad i piSe, da su tu
"Hrv."
,,zaloieni., i hrvatski interesi, onda je upravo dudo, Sto ima i. je'
dan Hrvat, koji pri tom ne Zeli niSta.
No da ovu dudnu ni5tavu politiku bolie razumijemo, dobro
320

ie spomenuti ovo: Kadgod se ikoliko maknu Slovaci u Ugarskoj

zakakvo pravo u domovini, mapliarske noviae piSu, da ie to >pan-
slavizamu. eovjelc bi rekao, da ie to zloba, ali kad vidi, da i neki
Firvati kalu, da ie to panslavizam, kad Srbi i Bufari i Grci ho6e
da oslobodesvoiu braiu od turshoga klanja, - onda,,,,
U pisaniu ,Hrvatskeo ima i grubih netodnosti,{da ne kaZe-
mo drusadiie). "Hrv.u se boji, da Rusija ne 6e dati balkanskim
narodima, da uZivaiu plodove svoie pobiede, To Sa ne moZe nitko
tazumieti. Sav sviet zna, da ie Rusija vodila ve6 rat s Turskom
i da ie pobiedila i da su danas Srbija i Bugarska i Crna Gora
slobodne drLave, koie eto navie5taiu Turskoi rat, Pa kako onda
ne uiivaiu plodove pobiede? Ulivaiu plodobe ne samo svoie,
nego i ruske pobiede,
>Hrvatska.<naravski misli na to, da 6e balkanske dri,avebiti
zavisne o Rusiii. BoZe moit A koia mala (pa i velika) drlavaniie
zavisna o drufoi, a nekmoli o onoi, koja ioj ie pomo$la do
slobode? Ili bili bilo pravedniie i liep5e, da balkanske drlave
budu zavisne o Njema6koj? Zaito? U ostalom ie poznato, da
Saborski govori.
ie BuSarska (pa i Srbija) znala bi i te kako nezavisna o Rusiji,
paie i protivna nioi, ali ie sviet to nazivao nezahvalno'56u.A
napokon vel 6e se i drugi postarati, da balkanske drZave budu
5to manie zavisne o Rusiii i u Austriii,
Nepoimliivo ie, Sto 'rHrv.o piSe, da se panslavizma moramo
bojati kao vraSa, ako ho6emo ostati Hrvati. Ta Srbi su i Bugari
23 ,rpanslavizam,r,pa su ostali Srbi i Bugari,
A Sto pi5e uHrvatskau za ruski uknut.,, - to je ve| ruZno,
cia ne kaZemo drugaiije. Ta fe ried neprestano na jeziku nie.
madkim i magjarskim novinarima, I tu ie kljud ovoj ni5tavoi
politici, koia ne Eeli poblede krS6animanad Turcima,

("Dom", god. 1912.Broi 27.)

 323

Govori
' u saboru
kralievine Hrvatske, Slavoniie i Dalmaciie,

29. sab. siednicadriana dne 11. suibnia 1910,

Zast, dr, Ante Radi6: Visoki sabore! Ovo ie najkornotniie

oti6i iz sabornice i ne sudielovati kod ditania zaiedniEkih za-
kona, Ja kao zastupnik seliadke stranke, koia ie ovdie u maniini,
naravno ne mofu misliti na to, da ovom saboru bilo kojim nadi-
nom narfurem trno uvierenie, 6to 'ga o zaf,edrnidkirn zakonri,rna
,iirnarmomi, ali uza sve to d,rZim za svoiu duZnrost,da kaZem, Sto
na5a stranka o tim zakonima misli, Dahako da mi ne moZemo
odluiivati o udesu toga zakona, ali ie ipak na5a duZnost, da na-
rodu kaiemo, na koiem stanovi5tu stoiimo.
Visoki saborel Razumiie se, da ie drugo priznavanje zako-
nitosti i priznavanie pravednosti i opravdanosti pade i prava
koie stvari, Da su ovi zakoni na Zalost na naSu nesre6u stvoreni,
o tom bi bilo suviSno Sovoriti, tako isto bilo bi suvi5no {ovoriti
o tom, ho6e li iedna stranka osobito u maniini, hao Sto srno
mi, glasati za to progla5enie ili ne, ia dapaEe kalem, da nema
druSe, ne$o da i na5a stranka glasuie, da se ti zakoni proglase.
Mi ae 6emo od danas do sutra promieniti to, Sto je stvoreno,
niti odnq5aie na koiima su zakoni stvoreni,
Ali jednako ie duZnost na5a u ovom visokom saboru, da rni
lao stranka pudka i demokratska, po5to ne moZemo prizaati,
da ie ono pravo, Sto kaZe nagodba; temeli na koiem su zakoni
ovi postavlieni, i to zato, jer narod, koii ie iedini vlastan stvarati
prava, nije stvorio nagodbe, t. j, temelja, na kojem su ti zak'-'ri
stvoreni, Mi moramo ovdje naglasiti za na5u budu6nost, da 6emo
mi u tom smislu raditi dalie, da se onai temeli, na kojem su ovi
324
zakoni stvoreni, promieni, pade po na5em mi5lieniu onemo$udi,
To je ied,an razlo,g, Sto mi ovim zako,nom rne priznaiemo niti
pravo niti pravednost'
Drugi je razlo1 to, Sto ie nadin, koiim su ovi zakoni nastali
- jednu stvar. Odito ie, ako i nije, kako ie kazao iedan govornil<
i koiim nastaju, upravo,absurdan. Ja se dudfun,da ima iko$a
ako ima u ovom visokorn saboru - tko bi se usufio braniti onaj
nadin, koiim nastaiu zaiednilki zakoni' za Hrvatsku, Tamo ima
40 ljudi, ako je bilo i 40, koii su sasvim o,nemo$udenikod stva-
ranja tih zakona i da su oni lavovi i risovi, oni ne bi mo$li za
Hrvatsku udiniti niSta, a kamo li kad znamo, kakovi su nas liudi
tamo zastupali,
Radi absurditeta na5ih odno5aja naprama neviernoi na5oi
saveznici Ugarskoi mora svaki hrvatski drZavlianin biti zato, da
se onemo6lu6eovakovi zakoni, koii nemaiu opravdanosti, a na-
staju na takav nadin, da se tamo ne duje niti atom hrvatskih
potreba.
S tih razloga, visoki sabore, ja u ime na5e stranke nemam
ni5ta proti proglasu samih zakona, ali uvieravam visoki sabor,
da 6emo poraditi, kao Sto smo i radili o tome, da se sru5i temeli,
na koiem su stvoreni
30. sab. siednica driana dne 12. suibnia 1910'
Zast. dr, Ante Radi6: Visoki sabore! Prateli preporudanie
ove zakonske osnove u ovom saboru, osie6ao sam ne5to vdo
telko, Gospodin strudni izviestiteli zemaliske vlade zavr5io ie
dapaEe svoje razla$anie time, kao da Hrvati stoie pred otvore-
nim nebom i ako se ne poZure, vtata 6e se nebeska zatvotili' Ja
sa,m iz ovo{a razabrao, da se nekoanu l:uti, da,'netko treba da
bu,demo brzo Sotovi. A dula s,e i drru$a rire'E,koia to potvrrdfuie'
naime radite brzo, ne treba nista promieniti, ne smiie se promie'
niti ni jota, inade prieti popibeli, Ja, Visoki sabore, kaZem otvo-
d'a ovai
re,no,d.asarn o,vo bolno o.siedao,irer saln :tz\o!araz*rao,
sabor nema podpuno u vlasti ovu zaiconskuosnovu, i da su tu
neke prilike lli neprilike, koie sile zbilia, da se poZurimo i da
ne vie6amo previ5e, Istina ie, vietanie niie sva$da, barem u nas
325
firvata, plodonosno, kako smo se mogli da,nasuvjeritri i u toliko
imade smisla ona Vrazova piesma, ali ie stvar tako vaZna, da
ia drZirn, da rnorai'' biti vrlo valme pritri'ke, hoie sile na takav
postupak, Ja toga izpitivati ne 6u, ali du se osvrnuti samo na
ovdie, ova o,snova, o iern i,a ne zmam1prodla filtar zajedrnidkog
ministarstva, ali je svakako iz ostalih prilika, hoje smo 6uli,
moSlo se prosuditi po izjavama u ovom visokom saboru, da ie
iasno, da ovom zakonskom osnovom t. i, ovim zakonom, had
stane na snagu, imade biti poiadana narodna na5a snaSa i da
to nekomu smeta, Ja u to pitanje ne ulazim, samo 6u kazati ovo.
Ona gospoda politidari i novinari, koji su u nas Sodine i godine
pisali i jo5 danas piSu i malo manje upu6enim od sebe utuvljuju,
da je dosta, da mi imamo saborsku patriotsku ve6inu i da 6enno
posti6i sve, Sto ie narodu treba. Oni, koji nisu dosada znali, d,a
niie tako, vide to danas,
Naime po duSi svojoi ne mogu kazati, da ova saborska ve6i-
na, koliko6iod sam ioj u mnogome protivan, dapade u nekim
stvarima i principielno protivan, ne mo6luvierovati, dapade sam
o protivnom uvieren, naime, o tome, da ve6ina osje6a patrioti-
iki, Ja dapade u ovoj ve6ini ne izuzevli nijednoga poiedinca,
a kamo li ditave stranke, vidim ovo, Sto sam malo prije rekao,
Mi vidimo, da se ne moZe sve udiniti, Ja ne znamt treba li kome
u ovome saboru ovo dokazivati. Ovo sam, visoki sabore, spome-
nuo zato, d,a kaZem, Sto nas dieli od one strane visoke ku6e,
naime od ostale opoziciie, Mi ne pripadamo onima, koji su pisali
godine i godine: jerbo su nas za-
"Postignuli nismo niSta zato,
stupale proda.ne rqjeSine, mepo5teniaciu, i d,a rrisrno i,mali pa-
triotizma, Mi smo doSli do uvjerenja, da nas sam patriotizam
ne 6e spasiti, akoprem je i patriolizam u ovoi stvari conditio
sine qua non, Do5li smo do toga uvierenia, da ie na5a narodna
snagfapremalena, i da ie moramo kako tako oiadati i kakogod
znademo, Mi, koji smo se nazvali seljadka stranka, poku5ali smo
to udiniti na naimudniji nadin, Tim nadinom mi smo mnoSo toga
prepatili i iedva da bi moSao tko vjerovati, koliko smo prepatili.
Vieruiem, da su i drugi prepatili. Ali mi smo podeli baS na dnu
i tamo, a to mo6lu podpunim uvjereniem reti, zaito nitko nije
mario. Mi smo po5li to diniti uz porugu sviju vas, DoSli smo k
seljaku i rekli mu: >Brate, digni se, Mi, koji smo dosada vodili
326
borbu, mi smo sami preslabi, Treba da nam i ti pomoSne5,"Koliko
smo mi do sada u torne pogledu uradili, pokazati 6e budu6nost,
Kaiem gospodi od ostale opozicije ovo zalo, da nas shvate,
jer vidim na Zalost da nas preved krivo shva6aiu, Ja im ne za-
mjeram, ako nas krivo shvate u iednoi, dviie, tri pa i deset
stvari, ali oni nas shvaiaju sasma krivo, Ja ne 6u time dodiia-
vati samo 6u se osvrnuti na iednu stvar t, j. na jednu tvrdniu,
Sto je pala, naime da je nama zadai,a uniStiti ugled Antuna Star-
Eevi6a,Ne, to niie istina, To nam nije ni na kraj pameti, ,(Zast,
Tomac: Kako piSete u uDomuu?Sto pi5ete tamo? Ja to 6itam).
Ne 6itate, (Zast. To'rnac: Ja drlim 'i Eitann), Ne, oe di-
"Domu
tate. Vi gledate moZda slova ali ne ditate, (Dr, Lorkovi6: Ne
razabire duh, - Zast. Stjepan Radi6: Od 50 dlanaka ie jedan
dlanak o Stardevi6u, kakvoSa vi niste kadri napisati. - Buka
i prigovaranie).
Zast, dr, Ante Radi6: Naia zadala nije uni5titi nidiji ugled.
Mi smo, kad smo drlali prvu skup5tinu, kazali, da se poklonimo,
svima, koii su Sto udinili za narodi a gdje bi se tolikoj muci
podvrgavali zalo, da uni5timo ugled iednofa po5tenoSa Hrvata
- to smo uviek nagla5avali, (Zast, Tomac: Ja 6u pokazati, da
vi u uDomu" drugadije pi5ete), Ja Zelim, da nadjete pametnije i
potrebniie stvari, koie 6ete dokazivati, Bit ee moZda gdjekoia
ried, gdje se mi ne slaZemo,
Visoki sabore! Ova zakonska osnova nije bez prigovora i
kad bih ja htio prigovore ovoj osnovi izlicali, ne bih bio tako
skoro Sotov, Na jedno se moram svakako osvrnuti, Struini za-
stupnik vlade kazao ie, da ie to samo teorelTzovanie, kad se
kaie, da ie temeljna ruzlika izmediu cenzitalnog izbornof prava
i ob6eg prava glasa. To ne poiimim, kako je mogao re6,i. {Zast.
dr. KiS: To nije rekao, negioje rekao, da ima takovih, koji tako
vele,) Izvodi otuda to, da. ima takvu tendenciju protiv toga
prava, Ipak sam razabrao, da zastupnik vlade ne drLi, da ie
bitrna razlika innediu ob6ega L cenzlta.lnog prava glasa. Doista,
katrroje on stvar prikazao, dini se, ako je cenzus rnalen, da se
u ,praksi La razLika gubi. Ali'irna fedna p,rincipiel,na razlxka, ko5e
ne mole nitko pore6i i do toSa ia kao dlan iedne pudke stranke
mnoEo drlim, do ob6ega prava glasa, ier i,s obl. i ier nitko ne
uredjuje, tho ima pravo glasa po tom ob6em izbonnom pra\ru'
nego priroda i svalci pofedinac sam. On ima po prirodi sve uviete
za lo. Ali. cenzitalno je pravo sasvim sarnovoljno, Broj izbonika
327
odredjuie za,honodavac sasvim samovo,lino, Napominiem to zato,
ako je zastupnik vlade mogao kazati, da ova zakonska osnova
postavlja najmanji mo$u6i cenzus' naimaniu mogudu mieru, Ne
znamj za5to bi 15 kruna bila najmanja mo'$uda mier4 cenzusa.
Ja sam sir tu rieE zabiLlel\oi on iu ie nekoliko puta spomenuo.
Ja mislim, da je moguda i mania t4era, Kako$od bilo, svakalco
pudke politihe
ie i ta mjera postavliena samovoli'no i prista5e
ne moEu nikako mirne du5e pristati na takvo pravo' koie zavisi
200'0O0 ili 300'000
od ,nas 80-riice, da li 6emo dati pravo {lasa
je
ili 50,000 hiljada, Ali sad |e ovaho, i kako u ovom saboru
A kad se uz'me
naglaseno s viSe strana, bo'lie ie i ovo ne$o nista.
*" n- ono, 6to ie $ospodin ban fovorio uz ovlu osno\ru, wi'edi
'u.
za merre onr,o,kad bi[, ,o"t, da 6e se torm duhu ova osnova
provoditi,
- Sotovo isto toliko, kao r5toi ob6e pravo $lasa'
S osobitim obzir'ornna to' 'Sto ie kod 'nas cenz 15 K, ier svi
seljaci gotovo pla6aiu toliko, ili bar veliki dio, a to su oni
nazori i one misli, koie sasvim iasno kazuiu, da vlad'a, koia ie
ovu osnovu predloZila i vedina, iz kole ie ov1 osnova potekla,
stoie sasvim na pudkom, na demokratskom temeliu' To se vidi
iz vi5e iziava gospodina bana, na pr, kada ie ban kazao, da
virilno pravo u saboru ,niie i,kakovo stedeno pravo' lo loEu
kazali sarno pristqse pudke rpolitike' Ne moraiu zato-biti pri-
sta5e seliaEke stranke, G, i" ban kazao io5 iednu vrlo vaZnu
itvar, koia opet pokazuie, da duh, kofim on.bar ho6e, da bude
nadahnuta o.r" i provodiene nieno, da je tai duh opet
"rno.rt
demokratski, k tomm napredan i slobodan, kada ie ban kazao'
'i
da se ne treba boiati reakciie' koi'a 6e nasrtat'ii koira obii'no
nastaje iza ovakovih velikih i radikalnih prorniena, Kazao ie
stvar, uz koju treba da pristane svaki politidar, koii ho6e da ide
napred i koji ho6e iednom ngrddq, koii nema slobode, koii nema
pr"u. da iu ste6e i pribavi. Gospodin ie ban, dotidno kr' vlada
! o.ri- desavuirala veliki dio.nisega iaynoga m ienia,:koie. se
posebice.pogtgdomna seliadku stranku boii te velike P.{omiene'
pak rni to ati" prilika, da i ia s ovoa miesta bar ukratko
"i rn"ierrie,'koliko dlanovi
naSe iavno ie mo$u6e, umirim, Cogn!$
ovoga sabora, koii prate na5e novinstvo, i'na6g politidkp bo'rbu'
zacielo su duli, d" ." ve6 od podetka selja^dkestrqlke ploridu
strahote, koie 6e nastati i koie bi mogle nastati, ako se doista
izpuni orlo, za 6im seliadka stranka ide, Osobito 6e biti strahota'
ako u tai sabor dodie doista ielind, seliaka,
328
Visoki sabore! Ja mislim, da pudki politidari treba, da svoi
program shvate ozbiljno, a ta'ko shvafumo i mi svoi pro6lram'
kuJ -i kaZemo i u proframu i na skup'Stinama,da i'eIimo, da u
sabor dodje vedina seliaka, onda to niie, kako neki kaZu, sarno
laskanje seliaci,rna,nego je doista nase uvierenje, da bolie ili
recimo drugadiie, da sasvim prave'dno ne 6e biti dotle, dok to
doista ne bude, Oni, koji se od to boie strahote, mislim, da
nemaju pravo, jer kako bi straho'ta mo$la nastati, Ja ozbiljnih
pri$ovora nirsam6uo, nego ih moram sarn ko'nstnuirati, Ono, Sto
sam 6uo, ne vriedi spomena, Na primier nije vriedno spomena'
da seliak niie za sabor zato, ier d,a niie izuiio velike 5'kole. Eto
vam Sosp. Supila, ko'ii vas ie vodio 2 fodir,e, a i'pak niie izulio
velike Skole. Koliko Supila imade hrvatski 'narod' to mi ne
znamo, dok ih ovdje ne budemo vidieli, Dakle ovi pri$ovori ne
znaEeniSta, (Zast. Vuk KiS: Tim ie slabo pobijen ovai prigovor')
Dat 6e vam se prilike, da pobifete. Koliko ia znam, gospodin
Supilo nije svrSio visokih 5kola. Sam ie udio' Dakako, da niie
udio ne bi znao, i ne bi vas bio vodio. {Zast. dt' MaSdi6; On ie
sebe vodio, a niie nas.) Ta,ko ie bilo iavno mnienie, izvinite, i
tomu se ni,ieprigovaratro.Ja drZim, da se gospoda ne stide danas
onoga, 5to se ie ,prije slavilo. Medjutim ia nisam ni5ta mislio re6i,
ne$o da jedan Eovjek, koji nije svr5io visokih Skola, ipak moZe
biti tako visoko o,brazo'va'ni u politici ravan liu'dima, koji su
visoke Skole svr6ili, (Zast. dr, Vuk KiS: Ako takovih seljaka
imade, onda ie dobro, ali drZirn, d,ase varate. -Zasf. Sti, Radi6:
Ima ih u seliadko,jstranci oko 40, ko,ii su, drZim, bolii od Supila,)
Jedan prigovor, kojeSa nisam 6uo druSdje, nego koii ia sam
predvidjarn, je sabor, kad bi u niemu bilo i ako u njernu bude,
ako BoS da, ve6ina seljaka, da ne 6e biti toliko blistavih rie6i'
tudlih riedi, ne 6e niveau inteligencije biti o,biEniSkolski, alii ne
6e biti niti onopia,Sto je na primier danas bilo, niie mo$u6e, da
ovdje siedi ne 40 do 50, nego da siedi 20 seliaka, oni bi se
snebivali, Sto se dogadja. (Zast, Stiepan Radi6: Ne bi se sne-
bivali, nego bi brzo nadini,li reda. - Zast. dr. Bo5njak: Kako bi
vi to nadinili? - Zast. dr. V. KiS: Kakav bi to bio poslovnik? -
Zast. Stjepan Radi6: Hrvatski seljadki poslovnik' Brzo 6emo biti
gotovi, osobito sa difutskom bagaZom.)
Visoki sabore! Ja ponavliam, da mi ovu stvar uzimamo
sasvim ozbiljno i naglasujem, da to )'nirie nikakovo laskanje
329
seljaci,ma.Ja dopu5tam,'dapade ja molim sve vas, koii to Euiete,
da to slobodno lrrittzulete i d^a pokaZete sve marre, koie tru
mo6!unastati, ali vas mo,lim, i od svakoSa ozbilinoga protivnoga
zahtievam, da vieruje, kad kaZem, da to niie tek laskanrje,nego
da su to posljedice konsekvencije na5ega demokratskoga
pro,Srama.
Bez loga je vi,soki sabore, demokratizam pusta [raza u
Hrvatskoj, pdie je ve6ina seljaka, bez toSa je demokratizam u
istinn sarno laskanile & zavodienriemarod,a.Ja dopuS{arn d,rugirna
da sumnjaju, je lii sve to mo$u6e, da li je selj,aiki sviet u Hrvatshoj
takav i takav. Ja u to ne sumnjam, ali ja dopu6tam, Ali ja ne
dopuStam, da se naS rad od toliko godina pikazuje u svietu,
kao da je to samo dernagogija,{Zast, dr, F. Poljakr To je utopija,
- Zast. Stjepan Radi6: U koj,oj 6ete se utopiti svi vi. - Glas:
Pustite bar vaSefa brata da govori, Zast, Stiepan Radi6: U
saboru mi to niie brat ne{o narodnir zastupnik, - Smieh.) Kad
sam to qpomenuo,onda mi ne'ka bude dozvoljeno, da spomenem,
da smo mi prema svoiim slabim ,silama i slabim sredstvima
udinili, koliko smo mo,g!li,da niveau imteligencije znania bude u
onih seljaka, ko,ji ovamo, ako Bog da, imadu dodi, bude Siri i
ve6i, Gospodo, vi ne znatet a ia vam to zamieram, ja zarnjeram
o'nima, koji se tornu ismiehavaju,,a nisu se postarali, da pogle-
daju, Sto srno mi uradilLi.Da va,rnp'okaZemio,, 6to smo pirsali i kako
smo radili, vi bi vidjeli, d,a smo dali seljaku koji desetak tisu6a
knjiEica i duli bi - varna 6e biti nr,oZda telko nekim, kad to
kaZem - da te l<njidice seljak dita kao weto pismo, Ne zato,
Sto ih ie napisao Radi6, ne zalo, Sto bi moZda djelovale kahovim
obedaniima, nego znate, zailo? Zato, Sto su napisane razumliivo
i s uvjerenjem, (Zast. St|. Radie : A to narod dobro zna.) Ima
vas ovdie, hoii ste protivnici, osobito sve6enici, ali ne rnoilete
poredi, da onako za seljaka niie nitko pisao kao ja, Ja sa,m
sve Skole svrSio, ia sam pisao i za inteligenciiu, ali ia se nisam
stidio uza sve svoie znanrie,6to sam Ea stekao u Skolama, da se
za jedan dlanak mudim i po osam dana. Ja to ne sipam tz nt'
kava. Ni6ta ozbiljna, Sto hode5 da dnugofa nauii5, ne nloze samo
onako na laku nil<u izali, Zato diehtie. Razumljivo ie i pisano
ie sa uviereniem. Ono, Sto je pisano, ako nije pisano sa uvie-
reniem, ne dieluje, - Zalo sve fraze, koie se duju kod nas u
seljadtvu ne djeluiu, zato 6e biti bezuspie5ani onai pokuSai, koji
II

330 331

viclovati, niste shvatili, o dem ie govor. Vi ste mislili, da 6e nas

sam duo neki dan: ,E,kai,e, proiireno ie izbonno pravo, treba se
do6i 10, a ovdje ie bilo.rede,no 70. (Zast, dr, Bo5njak: Vi kaZete
pograbiti seljadtva", Tako ditam u jednim novinama, Visoki
da ima 10 bistrih seliaka, koji bi moSli do6i hao i mi u sabor,
sabore! Sasvim krivo dfuri, tko s-,ehvata seljadtva sada, da mu
a ja sam kazao, da je vad brat rekao da ih ima 40,) Pa to nije
pomogne. To ne 6e djelovati, Ziva vjera, tek ie ona kadra
nikakova Steta, aho se ne slaZemo, (Zast, dr. Bo5njak: Vi ste
rrekomu dati Zivot, ali ovo, kad se ja stanem interesirati za
detiri puta shrorrnniii od vaie brace,) Nu i,o5 ne znarno to6no,
mase seljadtva tek sada, kad se pro5iri izborno pravo, ne moi,e
koliko ih ima u seliadkoi stranci i za taj posao, jer ioi niie sav
i ne 6e djelovati, A tko veseliji od nas, ako se doista liudi, koii
narod u seliadkoi stranci, a poradimo li svi ovako, vi svoiim
ie spoznati, da smo mi do sada krivo dinili, jer mi smo do sada
sredstvima i ufledo'm, onda 6e ih biti za cielo toliko, (Zast,
|'rairli snaEu u svakoga i pravo za svakoga, samo nismo snafu
Stjepan Radi6: Da 6e i Frankovci mo6i kandidirati seljake.), da
traiili u seliadtvu niti prava za nje{a, Nego kako smo radili,
6e biti vedina.
Ovako fovorili smo;
. Ali, visoki sabore, seliadtvo, kad iedanput upozna svoie
Narode, mi 6emo ti dati i tako Slasile riedi svih nas, koii
priiafelje, mislite, da 6e se ono turati u ove klupe ovamo? Ne
smo imali kod ,naroda rieE, a ia sarn na stotinu skup5tina ovako
6e. Kad se inteligencrla, za koju neki kaZu, da mi kaZemo, da je
kazivao narodu o toi stvari: Narode, tkogod dodje i kaie ti,
ne treba, promierri u svom mriSljenju i'dri,anja prema r:arodu, i
narode, mi 6emo ti dati, tai vas vara, jer oni, koji ovako Eovore,
liad narod bude s podprmim pouzdanjem gledao na tu inteli-
oni ne imaju rr-iSta,Sto bi vam dati mogli, nelio najpriie vam
genciju, bit 6e sasma sveiedno, da li ovde zastupaiu narod
uzmu i onda 6e vam od va5ega dati i onda vam kaZu, da ste
seliaci od plufa i motike ili inteligentni liudi, liudi Skolovani,
dobri i da ste mili i dragi narod, Ova ie temelina razlika. Jest,
koii o potrebama seljadkim nr:istreisto ou::aiko,kao i seljaci,
ima i medju na5im politidarima i ima ih, koji su tu i narodu
kaLw mili ararod:e, ffri ,srDoz.a tebe, mri 6emo ti dati, To ,ie sve Jedno ie ipak vazda nuZno, naime, da u saboru br.lde seljaka
oiinski, ali nije demokratski, Razlika ie izmedju nas ta Sto mi znalan broj, Radi Eefa? Rafi naSeg proraduna, radi dieljeoja
narodrre moke, jer 6ete, g'ospodo, bez sumnje pri,zrnati, da mi,
kaZerno, da je narod gospodar, a ne da netho narodu ttzme i
onda rnu daie i pokazuje se kao niegov dobr,oEinitelj.No ja sbm dotidno sad,avi, koji pi,Setesvakoga prvoga primio 300, 400, 500,
malo zastranio, Stao sam tamo, fdje sam kazao, da se je se- 600, 800, 9(X) Kruna, a ima vas, koji pi5ete, priinio 1000 Kruna,
ljadka stranka postarala, koliko ie mogla, da se niveau i,nteli- da vi, koji ovdje dajete u neku svrhu 200.000,3m,000 ili pola
gencije u seliadtvu pro5iri i mogu vas uvieriti, da vidimo u tom miliiuna kruna, kada udari tuda, na prvoga ne osje6ate ni5ta
uspjeha. Mi io5 ne znamq koliko ima samouka seljaka, kofi su manie u va5em di,epu (Zast. dr. Pinterovi6: Ja na prvoga samo
kadri do6i ovamo, nre 6u re6i,, da ,jednakin po5teniem, neSo dajem.) Nemojte me rsiliti, da kaZem, da Sovorim o va.6im
ekspenzarima, (Zasl. dr. Bo5njak: Pustimo to i vi ste pisali
s poznavanjem narodnih potreba, ier o tom ni od vas nitko ne
takve narnire,) A Sto odjatle slied,i, Sto ste s tim kazali,? {Zast.
sumnia, da razborit seliak te potrebe kud i kamo bolje razumiie
dr. Bo5njak: Vi ho6ete dakai,ete, da se tu rasipa narodni novac.
i osje6a, nego svi mi ovdie. Ali vas uvjeravam, da irna bar 10
-- Predsjednik zvoni,) Htio sam kazati, da vi ili oni, koji sjede
seljaka, a to ,ie za podetak do's'ta,koji mogu bez prigovora i
u saboru, bilo na ovajili o,najnadin rie osje6aiu nikakvo$ manjka
straha ovdie govoriti, a da se zato ne 6e morati hrvatski sabor
pred svietom postiditi. (Zast, dr. BoSnjak: VaS brat je kazao 40,1 u svojim dohodcima od kakve elementarne ,nepoSode,i da oni,
koji nisu tellrim tnudom i radom napunili drZavne blagaine, ne
Ja kaiem 10, ier ono, Sto kaZem, o onom sam uvie,ren {Zast,
mogu nikada - ier je to psiholoZki nemogule - prave'dno
Stjepan Radi6: On je dettiitkrat rshromniii od mene, a ia nis,am u
politici uop6e skroman, osobito kad imam posla sa difutima.l dieliti narodnu rnuku, nipo6to onako, kao oni, koii znradu, kako
Vi, gospodine dr. BoSnriaEe,ne ranrmijete o Eem se radi. (Zast. se teZko puni drZavna blafajna. (Zast, dr, BoSniak: To niie u
dr. Bo5njak: Zar je to tako visciko, Sto vi kaZete?) Nemojte svezi s ovim predmetom,) To stoii sve u svezi, ondd kad-narod
332
treba da dade, a kad treba da se narodu dade, onda ne stoji u
svezi, Do,pustite mi iedan prinajer, (Zasl, Stjepan Radid: Rauch
je najbolii, arpfumenat, kaho ne stoii u vezi,) Znadem iz izl<uslva,
kad izSori seliaku ku6a, on tre,ba da uzme palicu u ruke i torbu
preko rame,na, pa da moli od ku6e d,o ku6e, da iam,o6lnese-
graditi rku6u, Ja sam obijao pra{ove kod vlade za jednoS, ne
pogorelca, ne$o dovjeka, kom ie u iednu Sodinu, da pro,stite,
krepala kobila, krava i mno,So svinja. Kazali su mi, da zato
pokri6a nema,
Takvirh sl'r.rdaievaima rnno(o. Za seliaka, kad mu se dogodi
nesre6a,nerna i nema, Toga nema u proradunu. A ako onai
Sosp,odin,koji se je skitao pet do Sest godina i dredao po kon-
certima, zamoli Stipendiju za daljnu naobrazbu, dobiva 500-600
forinti. (Zast, S, Radi6: Zato se nadje titulus uviek,) Ja vam
zato Sovonim da znate, d,a upravo ovako fovorim na skupStiirrri.
Ja vam kai,em, proglasite me norcem, ia drlim, da ,pravedno
6lovorim, i da oni, rkoji drZavnu blagajnu pune, treba da dodju
ovamo.
To bi bila dru$a stvar, u koioj 6e nastati doista radikalna
promjena i razrumije se reakcija. Ali imam u ovoj stvari na
svojoj strani gospodina bana, hoii se toSa ne boji, pak mislim,
da se toga ne boji nii visoki ,sabor, a i na5u ,6.emointel,irfencilu,
koia je vrlo daleko od naroda i vrlo dalerko od ovakovogia mi-
Sljenja, pnedob,itii,za, to, i to s razl,oiglatoga, Sio na5a inteligenciia
je , . , (Zast, S. Radi6: Po,vr5,na,Plirtka) Mislirn Siru
ntle zla,,ne,Sro
inteligenciiu, , . (Glas kod koai.iciie: Ima iznimaka,) Lma rzni-
maka, ali drZim da iemo ju Sirenjem ovakove zdrave politike
predobiti za'ovo shva6anje i d'a6e se sti,rrarr s vrernenom izravnati,
Meni bi jo5 preostalo, da se osvrne,m samo na nekoje
tvrdnje predgovornika, Jedan ie predgovornik kazao, da 6e po
pro5ireno'm izbornom T,ra\rubiti izabran onaj, koii uzmoSne bilo
na koii uaadrin dove,striu iedno 'miesto ietiri do pet hiljada izbov
nika. Ja ,sairnse surebivao i jo5 iedran gospodin zasturpnrirknad
ovom tvrdnjom, Ta ako 6e modi biti izabran o,nai,koji uzmoEne
dovesti dvije do tri do ietiri hiliade izbornika, a to odito onai
predgovornik osudjuj,e, kako ie tai Sospodin mo,Ela,o, zahhevati
ob6e pravo glasa. Po ob6em pravu glasa trebalo bi dovesti i
vi5e hiljada..{Zast.Fer5i6: Ne u jedno mie,sto,)I u vi5e miesta 6e
to teZ,lcobiti dovestl (Zast. Per5id; To nije istina. Iz eabra
333
dovesti tri hiliade liudi u Delnice, to nije rrsto.)Ali drzim, da niie
velika *zlika. (Zast, PerrSi6:Velirka je razhl<a,- Zast, S, Raaie
,
Znama, zrlaulo, had rnoraiu foringe pla6atr, Nadinirte to, da ooi
vas voze, keo Sto rja rad{rn, jod mi upregnu detiri korria.) Al,i,
visoki saibo,re,doista po staroj metodi, da bi trebalo pladati ne
samo kola, nego i pi6e i jelo, to se razumije, da 6e kandidata
biti ,matro.Ali bas zafr,orpozdravlia,mo nui, a drZim i ve6i,nraove
visoke ku6e, pro5ireno izborno pravo, jer koliko nam je stalo
do toga, da doista vetina naroda dodje do riedi ,u politici, toliko
nam je stalo, da jedanput pres,tane ona rugo,ba kod izbora,
kakva je bila u 40 godina posliedniih. Ne mislim nairne, da 6e
se itko usuditi i ovu mnoZinu svieta hraniti i napajati. (Zast.
dr. Bo5nia[<: Pogledaite u Magiarskoj. - Zast. L PerSid: I u
Engleskoi i u Francuskoi, Stoji po ti,s'u6uforinti. - Zastup, V,
Lovre'kovi6: Froda.irtesvoi ftneta-k pak korte5iraite. - Zast, dr.
Bo5niak; Neka dod'ie u kotar pa da stoji 20.000, pa ie onda
vidieti,) Isti ie p'redgovornik kaza,o, da je ova izbo,rna reforma
doila iz PeiSte,pa ie dodao timeo Danaos et dona ferentes.
Mislio ie naime kazali, da, su nam ovu izbornu relormu dali ili
dopu,stili Magjari, a ono ,5to nam daiu Magiari, pa bilo i dobro,
da se tofa imademo boiati,
Visoki saboret Ja drZim, da ie ovo shvafunje krivo. Ja
driim, da Magiari ni,su dali nama ovu izbornu reformu, nego da
ie ova izborna reforma, prvo, kako ie kazao f, ban, zahtiev
ostalo{ prosvietljen'o,gi,svieta oko nas, jedan moderan zahtiev,
ako ho6enrro,da ikoliko napred krodi,mo, Ne smijemo nri 6aska
6ekati, kazao je g. ban, ier ono, kako ie kod nas dosada bilo,
bilo ie za nas upravo rufoba sa svakog gledi5ta, A onda ipak
sve naSe stranke, osobito seliadka stranka kroz 6 posljednjih
godina ie na stotin'u i tisu6u skupStina i sastanaka zahlievala
pro5irenie izbo,rnog prava. To iine i drufe stranke samo ne
toliko, pa bi bilo dr:,do,kad se ne bi za to odlurdila,vetina, iet
ie to d,anas lelja i zahtiev ,sviiu etrarnaka ,tako, d,a se niiedna
stranka ne usudjuie bez nje{a pred narod, I to ie, drlim, Slavni
razlof, da srno dobili proSirenje izbornog prava. Razumiie se,
da je vedi,raaovogla sabo'ra svoi paikt poknila ovom osnovo(n' pa
mi koji toga pakta, za koli ni ne znamo, Sto sadrZava, nismo
mogl'i zaryrieEinti.(Zast. dr, Pinterovid: Niie bila tajna. euli s6e
ga,) Mi koii taj pakt nismo mogli zaprieliti, mi ne bi razborito
3U
radili, kad ne bi onu kornpenzacija, uz koiu je ve,6ina ovo
sabora morala dati privolu, a ta ide nama u prilog, prihvatiti.
Magiari tu dakako dolaze pone5to u radun (Zast, Stj. Radi6: Ne
kao davaoci nego kao spredavaoci,), ali ono, Sto smo razahrali
iz 6lovora gospodina bana i S. izviestitelia, S. zastupnika kr,
zemaliske vlade, daje nam slutiti, da ovo niie ba5 donum ma-
giarski, neSo da se radi i da 6e se valjda jo5 raditi, da ova
osnova ne postane zakoniom.,Kako ie u toj stva,ri, ia ne znam,
ia samo kaZem, da sam to razabrao iz onih riedi zastupnika kr.
zernallske vlade, {dje je op,ornermloovaj sabor, da se poZurti,,da
dugo ne vie6a, To drugo znaEiti ne moi,e.
Visoki saborel Ojadanje narodne sna6:e,to su riedi, koje
ie gospodin ban kao prodelnik vlade dva puta u ovoj visokoj
ku6i, t, i. u dvije z$ode kazao,, Ojaianje narodne sna{e moZe
imati dvostruko znaEenje. O prvom, koje je valjda upotrebio
. ban, rne 6u da govorirrn,Dosta da nrrina to rnislirno, za5to tre a
narodu na5em snagu oia6ati. Ali ima i drugo ojadanje, nutarnje
oiadanie. Treba oiadati snaEu narodnu u uZEm smiislu, po nia5em
shva6anju snagu Sirokih sloieva naroda, kod nas seliadl<oga
naroda, ier Sirih slojeva kod nas bez seljaitva nema, Tu snaSu
treba ojadatii proti stoljetnoj krivici, koia je taj narod potiski-
vala, Ta, 6iospodo,valjda ne 6ele kazali, da do godine 1848.na5
seliak niie bio rob, Od godine 1848, do danas nije pro5lo mnogo
vremena, Duh, posljedice ono{a doba, jo5te danas ne sarno da
rrlisnizEeznntleiz iavnrosa ilwota, neso,,nrirsu
izd,eznuleiz daleka ni
iz na5eS druZtva, ni iz naSeg mi5ljenia, (Zast. S. Radi6: Svakl
Zidov veli kumeku rnuzek,) u ovoi stvari nasa ie irutetrirgencija
trSnula malo natrraf, Svi zacielo znate, da ie Bo,govi6, iedarn od
preporoditelia, napisao dramu uMatija Gubec.,. Slavio je se-
liadkoSa mudenika Matiiu Gubca onako, kalco danas nema
literata u Hrvatskoi, nenra intelifentno$ 6ovieka, t<oii bi to
ozbilino uzeo, ka,ko le to uzeo Mirho Bogovi6. Zato tvrdim, da
smo u toj stvari tr{nuli natra6l i zalo tvrdim, da nema danas
literatra nri inteligentnrof 6ovieka, lloii bi uzirnao orno oabiljinro
onako, kako Bogovi6, a tim ho6u kazatt, da su na5i preporo-
ditelji podeli zdravim demokratizmom, Onaj demokratizam bio
ie plodan, ier je bio etidan, ier ie bio ne samo kopiia demokra-
tiz,ma politidkog, svietskog, neglo ier je bio demokratiz.am,koji
ie osie6ao duZnosti prema narodu, ier ie to bio dernokratizam
33s
slavenslri, a R'usija ie velir<a samo po svom etidnom
demo-
Krattzmu.
Ja nisam nakan, da mozda visokom saboru drzim
kakovo
predavanje ovdie,. Ni iz daleka. Meni to,
ie flavno d"
ku6i bude jasno, kakav je odno5aj naS napra,rna narodu, "i""f.oi
za
koieSa svi kaZemo, da nam je svetinja, da nam je prvo i glavno.
Meni je do togla, da visoki sabor z.nade, kako rni ta; oanosa;
naprama D&rodu shva6amo, Kad bude medju nama sporazlrma,
tada se mi ne 6emo onako rklati, kako smo danas to vidleli, Bez
toga sporazuma mi 6emo dozivieti ftojekakovih psovka
neza-
sluZenih. Vama vazda prosto stoji kritizovati na5e dri,anje
i
kazati nam, u tom idete predalekon tako jest, a tako nije, ali nije
dobro, kad se mi ovdie radi nespor azlumakoljemo, a za gilavnu
stvar, do koie ie svima nama stalo, to jest, za dobrobit naroda
i domo'vine,ne staramo se.
V,ilsoki sabore! Ja sam ovu zadnju il1caza to dirnuo,
ier ne
znam, ho6ete li mi vierovati, da sam ja zaplakao ovdje, kad
sam
vidio one scEne izmediu ovogl i onog kraia ,.. (Zast. Stjepan
Radi6: Izmedju modvare i brdat) Ja nisam rnoEao gledati to
mirrno, ia sam vidio da to dobru ne vodi, Ova navala strasti ne
vodi'nikakvom kraju, Ne budimo medjutim u ovo,j visokof ku,6i
sent,irnentalni, al,irgledajrmrosrtvari onrako, ko Sto
iesu. D,anas su
ozbilina vre(nena. Frestaniano rni, koii imamo napisano, da
ho6emo i,sto, prerstanimo .radi tudjeg svieta s tim ivad"janjem.
eas ie ozbilian, pak budimo sloZni. Snaga naroda ne 6e biti
oiadana, ako izadiemo pred narod, da se tamo koliemo i razde-
seterimo, za to ja kaZem, da ee oiaEanlenarodne snalie istom
onda zasiati I koristi dourieti:, ako mi, koii se tome naio du za,
vodie narne6erno, buderno sloZ'nii.S ovorn Zeljorn prihva6a*
ia
osnovu ovolla zakona za podlogu specijalne debate i obedaiem,
da ne iu nri iedan izpravah staviti, premda bi imao mnogo, Ja
sam svr5io,
336
31. saborshasiednica driana dne 13, suibnia 1910,
Zast, dr, A, Radi6: .Iuder me po podne u popolda5njoi
sjednici pitao g. podpredsjed'nikMaSdi6, Zelim li Sovoriti; ia sam
rekao, da iu govoriti prq i on ie rekao, da ie ved pro Sovorio
zastupnik samoborski na rnoie veliko dudo, Radi toSa, Sto niti
sam ia ,razumio, niti ie S, podpredsjedrnik lvlagdi6 razunr,iro,,r::i'ti
ostala visoka ku6a, jer je drZala, do su govorili svi govornici
kontra, a medjut,im niie jasno,,ie li g, samoborski zastupnik go-
vorio pro ili kontra, radi toga ie nastala ona ditava vedernja
neprilika, a poslovarikjasno traZi, da svalci Sovornik ima ifiavit|
je li govori pro ili kontra, zato sam slo,bodanupozoriti visoku
ku6u, da pazi na ovu ustanovu,
DruSa ie stvar ovo,. G. je zastupnih dugoselski kazao, da
ur geu:renalnoidebatri,p,roti, to jest, d,a on osnovtl ne p'iima
SlastrLiie
za podlofu speciialne debate, ali u speciialnoi debati, da 6e
glasovati pro, (Za,st, dr. Vladimir Frank: Ne, samo za snileni
cenzus,) Mislim, da se ovo ne smiie dopustiti, ier da se koiim
sludajerndo,godi,da onakovi govornici budu u ve6ini, da osnovu
od,lclone,speciialne debate onda nema, (Zast, Per5i6 prigovara).
Molim liepo, kad ne z-nale, 6to hodu kazatl {Zast, dr. Karlo
Bo,Snjak:Vi ste u obde anogamtan,)Molim oprosrtiie, ia znam,
Sto giovorim, Kad bi se na5la ve6ina $ovorni,ka, kakav ie $'
zastupnik durgosels,ld,koiri i'e i u $eneralnoi debati giovorio protiv
te osr:iove i iz|avio, da oislxoverfle prriima,,onrda speciialne debate
nema, (Zast, dr. Aleksander Horvat: Ali, molim vas! - Zast'
L Persii: Glasovi odluduiu, a ne Elovori,)Kad bi se nasla ve6ina
giovornika, koii bi u generalnoi debati odklonili zakonsku
osnovu,kao za,stupnik dugoselski, onda specijalne debate orl&;
To je bar jasno, (Z,ast,dr, A. Horvat: Onda ie ne bi bilo' Uvietno!)
Nipoito, absolurtno, (Zast, d,r, Vladirnir Frank: Zaito vi to So-
vorite? Sto se to tide va5e osobe?) To se ne tide moie o'sobe'
nego poslovnika. (Buka.)
Predsiednirk: Molim mir, Sospodo, fZast, dr, Karlo Bo5niak:
Sto onda Sovorite o tom, kad se to vas ne tide?)
Zasl. dr, A, Radi6l Zafo, da budemo na distu, da li ste za
izbornu reforrnu ili prro,tiv nie. (Zast. dr. Mila'n Ogrizovi'6: Aha'
--
htjeli bi kortesirati, - Zasl' d,r. Vladimir Frank; IiSeftaSi'
Buka.)
337
Predsiednift (zvomi): Molim mir, go'sp'odo! (Zastupnik dr.
Ililan Ogr'rzovilz Prebedasti ste za tahovu stupicu.) Gospofina
zastupntika dra, Ogrlzovida poziv$,sm rxa red radi ovoEa iztaga6..
Zast, dr, A, Radi6: Ja tto iziLEemZnitro,ier ie Sovornik duZan
kazati po po'slovniku, da li ie protiv osnove ili za niu. Ali ova-
kove ifave, da govornirk odklanja u ob6e osno\ru,a da e ipak
glasovati za pojedine ustanove, to ne ide, (Zast, L Per5i6: A
koliko imade sludajeva u parlamentima, da se Sovornik iavi za,
pa ipak govori proti. Nemate ni poima o parlamentarizmu, -
Zast, Stj. Radi6: Jerihonska trublia, to ie parlamentarizaml)
kedsiednik; Molirn gg, ,nar. zastupnike I, Fer5i'ca i Sti,
Radi6a, da se izvole smiriti, (Zast, dr, Karlo BoSniak: To ie
lekcija predsjednidtvu.)
Zast, dr, A, Radi6: Molim, ia se pro'tiv tofa o$radrjujem,
da bi bila kakova lekcija predsjednidtvu, jer kad bi to bilo, onda
bi poslovnik izkljudivao, da narodni zastupnik tzima ried po
poslovniiku. (Zast, dr. Vladimir Frank: A Sto to spada na po-
slovnik?) Spada, ier poslovnik kaie, ako je koii predlog pao u
generralnoj debati, nle vodri ,se o urriemmspecijalna debata, {Zast,
dr. Aleksa,nde,r Horvat: Ako ie pao, ali za sh.lEaj, ako ie
prirnl'jen, onda imad.eno pravo, da u speciialnoi debati gla-
suiemo za pa,1e'dineurstanove.) Ali kad bi ve6ina bila kao za-
stupniik duSoselski, onda bi ova osnova pala, (Zast, dr, Alek-
sander Horvat: Kad bi pala, ali ne 6e pasti, - Zasl, Sti. Radi6:
To znadi o'dgovornost svoju dovolino ne osjedati.)
Predsiednik; G. Radi6, molim mir!
Zast. dr, A, Radi6: Ja se 6udim S. zastupniku dru, Horvatu,
da on to6ia ne 6e d,a shvati, ier ovo je iedna neiskrenost, {Zast,
dr, Aleiksander Horvat t To je ne5to, Sto vama ne ide u prilo$,
-. Buka,)
Predsiednik.' Molim, gospodo, nemoite prekidati $ovor-
nika, jer vi nemate riei, nego g, dr, Radi6,
Zast, dr. Ante Radi6; Mi snrroo,vdie da znamo, 5to zastup-
nioi mi,sle. {Zast, dr, Vl, Frantk: Molfun rie6 ora osobnu pnirnjetbu,)
zz
338
38. sabor. siednica drisna dne 23. suibnia 1910.
Zast. dr. Ante Radti6l Visoki sabore! Ova je stvar pre6na
prvo z.alo, je,r smo 'na ko,ncu zasj,edauria,pa se ne ,6e tako brzo
doSoditi, da se o,pet sastanemo, a stvar ie narodu dodiiala.
DruEi ie raz\og taj, Sto fa ie spomenr.aomoi predgovorr,nik.
NaS izborni zakon demokratidan je, pa treba, da se promieni
zastaqela uredba i u ob6imskom viedrr, ier s'u obdiure temeli
na5e uprave, to jest prva iefinica potritidka ie obeina, Tu treba
po6i onirn istlhn tragoan, koiim se je po5l,o u ,izbornoi reformi.
Ond,aje stvar prersnai zato, ne,kanarod do onoga doba, doh
dod,je do izvederqa izborne reforme vidi,, da je negdje krenulo
na bolje u of,xlrn smi,slu,kako narod Zeli. Neka se ob6ine deno-
kratiu,tju, Jer Eekati do,k doiliu nodf, izbori po novom izbornom
redu i nov sabor, bilo bi doirstastavljati narod na muke u ode-
kivaniu tih promiena, koie 'narod tako Zetrinoizgle'da.
Molim da izvolite pre5nost prihvatiti. {Zast, Stj. Radi6: Ja
bi kazao nekotriho rriedil) . . ,
Predsiedrnik: Podinie raz,rtrava o pre6nosti proditanog pred-
loglanar. zast. dra. Ante Radi6a. RieE ima urar,zast, Ante Radi6,
da obrazloli presnost svoSapredloga:
Zast, dn, Ante Radi6: Vdso,kiisabore! Molim naipriie gospo-
dina predisie'dnika,da me izv'me,ako obrazlaZu6i preSnost ovoga
predloga, budem govorio o samorn meritumu, jer je ovdie telko
razlikovati preSnost 'od same stvari,
Visoki saboret Ovo zasiedanie svr5ava se pod doimom
oiaEanjanarodne sna6le.Misli se tu na polritiiko oiadanie naroda,
a politidko ojadanje bez,gospodanskogoiaEaniavriefi malo i ne
moZe nikad,a do6i do onoga, za Eim se ide, Zato, kao 6to sam
kazao, preponudu,judivisokom saboru pre3nost predloSa po na-
redjenju ob6ina, naime da obdine budu na pudkom temeliu
osnovane, da se narodu dade prri,lika, da narod vidi, da ovai
sabor ima ozbiline volie, da ne5to ulrni za oiadanie nar,odrne
snage, isto tako i sada naSlasuiem,d,a 6e ova naSa - za sada
samo ried o ojadaoriunarodne snaSe ostati duSo u sam'ornnarodu
i )neapaZerra,ako ne5to ne uEinrimo ovdje u ovom visokom
sabonu, da narod iz teZke niegove nevolie u Sospodarskom
pogledu prifignemo.
Visolli, sabore! Da ie na6 seliadlci narod prezatdui,en, to
mislirn, da smo mi wi uvjereni, Ja bi sanro imao razl'oZifti, ie li
ne moZe de,kati niti m,jesec,to ie jasno, ier kako ie iedan Elan
339
ove visdke kule katzao, mjenice su, koje narod taru. O mje6e-
cima se radi, Da je dekle tu stvar pre5no uzeti u ruke, o tom
mislim, da smo mi svi uvjereni, Ja bi samo imao razlohiti, ie li
duZnost drZave, da se ona slara za urodjenje kredita, odnosno
za posteperno urnanienrie prezadui,enosti,
Po mom sudu. ie drlava to duZna udinriti i ia tu duZnost
izvodim iz same (Zast, Kora6; Samo Sto to spada pred pe5tanski
sabor, a vi ne dete da tamo idete.) tu duZnost drZave, odrnosno
vlade izvodim iz sa'rnoga znad,errlarietli vladati, Ne 6u se upu-
Stati u teorije o zadali drZave, o nienoi pr:avnoi, kulturmoj i
sociialnoj zadati, nego 6u kazati, d,a u samom poimu vladati
lebi i lo, da svaki pofedinac bude za5tiden od laEefa u teilnji i
radu za podrnirenjeon avoih po{reba. A da se o tom rad;i u ovoj
stvari, o tom valjdar nema sumnje. Pojedinci, koji su giospodar
stveno i u naobrazbi jaEi od seliaka, izrabili su do skrainje
moSu6nostisvu svoj,upremo,6nad gospodanstvenoslabiiim i nad
lculturno zaostal'iiim dielom naroda, a to je seliadtvo,, Bit 6e,
visoki sabo,re, poznato, da u u svakom na5em gradi6u, pa6e u
svako'm nasem vedern selu, ianade danas Stedionica, hoie mi
zovemo u na5im novinama Sulionicama, jer to danas doista u
na5oi rnomarhiii urfirie
vi6 ukamadivanire novaca, nego fe o(uljenrie,
kad tko pla6a ne 12, 14, 16, 2Pld, neSo 25P1i,(Zast. S. Radi6:
A u Lici i 1000/0.)A uzmerno l,i 'na um, da {ovonim carno o pro-
tokoliranim gulionicarnra,uzmemo liijna 'um, da onra stvar dolazi
i do utuZenia i da redon''ito z-a tralbine od 100 kruna bude io5
ied,anpurttol,iki tro5ak, ond,a moZem,otvrditi, da u dobrom dielu
ovih zairnova'seliadkih seliak pla6a kam,atei, do 100 i vise posto-
taka. Da je ovo inesnosnof, da visolcl sabo,rriikr. vlada na5a mo,ra
ne5to udiniti, da pokai,e barem ozbili,nu voliu, d.a tornu na put
stane, o tome mislim, nema sumnje, Ja samo Zalim, da o ovoi
stvari Sovorrim$z prazrflt ku6u i uz vrlo slabri,interes visoke ku6e,
ier mi smo svi na odlazku. To je Zatrostnoi ia ne du propustiti
na$lasiti ond,je, gdie bude prilike, da ma5 sabor ne pokazuje
nikakovoga interesa za narod, niti onda, kad urpravo koiu
s 'nie$a deru, kad se sa sel,jadtva,vedine na5eSa naroda, koZa
odire, te kad se o tom ovdie Sovori, svi jedva Eel<aiu, da
govornJik svrSi, To se mora naglasiti i ko,nstatirati, ali tomu se
moramo prrilaSoditi, pa 6u ja sebi dopurstiti i ako me ono Ela-
nova, Sto je preostalo, nestrpliivo slu3a. (Zast, Budisavlievid: Ja

340
vas pazljivo slu6arn,) east! Ja dtZim, za svoiu duinost, priie
nego ostavim ovu visoku kr.r6u, da 4u stvar iznesem i io5 sa
nekoliko rieEi obrczloilim.
Kazao sam, da treba orbrazloditi, da li ie vlada duZna 6to
udiniti za unan4enie prezadttienosti seliaka. Ja drZi'm, da ie
dulna, ne samo radi ob6emeduZnosti vladania, ne$o i zalo, ier
je na5a vlada i ovai sabor, ne ovai, nefo nie$ovi prediastnici,
jer su direktno pod,ponoafaLiprezaduZenje naroda, To 6u, visoki
sabore, biti slobodan obraztroaiti.NaS ie seliadki narod u za&riih
3H0 godina prohwio iednu poznatu krizu, preSao ie naime iz
gospodareni,a zadruilno$a u $ospodarenrie individualno. Ja kao
seljadko diete znam, kako se to do$ad,jalo,ier se to do$adialo
pred m,ojim odima. Narod ie naipr$e uni,Stio stare ku6e, a time
jedan dio, veli'hi dio kapitala, Sto su mu diedovi ostavil'i; to ie
birlo raztrgano I razoreno. St'olietne ku6e, solidno $radie'ne,
morale su se poruSiti. Koliki ie ovo Subitak u narodnom gospo-
darstvtr, to u broi,kanurne,mo$u nit,i kazati, Ako uzmerno, da ie
na5ih zadruSa bilo ka&ovih 100.000, Sto su onda ove kude
vri,edile i hotriko je trebalo, da se sa$ra.de rnrovekude? Tu su
stotine i stiotine hriljadap,otro5ene.
'na6e
Gospodo i visoki saboret Tko ie bio k'niv' da su se
zadrule onako clielile, kako su se dielile? Ja nisam sliep, da
ne bi vidio, da se u samom narodu dogodio proces individu-
alizovania, ali ie zakonodavstvo na5e firektno ovaj proces
pomagalo, i taho, da ie za"lrcon dao pravo onotne' koii ie bio u
zadrazi najlo5iji, eim ie naime zakon dozvolio diobu, u praksi
se je dogadjalo ovako. Ne 6u duSo dodijavati [os,pod;i, ali ta-
kovih je sluEaieva na tisude, Nadfe se u zadmzi Eoviek bez
diece, Niiemu je krivo, Sto mora raditi a zadntzi, $die poiedinci
imadu petero, Sestero i vi5e d1ece,On naipniie nije s voliom
radio, ond,a f e podeo biti nezadovoljan i *aliti driobu. I dobio ie
pravo, Kad smmu zadrugari prigovarali, doSao ie da se pfituli i
stereotipna ried na5ih s'udacai sviiiu, koii s tim imali posla, bila
ie: Dieli se, I on se je podielio, I nailo5iii elementi u na5im za-
dru,sama dobili str vlast, ier su mo$li tazbiti zadrugu. Time ie
naSe zakonodavstvo direktno pornoglo dielienju z.adruga, Za-
druge bi se bile i same s vre'menour po'dielile, ali se me bi
podietrile tako naglo, ne bi do'bile liirenEinieonolike sna$e, da bi
ih mogle raztepsti. To je iedna stvar,
34r
Druga ie stvar mnogi'o vaLntia, naicne, sto je
d.rzava sama
na narod na'tovarila,silne terete, Mi si, go,spodo,
iedva moZecro
biti sviestni, kolika je to prom,iena za, na5 nanod od g,
1g4g. do
danas, za 50 gofina, kad znamo, kol,illcose je tro5ilo*o. ,pr"rr"
g. 1848,, a koli,ko se tro5i dana,s.tla6en'r seliaihomu o.ro-d,rr,
o
kojernu nema induslrtie ni prometa, u ,ko,jemu nema novaca,
nametnut je jedan m,oderni dinovnidlrri aparat, I troEak za uzdr-
Lavarye toga aparata morao se na6i ma od kuda upravo tako,
kao nr.pr. u Francuskoi. Ovo je bila iedna bezobzirna uredba za
nia3narro'd,da ie na5 ir,arod fllorao toanu podle6i, K tomu je do6lo
upravo u o,no naikritidnije doba, kad su se zadruge ra:zteple,
Narod ie razorio ku6e, morraoje praviti nove, morao je kupovati
novi fundus instructu,s, a da nabavi fuindus instructus, mo,rao je
prodavati blago, a kad ie prodao blago, ni,ti je mogiao valjano
polje obradjivati, niti Sa ie rnogao - da prorstite - Snoiiti.
Morao ie podmirivati inZinire, platati silne svote za rodoslovlrja.,,
Predsiednrik (zvoni): Gospodine glovornide, dozvolirte, da vas
pod,sietim, da je sada razprava o pre5msti predlo$a, a vi ste
za5li u sam meritum. eini mi se dakle, da ste se predaleko
udaliili ord pre5nosti, pak vas liepo molim, da Sovorite o pre5-
nosti va5eSa predloga.
Zast, &, Ante Radi6 z Ja drlim, da ie slikanje ovih narodnlih
nevolja najboljri dokaz za pra$mst ovoga m,o[a predloga, Hvala
u ostalom na opomeni.
U ovoi mjteloi hrizi, kad ie narod staro dobro razorio, i
kad se zadulio, nametnut mu ie silni iinovnidki aparat, na koii
se tro5e m,iliiuni, Tai aparat morao je biti pla6en pa makar i,6la
iz Stale postrjednrjakrava, dapade i,zpod mnogih ie dignuta i
blazina. To su poiave, koje se svaki dan vide na selu,
Gospodo, ia mislim, da u ovoi visokoi ku6ri nema nikoa,
koii bi se rlsudio aztvrdilli, da ovai sabor i ciela inteligencija,
koiu seljadtvo nosi na svojim rame,nima, wje duZna zanr,isliti se
malo i poku5ati, ne bi li se dalo ono zlo, koje je uslijed toga
na,stalo,porno6u vlade itri cielog druZtva bar umanjiti, ako se ve6
ne moZe sasvim odstraniti, Za tim ide moj predlog.
Visoki sabore, pitat 6e ko s g. Koradem, od kuda 6emo
namaknurti sredstva za lo. Tu sam slobodan spomenuti iednu
drugu, da tako kalem, u nebo vapiju6u krivicu. Vama 6e svima,
gospodo, biti pozorato,da na5 narod ima svoga novca na mitri-
342
i imovni'm obdinarna ima na
iune, U zemliGtnim zalednicima
milijune imetka, Gdie ie tai novac? Tai se novac mora davatri
vladi, i ona nri'imupravlia. Valida se ta'i novac nalazi u drZavnim
papirima i bankama, i noai vlastnicfuna trri,i pol, Eetirri i pol posto
kamata, Tai novac, naravno' dolazi ve6 svo'iim putem u nai'
zadniu seliadku Stedionicu, gdie seliak tzima zaiam i pla(a za
nj 10, 15 i,2A% kamata na pravi svoi novac, Sav onai viSak, 5to
gia narod pla6a, dnbivaiu posrednioi. Ko su ti posre'd'nici? Visoki
sabore, mi smo rekli, kad srno obrazlapali izbonnu reformu, da
moramo na5 narod oiadati, Zar miie ono naS narod kod dzbora i
do sada bio? einovnici, tr$ovci, krEmari ltd'. zar to niie nrai
narod? (Glasovri: Jest.) Ali mi, srno drlali ipak, da 6e na5 narod
biti iadi, ako se oiada sel,iadkis,taleZ,Zalto smo to$a mi5lienja?
Zato, ierbo znamo da 6iotovo bez iatzelka sve ono' Sto ima vi'Se,
sve, Sto je obrazov'aniie,sve Sto se digne nad seliadku biedu i
nevoliu, sve je to proti naro'dm,Tako srno mi, koii, smo obraz-
lagali izbornu refo'rmu, time, da ho6emo ofadati narod, nehotrice
i 6utke prlznali, da ho6em,o da oiadamo 'sel'iadtvo protiv svih
onih, korie seliadtvo pomate, a koii na Zalost proti seliadtvu i
proti idealima narodnrim na5im i u borbi s na5im tudiincima
rade proti nama. Tai dobitak, Sto gla 'norsinar. novac ze(n,
zalednica i imov. ob6ina, dobivaiu oni, koji su rili indiferentni za
na5 narod i oie{ove teZnie, i,li su direktno proti nie$a. Zalo ie
ova stvar pre5ma,
Neka se g. Kora6 ,ne borji da 'nema sredstva, da se preza'
cluZeno,stu nasem narodu spriedi, Tu su milijuni zemljri,Stnih
zajedruca i imovnih o'b6ina, Sto ie pravi rimetak seliadki, i krivica
ie, a ia kai,em i otfunadina, Srto se tai n'ovac daie i difutima, a
ne seljacima. Otimadina ie, da se tai movac da1e kroz desetu
ruku seljaku, a da on na vlasti,tri svo,i novac pla6a naimanje 100/ri
kamata. Ako visoki sabor ne vid,i, da ie z.adnli das ovoi krvavoi
krivici doskoditi, ia se doista dudim, ali ne 6u propustiti, a da
stanje stvani u vi,sokoi ovoi ku6i i narodu po svoioi duZnosti
tad,oLim,
Ima ioS iednriovrelo, da se narotdu pomo$ re. Biv5i odieln'i
predstojnik za pravosudie S. dr. Badaj izvolTo ie pre'dloiiti, neka
bi vlad,a sve na5e zemaliske zaklade skupila u iedno i okrenula
ih u korist naroda. Tu su, kako rekoh, miliiu,nrinasih zernliistnih
zaiednica i irnovnih obdi,na,Kad bi visoka vlada povodom ovofa
343
predloga doSla na rnisao, da osnu,je noviani
zavod od ime,tka
zernljiStnih zajedndca i irnovnih o,biina, t, j, a" in
p"i"t" a"
osnuiu svoju zemljistnu banku, rnoliao bi sabor
,,
"uttti".r"ii'a.
ovu banku, koia bi garantirala cierim svoifunzemri,iitem'"^
Eiurnost uloZaka, metne sve ove zaklade. Tako Li se mogta "i-
stvoriti veli;ka narodna banka, koia bi seljaEki nas narod.
mogla
iz ovih pa,ndia izbavitl
Ja sam, visoki sabore, spornerrro pandZe i u kratko
6u
zavr5iti oviim: Kad sam prije desetak godina sudjel,ovao
kod
osnrivan:japoliodjelske banke, irnao sam prilike razg,ovarati
sa
liudima, koji su ve6 imali stedionice u provinciii. Mot-nim ve6,
z0
go'dina, kako se sa narodom radi, Ja sam svoji,m prijateliima,
koji su gospodani tiih Etedionica, glovorio. , .
Predsie'dnihr Fo drusi put vas morarn g. zastupnid e upozoriti,
da ste se udaljili od samo{a meritum,a. (Srnieh.) Irvolite se
dri,ati, stvari.
Zast, dr, Ante Radi6: Kad sam vidrio, kako se u Stedioni_
cama radi, ja sam svoie priiatelje i zna,nceupozorio, da ne rade
dobro, i da 6e do6i das, kad 6e narod morati povratiti te novce,
Meni su pnlatetrii odgovorili, ,da se toga nije bojati, jer su rekli:
kalco bi se mogl,osa na5im,narodom talco p,ostrupati.N,ije trebalo
duso dekati i doslo mi ie u ruke pismo jednoj advokata u za-
stupanju iedmedtedionrice,gde su seljaku na uZasannadin oduzeli
sve osrimku6ice i jos mu ostao kornadi6 livade. I tu su mu htjeli
prodati i on se je obratio na o,no{a, ko,iernusu htjeli pnod.ati,i
govorio mu je, neka ne kupi, Ova,j otisao k advokatu i pre-
ie
doiio mu ie stvar, kao da ,seradi o prietnji. I doista, advokat je
pisao seljaku: Purstiteovog dovieka na miru, ina6e 6u vas baciti
iz kule van. Ja sam tako doiivio ono, de5lasam se bo,iao. Ne da
jedan peStanski ,ili bedki Z,idov, neglo da jedan rodoliubni
advokat pi5e ovako seljaku: B,fite na miru i dkomite. inade 6u
vas bac,iti iz kute van! ovo niie iedan prigrrier, Ako to niie
pre5no, karda odvietn'ik, rodoljubni odvietnik, u izvrSivaniu
svoEiazvanla baca seljaka iz kute, onda u Hrvatskoj za hrvatski
narod nije ni5ta pre5r:,o.(Zast. St. Radi6: Mo,lim ried o istoi
stvari.) . . ,
Predsiednikl PoSto se nritko od govornika nije vi5e prijavio,
da govori o pre5nosti ovofa predlo,ga, podjeliuiem zaklju.Enu
ried g, predlag1a,6u.

Zasl, dr, Ante Radi6: Ja se odridem zaklipEne fieli'
9, saborsha siednica driana dne 8. uelia6e 1911'
Zasl. dt, Ante Radidl Molim ried,
Predsiednik: Ried imade narod. zast. dr' A' Radi6'
Zast, dr, Ante Radi6; dast mi ie prodi'tati iz poslo'vnika
ovo: $ 24 alineia II, (dita): Ako se ne bi radi pomanikania usta-
pre-
novljenoga broia dlanova mo{la odrZati sabonska sjednri,ca,
staiu, osim slurdaiaS, 26,, za sve one, koii nisu doti'dnoi siednici
prlst t ri bili, teei d,nevnice sve dotle, dok se ne bude mola
obd.Z".rati siedni,ca, (Glasovi dolbro') Razurnije se samo ooi'
radi kojih se da'nas nrije rno(la sie'dnica dtiali' da gu'be dnevnice'
i molim pred,siednidtvo, da izvoli u torn pravcu i.zdati odredbu,
(Zast. dr, M, Stardevi,6:Ne moZe se o tom zakliudivati') To n'i'ie
odluka ,sabora, nego odredba predsiednlltva' (Zast' M' Star-
devi6: Ali oni su bili tu, Nemoite ulje u vatru lievati.) To ie
lie'pot To je ulie u vatru kad se o dnrevn:icamaradi'
(Zamor')
11. saborshasiednicadri'ana dne 11' ueliate 1911'
Zasl, dr, Ante Radi6; Visolci saboret Ja ne 6u ma du$o
zavladitf, obraz\oi,ew1eovo'ga mo'$a rpredlo$a', ierbo ima drugi
predloS po mom sudu nrnogo vai,niii' Ova ie predlo$, kak'o ie
proditan posve iasan, Poflavita svrha predlofa ieste ta, da se
izpila, koliL" ie po'treban IV. o'dsiek zeanaUske vlade za unm'
tarnje poslove, o"ittt" za narodno Sospodarstvo i mo'lim visoki
sabor, da tai predlog odputi dotidn'om odboru'
Zast, dn. Ante Radi6l Vi,soki sab'ore! Ja vrlo Zalim' da
nisa,m do6ao d"o riedi u ovoi stvari ond,a, kad ie mof prrilateli
Kovadevi6, a za nj'im Jal2ahe\16i Loryrekovid $ovorio i razlafao'
koliko na5 narod trpi od zat:vorai $loba, onda ie u saboru bio
345
tako dubok doiam, te sam ia uvferen, da hi i ovai predlog bio
prihva6en,
Medjutim, ia 6u poku5ati osvieZit,i pone5to nemile dojmove
poslije ornreinterpelaciie, ali unapred kaiemn da visoko'm saboru
ne 6u dodiiavati,
Dodu5e ie dovolinro pozrnat'o,da bi se nasa banska Hrvatska
rnogla ,nazvati zernlj,ocn zatvora ri globa, ali ia 6u biti sl'obod,anr
spomenuti neke primjere, da se vidi, zallo ie seliak i koliko
moZe bitri zatvo'ren,
Ja 6a iedan prirnjer naumice sp'o,rnenutriza\o, ier sam ve6
u ovoi visokoi kuei iedanput pripoviedao i nikakvih posliedica
to niie imalo, vlada naime nije n'iSta odredila. Ne moZe dakle
vlada lr;azat'r,d" ioi nirjrep,oznat sltrdaj, ier ona vrlo do,bro ztflaza
onrai - po mom sudu - uZasan sludai, pa niie ni5ta odredil'a.
Mogao bi dlakle dovlek ka:zatil,da je to sisrtem,
Dogodilo se to ovako: Ja sam godine 1906, bio u Velilioi
Gorici kod kotarshe oblasti i prepisivao izborne liistine, U istoj
sob,i samnorn bio ie fospodin pristav, mogu mu i ime kazali,
Firmin, Setao Sore i dolie i pu5io i tako uredovao, kako se -
po mom znanlu i naid,ubliem uviereniu, velikinn dielom ureduie
kod na5ih oblasti, Dok sarn ia tako prepisi,vao, dodie neki
gospodin i stane niemaEki pripoviedat'i pri,staw, kako se ie tada
i tad u no6i kolima vozio iz Zafreba i kako se ie neki seliak,
Tupek, zadio woiiim kdlima za 'nieEo\ra Sw5'i,v5i razgavor
pozdrave se giospoda:servus - servus' a za Eas dodie iedan
seliak unutra i pruLi, svo,i poziv ri,edima: po$lavi,ti. Pristav Sa
pozdravi: to si t{ prasac! Ja 6u tebe nauditi, kako se vozi! Mars,
osam dana zatvoral - Molim poglaviti! - Mar5, osam dana
zalvorat, - Ali, poglaviti, ia nisam niti ko6ija5io! - Marr5, os'am
dana zatvora! - i lupi 116$orrlo pod, ,,. {Zast, KovaEevid: Gdie
- Frosirn, poSlaviti, ia sam
{a je lupio? - Glasovi: O pod.)
-
ostavio na po,lju svoia kola, mene ie straZar s polia doveo'
No sve mu ni,ie nilSlt,aponnoglo, Ja sarn to, hako sponrenuh, u
visokorn saboru pripovied,ao, i mi, $ospodo, tno3irnona te pre'd-
stofinike i pristave veliku 'svotu,' koiu narod rnora pla6ati i
teZko'm mu'kom sma$ati te eventnalno dat'i svoiu kravu ili
perirne izpod sebe, da se plate oni, koii ga evo ovako usre6uiu
i u radnodoba, u svibniu miesecu, Eovieka na osam dana zatvota
ito uz pozdrave: To si ti prasac, (Glas: To ie Zalostno')
osurditr,je,

346
I to po'slie onakovog uvoda, ldje ie do5ao neki gospod,ini mie-
mad,ki mu pripoviedao te sve servu6, senrus ,, , {Zast, Stj. Radie :
To ie ta gospodska politika, tai servus, servus), po onoi, kako
ise pripovieda, da ie bilo za vriemre granice: oni su soktali i
bosoktali, dok ni,su dvadeset pet nabo,soktali. Tako su i ova
dvoj,ica soktali i bosoktali, dok nisu ovogi siromaka seljaka
na osam dana zatvora osufili. Nitko ne 6e, da se zadjene kolirna;
nitko toga hotice ne 6e nadiniti, a ovai sel,iak dobio osam dana
zattrora uz rieliz ti prasac, marS itd, 'Po treii put kaZernt ia ne
bih toga iznoisio, da ni,sam tai sludai ve6 u visokoj ovoj kuii
iznio, nu nikada nisam duo, da bi vlada i5to u tom udinila,
(Zast, S, Popovi6: To su patenti, patente tre'ba oduzeti, To je
bilo na temeliu patenta, - Razgovaranie, - Predsjednik zvoni,.)
DruSi sludai 6u nave,s'ti, hojri se desio u Zagrehu, Visoki
sabore, p,oznato 6e biti svima, kako su VidovEani bili strieljani.
30 d,o 40 godina trajzla ie panrica radi niihove Sume i po5to i,e
bilo nekoliko krvavih Slava, jer su do5li Zandari i voinidtvo, Sto
je, dini se, nuZdno spoieno' s hrvatskom upravom, nadinila su
gospoda red ovakol Vidovdani,m,asu 'uzeli Sumu, koia im ie pod
r,osom i dali ie Stefau:ovdanirna,kojima ie In sata daleko.
VidovEani ne srn'iiuu niu, a Stefanovdanine moEu, ier ie daleko,
I tako ne moEu do6i do drva, Medjutirn, kad se ie to urediivalo,
uredjerna je i zem, zaledmica Marku5evac i Trnava. Neka fami-
lija od devet ku6a, Cik-rPatalen, do,bila ie svoj'u prirpadnosrtu
zem. zaled,niciTrnava, od kuda se ie priie 140 godina pres,elila
u Markuievac, (Zamor.) Ne samo to,, nego niihova biv5a zem.
zajednica Markui5evac, odakle zu iztjerani, ta im kornpetenci,iu
rre da, a niti zem. zaiednica Ttnava, gdie su nadielieni, Ljudi
dod,ju k me,ni, rpa pitaiu, tko 6e im dati drva, Jedan od niih kaZet
Oni, koid su na6 takro urefili, ureka odrede, da mi do,bijemo drvo
od iedne ili od druge zem. zajedtnice, I drodju oni kotarskoi
oblasti, a dodju i glava.ri jed'ne i drufe zaiednlce i pred Sar'
marom pitaju: tko 6e nam dati drva, a Surnar odgovori: Ja ne
zna$r. Na to dodje, ne znam, da li kofarrsl<ipredstoinik ili iupam,
tajnik Maravi6 i sluSa, a iedan Cik-Patalen kaZe: Gospodine
predistof'niEe, vi, koj,i ste nas nzdiehl[ vi nam morate dati i
naloilili, d,a narn dad,e drva iedna ili druga zaiednica. Vidite'
kako je bilo zlo u Vidovcu, pa moZe i ovdje biti. - Osam dana
zatv'ora, odrele kratko S, p'redstoirnik. - Vidite, fospo'do, sietio
347
ga je sarno, kako ie zla bilo u Vidovcu, i zato dobije osam
dana
zatvora, , ,
Zast, dt. Ante Radi6l Visoki saboret Sto ie ovomu krivo?
Odkuda 1o dolazi, da je na5a domoviura, zemlia, kako rekoh
Sloba i zatvora? Tomu ima vi5e uzroka, (Zarnor). U novije
vieme stvoreno ,ie kod nas mnofo zakona, ko,j.'ine samo duboko
zasiecaju u sam Zivot selja,ka, ne'go prosto u eksistenci,ju, u
obsta,nak seliadtva. lJzmite Su,rnskizakon, uzmite zalcon o vete-
rinarstvu, eoviek moida nema, Sto mnr treba u kur6i, a rnora da
plati 200 K globe na osnovu za,kona o uredjeniu veterinarske
sluZbe, 1er rrtje prijai'io, da se na blagu pojavila slirnavka.(ZasL
Tom,o Jallabetilt To je uzrok izselirivaninr.)Ima lovski zakom vi
ste duli, da dovjek ratdi zeca redovito pla6a 100 K i troSko,ve,a
moZe biti 200-300-400 K. (Zast. A. Jemri6: Zeca ne vidi, a
tazbiie mu lugar kundakorn Slavu,) Dalje je tu zakon o uredieniu
zemliiBtnih zaledmica, pa zakon o vodnom pravu.
Visoki saborel Ovi zakoni su takovi, da ie seliak na svakom
koraku u vlasti obla's,ti i niezinrh narnjeStern,ka,Kad sam ve6
spornenuo namie5temike,dozvolite, da i ovo kaZem, (Govorni,k
ne'Stotiho govo,ri, ali se ne duje),
Zast, dr, A,nte Radi6; Ja mis,lirn, da je ti5e, da bi se dulo
vGe.
Uz svaki kamal poatavl,iena su dva, tri, pa i Eetiri pazifte\ja,
kqri paze, da blago ne o6teti kanal, Ovi pazitelji dobivaju po
50 K na rniesec, a narod kale, d,a ovi liudi ni5ta ne rade, nego
prijavljuj'u l,jude, da budu sudieni ,na zatvor i glo,bu. Ako pro-
sudirno, visoki sabore, da je, kako ie bilo redeno i u ovome
saboru, u na5ern narodru malo zasluZbe i matro novaca, onda se
noZe razumjeti, da se ljudi n safito ortrirnajuza, takove sluibice,
neSo kadih se iedan put doiepairu, omda ifir se grdevito drZe, Onri
se boje zamieriti svojim predpostavlienima, pa naravski, da
svoie s,u,siedevrlo revno prijravlinju. Ali to niie i,ed,i,nasluZba
pazitelj;ima, Orai i,rnadu i drugih duZnosti, kao na pr. donieti ili
dove,sti g, predpostavljeno'rnu ovo ili ono. O to,me ne 6u govo-
riti, dajem samo nash.rtiti, da su ovi pazilelji u sluZbi svojih
predpositavlieniih Siritelj:i prije svega drruEoga,ne$o li rnora.la.
Ima,de, dakle, 6iospodo, mnoZtvo takovi,h zakana, koii za'
siecajtr u seliadki Zivol, a za kr'Ehtelle odredjuiu kazne i globe
- i to je glavnri uzrok zalvofrrna i globama, eftnovnici rninle:
u8
zakon to lraii, pa se rnora vlSiti, Ako je zakonr zaisrtatu, ondrab'i'
ipak tre,balo tai zakon provoditi onako' kako se z-akomiprovode
u kulturnim zentljama. No ia tvrdi,m , . , (U sabornici Zamor),
Zast, dr, Arnte Radi6: No ia tvrdirn, da nase dinovn'idtvo
rr.iiekadno ovih strogih dralconskih zal<anapnovadiartrisa,nuZ'dnim
obzirima. Gospodo, ja ni,samnakan docirati. Daleko mi ie misao
od toga, neplo 6u, viso,ki sabor umoliti, da mi dozvoli obrazlo'
i,lliz zaito drZirn, da na5e di,novnidtvo rnije kadro provoditi
zakone onako, kako se provode u kultunnim zemliama,
Visoki sabore! T,ko ie kadar seljaka, kad k n'jemu d,od,ie'
pozdraviti riedima >prasac< i vikati na nje$a m,ari van, izvolifte,
(Zast. Sti'
lospodo, pros,u,diti,rnoZe li to biti kulturan 6ovierk?
Radi6: A istu veder nazdravlia domovini, kad ie u vi5em
car''stvu,)
Ja, kako rekoh, ne Zelian ,docirati, ali dtlZan sam u ovoi
visoho,j ktr,6i to da kaZem, jer o torn nirtko ure vodi raduna t duaa,rr
sam vama svima pruZiti priliku, da se zamislimo malo: tko 6e
provoditi zatlrone, Sto drh mi stvorimo. Mi smo duZni o tom
govoriti. (Zast. Sti. Radi6: I te kako,) Ne moZe dakle, kako
rekoh, biti govora o tom, da bi iedan kulturan doviek mogao
pozdraviti uuq.k. rieEima: o,Ti prasac<. Ali to ie ono naigrublie'
to ie zadnje. Ali grozno ie ve6,i to, da dinovnik moZe u'6:initi
ovakovu krivicu, d,ana osam dana zalvoti do'vieka, a da pritom
ni ne pormislirna to, da ovai Eoviek irnade doma Zenu i driecu,pa
kako 6e njeSovima biti, kad im otac, hraniteli i branriteli, osam
dana ku6i ne dodje. Da doviek bude kadar u to se za'rnisfliti,
treba da inla smi,sla za Zivol, dubokog smisla za livot' (Zast'
St!. Rad:i6: Svaki bi ur-orao biti zatvoren prije, neSo nastupi
sluZbu ureda radi,) A dubl,iea shva6ania ltrvola ne mo'Zedoviek
imali bez prosvie6enja 'i nauke, A gd,ie bi nra5i dinovnici to
stekli? Naobrazba se stiEe Skolama, a dana5nie modenne nao'
brazbe nema bez knii,ge' Sad ako prosudimo, sto se udi u nadirn
Skolama o naS'o,ihrvatskoj knjiZevnosti, u koioi i nern'amodiela,
iz lrojih bi se vidjela podpuna slika prosvier6eno$azTvola, a iz
tud,je kniiZevnrosti pr, niemadke - Sto se udi? Tu udenici
naude u srednioi Skoli jedva imena prvih njemadkih autora, a
kamo lii d.a bi prouditri 'r:ri,ihova die\a' (Zast. F, Krain'ovi6: Bit
ie ne5to vi5e') Fran cezka kniiZevnost, koia riimadedjela, koia'
kad dovfeh prodita, pri,nuZden je zamirsliti 'se u ko'rnpli'ciranost
349
ljudskoSa Zivota, ta ie kod nas podpuno nepoznata, ta se.kod
nas ne uEi. trz {imnaz:4e dodju na5i lj,udi na ,sveudiliste. Gospodo,
vi, koji ste pravnici, znate, kako se tu udi. Zar sa ona skri,pta
kadra dovje,ku dati naobrazbu? Molda ih imarde, koji ,si stekrr
prilidnu naobrazbu, atri ne iz tih skrirpta. Mi poznamo niveau
na5eSa dj,aka-iu,niste,rni zna,mo, 5to je on nartrdio p,o tiln sknip.
ta,ma. Sto ie onrda porsliedica ovakove nao'brazbe kod takovoga
dovieka? Pos'liedica je to, da ie Einovnik ,nesa,rnostalanu pro-
sudiivar{u, da le za niega zakour i naredba, sve, Strozna, d,a mo,ra
diniflili da ie orndaSotov.
Da bi on mi,sLliro
dalie od ovo,ga.,ia rnislim, da mr ti, sludajevi
vrlo niedki, ako ih u obi,e rimade,A, gospodo, ako ie tako, da
ovaho naobra'Zeniidinovnik nema ni5ta nefo rnrtvo slovo zakona
i naredbe i ond,a pazkru vlastil nad sobonn. (Zast. Stiepan Radie :
I onda nadutost i socijalnri prezir pre,lna seljadtvu.) Pro'mislimo,
kakovo tu moZe biti,provad'arrie zakoura.Oso ito pak, kad pro-
mi,slimo, kako s,u na5i zakoni nastali. Gospodo, pogledajte,
lroliko nas je ovdje i kako se ove rarz+ravevo,de i kako su se
vodirle pfije 10, t5-20 godina, kad ie bila ve6ina maS'jaronska,
Ne 6ermopogrrie5iti,ako kaZerno,da su naSi zakom,idjelo jednoga
dovieka, koji ie to u sobi izra'd,7o,prepisao i skornb,inira{o,a
sabo,r ond,a na brzu ruku prihvatio i o tom zavisi eksistenciia
stotine hiljada liudi, a dadem,o to provoditi ljtrdrima, ko'ji niti
svoi'omna'obrazborn,niti svoririrn osje6aiemprema o'nirna,na koje
imadu u,porabljivati taj zakon, ni'su kadri ni5ta dodati, nidim
oZiviti olno mrtvo slovo zakon&, ver6 tvrdo staiati na tom slo,vu,
pa makar taj ,narod bio tanri5ten,kao 5to faktidmrojes't. Gospodo,
avolite se za.naisliti, Sto znadi 'jednomu seljaku platiti globu do
400 kruna, pak recirno za zecal Ja ne vierujem, da itilr..ovodi
raduna o torn, Sto s,e kod nas radi, 'neSo dra je to prepu5tenro
sasvim dinovnidtvu, koie se po ,svefin ovlo(n, 5to sa,rn raz\oZio,
rnoLe nazvati polubarbarskim ili kako bi Francez rekao: barba-
resque, To dinovnidtvo, kakvo ie bilo, reci,mo, u Rusi'ii za
vrie,me,kad ie Gogoli prisaosvo,SauRevizorau: ne5to cnodem'o$a,
Sto ie Petar Velirtri donio, odredieori propisi do51i u ruke limdi
piianica, liadi bez pogleda, koii nirsu imali o strukturi druitva
nika,lcovog p'oima, liudi lienih i aurovi,h, iednom mediut nekul-
turnih. Kod nas ni,je sasvim tako, alri ie od prilike takro, Daimo
se zamisliti, gdie su dudevuri u1r,tci svih nns, gdje su na6[ saloni,

350
honfere,ncije - d,ie rie ura5e dru-Ztvo ',. (7-tast.StjrepaTrr Ra'd'i'6:
je
Gd,ie na5a vlada? - Smieh' - Zast' Pribi6evi6: G, Amru5
zastupa vladu!)
Za wgravu, hakva bi irnala biti na osnovu ovih komplici'
ranih zakoma,za lo nfie dovolinro dodiu pol deset s ured, ciga'
retu motati i prolezati se. To tako ne ide. Tu se mora do6i
lriiezne flave, emunctis ,naribus, kako bi rekao Rimlianirn, sje'sti
i bez raz1ovora, bez brblianja, bez de'kania neko$, ko$a ie na'
rudio na raz6lovor, Studirati i rad,iti.
A o tom Sospodo, kod nas nema niti govora. Ja sam vidio
bezbroi puta, jer imam posla sa oblastima i sud,ovirna,Sdje tr pol
deset jo5 nem,a nikoga, Kad dodje to ie tako . . . {Zast. Stjepan
Rafi6: To ie tako kao d'amau'bud,oirul) ., , io je tako ko'm'odno',
kao da tai dovjek niie pla,6e,n, nego kao da ie volontair,
Meni bi biilo drago, aho bi tko od kr. vlade ovai rnoi neiz-
mierno bolni doiam popravio, pak da kaZe, d,a ie ipak negdie
i bolie, Ja drugo nisarn 'naSao, (Zast, Pribir6evi6: Dahle 6ut
6emol)
Ovako dakle dinovnidtvo provod,i orve drako,nrske zakone,
koi,il su na Zi,vot na5ega narod,a tako postavljeni, kao da golornu
crncu po'stavite cilinder na glavu. Ja bi to rnoSao razlagati d,u{'o,
ali, gospodo, posltje ovih razlaga,niai poslije ono6la,Sto je $, dr.
Prebeg giovorio, valida je to svima iiasno.Pitat 6u sa,tnoiMoZemo
li mi iz loga rza6i i kako?
Vi,soki sabore! da se ovi zakoni u,kinu, na to niie nitiimisl,iti
ovaj das, Po mom su,dm!i s'u zakoni neizmjerno krividni, Ja ne
6u tvrditi poairtivrno,ali sve slutim, da su i stvoreni u svrhu, da
seljadki orarod bude u mreii, da mu na svakomu koraku bu'de
mi5olovka, u koiu 6e upasti ta,kro,da ga vlasti imadu svaki das u
rukama i da mogu rad"iti s niim, Sto ho6e,
Ja to pozitivno tvrdi'ti ne mogu, ali po oilIo{n' Sto se radi,
pa i po ono(n, Sto op,aZarnou vi,sokom ovom sabo,ru, kad se
naime svi smijemo, kad se ovdi'e spo(nene, kako su ,se priie
izbora gtrobeopra5tale dotidno utierivale, svi smo uvjereni, da
se drZavne funkoije upotrebliavajnr u p'rofudrZavne svrhe, Na
to, da se ti zako,ni ukinu, ni,je dakle danas niti rnirsliti.
Da di,novniidtvo preobrazi,mo u kra'tko vrie'me, n:,iti to n:iie
mogu6e, Da stvo,rirrno.di,raovnidtvo,koie bi uz ovah,ove zakone
nastupalo, kako se u prosvietl'ieurom svietu postupa, recimo,
351
ako bi radi au'toriteta vlasti potrebnro birlo, da, p'istav u velikoi
Goriciikaznri seljaka, pa !!a ukori, sto bi u Austriji bilo dovoljno,
ili da mu dade Sest sati zatvorar o r 8 dana zalvora, za to, Sto
se zadio svoiim kolima. za nreko(a. Ja ne znarm,tko takvu upra\ru
nadzire i da li tko te akte pregle,dava, DrZ,im, nitko. Nego su
oni miliilrni, kojri se tro,5e za up,ravu, ka,o u vodu ba,Eeni (Glas:
JoS i Sore), ien narod pla,6a svofe tiladitelje po rnorn naidubliem
uv,ierenju. Dakle iinovnidtvo, koj'e bi sfrrvatilo ri barem tako
provodilo zakorrlle,da "moZemo pred sviet iza6i to takodjer ne
moZem,ou kratko ,vrieme posti,6i, ve6 se za to ho6e mnogo:
naipriie sredhrja Skola, zattm sveudili5te, knaiiZevnost, na5e
druZtvo, svir mi4 sve to treba da bude drugadije,
Ovo', Sto ja predlalem, to ie iedno paliativno sredstvo,
nairne, da nai5 seljak ne b,ude da& i izpod Sospodsko(a zeca !
svoioi doanovinri,da ne b'ude gospodi upravnicima zatvoriti se-
ljaka toliko, koliko pljunuti, da prostite. Predlog ,ide za tim, da
t*tfvarcnje i Sloblienrie naroda ne bude prepusteno niiedno,mu
pojedincu i to svarkomu, ier se de5ava, ako 6oviek dodie u
ob6inu, da mu se pirsar zaprieli, da 6e ga zatvoriti i faktidno fa
za{nrafi. A ri gospodin bilieiadk, paie i bla,gairnrik,koii: 'rrema
ni5ta posla sa svietom, i on zalvara liude, Dakle neka se znade,
tko irmade pravo zalvarati. Neka zalvara niadelnih, (Zast, dr,
Lorkovi6: Neka u ob6e ore smiie nitko zatvarali bez osude suda),
Kod kotarske obtras,tineka to bude predstoini <, kolt je stariji
ioviek, a ne mladi pristav, koii ie tek do,Saou ppravu i koii
moie tek usadiati samo svoiirn osobnim i,eljicana zatvarajuli
liud,e. Ova,kvo za{varran:,iepo naEel,nrikuriili glavar,u oblasti do-
tidno na vlastfltu odgo'r'onnrostpo stnaZaru, bilo bri po ovori oisnrov'i
dozvoljeno sarno u sludaiu, ako bude koja osoba zaleEena na
iinu, i to naivi5e na 12 sati, dok se osoba legitianira i dok se
ustanovi din, Ina6e ne s,mije nikoia upravna osoba niko,ga za-
tvroniti, dok sie stvar ne razpravi i presudi pred jednim
tietrom, koie saan eTtazvaoupravrtim odborrom obeinskirn dotidno
kotars,kirm.
Ja nisann jurista, i hvali,m Bogu, . , (,Pre,kirdanie. - Fred-
sjed,nih zvwri,) pa ne znam, Sto 6ete vi juriste kazati na ovo,
kad,se zahlieva da oblast ne izreEe n:iti ne izvfii kazam zatva'ra
i globe, d,ok se krivnja ne tastanovi i kanma ne odredi pred tim
t. zv. rtpravnim odbororn, koii se Zd,rii,ebaiz olbl, odbora. Ja

rvi boiati ovo$a: Ako se prepursti
slutim naprotiv, da 6ete se
cvomu odboru, da on ne samo odgovori na pitar{e o trastnika,
da li ie tal i taj okrivljenik to ii to udinio, kao Sto ie to kod po-
rotnika, meg;oako se ovomu upravtrlo{muodbor,u dopusti i to, da
o,n, priznav aia6i, d,a ie dotidni,k to udinio, ima vlast kazatl't lai
dovjek niie kriv, Yi 6ehernoZda kazali, da se t'im sir,spendiraiu
oni zakorni, koii danas odred,ie'nedine progla5uiu kaZnriivirna, Na
ovo 6u odgovoriti ovo,: Komlu se dinai,da fte to biti krivo, neka
pro6ud,i ono,, 5to sam kazao, da su na5i zakoni djelo obidno
jednog 6ovieka, 1ro1,1 ie odrefio,, da ie tai prav ili da ie kriv.
Ovdie 6e biti bar petorica liudi, koli ee, ako ne bo'lie, a ono
svakako iednako znati stvar prosrlditi t O^rlt,i svoje m'nienie,
tako da prerna nurienf'u iedno'fa iovieka s'toii nanienie petorice.
Eit 6e ih, koji 6e ,se boiali, d,a 6e time zapiniati uprava, Ja
doptr,Stam,d,a se upravni 'odbor ,.. (Zatst.S, Radi6: To ni'ie
ltprava l,obiti ili zatvoriti, Ako je to uprava, naravski, da 6e
z.apeti. Neka zapne, - Prelcidanje - Pre'drsiednikzvoni,) Ja
dopur5tam, da se upravni odhori ne 6e mo,6i sazivati svaki dan,
a toga i ne tre,ba, Neka se sazivlie svakih 14 dana, a ia dtililln',
da ne samo ne 6e sviet p'ropasti, ne'Sone 6e n'i uprava Stetovati'
ako koii dovie'k bude gtrobljenili zatvorcn 14 dana kasnije.
Vis,oki saboret Ja zahvalilujem na st'r:pljivost'i,kojo'm ste rne
saslu'Sali, te nenrlam ni5ta vi5e kazali, neEio vam preporuditi,
da ovu stvar uputite odboru sa nalogom, da u naiktate vrrieme
[Zast. Stj, Radri6; 14 dana) od 14 dana o'vu osnovu podneee
visokom saboru na urstavnopretresivanie,
Jedno samo io5 dopustite 'da kaZem. Ja bih bio mno$o za-
dovolj,nifi, da ie ovai predlog izni,o dlaor koie dru$e stranke,
ier bih Zelio, da ovo nitko ne shvati, kao Sto se shva6a sve, Sto
se ovdj,e govori na konist ,naro'du,kao korte5aciju,
Ja se nadam, da vi, ko'ii ste sltl5ali moie razlaSanie, niste
u motrn govoru vidieli ni irunka strandanstva, Ako ie mo'Su6e
bez Etete za upravu' o dern sarn ja uvieren, udinimo to i skinimo
s na5eg seljadtva ,,. (Zasl, dr, Ante Pinterovird: Naroda!) ' ' '
seljadtva (Zasfr.,dr, Ante Firnterovi6: I obrtnici su narod') ' ' '
sramotni i nedostoini ianm zatvara i globa.
Prepo,r,uduiu6ivisokosnr saboru ovai predlo{, ia svr'Savam'
3s3
Zast, dr, Ante Radi6: Visokf, sabore! Da je ova stvar
pre5na, najbolie se vidi p,o tom, Sto je postala akutna, ier bi
evo mogl,a dovesrti i d,o druge politidke honstelacirje. (U koaliciji:
Oho, eujmo). Kako ste duli, Sosp.ban ie rekao, dabez obzira na
politidki polotaj, t, j, na stirs,ku,u koioj se nalazi. eini se naime,
da je g. banu vrlo teiko sa seljadkom strankom, (Glas kod koali-
ciie: JoS nije konadno odkazao, * Prrigovo,rii buka).
Zast. dr, Ante Radi6: Onro,ito skupa speda, skupa 6e doii,
Nemojte misliti, da s,momi i iedan das bili u bludni,i o tom, ito
radimo, kad smb i,elet:t da sabor radi, dospieli u tako zvani
raclni blok, Kad ie danas ban priie 6lovoriio,da rni narod zava-
djamo, onrdaste vi svi bili zadovohini. (Zast. dr, Poljak: A vi ste
zadovolini, kad proti rnamagovori), Vi ste svi bili u du5i jedno.
(Zast. Pribi6evi6: Mjesto da bana interpelira, on na,sinterpelira.
- P,redsiednikzvonri).Ja sam konstatova,o,da ban u ovoj stvari
misli upravo tako, kao Sto i vi, vedina ove ku'6e, koliko niste tr
strahu seljadkim izborn,icima,Vi ste svi jedrno,(U koaliciji: Oho!
-.- i smieh, - Pre,ma Zast, S, Budi,savljevi6u: Srniite se barem,
lrad ie Sto smieSno, (Glasovi kod koaliciiez Pa ovo je ba5
smie5no. - Govo,rnih prema dr. Lukini6u: Vi ste cieli srnjeSan,
(Zast. &, Lukimi6: A vidite, me,ni se nritko ne srniije,a va{na se
svi smiiu, - Zast, Prirbi6evii prigovara),
Zast, dr. Ante Radi6: Vis,oki sabore! Ja sam ret<ao: Na
ovom i ovakovim pitanjirna podet 6e se ovai visoki sabor hrista-
lizovahi, na pitanjima naime, ko,ja se tidu seljadtva, ier tu 6e
do6i ,na red pitanie ne samo ,intere,si,nefo i ono, Sto ie vrlo
dobro spomenuo g, dr. Lorhovi6, do6i 6e u djelovanie stogodi5nie
,staleZkeopreme. O,nda6emo vidfeti, tko ie n:a kojoj sfrani.
Ja ne bih uzeo ried u ovoi stvari ,ovako dugo, ve6 bih bio
fotov za dv'ie minute, da nije g. ban kazao jedne vrlo pogibeline
ried,i. On je'izrekao rieE retorzija i kazao, da 6e neduZni narod
stradati, I zato, Sto ie glava jedne eksekutive kazao, da 6e
neduZni narod stradati, a briga ie i duZnost eksekulive priediti,
da nitko neduZan ne strada, a on se ovdie prieti, da 6e nedal:ni
narod stradati, , , (Medjusobne upadice. - Buka. - Predsiednik
zvoni), Sto znadi, da 6e se vlastri.naro,{s, ako' mi ovako nasta-
vimo, osve6ivat,i, ia sam vas, go,spodo,i ,ako smo mi u nekorn
23
354
mediusobnom ralt!, slobodan sve u interesu naroda na to upozo'
riti, da St,o'sve nas de,ka, koji smo danas u ovoj stvari $ovo'rili
(Zas.t,dr, Lorkovi6; eesa?). Tko 6e biti kriv, kad se budu oblasti
osvedivale na,rodu? Onda 6emo biti krivi rni, koii narod toboZe
zavadjamo. O stvari, o koioj smo $ovorili, jednako ie giovo'rlo
i g, zastupnik Akadi6, iednako S, dr. Lorkovi6 i Stiepan Radi6.
U onorn, Stro,so rekli, nema razllke, Ako $ospodin Akadi6 ne
shva6a ozb{ljno o,no, Sto je rekao , ' , (Zast, dr. Akadi6 prosvje-
duje, - Buka,)
Zast, dt, Ante Radi6r Mi smo svi previ5e uzruiani i ne
moZemo mirno govoriti. Ja nisam rnirsl'io ni truna 6a'sti (prerna
zast, Akadi6u): va5e osobe nra,pasti,Da nazlobisr.g. Akadiiu'
zatstosarn rekaot ako gospodin Akadi6 ne shva6a ozbiljrno ono,
Sto ie rekao, ako Sospo'dindr, Lorkovi6 ne strva6a oabilino Sto
je rekao . . (Zast. dr. Lorkovi6: I ako g. StjeparnRadi6 ne shva6a
ozbiljno Sto ie rekao. - Zast, Pribi6evi6 uipada,)
Zast, dr, Ante Radi6; Da razlolim, za5to sam ia ovu
hipotezu postavio, moram kazati, da je {ospodin ban navalio
samo na n,as, na seljadku stranku, ali ne na vas, {Zast' dr,
Lukini6: Miesto niega navaljuiete vi svi na nas. - Zast. Vudeti6
i zast. Hrvoj upad,a).
Zasl. dr, An'te Radi6; Go'spoda, ko,ja mi odgovaraju,
da ban nije mogao navaliti na niih zafo, ier su poslie govorila,
odgovaram ovol Ne radi se samo o tom, 5to je danas , ban
ovdie kazaoi da mi naime narod zavadjamo, nego se radi o
tom, t, j. 1o j'a tvrdim, da ste vi svi iedno, Sto ste svi vi nama
priie njega rekli, da mi narod bunimo i zarradiamo.A Sto ie g'
ban, premda smo o.toj stvari govorili, navalio samo na seliadku
stranku, drlim, da je i on uvieren, da jedino mi u toi stvari
mislimo ozbilfno, (Zast. Pribi.6evi6t Ja mislim, kada ste sa S"
banom ugovaralin da ste ftaZili od niega, da zaiamdi narodu
nekakove tekovi,ne Predsjednik zvomi. - Zasl. Poljakr
Jako umiestno! - Predsjednik zvoni. - Buka), Ako 6e ovako
urnjestno biti sastavlfen lovski zako,n, (Zast, Prlbi6evi6t Ja
sam mislion.da ste vei osie{urali narodu tai lovski zakon, kad
ste s bano,m pravili ve6inu,J
Zast, dr, Ante Radi6: Visoki 'srabo,re!Od ovoga z'av'a-
djanja ia seliadku stranku braniti netu, jer sasvim je naravno,
i to mi svi znamo, o derriu se radi, A,lco smo mi, kao Sboi gdie-
3s5
koji od vas, u govoru i5li predaleko, t. j. malo dalie ciliali, nego
Sto smo i,eljeli pogoditi, lo je zato, jer svi vidimon da su to,
Zatostne stvari, Ta zar je lako trpjeti, da tek u predpostavi, da
je netko lovio, bude globljen sa 200-400 kruna, ako ide s mo-
tikom u polju, da bude Slobljen; u predpostavi, da ie htio ubiti
zeca? Da o tom mirno glovorimonto nije mogu6e, Nije mogu6e,
da dovjek na ovakove odevidne nepravde bude miran, Cieti
ovai lovski zakon dokantje, da ie ovim zakonom seljak proSla-
Sen zecom i zvien, koju smiju lugari i gospoda pro$oniti. A
kad ovu stvar Zivo i s nuZdnom relijefno5du predodimo, onda
dolazi ban, pa kai,e, to ie zavadjanje naroda i da 6e nedutni
narod radi to{a stradati, Neka Sospodin ban zapamli, ito ie
kazao, da 6e nedalni narod stradati, jer ia pitam, i svatko se
mora pitati, gdie ie vlada, koja je zvanat da pazi, da narod
nedui,an ne strada? (Zastup,nih stiepan Radi6: Gd;e ee biti
sabor? - Zast. Pribilevilz Ja mislim, da ste se vi za sabor
pobrinuli. - Zast, Stiepan Radi6: Mi 6emo se po,brinuti za
ve6inu, alibez tebe, - Zast. Pribitevilz Pozivam te na rudak
u Korenicul. Zato ia Zelim da gospoda narodni zastupnici, kofi
su u toi stvari uzeli {reE, ostanu kod toga staln{ i odludni, da
se bar ne5to za narod postigne, ier viditez tu 6e se podet,i cie-
pati. Vi ste radi virilista, kad ih ie po,litidka situaciia izmela
(Zasl. Pfibi6evi6: Vi ste ih donieli,) na povr5inu, vi ste vikali
na nas, a za kratko vrieme uvjerit 6ete se, edie 6e biti virjlisti"
12. saborshasiednica driana dne 16. ueliate 19II.
Zast. dr, Ante Radidl trnterpelac,ija glasi,:
o.Ie li kr. hrvatskoi vl,adi poznato,,da kr. kotarska oblast
u Novoj GradiSki daje plieniti i ovr5no utjerivati duq-za rcfu-
laciju potoka Re5etarica, koja regulaciia ilL nije uspiela, ili su
za niu morali doprina5ati i interesenti, te ie utjerivanie prinosa
ve6 pred pet goilina obustavlieno, a sada nastavljeno'?
Ako ie to kr. vladi poznato, ie li joi poznato i to, da ie kr,
kotarski predstojnik novogradi5ki izbornicima prije izbora
356
357
godine 1910, govorio, da prino,sa za tu regulaciiu ne Ge pladati, Ja sam informiran, da
ie u doba, kad.je.imao -;";;;lskoga
Miio Balog
ako budu glasovali za lcandidata Pompera? st' platiti bio pozvan od ondasniega naderrik"
Ako je to kr, vladi poznato, ie li ioi poznato i to, da ie hr, Belca, koii m' ie rekao, ako bule ghsovao
to opravdava i ie li voljna utjerivanie obustaviti? $"i" iti
Snappa - ne zrurm p-ravo, hoii "u
Visoki saborel Ja ne bih ni interpelirao o ovom, bududi ,"
""d;
il; ;#;Ji:di", _".
da ne 6e ovu globu platiti. Mijo Balog,
koii ie _"i"li"iiu rim
da su se interpelacije nafomilale, da nije preuzv, g. ban kazao, stvarima,
neka se u saboru ne izlazi s o,b6im objedama, ve6 s konkret- -rekao ie dobro;_ ia Cu glasovati, ali spalite sve ove
spise pred moiim o6-3: Na_to
ie !. a:adelnik Belec ,"" i"'rpir.
nima. Pa kad ie iz onoga kraja doSlo liudi, na koie su navalili, spalio. Tako ie doista Mi;o Balog ti. S_O godina
da za 24 sata plate za regulaciiu toSa potoka, rafi lcoie je , *i*, ali se
nfslig pet, Jest godina nasro netdie, da or,-i*"a" pi"tii'grobo
regulaciie bio tamo gosp, vladin savietnik Pisadi6 i rekao od tih 60 lrmna i sada ga utieruyu,
liudima, da ie s onim, Sto su platili, gotovo i da ne 6e viie To ie orr:ai isti, Balog Mii,o, koje,rnu je
pla6ati. A sada, prigodom zadniih izbora, navalili su na izbo* drugo,m prili,hom g.
bivSi narodni zastupnik dugoselski, dr.
nike, koii su glasovali za kandidata seliadke stranke i lo iz Vladiti, pr"rrf., a"o
svotu od 60 K, da tu globu ptrati,da
se dalie,",rti"*i".'J" ti
sela Lupine, da za ovu regulaciiu, s hoiom se ve6 prestalo, ta (loba pla6ena ili niie, ne znam. -Lli znam
uplate doprinose, Da ie stvar sumniiva barem, ako ne stalna, to, da ie sada pri-
godom izbora g, nadelnik Belec
opet iza5ao s tom globorn,
ia sam sebi zapisao, da ie kotarski predstoinik kazao Miii Mar- Ja molim visoku vladu, da izirahi tu stvar
tim viSe, Sto ie
ianovi6u, da ne 6e platiti za rcfulaciiu, ako ne bude gilasovao nadelnilc Belec opet u slulbi, da izftaZi,
za dra. Badaia, ie li mo$u6e, da se na
ovai nadin demoralizira ararod, da
'ntragu, se sluZberii ,piJ- ,p*t",
Ja b'ih molio vis. vladu, da ovu slvar iztrati tim vi5e, ito Zelimo u,torn pogledu naistroZu
pak bih bio naisretniii,
ie u ovom selu i uditeli Stivie prista5a seljadke stranke, te da se pokaie, d,a ie to lat,
imade neizmiernih neprilika od kotarskog predstoinika, koii Zast. ib. Ante Radi6: Visoki saboret
Sa svaki das zove k sebi na preslu5aniei Salie mu straiara u Neu{odno me se
Skolu, da ga uhvati, pa kad bi ga uhvatio, valida bi protiv kada presv. gospodin predstoinik
_doiima,
apostrofira iednoga drZavlianina,
njega i postupao. o, kom ie interpel aciia, ne-
iima: >taj moi Balog, koji se lako razamieva globe..,
7,asl, dt. Ante Radi6: Ja se s tim odgovorom zadovoljavam. u i""-da
to ni5ta ne znaEi, ier ie htio presv. g. predstoi"it
Zast, dr, Ante Radi6: Vi,so'ki saborel Moja interpelaciia drugo
re$i, Prelazim preko togla na ."*r, .i.r"", Slobodan""Sto
sam iztak-
Slasi fdita): nuti sliedede: primam na znanie,i ako vrlo nerado, Sto je presv.
Interpelacija narodnog zastupnika dra. A. Radi6a stavlje.na
{, predstoinik kazao, da ie konstatovan nered, ah drZim, da
na visol<u kr. hrv. slav.-dalm. zemaljsku vladu u sjednici sabora ie
svakomu 'rz pnltka, o koiima Eovorirno,
kralievine Hrvatske, Slavoniie i Dalmaciie dne 14, veliaEe t9lt, iasno, da tai nered nriie
sludaian, pa bi i onda bio osudien, ali kad sam ovdie spomenuo,
Je li visokoi kr. zemaliskoj vladi poznato, da kr, kotarska a presv, Sospodin niie znao drugog razlo{a navesti, za5to ove
oblast u Dugom selu utieruje od Mile Baloga, stanuiu6egiu poiave oiivliuiu vazda pred izbore, onda nisam
Lukari5du, Slobu od 150 K na koiu je globu isti Mile Balof st. duian primiti
niti moSu primiti ovakav odgovor na znanje. (Zast. Sv. pribi6e-
presudien jo5 pred Sest Sodina? vi6: Glavno ie, da nisu bili izbori kao u Austriii. - predsiednilr
Ako to kr. vladi niie poznato, ie li volina iz|raiiti, zaSto zvoni.) Mi vrlo dobro znamo, kako se kod nas nesmiljeno globe
ova globa nije na vrieme utjerana a to ovom visokom saboru utieruiu, pa bi bilo u redu, ne diraiu6i u sam meritum,
izviestiti? iztaknuti,
zalto ie Balo{ bio flobtien i da se globa,
ako ju ie zaslufiio,
Visoki sabore! Sluiai je, dini mi se i vi5e nego tipidan, ier utiera, a ne, da se niome deha Sest d1 sedam godina,
prelazi obidne tipove postupka sa ovakvim globama, Sto se tide slavodobida presv. gosp, predstolnika, koiim
ie

358
pokazaa spise, koji nisu spaljeni, i veselja presv' g' predsto'i-
ttiku, du sam ia nasamaren, premda Zelim biti i sto puta nasa-
:marentsamo da nekomu pomognem, jer ako pfesv, $osp, pred'
stoinik vjeruie dinovnicima, Sto fe i svakako u redu, tako mi
imademo stotinu i sto,tinu razloSa, da mi vieruiemo narodu'
- Zast. dr, T, Kumidi6: I Balogu, -_
lZast, Sti. Radie : Tako jet
Zast, Stj, Radi6: Da, i Balogul - Zast. dr, T, Kumidi6: Koii ie
d.okazao, da su spisi spaljeni. - Nastaie dulje pregovatanie,
koje se izrodi u buku,)
Zasl, &, Ante Radi& Ali m'i irnamo tazlofa vierovati
narodu i Balo,Au, jer imamo bezbroi sludajeva, da, na 2ale'st,
narod govori istinu,
Sto se tiie spalienia spisa, moSao ie biti Balog prevaren,
a ne ja, a sada je li dastno,da je nadelnik prevario seljaka i da
ie seliak prevario me'ne?
Sto se ti6e toga, je li ova globa bila opravdana, ia gam
inlornriran ovatrco: da Balog nije puStao zaraZenu kobilu na
paiu medju ostalo blago, ne6io u svoiu ogradu, To mu moZe
posvjedoditi bitavo selo, da ju je duvao u svojoj o$radi, da sa
nidijim blagom ne dolazi u dodir. (Zast. Stj. Radi6: Tako ie, to
je glavnro),A kad i ne bi to bilo, uraime,da ie 'i nije kod svoie
ku6e pasao, stoji, da ie to bilo u Aodini, kad nije bilo, siena,
ako ju moram &Zatt u Sta,li,
i on ie rekao hitinr,,ru Go'sp,o,dtirne,
onda ju moram ubiti, (Zast. Sti, Radi6: Ovako govori Zlvot, a
spisi bez iivota nisu ni5ta),
' tirn viSe, ier je poznato, da se i:zpo'd Za{reba na pot,oku Lom-
Ja dakle odgovor kr. vlade ne mogu primiti na znanle zato,
ierbo nisam dobio nikakova odgovora na to, zaSto se s ovom
globom tako dugo olezalo, a joS manje ie u odgovoru kr, vlade
obrazloi,eno i dokazano, da se ove globe nisu upotrebliavale
u izborne svrhe, Neka me presv, gospodin ne stra5i, da ova
Sloba nije zastariela. To ia na Zalost znam i samo ja molim,
nek,a se presv, Sospodftri o'blasti tako ne polure, pa ih molim,
kad su pridekali Sest {odina, neka pridekaju jo5 Sest Sodina.
Zast, dr, Ante Radi6: Visoki sabore! Molim liepo samo
dasak uztrpljivosti, Fresvietli gospodin imao je odmah, dim ie
na to do5ao, pore6i svaku svezu izmediu ulerivania ovakovih
globa i izbora, To je presvietli Sospodin udinio vrlo hasno, tek
na lroncu, To mu je bilo zadnje,a to ie ono, Sto ie mene naiviSe
zanimalo i zbmnilo, kao Sto mislim i sve nas. I dok visoka vlada
-------
259
,sa ovoda mjesta sasvim decidirano ne iziavi, da njoj nije poznat
ni jedan sludaj, da su oblastri sa {lobama prije izbora ktrteSi-
'rale, to
iest, da su priie izbora stra5ile izbornike sa Slobama,
i ako to vlada ovdje decidirano izjavi povodom' ove moje
interpelaciie, ia mislim, da mi ne rmoie nitko kazati, da sa
nepravorn primam ovai odgovor vlade na znanje, Naprotiv,
'kad
p,resvietli gospodinkaZe, da 6e se sada ove glo,beutjerivati,
vidim ja u torne ne5to, Sto u ovai das ne'6u da oznadim pravom
riedjtr, jer bi se mo6lao zaletiti..
"
7-ast, dr, Ante Radi6: Moia interpelacija Slasi (di,ta):
ulnterpela6iia narod,nogzastupnika dra Ante Radi6a, stav-
liena na visoku kr. zemaljsku vladu u sjednici sabora kraljevina
Hrvatske, Slavonije i Dalmacije dne 14. veljade lgIl..
Je Ii visokoi kr. zemaliskoj vladi poznato, da zemaliski
mlin na zemaliskom dobru u BoZjakovini na potoku Zelini pravi
susiedima povodnjo,m Stetu undstavaltli do 500 vozova siena?
Je Ii visoka kr. zemaliska vlada volina taj mlin odstraniti
ili mu vo,do,sta,iwlzitl ili susjede pninr,ierernro
oditetlirti?
U Za{rebu, dne t4, velfade I9ll."
Visoki sabore! Na zem, dobru BoZjakovina ima potok
Zelina., a kra,j njegia mlin, koiii se upotrebljava za mlivo, Sto ga
lreba za blago, Susjedi se tuZe, da taj rnlin dini Stete livadama,
pa se znade dogoditi, da voda odnese sieno, kako se to jedne
zime i dogodilo,
Ja bih i.elio znati, da li vlada kani tu pogibeli odsfraniti,
nici, gdje je takodjer mlin neko,ga privatnika, ho6e sniziti
vodostai, radi dega bi privatnik pretrpio Stetu od 30.000 kruna,
ier bi mlin bio neuporabiv. Svr3io sarn,
Zasf, dr, Ante Radi6: Visorki sabore!
Meni ie vanredno Zao, da tai odgovor ne mofu primiti na
znanie i to s razlo,fa, ier ie ovdje presvietli gospodin predstoi-
nik stojao na sasvim drugom principu, nefo li vrhovno rie5enie
zemaliskevlade u pitanju mlina, koiega sam sludainospo,menuo
na Lomnici, I vodostai na Lomnici niie jo5 uredien, kako su $a
vladini iniinifi uredili i tvrdi se, da niie vodostai kriv, Sto tai
mlin plavi okolne susiede, nego da ie krivo, Sto tai potok
Lomnica nife 6ist, 'pa se nalaZe vlarstuli,ku'mli,na, da iana odistiti
korito potoka Lomnice. Ja sam u toi stvari nekoliko puta inter-
F=
I
I
t
'
360
venirao i kod g' savietnika Pisadida, bio, pa ie on rekao, neka
disti, To znali, na hiliade forinti troSka, da disti potok u duliini
od nekoliko kilometara. Mi ovdje dujemo, kad se tide zemali'
skoga mlina, da su duZni susiedi distiti, To se je kuSalo i tamo
susiede privu6i, ali su oni rekli, kad se ie moralo distiti korito,
da im mlin ne pravi toliko Stete, Ja dakle driim, da bi bilo
potrebno znafi, na koiem principu stoji zemaliska vlada, da li
na tom, da je vlastni,k mli,na duZan dirstiti korito, ili su duZni
interesenti. Ja sasvim razumijem, da zemalisko dobro mora
braniti svoie mlinsko pravo, ali isto tako mora braniti privatni
vlastnik, No privatni vlastnik dobio ie nalof, da se imade
sniziti vodostai, a time 6e sn gubiti hiljade, ier dvadeset pet
hiliada ko5tao ga je mlin a p,opravci oko pet hiliada forinti.
I onda kaZe vlada niemu i nama, koii glede toga interpeliramo:
ako hoie5 mlieti, disti si potok. To ie neiednaka miera i za to
me interesirala stvar, ho6e li isti princip upotriebliivati se kod
privatnika i kod dobara, koja se tidu vlade, Ja drlim, da u
ovom sludaiu nisu duZni susiedi popravliati, dotiEno refulirati
potoka, ako ie uzrok tome samo mlin i vrSenie mlinsko{a prava,
nego da ie 'dalan vlastnih mlina ili da irna vlada uz od5tetu
mlin odkupiti, lcao Sto su o tome slidne ustanove sadrZane u
zakonu o vodnom pravu, I zalo mi ie tao, da ne moSu primiti
odgovor na znanie, da 6e se susiedi pritegrmti, nregobi m{' milo
bilo, da ie vlada iziavila, da 6e vodostaie sniziti ili ako ne 6e,
da 6e se mlin ukloniti.
Zast, dr, Ante Radi6: Primarn odgovor vlade na znanie.
14, saborshasiednica driana dne 24. ueliade 1911,
Zasl, dr, Ante Radi6; Visoki sabore, i ia drlim takodjer,
da su gospoda na moj poklik moSla biti rzrajana. Nu ja nisam
cieloi koaliciji ono imputirao, (Glasovi kod koaliciie: Komu
ste?) a nisam ni doviknuo nikomu osobno; Vi ubilate kraljeve,
(Buka kod koaliciie),
Zast, dt, A.nte Radi6; Ja nrisam ni jedne o'sobe dirnuo
i kazao ioi, vi ubijate kralieve. Ja sam se dodu5e obratio prema
361
Sospodinu zastupniku Pribi6evi6u, i to s razlo{a to{a, Sto se je
gospodin Pribi6evi6 podruSljivo smijao, kad je govornik kazao,
da ie na zakonu osnovano, da sabor kralievskom pozivu ima
udovoliiti, (Govornika se ne duie),
Zast, dr, Ante Radi6; Mene ie o,pet uzrujalo to, Sto
ie
pomenuti podrugliivi smieh do5ao sa strane one, koja nas
konsekventno naziva cesarevcima.
Ja sam qpreman, da gospodina Pribi6evi6a molim, da mi
to oprosti. Nu on 6e i sam shvatiti, da sam u onoi uzrujanosti
ovaj neopravdani poklik dobacio, Ja Zalim, da sam time dirnuo
u va5u osobu, koii ste u savezu sa ovom politiko,m, i molim,
da mi to izvinete, a podiednako molim isto tako i visoki sabor,
da mi takodjer izvine onu ,upadicu, koiu sam ia izustio, ierbo
sam bio uzruiart uslied onoEa podsmieha i s razloga, Sto se nas
s te strane konsekventno nazivlie cesarevcima.
21, saborshasiednica driana dne 13. oiuiha 1911.
7ast, dt. Ante Radi6: Vri,soki saboret Ne znam, bi li bio
Sovorio o toj stvari, da nisam bio u odsutnosti predsiednika
ovoS odbora predsiedateljem vielanja odborshoga, A ne bih
bio fovorio ri zato, ier ie sa na5e strame protupredlog dovoliaro
obrazloilen, a hao predsiedateli odbora drZim se ponukanim
uzeti rieE s ovih razlo{a; 1. zato, ito su me vei neki poEeli
suodgovornim Einiti za izvieille ovopa odbora. Vi, Sospodo,
znate, da to ne stoji, MoZe biti i svaki dlan, a kamo li ne pred-
siednik, sasvim nevin, Sto se ti6e izvieida odborova i nieSovih
zakliulaka. Razp'rave u odb,oru nisu dodu5e strogo parlamen-
tarne, nego viSe akademidke, ali ipak predsiednik nema toliko
slobode, barem sam se ia toSa drZao, koliko svaki drugi dlan.
Ja, dakle, da ne bude nikakove sumnie, svaku odgovornost
za zakliaEke ovogia odbora od sebe odklaniam, ier sam bio
sasvim osamlien u odboru. Ali niie samo to. Ni oficiieln o izvie-
56e, a izviestiteli ie o,ficiielno postavlien u odboru, vlada si ie
naime tako uredila, ni oficiieln o izvieile osim iednoSa mofa
predlo$a ae spominie moiih predloga. A onai
iedan predlog,

Sto ga ie sporne'nulo, o{iciielno izvleid'e spornenulo, tako ie
spomlnut, da sam ia izalao nekako blamiran' Ja 6u tu stvar
kasniie spomenuti, Treli ie napokon razlo{, Sto uzimam ried'
luj, Sto S, izviestileli odbora niie pdkazao vie6anie odborsko
onako, kako bi to po mom sudu bilo nuZdno, Odborske tazprave
i jesu zafo, da se stvar naipriie t uZem kru$u svestrano pre-
trese, a onda da se to sabo'ru potanko izviesti, pa da sabor,
jer su u odbonr zastuparne 'we s'tranke, ima odmah pregled,
kako se poiefina stranka u kojem predmetu drZi. Kako smo
vidieli, na5 ie {zvjestiteli plivao u blaZenstvu, Sto ie tzvieslL
telj . , . {Zast. dr, I, Lorkovi6: Vladin. - Zasl. J, Paveli6: Reci
mu, da ti ne rede,),jer se ie drZao,moZda ine s nepravorn,da ie
vladin izviestiteli, ier si ie ban odabrao f, Paveli'a za izviesti'
telja u odsutnosti g, Si5i6a, {Zast. J. Paveli6r A moj pre5ni
predlog? - Zast, Sti, Radi6: Vidieti 6ete, ho6e li ban htieti
izabrali kojega seljaka u $ospodarstveni odbo'r,) G' izviestiteli
nije izviestio o tedaiu razprave u odboru.
Ja ne mislim nipo5to substituirati S. izviestilelia, a ne
vidim za lo ni potrebe, ali kad ve6 Sovorim o stvari, kazati 6u
uz pu!, kako je bilo u odboru, o,sobito;u pitaniirna, u koiima sam
i ia sudjelovao.
Rikao sam, visoki sabore, da 6u spomenuti onai moi pred-
loS, Sto ie bio u oficiielnom izvie56u spomenut, po koiem bih
ja imao biti nekako blamiran' Bilo ie to naime ovako: Kod
vielania, kako bi se namaknulo pokride poviSice uditeliskih
plada, spomenuo sam ia medju ostalim i to, da mi niie poznato
kako mi dolazimo do na5e tanSente, pa bi se moZda i tim
putem dalo Sto {od dobiti. Svietli ban odgovorio ie na to, da
ie tanSenta posliedak raEuna, Ja sam prestao odmah i rekao,
da razaniiem, jer sam vidio, da me svietli ban ne te da raztt'
mije, Sto sam ia mislio, ili me mo$u6e i niie razumio' Ja sam
svoiim upitom aludirao na ono, sto ie svietli ban imao dobrotu
meni ieJan puta priob6iti, kako ie do5lo do ove povi5ice od
tri milifuna u ovoSodi5niemproradunu, Na mene ie to priob6e-
nie udinilo doiam, kao da ie to neki uspieh svietlo{a bana, pa
sam mislio, ne bi li bilo dobro ovakove uspiehe forsirati i u
budu6e. A to 6e mi svaki vjerovati, da toliko znamt da ie na5a
tangenta poslledak ra6una.
Ja sam htio uti, od svietlofa bana, kako se ovakovi
363
uspjesi postizavaju, a ako to nisu nikakovi uspiesi, ne treba
ih niti prikazivati kao usp,jehe. To ja mediutim samo uz put
spominjem,
Visoki sabo,re! Ciela razprava ove stvari u odboru mene
se je najneugodnije dojmila, Ja sam vidio, da je ovaj odbor
ad hoc, oficijelni referenti takodjer ad hoc i da se je htielo,
da se nadje i vedinu ad hoc, ali ovo zadnje, mislim, da ne 6e
biti. Najneugodnije se je mene dojmilo ono, kad sam ja predlo-
Zio u odboru, da se pokri6e za povisicu uEiteljskih pla6a nadie
u na5em doma6em proradunu, a cieli je odbor bio proti tomu,
i ia se nisam ni malo to,me dudio zna|uli za dtlanie svih na5ih
stranaka u toj stvari, Sve su naime stranke bile zato, da se
uditeljima pla6e povise, a nitko nije pitao kako ie se podmiriti.
Kod S, 2, spornenuo ie jedan dlan odbora, da bi bilo moida
dobro, da se ona svota poreza, l<o1aie odrediena sa osam sto
krunan snizi. Na to ie svietli ban izjavio, da ie na ovom miestu
u osnovi doista bilo izprva pet sto kruna, ali da je to zajednilki
ministar financiia promjenio i metnuo osam sto kruna, (Zast.
Stjepan Radi6: Siaino!)
Kako sam ja medjutim sebi pridrZao slobodu, da Sovorim
kao zadnji, to, sam ia mogao tek kasnije reflektirati na riedi S,
bana i upitati, Sto ie ova osnova rafila kod zajednidko$ ministra
fi'nanciia,
"To ie iedna fiirnanrciialnrastvan, koia spada pred
ministra financiia" rekao je ban, Ako je to, odvratih ia, finan-
ciialna stvar, ne spada na Zalost u na5u kompetenciju, ali ako
niie financiialna stvar, onda ne spada pred zajedn, ministra
financiia. Kako da ne spada, kaZe ban? Tim se osjetliivo dira
u poreznu snaSu narodnu, a ministar financija mora o tom
voditi ra6una. Na to ia odvratim, da to tako ne stoii, jer na5e
obiine odrediuiu namete od sto, pa 150 i do 2A076pa se ipak
ne moraiu op6inski proraduni slati na potvrdu ministru finan-
cia, Na to mi ie svietli ban kazao za mene nepojmljivorn
non5alanso'mr E, pa Sta bi vi htjeli, da i ove stvari Saljemo
ministru. (Zast, S,tiepan Radi6: Obeine imadu pravo stvarati
svoie obdinske proradune), Ja sam na ovu stvar upozorio S,
profesora Kri5kovida, ko,ga sada nema ovdje. . . (GIas: Ovdie
ie, - Zasl. dr. Kri5kovi6; Evo tu sam.) upozorio sam profesora
Kri5kovi6a, da se ovako ne bi smielo prelaziti preko ovakove
stvari; ier ako dozvolimo upliia"nie preho zakona, toboZe u
364
na5u korist, da nam se moZe u dru$om sludaiu i uzeti preko
zakona, (Zast, Stiepan Radi6: Ako nam se ne da, Sto ie po
zakonu i po nagodbi, to bi naSodbeniaci,na delu im dr, Kri5ko.
vi6, morali se suoditi s njime. - Zastupnilc dr, KriSkovii: On
vr5i svoie duZnosti u svakom pogledu, - Buka. -Zast, Stiepan
Radi6: Vama to nije iasno, a meni ie jasno, da doviek, koii
priznaie nafodbu, koii priznaje nagodbu zakonom, niie naod.
beniah. Kod hoaliciie: Danas niie na{odbeniak, sutra 6e opet
biti. - Zast, Stiepan Radi6 prema koaliciii: Nemoite ludovati,
to znadi hotice biti bezobrazan, - Kod koaliciie: Ti si nai.
bezobrazniii, - Buka,)
Zasl, dr, Ante Radi6: Ako ne drli E. dr, KrGkoviC
shodnim, da svoje stanovi5te razloZi, ne drlim ni ja. (Glasovi;
eujmo. - Zas!. S. Pribi6evi6: A Sto je dr, Kri5kovid udinio?)
Gospodin dr, Kri5kovid valida 6e azeti rieE u toi stvari. , .
(Zast, S, PribiCevid: Jeste li ga na kakovu borbu pozivali?f
drZim, da 6e se on zfodrtie mo6i o toi stvari iziaviti ne$o ia,
(Zast. dr. Kri5hovi6: A o iemu !i se ia inaao iziaviti? - Zast.
Stiepan Rafi6: Ne dinritese nevie5t,) Sto ie ova stvar kod mi,ni'
stra financiia imala posla, lZast. Stjepan Radi6: Branili ste to.
- Zast, dr. Kri5kovid: Ja nisam branio, )
Zasl. dr, Ante Radi6: Gospofin Kraiinovi,6 kaZe, da
ovu stvar nisam stavio na {lasovanie, da li naime odbor odo'
barava, Sto ie stvar bila kod ministra fina,nciia, (Zast' Kraiino'
vi6: Ne to, nego da li to odbo,rodobrava ili ne. - Kod koaliciie:
Sada fa ie uhvatio.) Nisam to stavio na 6llasovanie,iet to niie
bio meritum, O torn se niie radilo, (Kod koaliciie: Za5to sada
govorite o tom kao o kakovoi valnoi stvari, trebalo ie to, da
odbot Zigo5e, - Zasl. Stjepan Radi6: Vi 6ete ne5to Zi$osati?
-- Buka,)
Zasl, dt, Ante Radri6: Nisam stavio na $la,sovanrie,d,a li
odbor to odobrava ili ne, ier sam drZao i sada drZim, da odbor
o tom nema odludivati i sada drZim, da odbor o tom nerna
odludivati, nego sabor, Odbor se ie imao baviti osnovorn zako-
na o povi5enju beriva, a ia ovdie to iznosim zafo, ier drlim, da
(Kod
ie lo vahna stvar, a iznosim iu ovdie, kamo ona spada'
hoaliciie: Kako to, da ie va5 ba.n mo'Saoministru financiia to
po5iliati? - Zast. dr. Kri5kovid: Ako ie preuzvi5eni ban varna
Sto iziavio, Sto mogu ia na to i za5to ia moram, da se iziavlia'
365
iem?) Pardon, gospofine profesore. Ja sam samo kazao, da
sarn se posliie s vama razgovarao i ia bih zelio duti vas i vase
mnienje, koie vi, ako budete drZak za potrebno, moZete iznieti,
a ja vas ni5ta ne krivim, niti priSovaram demu, Sto bi u toi
stvari udinili ili rekli. Sasvim niSta. (Kod koaliciie: Govorit
6emo jo5 o tome, kako se je predsjednik odbora u ovoj razpravi
drlao, - Glas: eujmo, duimo, - Buka.)
Zast, dr, Aate Radi6; Visoki saboret Sada prelazirn na
meritum zakonske osnove i obeiajem da ne 6u dosadjivati,
Kad je Sovor o, potrebi, dapade o nuildi, da se uditeliima povise
plale, onda se stvar pretieruje ili preuveliduie, kako
ie to bilo
'u ovoj visokoi kudi, (Glasovi: eujmo,
iujmo.) Ne treba da nafla-
sujem, da sam ne samo ia, neSo i ciela na5a strank a za lo, da
se uiiteljima plade povise, ier ie naie uvjerenie, da iedino, Sto
nam vriedi, to su profesori i uditelii. (Zast. Pribi6evi6: Tako
ie!) Ali, gospod,o,drZim, da vi5e stvari Skodimo nego koris,timo,
lcad ovako Sovorimo,, da su uditelii sve, da su oni temelj, da
bez niih ne bi bilo niSta. (Zast. Jerko Paveli6: To niie nitko
rekao.), da bez niih ne bi bilo narodne sviesti. (Zast. Jerko
Paveli6: To ie hiperbola, - Zas!. Stjepan Radii: Govore, da
su uditelji dladni, da im je trbuh prazan. - Zast. dr. Ivan Lo,r-
kovi6: Ima i Sladnih. - Zast.Pehar Kraiinovi6: Da znale njihov
Zivot na selu, ne bi tako Sovorili, - Zasl. Svetozar Pribi6evi6:
Tko ima 30 forinti na mjesec i devetero diece, taj je gladan,
- Zast. Stiepan Radi6: To niie istina, navedite mi primier. Niie
gladan, - Glasovi: .Iest Sladan, - Zast, Stiepan Radi6: Niie
gladan ier mu narod daie, - Zast, Svetozar Pribi6evii: Nif,e
mu narod daZan davati. - Predsjednik vi5e puta zvoni, -
Zamor,l
Visoki sabore! Da sam ja, visoki sabore, zrrao... (Nastaje
buha,)
Zasl, dr, .A,nte Radi6: Vi,soki sabore! Da sa,rn znao, dz
6e se poricati ovo, 5to sam sada rekao, ia bih si bio dobavio
steno$ram 6lovora gospodina dra, Poljaka, pak sam uvjeren, da
bi se u niemu na5lo i vi5e hiperbola, ne6ioli Sto sam ih ja ovdje
nabrojio na pamet. Medjutim ne radi se o izrazirna, neEo se
radi o duhu, u koiem je Sovorio Sospodin dr. Poliak. On ie
rekao, da su uditelii - ia se boirirnupotriebiti rie6, a,steno{rama
nemam, ali ia sam dobio dojam i svatko je mogao dobiti doiam,
366;
da su uditelfi van'redno zashtLni, naizasluZniii (Zast' dr, Lorko-
vi6: Naravno da iesu!) da bez njih ne bi bilo dana5nie narodne
sviesti. To ste svakako reklil (Zast, dr, Poliak: To nisam rekao,
nego sam rekao, da su naivi5e doprinieli, Vi ne molete vierno
citirati, to je va5a falinga, ier onda ne biste mo$li izvesti ono,
Sto ho6ete.) Sto vi znate, Sto ia Zelim izvesti? (Zast' dr, Poljakr
\ehte insinmi,ratine5to.) To pnepuStamvama! (Zast, dt. Poliak:
To ne moZete, ier to niie moi obieal! - Zast. dr. Lorkovidr
Nisi vje5tak u tim stvarima, strudnjak!) Govoredi o uditeliima,'
treba dri,ali modernu diobu rada na pameti, Kao Sto nije nai-
vahniii organ za dana5nia svietsha prometala kondukter ili
stroiar, tako niie i za prosvjetu narodnu, za odgoi naroda, nai-
vai,niji staleZ uditeliski, Niemu pripada ona vaZnost ' ., (Zast,
Jerko Paveli6: Magiarsko{ konduktera!) Vama niti vaZnost
madZarskog hondukteral
Ja Sovo,rim o diobi rada, pak kao Sto poiedini or$ani u
danainjem modernom prometu na pr, kondukteri i stroiari,
nisu naivaZniii, tako niie niti uEiteli u prosvietnom pogledu
najvalniii. (Zast, Kraiinovi6: JoS nikada nisam vidio maSinu"
koja sama radi,) Nafvainliiie bio izum maSine, a zatim drZava,
koja je dala sredstva, A tako je i sa uditelistvom. U modernom
svietu doista ie naiveda steEevina pudka Skola. (Zast. Stiepan
Radi6: Pudka Skola kao takova, da ne bude 727,000djece, koi4
ne idu u Skolu, da ne bude uditelia bez diece i diece bez udite-
lia. - Prigovori i pregovarania).
Zasl, dt, Ante Radilz Yatna ie stedevina pudka Skola,
kojoi ie dala sredstva driava, koia bdiie nad polazkom Skole.
a kod nas siromasni nas narod on ie naizasluZniii u toi stvari'
koii ve6 decenije i decenije Zrtvtie toliko za uzdriavanie 5ko1a.
Ja ovim ne 6u ni naimanie da oduznem od zaslu$e uditeliima'
koje oni imadu, ali ne 6u samo, da se tako njihov rad uzveli'
dava i da se ied,nonru stalisu pripisuie ne znafir kalcve zaslu$e.
Pri tomu jesam. Kad se uditeliu naSemui ovdie i ondie pripisuiu
takve zaslugie,to onda ovakova prevelilca hvala moZe dovoditi
a i dovodi do to,Sa,da on misli, da ie prvi ioviek, da bez nrle{a
ne bi nista moglo bili. (Zast' S, Radi6: I u eeskoi se proti tomu
vojuje. - Zasl. dr' Lo'rkovi6' Ali onda 6emo i na svim liniiama
- Glas
tako postupati, a tako i s $ospodorn,koia tako $ovore'
367.
kod seli. stranke: Mi govorimo o seljadtvu). Primiera ovakove
megalomanije vidieli smo i u ovorn saboru,
U odborskom vie6anju mene se najneugodnije dojmilo ono,
kada ie do5lo u razpravu pitanje o mjestima Skolskim nadzor-
nicima i odborirna, Ja sam vidio iednodu5nost u odboru, vidio
sam veliku aversiju miestnih Skolskih nadzornika i slcolskih
odbora, (Zast, S. Pribi6evi6: Na Krajinovidev je predlog ostalo
kod Skolskih odbora, a on glovori o jednodu5nosti.)
Zasl, dr, Ante Radi& Ova porjava mene zalo smeta, ier
ia opatam ve6 vi5e godina, kako uditeljima nije zgodno, da ih
nadzire koji seljak ili da mu prigovaraiu Stogod seliaci. I zato
sa velikim zadovoljstvom ovdje u ovom vis, saboru kalem, da
ie ieilrn svietli ban u ovo,j stvari pravo sudio, kad je u odboru
kazao ovako: uGospodo moia, ne 6e uditelj, da mu seliak pri-
gfovara! A tko meni prigovara? Ljudi, koji nisu niti inteligenci-,
iorn ravni, pa moram slu5ati, I nikoga nije u odboru bilo, koji
bi se digao na ovo stanovi5te. (Glas: Na koje?) Na to, da onai,
koii pla6a, srniie prigovarati, {Buka i prigovori), - (Predsiednik
zvoni.) Ovo je nadelo kazao u odboru ban i koliko sam inade
bio zlovolian, vidio sam, da bi se nesto dalo, ali Sto se moie
sa ovakovim liudima, koii ho6e, da uhinu Skolski odbor i mje-
stne Skolske nadzornike, pa neka uditelji budu podloZni vladi.
(Zast, Pribi6evi6 ne5to priSovara,) Na prigovore gospodina,
Pnbi6evi6a liepo bih molio, ja ne 6u nikomu krivo, ali idem.
redom, ne moglu prije svrSetak kazali, nego podetak. Jbst, go-
spodin Kraiinovi6 ie predlolio kod ove osnove zakona, dar
kotarski predstojnik ima pravo dati u6iteliu ukor, ali neka to'
bude na predlog Skolskoga odbora, kao Sto ie u ob6e, ako
holete, da Sovorim o poiedincima, Sospodin Krajinovil zauzi-
mao stanovi5te naivi5e meni sklono dotidnq moiemu mi5lieniu,
te ja nemarn na umu, da bilo komu poiimence prigovaram radi
niegova drlanja u odboru, nego cielom odboru kao takovom,
koii se niie pokazao - jer je bilo prekratko vrieme - sprem-
nim za razpravu u ovakovim stvarima. (Zast. dr, I. Lorkovi6:
A nrajmanjepreclsjedrnik.- Z,asl, P. IGafri,movi6lHo6e li pred-
sjednici sv'ih odbora ovdie izna5ati stvari? .- Zast. S, Radi6:
Ho6e li u kuhinii iznaiati? - ZasI. P. KrajinoNi1: Onda de
svaki dlan odbora iznositi. - Za,s't.S. Pribi6evi6: Sve ie prim-
lieno na predlo,g Kra,iinovi6ev, a na Radiiev ni5ta, ier niste,
368
- zast, J, Paveli& Metnuli su stu-
nista u odboru predlagali.
-picu, da osnova ProPane')
Visoki sabore! U odboru ie dirnuta ioi iedna stvar, naime
pi+anje pla6a uditeliica. Tu ie $ospod,inreferent zastupao m'ienie'
,,"t u uait"liice imadu maniu pla6u od uEitelia' (Zast' S' Radi6:
tl Tursku s niime) - (Zast, J. Paveli6: To ie i kod dru$ih
drzava. Ja sam svoje uviere'nie zastupao. Za'sl' dr' I' Lonkovid:
Ali pogresno, - Zast' J, Paveli6: Ja n'isam odredio, koliku
plaeu da imadu.) Ja sa velikim zadovolistvorn konstatiram, da
posljednjoi
ie u odboru ostao osamljen, kao Sto sam i ia u
siednici o,dbora,kad ie dosla na red peticifa vlerouditelia pudkih
pitaniu'
Skola, mediu svietovnjacima ostao osamlien u tom
Vjerouditeljima pudke Skole treba da se povisi pla6a ' "
{Izviestitelj Jerko Paveli6: Tofa nema ni u zapisniku, Sto to
treba ovdie iznasati?) Valida vas to aenira? (Izviestiteli Jerko
Paveli6; Da molele saf,no,da izkrivljuiele. - Zast' Ktaiinovid:
onda i drupi dlanovi odbora mo$u ovdie stvari iz odbora izna-
r:,1i.) Kad ni,ie izvjestiteli iznio razpralvlr,kako ie tekla, ia sam
driao potrebnim, da ovu stvar u saboru iznesem' (Prigovori')
T.ast. dr,.A.nte Radi6; Vierouditelii su traZili. . . (Prekidanrie'
- Predsiednik zvoni . . ') du im se povisi pla6a za Eeliri stotine
knrn'a, a to drZim, da ie opravdano radi toga, ier ima'du veiu
naobrazbu, Ja sam oval predlog zagovarao zato, (Zast' Pn-
bi6evi6: Brinuti se za viero'uditelie,a ne za narod, to ie bio
njihov rad u odboru.) jer na torn principu stoii i zako'm'ska
csnova, i ona odrediu;euditeliima vi5ih pudkih Skola ve6u pla6u'
{Zast. dr. Lorkovid: Da se umili popovima, ier moraiu da polaZu
i7n:fs za vile pudke skole, premda se od niih ne zahtieva dulje .
Skolovanie, Zato ia, ier vierouditelii imadu ve6u rnao'brazb!,
clrZim opravda,nlm, da dobiju i ve6u pla6u, ftxe Sto orpet nisam
bio za to, da ,im se snizi broi s,ati,kao sto su to oni zahtievali'
Visoki sabore! O samom nadinu, kako da se pokri'ie povi-
Sica uditeliskih beriva, ne 6u Sovoriti za to, ier ie to dovoljno
s na5e strane obrazloi'eno, Jedino kolem ovo: S na5om pri-
volo,m, dapade bez nase velike borbe ne 6e se narodu narnetnuti
rri filir ..r" dotl", dok se ne pokaZe ozbiljna volja, da se narodu
rnakar koliko olaksa, Ja ne 6u iznasati na ovo ono, sto ie ovdie
izneseno o Zivotu seliadkoganaroda. (Prigovori kod koaliciie,)
Ali dok se ovako drhile, dtilm, da vam niie poznato, kako
369
seliadki narod zivi. (zast. pribi6evi6: Molim vas
6iospodine
doktore, ne biste li bili tako dobrostivi, da nam to iazlasnite,
kako se mi to drZimo?- Smieh.)Ne bih bio, gospodine!(Zast;
Bude Budisavlievi6:A odkuda je vama poznatoi) Kad pitate;
mogu vas uvjeriti, SospodineBudisavljevi6u,odkuda ja to znam:
imam brata, koji imade sedmerodjece i neki dan bio sinovac
ie
kod mene, tuieti se, da nemaju nili zrna kukuruza, a to
nisu
najsiromainifiljudi na selu. (Glas sa koalicije;A zasto
mu niste
vi pomoSli? - Zast, S. Radi6: Bezobraznide
iedan, a ne pitate,
da li ima i on ito).
Zast, dr, Ante Radi6: Nadalje imam sestru, koia ima
takodjer mnogo djece, koja je zadovoljna, ako dobiie za
djeca
l.iakove cunje od mene, Onda, naravno, da se drug ad.ijedrhim,
kad dodiu ovakove stvari, (Gras kod koaricije; A"karco se mi
drug6iie drZimo?) Vi se drlite dru$dije, jer smi5liate nadin;
kako bi se ipak ovaj teret na narod navalio. (Zast. dr.I, Lor-
liovid: To nije istina Sto vi govorite, bezobra,znikjedan. U
c.dborunije ni5ta predlagao. . .)
Zast, dr, Ante Radi6: Kao Sto sam ie u odboru, tako sm.d
i mi u saboru iznieli predlog, da se pokride za povi5icu udi-
tcliskih plaia nadie i u domaiem proradunu,(Izvjest.J, paveli6:
To ste mo{li kazati, to je istina, to je esencijasvega).To je bio
rn^j predL:p,koii ie bio na Slasovaniu.Ja sam sam bio za ni, a
ilo ovako iedna gnjida Sovori,iedan laZov, .
ZasL dr, Ante Radi6: Dok se narodu ne snizi makar
lro,liko, ne iemo dopustiti ni filira, pa niti za pobolj5icu udi-
teljskih pla6a. (Zast. dr. L Lorkovi6: Ali za uditelje da.) Iz
proraduna,
Visoki sabore! Ovai naS predlof, da se povi5ica uditeliskih
pla6a namiri iz domategina5eg proraduna, na5ao je u visokom
saboru tumadenie, da je to stupica za koaliciju. koiu smo tim
htjeli prisiliti, da votira proradun, ako ho6e da se povise udi-
teljske pla6e, U savezu s tim imade glavno glasilo hrvatske
samostalnestranke od juder ili prekjuder ovakovu bilieZku od
prilike: TomaSii je rekao nekom oko sebe (Glas u koaliciji:
Sad on na pamet citira! - Smieh.).,. taj Radii ie maglarac,
riikad ne zapamti, kad mu kaZem, fdie me ima napasti. Na to
bilieZka dodaie, da ie ova viest autentidna itd,
Visoki sabore! Kako ste duli, ja sam u odboru predlohio,

I
3?0
proraunrski
da se os,no\ra odputi pro,radtfllskom odboru i da
proradunu' Isti dan sam to
odbor nadje pokri6a u doma6em
pnri 6as
telefonski iavio bratu. Posl,iie smo imali viodanie i u
nismo sloznli bili: ho6emo li predloaili, da se osnova odputi
ve6
istomu odbo,ru, ili proradunskom odboru. trmamo i koncept
glotovogapredloga, pa ie dapaAg ioS i 'na tom konceptu ostalo
kojernu 6e se o'dboru predlog odputiti' Ovo pri-
irurttotilsto:
povi"darn zalo, da se vidi, da srno mi doi'sta od podetka pred-
iagali, da se ostlova povrat'i, ali io5 nismo znali9 komu odboru'
dok se ne srporazumiiemo,Niie dakle mor6iu6e, ako vieruiete u
to, Sto vam razlai,em, da smo to spaiali sa proraEunom i voti'
raniem proraduna. (Zasf' dt. Polfak: VaS ie brat sa:n to pniznao')
A Sto se tide ovakovih potitidkirh btlieZaka, kao Sto ie ova,
da ie ban kazao, da ie Radi6 ma$arac, ier nikada ne zaparnti,
tiEe
Sdie fa ima napasti. , , (Smieh.) Srniite se vi tomu! Sto se
ovakovih bilieZaka i ovahove politiike borbe, ia io5 vieruiem,
tia u politidkoi borbi pobiediuie istina. (Zast' Sti. Radi6: lbez'
obzirnost.) Pa zalo i uz ovakolm borbnlne 6u mala,ksati. A kad
sam kod takove borbe, kalem ovo: Radilo se ve6 o tom, da se
seliadka stranha siefini sa biv5om naprednom strankom, koia
se ovako bori,. Ja sam svoiim priiateliima uviek 6lovorio, Sto se
programa tiEe, bilo bi lahko, ali ia nikako ne mogu s niima,
ier ovdje ne vidim po5tenia. Ovi su ljrldi kadri sve udinitt'
(Zast. Jerlco Paveli6: Na koga vi mislite, da ie nepo5ten? -
Zast, Fribi6evi6: Izvolite se obiasniti.)
Zasl, dr. Ante Radi6: A onima, koii se ovako bore, kailem,
da se dugo ne 6e bor,iti. Ja sarn svr5'io.
22. saborshasiednica drianq dne 14. oiuiha 1911'
Zast, dr. Ante Radi6: Moia interpelaciia glasi (dita):
1. Je tri kr, vladi poznato, da su u nodi dne 77. prosi'nca
1910.kod sela DruZbinca, obdina Petriianec, ktai Yarai,dina, u
Sumi iz pu5aka 'napadnLrtiselj,aci Giuro Hendi6, Ivan Rodek i
------
371
Andro Kolari6, svi i,z DruZbinca, i to tako, da ie Giuro HendiC
ranjen snrtno, te dne 18. prosinca 1910, i preminuo, dok je
Ivan Rodek ranien teiko i Andro Kolarie nebto lak5e?
2. Je li. kr. vladi poznato, d,a se o tom zlodinstvu nisu
vodili nikakvi srpornena vriednri izvidi, te da zlodinci niisu
prouradiecri?
3. Je li kr. vlada voljna odrediti, da se radi ovo$a zlodinstva
povedu ,naipomniii i naistroZi 'rzvidi,,da ,sg kriysi pronadju?
4, eime kr, vlada opravdava nemar sudskih vlasti u ovoi
stvari?
Visoki sabore! Ova stvar, kako sam obavie5ten dogodila se
ovako: Ljudi iz sela DnrZbinca bili su u zavadi radi medja sa
susjednim Slovencima i te no6i i5li su tamo, d,a p,aze na svoja
drva, Medjutim niie nikoga od Slovenaca ondje bilo, i oni, njih
osamrnaestorica,vralali su se no6i hu6i, Miesedina ie bila, a
nekako Eu ova trojica zao,stala,a od iedanput navale na njih iz
jedne Srabe iz pu5aka liudi u lugarskom odielu i saspu silu
hitaca na njih, Jedan, Hendiri, padne i u jutro umre, druSi poleti
,::
za lu{arirna, ali kako je bio u nors pogodien, krv Sa je oblila,
te i o,npade, ali ipak fe vidio toliko, da su to luSari. Kako rekoh,
nesretni je Hendi6 sutra u jutro umro, a ova su dvoiica rane
:
preboljela i do5li su evamo k meni u Za1reb tuileli se na to, da
I
r
t:
o tome izlraQe nema. (Zasl. T. Jali,abetit: A da su zeca potirali,
i kako bi se iztraga odredilal)
JoS su se tuZitri, da poko'jni, a i o\ra dvojica i.rnaju djece,
koia su o'stalasada bez hranitelia, jer su i ta dvoiica sad nespo-
sobni za rad, ier ie iednom ranjena ruka, bairem je kod me,ne
bi'o, vidio sam, da 1e za" rad nesposoban bio, a tredemu ne zna,m,
kako ie, no i on ie bio bolestan. Pripovi,edali su mi j,o5te,da su
oruZnici doSli i iapitivati lu{are Srofa Bo,mbellesa: Je,ste li vi
pucali. Oni su odgovorili: Ne, i s time nrikome ni5ta.
Visol<i sabore! Ja ne zna:mtkako bih o toj stvari govorio,
fer toliko je ovdje vetkazano, da bi dovjek mislio,, da je suvi5no
o tome {ovoriti. Ja sveiedno mislim, da nije, i molim visoku kr,
vladu i visohi sabor, da jedanput ovoj sramoti i strahoti udini
lrraj, da ne bude narod vi6e strielian trraod,ivlia zvier, a kad se
ve6 takva Sto god dogodi, da sud po,stupai da se drii zako,na
i ovakove sludajeve iztraiuje ,i kazni, a sirodad,i, hoia ostane
iza nesretnika. dade kakva odSteta.Time sam svr5io.
gtl2 !i,

:. Zast. dr, Ante Radr6: Visoki sdbore! Nikako se ne mogu

g.:upraviteli pravo.
zirdovoljiti ovakvim odgovorom zalo,.ier ie
sudnof odjela od ono$a dana, odkada ova interpelacija leZi na
a
stolu visoke ku69, imao vrefiiena upitati se, sto ie na stvari'
vieruiem da 6e sP iSta udiniti'
lad to nije do sada u.dinio, ne
interpelaciia ie ve(, bar l0 dana na stolu visoke ku6e, (Upra-
viteli pravos. odiela M. Broschan: Molim, zem, vladi pripada SADRZAJ:
pravo podekatin dok se stavi interpelaciia u visokom saboru i
'
c,nda izvide provesti. - zast. stj. Radi6: To je Skandal! Barem rDOMc 1911.-1912. Strana
Zivot nam mora biti siguran!) Virilisti
I
Masarik
I
nuBe nam krov nad glavomt
t2
Porez od peei: 13 Kl
13
sgljadki dan u saboru . 15
Poraz magjaronstva ri hrvatskom saboru
L7
Ostajmo stalnil z1
Slamka Sumara Hradila i hrvatska javnost 23
Velegradsko ludovanje u Zagrebu 21
Iz ob6ine Ka5ine kraj Zagreba . 30
Odkup kmetova u Bosni 33
Sto kans stardevidanci? 35
Sto su krivi rezoluciona5l lli koallcionaBi? {0
Mlado nale gospodsko pokoljenje 48
Turopoljci - kmeti Josipovidevlt 53
Stedlonice i izbori ot
Skup5tina Srbske samostalnestranke 57
Umorstvo vodje selja[ke stranke u Ugarskoj
,63
Za Boga, sto je ovo? 7t
Filkalski poslovi 74
A 5to je opet ovo? 76
Za mo6. seljaEtva 81
Nek se zna! . 84
:
Izbori u Dalmaciji 89
rStranka narodnoga napredka< . . . 94
Pravalka sloga 99
Narod je ve6 odluEio 103
Nelista rabota 109
S kalvalije-i pakao . 114
--l(6ie zemljilne zaklade
118
Najpredeseljadkepotr"l". . . . . : . : . : . . tl2l
Saziv sabora i seljadke potrebe . tzg
Savez katoliEkoga sve6enstva i lidova proti seljaEkoj Etranci t27
Gosp. kapelan Iv. Vlaii6ak . 131
rLutorani( i rl{ranjci<
135
Izdajni6ka politika
13?

I :r 'j'i:
 1,:

374
375
Strana
Strana
Stardevidanska vlada 140
seljactvo i trgova[ki, obrtnidki i radnicki propisi
Prava5i proti seliadkoj banki 143 . 271
Otac francezke revolucije
HoGe li hrvatski sabor raditi? 146 275
Silna lteta od teda (tude). ViSe milijuna
25Xt25 = -l 150 Stete .
>PenziJac za seljake 277
poljodjelco
Knjige druitva sv. Jerolima za sodinu 1911.. tSit 278
Robstvo u Americi
Nepodopltine zagrebalkih mesara i krEmara, 3to ih Cine seljacima . 158 u2
LieEnik na selu ,
Pred izbore 159 287
Tragovi tuZne pro5losti u prezimenima
Sto je to sa strankom prava? 16:t 292
Grad I selo
Sad se vidi, Sto je to sa strankom prava 165 293
Ne5to novo i dobro
Gospoda za seljadku politiku 167 296
Prtje sto godina
Progoni poslie izbora u novskom kotaru 169 2W
LoBa knjiZica o dobroj stvari
Svietlo oruZje u borbi za domovinu 1?:! 301
Zidovi t katolicl
Hrvatski sabor razpu5ten! - Predsjednik el. odbora HPSS Stjepan 304
Socijalisti u Njemadkoj
Radi6 zatvorEn! - >Dom< zaplienjen! - Peff izbort u pet go- 305
Dvie mllijarde kruna
dina! - Sloga cieloga naroda 175 EO?
rJadran<, rBalkanc i rZagrebc .
Seljadko Gospodarsko Viede 1?8 3r3
B,orba za jednu novu banku
NaSe novine >Dom< i naia tiskara 181 31?
Hrvati proti >panslavizmu<
Seljatke potrebe i vlada r8? 319
Saborski Slovorl
ZaSto je hrvatski sabor razpu5ten? 191 Govori u saboru kraljevine Flrvatske,
Sesta glavna skupitina HPSS . 192 Slavor,rijei Dalmacije . 323
S kim to imamo posla? 195
Temeljna promjena u hrvatskoj poHtici . 197
Novinska zadruga DDom( i seljaCka tiskara . 201
Seljaci - lihvari (CuIkoZe) 203
Parada s uCiteljima 206
Demonstracije. - Narodni pokret. - Smutnje. - Nezrela politika . 20s
Hrvatska carevinska pollflka zLS
Progon Stjepalla RadiCa 217
Posmrtne zadruge i na3e seljathfo 228
Valni dogadjaji u carevini i pololaj u domovinl . 225
Stardevi6anci, dernonstracije i Dovl lzbori 228
>Hrv. Pokret< piSe o Stj. Ratlt6u . 281
Iz >MaIe Austrije< u HrvatskoJ 238
Savez i sporazum opozlcije - nova koalldla . 235
Tko Zivi od politike? 238
Sloga gospodskih stranaka 241
> R a d i 6 j e najvi5e dobio!< 244
Skupota 248
Kravs,ki i koniski rprotokoli< 250
Duh 252
NaSi djaci crnoSkolci 255
Skupo6a novca 257
t Antun ASkerc, slovetnski pjesnik 261
Rusinsko sveutili5te 263
Prosvjeta kvari narod 265
Seljaku niSta vi5e ne treba! 268

.::.-#:.:,.,1,