Merenje i kontrola - Komparatori

Sadraj

1. Uvod................................................................................................................. 2
2. Mehaniki komparatori..................................................................................... 3
2.1. Zupani komparatori.................................................................................... 4
2.2. Opruni komparatori................................................................................... 12
2.3. Kombinovani komparatori........................................................................13
2.4. Komparatori za kontrolu unutranjih mera...............................................14
2.5. Vienamenska merila sa komparatorom..................................................16
3. Optiki komparatori........................................................................................ 18
4. Elektrini komparatori.................................................................................... 20
4.1. Kontaktni elektrini komparatori...............................................................20
4.2. Kapacitivni elektrini komparatori...........................................................23
5. Pneumatski komparatori................................................................................ 24
5.1. Sistem niskog pritiska................................................................................ 25
5.2. Sistemi visokog pritiska........................................................................... 26
6. Zakljuak........................................................................................................ 28
7. Literatura....................................................................................................... 28

1|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

1. Uvod
Komparatori su merila koja pokazuju odstupanje od podeene mere, ali ne
omoguuju oitavanje vrednosti te mere izuzev, ako je merna veliina
manja od merne oblasti tog komparatora.

Komparatori se primenjuju u serijskoj, velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji

za kontrolu radnih predmeta, tj. za odreivanje veliina odstupanja
duinskih mera, krunosti i ravnosti obrtanja i sl. U pojedi-nanoj
proizvodnji koriste se pri kontroli upravnosti i paralelnosti povrina, pri
podeavanju maina alatki, pri proveri konusa itd. Stoga se moe rei, da
su komparatori najvie primenjivana merila u mainogradnji.

Po konstrukciji su relativno jednostavni. Tanost im je najee 0,01; 0,002

ili 0,001 mm. Osnovni delovi komparatora su:

kontaktni elementi,

prenosni elementi i

pokazni elementi sa skalom.

Kontaktni elementi - merni pipci ili merne glave do-laze u dodir sa

povrinom mernog predmeta. Njihovo pomeranje se pomou prenosnih
elemenata poveava i prenosi do pokaznih elemenata.

Prenosni elementi slue za poveanje i prenos pomeranja kontaktnih

elemenata. Na osnovu vrste ovih elemenata razlikuju se tipovi
komparatora. Tako postoje komparatori:

mehaniki,

optiki,

elektrini,

elektronski,

pneumatski

hidraulini i

kombinovani.

Na pokaznim elementima se oitava vrednost izmerene veliine. Svi

komparatori se mogu podeliti u dve velike grupe:za kontrolu spoljnih i za
kontrolu unutranjih mera, a razlika izmeu njih je uglavnom u konstrukciji
kon-taktnih a ponekad i prenosnih elemenata.

2|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

2. Mehaniki komparatori
Mehaniki komparatori imaju mehanike prenosne elemente. Prema
nainu na koji se ostvaruje prenos, oni mogu biti:

poluni,

zupani,

opruni i

kombinovani.

Poluni komparatori Minimetar (Slika 1) slui za kontrolu vrlo tanih

predmeta. Najvaniji deo minimetra je klackalica 1 koja je uleitena
pomou dva noasta elementa. Donji noasti element 2 je vezan sa
mernim pipkom 7 i prenosi njegovo kretanje do klackalice koja se moe
nagnuti oko otrice gornjeg noastog elementa 6. Za klackalicu je vezana
kazaljka 3 duine L, iji vrh se pomera u odnosu na skalu 8, pokazajui
izmerenu vreliinu, kada pomeranje mernog pipka prouzrokuje naginjanje
klackalice. Mernu silu obezbeuje opruga 4. Stalni kontakt izmeu mernog
pipka odnosno elementa 2 i klackalice, ostvaren je dejstvom opruge 5. Rad
minimetra zasniva se na dvokrakoj poluzi, iji krai krak predstavlja
razmak izmeu osa otrica elemenata 2 i 6 (oznaen je sa a), a dui krak
poluge je sama kazaljka duine L. Poveanje (prenosni odnos) merila
zavisi od duina krakova i iznosi: e = L/a. Dui krak je konstantne veliine
(L = 100 mm), dok veliina kraeg kraka zavisi od tipa merilai iznosi 0,1;
0,2; 0,5 ili 1 mm. Ove vrednosti daju prenosne odnose: 1000; 500; 200 i
100. Veliina merne oblasti je 0,030 do 0,300 mm, a vrednost pode-oka
skale se kree od 0,001 do 0,010 mm.

3|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 1. Minimetar, izgled (a) i ematski prikaz mehanizma (b)

Minimetar za upotrebu postavlja se u dra, prenika otvora 28 mm.

Podeavanje se vri pomou etalona ili uporednih merki. Veoma je
pouzdano merilo i u radionicama, ali zbog relativno velikih dimenzija se
danas malo upotrebljava.

2.1. Zupani komparatori

Glavni prenosni elementi ovih merila su zupanici i zupanica ili pu. Merni
sat je najvie upotrebljavano merilo od mehanikih komparatora. Dobio je
naziv po skali sa kazaljkom izraenoj u obliku sata. Postoji dva tipa:

sa zupanicima i zupanicom i

sa zupanicima i puem.

Merni sat je prikazan na slici 5.02, na kojoj se vide sledei elementi

mernog sata:

1. Kuite (oklop) povezuje sve delove merila u jedinstvenu celinu i

omoguuje njihov rad.

2. Uka ini sastavni deo kuita i slui za privrivanje merila pri

merenju ako se to ne obavi preko vodee aure.

3. Vodea aura je sastavni deo kuita i slui za voenje mernog pipka i

za privrivanje merila u dra pri merenju.

4. Merni pipak (merno vreteno) je nosa kontaktnog elementa (vrh

mernog pipka, kao poseban deo) i prenosi njegov merni hod u pravcu ose
mernog pipka na prenosne elemente.

4|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

5. Zavretak mernog pipka slui da primi kretanje u pravcu ose mernog

pipka to predstavlja merni hod, odnosno mernu veliinu. 34

6. Kazaljka je deo mernog sata koji slui za neposredno oitavanje

pokazivanja.

7. Skala je deo mernog sata sa krunom podelom i brojevima koji

oznaavaju vrednosti od 0,01 mm. Skala sa kazaljkom slui za neposredno
oitavanje merne vrednosti.

8. Pomona skala sa pomonom kazaljkom slui za pokazivanje preenih

celih obrtaja kazaljke od-nosno celih milimetara mernog pipka.

9. Zatitna pokrivka slui za zatitu pokaznih elemenata merila od spoljnih

uticaja. Ona moe biti izraena od stakla, pleksi-stakla i sl.

10. Nareckani prsten slui za podeavanje poloaja skale, okretanjem

cele skale u eljeni poloaj.

11. Pomerljivi tolerancijski indeksi mogu biti izraeni kao klizni reperi ili
kazaljke i slue za vizuelno pokazivanje graninih odstupanja nominalne
mere.

12. Zavrtanj za fiksiranje kazaljke ili skale u eljenom poloaju.

13. Podiza mernog pipka sa nareckanom glavom, slui za podizanje

mernog vretena prilikom njegovog postavljanja u radni poloaj, ako se
merenje vri izvlaenjem mernog pipka.

Slika 2. Mjerni sat

Principijelna ema mehanizma mernog sata sa zupanicom, data je na slic

3.

5|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 3. ema mehanizma mernog sata sa zupanicom (a) i sa puem (b)

Merni pipak 1 spojen je sa zupanicom 2 koja je spregnuta sa zupanikom

5. Prilikom pomeranja mernog pipka, zupanica pokree zupanik 5 i sa
njim spojen zupanik 6, koji je spregnut sa meuzupanikom 4, na koji je
privrena kazaljka 8. Obrtanjem zupanika 4 pokree se i kazaljka, iji
vrh na skali merila pokazuje mernu veliinu u desetim i stotim delovima
milimetra. Pun obrtaj kazaljke 8 odgovara pomeranju mernog pipka za 1
mm. Sa zupanikom 4 je u sprezi i zupanik 7. Na njegovo vratilo
privrena je pomona (mala) kazaljka 9 i spiralna opruga 10, iji je
zadatak da odstrani mrtvi hod mehanizma. Prenosni odnos zupanog para
4 - 7 izabran je tako, da se za pun obrtaj kazaljke 8, vrh kazaljke 9 pomera
za jedan podeok pomone skale na kojoj se oitavaju celi milimetri. Mernu
silu obezbeuje zavojna opruga 11 koja deluje na merni pipak
posredstvom luno oblikovane poluge 3. Ova konstrukcija obezbeuje
mernu silu konstantne veliine: F=Fo r/a, koja se kree od 0,3...1,5 N. Kako
raste sila u opruzi zbog izduenja, proporcionalno se smanjuje krak te sile,
tako da je For = const. Vrednost podeoka skale je najee 0,01 mm, ali
kod preciznih mernih satova moe biti i 0,002 ili 0,001 mm (fini merni sat).
Ako je vrednost podeoka 0,01 mm, skala po celom obimu ima 100
podeoka. Pomona skala obino ima 10 podeoka. To znai, da ovakav
merni sat moe registrovati mernu veliinu do 10 mm. Postavljanje na nulu
se vri okretanjem skale pomou nareckanog prstena ija se nulta oznaka
dovede do vrha mirujue kazaljke. Na slici 5.03b je prikazana ema rada
mernog sata sa puem. Kod ovog merila deo 2 mernog vretena 1 je
oblikovan kao pu. On je spregnut sa zupanikom 6 koji je spojen sa
zupanikom 7. Zupanik 7 je spreg-nut sa meuzupanikom 4, sa kojim je
spojena velika kazaljka 9 za pokazivanje merne veliine u delovima

6|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

milimetra. Zupanik 4 spregnut je i sa zupanikom 8, na ije vratilo je

privrena mala kazaljka 10 za pokazivanje merne veliine u celim
milimetrima. Spiralna opruga 11 odstranjuje mrtvi hod, jer mu je jedan kraj
vezan za vratilo zupanika 8 a drugi za telo merila. Voenje mernog pipka i
prenos merne sile od opruge 12, obezbeuje mehanizam 3, pomou voice
5. Merna sila se menja u uskim granicama, ali proizvodnja ovih merila je
jevtinija od predhodnih. Nulovanje merila se vri obrtanjem mernog pipka,
tj. pua pomou tokia, postavljenog na gornji kraj mernog vretena.

Kod finih mernih satova unutranji mehanizam je isti, samo je pridodat jo

jedan par zupanika ili poluga za ostvarivanje traenog dodatnog uveanja
prenosa (10:1 ili 5:1). Kod ovih merila oblast merenja je manja i obino
iznosi 0,060, odnosno 0,120 mm i skala ne prostire po celom obimu
kruga. Pomona skala i kazaljka nisu potrebne, poto se celi milimetri ne
mogu registrovati.

Kod serijske kontrole tolerisanih veliina, tolerancijskim indeksima se

obeleavaju vrednosti graninih odstupanja, pa u tom sluaju kontrolu
mogu vriti i priuene osobe. Vrh mernog pipka predstavlja kontaktni
element merila i on se obino pravi kao poseban deo koji se pomou
navojnog spoja vee sa mernim pipkom, uvrtanjem navojnog kraja u
odgovarajuu navojnu rupu na kraju mernog pipka. Postoji veliki broj tih
elemenata razliitih oblika i u zavisnosti od mernog zadatka bira se
najpogodniji. Slika 4. prikazuje nekoliko oblika vrha pipaka mernih satova.

Slika 4. Oblici vrha mernog pipka mernih satova

7|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

Kontrola mernih satova. Tanost merenja mernim satom prvenstveno zavisi

od ukupne greke merila koja se sastoji od:

pojedinanih greaka ozubljenja zupanika i zupanice odnosno pua,

veliine i promene veliine merne sile i

greke reverzibilnosti (povratnog hoda).

Pojedinane greke ozubljenja kao to su greke profila, koraka i debljine

zubaca, radijalni udar ozubljenja i greke pravca bone linije zubaca
zupanice, kao i pravca same zupanice, prouzrokuju nepravilan prenos
pomeranja mernog pipka na kazaljku. Zbirna greka ozubljenja sastoji se
od: radijalnog udara ozubljenja (maksimalno dozvoljeno 10 m), greaka
profila zubaca zupanika ( 3 m) i zupanice (1,5 m) i zbirne greke
koraka zubaca ( 5 m) u koje su uraunate i greke debljine zubaca. Za
uobiajene veliine parcijalnih prenosnih odnosa (brojevi zubaca
zupanika: z5 = 16, z6 = 100 i z4 = 10 a duina kazaljke je 25 mm) koje
daju ukupni prenosni odnos - e = 150, procentualno uee pojedinanih
greaka u veliini zbirne greke svih ozubljenih elemenata za celu mernu
oblast i za atestirani deo (delimini merni hod - xd), dato je u tablici 5.01.
U istoj tablici je pri-kazano i procentualno uee zbirnih greaka pojedinih
ozubljenih elemenata u veliini zbirne greke mernog sata.

Slika 5. Procentualno uee pojedinanih greaka u zbirnoj greki

ozubljenih elemenata i zbirnoj greki mernog sata

Ovi podaci ukazuju na to da se dominirajue greke javljaju u prvom paru

ozubljenih elemenata (zup-anica i zupanik 5) koje ine 80 odnosno 70 %
od zbirne greke mernog sata. Ako se posmatra cela merna oblast,
neophodno je smanjiti radijalni udar ozubljenja, dok u sluaju delimimog
mernog hoda je najvanije da profili zubaca budu ispravni, kao i veliine
koraka, i to u oba sluaja.

8|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

Kontrola mernih satova treba da utvrdi sledee:

veliinu zbirne greke za celu duinu mernog hoda pipka (cela merna
oblast) - Ru

veliinu greke za delimini merni hod pipka - Rd

veliinu greke reverzibilnosti pokazivanja - D

ponovljivost mernih veliina - P i

veliinu i promenu veliine merne sile pri kretanju mernog pipka u istom
smeru i pri promeni smera kretanja - S.

Za odreivanje veliine zbirne greke mernog sata za celu mernu oblast,

merni sat se postavlja u dra i podesi na nulu, pri maloj vrednosti
uvlaenja mernog pipka. Postavljanje na nulu se vri pomou uporedne
merke proizvoljne veliine (napr. 20 + 1 mm) a zatim se kontrolie cela
merna oblast sa porastom merne veliine od po 0,1 mm. Dobijene
rezultate treba predstaviti dijagramski. Na apscisi se nanose veliine
mernog hoda pipka - x, a na ordinati odgovarajue greke merila (razlika
izmeu pokazivanja kazaljke mernog sata i porasta merne veliine). Kod
maksimuma i minimuma, u oblasti od 0,1 mm, ponavlja se kontrola sa
porastom merne veliine od po 0,01 mm, radi dobijanja jasnije slike u
blizini ekstremnih vrednosti zbirne greke merila. Zbir apsolutnih vrednosti
ekstremnih veliina greaka koje merni sat pokazuje prilikom uvlaenja
mernog pipka po celoj duini mernog hoda u stupnjevima od po 0,1 mm,
daje zbirnu greku mernog sata Ru.

Za odreivanje veliine greke za delimian merni hod pipka (atestirana

oblast merenja) uzima se oblast (veliine 0,1 mm) najvee dobijene
razlike izmeu dve uzastopne vrednosti prilikom odreivanja zbirne greke,
u kojoj se ponovo ispituje tanost mernog sata sa porastom merne veliine
od po 0,01 mm. Zbir apsolutnih vrednosti tako dobijenih, daje veliinu
traene greke - Rd. Ta se greka moe meriti i na bilo kom mestu mernog
hoda pipka (slika 6).

9|Strana
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 6. Kriva greaka mernog sata

Neke firme izrauju specijalne uraaje za kontrolu mernih satova i ostalih

komparatora. Kod ovih urea-ja vrh mernog pipka kontrolisanog
komparatora se naslanja na merni sto ureaja koji se moe vertikalno
pomerati za eljenu veliinu posrestvom mikrometarskog navojnog vretena
velike tanosti. Slika 7 prikazuje ureaj firme Mar i firme Mitutojo.

Kod ureaja Mar merna oblast je 12 mm a vrednost podeoka skale 0,001

mm. Greke veliine koraka navojnog vretena proizvoa daje u obliku
krive ko-rekcije koja se kod kontrole preciznih komparatora treba uzeti u
obzir. Pored zbirne greke, ovim ureajem moe se odrediti i greka
reverzibilnosti. Najvea nesigurnost u merenju iznosi 0,001 mm.

10 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 7. Ureaji za kontrolu komparatora Mitutojo i Mar

Ureaj Mitutojo ima mernu oblast od 1 mm, vrednosti podeoka 0,0002

mm. Koristi se kod kontrole preciznih komparatora. Najvea nesigurnost u
merenju je 0,0002 mm. Pored ovog ureaja Mitutojo izrauje i jedan
univerzalni tester za kontrolu svih vrsta komparatora za spoljne i
unutranje mere, merne oblasti 25 mm i vrednosti podeoka 0,001 mm.

Greke reverzibilnosti pokazivanja (greke povratnog hoda) se javljaju

zbog unutranjih zazora izmeu pokretnih elemenata merila. Prilikom
promene smera kretanja mernog pipka, zbog tih zazora se poetak tog
kretanja ne registruje. Odreivanje veliine ovih greaka je
najjednostavnije pomou specijalnog ureaja sa ekcentrom koji je prikazan
na slici 8.

11 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 8. Ureaj za kontrolu greke reverzibilnosti pokazivanja

Graninici se tako postavljaju da se ekscentar moe zaokrenuti za oko

120o. Pipak kontrolisanog mernog sata se nasloni na povrinu ekscentra
koji se dovodi do jednog graninika. Tu se izvri nulovanje mernog sata a
zatim se ekcentar okrene do drugog graninika, pa natrag, i zbog greke
reverzibilnosti pokazivanja, kazaljka nee vie pokazati nulu. Ovaj
postupak treba deset puta ponoviti i zabeleiti dobijana odstupanja.
Srednja vrednost izmerenih odstupanja daje veliinu greke povratnog
hoda -D komparatora.

Ako se saberu veliine zbirne greke mernog sata -Ru i greke

reverzibilnosti pokazivanja - D, dobija se ukupna greka mernog sata - R. R
= Ru + D Ponovljivost - P je bliskost meusobnog slaganja rezultata
ponovljenih merenja (rasipanje rezultata me-renja) jedne iste merne
veliine prilikom n (najmanje 5) merenja na bilo kom mestu mernog
hoda, pri istom smeru kretanja mernog pipka. Najbolje je izvriti 10
merenja, pa pomou 10 podataka (mogu se uzeti i podaci dobijeni kod
odreivanja veliine greke reverzibilnosti pokazivanja) lako se rauna
standardna devijacija i granice poverenja. (pripada raunu verovatnoe)

Maksimalne vrednosti dozvoljenih greaka mernog sata kao i ponovljivost

date su u tablici na slici 9.

Slika 9. Najvee dozvoljene vrednosti greaka mernog sata u m

12 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Promena veliine merne sile sa promenom merne veliine odreuje se

pomou specijalnog ureaja sa vagom. Vrh mernog pipka se naslanja na
tas vage, pa se izmeri veliina merne sile za svaki puni obrtaj kazaljke,
prvo u sluaju uvlaenja, a posle kod izvlaenja mernog pipka. Rezultati se
mogu prikazati grafiki kada se na apscisi nanose veliine preenog puta
mernog pipka, a na ordinati veliine merne sile. Sa dijagrama se lako moe
odrediti veliina merne sile za izabrani nain merenja, odnosno promena
veliine merne sile - S u funkciji preenog puta (merne veliine) mernog
pipka. Dozvoljena vrednost promene veliine merne sile pri kretanju
mernog pipka u istom smeru do 3 mm, iznosi 0,4 N, a kod mernih veliina
> 3...10 mm, 0,6 N. Kod promene smera kretanja mernog pipka dozvoljena
promena iznosi 0,5 N. Ne-ke firme izrauju merne satove kod kojih se
veliina merne sile moe regulisati pomou jednog ekscentra.

2.2. Opruni komparatori

Kod ovih komparatora za prenos merne veliine od mernog pipka do
kazaljke iskoriavaju se elastina svojstva savijene opruge.

Mikrokator je komparator sa uvijenom oprugom, proizvod vedske firme

Johanson. Ovo merilo je prikazano na slici 10. u dva pogleda, a u sredini je
u-veani prenosni mehanizam. Glavni element merila je opruna traka 1
koja je uvijena oko podune ose.

Slika 10. Mikrokator

Na sredini opruge je zalepljena kazaljka 2, izraena od stakla. Jedan kraj

opruge je privren za ugaonu polugu 4 koja je u vezi sa mernim pipkom
3. Drugi kraj opruge je vezan za pljosnatu oprugu 6 koja je zavrtnjima za
pritezanje 7 privrena za nosa 5.

Prilikom podizanja mernog pipka 3 zatee se opruga 1 posredstvom poluge

4. Srazmerno veliini zatezanja menja se uvijenost opruge, to povlai sa
sobom skretanje kazaljke 2 to se vrednuje na skali 8. Kap masti u prstenu

13 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

9 slui kao amortizer kazaljke. Merna oblast mikrokatora je 0,015 ili

0,030 mm a vrednost podeoka je obino 0,5 odnosno 1 m. Merna sila
iznosi 2,5 N. Greke povratnog hoda zbog elastinog svojstva opruge ne
postoje. Granina odstupanja se mogu oznaiti indeksima 11, a za
nulovanje se skala moe obrtati, zavrtnjem 10. Vodea aura je prenika
28h6 mm.

Minikator (Slika 11.) funkcionie na isti nain kao mikrokator ali su mu

dimenzije znatno manje, jer je on veliine mernog sata. Vodea aura je
prenika 8h6 mm. Oblast merenja je 0,050 mm a vrednost podeoka 1
m.

Slika 11. Minikator

2.3. Kombinovani komparatori

Prenosni mehanizam ovih komparatora se sastoji od poluga i zupanika
odnosno zupanih segmenata. Ortotest je proizvod firme Karl Cajs.
Prikazan je na slici 12 gde je data i ema prenosa.

Merni pipak 1 prenosi mernu veliinu na dvokraku ugaonu polugu 2, na

ijem se duem kraku nalazi zupani segment 3 koji je spregnut sa
zupanikom 4. Kazaljka 5 je vezana za zupanik 4 tako da u sluaju
obrtanja zupanika okree se i kazaljka i svojim vrhom registruje mernu
veliinu na skali 6. Silu merenja od 2 N obezbeuje opruga 7 dok mrtvi hod
od-stranjuje opruga 8. Merna oblast je 0,100 mm, a vrednost podeoka
iznosi 0,001 mm. Greka povratnog hoda je 0,5 m, a ukupna greka
merila moe iznositi najvie 1 m. Merilo je snabdeveno sa dva
tolerancijska indeksa za oznaavanje graninih odstupanja. Ovi indeksi se
pokreu runo. Nulovanje se vri okretanjem skale pomou zavrtnja 9
smetenog na desnoj strani podnonog dela kuita. Prenik vodee aure
je 28h6 mm

14 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 12. Ortotest

2.4. Komparatori za kontrolu unutranjih mera

Po principu ovi komparatori se ne razlikuju bitno od komparatora za
kontrolu spoljnih mera, ali konstruktivno izvoenje prenosnih elemenata je
oteano, jer je kretanje mernog pipka potrebno zaokrenuti za 90o. Merenje
je takoe oteano, naroito u sluaju malih prenika rupa zbog
nepristupanosti. Problem prenosa kretanja se najee reava pomou
konusa ili ugaone poluge. Idejna reenja su prikazana na slici 13.

Slika 13. Idejna reenja prenosa kretanja kod komparatora za rupe

Na osnovu naina registrovanja merne veliine, postoji dva osnovna tipa

merila:

merilo sa dva merna pipka ( merenje sa dodirom u dve take) i

merilo sa tri merna pipka (merenje sa dodirom u tri take).

Izuzetak ine merila sa iglom. Merila sa dva merna pipka, pored kontrole
veliine odstupanja prenika rupa, primenjuju se jo i za odreivanje
ovalnosti i konusnosti tih otvora. Merilom sa tri merna pipka odreuju se
ostale greke koje se javljaju u obliku odstupanja od krunosti (trouglasti
otvor).

15 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Pre merenja merila se moraju podesiti na nazivnu veliinu postavljanjem

kazaljke na nulu. Podeavanje moe da se izvede na vie naina:

pomou kontrolnog kalibra (prstena),

pomou mikrometra za spoljne mere (kod manje tanih merila), ili

pomou uporednih merki.

Slika 14. prikazuje nain merenja i sva tri naina podeavanja merila.

Slika 14. Nain merenja komparatorom za rupe (a) i podeavanje merila

(b,c,d)

Neke firme izrauju specijalne ureaje za podeavanje komparatora za

rupe, sline visinomerima sa mikrometrom koji se takoe mogu koristiti za
ovu svrhu uz montiranje odgovarajuih mernih kljunova na uporedne
merke.

Kod merenja, kao i kod podeavanja, merilom treba izvriti jedno klaenje i
potraiti najmanju meru, jer ona predstavlja prenik otvora. Ovu meru
oznaava prevojna taka u kretanju kazaljke. Svakako, pre krajnjeg
oitavanja potrebno je izvriti nekoliko probnih klaenja.

Slika 15 prikazuje tri osnovna tipa merne glave ovih komparatora:

sa iglom (a),

sa raseenom aurom i konusnim umetkom (b), i

sa ugaonom polugom (c).

16 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 15. Oblici mernih glava komparatora za rupe

Komparator sa iglom (slika 16.) se koristi za odreivanje odstupanja kod

prenika krunih otvora u mernoj oblasti 0,1...8 mm. Glavni deo je igla 1,
malog ugla konusa. Pod uticajem opruge igla ulazi u otvor do veliine
prenika konusa koji odgovara preniku otvora. Zbog malog ugla konusa,
maloj veliini promene prenika otvora odgovara relativno veliko aksijalno
pomeranje igle koje se registruje na mernom satu. Pravilno voenje igle
obezbeuju opruni oslonci 2 koji se prilikom merenja naslanjaju na gornju
povrinu mernog predmeta.

Pre merenja treba dobro oistiti okolinu otvora. Tano merenje zahteva
koaksijalno postavljanje igle u otvor, tj. upravnost merila na gornju
povrinu, jer kod ovog merila klaenje nije izvodljivo.

Slika 16. Komparator sa iglom

2.5. Vienamenska merila sa komparatorom

17 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Neki proizvoai izrauju jednostavna vienamenska merila koja mogu

uspeno zameniti vei broj specijalnih ili graninih merila. Primena ovih
merila u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji je veoma ekonomina, jer
se brzo podeavaju, vreme kontrole je kratko pa se trokovi proizvodnje
smanjuju.

Slika 17. Merilo MARAMETAR

Firma Karl Mar, pod imenom MARAMETAR (slika 17.) izrauje merilo sa
komparatorom koje lii na mikrometar. Pokretan merni pipak 1 je u vezi sa
komparatorom, posredstvom ugaone poluge. Na gornjoj povrini
nepokretnog pipka 3 su formirani zupci koji se spreu sa navojnim kolutom
4, ije obrtanje izaziva aksijalno pomeranje pipka 3 u toku podeavanja.

Posle podeavanja pomou uporedne merke 2, pipak 3 se fiksira zavrtnjem

5. Krajevi mernih pipaka su obloeni tvrdim metalom. Tanost oitavanja
zavisi od primenjenog komparatora i obino iznosi 0,01 ili 0,001 mm. Ovo
merilo se izrauje u pet veliina, mernih oblasti od 0...25; 25...60;
50...100; 100...150 i od 150...200 mm. Poseban tip marametra je sa
mernim vretenima koji imaju konusni otvor za prihvatanje izmenljivih
mernih pipaka razliitih oblika.

Firma Mar izrauje i merilo za brzu kontrolu unutranjih mera sloenih

oblika, pod nazivom INVI koji je prikazan na slici 18.

18 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 18. Ureaj za brzu kontrolu INVI

Merna glava se sastoji od dva nepokretna (3) i jednog pokretnog (2)

mernog segmenta koji se uvlai pritiskom na jeziak 1 u pravcu strelice.
Merni segmenti su izmenljivi i njihov oblik se prilagoava mernom
predmetu. Izrauje se u etiri veliina za merne oblasti od 2...5; 5...26;
26...52 i od 52120 mm.

Tanost oitavanja zavisi od primenjenog komparatora. Podeavanje na

nulu se vri pomou kalib-

riranog prstena. Na slici su prikazani i tipini oblici mernih predmeta i

odgovarajui merni segmenti: b kontrola prenika unutranjeg leba, c -
kontrola mera lastinog repa, d - kontrola oblog navoja, e kontrola
unutranjeg leba sferinog oblika.

Univerzalno merilo, takoe proizvod firme Mar, pod imenom MULTIMAR

(sl.5.32.) slui za odreivanje odstupanja, kako spoljnih, tako i unutranjih
mera. Izrauje se u etiri veliine, mernih oblasti od 25...110; 100...260;
250...610 i od 600...1010 mm. Merila se isporuuju u kompletima, koji
sadre razne merne kljunove za spoljne i unutranje mere, kao i garnituru
19 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

izmenljivih mernih pipaka razliitih oblika koji doprinose univerzalnosti ovih

merila. Podeavanje se vri kontrolnim kalibrom, a tanost oitavanja
zavisi od montiranog komparatora. Najee se primenjuju komparatori
tanosti 0,01 i 0,001 mm. Ovo merilo se moe upotrebiti i za kontrolu
paralelnosti povrina.

3. Optiki komparatori
Kod optikih komparatora deo prenosnih elemenata je zamenjen
svetlosnim zracima, pa su ta merila ustvari kombinovana, mehaniko -
optika. Kod njih se mehaniki delovi uglavnom ne dodiruju i zbog toga
nepostoji habanje u toku merenja to obezbeuje veu tanost. Najei
tipovi optikih komparatora su optimetri kod kojih cev merila predstavlja
autokolimacioni durbin. Radi lakeg razumevanja njegovog funkcionisanja,
potrebno je prvo upoznati princip rada kolimatora.

Kolimator je projekcioni ureaj kod kojeg se slika predmeta obrazuje u

beskonanosti (slika 19).

Slika 19. Optika ema kolimatora (a) i autokolimatora b)

Predmet je krst konia koji se nalazi na staklenoj ploi 2 i postavljen je u

fokus soiva 3. Kada se taj predmet osvetljava svetlosnim izvorom 1,
svetlosni zraci dolaze do soiva, prolaze kroz njega, prelamaju se i
naputaju ga u paralelnom snopu. Zbog toga e se lik krsta konia
formirati u beskonanosti. Ako se na put svetlosnog snopa od paralelnih
zraka postavi ogledalo, zraci e se od njega odbiti i vratiti se u polazno
mesto.

Na taj nain, kolimator se pretvorio u autokolimator. Optika osnova

opisane pojave je sledea (slika 20). Ako se izvor svetlosti nalazi u fokusu
soiva 3, svetlosni zraci naputaju soivo u meusobno paralelnom snopu.
Svetlosni zrak koji se poklapa sa glavnom optikom osom prolazi kroz
soivo bez prelamanja, dok se ostali zraci prelamaju i nastavljaju svoj put
paralelno sa pravcem glavne optike ose. Ako se na put svetlosnih zraka
postavi ogledalo, upravno na pravac glavne optike ose soiva, zraci e se

20 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

vratiti prema soivu i prolazei kroz njega, sastae se u fokusu, odakle su i

krenuli.

Da bi se iz beskonanosti vraeni lik mogao posmatrati, konstrukcija treba

da pretrpi odreene modifikacije, tj. treba na put svetlosnih zraka postaviti
jedno polupropustljivo ogledalo koja e razdvojiti polazne i vraene zrake.
Sa tim dodatkom, autokolimator je pre-tvoren u autokolimacioni durbin
(slika 20.).

Slika 20. Optika ema autokolimacionog durbina

Iz svetlosnog izvora 1 osvetljava se predmet - krst konia 2, iji se lik

dospeva do objektiva 3, pos-redstvom polupropustljivog ogledala 4. Iza
objektiva nalazi se ogledalo 5 koje je postavljeno upravno na pravac
glavne optike ose durbina. S obzirom da se predmet nalazi u fokusu
objektiva, objektiv naputaju meusobno paralelni svetlosni zraci koji bi
formirali lik predmeta u beskonanosti. Iz ogledala (iz beskonanosti) se taj
lik vraa paralelnim zracima do objektiva, tu se zraci prelamaju, prolaze
kroz polupropustljivo ogledalo i dospevaju do fokusa, gde e formirati lik
predmeta. Tu je postavljena i skala 6, pa se kroz okular 7 moe posmatrati
poloaj predmeta u odnosu na skalu. Ako se ogledalo 5 zaokrene, ono nee
biti vie upravno na glavnu optiku osu, tada e se lik predmeta ponovo
pojaviti u inoj ravni, ali ne u fokusu, ve na izvesnoj udaljenosti od
glavne optike ose. Ta udaljenost je srazmerna veliini ugla zaokretanja (ili
naginjanja) ogledala.

Optika osnova ove pojave je sledea (slika 21.). Ako se izvor svetlosti
nalazi u inoj ravni u taki O1, na udaljenosti a od fokusa, onda
centralni zrak nastavlja svoj put kroz sredite soiva u pravcu sporedne
optike ose, dok se ostali zraci prelamaju prolaskom kroz soivo i
naputaju ga paralelno sa pravcem sporedne optike ose. Ako se postavi
ogledalo upravno na pravac glavne optike ose, svetlosni zraci e pasti na
to ogledalo pod uglom prema pravcu glavne optike ose, i pod istim
uglom e se odbiti od njega i vratiti se meusobno paralelno prema soivu.
Prolaskom kroz soivo, ponovo se prelamaju i skupljaju se u taki O2 koja
se takoe nalazi u inoj ravni, na istoj udaljenosti a od fokusa, kao i

21 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

taka O1, ali sa druge strane glavne optike ose (sl.5.38.). Izmeu veliine
a i ugla postoji sledea veza: a = f tg .

Slika 21. Optika osnova merenja autokolimacionim durbinom

Efekat slian prethodnom, moe se dobiti postavljanjem izvora svetlosti u

fokus O i zaokretanjem ogledala za ugao . U tom sluaju svetlosni zraci
e pasti na ogledalo takoe pod uglom i odbie se od njega pod uglom
2, u odnosu na pravac glavne optike ose. Oni se vraaju meusobno
paralelno do soiva, prolazei kroz njega prelamaju se i skupljaju se utaki
O3 koja se nalazi u inoj ravni, ali na rastojanju l od fokusa.

4. Elektrini komparatori
Princip merenja kod elektrinih merila se sastoji u tome to se mehanika
promena merne veliine pretvara u elektrini signal koji se moe
registrovati na pokazivau, ili pretvoriti u zvuni efekat, odnosno u procesu
aktivne kontrole direktno se moe iskoristiti za automatsko upravljanje
mainama alatkama. Kod ovih merila postoji mogunost razdvajanja mesta
oitavanja od mesta merenja. Elektrini komparatori, u zavisnosti od
konstrukcije davaa impulsa, mogu biti:

kontaktni,

induktivni i

kapacitivni.

4.1. Kontaktni elektrini komparatori

Ova merila oznaavaju granina odstupanja davanjem odgovarajueg
signala. Pokaziva je redovno snabdeven trima sijalicama razliitih boja, od
kojih se u toku merenja uvek jedna svetli za oznaavanje ostvarene mere,
odnosno odstvarenog odstupanja mernog predmeta:

22 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

uta (bela) sijalica oznaava dobru meru, jer je o-na ostvarena u

granicama dozvoljenih odstupanja,

zelena sijalica oznaava meru za doradu, jer nije ostvarena vrednost

dobre granine mere (kod spoljnih mera to je gornja granina mera, a kod
unutranjih to je donja granina mera),

crvena sijalica oznaava kart meru, jer je prekoraena loa granina

mera (kod spoljnih mera to je donja granina mera, a kod unutranjih to je
gornja granina mera).

Postoji dva tipa ovih merila. Kod
oitavanja vrednosti stvarnog
mogunost postoji, jer ta merila
dobrih osobina, ova merila
mainogradnje. Prednosti su im:
jednog tipa merila ne postoji mogunost
odstupanja dok kod drugog tipa ta
pored sijalica imaju i skalu. Zbog svojih
se rado koriste u svim oblastima

jednostavni su i zbog toga mala je opasnost od kvara,

tanost im redovno zadovoljava zahteve tehnologije,

u procesu aktivne kontrole mogu se koristiti kao upravljake jedinice,

jevtini su i ne zahtevaju skupe pokazivae.

Pored ovih prednosti, imaju i mane:

nisu pogodni za registrovanje manjih veliina od 1 m,

zbog same konstrukcije i zbog eventualne oksidacije kontaktnih

elemenata (elektrinih), imaju vee rasipanje od ostalih tipova elektrinih
komparatora,

sem nekih izuzetaka nisu pogodni za sortiranje mernih elemenata u

sluaju masovne kontrole.

Merna glava merila je snabdevena sa dva mikrometarska zavrtnja sa

doboem i skalom za postav-ljanje graninih odstupanja. Krajevi ovih
zavrtnjeva predstavljaju podeljive elektrine kontaktne elemente sa
kojima dolazi u dodir jedna ugaona poluga, u sluaju dostizanja ili
prekoraenja veliina graninih odstupanja. Ovi komparatori mogu biti za
kontrolu spoljnih ili unutranjih mera.

Sva ova merila se sastoje od:

kontaktnog elemeta koji dolazi u dodir sa mernim predmetom,

elementa za emitovanje elektrinih signala,

23 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

pokazivaa sa sijalicom, i

elementa za napajanje jednosmernom strujom, napona 6, odnosno ree

12 ili 24 V.

Kontaktni elektrini komparator za kontrolu spoljnih mera. emu ovog

komparatora prikazuje slici 22.

Glavni deo komparatora je kontaktna ugaona poluga 4 preko kojeg se

ostvaruje kontakt sa vrhovima mikrometarskih zavrtnjeva 3, u sluajevima
nedozvoljenih stvarnih odstupanja mernih predmeta.

Slika 22. ema elektrinog kontaktnog komparatora za spoljne mere

Napon iz mree, preko transformatora i ispravljake jedinice za napajanje,

dospeva do elektrinih kontaktnih elemenata. Jedan kraj sekundernog
namotaja je vezan za telo merila. Mikrometarski zavrtnjevi su izolovani od
tela prstenovima 1 u kojima se nalaze metalni prstenovi 2 sa navojem,
preko kojeg struja dospeva do zavrtnjeva 3. Ako merni predmet 6 ima veu
meru od dozvoljene maksimalne, merni pipak 5 se podie a ugaona poluga
4 se zaokrene pod dejstvom opruge 10, do ostvarivanja kontakta sa vrhom
zavrtnja 3a, ime se strujni krug zelene sijalice zatvara, jer se tranzistor
t1 otvara pod dejstvom negativnog napona. Upaljena zelena sijalica
oznaava meru za doradu. Ako je ostvarena mera manja od dozvoljene
minimalne vrednosti, merni pipak se sputa, povue polugu 4 i ostvaruje
se kontakt sa vrhom zavrtnja 3b, ime se zatvara strujni krug crvene
sijalice, jer se tranzistor t2 otvara i proputa struju. Upaljena rvena sijalica
oznaava kart meru. U sluaju, kada se ostvarena mera nalazi u
dozvoljenim granicama, ugaona poluga 4 zauzima srednji poloaj,
tranzistori t1 i t2 su zatvoreni, struja kroz njih ne tee, a ni kroz
pripadajuih otpornika. Tada baza tranzistora t3 postane negativna, pa e
se on otvoriti, ime se zatvara strujni krug kroz utu sijalicu. Upaljena uta
24 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

sijalica oznaava da je kontrolisana mera dobra. Merni pipak je snabdeven

amortizerom 7 za spreavanja preoptereenja ugaone poluge. Amortizer
se sastoji od aure 8 za voenje mernog pipka i opruge 9, koja omoguuje
postavljanja mernog pipka na donju graninu meru. Kod strarijih tipova
ovih komparatora elektrini deo je reen samo sa otpornicima.

Elektrini kontaktni komparator elektro-compar, br. 4010 (sl.a) proizvod

firme Sul, i pokaziva sa sijalicama, prikazuje sl.5.44. Merna oblast je 0,2
mm, vrednost podeoka skale 2 m, merna sila iznosi 1,5 N.

Prenik vodee aure je 8 mm. Prikljuuje se na osnovnu jedinicu

pokazivaa ili u sluaju slo-ene kontrole moe se prikljuiti na dodatnu
eliju (sl.c) koja se prikljuuje na osnovnu jedinicu. Dodatne elije se mogu
nastaviti do potrebnog broja.

4.2. Kapacitivni elektrini komparatori

Osnova funkcionisanja kapacitivnih komparatora je kondenzator kod kojeg
se kapacitet menja u funkciji pomeranja mernog pipka. Mogu biti obini
(jednostruki) i diferencijalni. Jednostavne su konstrukcije, a funkcionisanje
im mali broj faktora moe poremetiti. Principijelne eme moguih
konstrukcija mernih glava kapacitivnih komparatora date su na slika 23.

Slika 23. Mogue konstrukcije mernih glava kapacitivnih komparatora

a,b,c su sa jednostrukim kondenzatorom; d,e,f su sa diferencijalnim
kondenzatorom

25 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Kapacitet kondenzatora - C u pF se odreuje jednainom:

C = A/d

gde je:

- dielektrina konstanta (za vazduh = 1,0006);

A - uticajna povrina u cm2

d - razmak izmeu ploa u cm.

Promena kapaciteta kondenzatora moe biti izazvana promenom veliine

vazdunog prostora ili promenom veliine uticajne povrine . Diferencijalni
kondenzatori se mogu vezati u most. Oni pored vrednosti daju i smer
promene merneveliine. Merna glava kapacitivnih komparatora je
izvedena u obliku jakog gvozdenog prstena, neosetljivog na uticaje
okoline. Mogu se koristiti i u sistemu aktivne kontrole. Rade sa
frekvencijom od 50...500 kHz. Napon napajanja iznosi najvie 50 V.
Kapacitivni elektrini komparatori reaguju ve i kod vrlo male promene
merne veliine. Vrednosti podeoka skale kreu se od 0,01m, pa navie.
Merna oblast obino iznosi 5, 10 ili 20 m.

5. Pneumatski komparatori
Kod pneumatskih komparatora promena merne veliine se obino
registruje na osnovu promene veliine pritiska ili koliine isticanog
vazduha. Ova merila mogu se primeniti za kontrolu prenika otvora i
osovina, konusa, rastojanja osa otvora, pravosti, ravnosti, upravnosti itd.
Pogodni su i za aktivnu kontrolu. U velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji
uspeno obavljaju sortiranje radnih predmeta. Veina pneumatskih
komparatora radi bez kontakta, pa je veliina mernog pritiska ravna nuli.
Merne glave koje rade sa kontaktom, za ostvarivanje tog kontakta
snabdevene su jednim ili sa dva merna pipka, a merna sila male vrednosti
se ostvaruje zajednikim dejstvom opruge i pritiska vazduha. Habanje
mernih povrina merila je svedeno na minimum, pa im je radni vek dui.
Merne povrine su obino tvrdo hromirane (naroito kod mernih glava za
kontrolu unutranjih mera), koje se posle istroenja ponovo hromiraju i
bruse, pa se na taj nain lako dovedu na ispravnu meru. Ova merila su
relativno jevtina.

Uveanje im se kree obino od 15000 : 1 do 100000 : 1, ali kod nekih

tipova merila ve je pos-tignuto i 200000 : 1.

U zavisnosti od pritiska korienog vazduha, postoji dva merna sistema:

26 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

sistem niskog pritiska i

sistem visokog pritiska.

U oba sistema postoje sledei elementi:

preista (filtar) za odstranjivanje neistoa iz vazduha koji ulazi u

sistem,

regulator pritiska za obezbeivanje konstantne veliine pritiska vazduha

u sistemu,

pokaziva koji je badaren za direktno oitavanje promene merne

veliine u duinskim mernim je-dinicama,

napojna mlaznica za stvaranje unutranjeg otpora, potrebnog za

ostvarivanje razlike pritiska u sistemu

ureaj za finu regulaciju za postavljanja merila na nulu,

merna mlaznica koja se nalazi u mernoj glavi i kroz koju istie vazduh u
atmosferu u zavisnosti od veliine mernog zazora, stvorenog izmeu
eone povrine mlaznice i povrine mernog predmeta.

5.1. Sistem niskog pritiska

Najstariji pneumatski metod za merenje duina paten-tiran je 1929. g. u
Francuskoj, od strane firme Soleks (Solex) koji je poznat pod imenom
soleksov metod.

Merila niskog pritiska rade sa pritiskom vazduha od 0,05...0,1 bar

(500...1000 mm vodenog stuba), zahtevaju dobro oienu povrinu
mernog predmeta, pa zbog toga pogodnija su za laboratorijska merenja.
Potronja vazduha je mala to povlai sa sobom i re-lativno male veliine
merne oblasti koja najee iznosi 50 m.

Regulator pritiska je vodeni stub, visine H (500 ili 1000 mm). Taj stub se
stvara u posudi 1, napunjenoj vodom, u koju uranja cev 2 relativno velikog
preseka, kroz koju ulazi vazduh, iji viak preko vodenog zatvaraa odlazi
u atmosferu. Visina vodenog stuba odreuje pritisak vazduha koji kroz
napojnu mlaznicu 3 (povrine otvora At), ulazi u mernu komoru 4. Pritisak
vazduha u ovoj komori zavisi od pritiska ulaznog vazduha i koliine
vazduha koji istie kroz mernu mlaznicu 5 (povrine otvora Am) i
predstavljen je visinom h u manometarskoj cevi 6 koja je vezana za
komoru 4, zajedno sa cevi 7 merne glave. Visina h je odreena razlikom
nivoa vode u posudi 1 i manometarskoj cevi 6, iji presek je zanemarljivo
mali u odnosu na presek posude, tako da nivo vode u cevi 6 praktino

27 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 24. ema starijeg (a) i novijeg (b) soleksovog ureaja

ne utie na nivo vode H u posudi. Koliina vazduha koji istie kroz mernu
mlaznicu u tesnoj vezi je sa veliinom mernog zazora s izmeu merne
glave i mernog predmeta. Ako se taj zazor smanjuje, pritisak u mernoj
komori raste i veliina h se poveava, i obratno. ema ovog soleksovog
ureaja prikazana je na sici 24.

Pogodnim izborom veliina odnosa Am/At i zazora s, moe se postii da

podela skale merila bude ravnomerna koja je postavljena uz
manometarsku cev i badarena je za direktno oitavanje duinske mere.
Uveanje moe biti do 100000 : 1. Vreme potrebno za smirivanje nivoa
vode u toku merenja, iznosi 1...3 s.

Potronja vazduha je 200 l/h po mernoj glavi. Ovi komparatori su veoma

glomazni, pa je firma Soleks proizveo noviji tip ovog merila, znatno manjih
dimenzija u odnosu na predhodni (sl.5.53b). Kod ovog merila merni pritisak
se obezbeuje pomou zatvaraa sa tegom. Posuda 1 sa vodom,
snabdevena je zatvaraem 2 sa tegom koji odrava pritisak vazduha na
stalnoj vrednosti. U mernu komoru 3 vazduh ulazi kroz napojnu mlaznicu,
povrine preseka otvora At i izlazi kroz mlaznicu 5 do merne mlaznice (koja
nije nacrtana), ije funkcionisanje je isto, kao kod pred-hodnog tipa merila.
Merna komora je vezana i sa cevi 4 manometra. Pored nje se nalazi skala
6, na kojoj se oznaava promena merne veliine promenom visine stuba
vode u cevi 4, zavisno od promene veliine mernog zazora s, izmeu
merne glave i mernog predmeta. Napojna mlaznica razdvaja ureaj na dva
dela: na napojnu jedinicu pritiska po i na mernu jedinicu. Promena pritiska
u mernoj jedinici ne utie na veli-inu pritiska po u napojnom delu zbog
otpora napojne mlaznice. Ovaj ureaj ima veu stabilnost vodenog stuba u
odnosu na stariji tip.

28 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

5.2. Sistemi visokog pritiska

Za rad sistema visokog pritiska potreban je pritisak vazduha u mrei od
5...10 bara, to se u samom ureaju obino smanjuje na potrebnu veliinu.
Merenje ne zahteva istu povrinu mernog predmeta, jer vazduh oduva
neistou, pa se ova merila mogu koristiti i u radionicama.

U okviru sistema visokog pritiska promena merne veliine se moe

registrovati na vie naina. Razliita idejna reenja prikazana su na slici 25.
Slika 25a prikazuje nain odreivanja promene merne veliine merenjem
pritiska. Ulazni vazduh prolazi kroz preista i redukcionu jedinicu 1 i dolazi
do napojne 3 i merne mlaznice 4. Veliina pritiska izmeu ovih mlaznica
zavisi od veliine mernog zazora s ija se vrednost odreuje indirektno,
merenjem pritiska vazduha pomou manometra 2. Skala manometra je
badarena za direktno oitavanje u duinskim mernim jedinicama. Na slici
25 se vidi merenje razlike pritiska, izmeu mernog 3 i regulacionog
ogranka 4. Ulazni vazduh se prvo preiava u filtru 5 i svede na potreban
pritisak u redukcionoj jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem, vazduh se
rava. Jedan deo odlazi u merni, a drugi u regulacioni ogranak. Prilikom
podeavanja merila na nulu, pritisak se izjednauje u ograncima pomou
konusnog ventila 7 kojim se regulie koliina izlaznog vazduha kroz
mlaznicu 1. Veliina pritiska u mernom ogranku zavisi od veliine zazora s
izmeu merne glave i mernog predmeta. U sluaju promene merne
veliine menja se i zazor, pa sa njim zajedno i pritisak u ogranku 3. Nastala
razlika se registruje na pokazivau manometra 2 u duinskim mernim
jedinicama.

Slika 25. eme idejnih reenja za odreivanje promene merne veliine

29 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

Slika 26. Tipovi mernih glava

6. Zakljuak

Mjerni sat ili komparator je precizni mjerni instrument koje pokazuje

odstupanje od mjere, a ne samu mjeru. esto se kontroliu odstupanja od
oblika i poloaja obradenih povrina: krunost, ravnost, paralelnost,
okomitost, krunost i ravnost rotacije.

Drka mjernog sata ili komparatora je zglobno povezana sa stalkom, a

stalak je s magnetskom stopicom za privrenje na metalnu podlogu.
Mehanizam za pretvaranje pravougaonog kretanja dodirne glave u kruno
kretanje kazaljke sastoji se od zupanika i zubne letve. Mogu biti
mehaniki, optiki, elektrini.

7. Literatura

1. M e r e n j e - kontrola proizvoda u mainogradnji, Dorman Lajos,

dipl.in.
Via tehnika kola subotica

30 | S t r a n a
 Merenje i kontrola - Komparatori

2. http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1901/1-p-ni-

kontrola_bez_razaranja.pdf
3. Klasini tehnoloki merni sistem, Univerzitet u Beogradu,

Predavanja
4. Tehnike mjerenja, Nermina Zaimovi-Uzunovi, Mainski fakultet u

Zenici

31 | S t r a n a