Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

Calendaring Process for PVC.mp4

SEMINARSKI RAD
Predmet: Maine i alati za obradu polimera
Tema: Kalandiranje PVC folija
Predmetni nastavnik: dr Dragan Temeljkovski
Vrsta studije i semestar: II Master, III semestar

Studenti:

Maja Nikoli 124

Vesna Stojanovi 104
eljko Mladenovi 106
Emilijan Kocanovi 110
Dejan Jordanov 105
Nenad Cvetkovi 102
Vitomir Petrovi 116
Nikola Stankovi 100
Damijan Lepojevi

Novembar, 2013

1
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

SADRAJ:

1. UVOD
1.1 Polimeri
1.2 Polimerni materijali
1.3 POLI (VINIL-HLORID) (PVC)

1.4 Vrste poli (vinil-hlorida)

1.5 Prerada i primena PVC-a

2. KALANDIRANJE

2.1 Proces kalandiranja

3. KALANDIRANJE PVC FOLIJA

3.1 Kalander za izvlaenje folija

3.2 Forme dispozicije valjaka u kalanderu
3.3 Veliina valjka
3.4 Grejanje valjka

4. Pogon kalandera

5. Tehnoloki proces proizvodnje PVC folija

5.1 Nedostaci i prednosti kalandera

6. Komponente potrebne za dobijanje PVC folija

6.1 Polivinilhlorid (PVC)
6.2 Omekiva
6.3 Stabilizatori
6.4 Pigmenti (bojenje PVC folije)
6.5 Sredstva za podmazivanje

2
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

1. Uvod

1.1. Polimeri
Polimeri se sastoje od
makromolekula pa se nazivaju i
makromolekularnim spojevima. Od
organskih spojeva u prirodi to su kauuk i
prirodne smole, celuloza, lignin,
polisaharidi, krob, belanevine i nukleinske
kiseline, tj. materije koje su glavnina suve
materije ivotinjskog i biljnog sveta.

U neorganskom svetu to su oksidi

silicija i aluminijuma, dakle osnovne komponente Zemljine kore. Naziv polimer je
sloenica grkih rei poly mnogo i meros deo, to bi znailo mnogo delova.
Postojanje navedenih prirodnih polimera omoguuje nam da kaemo: Polimeri su u
nama i oko nas. To znai da je i istorijski razvoj na tom podruju znatno dui nego
to proizilazi iz injenice da je do stvarnog proirenja upotrebe tih materijala dolo
tek u 20. veku. To proirenje se podudara sa injenicom da su prvi sintetiki polimeri
proizvedeni poetkom 20. veka. Njihova makromolekularna struktura poznata je tek
u 20. i 30. godinama 20. veka. To je omoguilo produbljeno poznavanje svojstava
polimera i njihovu zavisnost o strukturi. Istovremeno je to omoguilo da i proizvodnja
polimernih tvorevina preraste iz faze vetine u nauno utemeljeno podruje ljudske
delatnosti.

Reakcijama polimerizacije, polikondenzacije

ili poliadicije molekuli malih molarnih masa
se povezuju primarnim hemijskim vezama
pri emu nastaju molekuli velikih molarnih
masa - makromolekuli. Relativna je
molekulska masa polimera od 10.000 do
vie od 1.000.000 g/mol ali makromolekula
nije naprosto molekula s mnogo atoma
(hiljade atoma vezano je u makromolekuli
valentnim vezama) nego je to molekula u
kojoj je mnogo atoma organizovano tako da ini makromolekulu kao tvorevinu
izgraenu ponavljanjem karakteristinih strukturnih jedinica, tzv. mera.

3
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
Mera u makromolekuli moe biti od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada
ali je tipova mera malo, najee samo jedan (homopolimeri) a ree dva ili vie
(kopolimeri). Meri mogu biti nizani u jednom lancu (linearni polimeri), mogu uz glavni
lanac postojati i boni lanci (granati polimeri) ili mogu biti u trodimenzionalnoj mrei
(umreeni polimeri).

1.2. Polimerni materijali

Polimerni materijali su tehniki upotrebljive materije kojima osnovu ini polimer.

Vrlo retko se polimerni materijali sastoje iskljuivo od polimera u izvornom obliku,
nego obino sadre brojne dodatke zbog poboljanja svojstava. Polimerni materijali
se prerauju razliitim metodama u gotove proizvode, vrlo esto i u kombinaciji sa
drugim polimerima ili drugim vrstama materijala. Polimerni materijali se ubrajaju u
najvanije tehnike materijale dananjice. Osim to slue kao zamena za uobiajene
materijale poput stakla, metala, drveta ili keramike, njihov nagli razvoj u 20. veku
ubrzao je i napredak mnogih drugih podruja ljudske delatnosti. Primena polimernih
materijala u oblasti ambalae, elektroindustrije i elektronike industrije, brodogradnji,
hemijskoj industriji, transportu, avionskoj industriji, graevinarstvu i oblastima iroke
potronje danas je preko potrebna i nezamjenjiva.

Polimerni materijali se mogu svrstati u prirodne, modifikovane prirodne i

sintetike. Najvaniji prirodni polimerni materijal je celuloza, a vrlo su vani i svila,
prirodni kauuk, prirodne smole, kazein, masna ulja te razni anorganski polimeri,
najee silikati. Modifikovani prirodni polimeri su celulozni derivati, derivirani
prirodni kauuk, kazeinski derivati i dr.

Sintetiki polimerni materijali proizvode se hemijskim reakcijama (polimerizacija)

od monomera dobivenih uglavnom od nafte, zemnog plina ili uglja. S obzirom na
svoju primenu razvrstavaju se u nekoliko grupa:

a) poliplasti polimerni materijali koji se tokom prerade nalaze u kapljastom ili u

gumastom stanju a primenjuju se u vrstom stanju. To su najee konstrukcijski
polimerni materijali i folije.

b) elastomeri;

c) sintetika vlakna;

4
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
d) pomoni polimerni materijali koji se obino u obliku otopina ili disperzija
upotrebljavaju u proizvodnji lepila, lakova i maziva te sredstva za obradu koe,
papira i tekstila;

Vlakna i pomoni polimerni materijali uglavnom su takoe poliplasti ali se

posebnim nainom prerade postiu karakteristina primenjiva svojstva kojima se ti
materijali razlikuju od ostalih poliplasta.

1.3. POLI (VINIL-HLORID) (PVC)

PVC je naziv za grupu plastomera koji sadre makromolekule sa poznavajuim
jedinicama CH2CHCl. Svojstva osnovnog polimera mogu se lako menjati
procesima modifikacije, tako da je poznato preko stotinu vrsta polimernih materijala
na osnovi vinil-hlorida. Oni se razlikuju po procesima proizvodnje, vrsti i koliini
prisutnog plastifikatora ili udela komonomera, pa se njegova fizikalna svojstva
menjaju od mekanog i elastomernog do tvrdog i ilavog materijala. Zahvaljujui
dobroj kompatibilnosti sa plastifikatorima i drugim dodatcima, laganoj preradljivosti i
niskoj ceni, PVC se jako puno upotrebljava i ima iroko podruje primene.

1.4. Vrste poli (vinil-hlorida)

Po izgledu je PVC bela do belo-uta materija bez mirisa i ukusa. Teko je upaljiv,
ne upija vodu a pokazuje dobra elektrina i druga svojstva. Proizvod polimerizacije je
prah od kojeg se daljom preradom proizvode dve osnovne vrste:

- tvrdi (kruti) PVC i

- meki (fleksibilni) PVC.

Tvrdi PVC nastaje izravnom preradom polimernog praha bez posebnih dodataka.
To je proziran, tvrd, ilav i teko preradiv materijal, ali vrlo stabilan na uticaj
atmosferilija, vlage i hemikalija. Meki PVC dobija se preradom uz dodatak

5
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
plastifikatora kojim postupkom se dobije gusta pasta koja se zagrevanjem gelira u
homogenu masu. Svojstva mekog PVC zavise u udelu plastifikatora. Slabijih je
mehanikih svojstava, manje otporan prema delovanju topline, atmosfere i
hemikalija, ali je savitljiv, rastezljiv i lagano se prerauje.

1.5. Prerada i primena PVC-a

PVC se lako prerauje svim uobiajenim postupcima prerade plastomera, a
najvie se primenjuje ekstrudiranje i kalandiranje. Zatitne prevlake nanose se iz
otopina ili izravno sinteriranjem praha. Temperatura prerade iznosi od 140 do 190C
a polimer se mora prvo suiti. Osnovna podruja primene PVCa jesu u
graevinarstvu, zatim u proizvodnji cevi i ambalae, u elektrinoj izolaciji i zatitnim
prevlakama. Neplastificirani, tvrdi PVC poboljane je otpornosti na uticaj atmosfere
smanjene je gorivosti, to omoguuje njegovu primenu kao konstrukcijskog
materijala za vanjske graevinske elemente poput prozora, roletni, oplata, krovova,
oluka. Primena PVCa za ambalairanje je mnogostrana. Izrauju se folije, prevlake
za limene posude i papir, termoformirani spremnici, posude, kutije, boce dobivene
ekstruzijskim duvanjem, itd.

PVC se lako prevodi u penasti materijal koji se preteno upotrebljava kao

vetaka koa skaj. Proizvodi se tako da se prakastom PVCu promea 1 do 2%
nekog prikladnog hemijskog spoja (penila) koji na povienoj temperaturi od 180 do
220C svojim raspadanjem stvara veliku koliinu internog plina, obino azota ili
ugljen-dioksida, kojim se materijal ekspandira. Takav penasti PVC slui kao
presvlaka za nametaj i vozila te u izradi odee i obue, putnih i kolskih torbi,
kancelarijskog i kolskog pribora i sl.

2. KALANDIRANJE

2.1. Proces kalandiranja

Termin calendar potie od grke rei Kylindros (cilindar) i prema Websters
International Dictionary, znai pritisnuti (kao tkanina, guma, papir) izmeu valjaka ili

6
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
ploa kako bi napravili glatku i sjajnu povrinu. Kalandriranje istopljenog polimera je
proces za proizvodnju kontinuiranog lista ili filma stiskanjem rastopa izmedju para
zagrejanih kontra-rotirajuih rolni.

Moderni tehnoloki razvoj u kalandiranju termoplastinih materijala je potekao

iz umetnosti pravljenja tkanine i gume, koji datiraju jo iz 1800. Elden i van
predstavljaju kratak istorijat i detaljan opis glavnog tehnolokog razvoja do 1968.

Industrijski kalenderi obino sadre 3-6 rotirajuih valjaka u Z ili L rasporedu.

Osnovna operacija formiranja je zavrena samim kalandiranjem i obino sledi
dodatni tretman proizvodnje plastinog lista ili filma. Tipini izgled kalandiranja je
prikazan na sl. 1:

Slika 1: Tipini izgled kalandiranja

Rastopljeni materijal se uvodi u valjke kalendera i iz dvo-valjanog sistema u

veliki ekstruder. Veliina kalendera je do 90 cm u preniku, 250 cm irine i 4000
kg/hr, prema Tadmoru i Gogosu. Najvea brzina valjaka moe biti do 2 m/s za
odredjeno tanke fleksibilne filmove (debljine manje od 0,1 mm). Linije za kalandiranje
su veoma skupe u smislu kapitalnih invensticija u mainstvu. Film i list istiskivanje su
konkurentni procesi jer je kapitalna invensticija za sam ekstruder samo deli cene
kalendera. Medjutim, visok kvalitet i mogunost kalendiranih linija ine ih povoljnim
za mnogo tipova proizvoda, posebno za materijale osetljive na temperaturu. Polivinil
hlorod (PVC) je glavni polimer koji se kalandira.

3. KALANDIRANJE PVC FOLIJE

Kalandiranje je operacija izvlaenja listova ( folija ) i ploa odreenog kvaliteta

povrine, pomou maine koja se zove kalander. Osim toga uz izvesne pomone

7
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
ureaje na kalenderu se mogu i vriti oblaganja teksrila ili papira plastinim masama
kao i dubliranje folija iz vetakih materijala.

Proizvodnja na kalanderu je kontiunirana i dolazi u obzir samo kada je

potrebno da se proizvode velike koliine.

Postoje tri osnovne vrste kalaendera za preradu vetakih materija:

1. Kalander za izvlaenje folija
2. Kalander za peglanje
3. Kalander za deseniranje

3.1 Kalander za izvlaenje folija

Je maina koja izmeani i homogeno plasticirani materijal prevodi u tanke listove

( folije ) beskonane duine. Takav kalander sastoji se od tri odnosno etiri
cilindrina valjka koji su osovinama paralelno poloeni a okreu se jedan nasuprot
drugom, tj. u obrnutom smeru. U sluaju kada se ele dobiti tanke folije jednolike
debljine, prednosti ima kalander etvorovaljak a sa petovaljkom postie se jo vea
preciznost. Vrua alirana masa preraena na dvovaljcima ili unutrarnjem meau
kontiunirano se dodaje u razmak izmeu drugog i treeg, a zatim treeg i etvrtog
valjka pri emu se sve vie izjednauje po debljini i polira po povrini.

Posle etvrtog valjka moe da se nalazi ureaj za dezeniranje utiskivanjem, koji se

sastoji od elinog graviranog valjka i gumenog kontra valjka, a zatim dolazi ureaj
za hlaenje, pa ureaj za merenje, obrezivanje i namotavanje gotovih folija.
Kalander za izvlaenje PVC folija predstavlja najskuplju pojedinanu mainu u peradi
vetakih materija.

S obzirom na velike investicije dolazi u obzir samo u sluajevima gde je

mogua kontiunirana proizvodnja velikih koliina pvc folija. Priprema smese,
meanje odnosno eliranje na dvovaljcima, gnjeilici i ekstruderima, dodavanje pred

8
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
plasticirane mase u kalander, odnosno kratko reeno, rukovoenje procesom
proizvodnje folija zahteva usklaivanje niza radnih operacija u pogledu sastava
temperature, brzine, kapaciteta itd. u cilju dobijanja odgovarajueg kvaliteta PVC
folije.

Na kalanderu za vetake materije se iskljuivo se prerauju folije dobijene na bazi

PVC.

Najvaniji elementi kalandera su valjci koji se uglavnom izrauju iz kokilnog

liva, a u novije vreme i iz povrinski otvrdnutog elika. Da bi ti valjci mogli da izdre
mehaniko naprezanje, trenje na povrini itd. Povrina mora da bude vrlo tvrda (500
Brinella). Via tvrdoa moe da bude opasna zbog tekog izjednaavanja
naprezanja pri eventualnom nejednolikom zagrevanju.

Visoki zahtevi na mehaniku vrstou prizilaze iz procesa koji se dogaaju u

razmaku valjka. Za vreme kalandiranja termoplastina masa biva silom potisnuta
izmeu razmaka valjka a usled trenja je sobom povrina valjka koji se okreu, na
nain slian kao to u kliznim leajevima biva noeno ulje. Pri tome je kretanje
estica mase koja pravi zadebljanje na desnoj strani-u blizini povrine valjka bre ,
nego u sredini ovog zadebljanja, te radi toga nastaju linije teenja kao na slici br. 1.

Sl.1-Kretanja mase u razmaku izmeu valjaka

9
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

Sl.2-Kalander efekat. S-Razmak izmeu valjaka, S1-Faktika debljina folije

Govori se o bubrenju folije ili takozvanom kalander efektu. Dakle unutar

folije postoje elastina naprezanja koja se nakon izlaska iz razmaka valjka
izjednauje. im je masa ilavija i elastinija bie vea razlika izmeu razmaka
valjka i faktike debljine folije.

Po G. Ardichvili-u pritisak u razmaku izmeu valjka raste sa ilavou smee,

brzinom okretanja valjka, promerom valjka, i debljinom zadebljanog dela kao i
opadanjem debljine izvuene folije. Pri tome primarni znaaj ima promer valjka.
Promer vakljka mora da bude u ivesnom odnosu prema njihovoj duini. Merenja su
pokazala da je na primer za izvlaenje meke PVC folije pomou valjka promera 250
mm, potreban specifini pritisak 0.16 tona za svaki cm irine valjka.

Kod valjka promera 350 mm potreban je specifini pritisak od 0.33 tone, a kod valjka
O 700 mm potreban specifini pritisak raste na 1.66 tona. Iz dijagrama se vidi da je
tehnika granica promera valjka promera 700 mm.

10
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
Razlog za ovako razliito specifino optereenje, koje je kod manjih promera
nie nego kod veih, lei u injenici to kod manjih promera imamo samo dodirnu
liniju, a kod veih promera valjka imamo veu povrinu dodira, kao to je i
predstavljeno na slici br.3:

Sl.3-Povrina dodira valjka. a)-mali promer valjka, b)-srednji promer valjka, c)-veliki promer
valjka

Iskustveno se uzima da duina valjka treba da bude maksimalno 2.5 puta

vea od promera. Ipak se danas izrauju i kalanderi dimenzija dimenzija 915 x 2500
mm jer su naena odgovarajua reenja za spreavanje njihovog savijanja.

Specifini pritisak kod velikih razmaka valjaka, na primer 10 mm samo se

malo menja, ali suavanjem razmaka imeu valjaka specifini pritisak raste naglo. S
obzirom na te velike pritiske na povrini valjka, valjci moraju da budu vrlo vrsti i sa
tvrdom povrinom.

11
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
Pri optereenju, metalni valjci se savijaju i to uvek jae na nastavcima
(rukavcima) nego na debljem delu. Poto pri tom savijanju dolazi do zaribavanja
leaja, vrlo je vano da valjci budu pravilno izvedeni.

Na slici br.4. su predsavljeni rukavci koji su predugi, unutarnja upljina je

prevelika, odnosno debljina zidova valjka premala i zato dolazi do velikog savijanja.

Sl.4-Izvoenje rukavaca i upljine valjcima. a)-Predugi rukavci, b)-Odnos izmeu duine I

njegovog promera

Na slici odnos izmeu duine rukavca i njegovog promera je 1:1, odnos

duine valjka i njegovog promera je pravilan (2.5 D) a upljina mala tako da je
savijanje skoro parabolino.

Manje ili vie u svakom sluaju dolazi do izvesnog savijanja valjka, i radi toga
pri izvlaenju tankih PVC folija dolazi do pojave razlike u debljini u sredini i na
krajevima folije. Da bi se to izbeglo, postoji vie naina. Jedan od njih je je takozvano
bombiranje valjka, tj krajevi se bruse dok se ne dobije folija iste debljine po celoj
duini valjaka.

12
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

Bombiranje se izraunava i izvodi uglavnom empiriski. Mane bombiranja su

da se bombiranje moe izvesti za odreeni sastav i debljinu PVC folije, a u tom
sluaju u potpunosti ne odgovara za drugi sastav i debljinu.

Pored toga jako bombirani kalander ne moe se primeniti za frikcionisanje

(nanoenje mase na platno), a oteano je i dubliranje PVC folije. Zato je iz
konstrukcije tekstilnih maina preuzet princip ukrtanja valjaka. Ovim ukrtanjem
postie se vei razmak izmeu na krajevima nego u sredini. Kad su valjci optereeni
materijalom, oni se savijaju prema spolja, a podeavanjem ugla ukrtanja postie se
da pod optereenjem razmak na krajevima valjka i u sredini bude isti. Ovaj nain ima
prednost u sluaju da su svi valjci isti, tako da se mogu meusobno zamenjivati.

Najnovija mogunost kompezacije savijanja valjka i pojave nejednolike

debljine PVC folija data je upotrebom ureaja za kontrasavijanje takozvanog roll
bending-a. Na produenom rukavcu rukavcu valjka nalaze se pomoni leaji.
Pomou jakog hidraulinog pritiska deluje se na rukavac valjka u obrnutom smislu
nego deluje sila savijanja, kao to se vidi na slici br.5.

Sl.5-Ureaj za spreavanje savijanje valjka. 1-leaj, 2-pomoni leaj, 3-hidraulini cilindar

13
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

3.2 Forme dispozicije valjaka u kalanderu

Osim broja i dimenzije valjka u osnovne karakteristike kalandera spada i

dispozicija valjka. Klasine forme dispozicije valjka odgovaraju slovima I, F, L a
novije slovima Z, A, S .

Prednost forme L,F i Z sastoji seu tome to su kalanderi nii i lake se valjci
posluuju nego kod razvuene I forme. Dispozicije valjka u formi Z i F omoguuje
lagano hranjenje kalandera. Obino se za izvlaenje PVC mekih folija
upoterebljavaju dispozicije u obliku slova F, L i S a za izvlaenje tankih PVC folija
bez omekivaa, dispozicije u obliku slova I i L.

Najei oblici kalandera prikazani na slikama br.6,7 i 8

Sl.6-Kalander trovalja.-forma I, forma kosi poloaj.

Sl.7-Kalander etvorovaljak. a)-forma F, b)-forma Z sa izdignutim prednjim valjkom, c)-forma

Z, d)-forma S, e)-forma L

14
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

Sl.8-Kalander. a)-forma I etvorovaljak, b)-forma L petovaljak

3.3 Veliina valjka

Veliina valjka zavisi od irine PVC folija koju treba proizvoditi, a time je
odreen promer valjka. Praktino se ne moe iskoristiti celaq irina valjka tako da se
za proizvodnju PVC folija irine 1000 mm uzima kalander veliine 1250x500 mm, za
izvlaenje folija irine 1700 mm upotrebljava se kalander 2000x750 mm itd.

to se tie materijala za izradu valjaka kokilni tj. tvrdi liv je u praksi pokazao
svoje prednosti. elini valjci se ree izrauju jer su skuplji a osim toga se omekane
folije na njihovoj povrini vie lepe. Istina to se moe spreiti hromiranjem povrina
elinih valjaka, ali osim to je skupo, dobro hromiranje je vrlo teko izvesti, jer male
pore na povrini valjka koje se inae ne vide i ne smetaju pri proizvodnji PVC folija,
pri hromiranju dolaze vie do izraaja. Ipak, pri pri izvlaenju tvrdih PVC folija, s
obzirom na mnogo vea naprezanja i potrebu nesavitljivosti valjka, bolje odgovaraju
elini valjci.

3.4 Grejanje valjka

Za grejanje valjaka u praksi se upotrebljavaju 4 sistema:

1. Grejanje valjka pomou pare.

Najjednostavniji nain grejanja valjka sastoji se u tome da se zasiena para
puta u valjak, gde predaje svoju toplotu na zidove valjka i kondezuje se. Prednost
ovog naina sastoji se u jednostavnom regulisanja temperature regulisanjem pritiska
pare.
Ukoliko nema na raspolaganju zasiene pare odgovarajueg pritiska moe se
uptrebiti pregrejana para, u kom sluaju se zagrevanje vri kruno, tj. nakon

15
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
naputanja valjka para se ponovo vodi u pregreja itd. u takvom sluaju regulacija
temperature vri se pomou ventila za regulaciju koliine pare.

1. Grejanje valjka pomou pare koja se stvara u valjku pomou elektroda koje su
smetene u upljini valjka. U tom sluaju upljine valjka ispunjene su
omekanom vodom u koju su uronjene dve elektrode a elektrini spoj je
postignut pomou rotacionog prstena. Ovaj nain nema vee praktino
znaenje.

3. Grejanje valjka kombinovano, tj. parom i elektrinom energijom.

4. Grejanje valjka toplom vodom. Ovaj nain nain grejanja je Najefikasniji, jer se
postie najjednolinija raspodela temperature na celoj povtini valjka. Naroito je
pogodno izvoenje perifernim perforiranjem valjka u kom sluaju su mogue vrlo
brze promene temperature. Obino se za svaki valjak napravi zasebni sistem
grejanja i hlaenja, kao to je prikazano na slici br.9.

Sl.8-Sistem krejanja i hlaenja kalandera: 1-Valjak, 2-hladilo, 3-izmenjiva toplote, 4-tampon

posuda, 5-pumpa, 6-para, 7-prikljuak hladene vode, 8-kondezat

Mogue varijante tj. da se voda greje strujom umesto parom ili parom uz
dodatne elektrine elektrode. Kod grejanja valjka uopte je vrlo vano jednoliko
grejanje krajeva valjka, jer obino su krajevi valjka hladniji tako da krivulja
zagrejanosti izgleda kao na slici br 10.

16
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
Sl.10-kriva zagrevanja povrine valjka.

Ova pojava nejednolikog zagrevanja krajeva valjka spreava se na taj nain

da se cev koja dovodi paru u valjak napravi sa dva odvojka tako da para udari prvo u
krajeve valjka. Mnogo efikasnije je periferno perforiranje valjka kao to je prikazano
na slici 11.

Sl.11-Kalanderski valjak sa perforiranim kanalima. 1-prikljuak pare ili tople vode, 2-kanali,
3-brtvljenje kanala, 4-unutranje brtvljenje

Periferno poloeni kanali za grejanje imaju sledee prednosti:

brzo zagrevanje valjka pri poetku rada,
brzo reagovanje tj. laka i jednolika regulacija temperature,
jednolika temperatura povrine valjka u sredini i na krajevima,
male temperaturne razlike izmeu kanala za grejanje i same povrine
valjka to ima za posledicu da su i napetosti u materijalu valjka znatno
manje.

4. Pogon kalandera

to se tie pogona kalandera, danas se obino prenos (prigon) odvaja od

kalandera da se toplina ne prenosi na zupanike koji se onda isteu, te se time
postie jednoliko optereenje valjka, izbegava naprezanje leaja, olakava se
demontaa valjka itd. to je vrlo vano, u tom sluaju svi valjci po svojoj konstrukciji
17
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
isti, dakle mogu se meusobno zamenjivati,dok u sluaju kada imamo direktni
prenos, jedan valjak tj. onaj koji nosi glavni zupanik ima dui rukavac. Pokretanje
prenosa moe se vriti jednim motorom- u tom sluaju zupanici omoguuju
eventualnu frikciju.

Ako se svaki valjak pokree zasebnim motorom, omoguena je mnogo vea

elastinost u radu, jer se brzina svakog valjka moe regulisati po volji i u toku same
proizvodnje. Naime kod kalandera sa istom brzinom okretanja prelaz materijala tj.
PVC folije na susedni valjak postie se razlikom temperature (materijal se lepi na
topliji valjak), ali to u poetku nije lako ostvariti.

Meutim, kod kalandera sa pojedinanim pogonom prelaz materijala postie se lako

izazivanjem male frikcije.

Uobiajene brzine okretanja valjka u toku proizvodnje kod mekih PVC folija iznose
20-60 m/min, a kod tvrdih 2-20 m/min. Meutim kod kalandera novije proizvodnje
brzina izvlaenja mekih PVC folija dostie i 200 m/min. Regulacija razmaka izmeu
valjaka kod modernih kalandera vri se odvojeno za svaki valjak, odnosno par
valjaka, pomou posebnog prenosa i motora i to u toku same proizvodnje.

Pogonski motori za regulaciju razmaka izmeu dva poslednja valjka imaju esto
dopunsku finu regulaciju, poto je to kalibrirajui zazor koji odreuje debljinu PVC
folije.

Mogua je i automatska regulacija razmaka na bazi povezivanja za kontinualno

merenje debljine sa ureajem za regulaciju zazora.

Pratei ureaji postrojenja za kalandriranja su:

Ureaj za hlaenje
Ureaj za kontrolu debljine
Ureaj za obrezivanje irine
Ureaj za namotavanje PVC folija

18
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

5. Tehnoloki proces proizvodnje PCV folija

Kalander u industriji termoplasta slui iskljuivo za proizvodnju mekih i tvrdih PVC

folija.
U tom sluaju on predstavlja najvaniju mainu u okviru postrojenja za proizvodnju
folija. Tehnoloki proces proizvodnje prikazan na primeru proizvodnje PVC mekih
folija izgleda ovako:

Smesa PVC praha, stabilizatora, omekivaa i pigmenta, koja je dobro

izmeana u odgovarajuem tipu meala, elira se u takozvanom unutranjem
meau.

Sastav tipine smese:

1. Polivinilhlorid (PVC) 100 delova,
2. Dioktil ftalat (DOP) 50,
3. Stabilizator 3,
4. Klizno sredstvo 0.5,
5. Pigment 0.2

Odatle topla elirana masa pada dovovaljak u kom se homogenizuje i preko

transportera u formi uske trake neprestalno ubacuje u razmak izmeu prvog i drugog
valjka kalandera. Uz put traka prolazi kroz jaki magnetni detector koji obusrtavlja
kretanje transportera, u sluaju ako u masi ima metalnih odpadaka koji bi mogli da
otete povrinu valjka kalandera.

esto se masa PVC u obliku trake proputa kroz punu presu takozvani
strener, grejan parom, koji ima funkciju da materijal jo jednom homogenizuje,
izjednai mu temperaturu a ujedno ga i filtrira odnosno oslobodi eventualnih
neistoa prolazom kroz vrsto metalno sito koje se nalazi u glavi. Puna presa je
smetena u blizini kalandera tako da ovaj iz nje dobija neprestalno materijal uvek
iste temperature u formi profila istog preseka koji je kompaktan i potpuno bez
uklonjenog vazduha.

Posle poslednjeg valjka kalandera obino se nalazi par valjaka koji slui za
ravnomerno odvajanje folije od poslednjeg valjka kalandera. Obino posle toga
nalazi se smeten ureaj za dezeniranje (graviranje) koji koristi jo toplu foliju a

19
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
zatim sledi ureaj za hlaenje. Ureaj za hlaenje se sastoji od 3 5 metalnih
valjaka kroz koje protivstrujno tee voda.

Posle ureaja za hlaenje sledi transportna traka zatim ureaj za merenje

debljine folije, ureaj za obrezibvanje odreeneirine folija, te ureaj za namotavanje
gotove folije u balu.

Kod proizvodnje PVC folija obino se brzine valjka na kalanderu reguliu tako
da se drugi valjak okree 5 10 % bre od prvog valjka, trei valjak 5 10 % bre
od drugog.
Trei i etvrti valjak okreu se istom brzinom ili eventualno etvrti valjak se okree
neto malo veom brzinom od treeg.
Temperatura povrine valjka kree se kod proizvodnje omekanih PVC folija od 165 -
185oC, a kod tvrdih PVC folija od 185 - 200oC.
Obino se izmeu pojedinih valjaka odrava razlika u temperaturi od 5oC, dakle ako
prvi valjak ima temperaturu 165oC onda ostali imaju redom 170 175 - 180oC.

Prema tome tehnoloki proces proizvodnje PVC folija sastoji se iz sledeih faza:
Meanje sirovina,
eliranje,
Odravanje elirane mase na odgovarajuoj temperaturi,
Kalandrovanje,
Hlaenje i namotavanje

5.1. Nedostaci i prednosti kalandera

Dok je meanje manje vie uvek dikontiunirano, postoji sve vea tendencija da se
ostale operacije provode to vie kontiunirano. Poto je eliranje na dvovaljku
dikontiunirani postupak, a osim toga ima i nedostatke, kao to su injenica da se
zagrevaju samo estice koje neprosedno dodiruju povrin valjka, meanje se vri
samo u zazoru izmeu valjka, dvovaljak radi prilino neracionalno.

Ukoliko se radi o velikom kalanderu, da bi se dobila odgovarajua koliina

elirane mase, potrebno je upotrebiti itav niz dvovaljka. Radi navedenih
nedostataka pri proizvodnji PVC folija uveo se system upotrebe unutranjeg meala
iza ili ispred koga se nalazi 1 2 dvovaljka ija funkcija nije vie meanje i eliranje
nego samo izvlaenje, te se na taj nain postie znatno vei kapacitet, a ujedno
kontiunirana proizvodnja.

U novije vreme upotrebljava se posebno konstruisani dvopuni ekstruder koji ima

funkciju meanja i eliranja tako da zamenjuje i unutranji mea i dvovaljke.

20
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

U sluaju snabdevanja kalandera za proizvodnju PVC folija radi se sa jednim ili

dva ekstraudera promera 200 mm i duine 20 D koji predmeani materijal
kompaudiraju, filtriraju, te u obliku okruglg profila ili trake izbacuju i pomou
transportera dovode u razmak izmeu prvog i drugog valjka kalandera etvorovaljka.

U poreenju sa uobiajenom upotrebom unutranjeg meaa i dvovaljka ovakva

kombinacija ima sledee prednosti:
Nii investicioni i pogonski trokovi
Manja potreba prostora
Jednolikiji kvalitet folije s obzirom na kontiunirano
Kompaudiranje

6. Komponente potrebne za dobijanje PVC folije

6.1 Polivinil hlorid (PVC)

PVC je najvanija odnosno najvie upotrebljivana i najuniverzalnija plastina

materija. Monomer tj. vinilhlorid proizvodi se sintezom acetilena i hlorovodonine
kiseline ili iz etilena i hlora, odnosno kombinovanjem oba navedena postupka.
Polimerizovanjem vinilhlorida u emuziji ili suspenziji dobija se fin beli prah, ili neto
grublji prah (suspenzioni tip) od koga se dalje pravi preraevina.

Za tehniku prerade vrlo je vaan oblik estica PVC-a, a za mehanike i druge

osobine proizvoda vana je molekulska teina i nain pripreme PVC meavine .

21
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

Osnovne osobine PVC-a su: mehanika vrstoa, postojanost prema

hemikalijama, trenju i atmosferijama, idealna mounost kombinovalja sa punilima i
omekivaima- tj.mogunost variranja stepena tvrdoe i elastinosti, lako bojenje,
dobre elektroizolacione osobine itd..

Nabrojene osobine omoguuju vrlo iroku svestranu upotrebu PVC-a u skoro

svim granama privrede i proizvodnje artikla iroke proizvodnje. PVC je rastvorljiv u
malom broju rastvaraa, kao: cikloheksanon, tetrahidofuran, o-dihlobenzol, itd.
Postojan je prema koncetrovanim i razreenim kiselinama i alkalijama, a nije
postojan prema koncetrisanim oksidirajuim mineralnim kiselinama (azotna,
hromosumporna kiselina itd..)

6.2 Omekiva

Omekivai su tena ili kruta organska jedinjenja sa malim naporom para

koja se mogu bez hemijske reakcije preraditi sa makromolekularnim jedinjenjima te
uglavnom svojom sposobnou rastvaranja ili bubrenjem stvaraju homogeni sistem
sa njima. Omekivai pri tom homogenom sistemu menjaju neke fizike osobine tj.
sniavaju temperaturu omekavanja, poveavaju elastinost, smanjuju tvrdou itd.

Osnovni zahtev koji se postavlja omekivau sastoji se u tome da omekiva

ima dobar antitet prema jedinjenju u kojem treba da se upotrebi.
Veliina toga antiteta zavisiod strukture omekivaa, od njegove polarnosti i
molekulske teine.
Omekivai, u veini sluaja nisu univerzalni. Za proizvodnju PVC folije
najvie se upotrebljava dietil-heksil ftalat odnosno dioktil ftalat (DOP). To je
univerzalni omekiva koji odgovara za sve svrhe.
Nije isparljiv, dobro se podnosi sa PVC-om, daje dobre mehanike osobine, srednju
postojanost prema niskim temperaturama i dobre elektroizolacione osobine.

22
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

6.3 Stabilizatori

Svetlo, toplota i kiseonik iz vazduha, ultravioletni zraci i ozon deluju na

makromolekulska jedinjenja na taj nain da im menjaju neke osobine, jer dovode do
raspada jednog dela makromolekula. Termoplasti se prerauju na povienim
temperaturama,pa na gornje uticaje u nekim sluajevima moe da se nadovee i
katalitiko delovanje tragova metala i drugih neistoa. Jaina delovanja navedenih
faktora, odnosno jaina rasporeda makromolekula, zavisi od strukture
makromolekularnih jednjenja i inteziteta delovanja jednog ili vie navedenih faktora.

Mogunost prerade PCV folije i trajnost upotrebe preraevine umnogome

zavisi od pravilnog izbora dobrog stabilizatora. Kao stabilizator za proizvodnju PVC
foliju najee se upotrebljavaju stabilizatori na bazi organskog porekla, kako bi
zadovoljili osnovnu potrebu da proizvedena PVC folija nije tetna po ljudsko zdravlje.

6.4 Pigmenti (bojenje PVC folije)

Od pigmenata za bojenje PVC folije trai se mnogo. U prvom redu one moraju
da izdre visoku temperaturu za vreme prerade a da pri tom nepromene ton. One
moraju da budu postojane na svetlu, ne smeju da iznojavaju i da migriraju, ne smeju
da budu rastvorljive, moraju da budu postojani prema hemujskim agensima, bar u
meri u kojoj je postojana sama vetaka materija.
Pigmenti mogu da budu anorganski, sintetiki i prirodni.

Za pigmentaciju PVC folije koriste se prirodni pigmenti, koji se odlikuju

dobrom moi pokrivanja i slabom moi bojenja, tako da se dozvoljavavaju i prozirna
bojenja.

6.5 Sredstva za podmazivanje

Za vreme proizvodnje PVC folije, na povienim temperaturama nastupa faza

kada je masa termoplastina, odnosno ilava i viskozna, pa se lepi i razvlai po
metalnoj povrini valjka kalandera. Da bi se ta pojava spreila i prerada olakala,

23
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu
masi se dodaju sredstva za podmazivanje. Sredstvo koje se primenjuje za
podmazivanje valjaka kalandera je vosak
vee molekulske teine.
Vrlo je vano pravilno doziranje ovih sredstava, jer premala koliina izaziva
previsoku temperaturu trenja aprevelika koliina izaziva smetnje, kao na primer
iznojavanje na povrini proizvoda,
Zadatak sredstavava za podmazivanje sastoji se u tome da poveaju mo
teenja mase i olakaju njen transport kroz mainu tj. daju glatke povrine folija.

24
 Mainski fakultet Ni Univerzitet u Niu

LITERATURA

http://www.mf.unze.ba/materijali/GPM/Seminarski_Jovic.pdf

1. Benjamin Levi Tehnologija prerade plastinih masa,

Novinsko- izdavako preduzee, tehnika knjiga
Beograd 1965.
2. Nenad Radoevi i saradnici Prirunik za hemiare i tehnologe
3. .. - izdavako
preduzee RAD
4. .. Tehniki materijali izdavako preduzee
RAD
5. Fluid flow and heat transfer in CALENDERING J. Vlachopoulos

25