Emilio Salgari

Gusari
Malezije
Prevod:
Duica D. Anelkovi
Naslov originala:

Emilio Salgari
I PIRATI DELLA MALESIA
 Prvi deo:

Tigar iz Malezije
 Prvo poglavlje:
Brodolom Mlade Indije

- Majstore Bile, gde smo?

- Usred Malezije, dragi moj Kamamuri.
- Treba li jo dosta vremena da stignemo na odredite?
- Nevaljale, moda se dosauje?
- Ne dosaujem se nego mi se mnogo uri i ini mi se da Mlada Indija
plovi sporo.
Majstor Bil, mornar star oko etrdeset godina, visok preko 190 cm,
punokrvni amerikanac, pogleda ljutito svog druga. Ovaj je bio lep Indijac od
24 ili 25 godina, visok, mnogo tamnijeg tena, lepih linija lica, otmenih i finih,
uiju ukraenih minuama, na vratu mu je visio zlatni lanac koji je padao
graciozno na njegove vrste i gole grudi.
- Tako mi topa! - uzviknu Amerikanac uvreeno. - Mlada Indija plovi
sporo? Ovo je uvreda, moj Maharaaninu.
- Kome se uri, majstore Bile, ak i parobrod koji plovi brzinom od 15
vorova na sat ide sporo.
- Do avola, emu sva ta urba? - upita majstor, besno eui glavu. - Hej,
prevarantu, treba li neko nasledstvo da se pokupi?
- Jo vie od nasledstva!... Kada biste znali...
- Hajde, reci, mladiu...
- Ne ujem sa ove strane.
- Razumem, hoe da se pravi gluvim. Uhm!... Ko zna ta se tu krije!...
Ona devojka koja je sa tobom... Uhm!...
 - Neka!... Recite, majstore, kada emo stii?
- Gde?
- Na Savarak.
- ovek trai, a Bog udeli, mladiu moj. Moe se obruiti na nas kia
uragana i poslati nas da se svi napijemo vode.
- A posle?
- A posle nas mogu napasti i gusari i poslati nas avolu sa dva ueta oko
vrata i bodeom zabijenim u telo.
- Ah! - uzviknu Indijac, napravivi grimasu. Ovde ima gusara?
- Kao to ima davitelja u tvojoj zemlji.
- Govorite istinu?
- Pogledaj tamo dole, pravo pred nama. ta vidi?
- Ostrvo.
- Dobro, to ostrvo je gnezdo gusara.
- Kako se zove?
- Momprasem. Zadrhti se samo na pomen imena.
- Stvarno?
- Tamo dole, dragi moj, ivi ovek koji je okrvavio more Malezije.
- Kako se zove?
- Nosi strano ime. Zove se Tigar iz Malezije.
- Ako nas napadne, ta e se desiti?
- Potpun masakr. Taj ovek je suroviji od tigra iz dungle.
- A Englezi nisu unitili njegovo ostrvo? - upita iznenaeni Indijac.
- Unititi tigrie sa Momprasema je ozbiljna stvar - odgovori mornar. - Pre
par godina, 1850. Englezi su ogromnom flotom bombardovali ostrvo, zauzeli
ga i uhvatili stranog Tigra; ali pre nego to su stigli na Labuan, gusar je, ne zna
se kako, pobegao.
- I vratio se na Momprasem?
- Ne odmah. Dve godine se nigde nije pojavljivao, a onda poetkom 1852.
ponovo se pojavio na elu nove bande gusara Maleana i Dajaka, najsurovije
rase. Izmasakriravi ono malo Engleza to je bilo na ostrvu, ponovo se
nastanio, nastavljajui krvave napade.
U tom trenutku jak zviduk vetra se zau na mostu Mlade Indije, praen
jaim udarom koji zatrese tri jarbola.
- Oh! Oh! - uini majstor Bil, podiui ivahno glavu. - Ubrzo e se
oajniki igrati.
- Verujete li, majstore? - upita Indijac brino.
- Vidim tamo dole oblak oivien bojom grane koji ne predvia svakako
mirno vreme.
- Jesmo li moda u opasnosti?
- Mlada Indija je, mladiu moj, solidan brod koji se smeje na udare mora.
Do avola, na manevar; velika olja poinje da kljua.
Majstor Bil se nije varao. More Malezije, do tada mirno kao kristal, poe da
se uzburkava kao da je bilo potisnuto nekom snagom iznutra i dobi tamnu boju
koja nije obeavala nita dobro.
Na istoku, oko velikog ostrva Bornea, dizali su se oblaci crni kao katran, sa
pojavom crvene gorue boje, i malo po malo je tamnilo sunce na zalasku. U
vazduhu su ogromni albatrosi, plen iznenadnog nevremena, leteli iznad talasa
kriui buno.
Nakon prvog udara vetra sledilo je nekakvo zatije, koje je panino
uzbudilo morske ivotinje, a onda je na istoku poela tutnjava.
- Napustite most! - povika kapetan Meklintok putnicima.
Svi su, tegobnog srca, posluali, silazei u zatvorene prostore na pramcu i
krmi. Jedan je, ipak, ostao na mostu, bio je to Indijac Kamamuri.
- Hajde, odlazite! - vikao je kapetan.
 - Kapetane, - ree Indijac prilazei mu mirnog koraka - jesmo li u
opasnosti?
- To u znati kad stigne oluja.
- Moram se iskrcati na Savaraku, kapetane.
- Iskrcae se, ako opstanemo na moru.
- Ali ja ne elim da ostanem na moru, shvatate li me. Na Savaraku imam
jednu osobu koja...
- Hajde, majstore Bile, sklonite mi sa vidika ovog oveka. Nije sada vreme
da se gube dragoceni trenuci.
Indijac je odveden odatle i ubaen u zaklon na pramcu.
Upravo na vreme. Vetar je ve snano duvao sa istoka reei svim jakim
tonovima meu jarbolima broda. Crni oblak je porastao do gigantskih
srazmera pokrivi skoro celo nebo. U njegovoj tami je brujalo od zapaljene
buke koja je ludaki rasla.
Mlada Indija je bila izvanredan brod sa tri jarbola koji je dobro izgledao i
nakon svojih 15 godina.
Njena lagana, ali vrsta konstrukcija, ogromna povrina jedara, izbaeni
otri pramac, podseali su na one borbene brodove, koji su imali znaajnu
ulogu i koji su se mogli nazvati legendarnim, u amerikom ratu.
26. avgusta 1856. je krenula iz Kalkute sa tovarom gvozdenih ina
odreenih za Savarak i sa posadom od 14 mornara, dva oficira i est putnika,
zahvaljujui svojoj brzini i dobrom vetru je za manje od 13 dana stigla do mora
Malezije i to ba nasuprot ostrvu Momprasemu, gusarskoj peini od koje je
trebala dobro da se uva.
Naalost. Oluja se spremala da prokljua. More je dalo svoj doprinos pre
nego to su ga preplovili, i videe se ubrzo koju vrstu doprinosa!
U osam sati uvee mrak je bio skoro totalan. Sunce je nestalo meu
oblacima i vetar je poeo da duva izvanrednom snagom, inei uasne
zvukove.
 More, uzburkano do krajnjih granica na horizontu, brzo se uskovitlalo.
Ogromni talasi, brda od pene, formirale su se svuda diui se i padajui,
udarajui besno o Momprasem, koji se izdizao svojom masom u oluji.
Mlada Indija je plovila dobijajui udare talasa, diui se na planine vode
da je skoro dodirivala svojim jarbolima oblake, a onda padajui u dubine iz
kojih se inilo da nee izai.
Bosi mornari, mokre kose na vetru, zgrenih lica, mrmljali su protiv
nevremena usred vode koja nikako nije prestajala da ih plavi. Komande i
psovke su se meale usred oluje.
U devet sati uvee jedrenjak sa tri jarbola, baen kao igraka, u stvari, kao
lopta, bio je u vodama Momprasema.
Uprkos svim naporima majstora Bilija, kome su se ruke zgrile na kormilu,
Mlada Indija je bila odbaena toliko blizu obalama i stenju, koralnim
sprudovima i pliaku, da su se plaili da e se razbiti.
Kapetan Meklintok je sa ogromnim uasom opazio velike sprudove na
plai, i na svetlu munja ugledao ogromnu stenu, koja se uzdizala nad dubinama
mora, na kojoj je stajao visok ovek, ruku ukrtenih na grudima, nepokretan u
nevremenu.
Oi ovog oveka su ga posmatrale kao uareni ugalj, fiksirale su ga na
udan nain. Uinilo mu se ak da je podigao jednu ruku i napravio prijateljski
gest. Njegova pojava je trajala par sekundi. Bura je nastavila da tutnji i udari
vetra brzo odvojie Mladu Indiju od ostrva.
- Neka nas dobri Bog spase! - uzviknu majstor Bil, koji je isto spazio ovog
oveka. - To je bio Tigar iz Malezije.
Njegov glas je uguen stravinom grmljavinom iz dubine neba. Ova
grmljavina se inila kao znak zagluujue muzike, neopisiv. Prostor se osvetlio
pokazujui more u oluji.
Munje su bljetale i padale, opisujui u vazduhu hiljade bizarnih lukova,
hiljade razliitih krivina, sputajui se nisko meu talase i udarajui oko broda,
sledili su ih zastraujui tutnjevi.
More se, skoro da je htelo da se utrkuje sa ovom tutnjavom, ogromno
podiglo.
To vie nisu bili talasi, nego planine vode, koje su se uzdizale pod
svetlou munja, koje su se besno dizale ka nebu, kao da ih je terala neka
natprirodna sila, i koje su padale jedna na drugu, menjajui oblik i srazmere.
Vetar je takoe uestvovao u ovoj uasnoj trci, reei besno i nosei sobom
oblake guste kie.
Jedrenjak s tri jarbola, koga je more nemilosrdno tuklo s leve pa s desne
strane, imao je mnogo posla da se odri usred ove uasne bure u uraganu.
Naginjao se kao da e biti potopljen stranim talasima koji su mu prekrivali
pramac, ugroavajui i nosei posadu; onda bi se uzdizao i plesao na vrhovima
talasa, bacalo ga je more sad na sever, sad na jug, uprkos nadljudskoj snazi
kormilara.
Bilo je momenata kada mornari nisu znali da li jo plove ili se samo obaraju
na talasima, tolika je bila voda koja je je prekrivala brodske ograde.
Udarom nesree, u pono se vetar, koji je uasno duvao sa severa, iznenada
okrenuo i poeo da duva sa istoka.
Nije bilo vie mogue boriti se. Ploviti napred u oluji, koja je pokrivala
pramac, bilo je smrtonosno. Kako se na putu prema zapadu nije nalazila
nijedna luka, neraunajui opasne obale Momprasema, kapetan Meklintok je
morao da se osloni na sreu i pokua da pobegne svom brzinom koju su mu
dozvoljavala ona jedra jo uvek rairena.
Dva sata je prolo od kada je Mlada Indija pokuavala da plovi, dok su je
sledili besprimerni udari mora koje se zaklelo da je pogubi.
Munje su postale prilino retke, a tama tolika da se nije videlo ni na 200
koraka daljine.
Odjednom je do uiju kapetana dopro onaj zvuk koji ine talasi kada se
odbijaju o stene, um koji je oznaavao da im preti da se razbiju o njih.
- Gledaj s pramca! - povika, pitajui se glasno i oslukujui zvukove mora.
- More se odbija! - povika jedan glas.
- Stenje! Gromova mu!... - urlao je drugi glas.
 Kapetan Meklintok se dovue do pramca grabei za uad jedara da ne bi
pao preko ograde.
Nita se nije videlo; u svakom sluaju, izmeu huanja mora i vetra ulo se
buanje mora koje se odbija od stenje. Nije se niko varao. Na malom rastojanju
od jedrenjaka sa tri jarbola nalazio se lanac podvodnih stena, moda od obale
Momprasema.
- Spremni na zaokret! - povika on.
Majstor Bil, unosei svu snagu, snano okrete kormilo.
Skoro u sledeem momentu brod je dodirnuo neto.
Ali udarac je bio jedva primetan. Samo vrhovi koralnih sprudova su bili
preseeni udarom jedrenjaka, oni koji su inili koralne sprudove pred brodom.
Na nesreu, vetar je duvao uvek sa pramca i talasi su gurali brod napred.
Posada, koja je u ovom uasnom trenutku posedovala izvanrednu
hladnokrvnost, uspe da okrene brod u stranu. Mlada Indija poe da plovi na
otvorenom oko 200 metara, zaobilazei sprudove oko kojih je urlalo more i
penuali se talasi. Uini se da e sve dobro proi. Sonda, koju su spustili sa
pramca u more, oznaavala je 1-4 rukohvata dubine.
Nada da se spase brod je poela da se raa u duama posade, kada se
odjednom, tutnjava talasa koji se odbijaju o stenje ponovo zau sa pramca.
More se obaralo na njih jo jaom snagom nego ranije oznaavajui i novu
barijeru podvodnog stenja.
- Okreni svom snagom, Bile! - vikao je kapetan Meklintok.
- Stene ispod pramca! - vikao je mornar koji se spustio sve do otvora za
lenger.
Njegov glas nije dopreo do pramca. Planina vode se obrui sa desne strane
potiskujui snano jedrenjak u stranu, potapajui posadu koja se drala meu
jedrima i potapajui amce za spaavanje.
Zau se uasna tutnjava, zvuk kao da drvo puca i lomi se, onda zastraujui
huk koji je zatresao jarbole na pramcu i krmi.
 Mlada Indija je bila baena jednim jakim udarom talasa na vrhove stenja i
est mornara, koje su talasi odneli, bili su, takoe, baeni na to stenje.
 Drugo poglavlje:
Gusari Malezije

Nesrenom jedrenjaku je odzvonio poslednji as. Zaglavljen izmeu dve

stene, koje su ga malo po malo pritiskale, potiskivan jakim udarcima talasa
dublje meu stene, polomljenih ograda i polomljenog pramca, bio je samo
olupina koja je bila nemogua da se popravi, a koju e more ranije ili kasnije,
bez sumnje, razneti i slomiti na delove.
Predstava je bila grandiozna i zastraujua.
More je penilo besno u unutranjosti broda hiljadama udara, razbijajui ga
lagano, razbijajui ograde, jarbole, most i amce za spaavanje, urlajui na
hiljade naina.
Na brodu su sujevemi mornari, skoro poludeli od uasa, trali od pramca
do krme urlajui na hiljade naina, hiljade psovki je izreeno, hiljade poziva u
pomo. Jedan je grabio za uad, drugi se bacao do mosta, a trei jo vie, sve
do vrha jarbola. etvrti je skakao kao po uarenom uglju pozivajui Boga i
Madonu dok je pokuavao da porine u more amac za spaavanje i pripremao
se da uskoi u njega, im se brod bude raspao.
Kapetan Meklintok i majstor Bil, koji su videli i gore, bili su jedini koji su
sauvali u sebi malo mira.
Odmah su shvatili da nema nikakve anse na vidiku, brod je bio nasukan
na stenje, pourie da siu u potpalublje.
Tu su videli da nema naina da se spase jer je bilo puno vode.
- Do avola - ree majstor Bil potiteno, - jadniak je izdahnuo!
- U pravu si, Bile, - odgovori kapetan jo vie potiten. - Ovo je grobnica
dragocene Mlade Indije.
 - I ta emo da radimo?
- Moramo da saekamo zoru.
- Da li e odoleti udarima mora?
- Nadam se. Stene su prodrle u trup broda kao sekira u deblo drveta. ini
mi se nemoguim da se izvuku.
- Idemo da ohrabrimo one koji su ostali na mostu. Polumrtvi su od straha.
Dva morska vuka se popee na most. Mornari i putnici, lica izbezumljenih
od uasa, pourie im u susret, ispitujui ih sa velikom nervozom.
- Jesmo li izgubljeni? - pitali su jedni.
- Tonemo li? - pitali su drugi.
- Ima li nade da se spasemo?
- Gde smo?
- Mir, momci, - ree kapetan. - Za sada nismo ni u kakvoj opasnosti.
Indijac Kamamuri, koji je pokazao da mu se mnogo uri da stigne na
Saravak, priblii se kapetanu.
- Kapetane, - ree on mirnim glasom - idemo na Saravak?
- Vidi dobro da nije mogue, Kamamuri.
- Ali ja moram da idem.
- Ne znam ta da ti kaem. Brod je nepomian kao stena.
- Imam gazdu tamo dole, kapetane.
- Saekae.
ivahan i sjajan Indijev pogled se smrai i njegovo lice, koje je imalo
neeg surovog, postade zgreno.
- Neka nas boginja Kali zatiti - promrmlja.
- Nije jo sve izgubljeno, Kamamuri, - ree kapetan.
- Neemo potonuti, onda?
 - Nisam rekao da neemo. Do avola, momci, mir! Sutra emo saznati na
kom ostrvu ili sprudu smo doiveli brodolom i videemo ta moemo da
uradimo. Ja vam garantujem vae ivote.
Kapetanove rei nainie dobar utisak na due mornara koji su poeli da se
nadaju da se mogu spasti. Oni koji su radili na jarbolima napustie posao; oni
koji su bili visoko na katarkama malo porazmislie, pa se spustie. Mir nije
zakasnio da zavlada na mostu nastradalog broda.
Uostalom, bura, nakon to je dostigla vrhunac snage, poela je da se
smiruje. Veliki oblaci, ovde i onde pokidani, proputali su da se s vremena na
vreme vidi titrava svetlost zvezda. Vetar, nakon to je duvao, zvidao, reio,
polako se smirivao.
Ipak je more i dalje bilo mnogo uzburkano. Ogromni talasi u svim
pravcima su besno zapljuskivali brod sa svih strana. Brod koji je bio nasukan,
razbijen na pramcu i krmi, tresao se kao u groznici, dok je more odnosilo
delove ograde i drvenariju sa broda. Toliko se tresao od pramca prema krmi da
se poveruje da je iupan sa koralskog spruda i usred bure na otvorenom
moru. Sreom je bio vrst i mornari, uprkos oiglednim opasnostima i velikim
talasima koji su vladali na palubi, uspeli su ak i da uivaju u par sati sna.
U etiri sata ujutro, na puini je nebo poelo da se razvedrava. Sunce se
pojavilo i brzo penjalo to je tipino za tropske predele, objavljujui
fantastino crveno svetlo. Kapetan, koji se drao kraj glavnog jarbola, sa
majstorom Bilom u blizini, uporno je gledao na sever, gde je ugledao, na manje
od dve milje, jednu crnu masu, koja bi trebalo da je zemlja.
- Dobro, kapetane, - upita stareina mornara koji je ljutito vakao pare
duvana - poznajete li onu zemlju?
- Verujem da je znam. Jo je mrano, ali odsjaji sunca sa svih strana mi
pokazuju daje ta zemlja ostrvo Momprasem.
- Boga mi! - promrmlja Amerikanac prestraen. - Polomili smo noge na
stranom mestu.
- Naalost se bojim, Bile. Ostrvo ne uiva dobro ime.
- Recite da je to gnezdo gusara. Vratio se Tigar iz Malezije, kapetane.
 - ta? - uzviknu Meklintok, dok je osetio jezu niz kimu. - Tigar iz Malezije
se vratio na Momprasem?
- Da.
- Nemogue, Bile! Ima ve vie godina kako je taj uasni ovek nestao.
- Ali kaem vam da se vratio. Pre etiri ili vie meseci je napao Argilah iz
Kalkute, koji je na jedvite jade uspeo da mu pobegne. Jedan mornar koji je
znao krvavog gusara kleo mi se da ga je spazio na pramcu jednog prahosa.
- Onda smo izgubljeni. Nee ekati da nas napadne.
- Boga mi! - urlao je majstor, pobledevi potpuno.
- ta ti je?
- Gledajte, kapetane! Gledajte tamo dole!...
- Prahosi, prahosi! - vikao je jedan glas sa mosta.
Kapetan, ne manje bled od majstora, pogleda prema ostrvu i spazi etiri
drvena broda koji su plovili ka njima, udaljeni jedva tri milje.
Bila su to etiri velika malezijska prahosa, niskog trupa, lagani na vodi, kao
koljke, sa produenim jedrima koja su drali trouglasti jarboli.
Ove brodove, koji su plovili izvanrednom brzinom i zahvaljujui platnu
koje naduvava jak vetar, pobeuju i najuasnije uragane, obino koriste
malezijski gusari, koji se usuuju da njima napadnu i najvee brodove koji su
plovili morem Malezije.
Kapetan to nije zaboravljao, pa kako je bio otkriven, pouri da se popne na
most. Sa par rei je upozorio posadu na opasnost koja im preti. Samo oajniki
otpor je mogao da ih spase.
Artiljerija na brodu, nesreom, nije bila dobro postavljena. Topovi su
potpuno nedostajali, puke su bile jedva dovoljne da se naorua posada i u
velikom broju im je nedostajalo municije. Bilo je tu, meutim, sablji, zaralih i
potamnelih, ali jo uvek u dobrom stanju, poneki veliki pitolj, neki revolver i
dobra koliina noeva.
Mornari i putnici, naoruani to su mogli bolje, pourie na zaelje broda,
koje je bilo utonulo i moglo je da prui dobru zatitu. Zastava Sjedinjenih
Drava pope se maestralno na vrh jarbola i majstor Bil je zaveza.
Bilo je krajnje vreme. etiri malezijska prahosa, koja su letela kao ptice,
nisu bila udaljenija od 700 do 800 koraka i spremala su se da izvre prepad i
ukrcaju se na jadni jedrenjak sa tri jarbola.
Sunce se penjalo na horizontu i dozvoljavalo da se jasno vide oni koji su
dolazili.
Bilo ih je 80 ili 90 ljudi, polugoli, naoruani predivnim karabinima
optoenim bisernim koljkama i uokvireni srebrom, velikim topovima od
najfinijeg gvoa, sabljama, bodeima zmijolikog oblika sa vrhom sigurno
namazanim otrovom upasa, ogromnim tojagama koje se zovu kampilang,
kojima su oni rukovali kao da su obini tapovi.
Neki su bili Maleani maslinove boje koe, snanih miica i surovog
izgleda; drugi su bili prelepi Dajaki visokog stasa, ruku i nogu prekrivenih
drvenim nakitom i prstenovima. Bilo je i nekih Kineza, prepoznatljivih po
njihovim repovima i lobanjama sjajnih kao slonovaa, neki Bugizi,
Makasareani i oni sa Jave. Svi ovi ljudi su uprli poglede na brod i besno
pretili orujem, urlali su surovo to je sejalo strah. Izgledalo je da ele da
zaplae brodolomnike pre nego to se ukrcaju.
Na 400 koraka razdaljine jedan tutanj topa se zau sa prahosa. Kugla je,
velikog kalibra, slomila zadnji jarbol, koji se savio, padajui vrhom u more.
- Hrabro, momci! - urlao je kapetan Meklintok. - Ako top govori, to je znak
da je ples poeo. Vatra iz svih oruja!
Neki pucnji iz puaka su sledili komandu. Uasno urlanje se zau sa palube
prahosa, znak da sve olovo nije bilo uzaludno.
- Tako je dobro, momci! - urlao je majstor Bil.
- Ona runa lica nee imati mnogo hrabrosti da dopru do nas. Hajde! Vatra!
Glas mu je bio zagluen od izvanredne serije detonacija koje su dolazile sa
prahosa. Bili su to gusari koji su poinjali napad.
etiri prahosa su izgledala kao vulkanski krateri, stalno su izbacivala
uasno velike koliine gvoa. Pucali su topovi, tektali mitraljezi, pratale su
puke, leteli su meci na sve strane, pogaajui, unitavajui sve matematikom
preciznou.
Za kratko vreme etiri broda su posejala tiinu na brodu. Glavni jarbol,
polomljen i pocepanih jedara, pao je na most obarajui sobom i manje jarbole,
jedra, uad. Urlike trijumfa sledili su urlici straha i bola, jecaji i grcaji agonije.
Bilo je nemogue odoleti ovom uraganu gvozda koji je pristizao
zastraujuom brzinom obarajui jarbole, ograde, pokrivene kabine.
Brodolomnici, videvi da su izgubljeni, poto su sedam do osam puta
ispalili iz svojih puaka, uprkos rtvi kapetana i majstora Bila, napustie
odbrambeno mesto na krmi, povlaei se unazad iza tokova i amaca za
spaavanje.
Neki od njih su krvarili i urlali srceparajue.
Gusari, zatieni svojim topovima, za etvrt sata najvie, stigoe do krme
broda nameravajui da se iskrcaju na palubu.
Kapetan Meklintok se baci na tu stranu da se bori protiv ukrcavanja, ali
tektanje mitraljeza ga ohladi zajedno sa trojicom ljudi.
Uasan urlik se razlee vazduhom:
- iveo Tigar iz Malezije!
Gusari odbacie karabine, stegoe u ruke sablje, noeve, bodee i poee da
se ukrcavaju grabei rukama ograde, uad i polomljene jarbole. Neki su
krenuli sa vrha jarbola prahosa i kao majmuni puzali brzo po jarbolima broda i
skakali sa njih na nadstrenicu jedrenjaka. U jednom trenutku malobrojni
branioci padoe na pramcu, na krmi, na mostu i na ogradama.
Kod glavnog jarbola je bio samo jedan ovek, naoruan velikom i tekom
sabljom, koji je jo odolevao...
Ovaj ovek, poslednji sa Mlade Indije, bio je Indijac Kamamuri, koji se
branio kao lav, lomei neprijatelju oruje i borei se na desno i levo.
- U pomo! U pomo! - vikao je jadnik oajnikim glasom.
- Stanite! - uzviknu iznenada jedan glas. - Ovaj Indijac je heroj!...
 Tree poglavlje:
Tigar iz Malezije

ovek, koji je u tom dobrom trenutku to uzviknuo, mogao je da ima oko

32 ili 34 godine.
Bio je visoke grae, belog tena, finih crta lica, aristokratskih, sa dva plava
oka, i crnim brkovima koji su senili nasmejane usne.
Obuen je bio sa savrenom elegancijom: jakna od braon somota stegnuta
u struku pojasom od plave svile, pantalone od brokata, duge izme od crvene
koe, uzdignutih vrhova, i veliki eir od slame sa zlatnom trakom na glavi. U
naruju je nosio prelepu indijsku puku, a o pojasu sablju sa zlatnom drkom,
ukraenom velikim dijamantom kao orah, neuporedivo lepog sjaja.
Jednim gestom je udaljio gusare, pribliio se Indijcu koji nije mogao da
shvati da prestane borbu, toliko je bilo njegovo iznenaenje to je osetio da je
jo iv, i pogleda ga na par trenutaka sa dubokom panjom.
- ta kae? - upita ga veselo.
- Ja!... - izree Kamamuri, koji se pitao ko moe da bude ovaj belac koji je
komandovao tim uasnim gusarima.
- Iznenaen si to jo osea glavu na ramenima?
- Toliko sam iznenaen da se pitam jesam li jo iv.
- Ne sumnjaj, mladiu.
- Zato? - upita nesigurno Indijac.
- Jer nisi belac, pre svega...
- Ah! - uzviknu. - Vi mrzite belce?
- Da.
 - Zar vi niste, onda, belac?
- Bahusa mu, Portugalac i to istokrvni!
- Ne razumem onda zato vi...
- Pusti sad to, mladiu; ovaj razgovor mi ne prija.
- Ni meni, a posle?
- Posle, zato to si heroj i ja oboavam heroje.
- Ja sam Maharaanin - ree Indijac ponosno.
- To je rasa dobrog imena. Reci mi, da li bi alio da postane jedan od nas?
- Ja, gusar!
- A zato da ne? Jupitera mi! Bio bi hrabar drugar.
- A ako odbijem?
- Ne bi ti glava vie bila sigurna.
- Ako se radi o spaavanju koe, postau gusar. Moda je to i bolje, ko zna.
- Bravo, mladiu. Sada Koto, idi da mi nae flau viskija. Amerikanci
nikada ne plove bez dobre zalihe.
Maleanin, visok 190 cm, nesrazmernih ruku, sie u kabinu jadnog
Meklintoka i uskoro se vrati sa par aa i pranjavom bocom pia, koju je
odepio.
- Viski - proita Janez na etiketi. - Ovi Amerikanci su ba savreni ljudi.
Napuni dve ae i jednu prui Indijcu, pitajui ga:
- Kako se zove?
- Kamamuri.
- U tvoje zdravlje, Kamamuri.
- U vae, gospodine...
- Janez - ree belac.
I na iskap popie dve ae.
 - Sada, mladiu, - ree Janez, uvek dobro raspoloen - idemo da naemo
kapetana Sandokana.
- Ko je taj Sandokan?
- Bahusa mu! Tigar iz Malezije.
- I vi ete me odvesti tom oveku?
- Svakako, dragi moj, i bie mu drago da primi jednog Maharaanina.
Idemo, Kamamuri.
Indijac se ne pomae. Izgledao je u neprilici i gledao je sad gusare, a sad
krmu broda.
- ta ti je? - upita Janez.
- Gospodine... - ree Maharaanin oklevajui.
- Govori.
- Neete je dirati?
- Koga?
- Imam jednu enu sa sobom.
- Jednu enu! Belu ili Indijku?
- Belu.
- I gde je?
- Sakrio sam je u potpalublje.
- Dovedi je na most.
- Neete je dirati?
- Ima moju re.
- Hvala, gospodine, - ree Maharaanin dirnutim glasom.
Potra na krmu i nestade u potpalublju. Par trenutaka kasnije pope se na
most.
- Gde je ta ena? - upita Janez.
 - Dolazi, ali ni rei, gospodine. Ona je luda.
- Luda!... Ma koje ona?
- Evo je! - uzviknu Kamamuri.
Portugalac se okrete prema krmi.
ena prelepog izgleda, ogrnuta ogrtaem od bele svile, iznenada je izala iz
potpalublja, zaustavljajui se kraj srednjeg jarbola.
Mogla je da ima 15 godina. Izgled joj je bio elegantan, graciozan, zavodljiv;
ten joj je bio ruiast, neverovatne finoe i meke koe; velike oi, crne sa
beskrajnom umilnou; nos mali i prav; usne nene i crvene kao korali,
zatvorene u nedefinisani osmeh koji je otkrivao dva reda malih i blistavo belih
zuba. Kosa joj je bila bujna, crna, razdvojena spreda nalom sa velikim
dijamantom, padala joj je niz ramena u umetnikom neredu, dolazei sve do
struka.
Ona pogleda naoruane ljude, leeve koji su pokrivali most i sav kr, bez
oseanja straha, uasa ili mraka, koji se nisu ocrtali na njenom blagom licu.
- Koje ova ena? - upita Janez sa stranim akcentom, hvatajui Kamamuru
za ruku i vrsto je stegnuvi.
- Moja gospodarica - odgovori Maharaanin. - Nevina iz pagode Orijenta.
Janez napravi par koraka prema ludoj eni koja je zadrala izgled
nepomine statue i duboko ga fiksirala oima.
- Kakva slinost!... - uzviknu bledei.
Brzo se vrati ka Kamamuri i stiskajui mu ruku:
- Ova ena je Engleskinja? - upita izmenjenim glasom.
- Roena je u Indiji od roditelja Engleza.
- Zato je poludela?
- To je duga pria.
- Ispriae je pred Tigrom iz Malezije. Ukrcavajmo se, Maharaaninu, a vi,
tigrii, dobro poistite ovu olupinu i posle je zapalite. Mlada Indija je prestala
da postoji.
Kamamuri se priblii ludoj eni, uze je za ruku i povede je da sie u
Portugalev prahos. Ona se nije opirala niti je prozborila ijednu re.
- Kreemo - ree Janez, prihvatajui se toka kormila.
More se polako smirilo. Samo oko grebena je penilo i hukalo, podiui
velike talase.
Prahos, navoen sposobnim i iskusnim mornarima, preao je grebene,
skaui i odskaui na talasima kao elastina lopta i udalji se fantastinom
brzinom po poznatom tragu usred koga su se igrale grupe morskih pasa.
Za 10 minuta stie do najisturenije take ostrva, obie je nesmanjenom
brzinom, i zaplovi ka velikom zalivu, koji je otkrivao prelepo selo, sastavljeno
od 20 i vie solidnih koliba, zatieno trostrukim rovovima za odbranu,
naoruano velikim topovima i nebrojenim mitraljezima, visokim ogradama i
dubokim odbrambenim linijama punim najrazliitijeg gvoa.
Jedno stotinak Maleana, polugolih, ali svi naoruani do zuba, izaoe iz
rovova i pooe ka plai, urlajui divlje, maui otrovanim bodeima,
sabljama, noevima, karabinima i pitoljima.
- Gde smo? - upita Kamamuri nesigurno.
- U naem selu - odgovori Portugalac.
- Ovde ivi Tigar iz Malezije?
- ivi tamo gore, gde se vijori crvena zastava.
Maharaanin podie glavu, i na vrhu gigantske stene koja se obruavala
strmo u more, spazi veliku kolibu zatienu ogradama, na kojoj se vijorila
grandiozno velika crvena zastava sa tigrovom glavom.
- Idemo tamo gore? - upita uzbuen.
- Da, prijatelju, - odgovori Janez.
- Kako e me primiti?
- Kao to se prihvata hrabri ratnik.
 - Nevina iz pagode Orijenta e poi sa nama?
- Za sada ne.
- Zato?
- Zato to ova ena lii na...
Prekide se. Brzo uzbuenje mu se odrazi na licu i oi mu se ovlaie.
Kamamuri je to primetio.
- Izgledate mi uzbueni, gospodine Janeze, - ree.
- Ne vara se - odgovori Portugalac, okreui kormilo da izbegne
podvodne stene koje su presecale zaliv. - Iskrcajmo se, Kamamuri.
Prahos se usidrio pramcem okrenut ka obali.
Portugalac, Kamamuri, luda ena i gusari se iskrcae.
- Povedite ovu enu u najlepe stanovite u selu - ree Janez, predajui
gusarima ludu enu.
- Hoe li je povrediti? - upita Kamamuri.
- Niko se nee usuditi da je dodirne - ree Janez. - ene se ovde potuju
vie nego u Indiji i Evropi. Doi, Maharaaninu.
Uputie se prema gigantskoj steni i popee se uzanim stepenicama
uklesanim u kamenu, du kojih su bile strae naoruane karabinima i sabljama.
- emu tolika predostronost? - upita Kamamuri.
- Zato to Tigar iz Malezije ima sto hiljada neprijatelja.
- Znai kapetan nije voljen?
- Za nas je Bog, ali za druge... Kada bi ti znao, Kamamuri, kako ga Englezi
mrze. Evo, stigli smo: nita se ne plai.
U stvari, stigli su do velike kolibe, koja je takoe bila zatiena rovovima,
rupama, topovima, mitraljezima i pukama iz prolog veka.
Portugalac ponosno gurnu velika vrata od tikovog drveta, sposobnim da
odole topovima, i uvede Kamamurija u sobu sa tapetima od crvene svile,
prepunu evropskih karabina, noeva, maleanskih bodea, turskih jatagana,
boca, hrpama materijala, kineske keramike i japanske takoe, buradi zlata,
tekog srebra, kristalnih vaza sa biserima i dijamantima.
Na sredini sobe, poluispruen na bogatom persijskom tepihu, Kamamuri
opazi oveka potamnelog lica, obuenog orijentalno, odee izveene zlatom i u
dugim izmama crvene boje i povijenog vrha.
Ovaj ovek nije pokazivao da ima vie od 34 ili 35 godina. Bio je visok,
zapanjujue razvijen, prelepe glave, loknaste kose, bujne, crne kao gar, koja
mu je padala u slikarskom neredu do ramena.
Imao je visoko elo, blistavi pogled, meke usne razvuene u nedefinisani
osmeh, prekrasnu bradu koja je njegovom izgledu davala ponos koji zahteva
potovanje i zadaje strah.
Sve zajedno, pogaalo se da ovaj ovek poseduje surovost tigra,
pokretljivost majmuna i snagu diva.
im je ugledao da ulaze dva oveka, jednim trzajem se uspravi da sedne,
fiksirajui ih jednim od onih pogleda koji je prodirao sve do dna srca.
- ta mi donosi? - upita metalnim, vibrirajuim glasom.
- Pobedu, pre svega - odgovori Portugalac. - Dovodim ti i jednog
zarobljenika.
elo ovog oveka se nabora.
- Je li to moda ovaj Indijac koga si potedeo? - upita on, nakon par
trenutaka tiine.
- Da, Sandokane. Je li ti ao, moda?
- Zna da potujem tvoje kaprice, prijatelju moj.
- Znam, Tigre iz Malezije.
- I ta hoe ovaj ovek?
- Da postane tigri. Video sam ga kako se bori, heroj je.
Lik Tigra zasvetli. Bore koje su mu nabirale elo nestadoe kao oblaci pod
jakim udarom vetra.
 - Prii - ree Indijcu.
Kamamuri, jo uvek iznenaen to se nalazi pred legendarnim gusarom,
koji je mnogo godina strah i trepet od koga drhti narod Malezije, prie napred.
- Kako se zove? - upita Tigar.
- Kamamuri.
- Ti si?
- Maharaanin.
- Sin heroja, dakle?
- Govorite istinu, Tigre iz Malezije - ree Indijac s ponosom.
- Zato si napustio tvoju zemlju?
- Da se naselim na Saravaku.
- Kod onog psa Dejmsa Bruka? - upita Tigar sa naglaenom mrnjom.
- Ne znam ko je taj Dejms Bruk.
- Bolje tako. Koga ima na Saravaku da te prihvati?
- Mog gospodara.
- ta radi? Je li moda vojnik kod rade?
- Ne, zarobljenik je radin.
- Zarobljenik? A zato?
Indijac ne odgovori.
- Govori - ree kratko gusar. - Hou sve da znam.
- Imate li strpljenja da me sasluate? Pria je duga i uasna.
- Uasne i krvave prie se sviaju Tigru; sedi i priaj.
 etvrto poglavlje:
Uasna drama

Kamamuriju nije bilo potrebno dva puta rei. Namesti se da sedne na

urolane tube somota, ponegde okrvavljene i poto je par trenutaka utao, kao
da prikuplja misli, ree:
- Tigre iz Malezije, jeste li uli da se pria o Sanderbandsu svetoga Ganga?
- Ne poznajem te zemlje - odgovori gusar, - ali znam ta je delta reke. Hoe
da pria o obalama koje stvaraju ue velike reke?
- Da, o velikim i bezbrojnim obalama pokrivenim gigantskim drveem i
naseljenim surovim ivotinjama koje se prostiru mnogo milja od ua Hagli do
Ganga. Moj gospodar je roen usred te divljine, na jednom ostrvu koje se zove
Crna dungla. Bio je lep, snaan, heroj, najvei junak koga sam sreo u mom
avanturistikom ivotu. Nieg se nije plaio: ni kobrinog otrova, ni ogromne
snage pitona, ni kandi velikog tigra iz Bengala, niti svojih neprijatelja.
- Kako se zove?- upita gusar. - Hou da upoznam tog heroja.
- Zove se Tremal Naik, lovac na tigrove i zmije Crne dungle.
Tigar iz Malezije se na pomen ovog imena pridie, fiksirajui pogledom
Maharaanina.
- Lovac na tigrove, rekao si? - upita.
- Da.
- emu takav nadimak?
- Jer je lovio tigrove u dungli.
- ovek koji se sueljava sa tigrovima mora da je hrabar. Ne poznajem ga,
ali ve oseam da volim tog ponosnog Indijca. Samo nastavi: postajem
nestrpljiv.
- Jedne veeri Tremal Naik se vraao iz dungle. Bila je fantastina no,
prava benglaska; slatka i miriljava u vazduhu. Kroz jedan bun jasmina virila
je devojka neverovatne lepote.
- Ko je bila?
- Bilo je to stvorenje ruiastog tena, crne kose i ogromnih oiju.
- Gledao ju je na trenutak melanholino, a onda to nestade. Tremal Naik je
bio tako dodirnut tom pojavom da je izgarao od ljubavi prema nepoznatoj
devojci.
- Par dana kasnije, zloin je poinjen na obalama jednog ostrva koje se
zove Raimangal. Jedan od naih, koji je reskirao vrat da lovi tigra, pronaen je
mrtav sa uetom oko vrata.
- Oh!... - uzviknu gusar, oigledno iznenaen. - Ko je mogao da zadavi
lovca na tigrove?
- Budite strpljivi i saznaete. Tremal Naik, kao to sam vam rekao, bio je
hrabar ovek. Povede me sa sobom i iskrcasmo se u pono na Raimangalu,
reeni da osvetimo naeg nesrenog druga.
- Isprva smo uli tajanstvene zvukove koji su dolazili ispod zemlje, onda sa
trona jednog divovskog banijana pojavie se nekolicina golih ljudi, bizarno
tetoviranih. Ti ljudi su bili ubice jadnog lovca na tigrove.
- Dobro? - upita gusar, ije su oi blistale od radosti.
- Tremal Naik nikada nije oklevao. Jedan pucanj iz karabina je bio
dovoljan da ubije vou ovih Indijaca, a onda pobegosmo.
- Bravo, Tremale Naiku! - uzviknu Tigar sa entuzijazmom. - Nastavi.
Zabavljam se vie sluajui ovu priu nego da prepadam brod pun utog
metala.
- Moj gospodar, da bi se izgubili tragovi za one koji su nas sledili, odvoji se
od mene i sakri se u veliku pagodu gde je pronaao... pogodite koga?
- Devojku moda?
 - Da, devojku koja je bila zarobljenica onih ljudi.
- Ali ko su oni bili?
- Oboavaoci surove boginje koja je traila ljudska rtvovanja. Zove se
Kali.
- Uasna boginja Tug Indijaca?
- Boginja davitelja.
- Ti ljudi su suroviji od tigrova. Oh! Ja ih znam - ree gusar. - Imao sam ih
nekoliko u svojoj bandi.
- Tugovi u tvojoj bandi? - uzviknu Maharaanin, najeivi se. - Izgubljen
sam.
- Ne boj se, Kamamuri; nekada sam ih imao nekoliko, ali sada vie nemam.
Nastavi tvoju priu.
- Devojka, koja je sada ve volela mog gospodara, znajui kakve opasnosti
ih okruuju, odbi da odmah krene; ali on nije bio ovek koji se plaio. Ostade
tamo da eka surove Tugove, reen da se odmeri sa njima i, ako je mogue,
otme zarobljenicu. Ali uzalud! Suvie se pouzdao u svoje snage. Malo kasnije
12 ljudi naoruani uetom uoe i navalie na njega, i uprkos svoje jake
odbrane, oboren je na zemlju, zavezan i uboden noem od strane voe
davitelja, stranog Sujondhana.
- I nije umro? - upita Sandokan, koji se zainteresovao za priu.
- Ne, - nastavi Kamamuri - nije umro jer sam ga kasnije pronaao usred
dungle, iskrvavljenog, jo uvek sa noem u grudima, ali ivog.
- A zato su ga bacili u dunglu? - upita Janez.
- Da ga tigrovi raskomadaju. Odneo sam ga u nau kolibu i nakon dugog
leenja je ozdravio, ali njegovo srce je ostalo ranjeno crnim oima devojke...
Jednog dana, nakon to je vie puta izbegao napade Tugova, reio je da krene
za Raimangal, spreman na sve samo da vidi voljeno stvorenje. Ukrcali smo se
nou, usred uragana, sili smo na Mangal i pristali uz obalu.
- Nijedan ovek nije bdeo na ulazu u banijan i provukli smo se ispod
zemlje naavi se u najtamnijim hodnicima. Znali smo da su Tugovi, poto nisu
uspeli da iupaju iz srca devojke crnih oiju ljubav prema Tremalu Naiku,
odluili da je ivu spale, da bi umirili bes monstruozne boginje i mi smo trali
da je spasemo.
- Ali zato je bilo zabranjeno toj eni da ga voli? - upita Janez.
- Jer je bila uvar pagode posveene boginji Kali i kao takva, morala je da
ostane nevina i ista.
- Kakva rasa pokvarenjaka!
- Nastavljam: poto smo proli duge hodnike, ubivi strae, nali smo se u
ogromnoj sali sa stotinu stubova i osvetljenoj bezbrojnim lampama koje su
uokolo bacale spektakularnu svetlost. Dve stotine Indijaca, sa uetom u
rukama, sedeli su okolo. U sredini se uzdizala statua Kali: ispred nje, jedan
bazeni u kome je plivala crvena ribica za koju se kae da ima duu boginje; a
malo dalje je gorela vatra.
- U pono, evo, pojavi se voa Sujodhana sa svojim pratiocima, koji su
vodili nesrenu devojku, opijenu opijumom i tajanstvenim mirisima. Nije
pokazivala nikakav otpor.
- Nedostajalo je jo nekoliko koraka do vatre; ve je jedan ovek zapalio
baklju i Tugovi su poeli molitvu svojoj boginji, kada smo Tremal Naik i ja se
bacili kao dva lava usred gomile, probijajui se naim orujem na levo i desno.
Oboriti ovaj ivi ljudski zid, oteti devojku iz ruku davitelja i pobei kroz tamne
galerije, bilo je stvar samo jednog trenutka. Gde smo pobegli? Niko od nas to
nije znao, nije se na to mislilo u tom odluujuem momentu. Pokuali smo
samo da ostavimo rastojanje izmeu nas i Tugova, koji su se snali od straha, i
odmah se bacili za naim tragovima! Trali smo skoro dobar sat gubei se sve
vie meu hodnicima pod zemljom, pronali smo jednu rupu i uvukli se u
jednu peinu koja nije imala izlaze. Kada smo hteli da se vratimo, bilo je suvie
kasno: Tugovi su nas zatvorili unutra!
- Prokletstvo! - uzviknu Sandokan. - Kai, hajde, Maharaaninu moj; tvoja
pria je najinteresantnija koju sam uo. Reci mi, jeste li pobegli?
- Ne!
 - Hiljade mu gromova!
- vrsto su nas opseli, oedneli su nas upalivi oko peine velike vatre da
smo se ivi ispekli, a onda su nas polili i napili vodom u koju je bio pomean
neki narkotik. im smo ugasili e, popadali smo na pod kao pogoeni
gromom i padosmo bez otpora u ruke naih neprijatelja.
- Sada smo bili spremni da umremo jer niko od nas njje ignorisao da je
milost nepoznata Tugovima, ali bili smo poteeni. Smrt bi nam bila mnogo
slatka i u paklenom mozgu Sujodhana, voe davitelja, formirao se uasan plan,
koji je imao za cilj da izbrie iz srca devojke ljubav prema Tremalu Naiku i da
se otarasi mog gospodara, koji bi postao izvanredan neprijatelj. Morate da
znate da je u ono vreme jedan ovek heroj, odluan, koji je oteo ker Tugova,
znaio za njih beskrajan rat. Ovaj ovek je bio Englez i zvao se kapetan
Mekferson.
- Pobio je svojom rukom stotine i stotine Tugova, i danonono je sledio i
druge bez prestanka, uveliko potpomognut od strane engleske vlade. Ni uad
davitelja, ni noevi najfanatinijih ga nisu pogaali, ni najpakleniji planovi
protiv njega nisu uspevali.
- Sujodhana se, koji ga se mnogo plaio, okrenu ka Tremalu Naiku
obeavajui mu ruku Nevine iz pagode Orijenta, tako se, u stvari, zvala
devojka crne kose koju je voleo moj gospodar. Venani dar je trebalo da bude
glava kapetana!
- I Tremal Naik je prihvatio? - upita Tigar, oigledno uzbuen.
- On je isuvie voleo Nevinu i prihvatio je uasni krvavi pakt ugovoren u
ime oca svete vode Ganga, kako je rekao Sujodhana. Neu vam priati sve ono
to je on pokuao, sve opasnosti u koje je upao da bi se pribliio ovom
nesrenom kapetanu.
- Jedna dobro smiljena situacija mu je obezbedila da postane sluga
kapetana, ali jednog dana je otkriven i morao je dobro da se napati da bi se
oslobodio i spasao svoj ivot.
- Meutim, nije se odrekao zadatka koji su mu dali Tugovi i jednog dana je
uspeo da se ukrca na brod kojim je upravljao kapetan Mekferson, iao je
prema Sunderbandsu da napadne njihove peine i ukrade im krvavu boginju.
- Iste te noi je uao u kabinu kapetana, sleen od strane sauesnika, da mu
odsee glavu. Njegova savest mu je vikala da ne ini zloin, jer ivot ovog
oveka je bio svetinja za njega i njegova krv ga je zarobljavala; ipak je bio
odluan jer je samo ubijajui ovog izvanrednog protivnika mogao da dobije
devojku: ili je bar tako verovao, ne poznajui jo paklenu perverznost fanatika
Sujodhane.
- I je li ga ubio? - upitae Sandokan i Janez nestrpljivo.
- Ne - ree Kamamuri. - U tom odluujuem trenutku ime voljene devojke
izlete sa usana mog gospodara i zau ga kapetan koji se budio. To ime je bilo
kao udar munje za obojicu: utedelo je jedno ubistvo i jedan tragian zloin, a
u stvari, ovaj kapetan je bio otac ene koju je voleo moj gospodar.
- Jupitera mi!... - uzviknu Janez. - Kakvu fantastinu priu nam
pripoveda!...
- Istina je, gospodine Janeze.
- Ali tvoj gospodar nije znao ime svoje verenice?...
- Da, ali njen otac joj je dao drugo da Tugovi ne bi shvatili da se on bori za
nju, jer se bojao ako bi znali, da bi je ubili.
- Nastavi - ree Sandokan.
- Moete i sami zamisliti ono to se desilo. Moj gospodar je sve priznao:
konano je shvatio paklenu lukavost Sujodhana. Ponudi se kapetanu da ga
odvede u peine fanatika. Iskrcae se u Raimangalu, moj gospodar je uao u
podzemni hram pravei se da nosi kapetanovu glavu i kada je video voljenu
devojku, Englezi napadoe Tugove. Sujodhana je, meutim, izaao iv iz
iznenadnog neprijateljskog napada, i kada su moj gospodar, kapetan, verenica i
vojnici napustili podzemlje da se vrate na brod, uli su jedan pretei glas kako
vie:
- Videemo se ponovo u dungli!...
- I ovaj opasni ovek je odrao re. U Raimangalu su se sakupile stotine
davitelja koji su ve bili obaveteni o ekspediciji kapetana Mekfersona. Vodio
ih je Sujodhama kada su navalili, 20 puta mnogobrojniji od Engleza. Posada
broda je uzalud pritekla u pomo kapetanu. Svi su popadali u visokim
biljkama dungle, potueni u broju, a kapetan prvi. ak je i brod bio zauzet,
zapaljen i baen u vazduh.
- Samo Tremal Naik i njegova verenica su bili poteeni. Da li se
Sujodhana saalio da ne ubije mog gospodara koji je bio povod svega, ili se
nadao da od njega napravi Tuga? Nikada nisam saznao.
- Ali tri dana kasnije, mog gospodara, koji je bio izluen i totalno
neuraunljiv zbog nekog tajnog napitka, engleske vlasti su uhapsile kod
tvrave Vilijams. Bio je prokazan kao Tug i nije nedostajalo svedoka, jer ova
sekta ima mnogobrojne lanove i u Kalkuti.
- Poteen je jer je bio lud, ali osuen na deportovanje na ostrvo Norfolk,
zemlja na jugu jednog regiona koji se zove Australija, tako mi rekoe.
- Kakva zastraujua drama! - uzviknu Tigar, nakon par trenutaka tiine. -
Toliko mnogo je Sujodhana mrzeo nesrenog Tremala Naika?
- Voa sektaa je hteo, nateravi mog gospodara da odrubi kapetanu glavu,
da zauvek ugasi strast koja je gorela u srcu Nevine iz pagode.
- Bio je pravi monstrum taj voa Tuga.
- A je li tvoj gospodar jo uvek lud? - upita Janez.
- Ne, lekap su uspeli da ga izlee.
- I nije se branio? Nije sve otkrio?...
- Pokuao je, ali mu nisu verovali.
- Ali zato se nalazi na Saravaku?...
- Zato to je brod koji ga je nosio u Norfolk potonuo kod Saravaka. Na
nesreu, sada je u rukama rade, ali nee dugo ostati.
- A zato?
- Zato to je brod ve krenuo iz Indije i za 6 do 7 dana, ako me moji
prorauni ne varaju, stii e na Saravak. Taj brod ide za Norfolk.
- Kako se zove taj brod?
 - Helgolend.
- Jesi li ga ti video?
- Pre nego to sam napustio Indiju.
- I kuda si se uputio sa Mladom Indijom?
- Na Saravak da spasem mog gospodara - ree Kamamuri ubeeno.
- Sam?
- Sam.
- Ti si hrabar ovek, Maharaaninu moj - ree Tigar iz Malezije. - I ta je
uasni Sujodhana uradio sa Nevinom iz pagode Orijenta?
- Drao je zarobljenu u podzemlju Raimangala, ali je nesrenica, nakon
krvavog napada Tuga u dungli, poludela.
- Ali kako je pobegla iz ruku Tugova? - upita Janez.
- Pobegla je? - upita Sandokan.
- Da, bratiu.
- I gde se nalazi?
- Saznae kasnije. Ispriaj mi, Kamamuri, kako je pobegla - ree Janez.
- Rei u vam u dve rei - ree Maharaanin. - Ja sam ostao sa Tugovima i
nakon krvave osvete Sujodhana i paljivo motrio na Nevinu iz pagode. Saznao
sam, nakon dueg vremena, da je moj gospodar osuen na deportaciju na
ostrvo Norfolk i da je brod koji ga je prevozio doiveo brodolom kod
Saravaka, poeo sam da razmiljam o bekstvu. Kupio sam jedan kanu, sakrio
ga usred dungle, i jedne veeri orgija dok su Tugovi pijani ludeli, nisu bili u
stanju da izau iz svog podzemlja, dospeh do svete pagode, pobih Indijce koji
su je uvali, ugrabih u svoje ruke Nevinu i pobegoh. Sutradan sam bio u
Kalkuti i nakon 4 dana se ukrcao na Mladu Indiju.
- A Nevina? - upita Sandokan.
- U Kalkuti je - pouri da kae Janez.
- Je li lepa?
 - Prelepa - ree Kamamuri. - Ima crnu kosu i sjajne tamne oi.
- I zove se?
- Nevina iz pagode, rekao sam ve.
- Nema nijedno drugo ime?
- Ima.
- Reci mi ga.
- Zove se Ada Koriant.
Na to ime Tigar iz Malezije skoi na noge, uasno urlajui.
- Koriant!... Koriant!... To je ime oboavane majke moje jadne
Marijane!... Boe!... Boe!... - urlao je oajniki.
Onda pade na tepih uasno uzbuenog lika i sa rukama na grudima. Ote
mu se greviti jecaj, ali dve snane ruke ga zaustavie.
- Samo jedna re - ree Portugalac, hvatajui ga vrsto za ramena. - Kako
se zvao otac ove devojke?
- Hari Koriant - odgovori Maharaanin.
- Veliki Boe!... I bio je?
- Kapetan Sipaja.
- Izlazi odavde!
- Ali zato?... ta se desilo?...
- Tiina, izlazi napolje!
I obuhvativi ga oko ramena, izgura ga grubo kroz vrata, koja zatvori
dvostrukim okretom kljua.
 Peto poglavlje:
Lov na Helgolend

Gusar sa Momprasema se povratio od uasnog uzbuenja. Njegovo lice,

iako jo uvek izoblieno, uzelo je onaj njegov ponosni izgled koji je zahtevao
potovanje i zadavao strah i najhrabrijima, a na usnama, iako malo bledim, bio
je melanholian osmeh.
Krupne kapi znoja su se, meutim, zadrale na njegovom visokom elu,
blago naboranom, i opasna vatra je blistala u onom pogledu koji je prodirao
duboko u srce.
- Je li prolo nevreme? - ree Janez, sedei pored njega.
- Da - ree Tigar promuklog glasa.
- Svaki put kad uje ime koje te podsea na Marijanu, uzbudi se i pozli ti.
- Suvie sam voleo tu enu... Janeze. Ta uspomena tako iznenada izreena
me je zabolela mnogo jae nego puano zrno da mi je prodrlo u grudi...
Marijana, jadna moja Marijana!
I drugi grcaj ispustie grudi Tigra.
- Hrabro, brate moj, - ree Janez, koji je bio mnogo uzbuen. - Ne zaboravi
da si ti Tigar iz Malezije.
- Izvesne uspomene su uasne ak i za jednog Tigra.
- Hoe li da priamo o Adi Koriant?
- Priajmo, Janeze.
- Veruje li u ono to je ispriao Maharaanin?
- Verujem, Janeze.
 - ta e da radi?
- Janeze, - odgovori Sandokan tunog glasa - sea li se onoga to je rekla
jedne veeri, pod osveavajuom senkom prelepog drveta duriona, moja ena?
- Da, seam se. Sandokane, moj hrabri prijatelju, ree ti, imam jednu
roaku koja ivi u dalekoj Indiji. To je ker brata moje majke.
- Nastavi, Janeze.
- Nastavljam. Ona je nestala, ne zna se gde je. Govori se da su je Tug
Indijci oteli; Sandokane, moj hrabri prijatelju, spasi je, vrati je njenom
ucveljenom roditelju.
- Dosta, dosta, Janeze! - uzviknu gusar srceparajuim glasom. - Oh, te
uspomene mi cepaju srce. I ne mogu nikada vie da vidim tu jadnu enu!...
Marijana, moja oboavana Marijana!...
Gusar stavi glavu u ruke i bolni grcaji su mu potresali atletske grudi.
- Sandokane, - ree Janez - budi snaan.
Gusar podie glavu.
- Snaan sam, - odgovori.
- Hoe li da nastavimo razgovor?
- Da.
- Ali da bude miran.
- Biu.
- ta bi uradio za Adu Koriant?
- Spasao je!... Spasao je!... - uzviknu gusar skaui na noge. - Gde je?
- Ovde.
- Ovde!... A zato mi to ranije nisi rekao?
- Zato to devojka lii na tvoju pokojnu enu, iako nema zlatnu kosu ni oi
plave kao more. Plaio sam se da bi te strano pogodilo da je vidi.
- Hou da je vidim, Janeze, hou da je vidim!
 - Videe je odmah.
Otvori vrata. Kamamuri, obuhvaen velikim nemirima i nervozom, sedeo
je na ivici rova iekujui da bude pozvan.
- Gospodine Janeze! - uzviknu on drhtavim glasom, skaui prema
Portugalcu.
- Budi miran, Kamamuri.
- Spaete mog gospodara?
- Nadamo se - ree Janez.
- Hvala, gospodine, hvala!
- Zahvalie mi kada ga budemo spasli. Sada sii u selo i dovedi tvoju
gospodaricu.
Maharaanin sie uzanim stepenicama, urlajui od radosti.
- Bravo, mladiu, - mrmljao je Portugalac.
Vrati se unutra kod Sandokana, koji se vratio u sedei poloaj, lica
zarivenog u ake.
- O emu razmilja, brate moj? - upita ga on oseajnim glasom.
- O prolosti, Janeze, - odgovori gusar.
- Nikad ne misli na prolost, Sandokane. Zna dobro da onda pati. Reci
mi, kada emo krenuti?
- Odmah.
- Za Saravak?
- Za Saravak.
- Predstoji nam tvrda kost da ogloemo. Rada od Savaraka je moan i
uasno mrzi gusare.
- Znam, ali nai ljudi se zovu tigrii sa Momprasema i ja Tigar iz Malezije.
- Idemo li pravo za Saravak ili emo krstariti njegovim obalama?
- Uploviemo u veliki zaliv. Moramo, pre nego to se iskrcamo, da
potopimo Helgolend.
- Shvatam tvoj plan.
- Odobrava li ga?
- Da, Sandokane, i...
Zastade usred rei. Vrata su se iznenada otvorila i na pragu se pojavila Ada
Koriant, Nevina iz pagode Orijenta.
- Pogledaj je, Sandokane! - uzviknu Portugalac.
Gusar se okrete. Ugledavi enu, koja je stajala uspravno na pragu vrata, on
urliknu i povue se pozadi, posrui, sve do zida.
- Kakva slinost!... - uzviknu. - Kakva slinost!
Luda ena se nije ni pomerila, zadrala je potpunu nepokretnost, samo je
pogledom fiksirala gusara.
Odjednon naini dva koraka napred i prozbori par rei:
- Tugovi ste?
- Ne - ree Kamamuri, koji ju je sledio. - Ne, gospodarice, nisu Tugovi.
Ona zavrte glavom, priblii se Sandokanu, koji izgleda nije mogao da se
odvoji od zida, i stavi mu jednu ruku na grudi. inilo se da neto trai.
- Tugovi ste? - ponovi ona.
- Ne, gospodarice, ne - ree Maharaanin.
Ada otvori veliki ogrta od bele svile pokazujui ogrlicu od zlata ukraenu
velikim dijamantima, usred koje se nalazila, otvorenih usta, jedna zmija sa
glavom ene.
Dugo je posmatrala tajanstveni simbol Indijaca davitelja, a onda pogleda
Sandokanove grudi.
- Zato ne vidim zmiju? - ree ona blago naglaenim glasom.
- Zato to ovi ljudi nisu Tugovi - ree Kamamuri.
Zasvetli munja u njenim oima, ali se brzo ugasi. Da li je razumela to to je
rekao Kamamuri? Moda.
- Kamamuri - ree Janez tiho. - Ako bi izgovorio ime njenog verenika?
- Ne, ne! - uzviknu uasnut Maharaanin. - Pala bi u delirijum.
- Je li uvek ovako mirna?
- Uvek, ali pazite da ne uje cianje majmuna ili kretanje ptica, ili da ne
vidi ue ni statuu boginje Kali.
- Zato?
- Jer onda bei i danima je u delirijumu.
U tom trenutku luda ena se okrete, uputivi se laganim korakom prema
vratima. Kamamuri, Janez i Sandokan, koji se povratio od uzbuenja, su je
pratili.
- ta hoe da uradi?- upita Janez.
- Ne znam - odgovori Maharaanin.
Luda ena, im je izala, zastala je, gledajui radoznalo rovove i ograde koje
su titile kolibu, onda se uputi ka vrhu divovske stene, gledajui more kako
udara o stenje obale.
Odjednom se nagnu, kao da je htela bolje da uje huk talasa, onda prasnu u
neobuzdani smeh, govorei:
- Mangal!
- ta kae? - upitae u jedan glas Sandokan i Janez.
- Mislim daje zamenila more rekom Mangal koja zapljuskuje obale Tugova.
- Jadna devojka! - ree Sandokan uzdiui.
- Nada li se da e je povratiti? - upita Janez.
- Da, nadam se - odgovori Sandokan.
- Na koji nain?
- Rei u ti kada oslobodimo Tremala Naika.
- Hoe li sa nama ova nesrenica?
 - Da, Janeze. Tokom naeg odsustva Englezi mogu da se bace na
Momprasem i odvedu je.
- Kada se kree? - upita Kamamuri.
- Odmah - ree Sandokan. - Dug put je pred nama i Helgolend moda
nije mnogo daleko.
Kamamuri uze devojku za ruku i sie stepenicama, a za njim su ili Tigar iz
Malezije i Janez.
- Kakav utisak je ostavila na tebe ova nesrenica? - upita Portugalac
Sandokana.
- Veoma bolan utisak, Janeze - ree gusar. - Ah, kad bih mogao jednog
dana da je usreim!
- Lii na pokojnu Marijanu?
- Da, da, Janeze! - uzviknu Sandokan dirnuto. - Ima iste crte kao moja
jadna Marijana!... Dosta, Janeze, ne priajmo vie o umrloj. To me teko boli,
uasno patim!
Tada su ve stigli do prvih koliba u selu. Ba u tom trenutku su prahosi,
nakrcani tovarom sa Mlade Indije, ulazili u zaliv.
Posade su, spazivi vou, pozdravljale ga radosno, maui frenetino
orujem.
- iveo nepobedivi Tigar iz Malezije! - urlale su.
- iveo na slavni kapetan! - odgovarali su gusari iz sela.
Sandokan, samo jednim pokretom ruke, pozva oko sebe sve gusare, kojih
nije bilo manje od 200, veinom Maleana i Dajaka sa Bornea, ljudi hrabri kao
lavovi, surovi kao tigrovi, spremni da ubiju za svog vou koga su oboavali
kao boanstvo.
- ujte me svi - ree on. - Tigar iz Malezije polazi na ekspediciju koja e
moda kotati ivota veliki broj od nas. Tigrii sa Momprasema, obalama
Bornea vlada jedan ovek, sin jednog roda koji nam je uinio mnogo zla i koji
mrzimo, Englez je, u svojoj ruci dri mog prijatelja, verenika ove jadne
devojke koja je roaka pokojne kraljice Momprasema.
Jaki urlik se razlee oko Sandokana.
- Spaemo ga!... Spaemo ga!...
- Tigrii sa Momprasema, hou da spasem verenika ove nesrenice.
- Spaemo ga, Tigre iz Malezije, spaemo ga!... Ko ga dri zarobljenog?
- Rada Dejms Bruk, istrebljiva gusara.
Ovaj put nije bio urlik taj koji je izaao iz grudi gusara, nego reanje od
besa i to pretee:
- Smrt Dejmsu Bruku!...
- Smrt istrebljivau gusara!
- Na Savarak!... Svi na Savarak!...
- Osveta, Tigre iz Malezije!
- Tiina! - grmeo je Tigar iz Malezije. - Kara Olo, izai napred.
Jedan ovek kao div, ukaste boje koe, miica okienih prstenovima od
drveta i grudiju perlama od stakla, zubiju kao u tigra, sa koljkama i perjem u
kosi, priblii se, drei u ruci teku sablju koja se irila sa spoljne strane.
- Koliko ljudi broji tvoja banda? - upita ga Sanokan.
- Osamdeset - odgovori gusar.
- Plai li se Dejmsa Bruka?
- Nikad se nisam nikoga plaio. Kada mi Tigar iz Malezije naredi da se
bacim na Saravak, napau ga i za mnom e doi svi moji ljudi.
- Ukrcae se sa celom bandom na Biser sa Labuana. Ne treba da ti kaem
da prahos mora biti pun uladi i baruta.
- Dobro, kapetane.
- A ja, ta treba da radim, kapetane? - upita stari Maleanin, unakaen sa
vie od 20 oiljaka.
- Ti, Najala, ostae na Momprasemu sa ostalim bandama; pusti neka mladi
idu na Saravak!
- Ostau ovde, poto mi nareujete, i braniu ostrvo do poslednje kapi krvi
u venama.
Sandokan i Janez su se jo zadrali da priaju sa kapetanima bandi, pa
uoe u veliku kolibu.
Pripreme gusara su bile kratke. Sakrili su pod odeom nekoliko vreica sa
velikim dijamantima, vrednosti moda dva miliona, izabrali karabine, pitolje,
sablje i bodee otrovanog vrha, otili na obalu.
Biser sa Labuana, rairenih velikih jedara, plutala je u maloj luci,
nestrpljiva da izae na more. Na mostu se nalazilo rasporeeno 80 Dajaka Kara
Oloa, spremnih da manevriu.
- Tigrii, - ree Sandokan, okreui se ka gusarima na obali - branite moje
ostrvo.
- Braniemo ga - odgovorie u horu tigrii sa Momprasema, maui
rukama.
Sandokan, Janez, Kamamuri i Nevina iz pagode Orijenta popee se u amac
i stigoe do broda, koji je, podigavi sidra, navigavao prema otvorenom moru
uz urlanje:
- ivela Biser sa Labuana!... iveo Tigar iz Malezije!... iveli tigrii sa
Momprasema!
 esto poglavlje:
Od Momprasema do Saravaka

Biser sa Labuana, sa kojom je voa gusara sa Momprasema preduzeo

hrabru ekspediciju, bila je najlepi prahos koji je plovio velikim morima
Malezije.
Prahos je teio 550 ili 560 tona, trostruko vie nego obini.
Imao je strano uzano dno, irokog oblika, visok i vrst pramac, snane
jarbole i jedra, katarke koje su bile visoke neto manje od 60 metara.
Pod povoljnim vetrom, plovila je brzo kao morski pelikani i ostavljala
daleko za sobom i najbre parobrode, najbre jedrenjake Azije i Australije.
Na njoj nije bilo niega da se poveruje da je gusarski brod. Na videlu nisu
bili ni topovi, ni mnogobrojna posada, ni oruje. Izgledala je kao elegantni
trgovaki prahos sa dragocenim teretom u potpalublju, na putu za Kinu ili
Indiju. I najokoreliji morski vuk bi se prevario.
Ko bi siao, meutim, u potpalublje, mogao bi da vidi kojom robom je
krcat prahos. Nisu to bili ni skupoceni tepisi, ni zlato, ni zaini, ni aj: bile su
to bombe, puke, ogromne sablje, noevi i burad sa barutom u koliini
dovoljnoj da digne u vazduh dve fregate na otvorenom moru.
Ko bi uao ispod velikog drvenog zaklona, zvanog atap, mogao bi da vidi 6
topova velikog dometa, gusare na njihovim mestima, spremni da ih nateraju da
povraaju uragane kugli, tu su bili i mitraljezi, dva ogromna minobacaa za
velike bombe, jatagani, sablje i teki parangasi, omiljeno oruje Dajaka sa
Bornea. Plovei oko stenja i koralnih sprudova, koji su inili nedostupnim
ulazak velikih brodova u mali zaliv, brzi Biser sa Labuana okrete se pramcem
prema obalama Bornea, precizno prema rtu Sirik, koji na jugu zatvara veliku
luku Saravak.
 Vreme je bilo izvanredno i more mirno: na nebu slabi zraci vatrene boje; na
moru nita. Nijedno jedro, ni trag dima, koji bi oznaavao parobrod na
horizontu, nijednog talasa. Ogromna povrina vode boje olova je bila savreno
mirna, iako je duvao blag sve vetar.
Za 20 minuta brod je stigao brzo do krajnje june take ostrva, gde se
nalazila olupina Mlade Indije, sada ve samo njen skelet, otisnuo se na
otvoreno more, naginjui se blago na desnu stranu, ostavljajui za krmom
savrenu liniju. Janez i Kamamuri, poto su odveli Nevinu iz pagode u najveu
i najlepu kabinu na zaelju broda, popeli su se pod nadstrenicu, gde je
Sandokan etao ruku prekrtenih na grudima i pognute glave, zadubljen u
duboke misli.
- Kako ti izgleda na brod? - upita Janez Maharaanina, koji se, naslonjen
na krmu, ogledavao oko sebe i posmatrao paljivo obrise Momprasema, koji
su brzo nestajali u daljini.
- Ne seam se da sam plovio ovako brzim brodom, gospodine Janeze, -
odgovori Maharaanin. - Gusari, kako mi se ini, znaju da izaberu sebi
brodove.
- U pravu si, dragi moj. Nema ratnog broda koji bi se merio sa ovim
slavnim Biserom sa Lanuana. Za par dana, ako se vetar ne smanji, biemo na
domaku obala Saravaka.
- Bez borbi?
- To se ne moe znati. U ovim morima je poznat Biser sa Labuana i ima
mnogo parobroda koji plove oko obala Bornea. Moe se sluajno desiti da
nekom od njih padne na pamet da odmeri snage sa Tigrom iz Malezije.
- A ako se to desi?
- Pobogu, prihvatiemo izazov. Tigar iz Malezije, prijatelju moj, nikada ne
odbija bitku.
- Ne bih eleo da nas napadne neki veliki brod.
- Ne bi nas uplaio. Imamo u potpalublju mnogo sablji i toliko puaka da
naoruamo sve stanovnike jednog grada, toliko bombi da potopimo celu flotu i
toliko baruta da dignemo u vazduh hiljade kua.
 - Ali samo 80 ljudi!
- Ali zna li ti kakvi su nai ljudi?
- Znam da su hrabri, ali...
- To su Dajaki, dragi moj.
- ta to znai?
- Ljudi koji se ne boje da se bace na gvozdeni zid branjen sa stotinu topova,
kada znaju da tamo ima glava da se seku.
- Love glave, onda, ovi Dajaki?
- Da, mladiu moj. Dajaki, koji ive u velikim umama Bornea, zovu se
head-hunters, ili lovci na glave.
- Onda su grozno drutvo.
- Izvanredni su.
- Ali i opasni. Ako im jedne noi padne na pamet uasna ideja da nam
poseku glave?
- Ne boj se, mladiu. Potuju i strepe od nas vie nego od svog boanstva.
Dovoljna je jedna re, samo jedan pogled Tigra da postanu pitomi i umiljati.
- A kada stiemo na Saravak?
- Za pet dana, ako se ne dese incidenti.
- Bure, moda?
- Ih - uini Portugalac podiui ramena. - Biser sa Labuana, koju
navigava morski vuk kao Sandokan, smeje se i nastranijim ciklonima. Nego
samo ratne krstarice, ponavljam ti, s vremena na vreme nas uznemiravaju.
- Onda ih ima mnogo?
- Rastu kao korov. Portugalske, engleske, holandske i panske su proglasile
rat do smrti protiv gusara.
- Jednog lepog dana gusari e nestati.
- Oh, nikada nee! - uzviknu Janez, sa dubokim ubeenjem. - Gusarstva e
biti dok bude i samo jedan Maleanin.
- A zato?
- Zato to rasa Maleana nije naklonjena evropskoj civilizaciji. Ne poznaje
nita osim kraa, paljevina, ubistava, otmica, uasnih naina koji joj
omoguavaju da ivi u izobilju. Maleansko gusarstvo broji mnogo vekova i
nastavie se jo mnogo vekova. To je krvavo nasledstvo koje se nastavlja od
oca na sina.
- Zar to nije luda rasa? Neprestalna borba mora da stvara veliki gubitak.
- Zanemarujui, Kamamuri, zanemarujui! Maleanski rod raste kao korov.
Jedan mrtav, drugi se raa i sin nije nita manje vredan niti krvoloan od svog
oca.
- Tigar iz Malezije je Maleanin?
- Ne, on je sa Bornea i to povlaene visoke kaste.
- Recite mi, gospodine Janeze, kako to da takav straan ovek koji napada
brodove, koji sasee elu posadu, koji napada i pali sela, koji konano svuda
hara terorom, tako se velikoduno ponudio da spase mog gospodara koga
nikad nije upoznao?
- Zato to je tvoj gospodar verenik Ade Koriant.
- Je li moda znao Adu Koriant? - upita Kamamuri iznenaeno.
- Nikada je nije video.
- Ne razumem, onda...
- Odmah e shvatiti, Kamamuri. 1852. oko pre pet godina, Tigar iz
Malezije je dostigao vrh svoje moi. Imao je mnogo surovih tigria, mnogo
prahosa, mnogo topova. Samo od jedne njegove rei drhtali su svi narodi
Malezije.
- I onda ste bili sa Tigrom?
- Da, i nekoliko godina pre toga. Jednog dana je Sandokan uo da na
Labuanu ivi oaravajua devojka, prelepa, i bio je pobeen eljom da je
upozna. Otiao je na Labuan, ali ga je otkrila krstarica, potukla i ranila. Uz
neopisiv bol stigao je do ostrva i sam se leio u umama dok nije doao do
kue... pogodi ije?
- Ne bih znao.
- Devojke koju je eleo da vidi.
- Oh! Kakva udna kombinacija!
- Tigar iz Malezije je do tada voleo samo borbe, bitke i oluje. Ali kada je
video devojku, zaljubio se do ludila.
- Ko? Tigar? Nemogue! - uzviknu Kamamuri.
- Priam ti istinite injenice - ree Janez. - Voleo je devojku, devojka je
hrabro volela gusara i dogovorie se da zajedno pobegnu.
- Zato da pobegnu?
- Devojka je imala strica mornarikog kapetana, surovog oveka, nasilnog,
neprijatelja Tigra iz Malezije. Proao je kroz uasne borbe sa Englezima,
nesree koje su pogodile Tigra, kroz bombardovanje Momprasema, kroz
bekstva. Rei u ti samo da je Tigar uspeo da devojka postane njegova i da
pobegnu i nastane se u Bataviji. Ja i 30 tigria smo ga sledili.
- A ostali?
- Svi su bili mrtvi.
- A zato se Tigar vratio na Momprasem?
Janez ne odgovori Maharaaninu, a ovaj iznenaen to ne dobija odgovor,
podie oi i vide Janeza kako brzo brie jednu suzu.
- Ali vi plaete? - uzviknu.
- Nije istina - ree Janez.
- Zato negirati?
- U pravi si, Kamamuri. ak i Tigru iz Malezije, koji nije nikada plakao,
video sam suze u oima. Srce mi se stee i knedla mi je u grlu svaki put kad
pomislim na Marijanu Gulonk.
- Marijana Gulonk!... - uzviknu Maharaanin. - Koje ta Gulonk?
 - Bila je to devojka koja je pobegla sa Tigrom iz Malezije.
- Roaka Ade Koriant?
- Da, roaka, Kamamuri.
- Eto zato je Tigar obeao da spase Tremala Naika i njegovu verenicu.
Recite mi, gospodine Janeze, je li iva Marijana Gulonk?
- Ne, Kamamuri, - ree tuno Janez. - Ve je dve godine kako spava u
grobu.
- Mrtva?
- Mrtva!
- A njen stric?
- iv je i stalno trai Sandokana. Lord Dejms Gulonk se zakleo da e ga
uhvatiti zajedno sa mnom.
- A gde se sada nalazi?
- Ne znamo.
- Plaite se da ga sretnete?
- Rei u ti da imam predoseanje. Ali... ne verujem vie u predoseanja. -
Upali cigaretu i poe da eta po mostu.
Maharaanin primeti da ovaj ovek, obino tako veseo, postade tuan.
- Moda ga uspomene nainie melanholinim - promrmlja i sie u kabinu
lude ene.
Vetar je nastavio da bude dobar, ak je i poeo da jaa, ubrzavajui
plovidbu Bisera sa Labuana, koja nije kasnila da postigne sedam vorova na
sat, brzinu koja bi joj dozvolila da brzo dostigne rt Sirik.
U podne su se pojavile, sa desne strane, obale Romada, grupa ostrva na 40
milja od obala Bornea, veinom nastanjeni gusarima koji su se izvanredno
slagali sa ovima sa Momprasema. Nekoliko prahosa su se ak pribliila Biseru
sa Labuana, elevi posadi i kapetanu dobar lov.
Neko udaljeno jedro, jedna topovnjaa i nekoliko kineskih dunki snanog
oblika, teke i starinske, videli su se tokom dana, ali Tigar iz Malezije, koji je
urio da sustigne Helgolend, nije hteo da izloi svoje ljude bespotrebnoj
borbi, nije ga bilo briga za brodove.
Sutradan, u osvit zore, pokazao se Vejl, poznato ostrvo, udaljeno 120 milja
od Momprasema, spremno da uniti mnoge koji su smatrali da je pristanak
mogu. Topovnjaa sa holandskom zastavom, koja je ispitivala obalu traei
bez sumnje gusarske brodove, upravo je primetila Biser sa Labuana i poe
na puinu punom parom; njen most se odmah prekri naoruanim mornarima
sa pukama dalekog dometa i artiljerci su spremali veliki top sa desne strane.
- Auhl - uzviknu Janez, pribliavajui se Sandokanu koji je mirnog pogleda
posmatrao topovnjau. - Bratiu moj, ova ivotinja je neto namirisala jer se
sprema da nas lovi.
- Ne veruj u to - odgovori Tigar. - Zadovoljie se da nas sledi.
- Ne prija mnogo mojoj krvi da me sledi topovnjaa.
- Plai se?
- Ne, bratiu moj. Ali ako nas ova topovnjaa bude sledila sve do
Saravaka?
- Zato hoe da nas sledi do Saravaka? Ako posumnja, napae nas i mi
emo je potopiti.
- Ne verujem, brate. Govori se da Dejms Bruk ima dobru flotu, da esto
menja zastave na pojavu gusara koje lovi.
- Poznajem lukavosti tog morskog vuka. Znam da ponekad, da bi unitio
gusare, spusti zastavu svog Realiste da bi mitraljirao im mu se pojave na
domet.
- Je li istina, Sandokane, da je taj avo od oveka unitio mnoge gusare
koji su se borili na obalama Saravaka?
- Istina je, Janeze. Svojim malim skunerom Realista oistio je obale pola
Bornea, unitivi sve prahose, zapalivi sela, bombardujui tvrave. Ovaj
ovek ima stvarno krvi u venama, ba onoliko koliko i gusari sa Momprasema.
Plai se dana kada e se moji tigrii iskrcati na njegove zemlje.
 - Hoe li da se odmeri sa njim?
- Nadam se. Tigar e istrebljivau gusara zadati uasan udarac, moda i
uspean.
- Aha! - uzviknu Portugalac.
- ta ti je?
- Pogledaj topovnjau, Sandokane. Poziva nas da pokaemo nau zastavu.
- Sigurno joj neu pokazati moju.
- Koju onda? - upita Janez.
- Hej, Kai Malu, pokai onim znatieljnicima englesku zastavu, holandsku
ili portugalsku.
Par trenutaka kasnije, portugalska zastava se zavijori na pramcu prahosa.
Topovnjaa, zadovoljna, odmah se otisnu na otvoreno more, ali ne prema
ostrvu Vejl, koje je jo bilo na horizontu, nego prema jugu.
Taj kurs je nabrao obrve Tigru iz Malzije i njegovom drugu.
- Uf! - naini Portugalac. - Ima tu neega.
- Znam, brate.
- Topovnjaa ide prema Saravaku, siguran sam, najsigurniji. im izae iz
pogleda, promenie kurs.
- Ljudi na njoj su lukavi. Primetili su gusare u nama.
- ta e da radi?
- Za sada nita. Topovnjaa je danas bra od nas.
- Ide da nas saeka na Saravaku?
- Mogue je.
- Pokuae moda napad na uu reke, sa flotom Bruka.
- Boriemo se.
- Nemamo vie nego samo 8 topova, Sandokane.
 - Mi, ali Helgolend e ih imati vie. Videe, Portugale, zabaviemo se.
Za dva dana Biser sa Labuana je preplovila razdaljinu i stigla do oko
tridesetak milja od obala Bornea, koji se video po vrhu planine Patau,
divovskoj planini pokrivenoj prekrasnim umama, koji se izdizao na 1880
koraka iznad nivoa mora.
Ujutro treeg dana, nakon kratkog mirovanja bez vetra, prolazila je rt Sirik,
bogatu skupinu ostrva i ostrvaca koja zatvara zaliv Saravaka prema severu.
Sandokan, koji se bojao da se svakog asa moe nai pred flotom Dejmsa
Bruka, napunio je topove, sakrio dve treine posade; onda je podigao
holandsku zastavu. Posle toga je upravio pramac prema rtu Tanjong Datu, koji
sa juga zatvara zaliv, blizu koga je morao da proe Helgolend dolazei iz
Indije. Oko podneva istog dana, na sveopte iznenaenje, Biser sa Labuana
nae se pred holandskom topovnjaom, koju je tri dana pre toga srela u
vodama ostrva Vejl. Sandokan, kada ju je ugledao, udari pesnicom besno po
ogradi broda.
- Opet topovnjaa! - uzviknu nabirajui elo i pokazujui zube, bele i otre
kao tigrove. - Hoe li da popijem krv mojim tigriima?
- pijunira nas, Sandokane - ree Janez.
- Ma ja u je potopiti na dno.
- Nee to uraditi, Sandokane. Jedan plotun iz topa moe da uje Brukova
flota.
- Smejem se ja na radinu flotu.
- Budi oprezan, Sandokane.
- Biu oprezan, kad ve tako eli, ali videe da e nas ova topovnjaa
napasti na uu Saravaka.
- Zar ti nisi Tigar iz Malezije?
- Jesam, ali imamo Nevinu iz pagode na brodu. Jedna kugla je moe
pogoditi.
- Napraviemo zid naim grudima.
 Holandska topovnjaa je prila na 200 metara Biseru sa Labuana. Na
mostu se video kapetan, opremljen dvogledom, i na pramcu se skupilo oko 30
mornara naoruanih karabinima. Na krmi je nekoliko artiljeraca okruivalo
veliki top.
Dva puta je obila oko prahosa opisujui ogroman krug, onda okrete
pramac na jug, prema Saravaku.
Brzina joj je bila tolika da je za tri etvrine sata nestala sa vidika i video se
samo jo blagi stub dima.
- Prokletstvo! - uzviknu Sandokan. - Ako mi se vrati na domet, potopiu
te samo jednim plotunom. Tigar, iako nije loe raspoloen, ne dozvoljava da
mu se priblii tri puta nekanjeno.
- Sreemo je opet na Saravaku - ree Janez.
- Nadam se, ali...
Povik koji je dolazio sa visine ga iznenada prekide.
- Hej! Parobrod na horizontu! - vikao je gusar koji je visio na vrhu glavne
katarke.
- Moda krstarica! - uzviknu Sandokan iji se pogled zapali.
- Odakle dolazi?
- Sa severa - odgovori posmatra.
- Vidi li ga dobro?
- Vidim samo dim i vrhove jarbola.
- Kad bi bio Helgolend! - uzviknu Janez.
- Nemogue je! Doao bi sa juga, ne sa severa.
- Moda je bio na Labuanu.
- Kamamuri! - povika Tigar.
Maharaanin, koji se izdvojio na krmi, spusti se i potra ka gusaru.
- Poznaje li Helgolend? - upita Tigar.
 - Da, gospodaru.
- Dobro, sledi me!
Potrae prema lestvicama od kanapa, popee se na glavnu katarku i
uperie poglede na zelenkastu morsku povrinu.
 Sedmo poglavlje:
Helgolend

Na horizontu, gde se nebo spajalo sa okeanom, skoro odjednom se pojavio

brod sa tri jedra, koji ma koliko daje bio daleko, pogaalo se da je velikih
razmera. Iz dimnjaka je izlazio stub crnog dima koji je vetar daleko raznosio.
Njegov gaz, struktura i jedra otkrivali su odmah da je ovaj brod pripadao
kategoriji ratnih brodova.
- Vidi li ga, Kamamuri? - upita Sandokan, koji je sa posebnom panjom
posmatrao parobrod, kao daje hteo da prepozna zastavu koja se vijorila na
vrhu katarke.
- Da - odgovori Maharaanin.
- Zna li ga?
- Saekajte malo, gospodaru.
- Je li Helgolend?
- ekajte... izgleda mi... da, da, to je Helgolend!
- Ne vara se?
- Ne, Tigre, ne varam se. Evo njegovog pramca iseenog pod otrim uglom,
evo jarbola svi izdeljani iz jednog drveta, evo 12 otvora sa strane. Da, Tigre,
da, to je Helgolend!
Jedan opasan bljesak zasja u oima Tigra iz Malezije.
- Bie posla za sve! - izree gusar.
Uhvati se za ue i spusti se do mosta. Njegovi gusari, kojima su ruke bile
naoruane, trali su oko njega pitajui ga pogledima.
- Janeze! - pozva on.
 - Evo me, brate, - odgovori Portugalac, trei ka njemu.
- Uzmi 6 ljudi, sii u potpalublje i potopi strane prahosa.
- ta? Da potopim strane prahosa? Jesi li lud?
- Imam plan. Posada broda e uti nae urlike, pourie i pokupie nas kao
brodolomce. Ti e biti portugalski ambasador i mi tvoja pratnja.
- I onda?
- Onda kada budemo na brodu, nee biti teko ljudima kao to smo mi da
zagospodarimo njime. Pouri, Helgolend se pribliava.
- Brate, stvarno si veliki ovek! - uzviknu Portugalac.
Naoruao je 10 ljudi i sioe u potpalublje krcato orujem, buradima
baruta, uladima i starim topovima kojima je trebao neki klin da se popravi.
Petoro ljudi se postavi na desnu stranu, a drugih petorica na levu, sa sekirama
u rukama.
- Hrabro, momci, - ree Portugalac. - Udarajte po spojevima, ali da rupe ne
budu mnogo velike. Moramo tonuti polako da nas ne pojedu morski psi.
Desetorica poee da udaraju po ogradi broda koja je bila vrsta kao od
gvoa. Deset minuta kasnije, dva ogromna vodena talasa probie u
potpalublje, jurei ka krmi.
Portugalac i 10 gusara se popee na palubu.
- Tonemo - ree Janez. - Svi na noge, momci, i sakrijte pitolje i bodee
ispod tunika. Sutra e nam trebati.
- Kamamuri, - vikao je Sandokan - dovedi tvoju gospodaricu na most.
- Moramo li skakati u vodu, kapetane? - upita Maharaanin.
- Nema potrebe. Ako bude neophodno, ja u poneti devojku.
Maharaanin pouri u kabinu, uze meu snane ruke svoju gospodaricu,
bez ijednog njenog otpora, i ponese je na most.
Parobrod je bio udaljen dobru milju, ali se pribliavao brzinom od 14 ili 16
vorova na sat. Za par trenutaka trebalo je da se nae u vodi kraj prahosa.
 Tigar iz Malezije se priblii jednom topu i zapali plotun.
Detonaciju je vetar odneo sve do broda, koji odmah okrete pramac prema
prahosu.
- U pomo! Kod nas! - urlao je Tigar.
- U pomo! U pomo!
- Tonemo!
- Kod nas! Kod nas! - vikali su gusari.
Prahos, nagnut na desnu stranu, polako je tonuo, naginjajui se kao da je
pijan. U potpalublju se ve ula voda kako udara o zidove, burad kako udara i
lomi se o topove. Glavna katarka, slomljena pri dnu, podrhtavala je trenutak, a
onda pade u more, vikui u padu veliko jedro i svu uad.
- Artiljeriju u vodu! - komandovao je Sandokan, koji je oseao da mu
prahos nestaje pod nogama.
Topovi su baeni u more, onda burad sa barutom, kugle, lengeri, oruje
koje je bilo na palubi, mitraljezi i rezervne katarke.
estoro ljudi, dohvativi neka drva, spustie se u potpalublje da uspore
prodiranje vode koja je besno provaljivala cepajui grau broda.
Brod je stigao na razdaljinu od 300 metara i zaustavio se. est amaca za
spaavanje sa mornarima je sputeno u more i brzo su se pribliavali prahosu
koji je tonuo.
- U pomo! U pomo! - vikao je Janez, koji je stajao na ogradi broda,
okruen svim gusarima.
- Hrabro! - povika jedan glas iz najblieg amca.
amci su nadolazili brzo, buno veslajui kroz vodu. Krmanoi, koji su
sedeli na krmi, sa rukom zauzetom krmarenjem, hrabrili su mornare, koji su
veslali ustro i u savrenom skladu, ne gubei nijedan udar vesla.
Ubrzo se prahos naao okruen sa dve strane. Oficir koji je komandovao
malim vodom, dobar momak u ijim venama je morala da tee indijska krv,
skoi na most koji je tonuo.
 Videvi ludu enu, ljubazno nakloni glavu.
- Pourite, - ree - prvo gospoa, a onda ostali. Imate li ta da spasete?
- Nita, komandante, - ree Janez. - Sve smo bacili u more.
- U amac!
Nevina iz pagode, onda Janez, Sandokan i nekoliko Dajaka, smestie se u
amac za spaavanje s oficirom, dok su se drugi ukrcali u ostalih pet amaca.
Mala trupa se udalji urno, upravljajui se prema brodu koji je sporo
plovio.
Voda je jo nadolazila na most prahosa, koji se ljuljao od pramca do krme
slabei nesreni glavni jarbol.
Iznenada se videlo da se naginje pravo napred, lomei se, onda nestade
meu talasima, pravei vrtlog koji je zahvatio i amce na dvadesetak metara
udaljene, uprkos nadljudskim naporima mornara.
Podie se veliki talas, zapljuskujui tokove i udarajui o strane broda, koji
se ljuljao na levu i desnu stranu.
- Jadan Biser! - uzviknu Janez, koji oseti ubod u srce.
- Odakle ste dolazili? - upita oficir Helgolenda, koji je do tada utao.
- Sa Varauna - odgovori Janez.
- Je li se pojavila rupa?
- Da, naleteli smo na podvodne stene obala Vejla.
- Ko su svi ovi ljude druge boje koje vodite sa sobom?
- Dajaki i Maleani. Poasna pratnja koju mi je dao sultan Bornea.
- Ali vi ste onda...?
- Janez Gomero Marhanhao, kapetan parobroda Katolik kralja Portugali-
je, ambasador na dvoru sultana Varauna.
Oficir nakloni glavu.
- Tri puta sam sreniji da sam vas spasao - ree naklonivi se.
 - A ja vam zahvaljujem, gospodine, - ree Janez, takoe se naklonivi. -
Bez vae pomoi, niko od nas sada ne bi bio iv.
amci su stigli do broda. Stepenice su sputene i oficif, Janez, Ada,
Sandokan i svi ostali se popee na palubu gde su nervozno oekivali kapetana i
posadu.
Oficir predstavi Janeza kapetanu broda, lepom oveku oko 40 godina sa
dva velika brka i opaljenog suncem Ekvatora.
- Prava je srea, gospodine, da smo stigli ba na vreme - ree kapetan
ivahno steui desnu ruku Portugalca, koju mu je ovaj pruio.
- Svakako, dragi moj kapetane. Moja sestra bi bila mrtva.
- To je vaa sestra, gospodine ambasadore? - upita kapetan, gledajui ludu
enu koja jo nije progovorila ni rei.
- Da, kapetane, ali nesrenica je luda.
- Luda?
- Da, komandante.
- Tako mlada i tako lepa! - uzviknu kapetan, gledajui podrazumevajuim
pogledom Nevinu iz pagode. - Moda je umorna.
- Verujem da jeste, kapetane.
- Ser Staforde, odvedite gospou u najbolju kabinu na krmi.
- Ali dozvolite da je sledi njen sluga - ree Janez. - Otprati je, Kamamuri.
Maharaanin uze devojku za ruku i poe za oficirom ka krmi.
- I vi, gospodine, mora da ste umorni i ogladneli - ree kapetan, obraajui
se Janezu.
- Ne kaem da nisam, kapetane. Ve su dve duge noi kako se uopte ne
spava i dva dana kako nismo skoro ni okusili hranu.
- Kuda ste se uputili?
- Na Saravak. Uzgred, dozvolite mi, kapetane, da vam predstavim Oranga
Kahajana, brata sultana Varauna - ree Janez, predstavljajui Sandokana.
 Kapetan sa entuzijazmom stee ruku Tigru iz Malezije.
- Moj Boe! - uzviknu. - Ambasador i princ na mom brodu? Ovo je prava
ast. Nije potrebno da vam kaem, gospodo, da vam je moj brod na
raspolaganju.
- Hiljade puta hvala, kapetane, - odgovori Janez. - Jeste li i vi na kursu
prema Saravaku?
- Tano i putovaemo zajedno. Kakva srea! Idete li moda kod rade
Dejmsa Bruka?
- Da, kapetane, moram da potpiem veoma vaan ugovor.
- Poznajete li radu?
- Ne, kapetane.
- Ja u vas predstaviti, gospodine ambasadore. Ser Staforde, odvedite
gospodu u kabinu na krmi i naredite da im se poslui ruak.
- A nai mornari, gde ete ih smestiti, kapetane? - upita Janez.
- Ispod mosta, ako se slaete.
- Hvala, kapetane.
Janez i Sandokan su sledili oficira koji ih je odveo u veliku kabinu ureenu
sa mnogo elegancije.
Dva prozora, ogromnih stakala i otvorenih svilenih zavesa, gledala su na
krmu broda i dozvoljavali su da svetlost i vazduh ulaze neometano.
- Ser Staforde, - ree Janez - koga imamo pored nae kabine?
- Kapetana sa vae desne strane i vau sestru sa leve.
- Odlino. Moi emo da popriamo kroz zidove.
Oficir se povue, obavetavajui ih da e odmah biti serviran ruak.
- Dobro, bratiu moj, kako ide? - upiza Janez kad su ostali sami.
- Ide sve naduvanih jedara - odgovori Sandokan. - Ovi jadni avoli stvarno
veruju da smo dva dentlmena.
 - ta kae na brod?
- Brod je prve klase koji e biti odlina figura na Saravaku.
- Jesi li prebrajao ljude na brodu?
- Jesam, ima ih oko 40.
- Do avola! - uzviknu Portugalac pravei runu grimasu.
- Plai se 40 ljudi?
- Ne kaem da ne.
- Ima nas veliki broj i svi smo odabrani, - ree Janez.
- Ali imaju dobre topove, ovi Englezi.
- Zaposlio sam Hirunda da mi kae koliko topova ima brod. Deko je lukav
i sve e nam rei.
- Kada emo udariti?
- Noas. Sutra u podne, biemo na uu reke.
- uti, evo stjuarta.
Stjuart je nosio, uz pomo dve sluge, obilan ruak: dva krvavo ispeena
bifteka, ogroman puding, izabrane boce francuskog vina i din. Dva gusara,
koji su bili pri apetitu, sedoe za sto, brzo jedui ruak.
Upravo su navalili na puding kada se napolju zau tihi korak i lagani
zviduk.
- Ui, Hirundo, - ree Sandokan.
Lep mladi, bronzanog tena, lepo razvijen, ivog pogleda, ue zatvarajui
za sobom vrata.
- Sedi i priaj, Hirundo, - ree Janez. - Gde su nai?
- Pod mostom - odgovori mladi Dajako.
- ta rade?
- Glade oruje.
 - Koliko ima rasporeenih topova? - upita Sandokan.
- Dvanaest, Tigre.
- Ovi Englezi su dobro naoruani. Dejms Brak e dobiti tvrdu kost da
gloe, ako nas napadne da se ukrca. Jednim plotunom iz svih topova
poslaemo na dno njegovog Realistu.
- U to verajem, Tigre.
- uj m, Hirundo, i dobro utuvi u glavu moje rei.
- Pretvorio sam se u ui.
- Neka se niko od naih ne pokree, za sada. Kada se podigne mesec,
pokvarite topove na brodu i popnite se svi u masi na most viui: vatra, vatra!
Mornari, oficiri i kapetan e se popeti na palubu i mi emo ih napasti, ako se
ne predaju. Jesi li me razumeo?
- Savreno, Tigre iz Malezije. Imate li jo ta da mi kaete?
- Da, Hirundo. Kada izae odavde, idi u kabinu Nevine iz pagode, koja je
odmah do ove, i reci Kamamuri da dobro zabarikadira vrata i da ne izlazi dok
traje borba.
- Razumeo sam, Tigre iz Malezije.
- Idi sad i sluaj.
Hirundo izae i ue u kabinu Nevine iz svete pagode.
- Sve emo ih poubijati?
- Ne, Janeze, nateraemo ih da se predaju. Bilo bi mi ao da ubijem ove
ljude koji su nas prihvatili tako galantno.
Dva gusara mirno zavrie obrok praznei vie boca, pijuckali su aj koji
im je doneo stjuart i ispruili se na malim krevetima, strpljivo ekajui znak da
se popnu na palubu.
Oko osam sati sunce nestade na horizontu i polako se spusti tama, na
veliku povrinu vode koja je brzo postala mrana.
Sandokan pogleda napolje kroz prozor. Na puini, na velikoj udaljenosti,
uini mu se da vidi crnkastu masu kako se die do oblaka: na vrhu, jo uvek
tako dalekom, beliasto jedro koje je paralo horizont.
- Na vidiku je planina Matang - promrmlja. - Sutra emo biti na Saravaku.
Naulji ui, pribliavajui se vratima kabine.
Zau dve osobe kako silaze malim stepenicama, jedan mrmolj, onda dvoje
vrata kako se otvaraju i zatvaraju; jedna sa desne, a druga sa leve strane.
- Dobro - nastavi da mrmlja. - Kapetan i porunik su uli u svoje kabine.
Sve se odlino odvija.
Zapali svoj ibuk, koji je imao vremena da spase u brodolomu zajedno sa
pitoljima, sabljom i bodeom neprocenjive vrednosti, i poe da pui savreno
miran.
Malo kasnije zau kako sat otkucava devet u kapetanovoj kabini, onda
deset, ak i jedanaest. Uzdahnu kao proboden noem. Skoi sa kreveta..
- Janeze, - uzviknu.
- Brate, - odgovori Portugalac.
Tigar iz Malezije naini dva koraka ka izlazu drei vrsto u ruci sablju.
Jedan uasni urlik odjeknu usred broda, gubei se na moru:
- Vatra! Vatra!
- Penjimo se! - uzviknu Sandokan.
Dva gusara, otvorivi vrata, potrae na most kao tigrovi.
 Osmo poglavlje:
Zaliv Saravaka

Na uasan povik: Vatra! Vatra! inenjer je odmah zaustavio brod, koji vie
nije napredovao osim pod impulsom poslednjih okretaja elise.
Nasta neopisiva konfuzija, na pojavu dva gusara, vladao je haos na mostu.
Iz spavaonice na pramcu, polugoli ili u kouljama, izlazili su na otvoreno
mornari, jo polubudni, ulovljeni u neodlunosti, viui jedni na druge,
gurajui se, padajui i ponovo se diui. Ljudi na strai, nita manje nepribrani,
verujui da je vatra ve obuhvatila alarmantnu proporciju, ili su da pronau
kofe nestale sa mosta. Na most, meutim, kao morski talas, penjali su se tigrii
sa Momprasema, sa bodeom u zubjma i pitoljem u ruci, spremni na borbu.
Naredbe, urlici, psovke, povici, pitanja, svuda su se uli, nadvladavajui huk
motora i naredbe oficira voda.
- Gde je vatra? - pitao je jedan.
- Kod topova - odgovarao je drugi.
- Svete mu Barbare! Svete mu Barbare!
- Formirajte lanac.
- Gromova mu! Na pumpe!
- Kapetane! Gde je kapetan?
- Na svoja mesta! - grmeo je oficir. - Hrabro, momci, na pumpe! Na svoja
mesta!
Odjednom jedan glas, gromoglasan kao truba, zau se sa sredine mosta
nepokretnog broda.
- Oko mene, tigrii!
 Tigar iz Malezije skoi meu svoje ljude. U desnoj ruci je grevito stezao
sablju koja je bljeskala na svetlosti fenjera sa pramca.
Surov urlik odjeknu:
- iveo Tigar iz Malezije!
Mornari na brodu, iznenaeni, uplaeni, videvi sve ove naoruane ljude
spremne da se bace na njih, pourie konfuzno na pramac i na krmu hvatajui
sekire, seiva, poluge, metalnu uad.
- Izdaja! Izdaja! - urlalo se na sve strane.
Gusari, sa bodeima u rukama, spremali su se da obore dva ljudska zida.
Tigar iz Malezije jednim zvidukom zaustavi ih u napadu.
Kapetan se pojavio na mostu i hrabro se uputio prema njima, sa
revolverom u desnoj ruci.
- ta se deava? - upita on zapovednikim glasom.
Sandokan izae iz grupe, kreui se ka njemu.
- Vidite dobro, kapetane, - ree on. - Moji ljudi napadaju vae.
- Ko ste vi?
- Tigar iz Malezije, moj kapetane.
- Kako? To je pa neko drugo ime?... Gde je ambasador?...
- Tamo u sredini, sa pitoljem u ruci, spreman da puca na vas, ako ne
pourite da se predate.
- Bednie!...
- Mirno, kapetane. Ne vrea se nekanjeno voa gusara sa Momprasema.
Kapetan se povue unazad tri koraka.
- Gusari!... - uzviknu. - Vi, gusari!...
- I to najbolji.
- Nazad! - grmnu on podiui revolver. - Nazad ili u vas ubiti!
- Kapetane, - nastavi Sandokan, pribliavajui mu se. - Nas ima 80, svi
naoruani i odluni na sve, a vi nemate ni 40 ljudi, skoro golih. Ja vas ne
mrzim i neu da vas nepotrebno rtvujem; predajte se, onda, i kunem vam se
da vam nee faliti ni dlaka sa glave.
- Ali ta, u stvari, hoete?
- Va brod.
- Da preplovite more?
- Ne, da ispunimo jedno dobro delo, kapetane; da ispravimo nepravdu
prema ljudima.
- A ako bih ja odbio?
- Poslao bih moje tigrie protiv vas.
- Ali vi hoete da me pokradete!
Sandokan izvadi dobro napunjenu vreicu iz pojasa koji je nosio ispod
tunike i pokaza je kapetanu:
- Ovde vam je milion u dijamantima - ree. - Uzmite!
Kapetan ga je gledao kao u snu.
- Ne shvatam - ree. - Imate toliko ljudi sa kojima ste mogli da zavladate
brodom bez velikih rtava, a vi mi poklanjate milion! Kakav ste vi ovek?
- Ja sam Tigar iz Malezije - odgovori Sandokan. - Do avola, predajte se ili
sam primoram da pustim na vas tigrie koji me okruuju.
- Ali ta ete da radite sa mojim ljudima?
- Sve emo vas ukrcati u amce i pustiti slobodne.
- I kuda emo mi?
- Obala Bornea nije mnogo daleka. Pourite, odluite se.
Kapetan je oklevao. Moda se plaio da ako spusti oruje, gusari e se
baciti na njegove ljude i masakrirati ih.
Janez je pogodio ta mu prolazi kroz glavu i izaavi napred:
- Kapetane, - ree. - Niste u pravu to sumnjate u rei Tigra iz Malezije, on
je uvek odrao svoja obeanja.
- U pravu ste - ree komandant. - Hajde, mornari, poloite oruje; svaki
otpor je uzaludan.
Mornari, koji su videli da im se mnogo loe pie, nisu oklevali ni trenutka i
bacie na most noeve, seiva, poluge i lance.
- Dobri momci - ree Sandokan.
Na jedan njegov mig, dva mala brodia sa motorom i tri amca za
spaavanje su sputeni u more, poto su bili dobro snabdeveni hranom.
Mornari, nestrpljivi, provukoe se kroz gusare zauzimajui mesta u
amcima. Poslednji je ostao kapetan.
- Gospodine, - ree on, zaustavljajui se pred Tigrom iz Malezije. -
Nemamo nijedno oruje za odbranu, niti busolu da se orijentiemo.
Sandokan otrgnu sa lanca, koji mu je visio na grudima, zlatnu busolu i
pruajui je oficiru:
- Ova e vas orijentisati - odgovori.
Skide sa pojasa dva pitolja i sa prsta prelepi prsten sa ogromnim
dijamantom kao orah, i dade te tri stvari kapetanu.
- Evo vam oruja da se odbranite, prstena za uspomenu, i vreica puna
dijamanata da vam platim brod koji sam vam uzeo - ree Sandokan.
- Vi ste najudniji ovek koga sam sreo u ivotu - primeti kapetan,
primajui tri stvari. - I ne mislite da mogu na vas isprazniti ovo oruje?
- Neete to uiniti.
- Zato?
- Zato to ste u krvi dentlmen. Idite!
Kapetan blago pozdravi rukom i sie u amac, koji odmah otplovi, a sledili
su ga svi ostali, upuujui se na zapad.
Dvadeset minuta kasnije Helgolend napusti ove vode navigavajui brzo
prema obali Saravaka, koja je bila udaljena ne vie od 100 milja.
 - Idemo sada da pronaemo Kamamurija i njegovu gospodaricu - ree
Sandokan, nakon to je dao kurs. - Nadajmo se da se nita nije desilo jadnoj
Adi.
Sie niz stepenice na krmi zajedno sa Janezom i zalupa na vrata kabine
Maharaanina. j
- Ko je? - upita Kamamuri.
- Sandokan.
- Jesmo li pobedili, kapetane?
- Da, prijatelju moj.
- iveo Tigar iz Malezije! - zaurla dobri Maharaanin.
On skloni nametaj, koji je nagomilao na vratima, i otvori. Janez i
Sandokan uoe.
Maharaanin je bio naoruan do zuba. Jo je u ruci drao sablju, a pojas mu
je bio prepun pitolja i noeva. Ispruena na maloj fotelji bila je luda ena,
zauzeta otkidanjem latica kineske rue, koju je istrgla iz vaze sa cveem.
Videi da ulaze Sandokan i Janez skoi na noge, gledajui ih oima koje su
odraavale dubok uas.
- Tugovi!... Tugovi!... - uzviknu.
- To su nai prijatelji, gospodarice, - ree Maharaanin.
Ona se zagleda u Kamamurija nekoliko trenutaka, onda pade nazad u
fotelju ponovo upajui latice cveta koji je drala u ruci.
- Urlici boraca su uznemirili nesrenicu? - ree Sandokan Maharaaninu.
- Da - odgovori on. - Skoila je drhtei i viui: Tugovi! Tugovi! A onda se
malo po malo smirila.
- Nita drugo?
- Nita drugo, kapetane.
- Bdij paljivo nad njom, Kamamuri.
 - Neu je isputati iz vida.
Janez i Sandokan se popee na palubu. Ba u tom trenutku ljudi na strai su
pokazivali na jugu jednu crvenkastu taku koja se brzo kretala.
- Mora da je fenjer nekog broda - ree Portugalac.
- Sigurno jeste. To me jako uznemirava - odgovori Sandokan.
- Zato, brate moj?
- Taj brod moe da sretne amce.
- Tako mi puaka! Samo bi nam to nedostajalo!...
- Ne plai se, Janeze. Helgolend ima dobre topove. Ali... pa, to je
parobrod. Zar ne vidi, Janeze, onu crvenkastu prugu kako se die u nebo?
- Jupitera mi! U pravu si!
- Na topove, momci! Na topove! - povika Tigar iz Malezije.
- ta radi? - upita Janez, zaustavljajui ga jednom rukom.
- To je topovnjaa, Janeze.
- Kakva topovnjaa?
- Ona to nas je pratila. Poslaemo je na dno.
- Ti si lud!
- Zar je ne vidi?
- Svakako da je vidim, ali ako ti pripuca na nju, na Saravaku e nas gaati
iz topova. Ako ne potone na dno od prvog udara, otrae kod prokletog Bruka
i prijaviti nas.
- Alaha mi! - uzviknu Sandokan, pogoen ovim razmiljanjem.
- Budimo mirni, brate, - ree Janez.
- A ako sretne amce?
- Nije lako, Sandokane. No je tamna, amci plove na zapad, a topovnjaa,
ako ne greim, ide pramcem na sever. Susret pod slinim okolnostima nije lak.
Da li moda greim?
 - Ne, ali kad vidim tu prokletu topovnjau...
- Mirno, brate. Ostavimo je neka plovi na sever.
Topovnjaa, koja je sa toliko predanosti sledila, ali moda i ne znajui,
gusare sa Momprasema, sada je bila jako blizu. Sa leve i desne strane sjajila su
dva fenjera, zeleni i crveni, a na vrhu katarke beli. Na krmi se video kormilar
za kormilom.
Prola je pored Helgolenda opisujui neku vrstu polukruga i nestade na
severu, ostavljajui za sobom fosforescentni trag.
Nije prolo ni deset minuta kada se zau glas kako vie iz daljine:
- Hej, topovnjao!
Sandokan i Janez, kada su uli ovaj povik, potrae na pramac paljivo
gledajui prema severu.
- amci, moda? - upita se Sandokan, uzbuen.
- Vidim samo topovnjau tamo dole - primetio je Janez.
- A ipak je taj poziv doao iz daljine.
- Da nismo loe uli?
- Sumnjam, Janeze.
- ta emo da radimo?
- Biemo spremni i nastaviti predostrono.
Sandokan ostade na mostu nekoliko sati, nadajui se da uje drugi povik,
ali je uo samo udaranje talasa o bokove broda i duvanje vetra u jedrima.
U pono, smiren ali zamiljen, silazio je u kabinu kapetana gde ga je Janez
ekao, ispruen na malom krevetu. Cele noi Helgolend je napredovao u
zalivu Saravaka, koji se polako suavao. Ljudi na strai nisu prijavili nita
znaajno; samo oko dva sata ujutru, na 500 metara od desnog boka, viena je
crna senka da prolazi velikom brzinom i zatim nestaje. Svi su ga zamenili za
prahos koji je plovio bez fenjera.
U zoru, 40 milja je odvajalo brod od ua Saravaka u reku, na par sati
hoda, bio je uzdignut grad.
More je bilo mirno i vetar dovoljno dobar. Ovde i onde su se opaali neki
prahosi i dunke, sa svojim ogromnim jedrima, a na zapadu, malo konfuzno,
planina Matang i gigantski vrh koji se dizao u vazduh 2790 stopa i koji je bio
prekriven divnim umama.
Sandokan, koji se nije oseao mirnim u moru gde plove brodovi Dejmsa
Bruka, istrebljivaa maleanskih gusara, uzdie na vrh katarke englesku
zastavu, napunio je topove, spremio bombe i naoruao svoje ljude.
U 11 sati ujutru, na sedam milja, pojavila se obala, mnogo niska,
prekrivena gustim umama i velikim plaama. U podne je Helgolend
zaobilazio poluostrvo koje se pribliilo i prodirao je u zaliv: malo zatim je
bacio lenger u reku, na mestu kod Montabasa.
 Deveto poglavlje:
Bitka

Ue reke, koje formira jednu vrstu luke sa peanim obalama i podvodnim

stenama koje su razbijale nalete mora, predstavljalo je izvanredan pogled.
Uzdu obala su se prostirale predivne ume pisanga ogromnog lia, ije voe
ima zlatno utu boju, zadivljujua drvea mangoa, dragoceni bambusi koji su
bili veoma hranljive sri, ogromno drvee kamfore, na ijim granama su urlale
bande majmuna lepe zelene boje, i nadletale su bande pelikana ogromnih
kljunova.
Po reci su dolazili i odlazili, ili plutali ukotvljeni, male barke, barke, prahosi
Maleana, Bugiza, Borneanaca, Makasareza, veliki giongi sa Jave obojenih
jedara, kineske dunke starinskog oblika i teke, mali holandski i engleski
brodovi. Neki brodovi su ekali utovar, a neki povoljan vetar koji bi im
dozvolio da isplove na puinu.
Na stenama i na obalama su se videli Dajaki, polugoli, zauzeti pecanjem i
jata albatrosa, ogromnih ptica sa tekim kljunovima koji bi bez napora razbili
ljudsku lobanju, i jata drugih morskih ptica koja su nazivali zajednikim
imenom fregate.
Sandokan je, im je Helgolend bacio sidro na dobro mesto, upravo u
sredinu reke koja je lagano oticala u more, pourio da pogleda brodove koji su
ga okruivali.
Njegov pogled odmah pade na mali skuner, naoruan mnogobrojnom
artiljerijom, koji je bio ukotvljen 300 metara iznad njega. Na ovaj pogled
promukla psovka mu izae na usta i elo mu se nabora.
- Janeze, - ree on prijatelju koji je bio blizu njega. - Proitaj ime ovoga
broda.
 - Plai se neega? - upita Portugalac, nametajui dvogled na oi.
- Ko zna? itaj, Janeze.
- Realista, napisano je na krmi.
- Nisam se prevario. Srce mi je govorilo da je to upravo brod Dejmsa
Bruka kojim unitava malezijske gusare.
- Bahusa mu! - uzviknu Portugalac. - Imamo izvanrednog suseda.
- Koga bih rado poslao na dno da osvetim moju sabrau.
- Nemoj ga gaati ako nas ne uznemirava. Moramo biti obazrivi, brate, i to
mnogo ako hoemo da oslobodimo jadnog Tremala Naika.
- Znam, i biu predostroan.
- Tja, gledaj ovu barku koja ide prema nama. Ko je onaj runi ovek?
Sandokan se nadnese nad ogradu i pogleda. Barka sa jednim jedrom na
pramcu, samo sa jednim ovekom na palubi, ukastog tena, sa crvenim
pojasom oko struka, drvenim prstenovima na rukama i nogama, beretkom sa
perjem na glavi i ogromnim eljustima pelikana na elu, pribliavao se brodu.
- To je bazir - ree Sandokan.
- ta to znai?
- Svetenik Dinate ili uvate, dva boanstva Dajaka.
- ta hoe da radi na brodu?
- Da nam proda neki glupi nakit.
- Poaljimo ga u kuu Belzebua, ne znamo ta emo sa nakitom.
- Suprotno, primiemo ga, Janeze. Dae nam tane informacije o Dejmsu
Bruku i njegovoj floti.
Mala barka je pristala uz brod.
Sandokan baci stepenice i bazir se pope na most zadivljujuom okretnou.
- Zato si doao? - upita Sandokan, govorei na jeziku Dajaka.
- Da ti prodam moj nakit - odgovori bazir, odmotavajui smotuljak sa
mnogobrojnim prstenjem koje je bilo graciozno obojeno.
- Ne znam ta bih s tim. Da te pitam druge stvari.
- Koje?
- uj me dobro, prijatelju moj. Hou mnogo toga da saznam i ako mi dobro
odgovori, dobie jedan lep bode i mnogo tuvaka (alkoholnog pia) da pije
mesec dana.
Oi Dajaka bljesnue poudom.
- Govori - ree.
- Odakle dolazi?
- Iz grada.
- ta radi rada Bruk?
- Naoruava se!
- Plai se nekog napada?
- Da, Kineza i roaka Mude Hasina, naeg starog sultana.
- Jesi li ikada naputao Saravak?
- Nikada.
- Jesi li video da dovode u Saravak zarobljenika bronzane puti?
Bazir se zamislio par trenutaka.
- Velikog i lepog oveka? - upita.
- Da, velikog i lepog - ree Sandokan.
- Koji je boje Indijaca?
- Da, bio je Indijac.
- Video sam ga da se iskrcava pre par meseci ili tako neto.
- Gde je zatvoren?
- Ne znam, ali ti moe rei ribar koji ivi tamo dole - ree Dajako
pokazujui na jednu kolibicu od velikog lia koja se izdizala sa leve strane. -
Taj ovek je otpratio zatvorenika.
- Kada mogu da vidim tog ribara?
- Sada je u ribolovu, ali veeras e se vratiti u kolibu.
- Dovoljno. Hej, Hirundo, pokloni tvoj bode ovom oveku i dostavi u
njegovu barku bure dina.
Gusar nije ekao da mu se dva puta kae. Odnese sa drugovima u kanu
bure dina i dade svoj bode baziru, koji je otiao zadovoljan kao da mu je
poklonjena cela provincija.
- ta misli da radi, brate? - upita Janez upravo kada je Dajako napustio
most.
- Reagovau odmah - odgovori Sandokan. - Za jedan sat e pasti no i
idemo da uzmemo ribara.
- A onda?
- Kada saznamo gde se nalazi Tremal Naik, popeemo se u Saravak i otii
da naemo Dejmsa Bruka.
- Dejmsa Bruka?
- Neemo ii kao gusari, ve kao uvaene osobe. Ti e biti holandski
ambasador.
- Strano emo rizikovati, Sandokane. Ako Bruk shvati prevaru, obesie
nas.
- Ne plai se, Janeze. Ue kojim e obesiti Tigra iz Malezije nije jo
upredeno.
- Kapetane, - ree u tom trenutku Hirundo, pribliavajui se Sandokanu. -
Dolaze brodovi.
Tigar iz Malezije i Janez se okretoe prema uu reke i videe dva ratna
broda sa mnogobrojnom artiljerijom, vijorei englesku zastavu, kako se
ukotvljuju na otvorenom, pokuavajui da zaobiu mesto Montabas.
- Oh! - uini Janez. - Jo ratnih brodova!
 - Iznenauje te, moda? - upita Tigar iz Malezije.
- Malo, brate. Ovde, na ovoj reci, pod okom Bruka, ne oseam se sigurno.
Sumnjam u sve.
- Grei, Janeze. Engleski brodovi su uvek ovde.
Dva ratna broda, poto su stajala jedno pola sata, uoe u veliku reku,
natovareni sa pola tuceta amaca za spaavanje.
Pozdravie zastavu rade sa dva topovska plotuna, prooe kraj desnog
boka Helgolend, odoe da bace sidro jedan sa desne, a drugi sa leve strane
Realiste, na razdaljini od svega 20 metara.
Bio je to trenutak koji je Sandokan izabrao da pozove svoje ljude na zemlju
i uzmu ribara. Jedan amac je sputen u more i Hirundo zajedno sa tri gusara
sie, upuujui se prema rivi.
Sandokan ga je sledio pogledom dok je mogao, a onda poe da eta po
mostu, frenetiki puei na lulu.
Nije nainio jo ni dva kruga, kada mu Portugalac prie uplaenog izraza i
uplaenih oiju.
- Sandokane! - uzviknu.
- ta ti je? - upita gusar. - emu to izbezumljeno lice?
- Sandokane, sprema se neto protiv nas.
- Nemogue! - uzviknu Tigar, bacajui okolo pretei pogled.
- Da, Sandokane, priprema se napad. Pogledaj na more!
Sandokan, uzbuen uprkos svemu, upravi pogled prema uu reke. Ruke
mu se sklopie oko drke bodea i sablje. Promuklo reanje sie sa drhtavih
usana.
Tamo, oko stena, opaala se crna masa, ogromna, pretea, usidrena na
nain da zatvori izlaz. Nije trebalo mnogo da se prepozna kao brod velikih
dimenzija koji se nalazio pored Helgolenda.
- Nebeskih mi munja! - mrmljao je sa izuzetnim besom. - Je li istina?... A,
ipak, ne verujem.
 - Ali zar ne vidi da nam je okrenuo usta svojih topova? - ree Janez.
- Ali ko misli da nas je izdao?
- Moda topovnjaa.
- Nije mogue. Topovnjaa je ila na sever.
- Ali jutros u dva sata straari su videli crnu masu, prebrzu, kako plovi ka
Saravaku.
- I ti misli da...?
- Topovnjaa nas je izdala - odluno e Janez. - Moda je pokupila Engleze
u amcima i, ko zna, moda oveka koji je vikao: Hej, topovnjao!, a to je
bio engleski mornar koji se bacio u more tokom borbe.
Sandokan se okrete i zagleda u Realistu. Brod Dejmsa Bruka je jo uvek
bio na svome mestu, ali dva engleska broda su se primetno pribliila
Helgolendu, koji se sada nalazio izmeu dve vatre.
- Ah! - uzviknu Sandokan. - Hoete bitku? Dobro, bie je! Pokazau vam
ko sam ja, uz pesmu mojih topova!
Nije jo zavrio sa govorom kada se razorni krik razlee sa leve obale, ka
kojoj se Hirundo uputio.
- U pomo! U pomo! - ulo se urlanje.
Sandokan, Janez i gusari skoie na levi bok pokuavajui da vide ta se to
deava u mranoj umi.
- Ko vie? - upita jedan gusar.
- Neka mi Dinata odsee glavu ako to nije bio glas Hirundija - ree jedan
Dajako atletske grae.
- Hej! Hirundo! - povika Janez.
Dva puana pucnja opalie u umi.
Ma koliko da je tama bila duboka, gusari opazie 4 oveka koji su oajniki
plivali prema brodu.
- To je Hirundo! - uzviknu jedan gusar.
 - Hej! Stvar postaje ozbiljna! - uzviknu drugi.
- Zar se igra lo pokuaj? - upita trei.
- Tiina - ree Tigar. - Bacite stepenice.
etiri oveka, koji su plivali kao ribe, za par trenutaka stigoe ispod broda.
Uhvatiti se za lestvice od konopca i popeti se do ograde, za njih je bila stvar
jednog trenutka.
- Hirundo! - pozva Sandokan, prepoznavi u ovoj etvorici gusare koji su
malo pre toga poslati u potragu za ribarom.
- Kapetane, - uzviknu Dajako, tresui sa sebe vodu - okrueni smo.
- Tako mi munja na nebu! - grmeo je Tigar. - Brzo, ispriaj to to si video.
- Video sam tamo dole, u onim umama, radine vojnike, naoruane
pukama, sakriveni iza stabala drvea i usred grmlja. Izgleda da samo ekaju
znak da otvore vatru.
- Jesi li siguran da se nisi prevario?
- Ima vie od 200 ljudi i video sam ih svojim oima. Zar niste uli dva
pucnja iz puke kad su pucali na nas?
- Da, uo sam.
- ta emo da radimo, brate? - upita Janez.
- Povui se, je nemogue. Pripremiemo se i na prve plotune iz topova,
poe emo bitku. Tigrii, oko mene!
Gusari, koji su se drali na potovanoj udaljenosti, na poziv Tigra stupie
napred. Oi su im blistale i ruke su im gladile drke bodea. Ve su znali o
emu se radi i drhtali su od nestrpljenja.
- Tigrii sa Momprasema, - ree Sandokan - Dejms Bruk, istrebljiva
maleanskih gusara, sprema se na bitku protiv nas. Hiljade ljudi, hiljade
Maleana i Dajaka je on pobio; svi oni ve dugo vremena trae osvetu svoje
sabrae. Zakunite se preda mnom da ete osvetiti te ljude.
- Kunemo se! - odgovorie u horu gusari, zahvaeni uasnim
entuzijazmom.
 - Tigrii sa Momprasema, - nastavi Sandokan - ima nas jedan na etvoricu,
ali Tigar iz Malezije je sa vama. Gvoe i vatra dok ne ostane samo prah i
kugle na brodu, onda vatra od pramca ka krmi. Noas moramo pokazati ovim
psima kako znaju da se bore tigrii sa divljeg Momprasema, voeni Tigrom iz
Malezije. Na vaa mesta, tigrii, na vaa mesta! Na moju komandu, paljba!
Jedan zagluujui urlik odgovori na rei koje je izrekao Tigar iz Malezije.
Gusari, sa Janezom na elu, pourie meu topove upravljajui crna grotla od
bronze prema neprijateljskim brodovima. Na mostu su ostala dva gusara,
drei vrsto toak kormila i Sandokan, koji je sa pramca paljivo pijunirao
pokrete neprijatelja.
etiri broda koja su se spremala da razore Helgolend sa svojih 40 topova,
inila su se da duboko spavaju. Nikakav zvuk se nije uo sa njihovih mostova;
ali su se videle senke kako se kreu po pramcu i krmi.
- Spremaju se - mrmljao je Sandokan kroz stisnute zube. - Za deset minuta
zaliv e se osvetliti vatrom 50 i vie topova; a ova mirna no e biti razbijena
reanjem artiljerije, praskom bombi, plotunima uladi, urlicima ranjenih,
urlicima pobednika! Kako e to biti lepa predstava!
Odjednom mu se elo nabora.
- A Ada? - mrmljao je. - Ako je pogodi kugla? Sambiljongo!...
Sambiljongo!
Dajako, koji je nosio to ime, pritra spremno na poziv svog voe.
- Evo me, kapetane, - odgovori.
- Gde je Kamamuri? - upita Sandokan.
- U kabini Nevine iz pagode.
- Pridrui mu se i nagomilaj oko zidova kabine sve, burad, gvouriju i
gvozdene matrase koje pronae u potpalublju i u spremitu krme.
- Treba zatiti od kugli kabinu Nevine?
- Da, Sambiljongo.
- Dozvolite mi da to sam uradim, kapetane. Gvoe nee prodreti tamo
unutra.
- Idi, prijatelju moj!
- Samo jedna re, kapetane. Moram li ostati u kabini?
- Da, i pobrinue se da spase Nevinu ako budemo primorani da
napustimo brod. Znam da si najbolji pliva Malezije. Pouri, Sambiljongo;
neprijatelj se sprema da nas napadne.
Dajako pouri ka krmi. Sandokan se vrati na pramac, posmatrajui paljivo
reku.
Sa broda koji je zatvarao ue reke iznenada se zau plotun. Skoro istog
trenutka bljesak zaigra na mostu Realiste, a sledila je izvanredna detonacija.
Tigar iz Malezije uzdahnu, dok je spoljanost glavne katarke, udarena
kuglom razmera osmice, padala na palubu sa uasnim treskom.
- Tigrii! - zaurla on. - Paljba! Paljba!
Zagluuji urlik mu odgovori:
- iveo Tigar iz Malezije! iveo Momprasem!
Desi se kratkotrajna tiina, optereena pretnjom, a onda se malo sidrite
osvetli s kraja na kraj.
Sa etiri neprijateljska broda bljetala je vatra, dim i kugle, razarajui mrak i
uznemiravajui noni mir; iz uma je dolazila vatra puaka kojih je bilo
neverovatno mnogo du cele rive.
Bitka je poela. Pet brodova se borilo neverovatnim besom, bljetei
munje, urlajui topovima, povraajui uragane gvoa koje je letelo u vazduh
zvidui zagluujue. Posade, pocrnele od baruta, pune entuzijazma, punile su i
praznile topove bez zastoja, pokuavajui da totalno unite neprijatelja,
ohrabrujui se divljim urlicima.
Helgolend, usred zaliva, vrsto usidren, branio se besno od divova koji
su ga napadali.
Tutnjao je na desnom boku, tutnjao na levom ne promaujui nijedan
plotun, odgovarajui mitraljezima, na bombe je odgovarao bombama, ruio
stabla, masakrirao posade, ruio topove, potapao artiljeriju, olujnom vatrom
tukao po umama gde su se krili vojnici Dejmsa Bruka.
inio se poput gvozdenog broda branjenog posadom titana.
Padali su mu jarboli i tresle se katarke; pogaani su mu amci za
spaavanje, demolirane su mu ograde, probijani bokovi, ubijani mu ljudi,
reen da nestane radije nego da se preda.
Na svaki plotun, na svaki pucanj, dole u artiljeriji su se uli tigrii sa
Momprasema kako urlaju:
- Osveta! iveo Momprasem!
Tigar iz Malezije, stojei u sredini broda, posmatrao je uasnu predstavu.
Kako je bio lep ovaj izuzetni ovek, tamo na vrhu mosta, koji mu je drhtao
pod nogama, na svetlosti 50 topova, uarenih oiju, kose sputene na vetru,
otvorenih usana u uasnom osmehu, sa sabljom u ruci! Gusar se osmehivao,
dok mu je smrt letela uokolo, jarboli padali pred njega, dok su mitraljezi urlali
u njegovim uima i razarali drvenariju na mostu, dok su bombe prtale,
bacajui na 300 metara okolo zapaljene delove!
Isti ti njegovi neprijatelji, videvi ga na herojskom brodu, nepokretnog u
uraganu gvoa, osetili su se obuzeti ludom eljom da urlaju:
- iveo Tigar iz Malezije! iveo heroj gusara Malezije!
Bitka je trajala ve pola sata, sve uasnija, sve divljija. Helgolend, razoren
neprekidnom vatrom 50 gvozdenih drela, proreetan mitraljezima, oteen
olujom bombi koja je padala sve gua, nije vie bio nita drugo nego olupina
koja se dimi.
Bez jarbola, bez katarki, bez ograda, bez ijedne zatite. Bio je kao suner
koji je upijao vodu iz reke. Jo uvek je pucao, uvek je odgovarao onim
neprijateljima koji su se zakleli da ga potope na dno, ali nije vie mogao da
nastavi borbu. Ve je 10 gusara lealo meu artiljercima, bez ivota; ve dva
topa vie nisu urlala, razorena paklenom neprijateljskom vatrom; ve je
dolazilo manje bombi, ve je krma puna vode polako tonula. Deset ili moda
15 minuta jo i herojski Helgolend bi otiao na dno. Janez, koji je izvanredno
inio svoj zadatak pucajui iz jednog od najveih topova, shvati teinu
situacije. Reskirajui da dobije mitraljeski rafal u glavu, baci se na most usred
koga je stajao Tigar iz Malezije.
- Brate! - povika.
- Vatra, Janeze!... Vatra!... - grmeo je Sandokan. - Oni hoe da se ukrcaju.
- Ne moemo vie da reimo, brate! Brod tone na dno!...
- Tako mi nebeskih munja!
- ta da radimo? Minuti su dragoceni.
Urlajui plotun proprati ove rei. Kua na pramcu je, pogoena
mnogobrojnim granatama, pala, oborenog krova na kabinu za mornare. Tigar
iz Malezije povika besno.
- Gotovo je! Oko mene, tigrii, oko mene!...
Potra u prostor za artiljeriju odakle su tigrii sa Momprasema nastavljali da
bombarduju neprijateljske brodove. Jedan ovek, Maharaanin Kamamuri,
presrete ga.
- Kapetane, - ree - voda nadire u kabinu Nevine.
- Gde je Sambiljong? - upita Tigar.
- U kabini.
- Je li iva Nevina?
- Da, kapetane.
- Dovedite je na most i spremite se da skaete u reku. Tigrii, svi u zaklon!
Gusari napunie topove po poslednji put i sioe u zaklon kod tokova.
Neprijateljski brodovi, oteeni udarima plotuna, pribliavali su se da se
ukrcaju na Helgolend.
- Sandokane! - vikao je Janez, ne videi nigde stranog oveka. -
Sandokane!
Odgovorie mu pobedniki urlici neprijateljskih posada i karabini gusara.
- Sandokane! - ponovi. - Sandokane!
 - Evo me, brate, - odgovori jedan glas.
Tigar iz Malezije skoi na most sa sabljom u desnoj ruci i zapaljenom
bakljom u levoj. Iza njega su dolazili Sambiljong i Kamamuri, vodei Nevinu
iz pagode.
- Tigrii Momprasema! - grmeo je Sandokan. - Paljba jo jednom!
- iveo Tigar! iveo Momprasem! - urlali su gusari, opaljujui iz puaka na
4 broda.
Helgolend se ljuljao kao pijanac i brzo je tonuo pod neprestanom
neprijateljskom vatrom.
Sa oborenih ograda ulazila je, valjajui se, voda, vukui ga brzo na dno.
Sa pramca, sa krme, iz oruarnice, izlazili su stubovi dima.
Glas Tigra iz Malezije se, buan kao truba, zau meu tutnjavom topova.
- Neka se spasava ko moe!... Sambiljongo, skai u reku sa Nevinom!...
Dajako i Kamamuri skoie zajedno u vodu sa devojkom koja je izgubila
svest i za njima pourie i svi ostali, plivajui izmeu neprijateljskih brodova,
koji su se nalazili upravo pored broda koji je tonuo.
Na brodu je, meutim, ostao jedan ovek. Bio je to Tigar iz Malezije. U
desnoj ruci je jo vrsto drao sablju, a u levoj baklju. Njegove usne su bile
razvuene u uasan kez, surovi bljesak mu je igrao u oima.
- iveo Momprasem! - zau se kako vie.
Jedno gromoglasno ura odjeknu u vazduhu. Dvadeset, 40, 100 ljudi skoi
sa orujem u rukama na most ljuljajueg Helgolenda.
Tigar iz Malezije ih nije ekao. Vetim skokom preskoi ogradu i nestade u
vodi reke.
Skoro istog trenutka brod se otvori gromoglasno cepanjem na pola,
ogromna vatra se dizala ka nebu reke osvetljavajui sve, neprijateljske
brodove, ume, planine, prteih tokova koji su se zapalili.
Brodovi i posade nestadoe u reci i vatri Helgolenda koji je dignut u
vazduh.
 Drugi deo:

Rada Saravaka
 Prvo poglavlje:
Kineska taverna

- Hej! Lepotane!
- Milorde!
- Do avola i milord.
- Ser!...
- U pakao i ser.
- Majstore!...
- Neka te udari kramp.
- Monsinjore?... Sinjore!...
- Pouri. Kakav je ovo ruak?
- Kineski, sinjore, kineski kao i kafana.
- I ti hoe da ja jedem kinesku hranu! ta su ove ivotinjice koje se
mrdaju?
- Pijani raii sa Saravaka.
- ivi?
- Ulovljeni pre pola sata, milorde.
- I ti hoe da jedem ive raie? Tako mi uleta!
- Kineska kuhinja, monsinjore.
- A ovo peeno?
- Mladi pas, sinjore.
 - ta?
- Mladi pas.
- Tako mi udara munje! I ti hoe da ja jedem psa? A ovo kuvano?
- Maka, sinjore.
- Gromovi i munje! Maka!
- Mandarinski obrok, ser.
- A ovo preno?
- Mievi preni na buteru.
- Kinesko pseto! Hoe da me ubije?
- Kineska kuhinja, sinjore.
- Paklena kuhinja, hoe da kae. Tako mi topa! Pijani raii, preni
mievi, peeni pas i maka u sosu za ruak! Daje ovde moj brat umro bi od
smeha. Do avola, ne treba biti probirljiv. Ako Kinezi jedu ove stvari, moe ih
jesti i belac. Hrabro, Portugale moj!
Dobri ovek se, koji je ovako govorio, namesti udobno na bambusovoj
stolici, izvue iz pojasa velianstven bode sa zlatnom drkom optoenoj
predivnim dijamantima, i isee na komade psei odrezak koji je mirisao s
apetitom.
Izmeu jednog i drugog zalogaja poe da posmatra lokal u kojem se
nalazio.
Bila je to jedna runa i velika prostorija, zidova obojenih monstruoznim
zmajevima, udnim cveem, nasmejanim mesecima, ivotinjama koje su
bljuvale vatru. Svuda okolo bile su stolice i fotelje u kojima su sedeli Kinezi
ute puti, obrijane glave sa dugim perinima i brkovima koji su padali niz
bradu; ovde i onde, bez ikakvog reda, bili su stolovi razliitih veliina, zauzeti
runim Maleanima maslinastog tena i crnih zuba i prelepim ajakima,
polugolim sa uima probodenim prstenovima od mesinga, naoruani tekim
parangsima, noetinama dugim pola metra. Neki od ovih ljudi su vakali siri,
sastavljen od listova betela i oraha od jedne vrste palmi, pljujui na pod krvave
ispljuvke; drugi su pili velike ae araka ili tuvaka, alkoholna pia, a drugi su,
pak, puili duge lule napunjene opijumom.
- Ufa! - brbljao je na ovek jedui maku. - Kakva runa lica! Ne znam
kako ona baraba Dejms Bruk uspeva da vlada ovim propalicama. Mora da je
veliki lisac i...
Jedan prodoran zviduk, koji je dolazio spolja, prekide ga usred rei.
- Oh! - uzviknu.
Stavi dva prsta na usta i imitira onaj zviduk.
- Sinjore! - vikao je kafedija, zauzet deranjem velikog psa tek ubijenog.
- Neka te udari tvoj Konfuije.
- Jeste li zvali, monsinjore?
- Tiina. Deri tvog psa i ostavi me na miru.
Jedan Indijac, lepog izgleda, skoro go, sa svilenim pojasom oko kukova i
bodeom utaknutim na desnom boku, ue, okreui okolo velike crne oi. Na
ovek koji je glodao maju nogu, spazivi novopridolicu, promrmlja:
- Kamamuri!
Spremao se da ustane sa svog mesta, kada ga brzi naklon Indijca,
propraen moleivim pogledom, zaustavi:
- Neka opasnost je u vazduhu - ponovo je poeo da mrmlja. - Pazi se,
prijatelju.
Indijac, nakon to je malo oklevao, sede nasuprot njemu. Kafedija brzo
prie.
- olju tuvaka! - zatrai novopridolica.
- A da prezalogajite?
- Tvoj perin.
Kinez okrete lea i donese olju i bocu tuvaka.
- pijuniraju te? - upita tihim glasom ovek pred njim, nastavljajui da
gloe.
Indijac se nakloni potvrdno.
- Kakav apetit, sinjore! - uzviknu, onda, glasno.
- Nisam jeo 24 sata, dragi moj, - odgovori na ovek, koji je kao to se
pretpostavlja, bio dobri Janez, nerazdvojni prijatelj Tigra iz Malezije.
- Dolazite iz daleka?
- Iz Evrope. Ah! Kafedijo avolje kue, malo tuvaka!
- Nudim vam moj, ako hoete - ree Kamamuri.
- Prihvaeno, mladiu. Sedi pored mene i zagrizi od svega ovoga to je
predamnom.
Maharaanina nije trebalo moliti i sede pored Portugalca, poevi da jede.
- Moemo da razgovaramo - ree Janez. - Niko sada ne moe da posumnja
da smo prijatelji. Jeste li se svi spasli?
- Svi, gospodaru Janeze, - odgovori Kamamuri. - Pre nego to je svanulo,
sat nakon vaeg odlaska, napustili smo guste ume rive i sakrili se u veliku
movaru. Rada je poslao vojnike da pretrae ue reke, ali nisu uspeli da
otkriju nae tragove.
- Zna, Kamamuri, da smo bili dobri i pobegli radi?
- Samo pola minuta zakanjenja i svi bismo odleteli u vazduh. Ilo nam je
na ruku to je no bila mnogo mrana da nas one barabe nisu videle kako
plivamo prema rivi.
- Jadna Ada nije nita patila?
- Ne uopte, gospodaru Janeze. Uz pomo Sambiljonga mogao sam da je
prenesem lako na zemlju.
- Gde je sada Sandokan?
- Na osam milja odavde, usred guste ume.
- Onda je na sigurnom.
 - Ne znam. Video sam radine strae kako idu u umu.
- avola mu!
- A vi, niste uopte u opasnosti?
- Ja! Ko bi bio taj luak da pretpostavi da sam gusar? Ja, belac,
Evropljanin?
- Budite, ipak, oprezni, gospodine Janeze. Rada mora da je mnogo
prepreden ovek.
- Znam, ali mi smo prepredeniji od njega.
- Znate li neto o Tremalu Naiku?
- Nita, Kamamuri. Ispitivao sam neke osobe, ali bez rezultata.
- Jadni gospodar - mrmljao je Kamamuri.
- Spaemo ga, obeavam ti - ree Janez. - Veeras u se dati na posao.
- ta nameravate da radite?
- Pokuau da se pribliim radi i postau mu prijatelj.
- A kako?
- Ideja koju imam mi se ini dobrom. Izazvau tuu, praviu se da sam
pobesneo, pretvarau se da hou da ubijem nekoga i dopustiu da me uhapsi
radina garda.
- A onda?
- Kada me budu uhapsili, izmisliu neku zanimljivu priicu i predstaviu se
za dentlmena lorda, za mladog barona...
- A ta ja treba da radim?
- Nita, dragi moj Maharaaninu. Otii e pravo do Sandokana i rei e
mu da sve ide od dobrog na bolje. Sutra e se vratiti da se muva oko radine
kue. Moda e mi trebati.
Maharaanin ustade.
- Samo trenutak - ree Janez, vadei iz depa vreicu dobro nabijenu i
dajui mu je.
- ta treba da radim?
- Da bih izveo svoj plan ne Smem da imam ni pare u depu. Daj mi tvoj
bode, koji je bezvredan, i uzmi moj koji ima previe zlata i dijamanata.
- Hej! Kafedijo avolji, est boca vina iz panije.
- Hoete da se napijete? - upita Kamamuri.
- Pusti ti mene i videe. Zbogom, dragi moj.
Indijac baci novi na sto i izae, dok je Portugalac otvarao boce koje su
bile oito veoma skupe. Naiskap popi dve ili tri ae i dade Maleanima, koji
su bili blizu njega, da piju, a koji nisu verovali da su nali tako velikodunog
Evropljanina.
- Hej, kafedijo! - vikao je opet Portugalac. - Donesi mi jo vina i neko
luksuzno jelo.
Kinez, sav zadovoljan to ovako bogato posluje i molei se u dui svom
dobrom Budi da svaki dan ima bar tuce ovakvih gostiju, donese nove boce i
tanjir ptijih gnezda ukiseljenih u siretu i posoljenih, hranu koju samo
bogatai mogu da jedu.
Portugalac, iako je ve jeo za dvojicu, vrati se da zada posao zubima, da
pije i poklanja vino svima okolo.
Kada je zavrio, sunce je zalo ve dobrih pola sata i u taverni je upaljeno
svetlo u papirnim fenjerima, koje je bacalo na posetioce sjajno osvetljenje, tako
drago sinovima Slavne imperije.
Upali cigaretu, proveri punjenje svojih pitolja i ustade mrmljajui:
- Idemo, dragi Janeze. Kafedija e napraviti paklenu dreku, ja u jo veu
od njega, doi e radina garda i uhapsie me. Sandokan, siguran sam, ne bi
smislio bolji plan.
Ispusti u vazduh dva, tri dima i mirno se uputi ka vratima. Ba je hteo da
izae, kada oseti da ga je neko zgrabio za sako.
- Monsinjore! - ree jedan glas.
 Janez se uzbueno okrete i nae se pred kafedijom.
- ta hoe, mangupe? - upita, pravei se uvreen.
- Raun, sinjore.
- Kakav raun?
- Niste mi platili, dentlmenu. Dugujete mi tri sterlinga, sedam ilinga i
etiri penija.
- Idi do avola. Nemam ni pare u svih deset depova.
Kinez je, od ute boje koje je bio, posiveo.
- Ali vi ete mi platiti - vikao je hvatajui Portugalca za ramena.
- Pusti mi odelo, ubico! - urlao je Janez.
- Ali dugujete mi tri sterlinga, sedam ilinga i...
- I etiri penija, znam: ali neu ti platiti, barabo... Idi da dere svog psa i
ostavi me na miru.
- Vi ste lopov, dentlmenu? Dau da vas uhapse!
- Probaj!
- U pomo! Uhapsite ovog lopova! - urlao je Kinez na sav glas.
etiri pomonika pourie u pomo svome gazdi naoruani tiganjima,
erpama i loncima. Bilo je to ba ono to je Portugalac hteo, koji se po svaku
cenu pravio da je pijan.
Gvozdenom rukom uhvati kafediju za vrat, podie ga sa zemlje i baci na
vrata, koji je na njima slomio nos. Onda je navalio na etiri pomonika,
munjevito im zadajui udarce da su se nesrenici za tili as nali na zemlji
pored gazde.
Poludeli urlici se prolomie.
- U pomo, sunarodnjaci! - urlao je kafedija.
- Na lopova! Na ubicu! Hvatajte ga! Ubijte ga! - urlali su pomonici.
 Drugo poglavlje:
Jedna no u zatvoru

Ovi uzvici Kineza u kineskoj etvrti, izazvali su isti efekat kao da je

udareno u gong u ulici Kantona ili Pekinga.
U stvari, za manje od dva minuta, 200 sinova Slavne imperije, naoruani
bambusimaj noevima, kamenjem i kiobranima, naoe se okupljeni pred
vratima taverne zastraujue urlajui.
- Pokaite lopovu! - vikali su jedni, maui pretei toljagama i kiobranima.
- Tucite belca! - urlali su drugi pokazujui noeve.
- Bacite ga u reku!
- Oderite tog psa!
- Uhvatite ga! Ubijte ga! Unitite ga! Spalite ga! Izbodite ga!
Posetioci, uplaeni ovim skandalom i plaei se da ne dobiju batine i budu
umeani, naputali su tavernu u brzini, neki izlazei na vrata i meajui se sa
bandom, neki su skakali kroz prozore, koji sreom nisu bili mnogo visoki.
Ostade samo Portugalac, koji je umirao od smeha, kao da prisustvuje
briljantnoj farsi.
- Bravo! Dobro! Bis! Bis! - vikao je on, punei, meutim, pitolje i
izvlaei bode iz pojasa.
Jedan Kinez, koji je govorio vie od ostalih, baci na njega kamen, ali on
razbi veliku bocu skupog pia koje se proli na zemlju.
- Hej! Lopove! - vikao je Portugalac. - Upropastie kafediju.
Pokupi kamen i baci ga nazad na napadaa kome slomi zub.
Jo jai urlici su odjekivali kvartom, dovodei i druge Kineze, neke meu
njima naoruane starim kratkim karabinima. Trojica ili etvorica, ohrabreni
drugovima kafedije, pokuae da uu, ali videvi pitolje koje je Portugalac
uperio na njih, pourie se da daju vetra petama.
- Zapalimo ga! - vikao je jedan glas.
- A moja taverna? - uplai se kafedija.
Gomila kamenja je baena u tavernu razbijajui fenjere, prozore, tanjire,
ae i boce.
Portugalac, videvi da guva postaje opasna, pripuca u vazduh iz svojih
pitolja.
Na dva pucnja odgovorie sedam kratkih karabina, ali bez veeg efekta
osim da poveaju guvu.
Odjednom se ue kako viu razliiti glasovi:
- Mesta!... Mesta!...
- Radina garda!
Portugalac odahnu. Ovaj uasni skandal, toljage koje prete u vazduhu,
noevi, velike kamenice, karabini i stalno uveavanje gomile, poeli su da ga
plae.
- Hajde sad da ludujemo kad vie nema opasnosti - ree.
Skoi na jedan sto i polupa na sitne delove svo posue i skupe boce pia
koje je bilo na njemu.
- Uhapsite ga! Uhapsite ga! - urlao je kafedija. - Onaj belac e mi sve
polupati.
- Mesta! Mesta za gardu! - neki su vikali.
Gomila se razdvoji i na vratima taverne pojavie se dva oveka obojene
koe, visoki, grubi, u uniformi i pantalonama od belog platna i sa maetom u
ruci.
- Nazad! - vikao je Portugalac, ciljajui pitolje na njih.
- Evropljanin! - uzviknue dvojica gardista, zaueni.
 - Recite Englez - precizirao je Janez.
Dvojica gardista uvukoe maete u futrole.
- Ne elimo da vam naudimo - ree jedan od njih. - Mi smo u slubi rade
Bruka, vaeg sunarodnjaka.
- I ta hoete od mene?
- Da vas oslobodimo ove guve.
- I odvedete me u neki zatvor?
- O tome e misliti rada.
- Odveete me do njega?
- Bez sumnje.
- Ako je tako, dolazim. Nemam ega da se plaim od rade Bruka.
Dvojica gardista ga uzee u sredinu i ponovo izvukoe maete da ga
odbrane od Kineza i njihovog besa, koji je dostigao vrhunac.
- Mesta! - vikali su.
Kinezi, u ogromnom broju, nisu posluali ove povike, hteli su po svaku
cenu da linuju Evropljanina, jer se dvojica gardista nisu pokazala kao to su
oekivali.
Dvojica gardista nisu gubili prisustvo duha. Udarajui desno i levo i
zadajui teke udarce, uspee da naprave malo mesta i sprovedoe zatvorenika
u jednu usku prikolicu, kunei se da e ubiti sve koji ih budu sledili.
Ova pretnja je imala veliki uspeh.
Kinezi, poto su urlali na sav glas pretnje Janezu, gardistima i samom radi,
koga su osuivali da titi lopove, rasturie se, ostavljajui same kafediju i
njegova etiri jadna pomonika.
Saravak nije bio mnogo veliki grad: dvojica gardista, za manje od pet
minuta, dovezoe se do palate rade, konstruisane u drvetu, kao sve kue
belaca koje su okruivale okolna brdaca.
Na krovu se vijorila zastava koja se Portugalcu uinila crvenom kao ona
engleska; pred vratima je straario Indijac sa pukom i bajonetom na njoj.
- Hoete li me odmah odvesti radi?
- Suvie je kasno - odgovorie gardisti. - Rada spava.
- Pa gde u provesti no?
- Daemo vam sobu.
- Samo da nije elija.
- Radin sunarodnjak se ne stavlja u eliju.
Uvedoe Portugalca, popee se stepenicama, a onda je Janez uveden u malu
sobu sa prozorima zatienim velikim listovima nipa palme, ije se ureenje
sastojalo od nametaja od kokosovog drveta, nekih evropskih komada i jedne
lampe koja je ve bila upaljena.
- Jupitera mi! - uzviknu, irei ruke. - Spavau kao divlji vepar.
- Nita ne elite? - upita jedan od gardista.
- Da me se ostavi da spavam - odgovori Janez.
Jedan gardista izae, a drugi sede ispred vrata stavljajui u usta palmin orah
zajedno sa listom betela.
- Iskoristiu ga da propeva; ima mnogo stvari koje ne znam, a koje ovaj
ovek zna bez sumnje - mislio je Janez.
Uvi cigaretu, upali je, udahnu nekoliko dimova i pribliivi se gardisti:
- Mladiu, jesi li Indijac? - upita.
- Iz Bengala, ser - odgovori straar.
- Jesi li dugo ovde?
- Dve godine.
- Jesi li uo da se govori o gusaru koji se zove Tigar iz Malezije?
- Da.
Janeza odmah obuhvati talas radosti.
 - Je li istina da je Tigar ovde? - upita.
- Ne znam, ali se govori da su gusari zauzeli jedan brod na 20 do 30 milja
od obale i posle se iskrcali.
- Gde?
- Ne zna se tano na kom mestu, ali saznaemo.
- Kako?
- Rada ima dobre pijune.
- Reci mi, je li istina da je pre par meseci ili tako neto, jedan engleski brod
doiveo brodolom kod rta Tanjong Datu?
- Da - odgovori Indijac. - Bio je to ratni brod koji je dolazio iz Kalkute.
- Ko mu je pritekao u pomo?
- Na rada sa svojim skunerom Realistom.
- Je li spaena posada?
- Svi, ukljuujui jednog Indijca osuenog na deportaciju, ne seam se vie
na koje ostrvo.
- Jedan Indijac osuen na deportaciju? - uzviknu Janez, pravei se savreno
iznenaen. - A ko je to bio?
- Zvao se Tremal Naik.
- A kakav je zloin poinio? - upita Janez, drhtei.
- Rekli su mi da je ubio Engleze.
- Kakav zloinac! l je li jo ovde taj Indijac?
- Zatoen je u tvravi.
- Kojoj?
- Onoj na brdu. Ima samo jedna na Saravaku.
- Da li tvrava ima strau?
- Mornare sa nastradalog broda.
 - Mnogo ih je?
- Najvie 60.
Janez napravi grimasu.
- esdesetoro ljudi! - mrmljao je. - I moda ima i topova.
Poe da eta po sobi, razmiljajui. etao je tako nekoliko minuta, onda se
isprui na postelji, zamoli straara da utihne svetlost lampe i zatvori oi.
Iako je bio zatvorenik i sa mnogim mislima u glavi, Portugalac je mirno
spavao kao da je bio na brodu Biser sa Labuana ili u kolibi Tigra iz Malezije.
Kada se probudio, jedan zrak sunca je prodirao meu liem na prozoru
koje je sluilo kao aluzine.
Pogleda prema vratima, ali straara nije vie bilo. Videvi ga da spava i
moda uvi kako hre, otiao je, siguran da zatvorenik te vrste ne bi skoio
kroz prozor.
- Odlino - ree Portugalac. - Iskoristimo to.
Skoi sa postelje, malo se dotera, podie listove i nagnu se kroz prozor,
udiui punim pluima sve jutarnji vazduh.
Saravak je lepo izgledao sa svojim palatama od drveta okruenim zelenim
umicama, sa velikom rekom koju su zasenjivala ogromna drvea i punoj
malih prahosa, brzih piroga, laganih i dugih kanua, sa bizarnim kuicama
krova u obliku kupole i obojenih vedrim bojama, kineskom etvrti, sa
kolibama pokrivenim liem palme nipe, sagraenih na stubovima od drveta
priline visine, kvartom Dajaka i uliicama zakrenim Kinezima, Dajakima,
Bugizima i Makasarezima.
Portugalac brzim pogledom razgleda grad i zaustavi pogled na brdima. Kao
to se govori, bile su tamo elegantne palate od drveta u kojima su iveli
Evropljani. Malo dalje se videla grandiozna kua i na maloj udaljenosti,
solidno izgraena tvrava sa mnogim pukarnicama.
Portugalac ju je gledao sa velikom panjom.
- Tamo je znai Tremal Naik - promrmlja. - Kako ga osloboditi?
 U tom trenutku jedan glas iza njega je rekao:
- Rada vas oekuje.
Janez se okrete i nae pred Bengalcem.
- Ah! To ste vi, prijatelju? - ree smeei se. - Kako je rada Bruk?
- Oekuje vas, ser.
- Idemo da mu stegnemo ruku.
Izali su, popeli se drugim stepenicama i uli u salon, iji se zidovi nisu
videli od kolekcije oruja svih veliina i oblika.
- Uite u kabinet - ree Bengalac.
- ta u da ispriam? - mrmljao je Portugalac. - Hrabro, Janeze, pred tobom
je stari vuk.
Gurnu vrata i odluno ue u kabinet usred koga je, na jednom stolu bila
hrpa geografskih karata, sedeo rada Saravaka.
 Tree poglavlje:
Rada Dejms Bruk

Dejms Bruk, kome mnogo duguju cela Malezija i mornarica dva sveta,
zasluuje nekoliko redova istorije.
Ovaj hrabri ovek, koji je po cenu mnogih krvavih borbi, uasnih napora,
zasluio ime istrebljivaa gusara, potie iz porodice mladog barona Vajnera,
koji je pod Karlom II bio lord upravitelj Londona. Jo isuvie mlad, prijavio se
u odred Indije kao pomonik, ali teko ranjen u jednoj borbi protiv ljudi sa
Bornea, otputen je iz mornarice i povukao se u Kalkutu.
Miran ivot nije odgovarao mladom Bruku, oveku hladnokrvnom i
pozitivnom, ispunjenom izvanrednom energijom i zaljubljeniku u
najriskantnije avanture.
Kada se izleio od rane, vratio se u Maleziju, preavi je na sve strane.
Ovom putu on duguje svoju slavu, koja je kasnije postala svetska.
Duboko impresioniran krvavim prepadima i borbama koje su vodili gusari
Malezije, bez obzira to su bili druge rase, ponueno mu je, uprkos velikim
opasnostima kojima je iao u susret, da obezbedi sigurnu plovidbu i oslobodi
Maleziju.
Dejms Bruk, sa svoje strane, bio je izvanredno hrabar. Pobedivi
prepreke, dobio je od svoje vlade hrabar poduhvat, naoruao je mali skuner
Realistu, i 1838. zaplovio na Saravak, mali grad Bornea koji je tada imao
manje od 1.500 stanovnika. Iskrcao se u loem trenutku.
Populacija Saravaka, potpomognuta od strane gusara Malezije, oslobodila
se svog sultana Mude Hasina i rat je buktao uzavrelim besom. Bruk je ponudio
svoju pomo sultanu, stao na elo trupa i, nakon mnogobrojnih borbi, za
manje od 20 meseci uguio revoluciju.
 Zavrivi kampanju, izlazio je na more protiv gusara i trgovaca ljudskim
mesom. Ovrsnuo je posadu ratom od dve godine, zapoinjao borbe do
unitenja, do istrebljenja, do paljenja. Ne moe se izbrojati koliko je gusara
ubio, koliko prepada izvrio i koliko prahosa je poslao na dno. Bio je okrutan,
nepoverljiv, moda ak i previe.
Pobedivi gusarstvo, vratio se na Saravak. Sultan Muda Hasin, priznajui
mu velike usluge, imenovao ga je radom gradia i okoline.
1857. kada se dogaa ova pria, Dejms Bruk je bio na vrhu svoje veliine,
na jedan mig je uterivao strah u kosti ak i sultanu Varaunija, najveeg,
kraljevstva velikih ostrva Bornea.
Na zvuk koji je napravio Janez ulazei, on ustade ivahno. Iako je preao
pedesetu za koju godinu i uprkos napora burnog ivota, bio je jo vitalan
ovek, robustan, ija je nesagoriva energija bljetala iz ivahnog i blistajueg
pogleda.
Nekoliko bora, koje su mu presecale elo, i ve seda kosa naglaavali su da
se pribliava brzoj starosti.
- Visosti! - ree Janez, naklonivi se.
- Dobro doli, sunarodnjae - ree rada, uzvraajui pozdrav.
Primanje je bilo ohrabrujue. Janez, koji je pri ulasku u kabinet osetio srce
kako mu brzo udara, smiri se.
- ta vam se desilo sino? - upita rada poto mu je pruio ptolicu. - Moja
garda mi je rekla da ste ak pucali iz pitoljina. Ne treba uznemiravati Kineze,
dragi moj, jer ih ima mnogo i ne vole ba belce.
- Dugo sam putovao, Visosti, i umirao sam od gladi. Naavi se pred
kineskom tavernom, uao sam da jedem i pijem, iako nisam imao ni pare u
depu.
- Kako! - uzviknu rada. - Jedan sunarodnjak bez pare u depu? ujmo
odakle dolazite i ta vas je dovelo ovde. Ja poznajem sve belce koji ive u
mojoj dravi, ali vas nikada nisam video.
- Ovo je prvi put da sam kroio u Saravak - ree Janez.
 - Odakle dolazite?
- Iz Liverpula.
- Kojim brodom ste doli?
- Mojom jahtom, Visosti.
- Ah! Vi imate jahtu? Pa ko ste, onda, vi?
- Lord Dul Velker od Klouzburna - odgovori Janez, bez uzbuenja.
Rada mu prui ruku, koju se Portugalac pourio da stisne vatreno.
- Srean sam da pozdravim u mojoj dravi lorda iz otmene kotske - ree
rada.
- Hvala, Visosti - odgovori Janez, naklonivi se.
- Gde ste ostavili vau jahtu?
- Na uu Palo.
- I kako ste doli ovde?
- Preao sam najmanje 200 milja kopnom, kroz ume i movare, ivei na
vou kao pravi divljak.
Rada ga je gledao iznenaeno.
- Da se moda niste izgubili?
- Ne, Visosti.
- Je li to opklada?
- Nije ni to.
- Pa onda?
- Nesrea.
- Vaa jahta je potonula?
- Ne, potopljena je na dno topovskim kuglama, nakon to je sa nje odneto
sve to je imala.
- Ali ko je to bio?
 - Gusari, Visosti.
Rada, istrebljiva gusara, skoi na noge blistavih oiju, lica iskrivljenog u
kolerinu grimasu.
- Gusari! - uzviknu. - Ti prokletnici jo nisu istrebljeni?
- Izgleda da nisu, Visosti.
- Jeste li videli vou gusara?
- Da - ree Janez.
- Kakav je bio ovek?
- Mnogo lep, tamno crne kose, blistavih oiju, tamnije puti.
- To je bio on! - izree rada sa ivim nemirom.
- Ko je on?
- Tigar iz Malezije.
- Ko je Tigar iz Malezije? Ve sam uo to ime - ree Janez.
- To je moan ovek, milorde, ovek koji ima hrabrost lava i surovost
tigra, koji vodi bandu gusara koja se niega ne plai. Taj ovek je pre skoro tri
dana bacio sidro na uu moje reke.
- Kakva hrabrost! - uzviknu Janez koji oseti drhtaj. - Jeste li ga napali?
- Da, napao sam ga i potukao. Ali pobeda me skupo kota.
- Ah!
- Kada je video da je opkoljen, nakon surove borbe koja je kotala ivote
60 vojnika Saravaka, digao je u vazduh svoj brod zajedno sa jednim mojim.
- Onda je mrtav?
- Ne sumnjam, milorde. Naredio sam da se pronae njegov le, ali nije bilo
mogue nai ga.
- A ako je jo iv?
- Pretpostavljam da se sakrio u umama sa velikim brojem svojih ljudi.
 - Ako namerava da napadne grad?
- To je ovek koji je sposoban da pokua napad, ali me nee zatei
nezatienog. Pozvao sam da dou trupe Dajaka koje su mi najvernije i poslao
sam nekoliko Indijaca iz moje garde da pretrauju ume.
- Dobro ste uradili, Visosti.
- Verujem, milorde, - ree rada smejui se. - Ali nastavite vau priu.
Kako vas je Tigar napao?
- Dva dana pre toga sam napustio Varauni i usmerio pramac prema rtu
Sirik. Imao sam nameru da posetim najvee gradove Bornea, pre nego se
vratim u Bataviju i onda u Indiju.
- Putovali ste iz zadovoljstva?
- Da, Visosti. Bio sam na moru 11 meseci.
- Nastavite, milorde.
- U sumrak treeg dana, jahta je bacila sidro na uu reke Palo. Siao sam
na kopno i zaao u ume, sa nadom da ulovim nekog divljeg vepra ili tuce
ptica. Hodao sam dva sata, kada sam zauo topovsku paljbu, onda drugu, treu
i tutnjava se nastavila iz besne artiljerije.
- Uplaen, trkom sam se vratio na obalu. Bilo je prekasno. Gusari su se
ukrcali na moju jahtu, ubili i zarobili moju posadu i poeli pljaku.
- Ostao sam sakriven dok moja laa nije potonula na dno i gusari se
udaljili, onda sam pourio na plau. Video sam samo leeve, koje su talasi
doneli na sprudove, tokove, glavnu katarku koja je malo izvirivala iz vode.
- Cele noi, oajan, hodao sam prema uu reke, pozivajui u pomo, ali
uzalud, nije bilo mojih nesrenih mornara. Ujutro sam krenuo na mar sledei
obalu, kroz ume, movare i reke, hranei se voem i pticama koje je ubijao
moj karabin. U Sendangu sam prodao oruje i sat, jedine dragocenosti koje
sam imao i odmorio sam se 48 sati. Kupio sam novo odelo od jednog
holandskog koloniste, par pitolja i bode, nastavio sam put i doao ovde,
gladan, umoran i bez ijedne pare.
- A sada, ta nameravate da radite?
 - U Madrasu imam jednog brata i u kotskoj imam jo poseda i zamkova.
Pisau mu da mi poalje nekoliko hiljada sterlinga i prvim brodom koji
uhvatim, vratiu se u Englesku.
- Lorde Velkeru, - ree rada - stavljam vam na raspolaganje moju kuu i
moj trezor i uiniu sve da vam ne bude dosadno sve ovo vreme koje ete
provesti u mojoj dravi.
Munja radosti zaigra na Janezovom licu.
- Ali, Visosti... - brbljao je, pravei se da je u neprilici.
- To to radim za vas, milorde, uradio bih za svakog mog sunarodnjaka.
- Kako mogu da vam se zahvalim?
- Ako jednog dana doem u kotsku, vratiete mi.
- Kunem vam se, Visosti. Moji zamkovi e uvek biti otvoreni za vas i vae
prijatelje.
- Hvala, milorde, - ree rada smejui se.
On pozvoni. Jedan Indijac se pojavi.
- Ovaj gospodin je moj prijatelj - ree mu rada pokazujui na Portugalca. -
Stavi mu na raspolaganje moju kuu, moj trezor, moje konje i moje oruje.
- U redu, rado, - odgovori Indijac.
- Kuda ete sada, milorde? - upita princa.
- Razgledau grad i, ako mi dozvolite Visosti, napraviu krug po umama.
Mnogo volim lov.
- Doi ete da sa mnom ruate?
- Uiniu sve to mogu, Visosti.
- Pandij, odvedi ga u njegovu sobu.
Prui ruku Janezu koji je stee ivahno, govorei:
- Hvala, Visosti, na svemu to inite za mene.
- Do vienja, milorde.
 Portugalac izae iz kabineta, voen Indijcem, i ue u namenjenu sobu.
- Odlazi - ree Indijcu. - Ako mi budu potrebne tvoje usluge, zvoniu.
Poto je ostao sam, Portugalac bolje pogleda svoju sobu. Bila je velika,
osvetljena sa dva prozora koja su gledala na brda, tapetirana predivnim
cvetnim tapetima iz Tunga i nametena bogato. Bila je tu dobra postelja, stoi,
nekoliko stolica od lakog bambusa, lepa zlatna lampa verovatno iz Evrope i
neko evropsko oruje, indijsko, maleansko i sa Bornea.
- Odlino - mrmljao je Portugalac, trljajui ruke. - Moj prijatelj Bruk me
tretira kao da sam pravi lord. Pokazau ti ja, dragi moj, koja vrsta lorda
Velkera sam ja. Ali strpljenja, Janeze, strpljenja! Ima posla sa starim vukom.
U tom trenutku jedan zviduk se zau spolja. Portugalac se iznenadi.
- Kamamuri, - ree. - Ovo je neoprezno.
 etvrto poglavlje:
U umama

Ode da zatvori vrata debelim lancem i oprezno se priblii prozoru. Na 40

koraka od palate, u hladovitoj senci jedne palme, stajao je Maharaanin,
naslonjen na dugaki bambus, naoruan jednim zmijolikim bodeom,
verovatno zatrovanog vrha. Ne bez iznenaenja, Portugalac vide pored njega
malog konja natovarenog korpama od lia nipe pune do vrha svim vrstama
voa i hleba od sagua.
- Maharaanin je oprezniji nego to sam verovao - mrmljao je Janez. - ini
mi se da je pravi snabdeva rudnika.
Uvi cigaretu i upali je. Bljesak male svetlosti odmah privue pogled
Kamamure.
- Mladi me je primetio, - ree Janez - ali se ne pokree. Shvata da moramo
biti oprezni.
Dade mu znak rukom da saeka, onda ue i otvori fijoku stoia. U njoj je
bilo papira, mastilo, pera i olovke i jedna vrea dobro nabijena koja zazvea,
kada ju je podigao, metalnim zvukom.
- Moj prijatelj Bruk je mislio na sve - ree Portugalac smejui se. - Ova je
puna sjajnih sterlinga.
Uze jedan list papira, savi ga na pola i napisa sitnim slovima:
Budi oprezan i dobro gledaj oko sebe. Idi i ekaj me u kineskoj taverni.
Uvi u tubu pare papira i otkide od rama prozora jedno cilindrino pare
od tvrdog drveta, uplje iznutra, naorua ga spolja gvoem dobro osiguranim
i uvi ga kanapima od rotang palme. Bio je to sumpintan, jedna cev, duga 1.40
metara, sa kojom su Dajaki duvali na daljinu od 60 koraka sa neverovatnom
preciznou, strelice zatrovane sokom upasa.
- Moram da budem vet jo uvek - ree Portugalac, ispitujui oruje.
Ugura strelu dugu 20 cm, gurnu urolani papir sa porukom. Jako je dunuo
da je dobaci ak do Maharaanina, koji je bio spreman da pokupi i sakrije
papir.
- A sada izlazimo - ree Janez, kada je video Kamamurija da je otiao.
Zabaci na rame dvocevku i izae dok ga je straar pozdravio sa
potovanjem.
Prolazei ulicama i sokacima koji su smrdeli, prenaseljenim kolibama
sojenicama ispod kojih su groktale svinje, lajali psi i skakali majmuni, udiui
nepodnoljiv smrad, za manje od etvrt sata stie do taverne, pred kojom je
video privezanog konja Maharaanina.
- Spremimo sterlinge - ree Portugalac. - Napraviu smenu scenu.
Pogleda u unutranjost taverne. U jednom uglu, sedei za inijom pirina,
bio je Kamamuri; a iza anka, sa naoarima na nosu zasenenim kvarcom,
stajao je kafedija, zauzet postavljanjem velikog papira na panel prilino
ogroman. Bez sumnje je bio zauzet svojim poslom.
- Hej! - povika Portugalac ulazei.
Kafedija na ovaj poziv podie glavu. Videvi ga kako skakue na nogama
i pribiava mu se, vrsto stee u aku monstruozno pero umoeno u kinesko
mastilo, zabezeknu se.
- Brigadiru! - zaurla.
Portugalac je bio spreman da ga zaustavi.
- Doao sam da ti platim - ree, bacajui na sto aku sterlinga.
- Pravedni Budo! - uzviknu Kinez, urei da uzme novac. - Osam sterlinga!
Molim vas za oprotaj, sinjore...
- Uuti i donesi bocu vina iz panije.
Kafedija u etiri koraka skoi da donese bocu koju je stavio pred Janeza, a
onda se baci na gong obeen iznad vrata i poe besno da udara po njemu.
 - ta to radi? - upita Janez.
- Pozdravljam vas, sinjore, - odgovori Kinez. - Ako ne upozorim moje
prijatelje da ste platili, ne znam ta bi vam se desilo za par dana.
Janez baci na sto drugih 10 sterlinga.
- Daj tvojim prijateljima da piju jer plaa lord Velker - ree.
- Pa vi ste princ, milorde! - uzviknu Kinez.
- Ostavi me samog.
Kinez, poto je pokupio sterlinge, izae da se sretne sa svojim prijateljima,
koji su bili alrmirani udarima gonga, pa su dotrali sa svih strana naoruani
bambusima i noevima.
Janez sede nasuprot Kamamurija nosei bocu.
- ta je novo, moj dobri Maharaaninu? - upita.
- Loe je, gospodine Janeze, - odgovori Kamamuri.
- Je li Sandokan u opasnosti?
- Ne jo, ali mogu ga svakog trenutka otkriti. Po umama pretrauju garde i
Dajaki. Sino su me zaustavili i ispitivali, a jutros mi se desilo isto.
- A ta si ti odgovorio?
- Predstavio sam se za snabdevaa rudnika u Pomi. Da bih bolje prevario te
pijunine, kao to ste videli, nabavio sam konja i korpe.
- Ba si prepreden, Kamamuri. Gde je Sandokan?
- Na 6 milja odavde, sakriven u ruevinama jednog sela. Naoruava se jer
se boji da e biti napadnut.
- Idemo da ga naemo.
- Kada?
- im ispraznim bocu.
- Ima li neeg u vazduhu?
- Saznao sam gde je zatvoren tvoj gospodar.
 Maharaanin skoi na noge, van sebe od radosti.
- Gde je? Gde je? - upita, guei se.
- U gradskoj tvravi, a uva ga jedno 60 engleskih mornara.
Maharaanin pade na stolicu, obeshrabren.
- Spaemo ga svejedno, Kamamuri, - nastavi Janez.
- A kada?
- im budemo mogli. Idem do Sandokana da napravimo plan.
- Hvala, gospodine Janeze.
- Ostavi zahvaljivanja i pij.
Maharaanin isprazni au.
- Hoete da krenemo?
- Krenimo, - ree Janez, bacajui na sto nekoliko ilinga.
- Upozoravam vas da je put dug i naporan i moramo ii zaobilazno jo dalje
da zavaramo pijune.
- Ja se ne urim. Rekao sam radi da idem u lov.
- Postali ste radin prijatelj?
- Svakako.
- Na koji nain?
- Ispriau ti dok peaimo.
Izaoe iz taverne. Portugalac poe napred dok ga je Kamamuri sledio,
vodei na uzdi konja.
- iveo lord Velker! - povika jedan glas.
- iveo! iveo velikoduni belac! - urlalo je vie glasova.
Portugalac se okrete i vide kafediju okruenog velikom bandom Kineza sa
aama u rukama.
- Zbogom, momci! - povika.
 - iveo velikoduni lord! - grmeli su Kinezi.
Izaavi iz kineske etvrti, koja je bila puna radnji sa cvetnim tapetama iz
Tunga, balama svile, kutijama aja svih vrsta, naoara, ormana, stolica od
mambusa, uadi, mikroskopskih ili gigantskih lampi, oruja, amajlija, odee,
cipela, eira svih oblika i veliina, sve robe koja je dolazila iz luka Slavne
imperije, uli su u maleanski kvart ne mnogo razliit od onog Dajaka, moda
prljaviji i smrdljiviji, onda se popee na brda i odatle dooe do uma.
- Hodajte paljivo - ree Kamamuri Portugalcu. - Sreo sam par zmija pitona
jutros i ak sam video tragove tigra.
- Poznajem ume Bornea, Kamamuri, - odgovori Janez. - Ne plai se za
mene.
- Jeste li ve ranije dolazili ovde?
- Ne, ali sam vie putao proao ume kraljevine Varauni.
- Borei se?
- Tada, da.
- Bili ste neprijatelji sultana Varauna?
- Najponosniji neprijatelji. On je uasno mrzeo gusare sa Momprasema jer
su u svakom sukobu pobeivali njegovu flotu.
- Kaite mi, gospodaru Janeze, Tigar iz Malezije je oduvek bio gusar?
- Ne, dragi moj. Jednom je bio moni rada na severnom Borneu; ali jedan
ambiciozni Englez podigao je na revoluciju njegove trupe i narod i zbacio ga sa
prestola poto mu je ubio oca, majku, brau i sestre.
- Je li jo iv taj Englez?
- Da, iv je.
- I niste ga kaznili?
- Suvie je jak. Tigar iz Malezije, meutim, nije jo mrtav.
- Ali vi, gospodaru Janez, zato ste se udruili sa Sandokanom?
- Nisam se ja udruio sa njim, Kamamuri; on me je zarobio dok sam plovio
prema Labuanu.
- Sandokan nije ubijao zarobljenike?
- Ne, Kamamuri. Sandokan je uvek bio surov prema svojim omrznutim
neprijateljima i velikoduan prema ostalima, posebno prema enama.
- I on se uvek lepo odnosio prema vama, gospodine Janeze?
- Voli me kao, a moda i vie od brata!
- Recite mi, gospodaru Janeze, kada oslobodite mog gospodara, vratiete se
na Momprasem?
- Verovatno, Kamamuri. Tigru iz Malezije su potrebna velika uzbuenja da
ugui svoj bol.
- Kakav bol?
- Onaj to je izgubio Marijanu Gulonk.
- Onda ju je mnogo voleo?
- Bezgranino, do ludila.
- Mnogo je udno da se ovek toliko surov i uasan zaljubi u enu. -I to jo
u jednu Engleskinju - dodade Japez.
- Nita niste saznali o stricu Marijane Gulonk?
- Nita, do sada.
- Moda je ovde?
- Moe biti.
- Plaite li ga se?
- Moda, i...
- Stoj tamo! - povika u tom trenutku jedan glas.
Janez i Kamamuri stadoe.
 Peto poglavlje:
Narkotici i otrovi

Dva oveka se iznenada podigoe iza jednog grma, gustog, iji sok je toliko
otrovan da za par sekundi ubija i vola. Prvi je bio visoki Indijac, mrav,
nervozan, obuen u belo platno i naoruan dugakim karabinom izrezbarenim
srebrom; drugi je bio Dajako lepog izgleda, udova izuzetno optereenih
mesinganim prstenovima i venecijanskim biserima i potamnelih zuba od toplog
soka drveta siuka. Samo jedan savat, pare platna od pamuka koje mu je
pokrivalo bedra, i sa crvenom maramom na glavi, ali je nosio na sebi pravi
arsenal. Uasna serbotana sa otricama obojenim sokom upasa visila mu je sa
ramena; na boku je nosio izvanredni parang, teku sablju irokog seiva sa
delovima od drveta, kojom su se Dajaki sluili da seku glave neprijatelju; u
stvari, oni njome bolje vladaju nego Tug Indijci. Nije nedostajao ni bode sa
zmijolikinl seivom i otrovan.
- Stoj tamo! - ponovi Indijac, prilazei.
Portugalac pokaza Kamamuri brzi gest i poe napred sa prstom desne ruke
na obarau puke.
- ta hoe i ko si? - upita Janez.
- Ja sam iz garde rade Saravaka - odgovori upitani.
- A vi?
- Lord Dul Velker, prijatelj Dejmsa Bruka, tvog rade.
Indijac i Dajako pokazae orujem.
- Je li ovaj ovek u vaoj slubi, milorde? - upita Indijac pokazujui na
Kamatnu rij a.
- Ne, - odgovori Janez. - Sreo sam ga u umi i kako se bojao tigrova, upitao
me je da me sledi.
- Kuda ide? - upita Indijac Maharaanina.
- Rekao sam ti i jutros da snabdevam rudnike Poma - odgovori Kamamuri.
- Zato me i sada pita kuda idem?
- Jer rada tako hoe.
- Reci tvom radi da sam mu veran podanik.
- Prolazi.
Kamamuri sustie Janeza koji je nastavio put, dok su se dva pijuna vratila
da se sakriju iza otrovnog grma.
- ta mislite, gospodine Janeze, o ovim ljudima? - upita Maharaanin kada
je bio siguran da ne mogu ni da ih vide ni da ih uju.
- Mislim da je rada prepreden kao vuk.
- Moramo li?
- Moramo, Kamamuri. Ona dva pijuna mogu neto da posumnjaju i da nas
slede dugo.
- Zavaraemo tragove.
Kamamuri napusti stazu koju je do tada sledio i skrenu levo, sledio ga je
konj i Portugalac. Put je ubrzo postao mnogo teak. Milje i milje drvea,
izuvijana jedna uz drugo, grmlje i trnje su bujali tako da spree esti prolazak,
ako ne ljudima, a ono bar konjima.
Bilo je tu kolosalnog drvea kamfore, koje ni deset ljudi ne bi mogli da
obuhvati; eerne palme koje daju pie veoma slatko i alkohol ako se ostave da
se fermetizuju; onda predivno mango drvee, visoko kao trenja, ije voe
veliko kao naranda je najukusnije i najdelikatesnije koje se nalazi na zemlji, i
palme ogromnih listova; zatim drvee od koga se dobija kauuk. I kao da svo
ovo drvee nije bilo dovoljno da zaustavi hod, prevelike rotang palme, koje na
Borneu imaju ogromne lijane koje su padale s jednog drveta na drugo pravei
prave i guste mree koje su Maharaanin i Portugalac morali da seku
bodeima.
 Preli su pola milje opisanim predelom da pronau neki prolaz, preskaui
oborena stabla na zemlji, zaobilazei grmlje, sekui korenje na desno i na levo,
dva gusara stigoe do rive kanala crne i smrdljive vode, Kamamuri isee jednu
granu i izmeri dubinu.
- Dve stope - ree. - Popnite se na konja, gospodaru Janeze.
- Zato?
- Ui emo u kanal i slediti ga dobrim delom. Ako nas dva pijuna prate,
nee vie pronai nae tragove.
- Bravo, Kamamuri.
Portugalac se pope u sedlo i iza njega Maharaanin. Konj je neto malo
oklevao, a onda uao u vode koje su irile nepodnoljiv smrad i poe ljuljajui
se i klizei po muljevitom dnu.
Poto su preli 800 koraka, dooe do rive. Janez i Maharaanin sjahae i
poee da oslukuju uima na zemlji.
- Nita ne ujem - ree Kamamuri.
- Ni ja - dodade Portugalac. - Je li logor daleko?
- Najmanje milju i po. Pourimo, gospodaru.
Jedna stazica, otvorena izmeu grmlja i rotang palmi od strane ivotinja,
nestajala je duboko u umi. Dva gusara pooe njome produujui korak.
Nakon pola sata, druga dvojica su se skrivala u ipraju, i naredie dvojici
gusara da stanu. Kamamuri zviznu jednom.
- Napred! - odgovorie dva straara.
Bili su to gusari sa Momprasema, naoruani do zuba. Videvi Janeza,
povikae od radosti.
- Kapetane Janeze! - vikali su, trei mu u susret.
- Dobar dan, momci, - ree Portugalac.
- Verovali smo da ste mrtvi, kapetane.
- Tigrovi sa Momprasema imaju debelu kou; gde je Sandokan?
 - Na 300 koraka odavde.
- Dobro motrite, prijatelji. U umi ima radinih pijuna.
- Znamo.
- Bravo, tigrii.
Portugalac i Maharaanin ubrzae korak i ubrzo stigoe do logora usred
ruevina. Od sela, koje je jednom bilo veliko, nije ostalo nita osim jedne
kolibe od lia nipe, postavljene na stubovima visokim vie od 30 stopa, da bi
se zatitili od napada tigrova i onih ljudskih, takoe.
Gusari su rekonstruisali druge kolibe i napravili vrstu ogradu da se sakriju
i u sluaju iznenadnog napada trupa rade Saravaka, da mogu da se odbrane.
- Gde je Sandokan? - upita Janez, ulazei meu kolibe prihvaen urlicima
radosti ele bande.
- Tamo gore, u kolibi u vazduhu - odgovorie gusari. - Jeste li sreli radine
vojnike, kapetane Janeze?
- Ono to sam rekao straarima, rei u i vama, tigrii, - ree Portugalac. -
Paljivo motrite, u umi su radini pijuni. Video sam ih vie od jednog.
- Neka se pokau! - vikao je jedan Maleanin, drei u ruci teki parang
otrog vrha. - Tigrii sa Momprasema ne boje se radinih pasa.
- Kapetane, - ree drugi - ako sretnete nekog pijuna, recite mu da smo
ovde ulogoreni ve je pet dana kako se ne borimo i nae oruje poinje da ra.
- Uskoro, momci, imaete posla - odgovori Janez. - Pobrinuu se da vam
naem ljude za borbu.
- iveo kapetan Janez! - urlali su tigrii.
- Hej! Brate moj! - vikao je jedan glas koji je dolazio sa visine.
Portugalac podie oi i ugleda Sandokana ispruenog na maloj platformi
kolibe u vazduhu.
- ta radi tamo gore? - viknu Portugalac, smejui se. - Lii mi na goluba
u gnezdu na drvetu.
 - Popni se, Janeze. Ima neto vano da mi kae.
- Svakako.
Portugalac skoi na duge stepenice od konopca, koje su predstavljale jedini
nain da se popne na drvo, i iznenaujue spretno se pope na platformu
kolibe, ali se tu oseao prilino zbunjen. Pod je bio napravljen od bambusa,
protkanim vrstom lijanom palme sa proredima i jadni Janez nije uspevao da
nae vrst oslonac svojim nogama.
- Ali ovo je prava zamka! - uzviknu.
- Konstrukcija Dajaka, brate moj, - ree Sandokan smejui se.
- Ali kakve noge imaju ti divljaci?
- Moda mnogo manje od naih. Malo balansiranja, hajde!
Portugalac, balansirajui i skakuui, doe do kolibe.
Bila je izuzetno velika, odvojene u tri manje sobe sa pet stopa visine i
iroka isto toliko, pod je isto bio napravljen od bambusa na razdaljinama, ali
rupe su bile ispunjene granama palmi.
- Kakve vesti mi donosi? - upita Sandokan.
- Mnogo novosti, brate moj, - odgovori Janez sedajui. - Ali reci mi, pre
svega, gde je jadna Ada, nisam je video u logoru?
- Ovo mesto nije mnogo sigurno, Janeze. Radine garde nas mogu napasti
svakog trenutka.
- Shvatam, brate moj; sakrio si je negde.
- Da, Janeze. Naredio sam daje odvedu na obalu.
- Koje sa njom?
- Dva oveka koji su mi najodaniji.
- Je li jo luda?
- Da, Janeze.
- Jadna Ada!
 - Ozdravie, garantujem ti.
- Na koji nain?
- Kada se nae pred Tremalom Naikom osetie tako snaan udarac da e
povratiti razum.
- Veruje u to?
- Verujem, ak sam siguran.
- Neka se ostvare tvoja nadanja.
- Kai mi sada, Janeze, ta si ovih dana radio u Saravaku?
- Mnogo toga. Postao sam radin prijatelj.
- A kako?
Portugalac ga u par rei obavesti o onome to je radio, ispriao mu je ono
to se desilo i ono to je uo. Sandokan ga je paljivo sluao, ne prekidajui ga,
as nasmejan, a as zamiljen.
- Dakle, ti si radin prijatelj - ree, kada je Janez zavrio.
- Intimni prijatelj, brate moj.
- Nita ne sumnja?
- Ne verujem; ali kao to sam ti rekao, zna da si ovde.
- Moramo pouriti da oslobodimo Tremala Naika. Ah! Kada bih mogao u
isto vreme i da se zauvek reim tog prokletog Bruka!
- Pusti sad radu; Sandokane.
- Bio je previe surov, Janeze, prema naoj brai. Dao bih pola svoje krvi
da osvetim hiljade Maleana koje je on pobio i unitio.
- Zaboravi to, Sandokane; imamo samo 60 ljudi.
Otra munja sevnu u oima Tigra iz Malezije.
- Ti zna, Janeze, na ta sam sve sposoban - ree glasom koji je izazivao
drhtanje. - Ti dobro zna moju prolost.
- Znam, Sandokane, da si pobedio kraljevstva evropske imperije. Ali
opreznost nikada nije na odmet.
- Neka bude: biu oprezan. Zadovoljiu se time da oslobodim Tremala
Naika.
- Stvari su jedna tea od druge, Sandokane.
- Zato?
- Ima 60 belaca u tvravi i mnogo topova.
- ta je 60 ljudi?
- Saekaj malo, bratiu moj. Zaboravio sam da ti kaem da je tvrava
mnogo blizu grada. Na prvi plotun iz topa imae belce pred sobom i radine
trupe iza sebe.
Sandokan ugrize usnu i naini gest nipodatavanja.
- Ipak ga moramo spasti - ree.
- ta emo da radimo?
- Igraemo lukavo.
- Ima li plan?
- Ja sam sa Bornea i, kao i moji sunarodnjaci, uvek sam voleo otrove.
Jednom kapi se ubija ovek, ukoliko je jak otrov; drugom nekom kapi se
uspava, veruje se da je mrtav ili poludi. Otrov je, kao to vidi, mono oruje,
uasno.
- Znam da si na naem boravku na Javi bio mnogo zaokupljen otrovima. I
seam se da te je jednom moan narkotik spasao veala.
- Evo kako moja istraivanja i traganja poinju da raaju plodove - ree
Sandokan. - uj me, Janeze.
Zavue ruku u unutranji deo svoje tunike i izvadi kutijicu od koe
hermetiki zatvorenu. Otvori je i pokaza Portugalcu 10 ili 12 mikroskopskih
kapsula, punih bele tenosti, zelenkaste i crne.
- Jupitera mi!
- To nije sve - ree Sandokan, izvue drugu kutijicu u kojoj su bile malecke
pilule oporog mirisa. - Ovo su drugi otrovi.
-I ta hoe da radi sa tim kapsulama i pilulama?
- Sasluaj me paljivo, Janeze. Ti si mi rekao da je Tremal Naik zatoenik u
tvravi.
- Istina je.
- Veruje li da moe da ue u tvravu, traei radinu dozvolu?
- Nadam se. Prijatelju se ne odbija tako mala usluga.
- Ti e onda ui i traiti da vidi Tremala Naika.
- I kada ga vidim, ta u da radim?
Sandokan izvadi iz druge kutijice nekoliko crnih pilula i stavi mu u ruku.
- Ove pilule sadre otrov koji ne ubija, ali koji zadri ivot 36 sati.
- Sada razumem tvoj plan. Treba da ubedim Tremala Naika da proguta
jednu.
- Ili da jednu rastvori u ai vode.
- Tremal Naik vie nee davati znakove ivota, verovae da je mrtav i
pokopae ga.
- I mi emo, nou, otii i otkopati ga - dodade Sandokan.
- Plan je fantastian, Sandokane, - ree Portugalac.
- Pokuae? Ti, koliko mi se ini, nee biti ni u kakvoj opasnosti.
- Pokuau, samo ako mi dozvole da uem u tvravu.
- Ako ti ne dozvole, potkupi nekog mornara. Ima li novca?
Portugalac otvori sako, prsluk, podie koulju i pokaza vreu, malo
prepunu, koja zazvea.
- Imam 16 dijamanta koji zajedno vrede milion.
- Ako hoe jo, govori. Moj pojas sadri duplo od tvoga i u Bataviji
imamo toliko zlata da kupimo celu flotu Portugalije.
 - Znam, Sandokane, da nam ne nedostaje novca. Ali za sada u se
zadovoljiti sa mojih 16 dijamanata.
- Sakri sad ove pilule i ove dve kapsule - ree Sandokan. - Jedna, zelena,
sadri narkotik koji ne zadrava ivot, nego totalno uspava 12 sati; druga,
crvena, sadri otrov koji odmah ubija bez ikakvog traga. Ko zna, mogu ti
zatrebati.
Portugalac sakri pilule i kapsule, baci puku na rame i ustade.
- Ide?
- Saravak je daleko, brate moj.
- Kada e pokuati?
- Sutra.
- Hoe li me odmah obavestiti preko Kamamurija?
- Obavezno. Zbogom, brate.
Spusti se niz opasne stepenice od ueta, pozdravi tigrie i vrati se u umu,
pokuavajui da se orijentie. Preao je 600 ili 700 metara, kada ga pristie
Maharaanin.
- Ima li novosti? - upita Portugalac, zaustavljajui se.
- Jedna je moda loa, gospodine Janeze, - ree Maharaanin. - Jedan gusar
se upravo sada vratio u logor i obavestio je Tigra da je video, na 3 milje
odavde, bandu Dajaka predvoenu jednim starcem belcem.
- Ako ga sretnem, poeleu mu srean put.
- Saekajte malo, gospodine Janeze, - ree Maharaanin. - Gusar je rekao
da taj starac bele koe lii na oveka koji se zakleo da uhvati Tigra i vas.
- Lord Dejms Gulonk! - uzviknu Janez, prebledevi.
- Da, gospodaru Janeze, taj ovek lii na strica pokojne Sandokanove ene.
- Nije mogue!... Nije mogue!... Ko je gusar koji ga je video?
- Maleanin Sambiljong.
 - Sambiljong! - mumlao je Janez. - Taj Maleanin je bio sa nama kada smo
oteli roaku lorda Dejmsa, ak, ako me seanje ne vara, suoio se sa samim
lordom koji je hteo da mu raspoluti glavu. Jupitera mi!... U velikoj sam
opasnosti.
- Kojoj? - upita Maharaanin.
- Ako lord Gulonk doe u Saravak, ja sam izgubljen. Videe me,
prepoznae me, iako je prolo 6 godina od naeg poslednjeg susreta, i uhapsie
me i obesiti.
- Ali Maleanin nije rekao da je ovaj starac bio lord. Liio je samo i nita
vie.
- Je li te Sandokan poslao da me upozori?
- Da, gospodaru Janeze.
- Rei e mu da u paziti, ali neka pokua da uhvati tog starca bele koe.
Zbogom, Kamamuri, sutra ujutro te ekam u kineskoj taverni.
Portugalac, mnogo zabrinut, poe da marira, gledajui obazrivo oko sebe i
nauljivi ui, nemiran jer se svakog trenutka moe nai pred tim starcem.
Sreom nije uo, u divovskoj umi, nikakve ljudske glasove, nije video
nikakav znak. Jedini zvuci koji su prekidali tiinu bili su urlici velikih argus
majmuna, prelepih ivotinja kojih je bilo na stotine, onih ne manje lepih od
crnih kakatua i onih sa velikim nosem koji im je bio veoma izraen i crven kao
kod boga Bahusa.
Hodao je tako veoma oprezno, kroz trnovito grmlje i ogromno bunje,
zavijajui sad desno, a sad levo, ukupno 5 sati. Stigao je u Saravak tek na
zalasku sunca, preumoran od napora i izgladneo kao vuk. Mislio je da je suvie
kasno da oekuje ruak kod rade, pa svrati u tavernu kod Kineza. Nakon
obilnog obeda, propraenog sa nekoliko boca vina, vrati se u palatu. Straara
je, pre nego to je uao, pitao da li je stigao moda starac bele koe, ali dobivi
negativan odgovor, pope se u sobu.
Rada se ve pre nekoliko sati povukao u svoju sobu.
- Tako je jo bolje - mrmljao je Janez. - Lovac koji se vraa bez ijednog
papagaja moe uzbuniti starog sumnjiavog vuka.
Onda je otiao na spavanje stavljajui pitolje i bode ispod jastuka.
 esto poglavlje:
Tremal Naik

Ma koliko mnogo da je bio umoran, dobri Portugalac nije uspeo da zatvori

oi cele noi. Onaj belac starac koji je vodio trupu Dajaka i koji je mnogo liio
na strica Tigrove ene, vien u blizini grada od strane Maleanina Sambiljonga,
stalno mu je bio na pameti i ispunjavao ga velikom brigom.
Uzalud je pokuavao da se smiri, ponavljajui sebi da se Maleanin moda
prevario, da je sigurno jo daleko, moda na Javi, moda u Indiji, moda jo
dalje, ak u Engleskoj. inilo mu se da uje glasove starca u hodniku;
priinjavalo mu se stalno da uje osobe kako se pribliavaju sobi, zveket oruja
kako odjekuje palatom.
Vie puta, ne znajui kako da umiri svoje strahove, dizao se iz postelje i
oprezno otvorao prozore, vie puta je otvarao vrata, bojei se da su ih straari
zakljuali da mu spree bekstvo. Uspavao se oko zore, ali je to bio nemiran san
koji je trajao samo par sati. Probudi se na gong koji je zveao na ulici.
Ustade, obue se, stavi u depove par kratkih pitolja i uputi se ka vratima.
Tog istog trenutka zau kucanje na vratima.
- Koje? - upita on nestrpljivo.
- Rada vas oekuje u svom kabinetu - ree jedan glas.
Janez oseti hladne trnce u kostima. Otvori vrata i nae se pred Indijcem.
- Je li rada sam? - upita stisnutih zuba.
- Sam je, milorde, - odgovori Indijac.
- ta hoe od mene?
- eka vas na aju.
 - Trim do njega - ree Janez, uputivi se prema kabinetu princa.
Rada je sedeo za stoiem na kome je bio srebrni pribor za aj. Videvi
Janeza da ulazi, ustade sa smekom na usnama, pruajui ruku.
- Dobar dan, milorde! - izree. - Vratili ste se kasno sino.
- Izvinite, Visosti, to sam propustio ruak; ali nije krivica do mene - ree
Janez, razuveren radinim osmehom.
- ta vam se desilo?
- Izgubio sam se usred ume.
- A ipak ste imali vodia.
- Vodia!
- Rekli su mi da ste bili sa Indijcem koji snabdeva rudnike Poma.
- Ko vam je to rekao, Visosti? - upita Janez, napravivi izuzetan napor da
sauva mirnou.
- Moji pijuni, milorde.
- Visosti, u vaoj slubi imate dobre ljude.
- Verujem u to - ree rada smekajui se. - Jeste li onda sreli tog oveka?
- Da, Visosti.
- Dokle vas je otpratio?
- Do malog sela Dajaka.
- Pogodite ko je bio taj ovek.
- Ko? - upita Janez, teko izgovarajui ovu re.
- Gusar - ree rada.
- Gusar!... Nije mogue, Visosti.
- Uveravam vas da jeste.
- I nije me ubio?
- Gusari sa Momprasema, milorde, nekad su velikoduni, kao i njhov voa.
 - Je li velikoduan Tigar iz Malezije?
- Tako se pria. Rekli su mi da je vie puta poklonio velike dijamante
jadnim avolima koje je pre toga tukao pukama i sabljama.
- Onda je mnogo udan gusar!
- Hrabar je i velikoduan u isto vreme.
- Ali jeste li sigurni, Visosti, da je taj Indijac deo bande sa Momprasema?
- Ubeen sam u to jer su ga moji pijuni videli da razgovara sa nekim
gusarima Tigra iz Malezije. Ali nee vie priati sa njima, kunem vam se. U
ovom asu mora da je u rukama mojih ljudi.
U tom trenutku, dole na ulici, zaue se povici i udar gonga.
Janez, bled, na vrhu nerava, pouri ka prozoru da vidi ta se deava, ali pre
svega da sakrije svoju uzbuenost.
- Jupitera mi! - uzviknu guei se, postajui jo blei. - Kamamuri!
- ta se deava? - upita rada.
- Vode mog Indijca, Visosti, - odgovori prilino mirnog glasa.
- Nisam se prevario.
Nagnu se kroz prozor i pogleda.
etvorica gardista, naoruanih do zuba, vodili su ka palati Indijca
Kamamurija, kome su ruke bile vrsto vezane rotang lijanama. Zarobljenik nije
pruao nikakav otpor, niti je izgledao uplaen. Hodao je mirnim korakom i
gledao masu Dajaka, Kineza i Maleana koja gaje sledila psujui.
- Jadan ovek! - uzviknu Janez.
- Saaljevate ga, milorde? - upita rada.
- Pomalo, priznajem.
- A ipak je ovaj Indijac gusar.
- Znam, ali je bio tako ljubazan prema meni. ta ete da radite, Visosti?
- Pokuau pre svega da ga nateram da govori. Ako uspem da saznam gde
se krije Tigar iz Malezije... aku piu moje garde i napasti ga.
- Napaete ga?
- Sakupiu moje garde i napasti ga.
- A ako zarobljenik odbije da pria?
- Obesiu ga - ree hladno rada.
- Jadni avo!
- Svi gusari imaju jednak tretman, milorde.
- Kada ete ga ispitivati?
- Danas ne mogu jer moram da primim holandskog ambasadora, ali sutra
u biti slobodan i naterau ga da govori.
Jedna iskra zablista u oima Portugalca.
- Visosti, - ree nakon oklevanja. - Mogu li da prisustvujem ispitivanju?
- Ako elite.
- Hvala, Visosti.
Rada zazvoni srebrnim zvoncem koje je stajalo na stolu. Kinez obuen u
utu svilu, sa repom dugim dobri metar, ue nosei ajnik od Ming porcelana,
pun aja koji se dimio.
- Neete odbiti aj, nadam se - ree rada.
- Ne bih bio Englez - odgovori Janez, smeei se.
Ispili su nekoliko olja divnog pia, a onda ustadoe.
- Gde ete danas, milorde? - upita rada.
- Da posetim okolinu grada - odgovori Janez. - Otkrio sam jednu malu
tvravu i sa vaom dozvolom, ja bih je posetio.
- Pronai ete sunarodnjake, milorde.
- Sunarodnjake! - uzviknu Janez, pravei se da ne shvata.
- Pokupio sam ih pre par nedelja dok su tonuli.
 - Brodolomnici znai?
- Tano.
- I ta rade u tvravi?
- ekaju da doe brod da se ukrcaju i u isto vreme nadgledaju jednog Tug
Indijca koga sam tamo zatvorio.
- ta? Jedan Tug! Jedan Tug Indijac! - uzviknu Janez. - Oh! Voleo bih da
vidim jednog od tih uasnih davitelja.
- elite?
- Neopisivo.
Rada uze list hartije, napisa nekoliko redova, savi ga i dade Portugalcu
koji ga ivahno uze.
- Predajte ga poruniku erilu - ree rada. - On e vam pokazati Tuga i,
ako elite, provee vas po celoj tvravi koja nema nita lepog.
- Hvala, Visosti.
- Veeraete sa mnom veeras?
- Obeavam vam.
- Do vienja, milorde.
Janez, koji je jedva ekao da izae iz kabineta, uputi se ka svojoj sobi.
- Razmiljajmo, Janeze moj, - mrmljao je kad se naao sam. - Radi se o
velikom poslu, a da ne budem otkriven.
Nasloni se na prozor, duboko zamiljen.
Ostao je tamo, nepokretan, oiju uprtih u tvravu, oko 10 do 12 minuta,
nabirajui elo s vremena na vreme.
- Smislio sam! - uzviknu odjednom. - Dragi moj Bruku, dobri Janez ti
priprema malu igru koja e, ako je sve dobro proraunato, biti prelepa.
Jupitera mi! Sandokan e biti zadovoljan svojim belcem bratom.
Priblii se stolu, uze olovku i na paretu papira napisa:
 alje me tvoj odani sluga Kamamuri da te spasem. Tremale Naiku, ako
hoe da bude slobodan i ponovo vidi Adu, progutaj oko ponoi pilule koje
se ovde nalaze, ni ranije ni kasnije. Janez, prijatelj Kamamurija.
Stavi unutra dve male pilule zelenkaste boje i napravi lopticu koju sakri u
mali dep sakoa.
- Sutra e Englezi verovati da je mrtav i sutra uvee e ga pokopati -
promrmljao je, trljajui ruke zadovoljno, - i da obavestimo mog dragog brata,
poslaemo Kamamurija. Ah! Dragi moj Dejmse Bruku, jo ti ne zna na ta su
sve spremni tigrii sa Momprasema.
Stavi na glavu veliki slamni eir u obliku peurke, zataknu za pojas bode
i napusti sobu polako silazei niz stepenice.
Prolazei hodnikom, vide pred jednim vratima Indijca naoruanog pukom
sa bajonetom na vrhu.
- ta tu radi? - upita Portugalac.
- Na strai sam - odgovori upitani.
- Koga uva?
- Gusara uhapenog jutros.
- Pazi da ti ne pobegne, prijatelju. To je opasan ovek.
- Drau stalno otvorene oi, milorde.
- Bravo, mome.
Pozdravi ga rukom, sie stepenicama i izae na ulicu sa ironinim
osmehom na usnama. Njegov pogled se odmah zaustavi na brdu pred njim, na
vrhu koga se, usred vidokog zelenila, isticala beliasta masa tvrave.
- Hrabro, Janeze - mrmljao je. - Ima mnogo posla.
Mirnim korakom je proao kroz grad, koji je bio prepun izvanrednih
Dajaka, Maleana i Kineza koji su vikali na sav glas, prodajui voe, oruje,
odeu i igrake iz Kantona, i poe stazom, zasenenom visokim stablima
durion palme, koja je vodila u tvravu.
Na pola puta nalete na dva engleska mornara koja su silazila u grad, moda
da dobiju kakvo radino nareenje, ili da se informiu je li se kakav brod
usidrio na uu reke.
- Hej, prijatelji, - ree Janez pozdravljajui ih. - Je li gore komandant
eril?
- Ostavili smo ga da pui na vratima tvrave - odgovori jedan od dvojice.
- Hvala, prijatelji.
Nastavi da peai i nakon dugog zaokreta izbi na prostrani trg, na kome se
nalazila tvrava. Na kapiji, naslonjen na puku, stajao je mornar, zauzet
vakanjem duvana, a na par koraka od njega, ispruen usred trave, puio je
porunik mornarice, visokog stasa sa dugim riim brkovima. Janez se zaustavi.
- Hej! Belac! - uzviknu porunik, spazivi ga.
- I koji vas trai - ree Portugalac.
- Mene?
- Da!
- A ta elite?
- Imam pismo za porunika erila...
- Ja sam, gospodine, porunik eril - ree oficir, podiui se i kreui mu
u susret.
Janez izvadi radino pismo i prui ga Englezu, koji ga otvori i paljivo
proita.
- Stojim vam na usluzi, milorde, - ree kada je proitao.
- Hoete li me odvesti da vidim Tuga?
- Ako hoete.
- Otpratite me do njega, onda. Oduvek sam eleo da vidim jednog od tih
uasnih davitelja.
Porunik stavi lulu u dep i ue u tvravu, a Janez ga je sledio. Preli su
malo dvorite, u kome su rala 4 stara gvozdena topa, i uoe u drugi deo
konstruisan od debelog drveta, sposoban da odoli uletu kalibra 6 ak i 8.
 - Evo nas, milorde, - ree eril, zaustavljajui se ispred tekih drvenih
vrata koja su bila zatvorena zasunom.
- Je li miran ili surov?
- Pitom je kao domai tigar - odgovori Englez smeei se.
- Onda ne treba biti naoruan da se ue.
- Nikada nikome od nas nije naudio, ali ne bih uao bez pitolja.
Izvadi dva pitolja i oprezno otvori vrata, provirujui unutra.
- Tug drema - ree. - Uimo, milorde.
Janez oseti drhtaj, ne zato to se plaio davitelja, nego plaei se da ga ovaj
ne izda. U stvari, Indijac je mogao da odbije da primi papiri i pilule i sve
otkrije poruniku erilu.
- Hrabro i hladnokrvno - promrmlja - nije momenat za povlaenje.
Proveri bode i ue. Nae se u maloj eliji, drvenih zidova, sa malim
prozorom i vrstim reetkama.
U jednom uglu, ispruen na postelji od suvog lia i uvijen u kratki kaput,
leao je Tug Tremal Naik, gospodar Indijca Kamamurija i verenik nesrene
Ade.
Bio je superiorni Indijac, visok 196 cm, bronzane boje koe. Prsa su mu
bila velika i robusna, miiave ruke i noge, ponosne crte lica i pravilne. Janez,
koji je video Kineze, Maleane, one sa Jave, Afrikance, Indijce, Makasareze i
Tagale, ne sea se da je sreo obojenog oveka tako lepog i vitalnog. Samo ga je
Sandokan nadmaivao.
ovek je spavao, ali snovi mu nisu bili mirni. Grudi su mu se uzbueno
dizale i sputale, veliko i lepo elo se nabiralo, usne jarko crvene, stisnute,
drhtale su, drhtale su mu i ruke, male kao kod ene, ake su mu se otvarale i
zatvarale, kao daje hteo da uhvati neto to mu je bealo.
- Lep ovek! - uzviknu Janez.
- Tiina, govori - mrmljao je porunik.
Jaki naglasak izae iz ustiju Indijca.
 - Moja! - povikao je.
Njegovo lice odjednom se uznemiri, postade zgreno. Vena se, koja mu je
presecala elo, iznenada povea.
- Sujodhana - mrmljao je sa mrnjom Indijac.
- Tremale Naiku! - ree porunik.
Na to ime Indijac se tre, kleknu na leaj i zagleda se u porunika pogledom
koji je bio zmijski.
- ta hoe? - upita.
- Jedan gospodin hoe da te vidi.
Indijac pogleda Janeza koji je stajao par koraka iza erila.
Podrugljiv izraz se odrazi na njegovim usnama pokazujui zube bele kao
slonovaa.
- Jesam li moda ivotinja? - upita. - ta...
Zaustavi se i uuta. Janez, koji je kao to je reeno stajao iza porunika,
dade mu brzi mig. Bez sumnje je shvatio da se nalazi pred prijateljem.
- Kako ti je ovde unutra? - upita Portugalac.
- Kako moe da bude oveku koji se rodio i iveo slobodno u dungli -
ree Tremal Naik, tunog glasa.
- Je li istina da si Tug?
- Ne.
- A ipak si davio ljude.
- Istina je, ali nisam Tug.
- Lae.
Tremal Naik zakrguta zubima i zaari oima; ali jo jedan Portugalev gest
ga smiri.
- Ako bi mi dozvolio da ti podignem kaput, pokazao bih ti tetovau koja
obeleava Tugove.
 - Podigni ga, - ree Tremal Naik.
- Ne pribliavajte se, milorde! - uzviknu porunik.
- Nisam naoruan - ree Indijac. - Ako dignem i ruku, isprazni mi u grudi
pitolje.
Janez se priblii postelji od lia i nae se nad Indijcem.
- Kamamuri - promrmlja jedva ujnim glasom.
Brzi bljesak preleti Indijevim oima. Jednim pokretom podie kaput i uze
papiri sa pilulama koji je ispustio Portugalac.
- Jeste li videli tetovau? - upita porunik, koji je iz predostronosti otkoio
jedan pitolj.
- Nema je - odgovori Janez.
- Onda nije Tug?
- Ko to zna? Tugovi se tetoviraju na vie delova tela.
- Nemam je - ree Tremal Naik.
- Koliko dugo je ovde, porunie? - upita Janez.
- Dva meseca, milorde.
- Gde e ga odvesti?
- U neki zatvor u Australiji.
- Jadni avo! Izaimo, porunie.
Mornar otvori vrata. Janez to iskoristi da se okrene nazad ka Tremalu
Naiku i pokaza mu poslednji gest koji je znaio posluajte.
- Hoete da razgledate tvravu? - upita porunik kada je zatvorio vrata i
stavio zasun.
- ini mi se da nema nieg atraktivnog - odgovori Janez. - Do vienja kod
rade, gospodine.
- Do vienja, milorde.
 Sedmo poglavlje:
Oslobaanje Kamamurija

Dok je Janez lukavo pripremao spaavanje Tremala Naika, jadni

Kamamuri, obuhvaen hiljadama strahova i nemira, pokuavao je da jzae iz
zatvora. Nije se plaio da bude obeen ili streljan kao obini gusar; strah ga je
bio da ga ne podvrgnu nekom stranom muenju i nateraju da sve prizna,
kompromitujui tako sadanju situaciju svog gospodara, nesrene Ade, Tigra iz
Malezije, Janeza i svih gusara sa Momprasema.
im su ga zatvorili, pokuao je da iskoi kroz prozor, ali je tamo bila
odbrana od vrstih reetaka od gvoa, koje je bilo nemogue polomiti bez
jake poluge ili ekia; onda je pokuao da razori pod nadajui se da e pasti u
neku praznu sobu, ali poto je slomio nokte bio je primoran da odustane.
Poslednje je pokuao da zadavi Indijca koji mu je doneo hranu, ali taman da
uspe, ostali Indijci pritekoe u pomo da ga oslobode.
Razoaran neuspehom svojih pokuaja, skupio se u jednom uglu sobe,
reen da umre od gladi rade nego da proba hranu koja je mogla da sadri neke
tajanstvene narkotike; reen da dozvoli da mu iseku meso na komade pre nego
da kae ijednu re.
Prolo je deset sati, a da se nije ni pomerio. Sunce je zalo nakon kratkog
bljeska, i mrak je zaposeo sobu: jednog trenutka, jedan slabaan zviduk,
propraen laganim udarcem, natera ga da naulji ui. Podie se beumno,
obie jedan krug po sobi bojei e da se nije prevario, i poslua paljivo. Nije
uo nita spolja osim reskih urlika Dajaka i Maleana koji su prolazili trgom.
Tiho se priblii prozoru i pogleda kroz gvozdene reetke. Tamo, ispod
jedne ogromne arenga palme, koja je dobrim delom bacala senku na trg, stajao
je jedan ovek sa velikim eirom i nekom vrstom tapa u ruci. Prepozna ga na
prvi pogled.
 - Gospodar Janez - promrmlja.
Isprui jednu ruku i napravi par gestova. Portugalac podie ruku i odgovori
drugim gestovima.
- Shvatio je - ree Kamamuri. - Dobri gospodar!
Napusti prozor i poe do zida koji je bio pred njim.
Paljivo ga je osmotrio, onda se nagnu i pokupi jednu vrstu metka koji je
bio obavijen lopticom od papira.
- Ovde unutra mi je spas - mrmljao je. - Koliko mi se ini, gospodar Janez
je vet u upotrebi duvaljke.
Razmota papir i nae dve crne pilule, malecke, koje su karakteristino
mirisale.
- Otrov ili narkotik? - upita se. - Ah! Na papiru neto pie.
Priblii se prozoru i paljivo proita sledee redove:
Sve ide od dobrog na bolje. Tremal Naik, ako se ne desi nita
nepredvieno, sutra uvee e biti slobodan. Pilule koje sam ti dao, rastopljene
u vodi, odmah uspavljuju. Pokuaj da uspava straara i pobegne. Sutra u
podne te ekam kod tvrave. Janez.
- Dobri Janez - mrmljao je Maharaanin dirnuto. - Na sve misli.
Nasloni se na reetke na prozoru i poe da razmilja. Lagano kucanje na
vratima mu prekinu misli.
- Evo ga! - uzviknu.
Brzo prie, ali ne pravei buku, stolu na kome se nalazila inija pirina i
nekoliko voa, dve velike ae tuvaha i baci dve pilule unutra koje se odmah
rastvorie.
- Ko je tamo? - upita onda.
- Radin straar - odgovori jedan glas.
Vrata se otvorie i ue jedan Indijac naoruan velikom sabljom i dugim
pitoljem sa drkom izrezbarenom koljkama od bisera, a u drugoj ruci je
drao posluavnik pun ponuda.
- Nisi gladan? - upita straar, videvi pune ae i iniju, netaknuto voe.
Maharaanin, umesto da odgovori, pogleda ga sa mrnjom.
- Hrabro, prijatelju, - nastavi straar. - Rada je dobar i nee te obesiti.
- Ali e me otrovati - ree Kamamuri sa lanim strahom.
- A kako?
- Hranom i piem koje vidi.
- I zato nisi nita probao?
- Svakako.
- Grei, prijatelju moj.
- Zato?
- Zato to ni tuvah, ni pirina, ni voe nemaju nikakav otrov u sebi.
- Da li bi ti popio au ovog pia?
- Ako eli!
Kamamuri uze au u kojoj je rastopio Portugaleve pilule i prui je
straaru.
- Pij - ree.
Indijac, koji nije nita sumnjao, priblii au usnama i popi dobar deo.
- Ali... - ree nesigurno. - ta su stavili u ovaj tuvah?
- Ne znam - ree Maharaanin koji ga je paljivo posmatrao.
- udan drhtaj mi prolazi kroz... udove.
- Ah!...
- Ufa! Vrti mi se u glavi, gubim snagu, ne vidim vie, ini mi se...
Nije zavrio. Zaljulja se kao da je ranjen usred grudi, podie ruke, okrenu
oima i teko pade na zemlju ostajui nepokretan.
Kamamuri je jednim skokom bio na njemu i istre mu pitolj i sablju.
 Tako naoruan priblii se vratima i naulji ui.
Plaio se da udarac Indijca o zemlju kada je pao nije moda privukao ostale
straare. Sreom nijedan korak se ne zau u hodniku.
- Spaen sam! - uzviknu duboko diui. - Za deset minuta biu van grada.
Skide kratke pantalone, sako i pojas koji je nosio Indijac, i za tren Oka se
obue. Oko glave umota maramu da bi sakrio dobar deo ela i oi, onda stavi
sablju za pojas i pitolj u futrolu.
- Napred - promrmlja. - Proi u kao radin gardista.
Otvori beumno vrata, pree hodnik koji je bio pust i mraan, sie niz
stepenice i brzo prolazei pored straara, izae na trg.
- Jesi li to ti, Labuku? - upita jedan glas.
- Da - odgovori Kamamuri, ne osvrui se unazad iz straha da ga ne
prepozna onaj koji ga je pitao.
- Neka te iva zatiti.
- Hvala, prijatelju.
Maharaanin je napredovao brzim korakom, paljivo gledajui oko sebe i
napregnutih uiju: drao se zidova kua, idui krajem ulica i uliica i liio je na
radinog gardistu.
Nakon deset minuta dospeo je peice do brda na ijem se vrhu, osvetljena
meseinom, uzdizala tvrava. Zaustavio se budno motrei.
Prema reci su se uli ribari Dajaki i Maleani kako pevue monotone
stihove; iz kineskog kvarta se uo monotoni zvuk joa, vrste flaute sa est rupa i
umilno podrhtavanje kine, gitare sa svilenim icama.
Prema trgu, gde se uzdizala velika radina palata, nije se nita ulo.
- Spaen sam! - mrmljao je nakon nekoliko sekundi napete panje. - Nisu
jo otkrili moje bekstvo.
Sakri se usred uma najveih palmi mangoa koje su se razbacano prostirale
po brdu.
Sad je skakao sa jednog drveta na drugo vetinom majmuna da bi zameo
tragove, sad je ulazio u kanale crne vode blatnjavog dna, a onda se sakrivao
meu bunjem i za manje od sat vremena, a da ga niko nije otkrio, nae se na
rukohvat od tvrave.
Pope se na jedno najvie drvo odakle je mogao da opazi ko se peo, a ko
silazio niz brdo i strpljivo poe da eka Portugalev dolazak.
No je prola bez incidenata. U etiri sata ujutro sunce se iznenada pojavi
na horizontu, obasjavajui reku, koja se prostirala kroz zasaena polja i guste
ume, kroz grad, i okruena drveem.
Sa visine svoje posmatranice Maharaanin ugleda, nakon par sati, dva
belca kako izlaze iz tvrave i tre dole prema straaru.
- ta se desilo? - mrmljao je Kamamuri. - Da bi se ovako tralo, mora da se
desilo neto ozbiljno u tvravi. ive mi! Da nisu oni iz grada dojavili ovima
moje bekstvo?
Sakri se meu listove da ga ne opaze ovi koji su prolazili stazom, i stade da
eka, zahvaen velikim nemirima.
Jedan sat kasnije Englezi su se vraali u tvravu, a sledio ih je oficir garde i
jedan Evropljanin obuen u belo odelo koji je nosio torbicu za pojasom.
- Da nije lekar? - upita se Kamamuri pobledevi. - Da se neko nije
razboleo? Unutra je moj gospodar!... Gospodine Janeze, doite, pourite!
Spusti se na zemlju i potra prema stazi, reen da nekoga ispita. Sreom
otkucavalo je 12, pa jedan, dva, tri, a da se nijedan mornar niti gardista nisu
pojavili na stazi.
Oko pet sati, meutim, jedan ovek sa velikim slamnim eirom i par
pitolja za pojasom, odjednom se pojavi na stazi. Kamamuri ga odmah
prepozna.
- Gospodaru Janeze! - uzviknu.
Portugalac, koji se penjao laganim korakom paljivo posmatrajui desno i
levo kao da nekoga trai, zastade na ovaj poziv. Spazivi Kamamurija, ubrza
korak i kada ga je stigao, gumu ga u gusti, govorei mu:
- Da te je opazila neka straa, bio bi izgubljen i ovaj put zauvek; moramo
biti oprezni, dragi moj.
- Neto strano se desilo u tvravi, gospodaru Janeze, - ree Maharaanin. -
Sumnja mi se vrti u mislima i napustio sam svoj zaklon.
- Sumnja?... Kakva?
- Da se moj gospodar zatvorio unutra i da umire. Video sam belca kako ide
gore i uinio mi se da je lekar.
- Ba je tvoj gospodar uzbunio vojnike u tvravi.
- Moj gospodar!...
- Da, dragi moj.
- Je li bolestan?
- Mrtav je.
- Mrtav! - uzviknu Maharaanin, zanosei se.
- Ne plai se, mali moj. Veruju da je mrtav, ali je, u stvari, iv.
- Ah! Gospodaru Janeze, kako ste me uplaili! Dali ste mu da popije neki
jak narkotik?
- Dao sam mu pilule koje zadravaju ivot 36 sati.
- I veruju da je mrtav?
- Potpuno.
- A kako emo da ga spasemo?
- Veeras e ga, ako se ne varam, pokopati.
- Shvatam - ree Maharaanin, - kada bude pokopan, mi emo ga otkopati i
odneti na sigurno mesto. Ali gde e ga odneti?
- Saznaemo'.
- A kako?
- Kada izau iz tvrave, mi emo ih pratiti.
- A kada emo u napad?
 - Noas.
- Nas dvojica?
- Ti i Sandokan.
- Onda ga moram obavestiti.
- Svakako.
- A vi neete sa nama?
- Ne mogu.
- Zato?
- Rada pravi bal veeras u ast holandskog ambasadora, i kao to vidi, ne
mogu da izostanem, a da ne pobudim sumnju.
- Aha! - uzviknu Maharaanin, podiui glavu prema tvravi.
- ta ti je?
- Oni ljudi izlaze iz tvrave.
- Jupitera mu!
Razmae rukama lie grmlja i pogleda vrh brda.
Dva mornara su izala nosei na nosilima ljudsko telo zatvoreno u neku
vrstu daka. Iza njih izaoe ostali mornari naoruani lopatama, a za njima
radini gardisti.
- Spremimo se za pokret - ree Janez.
- Kojim e putom? - upita Kamamuri sa vatrenim nemirom.
- Sii e brdom sa suprotne strane.
- Idu da ga sahrane na groblju!
- Ne znam. Zaobiimo umom, ali pazi da ne pravi buku.
Izali su iz grmlja i bacili se u umu koja je pokrivala celo brdo. Preskaui
oborena stabla, zaobilazei trnovito grmlje i sekui veliko korenje, kruili su
oko tvrave i nali se na njenoj suprotnoj strani. Janez se zaustavi.
 - Gde su? - upita se.
- Eno ih tamo dole - ree Maharaanin.
Druina je bila na vidiku. Silazila je strmom stazom koja je vodila preko
male livade okruene visokim drveem. U sredini, okruen niskom ogradom,
nalazio se prostor prepun drvenih koeva i krstova.
- Ovo mora da je groblje - ree Janez.
- Idu li prema tom mestu? - upita Kamamuri.
- Da.
- Sad mi je lake. Plaio sam se da e mog jadnog gospodara baciti u reku.
- I meni je ta misao pala na pamet.
Mornari su uli na groblje i zaustavili se na sredini, poloivi na zemlju
Tremala Naika. Janez ih vide kako nekoliko trenutaka krue meu drvenim
koevima kao da su neto traili, onda jedan od njih podie lopatu i poe da
kopa.
- Tamo e ga pokopati - ree Portugalac Maharaaninu. - Svee natrpana
zemlja e vam pokazati gde je zakopan.
- Ima li opasnosti da moj gospodar umre uguivi se? - upita Kamamuri.
- Ne, prijatelju moj. Sada brzo tri do Sandokana, naredi mu da prikupi
svoje ljude, da doe i otkopa tvog gospodara.
- A posle?
- Posle ete se vratiti u umu i sutra u vam se pridruiti. Sutra uvee
moemo da napustimo ova mesta zauvek. Idi, prijatelju, idi.
Maharaanin nije ekao da mu se dva puta kae. Uze u ruku pitolj i
nestade pod drveem brzinom jelena.
 Osmo poglavlje:
Janez u zamci

Kada se Janez, oko 10 sati uvee, vratio u Saravak, bio je iznenaen

izuzetnim pokretom koji je vladao u svim kvartovima. Na ulicama i uliicama
prolazile su i ponovo prolazile gomile Kineza u sveanoj odei, Dajaka,
Maleana, Makasareza, onih sa Jave i Tagala, viui, smejui se i gurajui jedni
druge. Svi su se uputili prema palati gde je iveo rada. Bez sumnje, uli su za
slavlje koje je prireivao njihov princ i urili su u masama, ubeeni da e se
dobro zabaviti i dosta popiti ak i ostajui na trgu.
- Dobro - mrmljao je Portugalac, trljajui zadovoljno ruke. - Sandokan
moe da proe kroz grad, a da ga niko ne vidi. Dragi moj prine, mnogo nam
pomae. Biu ti zahvalan.
Pravei sebi prolaz rukama i esto pesnienjem, nakon pet minuta stie do
trga. Bezbrojne baklje su svuda sijale osvetljavajui fantastino zgrade, visoko i
prelepo drvee i radinu palatu, koja je sada bila okruena dvostrukim redom
gardista dobro naoruanih.
Ogromna masa, delimino vesela, a delimino pijana, sabila se na ovom
prostoru avolski urlajui i stalno se gurajui i talasajui. Dobri graani
Saravaka, sluajui orkestar koji je svirao u palati, razdragano su plesali
gurajui se do zgrada i drvea, prekidajui redove gardista, koji su tako bili
primorani da stave oruje u futrole.
- Stiemo sa zakanjenjem - ree Janez, smejui se. - Princ e se zabrinuti
zbog mog produenog odsustvovanja.
Pokaza se gardistima, koji su ga prepoznali, pope se stepenicama i ue u
svoju sobu da se malo dotera i odloi oruje.
- Zabavljaju li se? - upita Indijca koji mu je dat na raspolaganje.
 - Mnogo, milorde, - odgovori upitani.
- Ko su zvanice? -
- Evropljani, Maleani, Dajaki i Kinezi.
- Meavina, znai. Nee biti potrebe da obuem crno odelo koje uostalom i
nemam.
Ietka odeu, odloi oruje trpajui, meutim, kratak pitolj u dep i uputi
se prema balskoj dvorani, na ijem ulazu se zaustavi sa najivljim
iznenaenjem na licu.
Sala nije bila ogromna, ali je rada uredio sa posebnim ukusom.
Mnogobrojne bronzane lampe, poreklom evropske, bacale su svetlost sa
tavanice; velika venecijanska ogledala su ukraavala zidove, pod je bio iaran
ivim bojama u Dajako stilu tepiha koji su pokrivali pod, a na stoiima su
lepo izgledale velike vaze od kineskog porculana u kojima je bilo crvenog
ogromnog cvea i magnolija koje su mirisale, moda i prejako, u vazduhu.
Zvanica nije bilo vie od 50, ali kakvi kostimi, kakvi razliiti tipovi! Bilo je
4 Evropljana obuenih u bela odela, jedno 15 Kineza odevenih u svilu, sa tako
obrijanim glavama da su se sijale kao lubenice, 10 ili 12 Maleana tamno zelene
puti, u dugim indijskim tunikama, 5 ili 6 poglavica Dajaka sa svojim enama,
vie golih nego odevenih, ali okienih stotinama narukvica i ogrlicama od
tigrovih zuba. Ostali su bili Makasarezi, Bugizi, Tagali, oni sa Jave koji su se
ponaali kao opsednuti i koji su preglasno pevali svaki put kada bi kineski
orkestar, sastavljen od 4 sviraa na pjen kinu (instrumentu sastavljenom od 16
crnih kamenova) i dvadesetak flautista, intonirali mar uz koji je bilo
nemogue igrati.
- Kakvo je ovo slavlje? - upita Janez, smejui se. - Ako bi neka naa
evropska gospoa videla ovo, kladim se u sto sterlinga protiv penija da bi
odmah pobegla koliko je noge nose i napustila slavnog Bruka i njegov avolji
orkestar.
Ue u salu i uputi se ka radi, jedinom koji je nosio crno odelo, a koji je
askao sa visokim Kinezom, bez sumnje jednim od glavnih trgovaca u gradu.
- Ovde se zabavljaju - ree.
 - Ah! - uzviknu rada okreui se ka njemu. - Stigli ste, milorde? ekam
vas ve par sati.
- etao sam sve do tvrave i na povratku sam pogreio put.
- Jeste li prisustvovali sahrani zatvorenika?
- Ne, Visosti. Tune ceremonije mi nisu mnogo u krvi.
- Svia li vam se ova zabava?
- Neto je konfuzna, ini mi se.
- Dragi moj, mi smo u Saravaku. Kinezi, Maleani i Dajaki ne umeju bolje.
Uzmite neku Dajaku i otpleite malo.
- Uz ovu muziku je nemogue, Visosti.
- Slaem se - ree rada, smejui se.
Pred vratima se odjednom zau urlik. Neke osobe su se uputile ka vratima,
ali su se odmah vratile.
- Saekajte me ovde, milorde, - ree rada.
Janez ne odgovri niti se pomeri. Onaj uzvik, koji moda nije uo prvi put,
uterao mu je strah u kosti. Blago pobledi u licu i njegove crte, uvek tako mirne,
na nekoliko trenutaka se izbezumie.
- Kakav urlik! - promrmljao je konano. - Gde sam ga uo?... Zar e sad
nastati katastrofa ba kada smo uterali brod u luku?
Gurnu ruku u dep pantalona i tiho otkoi pitolj, reen da ga upotrebi ako
bude neophodno.
U tom trenutku se vrati rada. Janez odmah vide da mu se bora pojavila na
elu. Priblii mu se i ostade utljiv.
- Pa onda, Visosti? - upita nalazei nadljudsku snagu da ostane miran. - ta
se desilo?
- Nita, milorde, - odgovori nervozno rada.
- Ali onaj urlik?... - insistirao je Janez.
 - To je jedan moj prijatelj..
- A zato je vikao?
- Jer mu je iznenada pozlilo.
- A ipak...
- Hoete da kaete?
- Onaj urlik nije bio od bola.
- Prevarili ste se, milorde. Do avola, uzmite neku Dajaku i, ako je mogue,
otpleite polku.
Rada ode dalje i zapoe priu sa jednom zvanicom. Janez je, meutim,
ostao na mestu, sledei ga pogledom.
- Ima u tome neega - mrmljao je. - Budi oprezan, Janeze.
Napravi se da se udaljava, a zapravo je seo iza jedne grupe Maleana.
Odatle vide radu kako se okree unazad i gleda uokolo kao da nekoga trai.
Janez se sakri.
- Mene trai - ree. - Pa dobro, dragi moj Bruku, odigrau ti lepu predstavu
pre nego to e moi ti meni.
Ustade pokazujui najveu staloenost, obie dva ili tri puta oko sale, onda
se zaustavi na dva koraka od vrata. Tamo je bio jedan radin sluga. Pozva ga
gestom.
- Ko je vikao malopre? - upita ga.
- Jedan radin prijatelj - odgovori Indijac.
- Kako se zove?
- Ne znam, milorde.
- Gde je sada?
- U radinom kabinetu.
- Je li bolestan?
- Ne znam.
 - Moe li me odvesti da ga posetim?
- Ne, milorde. Dva straara su pred vratima kabineta sa nareenjem da
nikoga ne putaju unutra.
- Neprijatelj je Tigra?
- Da, traio ga je u umama.
- Hvala, prijatelju, - ree Janez stavljajui mu u ruku jedan rupi.
Izae iz sale i uputi se prema svojoj sobi. Bio je bled i zamiljen.
im je uao, zatvori dobro vrata, skide sa zida par pitolja i jedan bode
otrovanog vrha, onda otvori prozor naginjui se kroz njega.
Dupli red Indijaca, naoruanih pukama, opkoljavalo je kuu.
Malo dalje, 200 ili 300 osoba su haotino plesale urlajui divlje.
- Odavde je bekstvo nemogue - ree Janez. - A ipak moram da napustim
palatu to pre. Oseam da mi preti velika opasnost i da... - iznenada zastade,
pogoen sumnjom koja mu zatitra u mislima. - Onaj urlik... mrmljao je,
ponovo bledei. - da, mora da je to bio on... da, lord Gulonk, na neprijatelj...
Sad se seam da je Sambiljong rekao da ga je video, na elu bande Dajaka, u
umama gde se skriva Sandokan... To je on, da, to je on!...
Pouri prema vratima i dohvati pitolje, govorei:
- Janez nee ubiti strica Marijane Gulonk, ali e braniti svoj ivot.
Prie vratima i skloni teki lanac, ali nije uspeo da ih otvori. Podupre vrata
jednim ramenom i napregnu se, ali bez veeg uspeha. Promukao uzvik mu
izlete kroz usta:
- Zatvorili su me unutra - ree. - Sada sam izgubljen.
Potrai drugi izlaz, ali su bila tu samo dva prozora ispod kojih su stajale
radine garde i velika masa ljudi.
- Neka je prokleto ovo slavlje! - uskliknu besno.
U tom trenutku zau kucanje na vratima. Podie pitolje viui:
- Koje?
 - Dejms Bruk - odgovori rada spolja.
- Sam ili sa pratnjom?
- Sam, milorde, i bez oruja.
- Uite, Visosti, - ree Janez ironinim naglaskom.
Stavi pitolje za pojas, prekrsti ruke na grudima i podie visoko glavu,
mirnog pogleda oekivao je pojavu izvanrednog protivnika.
 Deveto poglavlje:
Lord Dejms Gulonk

Rada ue.
Bio je sam, bez oruja i jo obuen u crno odelo. Ali nije vie bio miran i
nasmejan ovek od ranije. Bio je bled, ne od straha, nego od besa; elo mu je
bilo naborano, pogled blistajui, ironinog osmeha, koji je bdmah ukazivao na
loe, na njegovim usnama. Nije vie bio princ Saravaka; bio je istrebljiva
gusara koji se spremao da ulovi jednog od najmonijih voa malezijskih
gusara.
Nekoliko trenutaka je stajao nepokretan na vratima, gledajui Janeza
vatrenim pogledom kao da ga probada vrhom sablje, onda ue u sobu. Vrata
su odmah bila zatvorena iza njegovih lea.
- Gospodine, - ree tvrdim naglaskom.
- Visosti, - ree Janez istim naglaskom.
- Ako ne greim, ve ste pogodili cilj moje posete.
- Mogue je, Visosti. Izvolite sedite.
Rada sede na stolicti; Janez se, meutim, oslonio na pisai sto na kome mu
je, nadohvat ruke, stajao bode.
- Gospodine, - nastavi rada smirenim glasom. - Znate li kako me zovu u
Saravaku?
- Dejms Bruk.
- Ne, zovu me istrebljivaem gusara.
Janez se nakloni smekajui se.
- Runo ime, Visosti, - ree zatim.
 - Sada kada znate ko je Dejms Bruk, rada Saravaka, zbacimo maske i
priajmo.
- Zbacimo ih, Visosti.
- Ako bih ja pristao brodom na Momprasem...
- Ah! - uzviknu Janez. - Vi znate...
- Dozvolite mi da zavrim, gospodine. Ako bih ja, ponavljam, pristao
brodom na Momprasem i traio gostoprimstvo Tigru iz Malezije ili njegovom
poruniku, a oni posle saznaju da smo nas dvojica najomreniji neprijatelji, ta
bi se desilo?
- Bahusa mu! Ako bi se radilo o Dejmsu Bruku, Tigar iz Malezije ili
njegov porunik ne bi oklevali da vam stave omu oko vrata.
- Dobro, gospodine Janez de Gomera...
- Gospodin Janez! - prekide ga Portugalac. - Ko vam je rekao da sam ja
Janez de Gomera?
- Jedan ovek koji je imao posla sa vama!
- Znai da sam izdan?
- U stvari, otkriveni ste.
- Ime tog oveka, Dejmse Bruku! - povika Janez, koraknuvi prema radi.
- Hou da znam!
- A ako odbijem da vam kaem?
- Primorau vas.
Rada poe da se smeje.
- Vi pretite - ree, - a ne mislite da deset ljudi iza ovih vrata, naoruani do
zuba, ekaju na moju re da uu i bace se na vas. U svakom sluaju,
zadovoljiu vas.
Udari rukama tri puta. Vrata se otvorie i jedan starac visokog rasta, jo
uvek robustan, lica opaljenog tropskim suncem i sa dugom belom bradom, ue
laganim korakom. Janez nije mogao da zadri povik.
 Odmah je prepoznao togoveka. Bio je to lord Dejms Gulonk, stric
pokojne ene Tigra, neprijatelj koje se zakleo da e obesiti dve voe gusara.
Bio je to isti onaj ovek koga je Sambiljong video u umama na elu grupe
Dajaka.
- Prepoznajete li me, Janeze de Gomera? - upita on promuklog glasa.
- Da, milorde, - odgovori Portugalac koji se spremno povratio od
iznenaenja.
- Jedan glas mi je govorio da u jednog dana pronai otmiare moje roake
Marijane: nije me varao.
- Rekli ste otmiare, milorde? Ledi Marijana nije bila oteta bez njene
saglasnosti. Ona je volela Tigra iz Malezije, nije ga potcenjivala.
- Malo me interesuje da znam da li je volela ili mrzela gusara. Bila je oteta
od lorda Dejmsa Gulonka, svog strica, i to mi je dovoljno. Janeze de Gomera,
traio sam vas nekoliko godina bez prestanka. Znate li zato?
- Nemam pojma, milorde.
- Da se osvetim.
- Rekao sam vam da ledi Marijana nije bila oteta. Zbog ega onda da se
osvetite?
- Zbog bola koji ste mi zadali liavajui me jedine roake koju sam imao,
zbog nanetog ponienja i zla koji ste narieli mojoj domovini. Odgovorite mi
sada: gde je moja roaka? Je li istina da je mrtva?
- Vaa roaka je, ili bolje reeno ena Tigra iz Malezije, pokopana na
groblju u Bataviji, milorde, - ree Janez tunim glasom.
- Ubio ju je, moda, njen otmiar.
- Ne, milorde, nego kolera. I ako vi negirate, rei u vam da Sandokan,
krvavi gusar sa Momprasema, oplakuje i oplakivae mnogo godina ledi
Marijanu Gulonk.
- Sandokan! - uzviknu lord sa neprikrivenim naglaskom mrnje. - Gde je
taj ovek?
 - Va roak, milorde, se nalazi na sigurnom mestu na teritoriji rade
Saravaka.
- ta radi ovde?
- Spaava jednog oveka nepravedno osuenog koji voli Adu Koriant,
vau roaku.
- Lae - zaurla lord.
- Ko je taj osuenik? - upita rada, skoivi na noge.
- Ne mogu da kaem - odgovori Janez.
- Lorde Gulonk - ree rada. - Imate li roaku koja nosi ime Koriant?
- Majka moje roake Marijane je imala brata koji se zvao Hari Koriant.
- Gde je bio taj Hari Koriant?
- U Indiji.
- Je li jo iv?
- Reeno mi je daje mrtav.
- Je li imao ker koja se zvala Ada?
- Da, ali je oteta od strane Tug Indijaca i nije se vie ulo za nju.
- Verujete li da je jo iva?
- Ne verujem.
- Onda...
- Ovaj gusar nas zavarava.
- Milorde, - ree Portugalac, podiui glavu i gledajui ga u lice. - Kada bih
vam se zakleo u moju ast daje ono to sam rekao istina, vi biste mi verovali?
- Jedan gusar nema asti - ree sa potcenjivanjem lord Gulonk.
Janez poblede i ruka mu posee za drkom revolvera.
- Milorde, - ree tekim glasom. - Da predamnom nije stric ledi Marijane, u
ovom asu bih poinio ubistvo. Ovo je etvrti put da vam poklanjam ivot, ne
zaboravite.
- Dobro, govorite. Moda u poverovati vaim reima.
- Ponavljam ono to sam vam malopre rekao. Tigar iz Malezije je ovde da
spase oveka nepravedno osuenog koji voli Adu Koriant, vau roaku.
- Gde je moja roaka?
- Ada Koriant se nalazi sa Tigrom iz Malezije.
- Gde?
- Sada vam to ne mogu rei.
- Zato?
- Zato to biste vi gaali olovom Sandokana i zarobili ga ili ubili. Obeajte
da ete ga pustiti da ode slobodan na svoje ostrvo i rei u vam gde se nalazi i
ta radi u ovom trenutku.
- To obeanje nikada nee prei moje usne - ree rada, interveniui. -
Vreme je da Tigar iz Malezije zauvek nestane sa ovih mora, koje krvari mnogo
godina.
- Ni sa mojih usana - dodade lord Gulonk. - Ve pet godina ekam osvetu.
- Pa dobro, gospodo, muite me, pecite me na tihoj vatri, neka patim na
hiljade naina, iz ustiju Janeza de Gomera nee izai ni slovo.
Dok je Janez govorio, dva Indijca su ula kroz prozor i tiho se privukla
pisaem stolu. inilo se da samo ekaju znak da se bace na njega.
- Onda? - ree rada, nakon to je dao brzi znak svojim ljudima. - Onda
neete da govorite?
- Ne, Visosti, - odgovori Janez odluno.
- Dobro, gospodine, ja Dejms Bruk, rada Saravaka, vas hapsim!
Na ove rei dva Indijca skoie na Portugalca, koji nije primetio njihovo
prisustvo, i zgrabie ga, otimajui mu pitolje.
- Bednici! - vikao je zatvorenik.
 Herkulovskom snagom ih se oslobodi, ali drugi Indijci upadoe u sobu i
spremno ga zavezae i pokrie mu usta.
- Da ga ubijemo? - upita voa ovih ljudi, izvlaei bode.
- Ne - odgovori rada. - Ovaj ovek ima da nam dosta otkrije.
- Govorie? - upita Gulonk.
- Odmah, milorde, - odgovori Bruk.
Na znak izae jedan Indijac; uskoro se vrati nosei nad bokalom od srebra
jednu au punu zelenkaste vode.
- Kakvo je ovo pie? - upita lord.
- Limunada - ree rada.
- ta ete sa njom?
- Naterati zatvorenika da pria.
- Sumnjam, rado Bruk.
- Videete.
- Jeste li pomeali neki otrov?
- Malo opijuma i nekoliko kapi joume.
- Je li to indijsko pie?
- Da, milorde.
Dva Indijca, na njegov znak, skinue maramu sa Janezovih usta, silom mu
otvorie usta i naterae ga da popije limunadu.
- Pazite sada, milorde, - ree rada. - Uskoro emo saznati gde se krije Tigar
iz Malezije.
Zatvoreniku su ponovo svezali usta, uprkos njegovim ujedanjima i jakom
otporu, da svojim urlicima ne bi uznemirio zvanice koje su nastavile da pleu i
piju u oblinjoj sali.
Nakon pet minuta njegovo lice, bledo od besa, poe da rumeni, a oi da
sijaju kao u zmije. Njegovo opiranje i nasilnost poee polako da nestaju, dok
sasvim ne prestadoe.
- Pustite ga neka se smeje - ree rada.
Jedan Indijac mu ponovo skide povez sa ustiju. udna stvar, Janez, koji je
do tada bio opsednut kolerinim besom, sada je pucao od smeha!
Smejao se grevitim smehom i tako glasno kao da je odjednom poludeo. I
kao da to nije bilo dovoljno, govorio je bez prestanka, sad o Momprasemu, sad
o tigriima, pa o Sandokanu, kao da su pred njim bili prijatelji, a ne
neprijatelji.
- Ovaj ovek je luak - ree lord Gulonk odjednom iznenaen.
- Nije luak, milorde, - dodade rada. - Limunada ga tera da se smeje.
Indijci, kao to vidite, imaju stvarno izvanredna pia.
- Rei e nam gde je Tigar iz Malezije?
- Bez sumnje. Dovoljno je ispitati ga.
- Prijatelju Janeze, - ree lord, obraajui se Portugalcu - govori mi o Tigru
iz Malezije.
Portugalac, koga su oslobodili ueta koje mu je stezalo puls i zglobove,
zauvi lordov glas, spremno ustade.
- Ko govori o Tigru? - upita. - Tigar, ah!... Ah! Tigar iz Malezije... Ko ga ne
zna? Jesi li ti, stare, taj koji ga ne poznaje?... Ne poznavati Tigra, nepobedivog
Tigra?... Ah!... Ah!... Ah!...
- Je li moda Tigar ovde? - upita rada.
- Ma da, ba je ovde, na teritoriji Dejmsa Bruka, rade Saravaka. I onaj
glupi Bruk to ne zna... Ah!... Ah!...
- Ali ovaj ovek vas vrea, Visosti, - ree Gulonk.
- Kakve veze ima? - ree rada, podiui ramena. - Vrea, ali predae nam
u ruke vou gusara sa Momprasema.
- Nastavite onda, Visosti.
- Recite mi, Janee, gde se krije Sandokan?
 - Ne zna?... Ah!... Ah!... Ne zna gde je, Sandokan? Ovde, ba ovde - ree
Janez, nastavljajui da se smeje.
- Ali na kom mestu?
- Na kom?... U... u...
Zaustavi se. Moda mu bljesak svesti prodre u mozak u momentu kada je
trebalo da izda svog vemog prijatelja.
- to si stao? - upita rada. - Ti onda, ne zna gde se nalazi?
Janez prsnu u greviti smeh koji je trajao nekoliko minuta.
- Ma sigurno da znam - odgovori zatim. - U Saravaku je.
- Ne govori istinu, Janeze.
- Da, govorim istinu. I niko ne zna bolje od mene... ah! Ah! Ja da ne znam
gde je Sandokan... ah!... Ah!... Ma ti si lud.
- Pa dobro, reci mi gde je?
- U gradu, rekao sam ti... Da, u ovom asu trebalo bi da je stigao i poeo da
otkopava lanog mrtvaca... i mi emo se smejati; da, smejaemo se da smo
nadigrali glupog Bruka... Ah! Ah!
Rada i lord Gulonk su se gledali zapanjeno.
- Lanog mrtvaca! - uzviknue u jedan glas. - Ko je taj lani mrtvac?
- Ko?... Ne zna? To je Tremal Naik, Tug Indijac.
- Ah!... bednik! - uzviknu rada. - Sad shvatam. Nastavi, Janeze, prijatelju
moj. Kada e otkopati lanog mrtvaca?
- Jo noas... i sutra emo se smejati. Oh, da, smejaemo se... Ah!... Ah!...
kakav lep potez... Ah!... Ah!...
-1 Sandokan lino e ga otkopati?...
- Da, Sandokan i to jo noas... Ah! Ah! Zabavljaemo se sutra... i Tremak
Naik e biti zadovoljan... Oh! Da, zadovoljan, mnogo zadovoljan!...
- Dosta je toliko - ree rada. - Sada znamo ta treba da radimo. Doite,
milorde.
Napustie sobu i povukoe se u kabinet gde ih je ekao kapetan garde, lepi
Indijac visokog rasta, proverene hrabrosti, od velikog poverenja, stari drug po
oruju samog rade.
- Kalute, - ree princ. - Sa koliko poverljivih ljudi raspolae?
- Sa 60, svi Indijci - odgovori kapetan.
- Neka za 10 minuta budu spremni da krenu.
- U redu, rado. A posle?
- Postavi 4 straara u Janezovu sobu i reci im da ga ubiju kao psa na prvi
pokuaj bekstva. Idi!
Indijac salutira i brzo izae.
- Hoete li i vi doi, milorde? - upita rada.
- Ne treba ni da me pitate, Visosti, - odgovori lord Gulonk. - Mrzim Tigra iz
Malezije.
- A ipak vam je roak, milorde, - primeti rada nasmejano.
- Ne priznajem ga.
- Dobro. Sutra, ako nam prepad uspe, malezijsko gusarstvo e zauvek
izgubiti svoje dve voe. Ovo je izmeu nas dvojice, Tigre iz Malezije, Dejms
Bruk te pobeuje.
 Deseto poglavlje:
Na groblju

Dok su se u radinoj palati dogaali upravo ispriani dogaaji, Sandokan,

dva sata nakon pokopa Tremala Naika, obaveten od strane dobrog
Maharaanina, pribliavao se krupnim koracima gradu, a sledila ga je cela
njegova uasna banda, naoruana do zuba i spremna na borbu.
No je bila prelepa. Hiljade zvezda je sijalo na nebu kao dijamanti i mesec
je bljetao u prostoru, obasjavajui od gore velike ume plaviastom svetlou
beskrajne umilnosti.
Skoro savrena tiina je svuda vladala, samo malo prekidana s vremena na
vreme, laganim povetarcem koji je dolazio sa mora i blago umeo meu liem
drvea.
Sandokan, sa karabinom pod mikom, irom otvorenih oiju, nauljenih
uiju da uje i najmanji um koji bi znaio prisustvo neprijatelja, hodao je
napred ispred svih, a sledio gaje na kratkom rastojanju dobri Maharaanin.
Gusari su ga sledili jedan po jedan u redu sa prstom na obarau puke,
izbegavajui iz predostronosti suvo lie i mrtve suve grane i gledajui
paljivo na desno i na levo da ne upadnu u zamku.
U 10 sati, kada je bal kod rade poinjao, gusari su stigli do ivice ogromne
ume.
Na severu se presijavala, kao ogromna ploa srebra, reka ije su obale bile
naseljene gradskim kuama i kuicama. Usred njih, otar Sandokandv pogled
uoi radinu palatu sa osvetljenim prozorima.
- Vidi li neto tamo dole, Kamamuri? - upita.
- Da, kapetane. Vidim osvetljene prozore. '
 - Dakle, plee se u Saravaku.
- Svakako.
- Dobro. Sutra e Dejms Bruk poaliti.
- Verujem, kapetane.
- Koncentrii se i vodi nas na groblje. Pazi da nas vodi daleko od grada.
- Ne brinite, kapetane.
- Napred, onda.
Banda napusti umu i zae u veliko zasaeno polje, na kome su se ponegde
uzdizale grupe drvea i aranga palme.
Iz grada, kada bi povetarac jae zaduvao, uli bi se zbrkani povici i galama,
ali na selu se nije video nijedan stanovnik, niti trag od gardista.
Maharaanin bez obzira poe urnim korakom i povede bandu ispod jedne
ume koja je obuhvatala prostor oko brda na kome se nalazila tvrava.
On je znao da je rada krajnje sumnjiav i da ima pijuna oko grada,
uplaen od iznenadnog napada gusara sa Momprasema.
Nakon 20 minuta, Kamamuri dade znak bandi da stane.
- ta je bilo? - upita Sandokan pribliivi mu se.
- Na dohvatu smo groblju - ree Maharaanin.
- Gde je?
- Pogledajte tamo dole, kapetane, onu poljanu.
Sandokan pogleda u naznaenom pravcu i vide groblje. Mesec je belo
osvetljavao drvene koeve i sjajio na gvozdenim krstovima pokopanih
Evropljana.
- Nita ne uje? - upita Sandokan.
- Nita - odgovori Maharaanin - osim vetra kako umi u granama drvea.
Sandokan zazvida. Gusari pourie da mu se pridrue i opkolie ga.
- ujte me, tigrii sa Momprasema, - ree on. - Moda se nita nee desiti,
ali ne treba biti neoprezan. Dejms Bruk je, ja dobro znam, ovek oprezan i
sumnjiav, koji bi dao svoje kraljevstvo da uhvati Tigra iz Malezije i njegove
tigrie.
- Znamo - odgovorie gusari.
- Preduzmimo onda mere opreza da ne budemo ometani u naem poslu. Ti,
Sambiljongu, uzee osam ljudi i razmestiti ih oko groblja na hiljadu koraka
rastojanja. Na prvi signal koji uje ili prvog oveka koga vidi, poslae
jednog od tvojih da me upozori.
- U redu, kapetane, - odgovori gusar.
- Ti, Tanaudurjame, uzee estoricu i rasporediti ih oko groblja na 500
koraka od nas. I ti na prvi zviduk ili oveka koga vidi, upozorie me.
- Bie tako, kapetane.
- A ti, Ajere Duku, uzee etvoricu i popee se do pola padine brda.
Tamo gore je naseljena tvrava i moe neko da sie.
- Spreman sam, Tigre iz Malezije.
- Onda idite i na moj prvi zviduk doite svi na groblje.
Tri grupe se odvojie, preuzimajui tri razliita smera. Ostali gusari, koje su
vodili Tigar iz Malezije i Kamamuri, sioe do groblja.
- Zna li tano gde je sahranjen? - Sandokan upita Kamamurija.
- Usred groblja - odgovori Maharaanin.
- Mnogo duboko?
- Ne znam. Ja i kapetan Janez smo bili u podnoju brega kada su ga
mornari pokopali. Nai emo ga ivog?
- Da, ivog, ali nee otvoriti oi do sutra posle podneva.
- Gde emo otii nakon to ga izvadimo iz zemlje?
- Vratiemo se u ume i im nam se Janez pridrui, otii emo do Ade.
- A onda?
 - Onda emo odmah krenuti. Ako Dejms Bruk primeti na potez, lovie
nas po celoj teritoriji.
Tada su doli do groblja. Sandokan prvi, a Maharaanin i gusari posle
uoe u groblje.
- Sami smo, kako se ini - ree Sandokan. - Napred.
Uputie se prema centru groblja i zaustavie se pred humkom od svee
zemlje.
- Mora da je ovde - ree Maharaanin veoma uzbuen. - Jadni gospodar!
Sandokan izvue lopatu i paljivo je poeo da kopa.
Kamamuri i gusari su ga podraavali sa svojim bodeima.
- Je li bio zatvoren u sanduk ili u dak? - upita Sandokan.
- U dak - odgovori Kamamuri.
- Kopajte lagano; moete ga povrediti.
Kopajui oprezno i vadei zemlju rukama, stigli su do dve stope dubine,
kada vrh jednog bodea naie na otpor.
- Evo nas - ree jedan gusar, povlaei spremno ruku.
- Jesi li naao telo? - upita Sandokan.
- Da - odgovori upitani.
- Razgri zemlju.
Gusar gurnu obe ruke u zemlju i poe da je izbacuje levo i desno. Odmah
se pojavi dak u kome je bio Tremal Naik.
- Pokuaj da ga podigne - ree Sandokan.
Gusar obgrli rukama dak i upirui svom snagom, poe da ga izvlai. Malo
po malo zemlja se podie, onda se rastavi i pokojnik se pojavi.
- Gospodaru moj, - mrmljao je Maharaanin glasom priguenim od radosti.
- Poloite ga ovde - ree Sandokan.
Tremal Naik je poloen pored groba. Dak je bio savreno zatvoren i
vlaan.
- Da vidimo - ree Sandokan.
Zabode bode i paljivo raspori svom duinom vrsto platno, otkrivajui
Tremala Naika.
Indijac je izgledao kao mrtvac. Miii su mu bili kruti, koa sjajna i sivkasta
umesto bronzane, oi izokrenute da su pokazivale samo beonjae, otvorene
usne i uprljane krvavom valom. Bilo ko da gaje video, rekao bi daje ovaj
ovek ubijen snanim otrovom.
- Gospodaru moj! - ponovi Kamamuri naginjui se nad njim. - Je li istina
ba, kapetane, da nije mrtav?
- Garantujem ti - odgovori Sandokan.
Maharaanin poloi aku na grudi Tremala Naika.
- Srce mu ne kuca - ree sa uasom.
- Ali nije mrtav, rekao sam ti.
- Ne moe li se sada oiveti?
- Nemogue je.
- A sutra u...
Maharaanin ne zavri pitanje. U polju se odjednom zau otar zviduk,
zviduk uzbune.
Sandokan, koji je uao nad Tremalom Naikom, skoi na noge vitalnou
tigra. Njegov pogled obuhvati elo polje.
- Jedan ovek dolazi - ree. - Moda nam preti opasnost?
Jedan gusar je prilazio brzinom jelena. U desnoj ruci je drao sablju koja je
na mesecu sijala kao srebro.
Za nekoliko kratkih trenutaka, poto je jednim skokom preskoio ogradu,
doe do Sandokana.
- Jesi li to ti, Sambiljongu? - upita Tigar iz Malezije nabiravi elo.
 - Da, moj kapetane, - ree gusar isprekidano usled dugog tranja.
- ta mi novo donosi?
- Spremaju se da nas napadnu.
- Ko?
- Ne znam.
Sandokan iskorai jedan korak. Sav se odjednom promenio. Oi su mu
bljeskale munjama, usne stisnute pokazivale su zube bele kao slonovaa. Tigar
iz Malezije se budio.
- Nas, da napadnu!... - ponovi frenetino steui svoju stranu sablju.
- Da, kapetane. Jedna naoruana banda je izala iz grada i brzim korakom
se uputila ovamo - ree Sambiljong.
- Koliko ima ljudi?
- Najmanje 60.
- I idu ovamo?
- Da, kapetane.
- ta se onda, desilo?... Da li je Janez?... Ko nas je otkrio?... Teko tebi,
Dejmse Bruku, teko tebi!...
- ta emo da radimo? - upita Sambiljong.
- Sakupiti nae ljude, pre svega.
Posla jedan zviduk svojim ljudima i svi gusari se okupie oko njega.
- Ima nas 56 - ree onda - ali svi smo hrabri; 100 ljudi nas nee uplaiti.
- Ni 200 - ree Sambiljong maui sabljom. - Kada Tigar iz Malezije da
komandu, navaliemo na Saravak i spaliemo ga.
- Ne traim mnogo, za sada - ree Sandokan. - ujte me.
- Govorite, Tigre iz Malezije.
- Ti, Sambiljongu, uzmi 8 ljudi i idi da se sakrije iza onog drvea. Ti,
Tanaudurjame, uzee isto toliko i sakrie se iza onog grmlja biljaka, ba
ispred Sambiljonga.
- Dobro - rekoe dvojica voa.
- Ti, Ajere Duku, uzee tri oveka i sakrie se usred groblja.
- U redu.
- Pravie se da otkopava raku.
- Zato?
- Da bi dozvolio da se gardisti priblie bez bojazni. Ja u se sa ostalima
sakriti iza niskog zida i kada doe pravi momenat, dau znak za napad.
- Koji e biti?... - upita Sambiljong.
- Pucanj iz puke. Kad znak bude dat, svi ete pripucati karabinima na
neprijatelja, onda ete ga napasti sabljama.
- Dobar plan! - uzviknu Tanaudurjam. - Uhvatiemo ih u grupi.
- Na mesta! - komandovao je Tigar.
Sambiljong sa svojim ljudima ode da se sakrije u grmlje na desno;
Tanaudurjam sa drugima u ono sa leve strane. Tigar iz Malezije kleknu iza
niskog zida, okruen ostalima i Ajer Duk sa drugovima nagnu se nad
Tremalom Naikom, pravei se da kopa zemlju.
Ba na vreme. Dvostruki red Indijaca pojavi se onda na poljani voena
jednim ovekom obuenim u belo odelo. Pribliavali su se u tiini, sa pukama
u rukama, spremni za napad.
- Kamamuri - ree Sandokan koji je pijunirao neprijateljsku bandu -
pogledaj ko je taj ovek obuen u belo?
- Da, kapetane.
- Moe li mi rei koje?
Maharaanin nabora obrve i pogleda sa najveom panjom.
- Kapetane, - ree sa izvesnim uzbuenjem - kladio bih se daje onaj ovek
rada Bruk.
 - On... on... - uzviknu Tigar sa naglaenom mrnjom. - On dolazi da me
tue!... Rado Bruk, izgubljen si!
- Hoete da ga ubijete?
- Prvi pucanj iz puke bie na njega.
- Nemojte, kapetane.
Tigar iz Malezije se okrenu ka Kamamuriju pokazujui zube.
- Kapetane, Janez je moda zarobljenik.
- Istina je.
- Ako bismo zarobili radu, zar to ne bi bilo bolje?
- Razumem te. Hoe da ih menjamo.
- Da, kapetane.
- Ideja je savrena, Kamamuri. Ali ja mrzim ovog oveka koji je naneo
toliko zla malezijskim gusarima.
- Janez vredi vie od rade.
- U pravu si, Maharaaninu. Da, Janez je zarobljenik, srce mi to govori.
- Onda? Ko e ga uhvatiti?
- Nas dvojica. uti sada i budi spreman na znak.
Indijci su stigli na 400 metara od groblja. Plaei se da ih ne otkrije Ajer
Duk, koji se i dalje pravio da otkopava zemlju sa svoja tri drugara, bacie se na
zemlju i napredovali su puzei.
- Jo deset koraka - mrmljao je Sandokan, otkoivi otronac svojeg
karabina - a onda u vam pokazati kako se bori Tigar iz Malezije usred tigria
sa Momprasema.
Ali Indijci, umesto da nastave da napreduju, na jedan radin znak su stali
skreui poglede na grmlje koje je okruivalo poljanu.
Bez sumnje su oekivali zasedu.
Nakon nekoliko minuta se rairie, formirajui jednu vrstu polukruga, i
nastavie, oprezno, da mariraju napred.
Jednog trenutka Sandokan, koji je kleao iza niskog zida, ustade. Naperi
karabin, ciljao je nekoliko sekundi, onda povue otronac. Jedan pucanj
zatutnja remetei duboku tiinu koja je vladala na groblju. Jedan Indijac, na
elu kolone, pade unazad sa kuglom u elu.
 Jedanaesto poglavlje:
Borba

Detonacija se nije jo ni utiala kada su se zastraujui urlici razlegli

poljanom.
Odmah zatim, 10, 15, 20 pucnjeva zaue se iz grmlja brzim okidanjima.
Jedno 15 Indijaca, delom mrtvi i delom ranjeni, kotrljalo se meu biljkama pre
nego to su mogli da upotrebe oruje.
- Napred, moji tigrii! - zaurla Tigar iz Malezije preskaui zid dok su ga
sledili Kamamuri, Ajer Duk i ostali. - Na ove pse!
Sambiljong i Tanaudurjam iskoie iz grmlja sa sabljama u rukama, vodei
za sobom svoje grupe.
- iveo Tigar iz Malezije! - vikali su jedni.
- iveo Sandokan! iveo Momprasem! - urlali su drugi.
Indijci, videvi da su napadnuti, brzo se sakupie ispaljujui svoje puke.
Tri ili etiri gusara padoe krvarei po tlu.
- Napred, tigrii! - ponovi Sandokan.
Gusari, ohrabreni svojim voom, bacie se besno na neprijateljske redove,
udarajui sabljama bez milosti sve pred sobom.
Napad je bio tako straan da su se Indijci preplaeni bacili jedni na druge,
formirajui masu od ljudskih tela.
Tigar iz Malezije prodre, kao sekira u stablo drveta, i razdvoji ih na dva
dela.
Deset gusara ga je sledilo preuzimajui Indijce na sebe, koji su izgubivi
svaku nadu, bacali se desno i levo pokuavajui da se spasu bekstvom.
 Neki od njih, meutim, vrsto su se drali, usred njih je bio Dejms Bruk.
Sandokan besno navali na tu grupu, odluan da je uniti da bi imao u
rukama smrtnog neprijatelja.
Kamamuri, Ajer Duk i Tanaudurjam su ga sledili sa nekolicinom drugih,
dok je Sambiljong lovio begunce da se ne bi ponovo okupili i vratili u borbu.
- Predajte se, Dejmse Bruku! - vikao je Sandokan.
Rada odgovori pucnjem iz pitolja koji rani jednog gusara.
- Napred, tigrii! - urlao je Sandokan, posekavi jednog Indijca koji ga je
uzimao na nian.
Grupa je ubrzo, usprkos oajnikom otporu, bila otvorena za udarce
sabljama i bodeima otrovanih vrhova tigria sa Momprasema. Kamamuri i
Tanaudurjam se bacie na radu, spreavajui ga da sledi svoje verne borce
koji su beali preko poljane dok ih je sledio Ajer Duk sa svojim drugarima.
- Predajte se! - vikao mu je Kamamuri, otrgnuvi mu sablju i pitolje.
- Predajem se - odgovori Dejms Bruk, koji je shvatao da je svaki dalji
otpor uzaludan.
Sandokan se pojavi napred sa sabljom u ruci.
- Dejmse Bruku, - ree podrugljivo - moj si.
Rada, koji je bio oboren na zemlju gvozdenim udarcem Tanaudurjama,
podie se gledajui u lice vou gusara koga nikada nije video.
- Ko si ti? - ree guei se od besa.
- Pogledaj me u lice! - ree Sandokan.
- Da ti nisi...
- Ja sam Sandokan, ili bolje, Tigar iz Malezije.
- Sumnjao sam u to. Pa dobro, gospodine gusaru, ta se hoe od Dejmsa
Bruka?
- Jedan odgovor, pre svega.
 Ironian izraz se pojavi na radinim usnama.
- I ja u odgovoriti? - ree.
- Da; ako moram i vatru da zapalim da te nateram da govori, Dejmse
Bruku. Mrzim te, zna, mrzim te kao to to samo Tigar zna. Uinio si mnogo
zla gusarima Malezije i mogu ti se osvetiti oni koje si nemilosrdno poubijao.
- A nisam li moda imao pravo da ih unitim?
- I ja sam imao pravo da unitim ljude bele rase koji su me ranili u srce. Ali
ostavimo sada prava i odgovorite mi na moje pitanje.
- Govorite.
- ta ste uinili sa Janezom?
- Janez! - uzviknu rada. - Mnogo vas interesuje ta osoba?
- I jo kako, Dejmse Bruku.
- Ne greite.
- Jeste li ga zarobili?
- Da.
- Sumnjao sam. A kada?
- Veeras.
- A kako?
- Mnogo ste radoznali, gospodine gusare.
- Ne elite da mi kaete?
- Naprotiv, rei u vam.
- Onda govorite.
- Poznajete li lorda Gulonka?
Sandokan se zabezeknu kad je uo ime ovog oveka. Jedna velika bora
nabubri na njegovom visokom elu, ali se brzo primiri.
- Da - odgovori promuklim glasom.
 - Ako se ne varam, lord Gulonk vam je stric.
Sandokan ne odgovori.
- Bio je to va stric koji je prepoznao Janeza i naveo me da ga uhapsim.
- On!... - uzviknu Sandokan. - Opet on!... A gde se nalazi Janez?
- U mojoj palati, vrsto vezan i pod budnom prismotrom.
- ta ete sa njim?
- Ne znam, ali razmisliu.
- Razmisliete? - uzviknu Tigar iz Malezije, smejui se osmehom od koga se
uvlaio strah u kosti. - A ne pomiljate, Dejmse Bruku, da ste u mojim
rukama? I ne pomiljate, Dejmse Bruku, da vas ja mrzim? I ne mislite da sutra
ujutru moete da ne budete vie rada Saravaka?
Rada, iako je bio izvanredne hrabrosti, na ove rei preblede.
- Hoete da me ubijete? - upita on glasom koji vie nije bio miran.
- Ako ne prihvatite razmenu, hou - ree ledeno Sandokan.
- Razmenu? A kakvu?
- Da mi vai vrate Janeza, a ja u vas osloboditi.
- Onda vam taj ovek stvarno mnogo znai?
- I jo koliko.
- Zato?
- Zato jer me je oduvek voleo kao brata. Prihvatate li predlog?
- Prihvatam - ree rada, nakon momenta razmiljanja.
- Morate dozvoliti da vas veemo i poveemo vam usta.
- Zato?
- Vai se mogu vratiti u veem broju i napasti nas.
- Hoete da me odvedete?
- Na sigurno mesto.
 - Radite ta hoete.
Sandokan napravi gest ka Kamamuriju. Odmah etiri nosiljke od
isprepletanih grana drvea, koje su nosili robusni gusari, prioe napred. Prva
je bila slobodna, na drugoj je bio Tremal Naik, a na ostalima Dajaki iz grupe
Sambiljonga, teko ranjeni.
- Zapui mu usta i vei radu - ree Sandokan Maharaaninu.
- U redu, kapetane.
vrstim konopcima veza radu, zapui mu usta svilenom maramom, a onda
ga natera da legne na praznu nosiljku.
- Kuda emo, kapetane? - upita kada je zavrio.
- Vraamo se u selo - odgovori Sandokan.
Namesti na usne srebrnu zvidaljku i zazvida tri puta.
Gusari koji su sledili Indijce brzo su se vraali sa Sambiljongom i Ajerom
Dukom.
Sandokan brzim pogledom pregleda bandu.
Jedanaest ljudi je nedostajalo.
- Mrtvi su - ree Tanaudurjam.
Grupa krenu brzim korakom, sakrivajui se u umama i opisujui polukrug
oko brda na kome je dominirala tvrava. Desetoro ljudi, koje su vodili
Sambiljong i Tanaudurjam, mariralo je na elu sa karabinima u rukama,
spremni da odbiju svaki napad, onda su ile nosiljke sa ranjenima, ona radina
i ona Tremala Naika, Ajer Duk je sa ostalima bio na kraju marirajuih.
Putovanje je bilo prebrzo. U pet sati ujutru, a da nisu sreli nijednog Indijca
niti Dajaka, pribliili su se naputenom selu, zatienom vrstom ogradom i
rovovima.
Sandokan je poslao nekoliko ljudi u svim pravcima, da ne bi bio iznenada
napadnut od trupa iz Saravaka, onda odveza radu, koji tokom putovanja nije
nikada pokuao da izgovori nijednu re.
- Ako nemate nita protiv piite, Dejmse Bruku - ree mu Sandokan dajui
mu list papira i olovku.
- ta treba da napiem? - upita rada koji je izgledao prilino miran.
- Da ste zarobljenik Tigra iz Malezije i da bi se spasli morate odmah pustiti
na slobodu Janeza ili bolje lorda Velkera.
Rada uze papir, kleknu i poe da pie.
- Samo trenutak - ree Sandokan.
- Ima li jo neto? - upita Englez nabirajui obrve.
- Dodajte da u vas, ako za 4 sata Janez ne bude ovde, obesiti na najvie
drvo.
- U redu.
- Dodajte jo jednu stvar - ree Sandokan.
- A to je?...
- Da ne pokuavaju da vas oslobode jer na prvog naoruanog gardistu koga
ugledam, opet u vas obesiti.
- ini se da vam se mnogo svia da me vidite obeenog - ree rada
ironino.
- Ne negiram, Dejmse Bruku - odgovori Sandokan bacajui na njega surov
pogled. - Piite.
Rada uze olovku i napisa pismo koje je potom dao Sandokanu.
- U redu - odgovori on poto je proitao pismo. - Sambiljongo!
Gusar dotra.
- Odnee ovo pismo u Saravak - ree Tigar. - Predae ga lordu Dejmsu
Gulonku.
- Treba li da ponesem oruje?
- ak ni bode. Idi i brzo se vrati.
- Trau kao konj, kapetane.
Gusar sakri pismo ispod pojasa, baci na zemlju sablju, noeve i bode i
otra.
- Ajere Duku - ree Sandokan, okreui se gusaru koji je stajao blizu njega.
- Budno motri na ovog Engleza. Pazi dobro, ako pobegne streljau te.
- Imajte poverenja u mene, kapetane, - odgovori tigri.
Sandokan napuni svoj karabin, pozva Kamamurija koji se skupio kraj
svoga gospodara i zaspao, pa napusti selo i poe ka jednoj uzvisini sa koje se
video Saravak.
- Spasiemo, dakle, kapetana Janeza? - upita Maharaanin koji ga je sledio.
- Da - odgovori Sandokan. - Za dva sata bie ovde.
- Jeste li sigurni?
- Najsigurniji. Rada vredi koliko i Janez.
- Ali, budno motrite, kapetane, - ree Maharaanin. - Ovde u Saravaku ima
mnogo Indijaca, sposobni su da prou kroz umu bez i najmanjeg uma.
- Ne plai se, Kamamuri. Moji gusari su lukaviji od Indijaca i nijedan
neprijatelj se nee pribliiti naem selu, a da ga ne otkriju.
- Hoe li nas rada posle slediti?
- Svakako, Kamamuri. im se bude vratio u Saravak, sakupie svoje
gardiste i Dajake i bacie se na nae tragove.
- Onda emo imati i drugu bitku.
- Ne, zato to emo odmah otii.
- Kuda?
- Za zaliv gde se nalati Ada Koriant.
- A posle?
- Kupiemo jedan prahos i zauvek napustiti ove obale, rekao sam ti.
- A gde ete odvesti mog gospodara?
- Gde bude eleo da ide.
Tada su stigli na vrh uzvisine koja se podizala nekoliko metara iznad
najviih drvea ume. Sandokan nadvi ruke nad oima da ih zatiti od
sunevih zraka i paljivo osmotri okolinu.
Na deset milja je bio Saravak. Reka koja je prolazila blizu grada tekla je
jasna meu zelenilom polja i uma kao velika srebrna ploa.
- Pogledaj tamo dole! - ree Sandokan pokazujui Maharaaninu oveka
koji je trao kao jelen prema gradu.
- Sambiljong! - uzviknu Kamamuri. - Ako zadri tu brzinu, bie ovde za
dva sata.
- Nadam se.
On sede u podnoje drveta i poe da pui, gledajui paljivo grad.
Kamamuri ga je imitirao.
Proe jedan sat, dug kao vek, a da se nita nije desilo; onda proe jo
jedan, jo dui za dva gusara nego preanji. Konano, oko 10 sati, jedna
grupa ljudi se pojavi blizu jedne umice palmi.
Sandokan skoi na noge. Na njegovom licu, obino hladnokrvnom, pojavi
se vatreno uzbuenje. Taj ovek, taj krvavi gusar, izuzetno je voleo svog
vernog druga, hrabrog Janeza.
- Gde je? Gde je?... - Kamamuri ga zau kako mrmlja.
- Vidim jedno belo odelo usred grupe. Pogledajte! - ree Kamamuri.
- Da, da, vidim ga! - uzviknu Sandokan sa neopisivom radou. - On je,
moj dobri Janez. Brzo, brate moj, hajde brzo!
Stajao je tamo, nepokretan, zagledan u belo odelo, a onda, kada je video da
je grupa nestala u umi, potra brzo sa uzvisine prema logoru.
Dva gusara koja su posmatrala umu stigoe u isto vreme.
- Kapetane, - vikali su - oni dolaze sa gospodinom Janezom.
- Koliko ih ima? - upita Sandokan.
- Dvanaest sa Sambiljongom.
- Naoruani?
 - Bez oruja.
Sandokan namesti zvidaljku na usne i zazvida tri puta jako.
Za par trenutaka svi gusari su se sakupili oko njega.
- Spremite oruje - ree Tigar.
- Gospodine! - povika Dejms Bruk, koji je sedeo u podnoju drveta,
paljivo nadgledan od strane Ajera Duka. - Hoete da ubijete moje ljude?
Tigar se okrete prema Englezu.
- Dejmse Bruku, - odgovori tekim glasom - Tigar iz Malezije dri svoju
re. Za pet minuta biete slobodni.
- Ko je to tamo? - povika u tom trenutku jedan straar postavljen na 200
metara od rovova.
- Prijatelji - odgovori glas koji su odmah dobro prepoznali kao
Sambiljongov. - Spusti puku.
 Dvanaesto poglavlje
Oivljavanje Tremal Naika

Grupa se pojavljivala iz guste ume. Bila je sastavljena od Sambiljonga,

jednog oficira radine garde, deset nenaoruanih Indijaca i Janeza koji nije
imao vezane ni noge ni ruke.
Sandokan, im je ugledao prijatelja, nije mogao da se obuzda. Potra mu u
susret i udaljujui silom Indijce, stee ga frenetino na grudi. A ipak, je ovaj
ovek bio Tigar iz Malezije, bio je surovi voa gusara sa Momprasema koji je
mnogo godina krvavio vode malezijskog mora.
- Janeze!... Brate moj! - uzviknu glasom priguenim od radosti.
- Sandokane, prijatelju moj, konano te ponovo vidim!... - vikao je dobri
Portugalac, koji nije bio nita manje uzbuen. - Plaio sam se da te nikada vie
neu zagrliti!
- Neemo se vie razdvajati, Janeze, kunem ti se.
- Verujem, bratiu. Kako si dobru zamisao imao da otme radu. Uvek sam
govorio da si veliki ovek. A Tremal Naik? Gde je taj jadni Indijac?
- Na par koraka od nas.
- iv?
- iv, samo je jo uvek uspavan.
- A njegova verenica?
- Jo uvek je luda, ali povratie se.
- Gospodine, - ree u tom trenu jedan glas.
Sandokan i Janez se psvrnue. Dejms Bruk je stajao pred njima, miran, ali
malo bled sa rukama ukrtenim na grudima.
 - Slobodni ste, Dejmse Bruku, - ree Sandokan. - Tigar iz Malezije dri
zadatu re.
Rada se blago nakloni i udalji se par koraka, a onda se iznenada vrati:
- Tigre iz Malezije, - ree - kada emo se opet videti?
- Hoete osvetu? - upita Sandokan ironino.
- Dejms Bruk ne oprata.
Sandokan ga je gledao nekoliko trenutaka u tiini kao iznenaen da bi ovaj
ovek mogao da ga pobedi, onda isprui ruku prema moru i ree naglaskom
koji je terao strah u kosti:
- Tamo dole je jedno ostrvo, Momprasem. More koje ga okruuje je jo
crveno od krvi i prepuno brodova potopljenih na dno. Kada se budete pribliili
tim obalama, uete reanje Tigra i njegovih tigria koji e vas presreti. Ali ne
zaboravite, Dejmse Bruku, da su Tigar i njegovi tigrii edni krvi.
- Doi u da vas naem.
- Kada?
- Idue godine.
Osmeh se pojavi na usnama gusara.
- Bie prekasno - ree.
- Zato? - upita rada iznenaeno.
- Zato to onda neete biti vie rada Saravaka. Izbie revolucija u vaoj
zemlji i roak sultana Mude Hasina see na vae mesto.
Rada, uvi ove rei, poblede i koraknu unazad.
- Zato to izmiljate? - upita tonom koji je bio sve pre nego miran.
- Ne izmiljam nita, milorde, - odgovori Sandokan.
- Vi onda znate neto?
- Mogue je.
- Ako bih vas zamolio da objasnite...
 - Ne objanjavam nita vie - prekide ga Sandokan.
- Ne preostaje mi nita drugo nego da vam se zahvalim na upozorenju.
Opet se blago nakloni, pridrui se svojim gardistima i brzim korakom se
uputi prema Saravaku.
Sandokan, sa rukama prekrtenim na grudima, ozbiljnog lika, pratio ga je
pogledom. Kada ga vie nije video, duboko uzdahnu.
- Ovaj ovek e mi doneti nesreu - mrmljao je. - Oseam to.
- ta ti je, Sandokane? - upita ga Janez pribliivi mu se. - Izgleda mi
uznemiren.
- Imam tuno predoseanje, brate, - ree gusar.
- Koje?
- Izmeu nas i rade nije sve gotovo.
- Plai se da e nas napasti?
- Srce mi to govori.
- Ne veruj u predoseanja, brate moj. Za dva do tri dana napustiemo ove
obale i neemo imati zato da se plaimo rade. Gde emo sada?
- U zaliv i to odmah. Ovde se ne oseam sigurnim.
- Polazimo onda. Ali... a Tremal Naik?
- Nee se probuditi pre podneva.
Sandokan dade znak da se polazi i grupa, sa ranjenima i Tremalom
Naikom, bez obzira na brzi mar tog jutra ponovo krenu sledei stazicu koju su
napravili stanovnici uma.
Sandokan, Janez i deset najhrabrijih tigria, bili su na elu kolone sa
karabinima u rukama; iza su dolazila nosila i svi ostali, dvojica po dvojica,
oiju uprtih u obe strane staze i napregnutih uiju spremnih da uju i najmanji
um.
Proli su oko pola milje kada Ajer Duk, koji je iao nekoliko koraka ispred
da istrauje put, iznenada zastade punei puku. Janez i Sandokan pourie da
mu priu.
- Ne pomerajte se - ree Dajako.
- ta si video? - upita Sandokan.
- Jednu senku kako brzo prolazi kroz grmlje.
- ovek ili ivotinja?
- Izgledao mi je kao ovek.
- Moe biti neki jadni Dajako - ree Janez.
- A takoe i radin pijun - ree Sandokan.
- Veruje?
- Skoro sam siguran u to. Ajere Duku, uzmi etvoro ljudi i prokrstari umu.
Mi emo u, meuvremenu, nastaviti napred.
Dajako pozva etvoricu i baci se u lov u umu, preskaui korenje, pale
grane i grmlje.
Mar je nastavljen kroz umu palmi, koje daju iz svog stabla slatki sok
veoma prijatan, ali nisu nali nita osim skoranjih tragova ljudskih stopala.
- Jesu li mnogobrojni? - upita Sandokan koji je bio mnogo uzbuen.
- etiri - odgovori Dajako.
- Jesu li utisnuti golim stopalom ili obuvenim?
- Golim stopalom.
- Moda su ona dvojica bili Dajaki. Pourimo, tigrii, ovde nismo suvie
bezbedni.
Po trei put grupa nastavi mar osmatrajui paljivo drvee i grmlje, pa
nakon tri etvrtine sata stie na rivu iroke reke koja se utapala u veliki zaliv
polukrunog oblika.
Sandokan pokaza Portugalcu malo ostrvo, udaljeno oko 350 metara,
zasenjeno prelepim grupama drvea sagu i raznim vrstama palmi i zatieno, sa
severne strane, starom i jo dosta vrstom malom tvravom Dajaka,
konstrusane od stabala drvea i tikovine, drveta tvrdog kao gvoe, koje
odoleva topovskim uladima malog kalibra.
- Tamo je smetena Nevina iz pagode? - upita Janez.
- Da, Ada je u onoj maloj tvravi - odgovori Sandokan.
- Nisi mogao da nae bolje mesto. Zaliv je lep i tvrava dobro zatiena.
Ako Dejms Bruk doe da nas napadne, dobie tvrdu kost da gloe.
- More je na 500 koraka od ostrvceta, Janeze, - ree Sandokan - i brod
moe da bombarduje malu tvravu.
- Braniemo se.
- Nemamo topove.
- Ali nai ljudi su hrabri.
- Istina je, ali ih je malo i...
- ta ti je?
- uti!... Jesi li uo?...
- Ja?... Nita, Sandokane.
- ini mi se da se grana slomila.
- Gde?
- Usred onog velikog buna.
- Da nisu ba pijuni?... Poinjem da se uzbuujem, Sandokane.
- I ja. Pourimo, jedva ekam bez daha momenat da stignem na ostrvce.
Ajere Duku!...
Dajako se priblii Tigru.
- Uzmi osmoricu i ulogori se ovde - ree Sandokan. - Ako vidi ljude da
lutaju ovuda uokolo, doi da me obavesti.
- Raunajte na mene, kapetane, - odgovori Dajako. - Niko se nee pribliiti
zalivu bez moje dozvole.
Sandokan, Janez i ostali sioe prema zalivu ije su obale bile prekrivene
gustom umom, pa stigoe do male uvale gde je bio sakriven, pod gomilom
granja i grmlja, jedan veliki amac.
Tigar baci okolo brz pogled, ali ne vide nikoga. Na licu mu se odrazi oit
nemir.
- Jedan od mojih ljudi bi trebalo da nadgleda amac - ree.
- Obojica su sigurno u tvravi - ree Janez.
-I ostavili su amac ovde!... Janeze... srce mi jako lupa... plaim se nesree.
- Kakve?
- Da su oteli Adu.
- Bilo bi to strano!
- Uuti!
- Opet neki um?...
- Da, kapetane Janeze, - potvrdili su gusari hvatajui vrsto puke.
Videle su se grane jednog buna kako se tresu na 100 koraka od plae.
- Ko da ivi? - povika Sandokan.
- Momprasem - odgovori jedan glas.
Malo zatim pojavi se jedan gusar iz buna. Bio je uzbuen i oznojen, kao da
je upravo zavrio dugu trku, a u ruci je stezao puku.
- iveo Tigar! - uzviknu spazivi vou.
- Odakle dolazi? - upita Sandokan.
- Iz ume, kapetane.
- Gde je Nevina?
- U tvravi.
- Jesi li siguran?...
- Ostavio sam je pre skoro dva sata da je uva Koti.
Sandokan odahnu i poe slobodno da die.
 - Poeo sam da se plaim - ree. - Kako je?
- Odlino.
- ta je radila?
- Spavala je kad sam je ostavio.
- Jesi li video nekoga u umama?
- Ja ne, ali je Koti jutros video jednog oveka da prolazi plaom i vrlo
zainte-resovano posmatra tvravu. Kada je primetio da je vien, pourio je da
nestane.
- I jesi li ga video?
- Traio sam ga, ali nisam uspeo da ga otkrijem.
- Da nije radin pijun? - upita Janez.
- Mogue je - odgovori Sandokan koji je izgledao zabrinut.
- Ako nas napadnu ovde?...
- Ko to moe da zna?
- ta misli da radi?
- Da napustimo ovo mesto to pre. Ukrcajmo se.
Dvojica voa i njihovi ljudi se popee u veliki amac, preplovie rukavac
mora koji je bio irok 200 ili 300 metara i iskrcae se u podnoje tvrave gde ih
je ekao Koti.
- Nevina jo spava? - upita ga Sandokan.
- Da, kapetane.
- Je li se desilo neto neobino?
- Ne.
- Idemo da je vidimo - ree Janez.
Sandokan se priblii Tremalu Naiku koji je bio smeten na gomilu trave i
zelenog lia.
 - Jo par minuta pa e podne - ree. - ekaj da se probudi.
Naredi svojim ljudima da uu u tvravu, pa sede pored Indijca koji jo nije
pokazivao znake ivota. Janez zapali cigaretu i isprui se pored njega.
- Treba li jo dugo da otvori oi? - upita nakon nekoliko dimova
Sandokana koji je paljivo posmatrao lice Indijca.
- Ne, Janeze. Vidim da mu koa malo po malo dobija prirodnu boju. I
primeujem da mu krv poinje da cirkulie.
- Hoe li ga odmah odvesti da vidi njegovu Adu?
- Ne odmah, ali pre veeri sigurno.
- A ako ga ne prepozna? Ako ne povrati razum?
- Povratie ga.
- Ja sumnjam, brate moj.
- Pa dobro, pokuaemo probu.
- Kakvu?
- Rei u ti kad doe vreme.
- A zato?...
- Uuti!...
Lagani udisaj iznenada podie iroke grudi Tremala Naika i on lagano
pomeri usne.
- Budi se - mrmljao je Janez.
Sandokan se nadvi nad Indijcem i stavi mu ruku na elo.
- Budi se - ree.
- Odmah?
- Odmah.
- Bez ikakve injekcije?
- Nema potrebe, Janeze.
 Drugi uzdisaj, jai nego prvi, pomeri ponovo grudi Tremala Naika i usne
mu ponovo poee da se pokreu. Onda mu se ruke, koje su bile otvorene,
polako zatvorie, noge mu se lagano savie i na kraju on otvori oi trepui i
pogled mu se zaustavi na Sandokanu.
Ostade tako nekoliko trenutaka, kao da je bio iznenaen to je opet iv, i sa
velikim naporom se podie da sedne, govorei:
- iv!... Jo sam iv!
- I slobodan - ree Janez.
Indijac pogleda Portugalca. Odmah ga je prepoznao.
- Vi!... Vi!... - uzviknu. - Ali ta se desilo? Kako se nalazim ovde? Jesam li
spavao?
- Bahusa mu! - uzviknu Janez smejui se. - Ne seate se onih pilula koje
sam vam dao u tvravi?
- Ah!... Da, da... sad se seam... vi ste doli da me posetite... Gospodine,
gospodine, mnogo vam hvala to ste me oslobodili!...
Tako govorei pouri da padne pred noge Janezu. Ovaj ga podie i
oseajno zagrli.
- Kako ste dobri, gospodine! - uskliknu Indijac koji se inio da je povratio
snagu i daje van sebe od radosti. - Slobodan! Ja sam slobodan!... Zahvaljujem
vam, gospodine, zahvaljujem vam!...
- Zahvalite ovom oveku, Tremale Naiku, - ree Janez pokazujui na
Sandokana, koji je stajao ruku prekrtenih na grudima i dirnuto posmatrao
Indijca. - Ovom oveku, Tigru iz Malezije, dugujete svoju slobodu.
Tremal Naik se okrete prema Sandokanu i pouri da ga zagrli; govorei:
- Ti si moj prijatelj!
U tom trenutku radostan Urlik se prolomi iza njihovih lea. Kamamuri, koji
je ba izlazio iz tvrave, trao im je u susret urlajui:
- Gospodaru! Moj dobri gospodaru!...
Tremal Naik se baci prema vernom Maharaaninu koji se inio da je
poludeo.
Dva Indijca se vie puta zagrlie, a da nisu bili sposobni da izmene nijednu
re.
- Kamamuri, dobri moj Kamamuri! - uzviknu konano Tremal Naik. -
Verovao sam da te neu vie videti na ovoj zemlji. Ali otkuda ti ovde? Znai li
da te Tugovi nisu ubili?
- Ne, gospodaru, nisu. Pobegao sam da tebe traim.
- Da me trai! Ali znao si da sam na onom mestu?
- Da, gospodaru, saznao sam. Oh, gospodaru, koliko sam te oplakivao
nakon one fatalne noi. Drim te u zagrljaju, oseam te, a ipak se plaim da
verujem da si iv i slobodan. Nikada vie se neemo razdvajati, je li tako?
- Ne, Kamamuri, nikada vie.
- iveemo zajedno sa gospodinom Janezom i Tigrom iz Malezije. Kakva
otmena gospoda, gospodaru! Kada bi znao koliko su uinili za tebe, kada bi
znao koliko borbi...
- Dosta sada, Kamamuri - ree Janez. - I drugi ljudi bi uradili ono to smo
mi uradili.
- Nije istina, gospodaru. Nijedan ovek ne bi nikada mogao da uradi ono
to su uradili Tigar iz Malezije i gospodin Janez.
- Ali zato ste se toliko zainteresovali za mene? - upita Tremal Naik. - A ja
vas jo nikada nisam video, gospodo.
- Zato to si jednom bio verenik Ade Koriant - ree Sandokan, - a moja
ena je bila roaka Ade Koriant.
Na to ime Indijac naini korak unazad, teturajui se kao da je dobio udarac
u grudi. Onda rukama pokri lice, mrmljajui slomljenim glasom:
- Ada!... Oh, moja oboavana Ada!...
Grudi mu uzdrhtae i dve suze, moda prve koje zasijae u njegovim oima,
skotrljae se preko bronzanih obraza. Sandokan mu se priblii i sputajui mu
ruke, progovori umilno:
 - Zato plaete, jadni moj Tremale Naiku? Ovo je dan radosti.
- Ah, gospodine!... - mrmljao je Indijac. - Kada biste znali koliko sam
voleo tu enu!... Ada!... Oh, moja Ada!...
Drugi drhtaj prodrma Indijeve grudi i nove suze mu orosie trepavice.
- Smirite se, Tremale Naiku - ree Sandokan. - Vaa Ada nije izgubljena.
Indijac podie glavu koja mu je pala na grudi. Iskra nade mu zasija u crnim
oima.
- Ona je spaena?
- Spaena!... - ree Sandokan. - I ovde je, na ovom ostrvcu.
Neljudski urlik prodre iz grudi Tremala Naika.
- Ona je ovde... ovde!... - vikao je bacajui uokolo unezverene poglede.
- Gde je?... Hou da je vidim, hou da je vidim!... Ada!... Ada!... Oh, moja
oboavana Ada!...
Pokua da se baci prema tvravi, ali Sandokan ga uhvati za ruke i to tako
snano da mu ih prekrsti na leima.
- Smirite se - ree mu. - Ona je luda.
- Luda!... Moja Ada je luda!... - vikao je Indijac. - Ah!... Ali ja hou da je
vidim, gospodine, hou daje vidim makar na momenat.
- Videete je, obeavam vam.
- Kada?
- Za par minuta.
- Hvala, gospodine, hvala!
- Sambiljongu!- povika Janez.
Dajako, koji se muvao oko tvrave paljivo ispitujui da li je ograda
dovoljno vrsta da odoli napadu, na Portuglev poziv dotra.
- Spava li Nevina iz pagode? - upita Sandokan.
- Ne, kapetane, - odgovori gusar. - Izala je pre par minuta sa svojim
uvarima.
- Kuda se uputila?
- Prema obali.
- Doite, Tremale Naiku - ree Sandokan hvatajui ga za ruku. - Ali vas
opominjem da budete mirni, setite se da je luda.
 Trinaesto poglavlje:
Dve probe

Bilo je dva sata popodne.

Predivno sunce je gorelo na nebu presijavajui plave vode zaliva, a sve,
lagani vetri je duvao sa mora tajanstveno meu liem drvea. Ni na ostrvcu
ni u zalivu se nije uo nikakav zvuk osim monotonog grgoljenja talasa koji su
se odbijali o obale plavei ih i krianja crnih kakadu papagaja u visokim
palmama.
Tremal Naik, obuhvaen vatrenim uzbuenjem, Sandokan, Janez i
Kamamuri koraali su brzim koracima ka severnoj taki ostrva, sakrivenoj
gustom umom debelih stabala i bujnih biljaka.
Na 40 koraka od obale, jedan od uvara lude devojke, koji je bio ispruen
iza grma, ustade.
- Moja Ada? - upita Tremal Naik, pourivi ka njemu.
- Na sprudu je - odgovori gusar.
- ta radi? - upita Sandokan.
- Posmatra more.
- Gde ti je drug?
- Na par koraka odavde.
- Povucite se obojica u tvravu.
Tremal Naik, Sandokan, Janez i Maharaanin brzo prooe kroz umu i
zaustavie se na izlasku. Prigueni urlik se zau iz Indijevih grudi.
- Ada!... - uzviknu.
 Htede da skoi i potri prema plai, ali Sandokan je bio spreman da ga
uhvati za ruke.
- Smirite se - ree mu. - Ne zaboravite da je ova ena luda.
- Biu miran.
- Obeavate li?
- Obeavam vam.
- Onda idite. Mi emo vas ovde ekati.
Sandokan, Janez i Kamamuri sedoe na jedno oboreno stablo, a Tremal
Naik, izgledavi smiren, u stvari, duboko uzbuen, uputi se prema plai.
Tamo, na par koraka od mora, sedela je u senci prelepovog jasminovog
drveta, koje je irilo opijajui miris, Nevina iz pagode sa rukama ukrtenim na
sjajnoj zlatnoj ogrlici koja je bljetala od mnogobrojnih dijamanata, crna kosa
joj je slobodno padala na ramena, a oi je uprla u vodu koja se pruala pred
njom, talasi su dolazili da grgdlje do njenih nogu. inila se kao statua
postavljena tu da uvelia lepotu plae.
Nije govorila, nije se pomerala, izgledala je kao prekrasan kip boanskog
darovanja.
Tremal Naik, podignute glave, vatrenih oiju, treperei, priblii se verenici
brzim i tihim korakom. Stade na dva koraka od devojke koja se inila da ga
nije ula.
- Ada!... Ada!... - odjednom izgovori Indijac priguenim glasom.
Luda devojka se ne pomeri. Moda ga jo nije ula.
- Ada!... Oh, moja boanstvena Ada!... - ponovi Tremal Naik pourivi
pred njene noge.
Nevina iz pagode, videvi ovog oveka koji ju je drao za ruke moleivim
gestom, odjednom ustade. Uperila je pogled u Indijca, a onda koraknu dva
puta unazad, mrmljajui:
- Tugovi!...
Devojka nije prepoznala nekadanjeg verenika.
 - Ada!... Moja oboavana Ada! - vikao je Tremal Naik obuhvaen uasnim
oajanjem. - Ne prepoznaje me vie?
- Tugovi!... - ponovi ona, ali ne pokazujui uas.
Tremal Naik ispusti krik strave i besa.
- Zar me vie ne prepoznaje, Ada? - uskliknu nesrenik zabadajui nokte u
meso. - Ne sea se vie Tremala Naika, lovca na tigrove u Crnoj dungli?
Povrati se, Ada, povrati se. Ne sea se vie naih susreta u dungli? Ne sea
se vie noi kada sam te video u svetoj pagodi? Ne sea se vie one fatalne
noi kad su nas zarobili Tugovi? Ada, oh, moja Ada, prepoznaj tvog Tremala
Naika, prepoznaj ga!...
Luda devojka ga je sluala ne trepnuvi, bez i najmanjeg gesta. Oigledno
se nije seala niega vie. Ludilo je ugasilo sve u srcu jadne ene.
- Ada, - nastavi Tremal Naik koji nije zaustavljao suze - pogledaj me dobro,
pogledaj me, oh, moja Ada. Nije mogue da ne prepoznaje tvog Tremala
Naika... Ali zato uti? Zato mi se ne baci u zagrljaj? Moda zato to su ti
ubili oca?... Da, ubili su ga... ubili...
Nesreni Indijac poe da grca na ovu uasnu uspomenu, skrivajui lice
meu rukama.
Odjednom luda devojka, koja je bezoseajno prisustvovala oajanju ovog
oveka koga je nekada oboavala, koraknu napred, savijajui se prema zemlji.
Njeno lice se odmah brzo promeni, postalo je blee ijedna iskra zaigra u
njenim velikim crnim oima.
- Jecaji - promrmlja. - Zato se ovde plae?
Tremal Naik, zauvi ove rei, podie glavu.
- Ada!... - povika pruajui ruke ka njoj. - Prepoznaje me?
Luda devojka ga je gledala u tiini nekoliko trenutaka, nabirajui obrve.
inilo se da pokuava da se seti gde je videla lice Indijca i gde je ula njegov
glas.
- Jecaji - ponovi. - Zato se ovde plae?
 - Zato to me ti vie ne poznaje, Ada, - ree Tremal Naik. - Gledaj me u
lice, gledaj me.
Ona se nagnu prema njemu, onda koraknu unazad i poe da se smeje.
- Tugovi! Tugovi! - izree.
Onda mu okrenu lea i brzo se udalji, idui ka tvravi.
Tremal Naik zaurla od oajanja.
- Veliki iva! - uzviknu, ponovo grcajui. - Sve je izgubljeno! Ona me vie
ne prepoznaje!
Pade na kolena, a onda brzo skoi na noge, pouri za ludom devojkom
koja je nestajala u umici.
Ali nije napravio ni pet koraka kada ga dve gvozdene ruke zaustavie.
- Smirite se, Tremale Naiku - ree jedan glas.
Bio je to Sandokan koji je napustio svoje mesto, a sledili su ga Janez i
Kamamuri.
- Ah, gospodine, - brbljao je Indijac.
- Smirite se - ponovi Sandokan. - Nije jo sve izgubljeno.
- Ne prepoznaje me vie. A ja sam verovao da u je opet zagrliti, nakon
dugog vremena strepnje i muenja! Sve je svreno, sve! - mrmljao je jadni
Indijac.
- Ima jo nade, Tremale Naiku.
- Zato da se zavaravam, gospodine? Ona je luda i nikad vie nee
ozdraviti.
- Ozdravie i to veeras; to ti kae Tigar iz Malezije.
Tremal Naik je gledao Sandokana oima punih suza.
- Nije to dakle trenutna nada? - upita. - Je li istina to to kaete? Vi, koji ste
se pokazali tako velikodunim prema meni, koji ste mi uinili toliko dobrog,
izvriete i ovo udo i moj ivot e biti va.
 - Ovo udo u ostvariti, obeavam vam, Tremale Naiku, - ree Sandokan
tekim glasom.
- A kada?...
- Veeras, rekao sam vam.
- Na koji nain?
- Ubrzo ete saznati. Kamamuri!
Maharaanin istupi napred. Dobri mladi, kao i njegov gospodar, imao je
suze u oima.
- Govorite, kapetane, - ree.
- Noi u kojoj se tvoj gospodar pojavio u peini Sajodhana, jesi li bio u
hramu?
- Da, kapetane.
- Zna li da mi ponovi ta su rekli voa Tugova i tvoj gospodar?
- Da, svaku re po re.
- Dobro, doi sa mnom u tvravu.
- A ta mi da radimo? - upita Janez.
- Za sada nam ne treba ni ti ni Tremal Naik - ree Sandokan. - Idite u
etnju i ne vraajte se u tvravu pre veeri. Pripremiemo vam iznenaenje.
Sandokan i Maharaanin se udaljie prema tvravi. Janez stavi ruku na
rame jadnom Tremalu Naiku i poee da etaju obalom, razgovarajui.
- ta e pripremiti? - upita Tremal Naik Portugalca.
- Ne znam, Tremale Naiku; ali bez sumnje e prirediti neto zadivljujue.
- Za moju Adu?
- Svakako.
- Uspee da joj povrati razum?
- Verujem u to. Tigar iz Malezije zna hiljade stvari koje su nam potpuno
nepoznate.
 - Ah! Kad bi uspeo!
- Uspee, Tremale Naiku. Recite mi je li jo iv Sajodhana?
- Verujem da jeste.
- Je li moan?
- Najmoniji, gospodine Janeze. Komanduje hiljadama i hiljadama
davitelja.
- Bilo bi teko ubiti ga.
- Govorite nemogue.
- Za druge da, ali ne za Tigra iz Malezije. Ko zna, moda se jednog dana
Tigar iz Malezije i Tigar Indije nau jedan pred drugim licem u lice.
- Verujete li?
- Imam predoseanje. Kada su me proganjali Englezi, krio sam se na mestu
gde su iveli Tugovi i nekoliko brodova je poslato u Raimangal, ali su se vratili
ne pronaavi nijednog davitelja.
- Pobegli su?
- Bez sumnje.
- Ali gde?
- Ne znam. Jesu li bogati Tugovi?
- Najbogatiji, gospodine Janeze, jer se ne zadovoljavaju samo time da dave.
Napadaju karavane i cele zemlje.
- Kako lep neprijatelj za borbu! Tigar iz Malezije bi se zabavljao. Ko zna,
moda jednog dana, umorni od Momprasema, odemo u Indiju da se odmerimo
sa Sajodhanom i njegovim ljudima.
- Nameravate da se vratite na Momprasem?
- Da, Tremale Naiku, - ree Janez. - Sutra emo poslati nekoliko ljudi u
Saravak da kupe prahose i onda emo otii na nae ostrvo.
- A ja u poi sa vama?
 - Ako biste doli izloili biste Nevinu iz pagode stalnoj opasnosti. Znate i
sami da smo gusari i da svakog dana moramo da se borimo.
- Pa gde u onda da idem?
- Daemo vam pratnju najvernijih gusara da vas odvedu u Bataviju. Tamo
imamo jednu palatu i iveete sa Adom.
- To je isuvie, gospodine Janeze, - ree Tremal Naik dirnuto. - Nije vam
dovoljno to ste rizikovali ivot da me spasete, nego hoete jo i kuu da mi
date?
- To je samo aka dijamanata koja vredi nekoliko miliona, dragi moj
Tremale Naiku.
- Ali ja neu prihvatiti.
- Ne sme se nita odbiti Tigru iz Malezije, Tremale Naiku. Odbijanje bi ga
razdrailo.
- Ali...
- utite, Tremale Naiku. Milion za nas je nita.
- Onda ste mnogo bogati?
- Moda vie od Tug Indijaca.
Dok su tako razgovarali, sunce je brzo zalo i pao je mrak. Janez pogleda
na sat na svetlosti zvezda.
- Devet je sati - ree - moemo da se vratimo u tvravu.
Baci poslednji pogled na veliku praznu povrinu vode koja je izgledala
naputeno do krajnjih granica horizonta, onda napusti obalu zaavi u umicu.
Tremal Naik, tuan i zamiljen, pognute glave na grudima, sledio ga je.
Nakon nekoliko minuta dva drugara se naoe pre tvravom na ijem
ulazu je stajao Sandokan lagano puei lulu.
- ekao sam vas - ree in on polazei im u susret. - Sve je spremno.
- ta je spremno? - upita Tremal Naik.
- To to treba da povrati razum Nevinoj iz pagode.
 Uze za ruke dva prijatelja i povede ih unutra do jedne velike kolibe koja je
zauzimala celo dvorite tvrave, koje je nekada bilo namenjeno skladitenju
velike koliine oruja, municije i hrane.
Tremal Naik i Janez povikae od iznenaenja.
Ogromna sala, za par sati, bila je preureena, radom Sandokana,
Kamamurija i gusara, u stranu peinu koje se detaljno seao Tremal Naik, i
koja je bila deo hrama Tug Indijaca gde je surovi Sajodhana ispunio svoju
zastraujuu osvetu.
Bezbroj grana je bilo zapaljeno uokolo i davalo je plaviastu, blagu i
prozirnu svetlost. Ovde i onde su bila nagomilana mnogobrojna trupla drvea
koja su izgledala kao stubovi, ukraena glinom izmodelovanom da predstavlja
boga Vinu, boga zatitinika Indijaca koji obitava u Vaikondu ili moru mleka
zmije Adisejen; bilo je tu i drugih divova i zlih duhova, koji podeljeni i pet
grupa lutaju po svetu iz koga ne mogu da izau niti ispune obeanja data
ljudima, sve dok ne dostignu izvestan broj molitvi,
U sredini se uzdizala statua, sva od gline, uasna da se pogleda.
Imala je 4 ruke, preveliki jezik i stopala su joj se nalazila na leu. Ispred
ovog monstruma bio je poloen jedan stakleni sud u kome je plivala ribica.
- Gde se nalazimo? - upita Janez, gledajui zapanjeno monstrume i baklje.
- U pagodi Tug Indijaca - ree Sandokan.
- Ko je napravio sve ove strane monstrume?
- Mi, brate.
- Za tako kratko vreme?
- Sve se moe kad se hoe.
- Ko je ova runa figura sa 4 ruke?
- Kali, boginja Tugova - odgovori Tremal Naik koji ju je prepoznao.
- ini li vam se da ova improvizovana pagoda lii na Tugovu?
- Da, Tigre iz Malezije. Ali ta hoete da uradite?
 - Sasluajte me.
- Sluamo vas.
- Ja verujem da samo stravian utisak moe da povrati razum Adi.
- I ja sam tvoga miljenja, Sandokane, - ree Janez - i shvatam tvoj plan.
Hoe da ponovi scenu koja se desila u pagodi Tugova kada se Tremal Naik
predstavio Sajodhani.
- Da, Janeze, ba je tako. Ja u biti voa Tugova i ponoviu rei tog
stranog oveka iz one fatalne noi.
- A Tugovi? - upita Tremal Naik.
- Tugovi e biti moji ljudi - ree Sandokan. - Poduio ih je Kamamuri.
- Napred onda!
Sandokan stavi na usne srebrnu pitaljku i zazvida resko. Odmah 30
Dajaka polugolih sa glenjevima vezanim konopcem od rotang palme i sa
zmijom sa glavom ene nacrtanoj na sredini grudi, ue u veliku kolibu,
sedajui sa strane monstruozne boginje Tugova.
- Zato imaju zmiju na grudima? - upita Janez.
- Svi Tugovi imaju slinu tetovau - odgovori Tremal Naik.
- Kamamuri nije nita zaboravio, kako izgleda.
- Jeste li spremni? - upita Sandokan.
- Svi - odgovorie Dajaki.
- Janeze, - ree onda Sandokan - poveravam ti vanu ulogu.
- ta treba da radim?
- Ti, poto si belac, treba da predstavlja Adinog oca. Vodie druge gusare
koji e se praviti da su Sipai Indijci i radie ta ti kae Kamamuri.
- U redu.
- Kada se budem pravio da te napadam van tvrave, pae pored Ade kao
mrtav.
 - Imaj poverenja u mene, brate. Svi na svoja mesta.
Tremal Naik, Janez i Kamamuri su izali, dok se Sandokan zaustavio ispred
statue boginje Kali i Dajaki, lani Tugovi, posedae oko njega.
Na Tigrov znak, jedan gusar udari 12 puta u gong koji su pronali u nekom
uglu tvrave.
Na poslednji udarac otvorie se vrata kolibe i Nevina iz pagode ue voena
od strane dvojice Dajaka.
- Napred, Nevina iz pagode, - ree Sandokan tekim glasom - Sajodhana ti
nareuje.
Na to ime Sajodhane, luda devojka stade i oslobodi se iz ruku dvojice
gusara. Njen pogled, iznenada se zaari i postade jasan, zagleda se u
Sandokana, koji je stajao uspravno u sredini pagode, onda pogleda Dajake koji
su zadrali apsolutnu nepokretnost, a na kraju pogleda Kali. Jedan trzaj joj
prodrma telo i nekoliko bora se pojavie na njenom elu.
- Kali - mrmljala je sa akcentom u kome se oseao tremor uasa. - Tugovi...
Priblii se par koraka posmatrajui sad Sandokana, sad gusare, onda
monstruoznu boginju Tugova, pree rukom par puta preko ela i inilo se da
se natprirodno napinje da se seti strane scene.
Iznenada Tremal Naik upade u pagodu i baci se ka njoj viui:
- Ada!...
Devojka se u trenu zaustavi; jako je pobledela u licu i pokazivala je
neizrecivu uznemirenost. Njene oi, koje su se inile da malo po malo gube
onu udnu luaku svetlost, zagledale su se u Tremala Naika.
- Ada!... - ponovi ovaj glas preklinjui. - Doi k sebi!...
U tom trenutku se zau jedan glas kako vie:
- Vatra!
Malo dima se pojavi na tlu pagode i grupa ljudi koju je vodio Janez, prodre
unutra, dok su Dajaki, kao i Tugovi te fatalne noi, poeli da bee na sve
strane.
 Ada je ostala nepokretna. U jednom trenutku se zanese, onda se nadvi
napred kao da je htela da oslune um novog povika ili neki drugi glas.
Sandokan se zaustavio na izlazu iz pagode i nije je gubio iz pogleda. Da li je
shvatio to to je nesrenica jo oekivala?... Moda, jer jakim glasom poe da
urla, kao stoje urlao surovi Sujadhama:
- Idite!... Videemo se ponovo u dungli!...
Tek to je izgovorio ove rei kada luda devojka zaurla divljaki.
Koraknu napred zgrenog lica, podignutih ruku, zatetura se, okrete oko
sebe i pade u Janezovo naruje.
- Mrtva je!... Mrtva je!... - urlao je Tremal Naik oajniki.
- Nije - ree Sandokan. - Spaena je!
On stavi ruku na grudi Nevine. Srce je kucalo, lagano, ali je kucalo.
- Onesvestila se - ree on.
- Onda je spaena - ree Janez.
- Kada bi bila istina! - uzviknu Tremal Naik koji se smejao i plakao u isto
vreme.
Kamamuri se vrati nosei vodu. Sandokan poprska vie puta devojino lice
i saeka da se povrati.
Prolo je nekoliko minuta, a onda duboki uzdah se zau sa njenih usana.
- Osveuje se - ree Sandokan.
- Treba li da ostanem? - upita Tremal Naik.
- Ne - odgovori Sandokan. - Kada joj budemo sve detaljno ispriali,
pozvaemo vas.
Indijac baci dug pogled na Nevinu iz pagode i izae, uzdiui prigueno.
- Nada li se, Sandokane? - upita Janez.
- Mnogo - odgovori gusar. - Sutra se ovo dvoje nesrenika mogu spojiti
zauvek.
 - A mi...
- uti, Janeze, otvorie oi.
Devojka se stvarno osveivala. Udahnu jo jednom due nego ranije, onda
otvori oi zagledajui se u Sandokana i Janeza. Njen pogled nije vie bio
unezveren; bio je jasan, pogled ene koja vie nije bila luda.
- Gde sam? - upita slabano, pokuavajui da ustane.
- Meu prijateljima, gospoo, - ree Sandokan.
- Ali ta se desilo? - mrmljala je. - Jesam li sanjala? Gde sam?... Ko ste vi?
- Gospoo, - ree Sandokan - ponavljam vam da ste meu prijateljima. ta
se desilo, pitate me? Rei u vam da vie niste ludi.
- Luda?... Luda?... - uzviknu devojka iznenaeno. - Bila sam luda? Nisam
dakle sanjala? Oh!... Seam se... Uasno je... Uasno je...
Provala plaa joj ugui glas.
- Smirite se, gospoo, - ree Sandokan. - Ovde niste ni u kakvoj opasnosti.
Sajodhana ne postoji vie i ovde nema Tugova. Nismo u Indiji, nego na
Borneu.
Ada se s naporom podie na noge i vrsto steui Sandokanove ruke, ree
mu plaui:
- Za ime Boje, recite mi ta se desilo i ko ste vi. ini mi se da nita vie ne
shvatam.
Bila su to pitanja koja je Sandokan oekivao. Onda joj tekim i ozbiljnim
glasom ispria sve to se desilo prvo u Indiji, onda na Momprasemu i sada na
Borneu.
- Sada - zavri Sandokan - ako jo uvek volite Tremala Naika, hrabrog
Indijca koji je za vas uinio uda, na va znak e biti pred vaim nogama.
- Da li ga volim!... uzviknu Ada. - Gde je? Pustite me da ga vidim nakon
tako dugog rastanka.
- Tremale Naiku!... - povika Janez.
 Indijac potra u pagodu i pade Adi pred noge, kliui:
- Moja!... Jo je moja!... Reci mi jo jednom, moja Ada, da e mi postati
ena!...
Devojka poloi ruke na verenikovu glavu:
- Da, biu ti ena - ree ona. - Moj otac me je obeao tebi i jo te volim.
U istom trenutku plotuni iz puaka su se razlegli na obali zaliva, a sledio je
jedan glas koji je zagluujue urlao:
- Pozor!... Gusari sa Momprasema!... Evo neprijatelja!...
 etrnaesto poglavlje:
Osveta rade Bruka

im je uo dva pucnja iz puaka, Tigar iz Malezije je skoio do vrata

kolibe, reei glasno.
- Neprijatelj ovde!... - uzviknu stisnutih zuba. - Ovde, u ovom trenutku!...
Dejmse Bruku, teko tebi!
Izvue sablju, strano oruje u rukama ovog izvanrednog oveka, pa se
baci van tvrave urlajui:
- Oko mene, tigrii sa Momprasema!...
Janez, gusari, Kamamuri i ak i dvoje verenika bacie se za njim sa orujem
u rukama. Nevina iz pagode je takoe uzela sablju u ruku, spremna da se bori
rame uz rame sa svojim dobroiniteljima.
Ajer Duk i njegovih osmoro ljudi su silazili trei niz brdo koje je vodilo
do zaliva.
Iza njih, meu umskim drveem, Sandokan ugleda veliku grupu
naoruanih ljudi, neki belci, drugi Indijci i Dajaki.
- Spremni, gusari sa Momprasema! Neprijatelj! - vikao je Ajer Duk, urei
prema barci koja je bila nasukana na rivu.
est ili sedam pucnjeva iz puaka zabrujae iz ume i neke kugle padoe u
vodu.
- Trupe rade Bruka! - uzviknu Sandokan. - I ba u ovom trenutku kada
sam verovao da sam zavrio misiju! Dobro, Dejmse Bruku, samo doi da me
pobedi! Tigar iz Malezije te se ne plai!
- ta emo da radimo, Sandokane? - upita Janez.
 - Boriemo se, brate, - odgovori gusar.
- Ali blokirae nas.
- Kakve veze ima?
- Na ostrvu smo, brate moj.
- Ali u tvravi.
Ajer Duk i njegovi ljudi, preavi brzo rukavac mora, iskrcavali su se na
ostrvu. Sandokan i Janez se bacie prema dobrom Dajaku koji je imao krvavu
jednu ruku.
- Jesi li bio iznenaen? - upita ga Sandokan.
- Da, kapetane, ali dovodim sve moje ljude.
- Koliko ima neprijatelja?
- Najmanje 300.
- Ko im komanduje?
- Belac, kapetane.
- Rada?
- Ne, nije rada; to je porunik mornarice.
- Visok ovek sa dugim riim brkovima? - upita Janez.
- Da - odgovori Dajako. - I vodi sa sobom 40 evropskih mornara.
- To je porunik eril.
- Ko je taj eril? - upita Sandokan.
- Komandant tvrave iznad Brukovog grada.
- I nisi video radu? - upita Tigar Ajera Duka.
- Ne, kapetane.
Sandokan zakrguta zubima.
- ta ti je? - upita Janez.
 - Plaim se da e nas prokletnik napasti s mora - primeti gusar. - Moda u
ovom asu Realista plovi prema zalivu.
- Jupitera mi! - uzviknu Janez, nabirajui elo. - Nai emo se izmeu dve
vatre!
- Ali emo se boriti, a kada ne budemo vie imali ni baruta ni kugli,
napaemo sabljama i bodeima.
Neprijatelj, koji se zaustavio na 600 metara od obala zaliva, poeo je da
napreduje sakriven iza drvea i velikog grmlja. Puke, koje su za trenutak
uutale, ponovo se oglasie.
- Jupitera mi! - uzviknu Janez. - Mnogo ih je!
- Povucimo se u tvravu - ree Sandokan. - vrsta je i odolee puanim
kuglama.
Gusari, Tremal Naik, Ada i Kamamuri vratie se u tvravu poto su prvo
potopili barku kako se neprijatelj ne bi njome koristio da pree morski
rukavac.
Kapija tvrave je zabarikadirana ogromnim stenama, mnogobrojni
pukobrani su probijeni u ogradi koja je bila dovoljno visoka da odbije
merdevine, onda svaki borac, ukljuujui i Nevinu iz pagode koju su odveli u
veliku kolibu, zauze mesto koje mu je najbolje odgovaralo.
- Vatra, tigrii sa Momprasema! - zagrme Sandokan koji se, sa Janezom i
sedam ili osam najtvrih gusara, popeo na krov kolibe.
Na komandu odgovori urlik gusarskog ratnog poklia, prosleen sa
nekoliko pucanja iz puaka.
Neprijatelj, nastavljajui da puca, stigao je do plae.
Nekoliko ljudi je pokuavalo da obori drvee, moda sa namerom da
naprave splav i iskrcaju se na ostrvo.
Ubrzo su uvideli da nije tako lako pribliiti se tvravi koju brane gusari sa
Momprasema.
Puani rafali su dolazili iz tvrave takvom brzinom i matematikom
preciznou, da je za par minuta 15 ili 16 ljudi lealo na zemlji bez ivota.
- Vatra, tigrii sa Momprasema! - uo se kako vie svakog trenutka Tigar iz
Malezije.
- iveo Tigar!... iveo Momprasem! - odgovarali su gusari i ispaljivali
svoje kugle u najgue gomile neprijatelja.
Radini vojnici su ubrzo bili primorani da se vrate u umu i sakriju iza
drvea.
Samo to su se povukli, kada na suprotnoj strani zaliva se pojavi, sjajna na
svetlosti zvezda, druga velika trupa ljudi.
Uasna kia kugli pade odmah na tvravu i na krov kolibe na ijem se
vrhu, uspravan, sa pukom u ruci, drao Sandokan.
- Jupitera mi! - uzviknu Janez koji zau nekoliko kugli kako mu
prozvidae pored uiju.
- Drugi neprijatelji!
- A evo i barki - ree Sambiljong koji je bio blizu njih.
- Gde?
- Gledajte tamo dole, na drugoj obali zaliva. Ima ih dve, etiri, sedam,
prava flota!...
- Hiljadu mu gromova! - uzviknu Portugalac. - Hej, brate moj!
- ta hoe? - upita Sandokan koji je punio puku.
- Biemo uhvaeni.
- Zar ti nema puku?
- Imam.
- I sablju i bode?
- Svakako.
- Pa dobro, brate, boriemo se.
Pope se na vrh kolibe ne obazirui se na kugle koje su letele oko njega i
zagrme:
- Tigrii sa Momprasema, osveta! Istrebljiva gusara se pribliava! Svi na
ograde i vatra na pse koji nas napadaju!
Gusari spremno napustie pukarnice i kao make se popee na ograde.
Tremal Naik, Sambiljong, Tanaudurjam i Ajer Duk su ih vodili, glasno
ohrabrivali i davali im primer.
Ubrzo je pucnjava iz puaka ponovo poela sa neverovatnim besom. Ispod
svakog drveta na obali bljeskala je munja i sledila detonacija.
Stotine i stotine kugli se ukrtalo u vazduhu zvidei zastraujue.
S vremena na vreme, usred rastue grmljavine puaka, zauli bi se
gromoglasni glas Tigra iz Malezije, odgovori tigria, komande radinih oficira i
divlji urlici Indijaca i Dajaka. Ovaj put to nisu bili uzvici trijumfa i entuzijazma,
bili su preklinjui povici, urlici ranjenih i umiruih.
Iznenada, sa mora se zau jaka detonacija koja pokri veinu boraca sa
pukama. Bio je to pretei zvuk topa.
- Ah! - uzviknu Sandokan. - Radina flota!
Pogleda prema okeanu. Velika senka je ulazila u zaliv uputivi se prema
ostrvu; dva fenjera, jedan zeleni i drugi crveni, svetlela su na njegovim
stranama.
- Eh! Sandokane!... - vikao je jedan glas. - Tako mi moje sablje!
- Hrabro, Janeze! - odgovori Sandokan.
- Jupitera mi! Imamo brod na leima.
- Ako zatreba, ukrcaemo se na njega i...
Nije zavrio. Vatra je bljesnula na pramcu broda koji je ulazio u zaliv i
jedna kugla je polomila deo tvrave.
- Realista! - uzviknu Sandokan.
U stvari, ovaj brod je, koji je urio u pomo napadaima, bio skuner rade
Bruka, isti koji je na uu Saravaka napao i potopio na dno Helgolend.
 - Prokletnik - zareza Sandokan, gledajui oima koje su bljuvale plamen. -
Ah! Zato i ja nemam jedan prahos? Pokazao bih ti kako znaju da se bore
tigrii sa Momprasema!...
Novi plotun iz topa poleti sa neprijateljskog mosta i nova kugla otvori novu
rupu.
Tigar iz Malezije urliknu od bola i besa.
- Sve je gotovo! - izree.
Pouri da sie sa krova kolibe, a sledili su ga svi drugovi, dok je mitraljeski
rafal arao i razbijao ograde tvrave, pope se na barikadu koja je zatvarala
kapiju tvrave urlajui:
- Vatra, tigrii sa Momprasema, vatra! Pokaimo radi kako se bore gusari
Malezije!...
Bitka je onda postala zastraujuih dimenzija. Radine trupe, koje su se do
tada drale sakrivene u umama, nastupile su prema plai i odatle otvarale
paklenu paljbu; flota, drei se stalno na izvesnoj distanci, videvi da je
podupiru topovi, pribliila se odluna, kako je izgledalo, da pristane uz obalu.
Pozicija gusara je brzo postala oajnika. Borili su se sa krajnjim besom,
sad udarajui na brod, sad na flotu amaca, sada pucajui na trupe koje su
napredovale do plae zaliva, ohrabrivani glasom Tigra iz Malezije; ali bilo ih je
premalo da se odre protiv toliko brojnog neprijatelja.
Kugle su gusto padale, ulazei u stenje i odbranu tvrave, a padale su po
dve i tri odjednom na gusare koji su pucali sa ograda. I esto nisu bila obina
ulad, nego granate koje je Realista bljuvao i koje su prskale uasnom
snagom, otvarale ogromne rupe kroz koje je neprijatelj, poto se iskrca, mogao
da prodre u tvravu.
U tri sata ujutru nova pomo stie napadaima. Bila je to brza jahta sa samo
jednim ogromnim topom koji odmah otvori vatru na sada ve padajuu ogradu
tvrave.
- Svreno je! - ree Sandokan visoko sa barikade dok je utrnulim prstima,
zgrenog lica, pucao na flotu koja je napredovala. - Za deset minuta moramo se
predati.
 U etiri sata ujutro u tvravi je ostalo samo sedmoro ljudi: Sandokan,
Janez, Tremal Naik, Ada, Sambiljong, Kamamuri i Tanaudurjam. Napustili su
zidove tvrave koji vie nisu davali zatitu i povukli se u veliku kolibu ija je
jedna strana ve bila razorena kuglama sa Realiste i jahte.
- Sandokane, - ree Janez u jednom trenutku - ne moemo se vie
odupirati.
- Sve dok imamo baruta i kugli, ne smemo se predati - odgovori Tigar iz
Malezije, gledajui neprijateljsku flotu koja se, odbijena est puta uzastopno,
vraala da pristane i iskrca svoje ljude.
- Sami smo, Sandokane. Sa nama je ena, Nevina iz pagode.
- Moemo jo pobediti, Janeze. Pustimo neka se neprijatelj iskrca i
baciemo se poslednjim snagama na njega.
- A ako jedna kugla pogodi Nevinu? Gledaj, Sandokane, gledaj!...
Jedna granata koju je lansirao Realista rasprsla se u tom momentu,
obarajui velikim delom zidove kolibe. Nekoliko paradi gvoda upadoe u
salu zvidei iznad glava gusara.
- Ubie mi verenicu!... - uzviknu Tremal Naik koji se spremno baci ispred
Nevine iz pagode.
- Moramo se predati ili spremiti da umremo - ree Kamamuri.
- Predajmo se, Sandokane, - vikao je Janez. - Treba spasti roaku Marijane
Gulonk.
Sandokan ne odgovori. Na jednom prozoru, sa pukom u rukama,
zaarenih oiju, poluotvorenih usana, napregnutih miia od nasilnog gneva,
gledao je neprijatelja koji se brzo pribliavao obali.
- Predajmo se, Sandokane, - ponovi Janez.
Tigar iz Malezije odgovori besnim uzdahom. Druga granata ulete i pade na
suprotan zid gde se rasprsnu, bacajui uokolo zapaljene gelere.
- Sandokane!... - vikao je po trei put Janez.
- Brate, - mrmljao je Tigar.
 - Moramo se predati.
- Predati! - povika Sandokan sa naglaskom koji nije imao vie niega
ljudskog u sebi. - Tigar iz Malezije da se preda Dejmsu Bruku!... Zato nemam
jedan top da se suprostavim radinim? Zato nemam ovde moje tigrie
ostavljene na Momprasemu?... Da se predam!... Da se preda Tigar iz
Malezije!...
- Ima da spase jednu enu, Sandokane!...
- Znam...
- A ta ena je roaka tvoje supruge.
- Istina je! Istina je!
- Predajmo se, Sandokane.
Trea granata se rasprsnu u sali, dok su dve kugle velikog kalibra, koje su
pale na krov, unitile dobar njegov deo. Tigar iz Malezije se okrenu i pogleda
svoje drugove. Svi su drali oruje u rukama spremni da nastave borbu; usred
njih i Nevina iz pagode. Izgledala je mirna, ali u oima joj se odraavalo
uzbuenje.
- Nema vie nikakve nade - mrmljao je besno gusar. - Za deset minuta niko
od ovih heroja nee biti na nogama. Moramo se predati.
Uhvati se rukama za glavu i uini se da hoe da razbije sebi elo.
- Sandokane! - ree Janez.
Jedno uraa gromoglasno prigui mu glas. Radini vojnici su preli morski
rukavac i nastupali prema tvravi.
Sandokan uzdrhta. Uze u ruku svoju uasnu sablju i visoko skoi napolje iz
kolibe da zadri neprijatelja, ali se zaustavi.
- Poslednji as je otkucao za tigrove sa Momprasema! - uzviknu bolno. -
Sambiljonge, podigni belu zastavu.
Tremal Naik jednim pokretom zaustavi gusara, koji je stavljao belu krpu na
vrh puke, i priblii se Sandokanu drei za ruke svoju verenicu.
- Gospodine, - ree mu - ako se predate, ja, Kamamuri i moja verenica
biemo spaeni, ali vi koji ste gusari i koje rada strano mrzi, biete bez
sumnje obeeni. Vi ste nas spasli; mi stavljamo u vae ruke nae ivote. Ako se
jo nadate da pobedite, komandujte napad i baciemo se na neprijatelja sa
povikom: iveo Tigar iz Malezije! iveo Moprasem!
- Hvala, moji dobroduni prijatelji, - ree Sandokan dirnutim glasom, sti-
skajui vrsto ruke devojci i Indijcu. - Sada se neprijatelj iskrcao i mi nemamo
izbora. Predajmo se.
- Ali vi? - upita Ada.
- Dejms Bruk me nee obesiti, gospoo, - odgovori gusar.
- Bela zastava, Sambiljonge, - ree Janez.
Gusar se pope na krov kolibe i zamaha belom krpom. Odmah se zau zvuk
trube sa mosta Realiste, a sledilo gaje razdragano uraa.
Sandokan, sa sabljom u ruci, izae iz kolibe, pree dvorite tvrave
prepuno otpadaka i leeva, oruja i topovskih kugli, pa se zaustavi na oborenoj
barikadi.
Dve stotine radinih vojnika se iskrcalo i stajalo postrojeno na plai sa
orujem u rukama, spremni za napad. Jedna grupa sastavljena od strane rade
Bruka, lorda Gulonka i 12 mornara skupila se na boku Realiste i brzo se
pribliavala ostrvu.
- On mi je stric - mrmljao je Sandokan tunim glasom.
Prekrsti ruke na grudima, poto je stavio sablju za pojas, pa je mirno ekao
svoja dva najomrznutija neprijatelja.
Pristajanje, ivo ubrzano, za par minuta zapoe kod tvrave. Dejms Bruk i
lord Gulonk se iskrcae i dok ih je na kratkom rastojanju pratila grupa vojnika,
pribliavae se Sandokanu.
- Je li to varka ili se predajete? - upita rada salutirajui sabljom.
- Predajem se, gospodine, - ree gusar uzvraajui pozdrav. - Vai ljudi i
vai topovi su nadvladali tigrove sa Momprasema.
- Znao sam da u na kraju pobediti nedostinog Tigra iz Malezije - ree. -
Gospodine, hapsim vas.
Sandokan, koji se do tada nije pomerio, uvi ove rei ponosno podie
glavu, bacivi na radu pogled od koga ovaj zadrhta.
- Rado Bruku, - ree otrim tonom. - Iza mene je pet tigrova sa
Momprasema, samo pet, ali sposobnih da se jo bore protiv svih vaih vojnika.
Iza mene su petoro ljudi spremni da na moj znak skoe na vas i obore vas na
zemlju liivi vas ivota. Uhapsiete me kada budem naredio ovim ljudima da
spuste oruje.
- Ne predajete se?
- Predajem se, ali pod uslovima.
- Gospodine, skreem vam panju da su se moje trupe ve iskrcale; da vas
ima estorica, a nas 250; skreem vam panju da je dovoljan jedan moj znak da
vas ubiju. ini mi se udno da Tigar iz Malezije, koji je pobeen, jo postavlja
u slove.
- Tigar iz Malezije nije jo pobeen, rado Bruku, - ree ponosno
Sandokan. - Imam jo sablju i bode.
- Moram li da komandujem napad?
- Kada vam budem rekao to to traim.
- Govorite.
- Rado Bruk, ja, kapetan Janez de Gomera i Dajaki Tanaudurjam i
Sambiljong, svi pripadamo bandi sa Momprasema, predaemo se pod sledeim
uslovima: da nas odvedu pred Vrhovni sud u Kalkuti, a da se da potpuna
sloboda da odu gde ele Tremal Naik, njegov sluga Kamamuri i gospoica Ada
Koriantl...
- Ada Koriant! Ada Koriant! - uzviknu lord Gulonk, bacivi se prema
Sandokanu.
- Da, Ada Koriant - odgovori Sandokan.
- Nemogue da je ovde!
- A zato, milorde?
 - Jer su je oteli Tug Indijci i nije se vie ulo za nju.
- A ipak je u ovoj tvravi, milorde.
- Lorde Dejmse, - ree rada. - Jeste li znali Adu Koriant?
- Da, Visosti, - odgovori stari lord. - Upoznao sam je par meseci pre nego
to su je oteli poklonici boginje Kali.
- Kada biste je videli, prepoznali bi je?
- Da, a siguran sam da bi i ona mene prepoznala, iako je od tada prolo
skoro pet godina.
- Dobro, gospodo, sledite me - ree Sandokan.
Naterao ih je da preu preko ograde i odvede ih u veliku kolibu, usred koje
su stajali, okupljeni oko Nevine iz pagode, sa pukama u rukama i bodeom
meu zubima, Janez, Tremal Naik, Kamamuri, Tanaudurjam i Sambiljong.
Sandokan uze Adu za ruku i predstavljajui je lordu, ree:
- Prepoznajete li je?
Dva uzvika mu odgovorie:
- Ada!
- Lorde Dejmse!
Onda se starac i devojka zagrlie strasno, ljubei se. Oboje su se prepoznali.
- Gospodine, - ree rada okreui se ka Sandokanu. - Kako to da se
gospoica Ada Koriant nalazi u vaim rukama?
- Ona sama e vam to rei - odgovori Sandokan.
- Da, da, hou da znam! - uzviknu lord Dejms, koji je nastavljao da grli i
ljubi devojku, plaui od radosti. - Hou sve da znam.
- Ispriajte mu onda sve, gospoice Ada, - ree Sandokan.
Devojci nije trebalo ponoviti i ukratko ispria lordu i radi svoju istoriju,
koju itaoci ve znaju.
- Lorde Dejmse, - ree ona kada je zavrila - moj spas dugujem Tremalu
Naiku i Kamamuriju; a moju sreu Tigru iz Malezije. Zagrlite ove ljude,
milorde.
Lord Dejms se priblii Sandokanu, koji je ukrtenih ruku na grudima i
sjajnog izraza na licu, gledao svoje drugove.
- Sandokane, - ree starac dirnuto. - Oteli ste mi roaku, ali mi poklanjate
enu koju sam voleo kao i onu drugu. Opratam vam; zagrlite me, roae,
zagrlite me!...
Tigar iz Malezije se baci u naruje starca i ovi omrznuti neprijatelji, nakon
dugo godina, poljubie se u obraze.
Kada su se razdvojili, velike suze su se slivale iz lordovih oiju.
- Je li istina da ti je ena mrtva? - upita on slomljenog glasa.
Na to pitanje lice Tigra iz Malezije se zastraujue promeni. Zatvori oi,
pokri ih akama i zaurla slomljeno.
- Da, mrtva je - ree Tigar grcajui.
- Jadna Marijana! Jadna roaka!
- utite, utite - mrmljao je Sandokan.
Jedan grcaj mu ugui glas. Tigar iz Malezije je plakao! Janez se priblii
prijatelju i stavljajui mu ruku na rame:
- Hrabro, bratiu moj, - ree mu. - Pred istrebljivaem gusara, Tigar iz
Malezije ne sme.
Sandokan skoro besno obrisa suze i podie ponovo ponosno glavu.
- Rado Bruk, stojim vam na raspolaganju. Ja i moji drugovi emo se
predati.
- Ko su ti vai drugovi? - upita rada mranog ela.
- Janez, Tanaudurjam i Sambiljong.
- A Tremal Naik?
- ta!... Vi smatrate...
 - Ja nita ne smatram - ree Dejms Bruk. - Sluam i nita vie.
- ta hoete da kaete?
- Da Tremal Naik ostaje zatvorenik zajedno sa vama.
- Visosti!... - uzviknu lord Gulonk. - Visosti!...
- ao mi je zbog vas, ali nije do mene da dam slobodu Tremalu Naiku.
Dobio sam ga na uvanje i moram ga vratiti engleskim vlastima koje e ga
sigurno traiti.
- Ali uli ste priu o ovom mom novom roaku.
- Istina je, ali ne mogu da zaobiem nareenja koja sam dobio od Anglo-
indijskih vlasti. Uskoro e brod za deportaciju stii u Saravak i ja moram da ga
predam njegovom komandantu.
- Gospodine!... - uzviknu Tremal Naik slomljenog glasa. - Neete dozvoliti
da me rastave od moje Ade i odvedu me u Norfolk.
- Rado Bruku, - ree Sandokan - poiniete nemoralno delo.
- Ne, ja sluam - odgovori rada. - Lord Gulonk moe da ode u Kalkutu,
objasni ko su Tugovi i izdejstvuje milost, a ja vam obeavam, s moje strane, da
u ga podrati.
Ada, koja je do sada utala, obuhvaena smrtnim strahom, istupi napred:
- Rado, - ree ona uzbueno - hoete da ponovo poludim?...
- Dobiete brzo natrag verenika, gospoice. Anglo-indijske vlasti e
ponoviti proces i pustie na slobodu Tremala Naika.
- Onda mi dozvolite da se ukrcam sa njim.
- Vi!... Ma hajdete!... alite se, gospoice?...
- Hou da ga sledim.
- Na brodu osuenika!... U jednom paklenom prevozu!...
- Kaem vam da hou da ga sledim - ponovi ona uzbueno.
Dejms Bruk ju je gledao sa izvesnim iznenaenjem. inio se pod dubokim
utiskom energije ove izuzetne devojke.
- Odgovorite mi - ree Ada, videvi da ovaj uti.
- Nemogue je, gospoice, - ree zatim. - Komandant broda vas ne bi
primio. Bie bolje za vas da sledite vaeg strica u Indiju da dobijete milost za
vaeg verenika. Vae svedoenje e biti dovoljno da mu donese slobodu.
- Istina je, Ada, - ree lord Gulonk. - Ako ode sa Tremalom Naikom, ja
bih ostao sam i nedostajalo bi mi svedoenje glavnog svedoka da spasem tvog
verenika.
- Zar hoete da ga opet napustim!... - uzviknu ona padajui u grcaje.
- Ada!... - ree Tremal Naik.
- Visosti, - ree Sandokan pribliivi se radi. - Dozvolite mi pet minuta
slobode!
- ta hoete da radite? - upita Dejms Bruk.
- Hou da ubedim gospoicu Adu da sledi lorda Dejmsa.
- Samo izvolite.
- Ali vae prisustvo nije potrebno; hou da razgovaram slobodno, da drugi
ne uju.
Izae iz polusruene kolibe i povede svoje prijatelje u dvorite tvrave.
- Dozvoljavam vam to to traite. Upozoravam vas, meutim, da ako se
nadate da pobegnete, da se grdno varate jer je zaliv ceo opkoljen.
- Znam. Sledite me, prijatelji. Sluajte me, prijatelji, - ree on. - Ja jo
posedujem sredstva da mogu da zabezeknem radu ako ih prepozna.
Gospoice Ada, lorde Dejmse...
- Ne lord Dejms, zovite me stric, Sandokane, - primeti Englez. - I vi ste mi
roak.
- Istina je, moj strie, - ree Tigar dirnutim glasom. - Gospoice Ada, ne
insistirajte vie i zaboravite ideju da sledite vaeg verenika na ostrvo Norfolk.
Pokuajmo umesto toga da ubedimo radu da zadri u Saravaku Tremala Naika
dok vlasti u Kalkuti ne obnove proces i presude mu slobodu.
 - Ali bie to dug rastanak - ree Ada.
- Ne, gospoice, bie kratak, uveravam vas u to. Pokuau da ubedim
radu u to da dobijemo na vremenu.
- ta hoete da kaete? - upitae Tremal Naik i lord Gulonk.
Osmeh pree preko Sandokanovih usana.
- Ah! - ree on. - Verujete li da ja ne znam vrstu ljudi koja e me ekati i u
Kalkuti?... Englezi me mrze i ratovao sam protiv njih suvie lukavo i surovo da
bih se nadao da e mi pokloniti ivot. Hou opet da budem slobodan, plovim
po moru i ponovo vidim moj divlji Momprasem.
- Ali ta e da radi? Kome se nada? - upita lord Dejms.
- Roaku Mude Hasina.
- Sultana koga je Bruk zbacio? - upita lord Dejms.
- Da, strie. Znam da se sprema da povrati presto i da ugroava, lagano ali
sigurno, Brukovu mo.
- ta moemo da uradimo? - upita Ada. - Vama dugujem svoj spas i
slobodu Tremala Naika.
- Naite tog oveka i recite mu da su tigrovi sa Momprasema spremni da
mu pomognu. Moji gusari e se iskrcati ovde, stavie se na elo pobunjenika i
prvo e napasti zatvor.
- Ali ja sam Englez, roae, - ree lord.
- Nita ne traim od vas, moj strie. Vi ne biste mogli da kujete zaveru
protiv sunarodnjaka.
- A ko e onda?
- Gospoica Ada i Kamamuri.
- Oh, da, gospodine, govorite - ree devojka. - Govorite. ta treba da
uradim?
Sandokan podie tuniku i izvadi iz svilenog pojasa naduvenu torbicu.
- Otii ete kod roaka Mude Hasina i rei ete mu da Sandokan, Tigar iz
Malezije, poklanja ove dijamante, vredne dva miliona, da pouri sa
revolucijom.
- A ta ja treba da radim? - upita Kamamuri.
Sandokan skide jedan prsten, posebnog oblika, ukraen velikim
smaragdom i dade mu ga, govorei:
- Ti e otii na Momprasem i pokazati ovaj prsten mojim gusarima, rei
e im da sam zarobljen i da se ukrcaju da pomognu pobunu roaka Mude
Hasina. Vratimo se, rada je sumnjiav.
Vrati se u kolibu gde ga je ekao Bruk, okruen svojim oficirima koji su se
ve iskrcali.
- Pa dobro? - upita kratko.
- Ada ne eli vie da sledi verenika pod uslovom da vi, Visosti, zadrite
zarobljenog Tremala Naika u Saravaku dok sud u Kalkuti obnovi proces - ree
lord.
- Neka bude - ree Bruk nakon par trenutaka razmiljanja.
Onda istupi Sandokan i bacajui na zemlju sablju i bode, ree:
- Va sam zarobljenik.
Janez, Tanaudurjam i Sambiljong takoe bacie oruje.
Lord Dejms, vlanih oiju, baci se izmeu rade i Sandokana.
- Visosti, - ree - ta ete da radite sa mojim roakom?
- Dau mu ono to mi je traio.
- A to je?
- Poslau ga u Indiju. Vrhovni sud u Kalkuti e mu suditi.
- A kada e poi?
- Za 40 dana, brodom koji dolazi sa Labuana.
- Visosti... roak mi je i ja sam saraivao u njegovom hvatanju.
- Znam, milorde.
 - Spasao je Adu Koriant, Visosti.
- Znam, ali nita ne moe da uradi onaj koji se zove istrebljiva gusara.
- A ako vam moj roak obea da e zauvek napustiti ova mora?... I ako
vam se moj roak zakune da vie nee videti Momprasem?
- Stanite, strie, - ree Sandokan. - Ni ja ni moji drugovi se ne plaimo
ljudske pravde. Kada zakuca poslednji as, tigrovi sa Momprasema znaju
hrabro da umru.
Prie starom lordu koji je tiho plakao i zagrli ga, dok je Tremal Naik grlio
Adu.
- Zbogom, gospoo, - ree potom, rukujui se sa devojkom koja je grcala. -
Nadajte se!...
Okrete se prema radi, koji ga je ekao kod vrata, i ponosno digavi glavu,
ree:
- Stojim vam na raspolaganju, Visosti.
etvorica gusara i Tremal Naik izaoe iz tvrave i zauzee mesto u amcu.
Kada su se amci udaljili prema Realisti, okrenue poglede prema ostrvcetu.
Na ulazu u tvravu stajao je lord sa Adom na desnoj strani i Kamamurijem
na levoj. Svo troje je plakalo.
- Jadni stric, jadna gospoica, - izree Sandokan uzdiui. - Fatalnost!...
Fatalnost!... Ali rastanak e biti kratak, a ti e, Dejmse Bruku, izgubiti
presto!...
 etrnaesto poglavlje:
Jahta lorda Dejmsa

Zaliv se, nakon besnog bombardovanja i stravine borbe, koja je unitila

nesalomive tigrove sa divljeg Momprasema i pobedila i poslednja nadanja
izuzetne bande, vratio u mir i tiinu.
Realistase udaljio zajedno sa malom flotom i trupe radinih vojnika su
otile putom kroz ume da se vrate u Saravak. Ostala je samo jahta usidrena na
ostrvcetu koja je ekala lorda Dejmsa, svog vlasnika.
Pred tvravom, sedei na paretu stene koju su topovske kugle raznele,
grcala je Ada, a pored nje su stajali stari lord i Kamamuri.
- Ukrcajmo se, roako moja, - govorio je lord. - Neemo ih spasti suzama.
- Istina je, gospodarice, - govorio je Maharaanin. - Moramo brzo
reagovati. Mislite na to da e za 40 dana Sandokana odvesti i ako taj ovek ne
bude ovde, moda ni moj gospodar nee biti osloboen.
- Dua mi je zarobljena, strie. Ne znam, ali reklo bi se da je na meni
prokletstvo uasne boginje Tugova.
- Pusti sada takve udne ideje, Ada, i krenimo.
- Ali kuda?
- Na Momprasem, - ree jedan glas iza njih.
Svo troje se okrenue i naoe se pred gusarom neproporcionalnog lica i
okrvavljenog.
- Ko ste vi? - upita lord, uzmiui.
- Ajer Duk, jedan od voa bandi Tigra iz Malezije.
- Jo si iv!... - uzviknue Ada i Kamamuri.
 - Mislio sam da iv ovek moe biti korisniji kapetanu od mrtvaca i kada
sam video da je bitka izgubljena, pao sam meu leeve.
- Ali, nesrenie, ti si ranjen!... - uzviknu Ada.
- Eh!... - uini gusar sleui ramenima. - Pogodila me je kugla i samo mi
okrzla lobanju.
- Srea je da si iv, - ree lord. - Ti e biti taj koji e otii na Momprasem
da podigne na noge bande Sandokana.
- Spreman sam da krenem, milorde. uo sam sve to je rekao kapetan i
dovoljan mi je jedan kanu da se odmah otisnem. Ukrcau sve tigrove sa
Momprasema i odveu ih kod roaka Mude Hasina.
- Nabaviu ti kanu na paru - ree lord. - Posedujem jedan.
- Kada mogu da krenem?
- im stignemo u Saravak. Na palubu, prijatelji moji, vraamo se u grad.
- Idemo, strie, - ree Ada. - Neu biti loija od Tremala Naika i njegovih
hrabrih prijatelja.
- Samo jedna re, milorde, - ree Kamamuri.
- Govori.
- Ako se vratimo u Saravak, nee li rada poeti da sumnja? Bie bolje da
poveruje da smo otplovili za Indiju.
- Istina je, - ree lord Dejms, pogoen ovim nainom razmiljanja. - Moe
da poveruje da nameravamo da oslobodimo Sandokana i Tremala Naika.
Mnogo si promuuran, Kamamuri.
- Pa, Maharaanin sam - odgovori Indijac ponosno.
- Milorde, - ree Ajer Duk - znate li gde je roak Mude Hasina?
- U Sedangu.
- Slobodan?
- Pod prismotrom.
 - Sedang je na istoimenoj reci, ako se ne varam.
- Da.
- Usidrite se na uu, milorde, a ja u za dve nedelje doi da vam se
pridruim sa flotom sa Momprasema. Za to vreme moete pokuati da se
pribliite roaku Mude Hasina i obavestite ga da bude u toku dogaaja koji se
spremaju.
- Verujem da je to najbolji plan - ree lord. - Na taj nain emo izbei
radinoj panji. Ukrcajmo se, prijatelji, sada nemamo vie ta da radimo ovde.
Jedan amac sa jahte sa estoricom mornara ih je ekao na najisturenijem
delu ostrva. Lord, Ada, Kamamuri i gusar, koji se udom spasao od smrti,
ukrcae se i stigoe do malog broda.
Ova jahta je bila jedna od najlepih i najelegantnijih koja se mogla videti na
ovim morima. Teila je preko 150 tona; imala je prav trup, pramac preseen u
ugao, ali konstruisana sa izdignutom krmom i mnogim jedrima, sa izvesnim
jarbolima ogromnog raspona jedara koja su mogla da se okoriste i najslabijim
vetriem.
Lord Dejms, pravi veliki gospodin, uredio ju je bogato. Kabine i salon
jahte nisu mogle da budu elegantnije, niti udobnije, a kuhinja i ostava nisu
mogle da budu bolje snabdevene.
Posada se sastojala od 20 ljudi, izabranih najvie meu Bugizima, hrabrim
mornarima koji nisu zaostajali za Maleanima, koji su mogli da se smatraju
najhrabrijim morskim vukovima u celom velikom arhipelagu Sonda.
Samo majstor i zamenik kapetana su bili druge rase, bili su meanci Anglo-
Indijaca, diplomirani na mornarikoj koli u Kalkuti ili u Bombaju.
Tek to je lord kroio na jahtu, zamenik kapetana, koji je bio lep i visok
ovek, koe blage boje bronze koja je oznaavala meavinu indijske krvi sa
evropskom, oiju crnih kao ugalj i mnogo inteligentnih, energine muskulature
koja je jo imala u sebi nekog divljeg ponosa, istupi napred i ree:
- Treba li da usmerim pramac prema zalivu, milorde?
- Da, - odgovori stari kapetan - ali idemo u Sedang, a ne u Saravak.
 - Razumem, milorde. Imate li jo nareenja za mene?
- Dajte dve kabine ovim ljudima - nastavi lord pokazujui Kamamurija i
Ajera Duka - i previjte ranjenika.
Onda prui ruku Adi i povede je na krmu u najelegantniju kabinu govorei:
- U svojoj si kui, moja roako.
- Hvala, strie, - odgovori ona. - Odmah polazimo?
- Ovog trenutka.
- A kada stiemo u Sedang?
- Za tri dana, ako vetar ostane povoljan.
- Nestrpljiva sam da vidim sultanovog roaka.
- Verujem.
- Uspeemo, strie?
- Poslati od strane tigria sa Momprasena, da, roako moja.
- Oni su znai strani?
- I sama si sada videla kako se bore. Kada uju da im je voa zarobljen, svi
e pojuriti i pobiti sve da ga spasu.
- Oboavaju tog plemenitog oveka?
- Do ludila. Ja ih poznajem jer su nekada bili moji neprijatelji. Kada se bore
stravini tigrovi, ni topovi ih ne mogu zaustaviti.
- Ali roak Mude Hasina ima borce?
- Da i to mnogo. Bruka podravaju njegovi vojnici, ali je omrznut zbog
surovosti prema maleanskim gusarima. ak su i nai sunarodnjaci podigli glas
protiv njega vie puta. Ali je to energian ovek i strano se brani. Istina je, ali
nee moi da se odupre razarajuem talasu koji e ga odneti.
- Samo da to brzo doe, strie, - ree Ada, uzdiui. - Jadni Tremal Naikl...
Opet je rastavljen od mene, koliko ima malo sree!... Ah... strie moj, oboje
smo roeni pod nesrenom zvezdom.
 - Bie to poslednje iskuenje, Ada. Kada ga budemo oslobodili, poveu
vas sa sobom u Indiju, ali daleko od Kalkute da vas sakrijem od osvete
obesnog Sajodhane, ili na Javu i neemo se vie razdvajati.
- Doi e i Sandokan?
- On!... Taj ovek nije stvoren za miran ivot, ali ko zna... u Indiju e nas
moda slediti da preduzme krvavu borbu protiv Tugova i njihovog voe.
Dosta, odmori se mirno u tvojoj kabini jer ti je to potrebno, Ada. Ja u se
popeti na most.
Lord napusti potpalublje i pope se na palubu.
Jahta je ve izala iz reke i plovila je u velikom zalivu Saravaka sa pramcem
prema istoku.
More je bilo pusto. Realista i mala flota, koji su poli pre jednog sata,
mora da su ve stigli do ua reke i moda su se ve pribliavali gradu, nosei
sa sobom zarobljenike.
ak i obala, koja se pruala prema jugu formirajui ogroman luk, inila se
nenastanjena. Videli su se samo vrhovi uma koje su se prostirale do mora i
izmeu njih se isticao visoki vrh planine Matang.
Vetar, koji je bio veoma povoljan, duvao je u jedra jahte i nosio je brzinom
od 6 ili 7 vorova na sat. Ako se ova trka ne uspori, za dva dana umesto tri,
ovo brzo plovilo je moglo da stigne do ua Sedanga.
Nakon tri sata, kada se jahta nalazila skoro pred Saravakom, parobrod koji
se pribliio krmi, bacio je stepenice sa levog boka. Motor je stalno radio i elisa
bila spremna za plovidbu.
Ajer Duk, kome je rana previjena, vie bolna nego opasna, pojavi se na
mostu, spreman da krene na Momprasem.
- Vaa uputstva, milorde, - ree.
- Znate ih, naoruajte flotu i doite na ue reke. Koliko ljudi je ostalo na
Momprasemu?
- Dve stotine, ali vrede kao hiljadu.
 - Imate li dovoljno prahosa?
- Ima ih 30 naoruanih sa po 40 topova i 60 mitraljeza.
- Na dolasku pazite da vas ne iznenadi radina flota.
- Ako je sretnemo, unitiemo je, milorde.
- I uzbunili biste sve.
- Istina je. Reagovaemo oprezno.
- Poi, minuti su dragoceni. Brod plovi 10 vorova na sat i za dva dana e
biti na Momprasemu.
- Do vienja uskoro, milorde.
Duk se pope na parobrod gde su ga ekala dva oficira i dade komandu
za polazak. etvrt sata kasnije brzi brod je bio jo samo jedna crna taka jedva
vidljiva na plavoj morskoj povrini.
Jahta je nastavila kurs prema istoku, drei se daleko od obale Saravaka da
je ne bi otkrili mali amci radinih uvara obale, dozvolivi lordu da
neprimeen stigne do Sedanga.
Tokom noi brza jahta je prola mali zaliv izmeu dva poluostrva koja su
formirala okolinu grada, a sutradan je plovila prema obali.
U sedam sati uvee, imajui sve i povoljan vetar, stigla je do ua reke, na
ijim obalama je opazila mali grad Sedang.
Sidro je baeno na dno male polu sakrivene uvale sa previsokim drveem
duriona i prelepim palmama koje su bacale senku na obalu.
- Niko se ne vidi, strie? - upita Ada koja se popela na palubu.
- Ue je naputeno - odgovori lord. - Sedang je malo poseen grad.
- Kada emo stii do roaka Mude Hasina?
- Sutra, ali moramo da promenimo boju koe.
- ta hoete da kaete?
- Belci bi bili odmah primeeni i neizostavno bi bio obaveten rada.
 - ta emo da radimo?
- Preobui emo se u Indijce i namazati lica.
- Samo ako to moe da spase Tremala Naika i njegove hrabre prijatelje, na
sve sam spremna, strie.
- Do sutra, Ada.
 Petnaesto poglavlje:
Guverner Sedanga

Nakon 12 sati jahta sa posadom od est Bugiza, lordom, Adom i

Kamamurijem, silazila je niz reku da stigne do Sedanga.
Mornari su nosili svoju narodnu nonju, koja se sastojala od arenih
suknjica i malog turbana, a lord i Ada, ija je koa imala lepu bronzanu boju,
obukli su se u bogatu odeu ivih boja, skupljenu u struku irokim pojasom od
crvene svile, da bi izgledali kao princ i princeza Indijci na putovanju iz zabave.
Samo je Kamamuri ostao u svojoj odei Maharaanina, to nije moglo da
izazove nikakvu sumnju. Reka je, uzana i prilino uzburkana, bila skoro
naputena. Samo s vremena na vreme bi se pojavila na obalama neka od onih
velikih koliba na stubovima visokim 15 ili 20 stopa, napravljena od strane
Dajaka.
Ali je bilo uma visokog drvea; biljaka crnog bibera ve pokrivene
crvenkastim plodovima koje daju aromatian zain; druga drvea koja su se
preraivala i davala papir; ogromno drvee kamfore reskog i opojnog mirisa i
banana sa arekja i rotang palmi, biljke sline njima koje su u ovim krajevima
davale duge lijane dosezavi i do neverovatne duine od 300 metara.
Usred ove bogate vegetacije videli su se majmuni dugih noseva kako se
ljuljaju na vrhovima drvea ili skau po gigantskom kalaosi drveu,
ekstravagantni reptili ogromnih kljunova, velikih kao celo telo, ija je glava
bila bizarno uvrnuta u obliku zapete. Pojavljivale su se i velike grupe
fantastinih argusa, ukraenih boanstvenim perjem, crni kakadu papagaji i
neki od onih slepih mieva koje su domoroci nazivali kulang, velikim kao mali
pas, ija krila su dosezala irinu od metra i trideset santimetra.
U podne jahta koja je plovila uz reku zahvaljujui morskim strujama, stie
do Sedanga i spusti sidro na najisturenijem delu pristanita.
 Ma koliko da je poznato ime grada, Sedang je bio samo selo u poreenju sa
Kuingom, drugi po znaaju grad u kraljevini Saravak. U ovo vreme se
sastojao od stotinak koliba na stubovima, skoro sve nastanjene Dajaki Lautima
ili Dajakima sa obale, nekoliko kuica krunih krovova koje su pripadale
Kinezima, i dve palate od drveta, u jednoj je iveo roak Mude Hasina koji je
bio pod prismotrom kao zatvorenik jer se nije zanemarivalo da tei da povrati
presto; a u drugoj palati je stanovao guverner, osoba odana radi koji je imao
na raspolaganju dvadesetak naoruanih Indijaca.
Poto u Sedangu nije bilo ni najobinije kafane, lord zakupi jednu od
najlepih malih kua od jednog Kineza, koja se nalazila kraj reke na severnoj
strani gradia; tamo je odveo Adu i Kamamurija, a onda ree roaci:
- Moja misija se ovde zavrava. Sve to sam mogao da uradim za tebe, a da
ne kompromitujem svoje ime engleskog mornara i sunarodnjaka Dejmsa
Bruka, ja sam uradio. U ratu koji ete vi i gusari voditi, ja ne mogu da
uestvujem, ma koliko da je drava Saravak nezavisna, nema kontankte sa
Engleskom, iako patim zbog surovosti Bruka kojoj sam prisustvovao i
patnjama Tremala Naika. Ostau tvoj stric i tvoj zatitinik, ali kao Englez
moram da se drim neutralno.
- Dakle vi nas ve naputate? - ree bolno Ada.
- Neophodno je. Vratiu se na moju jahtu, ali neu napustiti pristanite pre
nego to sprovedete va plan, da bih mogao eventualno da te zatitim. Ti ne
zaboravi da si energina ena koja ume sve i sama.
- Oh, da, strie!... Spremna sam na sve.
- Ostavljam ti etvoricu mojih mornara sa zadatkom da te zatite i pomognu
ti. Sluae te kao mene i to su ljudi oprobane hrabrosti i sigurne odanosti.
Zbogom! Bilo kakva neprilika da ti preti, poalji mi jednog mornara. Moja
jahta je naoruana i na tvoj zahtev popee se uz reku spremno.
Dugo su se grlili, onda se lord vrati da se ukrca i pope se uz reku. Devojka
je ostala na rivi i gledala ga kako se udaljuje, nije primetila da se pribliio
radin gardista, gledajui sa ivom radoznalou poto nije bio mnogo
lakoveran.
 Videla ga je tek kad joj se pribliio uz bok.
- Ko ste vi? - upita gardista.
Devojka baci na ovog Indijca jedan pogled prodoran i drzak.
- ta hoe? - upita ga.
- Da saznam ko ste - odgovori Indijac.
- To te se ne tie.
- Nareenje je, vi ste strankinja.
- ije je to nareenje?
- Guvernerovo.
- Ne poznajem ga.
- Ali on mora da zna ko se iskrcava u Sedangu.
- A motiv je?...
- Ovde je roak Mude Hasina.
- Ne znam ko je to.
- Roak sultana koji je ranije vladao Saravakom.
- Ne poznajem sultane.
- Nije vano, ja moram da znam ko ste vi.
- Indijska princeza.
- Iz kog regiona?...
- Iz velikog plemena Maharaana!... - izjavi Kamamuri koji im se tiho
priunjao.
- Maharaanska princeza!... - uzviknu Indijac, poskoivi. - I ja sam
Maharaanin.
- Ne, ti si otpadnik - ree Kamamuri. - Kad bi ti bio pravi Maharaanin bio
bi slobodan kao ja, a ne rob i sluga oveku koji pripada rasi naih tlaitelja,
Englezu.
 Radinom vojniku bijesnu munja besa u oima, koja se brzo ugasi, nakloni
glavu, mrmljajui:
- Istina je.
- Odlazi - ree Kamamuri. - Slobodni Maharaani podcenjuju izdajice.
Indijac se tre, onda podie oi vlane od suza i tunim glasom ree:
- Ne, nisam zaboravio moju domovinu, nisam zaboravio moje pleme, u
mom srcu se nije ugasila mrnja prema tlaiteljima Indije; jo uvek sam
Maharaanin.
- Ti!... - ree Kamamuri sa jo veim podcenjivanjem. - Dokai mi!...
- Naredi.
- Evo moje gospodarice, princeze jednog od naih najveih plemena.
Zakuni joj se na poslunost kao to se kunu svi sinovi naih planina, ako
moe!...
Indijac baci okolo brz pogled da vidi gleda li ga neko, onda pade Adi pred
noge sa licem u praini, govorei:
- Nareuj! Za Sivu, Vinu i Bramu, boanske zatitinike Indije, kunem se
da u te sluati.
- Sada te priznajem za sunarodnjaka - ree Kamamuri. - Sledi nas!...
Uoe u Kinezovu kuu koju su nadgledala etiri mornara sa jahte i koji su
za pojasom imali pitolje da zatite gospodarevu roaku od bilo kakvog
napada, zaustavie se u jednoj sobi zidova pokrivenih papirom cvetnog dezena;
lagane stolice od bambusa i nekoliko malih stoia izrezbarenih i posue od
porcelana boje neba posle kie, omiljena boja sinova Slavne imperije, bili su
sve u sobi.
- Nareujte - ponovi Indijac bacajui se ponovo pred Adu.
Onda devojka, fiksirajui ga dugim pogledom, kao da hoe da mu proita
duu, ree mu:
- Zna li da mrzim radu?
- Ti!... - uzviknu Indijac, podiui glavu i gledajui je sa iznenaenjem.
 - Da - ree devojka energino.
- Ima li moda pritubi na njega?
- Ne, ali ga mrzim jer je Englez, mrzim ga jer sam Maharaanka, a on
pripada ugnjetaima Indije i zato to je nekada pripadao onima koji su unitili
nezavisnost naih rada. Mi slobodni narodi smo se zakleli na beskrajnu
mrnju prema ljudima iz daleke Evrope.
- Ali ti si onda mona? - upita Indijac zabezeknuto.
- Imam hrabre ljude, brodove i topove.
- I dola si da ovde zarati?
- Da, ovde se nalazi ugnjeta nae domovine koji sada hoe da okrene
druge ljude obojene rase protiv nas.
- Ali ko e ti pomoi u borbi?...
- Ko?... Roak Mude Hasina.
- On!...
- On.
- Ali on je zatvorenik.
- Mi emo ga osloboditi.
- A je li on zna da se sprema da se bori za njega?...
- Ne, ali u ga videti.
- Rekao sam ti da je zatvorenik.
- Zavaraemo budnost straara.
- Kako?...
- Ti e nai naina.
- Ja!...
- Eto probe na koju te stavljam ako si pravi Maharaanin.
- Zakleo sam se na poslunost i Bengavadi nee porei zadatu re - ree
Indijac iskrenim glasom.
- ujmo - ree Kamamuri koji je do sada utao. - Koliko straara motri na
Hasina?
- etiri.
- Danju i nou?
- Uvek.
- Nikada ga ne naputaju?
- Nikada.
- Ima li nekog Maharaanina meu tim Indijcima?
- Ne, svi su iz Guzerte.
- Odani guverneru?...
- Nepotkupljivi.
Maharaanin napravi gest nipodatavljanja i uini se duboko zamiljenim.
Onda gurnu ruku u iroki pojas, koji mu je stezao struk, i izvadi jedan dijamant
veliki kao orah.
- Idi kod guvernera - ree obraajui se Indijcu - i reci mu da princeza Raib
mu nudi ovaj poklon i moli da joj omogui jednu posetu.
- ta namerava, Kamamuri? - upita Ada.
- Rei u vam posle, gospodarice. Idi, Bangavadi, raunamo na tvoju
zakletvu.
Indijac uze dijamant, poslednji put se baci pred devojkom i izae brzim
koracima.
Kamamuri ga je pratio pogledom dok je mogao, a onda se okrete ka Adi i
ree joj:
- Nadam se, gospodarice, da emo uspeti.
- U emu?
- Da otmemo roaka Mude Hasina.
 - Ali kako?...
Kamamuri, umesto odgovora, izvadi iz pojasa kutijicu i pokaza joj malecne
pilule koje su odavale udan miris.
- Dao mi ih je gospodin Janez - ree - i znam iz iskustva koliko su jake.
Dovoljno je staviti ih u au vode, vina ili kafe da se uspava i najgrublji ovek.
- emu mogu da nam poslue? - upita devojka sa ogromnim iznenaenjem.
- Da uspavamo guvernera i straare koji motre na kuu Hasina.
- Ne uspevam da te shvatim.
- Sa poklonom koji smo mu poslali, guverner e nas pozvati na ruak i mi
emo otii. Moja je briga da mu stavim narkotik da popije, a kada se bude
uspavao otii emo do Hasina i ponoviemo igru sa straarima.
- Ali hoe li nam dozvoliti da uemo kod zatvorenika, ti Indijci?...
- Bangavadi e se pobrinuti da nam osigura prolaz, pravei se da je dobio
nareenje od guvernera da posetimo Hasina.
- Ali gde emo da odvedemo zatvorenika?
- Gde on bude eleo, tamo gde su mu borci. Ja u se pobrinuti da kupim
konje od naih ljudi.
Hteo je da izae kada vide Bangavadija da se vraa. Indijac je izgledao
zadovoljan jer mu je osmeh titrao na usnama.
- Guverner vas eka - ree on, ulazei.
- Je li prihvatio poklon?... - upita Kamamuri.
- Nikada ga nisam video tako dobro raspoloenog kao danas.
- Idemo, gospodarice, - ree Maharaanin.
Izaoe predvoeni gardistom dok su ih sledila 4 mornara sa jahte kojima
je lord dao nareenje da ni na tren ne naputaju Adu. Posle nekoliko minuta
stigli su do sedita guvernera Sedanga.
Ova graevina je, koju su stanovnici pompezno zvali palatom, bila
skromna drvena kua na dva sprata, sa krovom pokrivenim plavim ploicama
kao u kineskom kvartu u Savaraku, ograena ogradom i branjena sa dva
zarala topa, koje su tu drali radi prikazivanja moi jer ne bi mogli da opale
dva puta uzastopno, a da se ne rasprsnu. Tuce Indijaca, obuenih kao Sipai iz
Bengala, u crvenim mundirima, belim pantalonama, turbanom na glavi, ali
bosi, stajalo je pred palatom i pozdravilo orujem princezu Maharaana.
Guverner je oekivao devojku u dnu stepenita kue, znak da je poklon velike
vrednosti imao efekta.
Ser Hanton, komandant Sedanga, bio je Anglo-Indijac koji je uestvovao u
krvavom krstarenju Realiste protiv gusara sa Bornea kao majstor posade.
Imao je 40 godina, ali je izgledao stariji jer klima nije bila mnogo
blagonaklona prema strancima. Bio je visok kao i svi Indijci, ali pleat; koa
mu je bila blago bronzana sa zlatnim odsjajem, oi tamno crne, brada dua
nego uobiajena kod domorodaca i ve proseda.,
Poto je dao dokaze velike hrabrosti i odanosti, odreen je za komandanta
Sedanga sa dunou da stalno nadgleda roaka Mude Hasina. Dejms Bruk
nije zanemarivao da ima monog i opasnog rivala u nasledniku pokojnog
sultana.
Ser Hanton, videvi Indijsku princezu, poe joj u susret, nakloni se i
ponudi joj galantno da ga uhvati pod ruku, pa je povede u mali salon ureen
elegantnim evropskim nametajem.
- Kakvom srenom dogaaju mogu da zahvalim ast vae posete, Visosti? -
upita je, pa sede nasuprot devojci. - Redak je sluaj da se vidi u ovom
izgubljenom gradiu na granici kraljevstva jedna tako uzviena persona kao vi.
- Putujem iz zadovoljstva da posetim ostrva Sonde, ser, pa sam htela da
vidim Sedang, imajui priliku da samo ovde vidim one uvene sekae glava
koji se zovu Dajaki.
- Doli ste iz radoznalosti? Verovao sam da vam je bio drugi cilj.
- A koji?...
- Da vidite roaka Mude Hasina.
- Ne znam ko je to.
 - Rival rade Bruka koji provodi vreme sanjajui neprestano zavere.
- Onda je to interesantan ovek?
- Moe biti.
- Sa vaom dozvolom, neu propustiti da ga posetim.
- Nijednoj drugoj osobi ne bih dozvolio, ali vama, Visosti, koji dolazite iz
Indije i zato nemate nikakvog interesa osim radoznalosti, neu negirati tu
uslugu.
- Hvala, ser.
- Hoete li dugo ostati?...
- Nekoliko dana, dok mi se ne popravi jahta.
- Doli ste jahtom?...
- Da, ser.
- I posle idete u Saravak?
- Svakako; hou da vidim uvenog istrebljivaa gusara. Ja sam jedna od
njegovih najodanijih oboavateljki.
- Hrabar je ovek rada!
- Verujem.
- Vraate li se veeras na jahtu?...
- Ne, uzela sam u zakup malu kuu.
- Onda se nadam da ete mi uiniti ast i prihvatiti gostoprimstvo u mojoj
kui.
- Ah!... Gospodine!...
- Najbolja je u Sedangu.
- Hvala, ser, ali volim da budem slobodna.
- Onda se nadam da ete danas doi opet kod mene.
- Ne bih mogla da odbijem takvu ljubaznost.
 - Uradiu sve to mogu da se ne dosaujete, Visosti.
- Tako ete mi i pokazati vaeg kraljevskog zarobljenika - ree Ada,
smejui se.
- Posle ruka, Visosti, otii emo na aj kod Hasina.
- Je li dentlmen ili divljak?...
- To je lukav i obrazovan ovek koji e nas lepo primiti.
- Raunam na vas, gospodine. Danas u vam biti gost za stolom.
Ustade na znak Kamamurija, koji ju je sledio drei se ugla salona.
Guverner uini isto i otprati je do vrata gde je grupa Indijaca odalo potovanje
koje se oekivalo za indijsku princezu.
Vrativi se u svoju kuu, dok ju je stalno sledio Kamamuri i etiri Indijca
sa jahte, nae Indijca Bangavadija kako ih eka na vratima sa dozom
nestrpljenja.
- Opet ti? - upita devojka.
- Da , gospodarice, - odgovori.
- Ima li novosti?...
- Razgovarao sam sa Hasinom.
- Kada?
- Pre par minuta.
- I ta si mu rekao?...
- Da se izvesne osobe interesuju za njega i probaju da ga otmu.
- I ta ti je odgovorio?
- Da je spreman na sve.
- Ti si dobar ovek, Bangavadi.
- I bie jo bolji ako se vrati kod njega - dodade Kamamuri.
- Stojim vam na raspolaganju.
 - Idi onda i rei e mu da e ga veeras princeza Raib posetiti sa
guvernerom i da pokua da bude sam, bar u svojim sobama. Rei e mu jo
da meni prepusti da spremim aj za guvernera.
Onda izvadi iz pojasa mali dijamant i dade mu ga dodajui:
- Ovo je za tebe i platie straarima da piju, onima to uvaju Hasinovu
kuu. Veeras u ja posle astiti!...
 esnaesto poglavlje:
Bekstvo princa Hasina

Ser Hanton, koji nije sumnjao da je pozvao pravu indijsku princezu i nije
imao ni traak dvoumljenja o drami koju je pripremao lukavi Maharaanin,
uinio je sve poasti u kui svojom ljubaznou koju nije tedeo jer je dobio na
poklon dijamant velike vrednosti.
Ponueni ruak princezi nije mogao biti bolji. Kuvar je pripremio mnoga
jela, kako ona Dajako kuhinje tako i ribu svee ulovljenu. Nisu nedostajale ni
originalne boce vina iz panije, koje je guverner dobio na poklon od jednog
prijatelja sa Filipina i uvao ih paljivo za izuzetne prilike.
Kad su gosti zavrili ruak tradicionalnim pudingom, no je poela da
pada.
- Princ Hasin e se uznemiriti to nas ne vidi - primetila je Ada, nakon to
je bacila pogled napolje. - Tama brzo pada, gospodine guverneru.
- Ve je obaveten da emo doi na aj u njegovu kuu, Visosti, - odgovori
ser Hanton.
- Nemojte da nas dugo eka.
- Ako elite, ustanimo.
- etnja obalom reke e nam prijati.
Ustala je, prekrivi glavu bogatim svilenim ogrtaem da se zatiti od none
vlage jo kako opasne u ovim krajevima.
Kamamuri, koji je prisustvovao ruku u ulozi sekretara prelepe princeze,
ve je izaao.
Dva mornara sa jahte su ga ekala na obali reke.
 - Je li sve spremno? - upita ih.
- Da, - odgovorie.
- Koliko konja ste kupili?
- Osam.
- Gde su?
- Na ivici ume.
- U redu, pridruite se drugovima.
U tom momentu je izlazila Ada sa guvernerom, drei ga pod ruku.
Kamamuri joj se pridrui i brzim gestom dade na znanje da je sve spremno.
No je bila fantastina. Na horizontu crvenkasta tama, koja je brzo postajala
siva, pokazivala je mesto gde je nestalo sunce. Nebo su brzo pokrivale zvezde
koje su se ogledale u vodi reke.
Vazduhom su leteli ogromni slepi mievi, a kroz grmlje i meu drveem
leteli su veliki svici koji su pravili zvuk kri-kri, druge bube, sline tarantulama,
izlazile su iz podova kua i kroz sobe zapoinjale svoju potragu za hranom.
Na reci je neki ribar pevao monotonu pesmu, dok su kineske dunke,
jedini brodovi koji se penju do Sedanga, palile svoje monumentalne fenjere od
nauljenog papira.
Hiljade mirisa je dopiralo iz okolnih uma: drvee kamfore, morski
oraii, drvea jasmina i mangoa isputali su svoje jake arome.
Ada nije govorila, ali je pokuavala da ubrza korak; guverner, koji je
previe popio, sledio ju je, napinjui se da ostane uspravno.
Sreom put je bio kratak. Nakon par minuta su se nali pred rezidencijom
sultanovog naslednika; jedna skromna kua, u stvari, kuica na dva sprata,
okruena balkonom i uvala su je 4 vojnika Indijca naoruani da budno motre
na zatvorenika.
Guverner, poto se najavio, povede princezu u mali salon nameten
divanima i tepiha ve odavno upotrebljavanih, sa nekoliko ogledala i jednim
stolom na kome se nalazio kineski porcelan i kugle od slonovae.
 Roak Mude Hasina ih je iekivao sedei u fotelji poluotrcanoj, na kojoj je
bio izveen zlatom grb sultana Saravaka, jedno malo jedro.
Rival Dejmsa Bruka u toj dobi je imao 30 godina. Bio je visok,
maestralnog dranja, lepog lica sa dugom crnom kosom, blago bronzanog tena
sa bradom koja je bila bujna, ali uredna, i oiju blistavih i inteligentnih. Na
glavi je nosio zeleni turban sultana Bornea i bio obuen u dugu tuniku od bele
svile, stegnutu u struku irokim svilenim pojasom crvene boje, iz ijih
preklopa su virila dva bodea, znak velikih voa, dok mu je o pojasu visila
velika i teka sablja, maleanska, duga, otra, od kovanog gvoa.
Kada je video guvernera da ulazi, ustade i naini blagi naklon, a onda se
zagleda u devojku sa ivim interesovanjem i radoznalou, pa ree:
- Dobro doli u moju kuu.
- Princeza Raib je pokazala elju da vas poseti i doveo sam je da joj uinim
uslugu - odgovori guverner.
- Zahvaljujem vam na ljubaznosti, gospodine. Tako su retki dogaaji u
ovom gradu, a jo su ree posete!... Rada Bruk grei to me je ostavio u
izolaciji.
- Vi dobro znate da vam rada Bruk ne veruje.
- Bespotrebno, ja i tako nemam vie boraca. Surova administracija rade
Bruka mi ih je sve preotela.
- Dajake da, ali Maleane...
- ak i njih, ser Hantone... ali pustimo politiku i dozvolite mi da vam
ponudim dobar aj.
- Pria se da ga vi imate stvarno izvanrednog - ree guverner smejui se.
- Pravi procvetali aj, garantujem vam; moj prijatelj Tai Sin mi ga poklanja
kada doe u Sedang. Posluite aj - ree zatim.
Kamamuri je uspeo da proe do jedne male sobe gde su se ula avrljanja i
kasnije se pojavi dok ga je sledio mali Maleanin, koji je nosio ceo servis na
srebrnom posluavniku.
 Prepredeni Maharaanin nasu ukusno pie i u olju namenjenu guverneru
ubaci jednu pilulu, koja se odmah rastopi.
Prvu olju ponudi svojoj gospodarici, drugu ser Hantonu i treu roaku
sultana, a onda se vrati u oblinju sobu. Brzo napuni etiri olje, rastopi jo
pilula, a onda ree malom Maleaninu:
- Sledi me sa posluavnikom.
- Ima li jo zvanica, gospodine? - upita sluga.
- Da - odgovori Maharaanin sa tajanstvenim osmehom. - Ima li drugi izlaz,
a da se ne prolazi kroz salon?
- Da.
- Povedi me.
Maleanin ga provede kroz treu sobicu ija su vrata izlazila na ulicu. Na
par koraka stajala su 4 straara.
- Mladii, - ree Maharaanin idui ka njima. - Moja gospodarica, princeza
Raib, nudi vam Hasinov aj. Neka bude na zdravlje i evo ake rupija koje vas
moli da primite.
etiri Indijca nisu ekala da se dva puta zamole. Odmah stavie rupije u
dep i na iskap popie aj, u zdravlje velikodune princeze.
- Sreno straarenje, mladii, - ree Kamamuri ironino.
Vrati se u salon kod roaka sultana. Ba u tom trenutku guverner, pobeen
jakim narkotikom, kotrljao se iz stolice padajui teko na tepih.
- Dobar odmor - ree Maharaanin.
Ada i Hasin su ustali.
- Mrtav?... - upita ovaj sa divljim naglaskom.
- Ne, uspavan - odgovori Ada.
- I nee se probuditi?...
- Hoe, ali za 24 sata, a mi emo tada biti daleko.
 - Onda je istina da ste doli da me oslobodite?...
- Da.
- I da mi pomognete da osvojim presto mojih predaka?
- Istina je.
- Ali zato?... ta ja mogu da uinim za vas, gospoo?
- Saznaete kasnije; sada treba pobei.
- Spreman sam da vas sledim, nareujte.
- Imate li borce?
- Svi Maleani su sa mnom!
- A Dajaki?...
- Bore se pod zastavom Bruka.
- Znate li neko bezbedno mesto gde moete da saekate vae borce?
- Znam, u velikom logoru mog prijatelja Oranga Tuaha.
- Je li daleko?
- Na uu reke.
- Idemo, konji su spremni.
- Ali straari?
- Spavaju slono sa guvernerom - ree Kamamuri.
- Idemo - ponovi Ada.
Mladi princ pokupi dragocenosti koje su bile zakljuane u tekoj kutiji,
zgrabi puku sa zida i poe za Adom i Kamamurijem, nakon to je bacio
poslednji pogled na guvernera koji je buno hrkao.
Pred vratima kapije bila su etiri Indijca, jedan preko drugoga, duboko
uspavani. Kamamuri uze njihove karabine i pitolje, a onda zazvida. Iz
oblinje ume izaoe etiri mornara sa jahte i Bangavadi. Vodili su osam
konja. Kamamuri pomoe svojoj gospodarici da se popne na jednog od
najboljih konja, a onda skoi i sam u sedlo drugoga, govorei:
 - Napred galopom!...
Grupa, koju je vodio princ jer je poznavao put bolje od Bagavadija, pojuri
galopom sledei ivicu velike ume koja se prostirala sa desne obale reke.
Konjanici su stigli do grada, kada se sa suprotne obale zau glas kako vie:
- Koje to tamo?...
- Neka niko ne odgovori - ree princ.
- Ko je to tamo? - ponovi glas preteim tonom.
Ne dobivi odgovor, straar koji mora da je primetio grupu konjanika ma
koliko da je no bila tamna, opali viui:
- Na oruje!...
Kugla proleti iznad grupe i nestade u oblinjoj umi.
- Napred!... - povika Kamamuri.
Konji odmah krenue galopom, dok su se u gradu uli povici straara pred
guvernerovom palatom kako viu:
- Na oruje!...
Grupa pree dobar deo puta desnom obalom, onda zagazi u reku na milju
od grada i proe na levu obalu da krene putem koji vodi ka uu reke.
- Verujete li da e nas pratiti? - upita Ada princa.
- Da, plaim se - odgovori naslednik prestola. - Do sada su ve pronali
guvernera i primetili su da sam pobegao, svi e se baciti na nae tragove.
- Ali ima ih samo 20.
- estnaest, gospoo, jer etvorica spavaju.
- Tim bolje. Moemo ih lako odbiti.
- Ali otii emo da potraimo pomo od Dajaka i pre dvanaest sati imaemo
ih 200 ili 300 naoruanih.
- Hoemo li pre toga stii do logora vaeg prijatelja?
- Stii emo za dva sata i ako nas napadnu dobie tvrdu kost da glou.
Nadam se da za dva dana imam sa sobom 5 ili 6.000 Maleana i sto prahosa.
- Naoruanih prahosa topovima?
- Samo nekoliko, ali bie dovoljni da se napadne Brukova flota.
- Sreom za 4 ili 5 dana stii e mnogo artiljerije.
- Artiljerije, rekli ste?... - uzviknu princ ogromno iznenaen.
- Da, i to sa izvanrednim gusarima sa Bornea.
- Kojim?
- Onih sa Momprasema.
- Sa Momprasema?... Sandokan e, nepobedivi Tigar iz Malezije, mi pritei
u pomo?...
- Ne on lino, ali njegove bande u ovom trenutku plove prema zalivu
Saravaka.
- A gde je Sandokan?
- U radinim rukama.
- Zarobljen je?... Nemogue!...
- Pobedile su ga snage 20 puta jae nakon uasne borbe, i zarobili su ga
zajedno sa njegovim porunikom i mojim verenikom. Ja sam vam omoguila
da pobegnete zbog njih.
- Ali gde su sada?
- U Saravaku.
- Oslobodiemo ih, gospoo, kunem vam se. Kada Maleani saznaju da e
bande sa Momprasema uestvovati, sve e pobiti. Dejmsu Bruku je ostalo jo
malo dana moi.
- Stoj! - povika u tom asu jedan glas.
Princ naglo zaustavi svoga konja i stade ispred devojke izvukavi sablju.
- Ko da ivi? - povika.
- Ratnici Oranga Tuaha.
 - Idi i reci svom voi da je roak Mude Hasina doao da ga poseti.
Onda se okrete ka devojci i pokaza joj crnu masu koja se skrivala ispod
ogromne ume i ree:
- Evo logora!... Sada moemo da potuemo guvernerovu gardu.
 Sedamnaesto poglavlje:
Poraz Dejmsa Bruka

Logor Oranga Tuaha je bio veliko selo Maleana, ograeno kao sva na
Borneu da bi se odbranilo od napada naroda iz unutranjsti zemlje, a posebno
od Dajaka sa kojima su bili uvek u ratu.
Sastojalo se od 300 drvenih koliba pokrivenih liem velike palme nipe,
zatiene visokom i vrstom ogradom i gustim grmljima trnovitog bambusa,
neprelazne prepreke za bosa stopala i gole udove stanovnika ovih krajeva.
Stanovnici su mogli da raunaju na pola tuceta prahosa naoruanih
mitraljezima koji su bili ukotvljeni u malom jezeru povezanim sa morem putem
kanala.
Orango Tuah, najrobusniji vieni Maleanin, zelenkaste boje tena, kosih
oiju i isturenih jagodica, pobegao je na more pre krvavih represija Dejmsa
Bruka. Obaveten na vreme, pourio je da stigne do svog princa, a sledio ga je
veliki broj podanika koji su nosili upaljeno granje.
Dobrodolica je bila srdana. Svi stanovnici, probueni bubnjem tam-tama,
pourie masovno da poele srenu budunost gospodinu iz Saravaka. Orango
Tuah povede goste u najbolju kolibu u selu, a onda, poto se uverio da ih
guvernerova garda ne sledi, postavi jedno 50 ljudi naoruanih pukama u
oblinje ume da paze.
Preduzevi ove mere, sakupio je svoje voe na dogovor da brzo obaveste i
pokupe maleanska sela i sakupe veliki broj ljudi, pre nego to vest da je princ
pobegao stigne u Saravak.
Iste noi 40 emisara su krenula u unutranjost i tri prahosa su isplovila na
more da obaveste Maleane sa obale da se priprema velika bitka, dok su druga
dva otkrstarila u zaliv Siriki da doekaju bande sa Momprasema i dovedu ih do
logora.
Ada je, meitum, pozvala jednog mornara sa jahte i poslala ga na ue reke
da obavesti lorda Dejmsa o tome to se spremalo.
Sutradan su prve snage poele da dolaze u logor. Bile su to maleanske
bande, najvie naoruane pukama, koje su stigle sa svih strana da se bore pod
zastavom svoga princa. ak su i sa mora svakog trenutka dolazili prahosi sa
mnogobrojnom posadom i neki naoruani artiljerijom.
Tri dana kasnije, 7.000 Maleana se okupilo oko logora. ekali su samo na
bande sa Momprasema da krenu na mar na Saravak i iznenada osvoje grad.
Svi prolazi u unutranjosti su bili okupirani da spree Dajake da odnesu
vest i upozore radu, koji do sada jo nije znao o bekstvu svog protivnika.
Petog dana se ukotvila flota sa Momprasema na plai ispred logora. Bila je
sastavljena od 24 velikih prahosa, svaki naoruan sa 40 topova i 60 mitraljeza, i
sa posadom od 200 boraca koji su po hrabrosti i borbenosti vredeli kao hiljadu
Maleana.
Tek to se iskrcao, Ajer Duk pouri do Ade koja je bila smetena u kolibi
Oranga Tuaha.
- Gospoo, - ree - tigrovi sa Momprasema su spremni da napadnu
Saravak. Zakleli su se da oslobode Sandokana i njegove prijatelje ili da svi
poginu.
- Maleani su samo vas ekali - odgovori devojka. - Zakunite mi se, pre
svega, da neete uiniti nikakvo zlo lino Dejmsu Bruku i da ete ga, ako
pobedite, pustiti na slobodu.
- Zatitiemo njegovo bekstvo poto tako elite. Vi govorite u ime naeg
kapetana i mi emo vas sluati.
Nakon dva sata, odred Maleana koji je vodio budui sultan, naputao je
logor i poao putem kraj obale, dok je flota sa Momprasema u koju su se
ukrcali Ada i Kamamuri zaplovila na otvoreno i sledilo ju je 100 prahosa, koji
su doli iz svih zaliva velike obale Saravaka.
Preduzete su sve mere da se iznenada napadne radin glavni grad i odreen
je datum kada e se istovremeno napadnuti i sa mora i sa zemlje.
 Flota, koja je lagano plovila da bi dala vremena trupama da stignu kopnom,
svako vee se pribliavala obali da saeka Hasinove kurire.
Da ne bi ostali neuposleni, lovili su domoroce koji su ili prema Saravaku,
da bi spreili da rada dobije novosti o napredovanju ovog tajnog mara.
Ajer Duk je morao mnogo da se potrudi da smiri nestrpljenje tigria sa
Momprasema koji su umirali od elje da osvete poraz svoga voe.
Nakon 4 dana, pred sumrak, flota je dola do ua reke. Te iste noi trupe
Hasina su trebale da napadnu glavni grad.
Ajer Duk je naredio da se prahos na kome je bila Ada, postavi u jedan mali
zaliv na uu da devojka ne bi bila izloena uasima bitke; ali Kamamuri pree
na brod voe elei da ne ostane nezaposlen u tom odluujuem trenutku.
- Dovedi mi Tremala Naika - re mu Ada pre nego to su se rastali.
- Pui u ako treba, ali gospodar e biti spaen - odgovori dobri
Maharaanin. - im se iskrcam otii u da obiem radinu palatu jer sam
siguran da zarobljenike dre tamo unutra.
- Idi, hrabri moj, i neka te Bog titi!
Ajer Duk je dao ljudima nareenja za bitku. Na elo je stavio najvee
prahose, naoruane topovima i sa posadom od najveih heroja sa
Momprasema.
Oni su trebali da izvre, prvi nalet, a drugi da se masovno pripreme za
iskrcavanje na neprijateljske brodove.
U 10 sati uvee flota zaplovi idui brzo uzvodno uz reku. Sva jedra su bila
rairena da bi mostovi bili pokriveni, a mali brodovi su napredovali na vesla.
Reka je izgledala naputena; nijednog neprijateljskog broda na rivama, pa
ak ni neprijatelja u umama gde su mogli lako da se brane.
Ova tiina nije razuveravala Ajera Duka. inilo mu se nemoguim da se
ba nita nije ulo o pohodu koji traje ve pet dana kroz zemlju i da rada,
lukav i hrabar, naredbodavac Dajakima i sa gardistima Indijcima, puta da
bude uhvaen. Plaio se, meutim, borbi u gradu i upozoravao posade i
napregao ui.
 U pono je flota bila na pola milje od Saravaka. Pojavljivale su se prve
kue na tamnoj liniji horizonta.
- uje li neto? - upita Ajer Duk Kamamurija koji je stajao pored njega.
- Nita - odgovori Maharaanin.
- Ova tiina me brine. Hasin je ve trebalo da stigne i da zapone napad.
- Moda eka da uje nae topove.
- Ah!...
- ta ti je?
- Flota!
Odjednom se na reci pojavie radini brodovi u liniji za borbu, spremni da
zaponu napad.
Odjednom 15 ili 20 munja zablista tamom, a sledila je uasna tutnjava.
Brukova flota je zapoela paklenu vatru protiv napadaa.
Straan urlik odjeknu rekom:
- iveo Momprasem!...
- iveo Hasin!...
Skoro u istom trenutku na severu grada zau se besno pucanje iz puaka.
Hasinove trupe nadirale su u grad.
- Na ukrcavanje, tigrii sa Momprasema!... - grmeo je Ajer Duk. - iveo
Tigar iz Malezije!
Prahosi se bacie na radine brodove usprkos neprekidnoj vatri mitraljeza
koja je razarala mostove i kuglama koje su masakrirale manevre. Niko nije
odoleo izazovu ovog napada.
U jednom okretu brodovi su bili okrueni mnogobrojnim drvenim
prahosima sa posadama sastavljenim od najveih heroja mora Malezije!
Tigrii i Maleani se popee uz bokove brodova, preskoie ograde,
navalie na mostove i preplavie ih, okruie onesposobljenu posadu koja nije
mogla da odoli takvoj navali, razoruae je i zatvorie u potpalublje i kabine.
Skinuli su zastave rade i umesto njih podigli one crvene sa Momprasema
ukraene tigrovom glavom.
- Na Saravak! - grmeli su Kamamuri i Ajer Duk.
Prahosi zaplovie da napadnu grad. Bitka koju su vodile trupe Maleana
sada se proirila po ulicama glavnog grada.
Pukaranje se ulo u svim kvartovima i ak na kanalu. Odjekivali su urlici
Maleana koji su nadirali prema trgu gde se nalazila radina palata.
Nekoliko kua je gorelo na razliitim mestima grada raspaljujui krvavu
svetlost uokolo dok su u vazduhu odjekivali udarci sabljama koje je vetar
nosio daleko u polja.
Ajer Duk i Kamamuri pristae uz obalu i na elu 400 ljudi upadoe u
kineski kvart iji su stanovnici bili iznenaeni.
Dve grupe indijskih gardista, koji su se nalazili na ulazu u kvart, pokuae
da ih odbiju sa po dva plotuna, ali tigrii sa Momprasema ih napadoe sa
sabljama u rukama i naterae u rasulo i bekstvo.
- Na palatu! - urlao je Kamamuri.
I trei iza ovih fantastinih bandi, izbi na veliki trg. Radina palata je bila
skoro nezatiena osim ake gardista, koji su nakon kratkog otpora, pobegli.
- iveo Tigar iz Malezije! - grmeli su gusari sa Momprasema.
Jedan glas, jasan kao truba, odjeknu unutar palate:
- iveo Momprasem!...
Bio je to glas Sandokana. Tigrii su ga prepoznali.
Potrae uz stepenice, oborie vrata koja su bila zabarikadirana, brzo
prooe kroz sobe i konano, u jednoj eliji sa vrstim reetkama, naoe
Sandokana, Janeza, Tremala Naika, Tanaudurjama i Sambiljonga.
Nisu im dali vremena da progovore. Uzee ih na ramena i trijumfalno
ponesoe na trg, meu gromoglasne urlike.
Ba u tom trenutku jedna trupa Indijaca koja je beala, potisnuta od strane
Hasinovih boraca, nae se na trgu.
 Sandokan otre sablju jednom od svojih vernih ljudi i baci se usred trupe,
sledio ga je Janez, Tremal Naik i jedno dvadesetak njegovih ljudi.
Indijci se rasturie, ali jedan ovek ostade; bio je to Dejms Bruk,
pocepanog odela, sablje krvave do drke, krvavih oiju.
- Moji ste! - povika Sandokan zaustavljajui mu sablju.
- Vi! - povika rada besno. - Opet vi!
- Dugovali ste mi ovu osvetu, Visosti.
- Moje kraljevstvo je svreno i ja sam samo obian zarobljenik, rezervisan
za osvetu roaka onoga koga sam titio svojom sabljom i koji mi je dao,
zauzvrat, tako pakleni presto.
- Niste zarobljenik, Dejmse Bruku; vi ste slobodni - ree Sandokan,
pravei mu mesta meu gusarima. - Ajer Duk!... Odvedi kapetana na ue reke
i pazi na njegov ivot.
Bivi rada pogleda Sandokana sa zaprepaenjem, a onda, videvi da na
trg nadiru tripe Hasina koji je urlao smrt protiv njega, pouri za Ajerom
Dukom koji povede oko sebe tridesetak ljudi.
- Eto oveka koji se nikada vie nee vratiti na ove plae - dodade
Sandokan. - Mo rade Dejmsa Bruka je zala zauvek!...
 ZAVRETAK

Sutradan, roak Mude Hasina je ulazio, sa velikom pompom, u palatu

Dejmsa Bruka, staro sedite sultana Saravaka.
Celokupno stanovnitvo grada, koje nikada nije oprostilo vladavinu radi
sa njegovim evropskim poreklom, bez obzira na velika poboljanja koja je
energino sproveo, hrabar i uporan, zbratimilo se sa trupama koje su dole.
Novi sultan nije bio nezahvalan prema svojim saveznicima; ponudio je
Sandokanu, Janezu i Tremalu Naiku poasti i bogatstva, molei ih da ostanu u
njegovom kraljevstvu, ali su svi odbili sve to.
Dva dana kasnije Tremal Naik i Ada, sreni mladenci, ukrcae se sa
Kamamurijem na jahtu lorda Dejmsa da bi otplovili do Indije, nosei
dragocene poklone, a Sandokan i Janez su se ukrcali, sa svojim bandama, da
se vrate na svoje ostrvo.
- Hoemo li se videti jednog dana? - upitae Ada, Tremal Naik i lord
Dejms Tigra iz Malezije pre rastanka.
- Ko zna? - odgovori Sandokan, grlei jedno za drugim. - Indija me privlai
i moe se desiti da se jednog dana Tigar iz Malezije i Tigar Sunderbandsa
sretnu na pustim obalama Ganga. Sajodhana!... Eto jednog imena od koga mi
zalupa srce, eto oveka koga bih voleo da vidim. Zbogom, strie, zbogom,
prijatelji, nadajte se!...