??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

??

OSNOVE BIZNIS PLANA

_________________________________________________________________________________
 OSNOVE BIZNIS PLANA

I Opte napomene

Preduzimanje svakog poslovnog poduhvata (preduzetnitvo) zahteva odreena ulaganja

kapitala, rada, sredstava u razliitim oblicima. Jedno do prvih pitanja koje se pri tome namee jeste da
li se taj poslovni poduhvat isplati. Narodnim jezikom reeno, imamo li raunicu da u neki posao
(bisnis) investiramo-uloimo? Ta raunica u savremenom finansijskom reniku zove se biznis plan. U
raunici se moemo i prevariti ako ne uzmemo u obzir sve elemente od kojih zavisi ostvarivanje
oekivanih rezultata. Zato je vano raunicu staviti na papir, odnosno sainiti biznis plan pre
donoenja svake odluke o ozbiljnijem ulaganju. Time smanjujemo rizik i poveavamo izvesnost da e
se neko ulaganje isplatiti. Naravno, moe se destiti da biznis plan pokae i suprotno- da se ulaganje ne
isplati, u kojem sluaju emo odustati od odluke. I to je dobro jer se neemo izloiti nepotrebnim
trokovima i gubicima ne samo sredstava nego i vremena, kao resursa koji se ne moe nadoknaditi.
Poslovna, odnosno preduztnika delatnost, se u skladu sa vaeim propisima, moe
organizovati u razliitim oblicima, samostalno ili sa drugim licima. Svejedno je o kojem se obliku
organizovanja radi, osnovni cilj tog organizovanja, cilj preduztnitva je ta je to prema sada vaeim
propisima. To je preduzee i radnja, i jednolano i vielano drutvo, i drutvo kapitala i drutvo lica i
zadruga sve to ima za cilj ostvarivanje dobiti na tritu.
Primer biznis plana koji se daje u nastavku, to se tie podataka i projekcija u tabelama,
prilagoen sistemu dvojnog knjigovodstva. Takoe s obzirom na to da se investiciona ulaganja, bilo iz
sopstvenih ili iz drugih izvora-bankarskih i drugih kredita, ulaganja domaih i stranih partnera,
finansijskog lizinga i slino, najee vre u ve organizovanim oblicima preduzetnitva, u primeru se
polo od pretpostavke da subjekt u koji se investira posluje i da se biznis planom sagledava
isplativost novih ulaganja uz korienje dugoronog investicionog kredita. O osnovnim elementima
biznis plana za finansiranje investicija malih i srednjih preduzea dobar tekst se moe nai u asopisu
Privredni savetnik broj 10/2002. Veliki broj naih pretplatnika pokazao je interesovanje za ovu
problematiku.

II Priprema za izradu biznis plana

Biznis planom se u vidu elaborata i na bazi unapred odreene metodologije prezentira analiza
realnih razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora, analiza trita u svim aspektima i to je
najvanije ekonomsko finansijska analiza isplativosti i profitabilnosti kao krajnjeg cilja nameravanog
projekta, bez obzira na izvore finansiranja. Poznato je da banke i druge finansijske institucije imaju
detaljno razraenu metodologiju za pripremu biznis planova, koja ukljuuje i kriterijume za ocenu
ekonomske opravdanosti i efikasnosti investiranja u pojedine delatnosti i namene, sa proraunatim
elementima rizika. Ta metodologija nije zakonski propisana. Ona se utvruje prema programima
banaka i drugih institucija, organizacije koje podstiu razvoj plasmanima preko domaih banaka i sl.
U tim programima po pravilu su odreeni namena sredstava i uslovi kreditiranja. Metodologija
pojedinih kreditora je razliita u formi, obimu i detaljima pa bi bilo neracionalno opisivati svaku od
tih metodologija. Meutim, u osnovnim elementima metodi i postupci koji opredeljuju i sadrinu
biznis plana, bez obzira na navedene razlike, uvek su usmereni na glavni cilj-dokazivanje ekonomske
opravdanosti, odnosno isplativosti konkretnost projekta.
Bez obzira na to da li se radi o formiranju novog preduzea ili o prestrukturiranju, poveanju
ili usklaivanju kapaciteta, statusnoj promeni i sl. Kreditora, pre pripreme biznis plana koji bi bio
osnova za odobravanje investicionog kredita obino putem upitnika trae odreene prethodne podatke
o preduzeu, odnosno ekonomskom subjektu koji namerava da podnese zahtev za odobravanje
investicionog kredita. To je neophodno ako se ima u vidu da izrada biznis plana povlai odreene
izdatke. Bilo bi neracionalno ulagati sredstva u izradu tog dokumenta ako se na osnovu prethodnih
podataka oceni da nameravana investicija, primera radi, nije u funkciji odreenog razvojnog koncepta
ili da ne odgovora kriterijumima koje uslovljava kreditor.
 Standardni dokumenti u postupku donoenja o odobravanju i realizaciji investicionih kredita
su:
-Upitnik- prijava za evidentiranje nameravane investicije, koji se priprema na obrascu kredita
banke ili druge finansijske organizacije. Taj dokument sadri osnovne podatke koji su neophodni za
izradu biznis plana i prilagoen je tako da se iz tih podataka moe preliminarno oceniti opravdanost
investicije i pristupiti izradi biznis plana;
-Biznis (poslovni) plan predstavlja sutinu investicionog programa sa egzaktnim analizama o
uverljivosti njegove rentabilnosti. Priprema se tek ako je prihvaeno da se na njemu radi na
osnovu pozitivne ocene podataka iz upitnika dostavljenog kreditoru.
-Izvetaj o proveri biznis plana sa predlogom odluke, koji po pravilu, sainjavaju eksperti
kreditora uz eventualnu saradnju sa ekspertima koji su pripremili biznis plan;
-Izvetaj o izvoenju investicionog projekta i
-Izvetaj o praenju efekata zavrene investicije.
Poslednja dva dokumenta sastavljaju se sukcesivno nakon to je kredit stavljen u korienje pa
ih ovom prilikom neemo komentarisati, s obzirom na to da je predmet naeg razmatranja pre svega
biznis plan. Inae svi navedeni dokumenti predstavljaju celinu strune osnove za donoenje i
realizaciju investicionih odluka, ukljuujui i odluke koje donosi sam investitor o ulasku u
odgovarajui investicioni program, uz odgovarajue zaduenje putem investicionog kredita.
Prirodno je da veliina i vrednost investicije opredeljuju i sveobuhvatnost dokumenata
potrebnih za razmatranje zahteva i odluivanje o kreditiranju, odnosno o finansiranju investicije. Kod
projekata za mala i srednja preduzea kod pripreme i razmatranja biznis plana primenjuju se sueni
ali ni malo blai kriterijumi koji se odnose na ocenjivanje i proveru finansijsko trine efikasnosti i
osetljivosti (rizinosti) projekata. Kao to smo istakli naa panja je usmerena na izradu biznis
planova za finansiranje investicija malih i srednjih preduzea, kao i preduzetnika. Razvrstavanje
pravnih lica prema veliini vri se u skladu sa lanom 4.Zakona o raunovodstvu i reviziji (Slubeni
list SRJ broj 71/2002), u zavisnosti do broja zaposlenih visine prihoda i vrednosti imovine po
godinjem raunu u poslednjoj poslovnoj godini.Meutim sa stanovita kreditiranja bitna je pre svega,
veliina projekata u smislu vrednosnog cenzusa i uz primenu odgovarajue metodologije u pripremi
tih projekata.

III Sadrina biznis plana

Svaki investicioni program a samim tim i biznis plan, za odgovarajui program ima svoje
specifinosti zavisno od delatnosti i vrste poslovnog poduhvata u koji se eli investirati. Postoje,
meutim, zajedniki elementi koje plan treba da sadri, to je predvieno u veini metodologija za
ocenu projekata. Kada se radi o investicionim programima u proizvodne delatnosti, najee se
zahteva da biznis plan sadri sledee najvanije elemente:
1. Uvodni deo;
2. Rezime biznis plana;
3. Analizu razvojnih sposobnosti investitora;
4. Analizu trita za dodatnu proizvodnju;
5. Plan prodaje;
6. Marketinku strategiju;
7. Plan proizvodnje;
8. Organizacione aspekte plana;
9. Finansijsku analizu;
10. Analizu rentabilnosti i
11. Dodatnu dokumentaciju koju treba pripremiti radi podnoenja zahteva za kredit.

U prilogu biznis plana ukoliko je to predvieno pravilima kreditora daju se i tabelarni prikazi
pokazatelja koji mogu ire potkrepiti finansijsko trinu i ekonomsku prihvatljivost projekta. U
najsaetijem obliku dajemo opis svakog od navedenih elemenata.
 III.1. Uvodni deo biznis plana

U uvodnom delu biznis plana treba navesti osnovne ciljeve biznis plana. Ako se radi o
novom preduzeu ili radnji, na poetku treba izloiti poslovnu ideju i razloge opredeljenja za
odreenu delatnost, odnosno za odreeni proizvod ili uslugu. Za ve osnovanu firmu treba navesti
kad je osnova,a kojom delatnou se bavi i kratak razvojni put, ukljuujui znaajnije programe koje
je realizovala u protekom periodu, nain finansiranja i rezultate realizacije tih programa. Vano je
naglasiti da li novi program za koji je sainjen biznis plan predstavlja kontinuitete razvoja postojeih
delatnosti ili je u pitanju preorijentacija, restrukturiranje i sl. I ta se od njega oekuje u pogledu
finansijskih i drugih efekata koji opravdavaju ulazak u takav poduhvat. Ukoliko postoje objektivna
ogranienja na koje nije mogue uticati, kao to su nepovoljni opti uslovi privreivanja, treba navesti
u kojoj meri se uticaj tih ogranienja na poslovanje i razvoj nosioca programa eli otkloniti ili ublaiti
novim investicionim projektom.
Pri oceni biznis plana za kreditora nije zanemarljivo po kojoj metodologiji je taj plan sainjen
i ko su autori njegove izrade, to takoe treba naglasiti u uvodnom delu. Preduzea najee angauju
specijalizovane organizacije, institute, konsalting firme, ili grupu nezavisnih eksperata za pripremu
biznis plana na bazi ideja menadmenta. Meutim, uee sopstvenih strunjaka preduzea u tome je
veoma bitno jer oni najbolje oseaju perspektivu realizacije biznis plana, a posebno to su materijalno
zainteresovani da ta realizacija bude to uspenija. U tom smislu bi i u uvodnom delu biznis plana
trebalo navesti sve uesnike u njegovoj izradi.

III.2. Rezime biznis plana

Rezime biznis plana daje su formi obrasca koji sadri rekapitulirane odgovore na pitanja koja
biznis plan detaljno obrauje. Zato su taj, kao i uvodni deo biznis plana, u sutini posedni na kojima
treba raditi. Razumljivo je da obrazac nije uniforman jer ga kreditori formiraju u skladu sa
konkretnim programom finansiranja. Opis rezimea biznis plana dajemo na jednom konkretnom
projektu koji je izraen na bazi zahteva investitora i metodologije kreditora sa ciljem da ukaemo na
osnovne principe, okvirnu metodologiju i sadrinu biznis plana, pre svega za preduzetnike, kao za
mala i srednja preduzea.
Rezime sadri kratak prikaz svih osnovnih parametara biznis plana i to:
1. Podaci o projektu - naziv i cilj projekta, na primer, proirenje sirovinske osnove i nabavka
pratee opreme za potpunije korienje kapaciteta za proizvodnju koja ima obezbeen plasman;
uvoenje proizvodnog programa na bazi novih tehnologija koje obezbeuju konkurentno nastupanje
na tritu; osnivanje preduzea za proizvodnju i plasman na domaem tritu, ili za izvoz, supstituciju
uvoza, proizvodnju ekoloki istih proizvoda i dr.
2. Predstavljanje investitora - njegov naziv, sedite, delatnost (predmet poslovanja) prikaz
osnovnih elemenata organizacije, ukljuujui organizacionu emu;
3. Terminski plan realizacije projekta-poetak izgradnje, zavretak izgradnje, poetak probne
proizvodnje, poetak redovne proizvodnje, predvieni ekonomski vek trajanja projekta, cene po
kojima su raeni obrauni u biznis planu (stalne, tekue ili u deviznoj protivvrednosti).
4. Terminski plan ulaganja-datum poetka ulaganja, dinamika ulaganja, zavretak ulaganja i
poetak probnog rada finansijskog objekta:
5. Struktura ukupnih ulaganja koja su predviena biznis planom iznosi i procenti uea
ulaganja u nematerijalna ulaganja, u osnovna sredstva, ulaganja u obrtna sredstva i ostale namene,
kao i uee domaih i uvoznih komponenti;
6. Izvori finansiranja predvieni biznis planom u pogledu iznosa i strukture sredstva
(sopstvena sredstva, krediti, ostali izvori, nepovratna sredstva, donacije i dr.), gde takoe treba
odrediti nain iskazivanja cena (stalne, domae ili devizna protivvrednost);
7. Osnovni pokazatelji poslovnih rezultata i njihova komparacija za odreeni broj godina pre i
posle ulaganja-poveanje kapaciteta, porast ili smanjenje broja zaposlenih poslovni prihodi, dobit,
koeficijent rentabilnosti i likvidnosti, projektovana akumulacija, koriena diskontna stopa posle
ulaganja i dr;

Rezime biznis plana je znaajan jer po pravilu sadri dovoljno elemenata za preliminarnu
ocenu podobnosti projekta za kreditiranje pri emu svaki kreditor ima svoje kriterijume i zahteve u
zavisnosti od programa finansiranja kao i mogunosti i uslova koje moe ponuditi korisnicima
kredita.
Ono to je karakteristino kod veine kreditora je da kriterijumi za ocenu i izbor projekta, uz
ispunjavanje drugih uslova (pozitivni rezultati poslovanja, likvidnost, odnosno bonitet klijenta,
pozitivan priliv novanog toga i sl) polaze od toga da projekat obezbeuje rentabilnost najmanje na
nivou prosene realne kamatne stope na sve izvore koji se koriste u realizaciji projekta. Za izbor
najpovoljnijih od vie ponuenih projekata, kriterijum je via interna stopa rentabilnosti. Iz tih razloga
detaljnije se u tabelarnom smislu obrauju pitanja finansijske analize i analize rentabilnosti jer se u
tim pitanjima i prilikom ocene opravdanosti investiranja posveuje najvea panja. Re je o analizi
isplativosti investicionog projekta koja daje uverenje da e i investitor i kreditori biti sigurni u to da
e povratiti uloena sredstva uveana za odgovarajue prinose.

III.3. Analiza razvojnih sposobnosti investitora

Ovaj deo biznis plana kroz analizu poslovanja u proteklom periodu i na osnovu ocene
razvojnih mogunosti, treba da uspostavi vezu sa novom investicijom ukazujui na osnovne
probleme i rezultate poslovanja i na taj nain naznai kljune zadatke razvoja obuhvaene
novim investicionim programom. Analizu razvojnih sposobnosti investitora treba prilagoditi vrsti i
karakteru investicionog projekta. Osim optih podataka i podataka o obliku organizovanja firme
(akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno drutvo, ortako
drutvo, preduzetnik), treba dati podatke o iznosu kapitala i njegovoj strukturi, kao i podatke o
veim vlasnicima, npr. koji imaju pet i vie procenata uea u kapitalu. Takoe treba opisati
organizacionu strukturu koja trenutno funkcionie analizu kadrovskih potencijala, broj i
kvalifikacionu strukturu zaposlenih sa prosenom starou, vremenom provedenom u firmi i
slino, pri emu posebno treba analizirati strukturu menadmenta uprave. Vano je navesti i
broj kao i kvalifikacionu strukturu novih radnika za koje je predvieno da se zaposle realizacijom
investicionog programa.
Uobiajeno je da se ukratko predstavi razvojni put investitora od njegovog osnivanja kako u
pogledu statusnih promena (ukoliko je bilo spajanja, razdvajanja i sl), tako i u pogledu svojinske
transformacije promene strukture vlasnitva i oblika organizovanja. Treba detaljno navesti
registrovane delatnosti kojim se investitor bavi osnovne, pomone i sporedne, sa posebnim
naglaskom na osnovnu delatnost. Postojei proizvodni program, kapacitete i stepen njihovog
korienja u analiziranom periodu, kao i eventualne oscilacije u strukturi i kretanju ukupnog obima
proizvodnje i prodaje.
Pored kvalitativnog opisa tehnolokog procesa, kao i tehnikih i organizacionih reenja u
proizvodnji i prodaji, korisno je grafiki ili tabelarno ilustrovati kretanja karakteristina za
protekli period za asortiman proizvoda koji ine preteni deo postojeeg proizvodnog
programa. Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora treba da sadri kratak opis
tehnologije proizvodnog procesa i opreme kao i drugih resursa kao to su koriene zemljita,
graevinski subjekti, opreme, kao i drugih resursa kao to su korienje zemljita, graevinski
subjekti, oprema, skladita, transportni park i dr. Pri tome je vano istai stanje opreme,
transportnih sredstava i drugih osnovnih sredstava koja su u upotrebi sa stanovita njihove
zastarelosti u poreenju sa savremenim sredstvima i potrebu eventualne modernizacije postojeih
sredstava u kontekstu novog razvojnog programa.
 III.4. Analiza trita za dodatnu proizvodnju

Obezbeenje sigurnog i stabilnog plasmana proizvoda i usluga prva je pretpostavka ulaska u

nove investicione programe. Pojedini kreditori uslovljavaju da analiza trita prodaje bude
pripremljena i pre pristupanja izredi biznis plana kako bi se ocenila prihvatljivost nameravane
investicije i ukoliko ocena u tom delu nije pozitivna zaustavlja se rad na projektu da bi se izbegli
nepotrebni trokovi njegove pripreme. To je naroito vano kod projekta kod kojih se znaajnije
poveava obim proizvodnje ili bitno menja njen postojei asortiman kao i kod projekata sa kojima se
ulazi u novu proizvodnju. Za manje projekte u ovu svrhu mogu posluiti elementi trinog poloaja
koji su dati u analizi razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora, s tim to svaki projekat u
principu treba da sadri nekoliko bitnih podataka, kao to su: trine i tehnoloke karakteristike
planiranog proizvoda, komparacija tih karakteristika sa konkurentnim proizvodima, analizu
realno mogueg obima prodaje i projekciju trita na koja se rauna sa plasmanom. Za projekte
koji se zasnivaju na dugoronoj saradnji sa poslovnim partnerima kooperacija i sl. Treba dati opis tih
odnosa, a po mogunosti priloiti i ugovore, predugovore i sl. Mogue je koristiti i modele
prognoziranja tranje odreenog proizvoda, model ekstrapolacije i sl. Ali je pouzdanost i uverljivost u
realnost tranje odnosno plasmana svakako vea ako postoje obrazloeni konkretni predaranmani ali
aranmani sa poslovnim partnerima.
U ovom delu biznis plana treba opisati poziciju investitora na tritu sa obimom i
geografskom lociranou tranje za proizvodima posebno u odnosu na domae i inostrana
trita. Potrebno je opisati ko su glavni kupci na tritu investitora i njihovu snagu. Treba
naglasiti da li postoji dominantan strateki kupac i kako se sa njim moe ui u poslovne
odnose tj. Koje uslove postavlja za saradnju. Vano je oceniti da li se oekuju neke promene u vezi
sa postojeim stanjem potranje na tritu. U pogledu konkurencije i mogunosti osvajanja trita
potrebno je ukazati na eventualno nepokriveni segment trita i planove za njegovo osvajanje. Takoe
je potrebno istai da li postoje supstituti za planom predviene proizvode, kolika je mo supstitucije,
kao i da li se oekuju neke promene u vezi sa time.
U pogledu inputa, bitno je navesti glavne snabdevae osnovnim sirovinama sa obimom
isporuka, konkurentnou u cenama, kao i ueem u strukturi snabdevanja i eventualno
moguim alternativama koje bi se mogle ostvariti novim investicionim programom. Ako postoji
dominantan dobavlja, treba sagledati koje je njegova snaga tj. koje uslove postavlja za
saradnju.

III.5. Plan prodaje

U planu prodaje utvruje se oekivana prodaja proizvoda i usluga u projektovanom periodu.

Plan prodaje se vri u koliinama i cenama, pa se na taj nain istovremeno pravi i plan poslovnih
prihoda koji se koristi za projekciju Bilansa uspeha.
Na osnovu izvrene analize trita razraenih planova i poslovnih odnosa sa postojeim
kupcima planirana je sledea prodaja u projektovanom periodu ( u koliinama i cenama).

Tabela 1
Projekcija realizacije
u 000 din
Bazna Projekcija
Red. godina Godina Godina Godina Godina Godina
broj Pozicije 1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Prihod od prodaje - - - - - -
robe
2. Prihod od prodaje
postojeih 30.000 37.000 41.000 41.000 45.000 45.000
proizvoda (2.1. +
 2.2)
2.1 U zemlji 20.000 25.000 26.000 26.000 30.000 30.000
2.2 U inostranstvu 10.000 12.000 15.000 15.000 15.000 15.000
3. Prihod od prodaje - 63.000 85.000 110.000 120.000 140.000
novog proizvoda
(3.1 + 3.2)
3.1. U zemlji - 60.000 80.000 100.000 100.000 120.000
3.2. U inostranstvu - 3.000 5.000 10.000 20.000 20.000
4. Ukupno poslovni
prihodi (1+2+3) 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000

U ovom delu biznis plana potrebno je potkrepiti osnovanost izvrenog planiranja prodaje za
svaku godinu u projekciji. Drugim reima ovde se kreditor mora ubediti da e se ostvariti planirana
prodaja. Pretpostavke na kojima je sastavljen plan prodaje mogu biti dugoroni ugovori za kupovinu
proizvoda, budua planirana zajednika ulaganja, eventualna strateka partnerstva sa kupcima iz
zemlje i inostranstva, aktivnosti koje e se preduzeti da bi se osnaila prepoznatljivost novih
proizvoda (planirane promocije, sajmovi, obuka komercijalne slube i slino).

III. 6. Marketinka strategija

Potencijalnog kreditora potrebno je uveriti da biznis plan daje reenja kako da se podmiri
postojanja realna potranja za odreenim proizvodima ili uslugama. Iz ovog razloga marketinka
strategija moe da bude jedan od najznaajnijih delova biznis plana. Zato je treba izloiti jasno,
vremenski odreeno i koncizno. Potrebno je jasno naznaiti koliko se npr. eli poveati prodaja, u
kojem periodu se to planira ostvariti i u kojem se projektuje poveanje prihoda iz ovih aktivnosti.
U okviru marketinke strategije treba predstaviti na koji nain e novi proizvod biti lako
prepoznatljiv na tritu i koje su njegove glavne karakteristike kao i koje su vrednosti novog
proizvoda u odnosu na postojanje proizvode iz perspektive kupca. Tako ovde treba istai koje su
glavne karakteristike proizvoda koje ga izdvajaju od konkurentskih proizvoda i zbog ega bi kupci
radije kupili taj proizvod u odnosu na konkurentski. Pored toga, potrebno je opisati planiranu politiku
cena i kolike su mogunosti samog proizvoaa da utie na cenu proizvoda na trinu.
Da bi se bolje istakla mogunost uticaja na cenu i mogunosti ili nemogunost njenih
oscilacija, potrebno je navesti i objasniti cenovnu osetljivost potranje trita za konkretnim
proizvodima.
Obim prodaje znaajno moe da zavisi od planiranog naina prodaje, odnosno od planiranih
kanala distribucije. Usled ovoga neophodno je u biznis planu postaviti posebnu panju planiranim
kanalima distribucije,a posebno kako e se oni razlikovati od konkurentskih i koje su njihove
prednosti. Ukoliko postoje dugoroni ugovori sa veim stratekim kupcima, treba ih navesti a ako ne
postoje, treba istai koji su uslovi i mogunosti da se takvi ugovori obezbede.

III.7. Plan proizvodnje

U ovom delu biznis plana potrebno je uveriti kreditora u mogunost ispunjavanja zadatih
ciljeva biznis plana u koliini proizvedenih proizvoda na takav nain da se proizvodne aktivnosti ne
dovode upitanje, tj. Da e se bez znaajnih problema i zakanjenja isporuiti proizvodi i usluge
predviene planom prodaje. Ovde treba opisati organizaciju planirane proizvodnje i odnose sa
eventualnim kooperantima. Radi se o veoma znaajnom delu biznis plana jer e se na osnovu njega
kasnije praviti plan investicija i njihovih trokova.
Potrebno je dati specifikaciju postojee i neophodne nove opreme i graevinskih objekata. U
specifikaciji opreme navode se njene osnovne karakteristike i mogunost nabavke, kako opreme i
rezervnih delova, a takoe mogunost obezbeivanja i drugih resursa kao to su energija,
 repromaterijal itd. Potrebno je opisati i plan novih proizvodnih pogona i eventualno u dodatku dati
odreene nacrt i planove.
Na osnovu prethodnog potrebno je dati specifikaciju kapaciteta proizvodnje za svaku godinu
projekcije, kao i njihovu iskorienost u vezi sa planom proizvodnje. Ovde treba predvideti koja vrsta
sirovina e se koristiti da bi se postigao eljeni nivo kvaliteta proizvoda, a takoe informacije o
dostupnosti sirovina, njihovim cenama, pouzdanosti isporuke i s tim u vezi potrebnog nivoa zaliha
sirovina. U tom smislu se navode preduzete ili planirane aktivnosti koje e omoguiti da se osigura
neophodan nivo zaliha sirovina.
Na osnovu prethodno navedenih planova vrsti se projekcija materijalnih trokova proizvodnje
koja je data u narednoj Tabeli 2.

Tabela 2
Projekcija materijalnih trokova proizvodnje

u 000 din.
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Trokovi postojeih
proizvoda (1.1 do 1.3)
25.000 29.000 31.000 35.000 35.000 35.000
1.1 Materijal 20.000 22.000 23.000 25.000 25.000 25.000
1.2 Gorivo i energija 5.000 7.000 8.000 10.000 10.000 10.000
1.3. Trokovi proizvodnih - - - - -
usluga
2. Trokovi novog - 51.000 67.500 78.000 78.000 90.000
proizvoda (2.1+2.2)
2.1. Domae trite (2.1.1. - 45.000 57.500 68.000 68.000 80.000
do 2.1.3)
2.1.1 Materijal - 36.000 48.000 60.000 60.000 72.000
2.1.2 Gorivo i energija - 4.000 5.000 5.000 5.000 5.000
2.1.3. Trokovi proizvodnih - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.000
usluga
2.2. Inostrano trite - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000
(2.2.1 do 2.2.3)
2.2.1 Materijal - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000
2.2.2. Gorivo i energija -
2.2.3 Trokovi proizvodnih -
usluga
3. Ukupno materijalni
trokovi proizvodnje 25.000 80.000 98.500 113.000 113.000 125.000
(1+2)

III. 8. Organizacioni aspekti plana

Na osnovu izraenih planova prodaje i proizvodnje potrebno je uskladiti i organizaciju

preduzea. Za svaku od godina u projekciji treba predstaviti plan sa brojem i strukturom neophodnih
radnika. Na primer, uvoenje nove proizvodnje moe zahtevati uposlenje dodatnih visoko obuenih
proizvodnih radnika, uvoenje komercijalne slube ili racionalizaciju postojee radne snage. Na
osnovu ovog organizacionog plana potrebno je sastaviti projekciju trokova zarada za koju smo
pripremili narednu Tabelu 3.
 Tabela 3.
Projekcija trokova zarade
u 000 din

Red. Bazna Projekcija

broj Pozicije godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Trokovi direktnog 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032
rada (1.1-1.3)
Broj zaposlenih 200 230 230 230 230 230
1.1. Trokovi neto zarada i 4.000 5.000 5.000 5.000 6.000 7.000
naknada zarada
1.2. Porezi i doprinosi na 2.875 3.594 3.594 3.594 4.313 5.032
zarade i naknada
zarada
1.3 Ostali lini rashodi 500 - - - - -
2. Trokovi indirektnog 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031
rada (2.1-2.3)
Broj zaposlenih 30 35 35 35 35 35
2.1 Trokovi neto zarada i 500 600 600 600 600 600
naknada zarada
2.2. Porezi i doprinosi na 359 431 431 431 431 431
zarada i naknade
zarada
2.3. Ostali lini rashodi 200 - - - -
3. Trokovi 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906
administrativnog rada
i uprave (3.1-3.3)
Broj zaposlenih 20 30 30 30 30 30
3.1. Trokovi neto zarada i 1.000 2.000 3.000 3.000 4.000 5.000
naknada zarada
3.2. Porezi i doprinosi na 781 1.562 2.343 2.343 3.124 3.906
zarade i naknade
zarada
3.3 Ostali lini prihodi 400 - - - - -
4. Ukupno trokovi rada
(1+2+3) 10.615 13.187 14.968 14.968 18.468 21.969

III.9. Finansijska analiza

Biznis plan, pored upoznavanja potencijalnih investitora i kreditora sa prirodom investicije i

planom prodaje i proizvodnje, mora da uverljivo pokae i ekonomsku opravdanost investicije. Ta
opravdanost investicije e se u najveoj meri bazirati na injenici da li e uloena sredstva biti
vraena kada i sa kojim prinosom. Za ocenu opravdanosti investicije projektovani bilansi uspeha,
mada su neophodni, nee biti i dovoljni jer oni ne sadre informacije o novanom toku iz kojeg
investitor moe da povrati svoja uloena sredstva i ostvari oekivani profit. Na odluku budueg
kreditora ili partnera u zajednikom ulaganju da li e pristupiti finansiranju ponuenog projekta
presudan znaaj e imati planirani Neto novani tok.
 Prema tome, biznis plan mora da sadri projektovanu finansijsku analizu iji e glavni cilj biti
projekcija bilans uspeha i bilans stanja i na osnovu njih sastavljanje bilansa tokova gotovine i njegove
analize. Osnovni cilj finansijske analize je da potvrdi rentabilnost i profitabilnost investicije.
Period projekcije treba da obuhvati ceo period otplate pozajmljenih sredstava za izvoenje
investicije. Stoga je uobiajeno je da se period plana limitira na tri do pet godina unapred. Planirati
novani tok utvruje se na osnovu planiranih rezultata iz planiranog bilansa uspeha i planiranih
promena na sredstvima, obavezama i kapitalu iz planiranog bilansa stanja. Prema tome da bi se dolo
do planiranog novanog toga neophodno je prvo projektovati bilanse stanja i bilanse uspeha za svaku
godinu projekcije.
Projekcije u biznis planu se baziraju na pretpostavki stalnih cena, odnosno da u periodu
projekcije nee biti inflacije. Pretpostavka stalnih cena pojednostavljuje projekciju, jer e sve
promene u projektovanju bilansu stanja i bilansu uspeha koje bi po propisima o raunovodstvu
poticale iz obraunate revolarizacije biti izostavljene.
Projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha se vre na osnovu planiranih poslovnih aktivnosti i
fizikih ciljeva proizvodnje preduzea u buduem periodu. Ti planovi kao to su plan prodaje i
poslovnih prihoda, plan proizvodnje i trokova proizvodnje, plan investicionih ulaganja, plan
poveanja ili smanjenja radne snage odnosno promene organizacije i drugo, bie osnova za
sastavljanje planiranih bilansa stanja i bilansa uspeha , odnosno projekcije novanih tokova.
U okviru Finansijske analize, pre pristupanja projekciji bilansa stanja i bilansa uspeha
potrebno je sastaviti sledee projekcije i planove:
- Plan investicionih ulaganja (Tabela 4)
- Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije (Tabela 5)
- Trajna obrtna sredstva (Tabela 6, 7 i 8)
- Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja (Tabela 9)
- Plan promene strukture i vrednosti kapitala (Tabela 10)
- Projekcija dugoronih rezervisanja (Tabela 11)
- Plan otplate dugoronih kredita (Tabela 12)
- Projekcija finansijskih prihoda i rashoda (Tabela 13)

III.9.1. Plan investicionih ulaganja

U planu investicionih ulaganja prikazuju se planirana ulaganja po investicionim programima ,

tehnikoj strukturi i dinamici. S obzirom na to da biznis plan obino i predstavlja zahtev za
finansiranje ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Neophodno je specificirati ta ulaganja i posebno ih
izdvojiti i prikazati. Plan investicionih ulaganja treba da proistie iz lana proizvodnje. Ako se pored
ovoga planira i vei broj manjih ulaganja, ona se mogu sumirati i predstaviti kao jedinstven
investicioni program u godini ulaganja. U narednoj Tabeli 4 dat je plan investicionih ulaganja.

Tabela 4
Investiciona ulaganja
u 000 din.
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Nematerijalna
ulaganja
2 Zemljite
3 Graevinski objekti 20.000
4. Oprema 10.000
5. Alat i inventar
6. Osnovna sredstava
u pripremi
7. Trajna obrtna
 sredstva
Ukupno - 30.000 - - - -
investiciona
ulaganja
(1+2+3+4+5+6)

III. 9.2.Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije

Kako se sve projekcije u biznis planu prave pod pretpostavkom da e potencijalni investitor
izvriti ulaganje ili odobriti kredit, odnosno da e se otpoeti sa realizacijom predloenog projekta,
neophodno je na osnovu plana proizvodnje i razvoja izvriti planiranje ulaganja u osnovna sredstva.
Pored toga vrednost osnovnih sredstava e direktno planirane trokove amortizacije.
Amortizacija je jedan od specifinih trokova koji ne zahteva odlive novanih sredstava pa se
zato pri izraunavanju neto novanog toka unosi na stranu priliva da bi se izvrilo korigovanje neto
dobitka za iznos trokova amortizacije. Osim toga, obraunata amortizacija ulazi i u bilans stanja kao
deo ispravke vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava. Tako e planirani troak
amortizacije uticati na sve projektovane bilanse: bilans stanja, bilans uspeha i bilans gotovinskih
tokova. U narednoj Tabeli 5, dat je plan obnovih sredstava i trokova amortizacije.

Tabela 5
Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije
u 000 din

Red Pozicije Bazna Projekcija

broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
A Nematerijalna
ulaganja (neotpis.
vred.) - - - - - -

Zemljite

B1 Nabavna vrednost
1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
B2 Promene u toku
godine - - - - - -
B Neotpisana
vrednost (B1+B2) 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000

Graevinski
objekti

V1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000

V2 Promene u toku
godine 20.000
V3 Ukupna nabavna 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000
vrednost (V1+V2)
V4 Ispravka vrednosti
 5.400 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700
V5 Promene u toku
godine
V6 Amortizacija 100 300 300 300 300 300
V7 Ukupna ispravka
vrednosti
(V4+V5+V6) 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700 7.000
V Neotpisana
vrednost (V3-V7) 4.500 24.200 23.900 23.600 23.300 23.000

Oprema

G1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 20.000 20.0000 20.000 20.000

G2 Promene u toku 10.000
godine
G3 Ukupna nabavna 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 20.000
vrednost (G1+G2)
G4 Ispravka vrednosti
10.000 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000
G5 Promene u toku
godine
G6 Amortizacija - 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
G7 Ukupna ispravka 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000 15.000
vrednosti
(G4+G5+G6)
G Neotpisana - 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000
vrednost (G3-G7)
D Alat i inventar
(neotpisana
vrednost)
Osnovna sredstva u
pripremi
(neotpisana
vrednost)
E Ukupno
nematerijalna
ulaganja u osnovna
sredstva
(A+B+V+G+D+) 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
F Ukupno obraunata
amortizacija
(V6+G6)
100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300

III. 9.3. Trajna obrtna sredstva

Za stabilno poslovanje neophodan je odreeni nivo trajnih obrtnih sredstava i izvora njihovog
finansiranja. U sluaju da je taj nivo ispod zahtevanog ili negativan potrebno je planirati dugorone
izvore finansiranja (vlastite ili pozajmljene) koji e omoguiti neophodan nivo trajnih obrtnih
sredstava i neometano poslovanje. Stoga je pri izradi projekcije novanog toga neophodno izvriti
projekciju potrebnih i oekivanih vrednosti zaliha, kratkoronih potraivanja i kratkoronih obaveza.
 Ta projekcija se vri na osnovu pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha za poslednju godinu uz
pomo koeficijenta obrta karakteristinih za datu delatnost.
Projektovana vrednost zaliha materijala se dobija tako to se periodini trokovi materijala
(pozicije 1.1. + 2.1.1. + 2.2.1. iz Tabele 2) za projektovanje godine, podele procenjenim koeficijentom
obrat zaliha materijala. Projektovana vrednost zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda se
dobija tako to se ukupni materijalni trokovi proizvodnje i trokovi zarada (pozicija 3. iz Tabele 2. i
pozicija 4. iz Tabele 3) za dati obraunski period rasporede izmeu nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda na osnovu planirane strukture zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda (u naem
primeru 60% prema 40%) i zatim podele procenjenim koeficijentom obrta zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda. Projektovana vrednost zaliha robe, kojih u naem primeru nema,
dobija se tako to se projektovani trokovi nabavne vrednosti prodate robe podele koeficijentom obrta
zaliha robe. U narednoj Tabeli 6 data je projekcija vrednosti zaliha.

Tabela 6
Projekcija vrednosti zaliha

u 000 din
Red Pozicije Dani Koeficij Bazna Projekcija
broj vezivanj enti godina Godina Godin Godina Godina Godin
a obrta 1 a2 3 4 a5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Materijal 36 10 2.500 6.399 8.100 9.499 9.499 10.700
2 Nedovrena
proizvodnja 30 12 2.500 4.660 5.673 6.399 6.574 7.348
3 Gotovi
proizvodi 30 12 2.500 3.106 3.782 4.266 4.382 4.899
4 Roba - - - - - - - -
5. Alat i - - - - - - - -
inventar
6. Ukupno
zalihe
(1+2+3+4+5) 7.500 14.166 17.556 20.164 20.456 22.947
7 Promena
vrednosti
zaliha
uinaka (poz,
2+3 tekua
manje
prethodna
godina) - 2.766 1.690 1.208 292 1.292

Projektovana vrednost kratkoronih potraivanja se dobija tako to se projektovani poslovni

prihodi (pozicija 4 iz Tabele 1) podele procenjenim koeficijentom obrta kratkoronih potraivanja. U
narednoj Tabeli 7 data je projekcija kratkoronih potraivanja.

Tabela 7
Projekcija kratkoronih potraivanja
u 000 din
Red Pozicije Dani Koeficij Bazna Projekcija
broj veziv- ent god. Godina Godina Godina Godina Godina
anja obrta 1 2 3 4 5
 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Kupci 17 20 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
2 Ostala - - - - - - -
kratkorona
potraivanja
3 Ukupno
kratkorona
potraivanja
(1+2) 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
4 Promena
kratkoro.
potraivanja 1.300 1.250 700 1.000

Projektovana vrednost obaveza prema dobavljaima se dobija tako to se projektovani

materijalni trokovi proizvodnje (pozicija 3. iz Tabele 2) podele procenjenim koeficijentom obrta
obaveza prema dobavljaima, a projektovana vrednost obaveza za bruto zarade tako to se
projektovani trokovi zarada (pozicija 4. iz Tabele 3) podele koeficijentom obrta obaveza za zarade.

Tabela 8
Projekcija kratkoronih obaveza

u 000 din
Red Pozicije Dani Koef Bazna Projekcija
broj veziva icije godina Godina Godina Godina Godina 4 Godina
nja nt 1 2 3 5
obrt
a
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Dobavljai 36 10 6.000 8.000 9.850 11.300 11.300 12.500
2 Bruto Zarade 30 12 830 1.099 1.247 1.247 1.539 1.831
3 Ukupno
kratkorone
obaveze (1+2) 6.830 9.099 11.097 12.547 12.839 14.331
4 Promena
vrednosti
obaveza 2.269 1.998 1.450 292 1.492

Inae, za izraunavanje koeficijenta obrta, na osnovu podataka iz bilansa uspeha i bilansa

stanja bazne godine, mogu se koristiti sledee formule:
1. materijal = (trokovi materijala) : (zalihe na kraju + zalihe na poetku godine) : 2
2. nedovrena proizvodnja = (trokovi materijala + trokovi energije + bruto zarade + proizvodne
usluge) / prosene zalihe
3. gotovi proizvodi = (trokovi materijala + trokovi energije + bruto zarade + proizvodne usluge
+ nematerijalni trokovi) / prosene zalihe
4. Kupci = (poslovni prihodi-ostali poslovni prihodi) / proseno stanje kupaca
5. Gotovina = (poslovni rashodi-amortizacija) / proseno stanje gotovine
6. Dobavljai = (trokovi materijala + trokovi energije + proizvodne usluge) / proseno stanje
dobavljaa
7. Obaveze za bruto zarade = 12
8. Obaveze za nematerijalne trokove = 12

III. 9.4. Plan izvora finansiranja

 Pored nivoa neophodnih investicionih ulaganja, potencijalnog kreditora e interesovati i
planirani nain finansiranja ovih ulaganja. Svaki kreditor eli da zna da e i ekonomski subjekt u koga
ulae svoja sredstva snositi deo finansiranja predloenih projekata, odnosno deliti rizik ulaganja
zajedno sa kreditorom. Drugim reima, u zavisnosti od predloenog nanina finansiranja zavise e i
oekivana dobit kreditora, pa je u biznis planu neophodno izvriti planiranje izvora i dinamike
finansiranja investicionih ulaganja. U naem primeru smo pretpostavili da se investiciona ulaganja
finansiraju putem dokapitalizacije (sopstveni izvori) 10.000 i iz dugoronog kredita 20.000.
U narednoj tabeli 9 dat je plan izvora finansiranja investicionih ulaganja.

Tabela 9
Izvori finansiranja investicionih ulaganja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina 2 Godina Godina Godina
1 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Sopstveni
izvori 10.000
2 Zajednika
ulaganja
3 Krediti
domai 20.000
4 Krediti strani
5 Iz ostvarene
dobiti ukupno
(1+2+3+4+5)
- 30.000 - - - -

III. 9.5. Plan promena strukture i vrednosti kapitala

S obzirom na to da biznis planom predloena investicija moe biti delimino finansirana i

dokapitalizacijom a da je struktura kapitala kljuna u projekciji bilansa stanja potrebno je napraviti i
plan promena strukture kapitala. U naem primeru smo pretpostavili da e investitor nai
zainteresovanog partnera koji e izvriti ulaganje u vidu dokapitalizacije, odnosno da e uplatiti
10.000 u zamenu za akcije investitora i to pre ili istovremeno sa dobijanjem kredita od banke u iznosu
od 20.000.
U narednoj Tabeli 10 data je promena strukture kapitala

Tabela 10 Izvori finansiranja investicionih ulaganja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Akcijski kapital
10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
2 Udeli drutva sa
ogranienom
odgovornou
 - - - - - -
3 Ulozi - - - - - -
4 Dravni kapital - - - - - -
5 Drutveni - - - - - -
kapital

6 Zadruni udeli - - - - - -
7 Ostali kapital
- - - - - -
8 Osnovni kapital
(1+2+23+4+5+
6+7)
10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
9 Zakonske
rezerve 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000
10 Statutarne
rezerve 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000
11 Rezerve (9+10) 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000

III. 9.6. Projekcija dugoronih rezervisanja

Dugorona rezervisanja se obrazuju, koriste i ukidaju u svrhu pokria trokova i rizika

proisteklih iz poslovanja koji e se pojaviti u narednim obraunskim periodima. U skladu sa
propisima o raunovodstvu dugorona rezervisanja se procenjuju u visini trokova za koje se za
znaajnom sigurnou veruje da e nastati u narednim obraunskim periodima , a za koje su prihodi
iskazani u tekuoj godini. Prema tome i u biznis planu je neophodno izvriti projekciju ovih
rezervisanja i njihovih trokova. U narednoj Tabeli 11 data je projekcija dugoronih rezervisanja.

Tabela 11
Projekcija rezervisanja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godin Godina Godina
1 2 a3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Rezervisanja
za trokove i
rizike 1.500 2.000 2.000 1.500 1.000 1.000
2 Odloeni
revalorizacion
i dobitak 3.000 1.000 1.000 1.000 - -
3 Odloeni
negativni
godinji - - - - - -
4 Ostala
dugorona
rezervisanja - - - - - -
5 Ukupna
dugorona
rezervisanja
(1+2+3+4) 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000
 6 Prihodi od
ukidanja /
(rashodi)
uveanja
rezervisanja - 1.500 - 500 1.500 -
III. 9.7. Projekcija finansijskih prihoda i rashoda

Kako se neto novani tokovi projekta utvruju posle servisiranja dugova, neophodno je
izvriti i planiranje finansijskih prihoda i rashoda u projektovanom periodu. U ovaj plan ukljuuju se
planirani prihodi od kamata na novane plasmane, oroene depozite i ulaganja u hartije od vrednosti,
pozitivne realizovane kursne razlike i ostali finansijski prihodi. Na strani rashoda ukljuuju se kamate
iz plana otplate dugoronih kredita, negativne realizovane kursne razlike i ostali finansijski rashodi.
Ako je planirano investiciono ulaganje finansirano iz pozajmljenih izvora onda je potrebno istaknuti i
posebno prikazati finansijske rashode u vezi sa otplatom kamata na te izvore. Kako je ve istaknuto,
projekcije u biznis planu se vre pod pretpostavkom stabilnih cena, to se prevodi i u pretpostavku
stabilnog kursa dinara (pozitivne i negativne realizovane kursne razlike treba ukalkulisati samo ako je
njihovo postojanje sa sigurnou poznato).
U narednoj Tabeli 12 dat je plan otplate dugoronih kredita na osnovu kojeg se sastavlja plan
finansijskih prihoda i rashoda.

Dugoroni kredit
U 000 din
Plan otplate dugoronih kredita
1. Iznos kredita 20.000
2. Rok otplate u godinama 5 godina
3. Kamatna stopa % 10 %
4. Obraun anuiteta polugodinje
5. Grejs period 1 godina

Tabela 12
Plan otplate dugoronog kredita

U 000 din
Godina Ostatak Ostatak Poveanje Otplata Polugodi- Godi- Anuiteti Anuiteti
duga duga smanjenje polugod nje nja polugodi godinji
polugodi- godinje godinje -inje kamata kamat nji (5+6)
nje a
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Pretho-
dna
godina - - - - - - - -
20.000 - - 1.000 - 1.000
1. god 20.000 20.000 20.000 - 1.000 2.000 1.000 2.000
6 meseci -
17.500 - - 2.500 1.000 - 3.500
2 god 15.000 15.000 -5.000 2.500 875 1.875 3.375 6.875
6 meseci -
12.500 - - 2.500 750 - 3.250
3 god 10.000 10.000 -5.000 2.500 625 1.375 3.125 6.375
6 meseci
7.500 - - 2.500 500 - 3.000 -
4 god 5.000 5.000 -5.000 2.500 375 875 2.875 5.875
6 meseci
 2.500 - - 2.500 250 - 2.875
5 god - - -5.000 2.500 125 375 2.625 5.375

U narednoj Tabeli 13 dat je plan finansijskih prihoda i rashoda

Tabela 13
Projekcija finansijskih prihoda i rashoda

U 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Finansijski
prihodi 120 85 95 99 88 100
1.1 Prihodi od
kamata 65 60 65 64 63 70
1.2 Pozitivne
kursne
razlike 25 - - - - -
1.3 Ostali
finansijski
prihodi 30 25 30 35 25 30
2 Finansijski
rashodi 120 2.005 1.890 1.385 880 395
2.1 Rashodi
kamata 60 2.000 1.875 1.375 875 375
2.2. Negativne
kursne
razlike 50 - - - - -
2.3. Ostali
finansijski
rashodi 10 5 15 10 5 20
3 Finansijski
dobitak /
(gubitak) (1-
2) - -1.920 -1.795 -1.286 -792 -295

III. 9.8. Bilans uspeha

Projektovanje buduih rezultata kao to je ve napomenuto treba da se izvri za period za koji

se utvruje neto novani tok projekta a to je najee period otplate traenog kredita. Najee se
projekcija vri za tri do pet godina unapred.
Radi jednostavnijeg i preglednijeg sastavljanja projekcije neto novanih tokova, kao i radi
lake analize planiranih rezultata, projektovani bilans uspeha u biznis planu e se razlikovati od
propisane forme bilansa uspeha za izvesne reklasifikacije. Reklasifikovani bilans uspeha u biznis
planu uobiajeno ima sledeu strukturu.
+ poslovni prihodi
- poslovni rashodi
Bruto dobitak / (gubitak)
- Operativni rashodi (rashodi uprave i prodaje)
Poslovni dobitak/(gubitak)
 + finansijski dobitak /(gubitak)
+ neposlovni i vanredni dobitak7(gubitak)
dobit/(gubitak) pre poreza
- porez na dobit
neto dobitak/(gubitak)

Poslovni prihodi u smislu reklasifikovanog bilansa uspeha su svi poslovni prihodi iz

propisanog bilansa uspeha (izuzev Promena vrednosti zaliha uinaka), tj. konta grupa 60- Prihodi od
prodaje robe, 61-Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 62- Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 64-
Prihodi od premija, dotacija, subvenijca i sl. i 65-Drugi poslovni prihodi. Promena vrednosti zaliha
uinaka (grupa 63) se iskljuuje iz poslovnih prihoda i prikazuje kao poslovni rashod, jer po svojoj
prirodi ne generiu novane prilive, to je od primarnog interesa za potencijalnog investitora.
Poslovne rashode, u smislu reklasifikovanog bilansa uspeha, ine, pored Promena vrednosti
zaliha uinaka (grupa 63) i svi poslovni rashodi iz Zakonom propisanog bilansa uspeha izuzev dela
rashoda koji se direktno odnose na prodaju i upravu a koji se iskazuju kao operativni rashodi.Tako se
u poslovne rashode unose u celini konta grupa 50-Nabavna vrednost prodate robe, 51-Trokovi
materijala, 54-Trokovi amortizacije i rezervisanja i 63-Promena vrednosti zaliha uinaka , kao i
delovi grupa 52-Trokovi zarade, naknada zarada i ostali lini rashodi, 53-Trokovi proizvodnih
usluga i 55-Nematerijalni trokovi koji po mestu troka pripadaju proizvodnim trokovima. Rashodi
vezani za prodaju i upravu iz grupe 52 Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, 53-
Trokovi proizvodnih usluga i 55-Nematerijalni trokovi, se prikazuju kao Operativni rashodi. Ostale
stavke u reklasifikovanom bilansu uspeha su identine sa onima iz propisanog bilans uspeha, izuzev
onih vezanih za revolarizaciju jer se inflacija iskljuuje iz projekcije budueg finansijskog rezultata.
U projektovanom bilansu uspeha obuhvataju se podaci iz plana prodaje(Tabela 1) plana
proizvodnje i razvoja (Tabele 2 i 3) plana osnovnih sredstava i trokova amortizacije (Tabela 5)
projekcije promene vrednosti zaliha (tabela 6) promene dugoronih rezervisanja (Tabela 11) i
projekcije finansijskih prihoda i rashoda (Tabela 13).
Treba istai da se trokova koji se odnose na planirano stanje zaliha nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda iskazuju kao vrednost zaliha u bilansu stanja a u bilansu uspeha za promene
vrednosti tih zaliha na kraju i poetku perioda vri se poveanje ili smanjenje poslovnih rashoda (u
propisanom bilansu uspeha te promene se iskazuju na strani prihoda sa promenjenim znakom). Stanje
dugoronih rezervisanja se iskazuju u bilansu stanja, dok se promene vrednosti dugoronih
rezervisanja iskazuju kao prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja ili rashodi dugoronih
rezervisanja
U narednoj Tabeli 14 dati su projektovani bilansi uspeha.

Tabela 14
Projektovani bilansi uspeha

u 000 din.
Red Veza Pozicije Bazna Projekcija
broj god. Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 1.1 do 1.3 Poslovni
prihodi 30.000 101.500 126.000 151.500 166.500 185.000
1.1 Tab 1 poz Prihod od
1 prodaje robe - - - - - -
1.2. Tab 1. poz Prihodi od
2+3 proizvoda i
usluga 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000
1.3. Tab 11 Ostali
poz 6 poslovni
prihod prihodi - 1.500 - 500 1.500 -
 2 2.1. do 2.5 Poslovni
rashodi 33.535 88.160 107.735 122.717 125.352 138.071
2.1 Tab 2 poz Rashodi direk.
1.1; 2.1.1. Materijala i
i 2.2.1 robe 20.000 64.000 81.000 95.000 95.000 107.000
2.2. Tab 2 Gorivo i
ostale energija
pozicije 5.000 11.000 13.000 15.000 15.000 15.000
2.3. Tab. 6. Promene
poz 7 zaliha uinaka - -2.766 -1.690 -1.208 -292 -1.292
2.4 Tab. 3. Trokovi
poz 1 direktnog rada 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032
2.5 2.5.1. do Opti trokovi
2.5.3 proizvodnje
1.159 7.331 6.831 5.331 5.331 5.331
2.5.1 Tab 3 poz Trokovi
. 2 indirektnog
rada 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031
2.5.2 Tab 5 poz Amortiza -
. F cija 100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300
2.5.3 Tab 2 poz Trokovi
1.3. + proizvodn.
2.1.3.+ usluga
2.2.3. - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.000
3 1-2 Poslovni
dobitak/
(gubitak) -3.535 13.340 18.265 28.783 41.148 46.929
4 4.1. do Operativni
4.4. trokovi 7.581 6.562 9.123 9.873 12.074 14.456
4.1. Tab 3. poz Trokovi
3 admin. rada i
uprave 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906
4.2. 1% od 1.1. Trokovi
do 1.2. 1) usluga
vezanih za 300 1.000 1.260 1.510 1.650 1.850
prodaju
4.3. Tab 11. Rezervisanja
poz 6 za mat. 4.500 - - - - -
Trokove
4.4. 1% od 1.1. Nematerijalni
+1.2. 1) trokovi 600 2.000 2.520 3.020 3.300 3.700
5 3-4 Operativni
dobitak/
(gubitak) -11.116 6.778 9.142 18.910 29.073 32.473
6 Tab 13 Finansijski
poz 1 prihod 120 85 95 99 88 100
7 Tab 13 Finansijski
poz 2 rashod 120 2.005 1.890 1.385 880 395
8 6-7 Finansijski
dobitak/
(gubitak) - -1.920 -1.795 -1.286 -792 -295
9 5+8 Dobitak/ -11.116
(gubitak) 4.858 7.347 17.624 28.281 32.178
10 Porez na dobit
 - 972 1.469 3.525 5.656 6.436
11 9-10 Neto dobitak
(gubitak) -11.116 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743

1) Trokovi usluga vezanih za prodaju i nematerijalni trokovi se projektuju kao oekivani procenat od
projektovanog prihoda od prodaje roba i proizvoda.

III.9.9. Bilans stanja

U projektovanom bilansu stanja iskazuju se planirana osnovna sredstva i obrtna imovina u

aktivi i planirane obaveze i kapital u pasivi. Nivo ralanjivanja pojedinih pozicija u planiranim
bilansima stanja uslovljen je potrebama sastavljanja plana novanih tokova. Izuzev zbirnog
prikazivanja pojedinih pozicija, projektovani bilans stanja se razlikuje u odnosu na propisani bilans
stanja u tome to se nepokriveni gubitak (grupa 29) prikazuje kao smanjenje nerasporeene dobiti
(grupa 32) a ne kao zasebna pozicija u aktivi.
Za projekciju osnovnih sredstava koriste se podaci iz Plana osnovnih sredstava i amortizacije
(Tabela 5) dok se za projekciju obrtne imovine unose podaci iz projekcije vrednosti zaliha (Tabela 6) i
projekcije kratkoronih potraivanja (Tabela 7). Gotovina se dobija projekcijom Bilansa tokova
gotovine (Tabela 16).
Za planiranje pozicija pasive najznaajnije je planiranje promena na kapitalu i dugoronih i
kratkoronih obaveza. Za planiranje dugoronih obaveza i promena na kapitalu koriste se podaci iz
plana izvora finansiranja (Tabela 9), plana promena strukture i vrednosti kapitala (Tabela 10) i
projekcije rezervisanja (Tabela 11), dok se za planiranje dugoronih obaveza koriste podaci iz plana
otplate dugoronih kredita (Tabela 12). Za planiranje kratkoronih obaveza koriste se podaci iz
projekcije kratkoronih obaveza (Tabela 7). U narednoj Tabeli 15 dati su projektovani bilansi stanja.
Pretpostavka je da se ostvarena neto dobit ne rasporeuje, ve se kumulira na poziciji 8.3. Bilans
stanja (Nerasporeeni dobitak).

Tabela 15
Projektovani bilansi stanja

u 000 din
Red Veza Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 AKTIVA

STALNA
IMOVINA 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
1.1 Tab. 5 Osnovna sredstva
poz E 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
2 1) DUGORONA
POTRAIVANjA
- - - - - -
3 OBRTNA
IMOVINA 29.814 35.770 39.945 51.294 69.011 92.545
3.1. Tab. 6
poz. 6 Zalihe 7.500 14.166 17.556 20.164 20.456 22.947
3.2. Tab. 7 Kratkorona
poz. 3 potraivanja i
plasmani 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
3.3. 2) Gotovina 17.314 16.604 16.090 23.580 40.305 60.348
 4 1) AVR
5 1+2+3+ POSLOVNA
4 AKTIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545
6 VANPOSLO-
VNA AKTIVA - - - - - -
7 5+6 UKUPNA
AKTIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545

PASIVA

8 8.1. do KAPITAL 23.984 37.871 43.748 57.847 80.472 106.215

8.3
8.1 Tab 10. Osnovni kapital
poz 8. 10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
8.2. Tab. 10.
poz 11. Rezerve 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000
8.3. Tab 14
poz 11 Nerasporeeni
kumulati dobitak 8.884 12.771 18.648 32.747 55.372 81.115
v
9. Tab 11. DUGORONA 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000
poz 5 REZERVISANjA
10 10.1. do
10.2. OBAVEZE 6.830 29.099 26.097 22.547 17.839 14.331
10.1 Tab 12. Dugorone
kol. 3. obaveze - 20.000 15.000 10.000 5.000 -
10.2 Tab 8. Kratkorone
poz 3. obaveze 6.830 9.099 11.097 12.547 12.839 14.331
11 1) PVR - - - - - -
12 8+9+10 POSLOVNA
+11 PASIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545
13 1) VANPOSLOVNA
PASIVA - - - - - -
14 12+13 UKUPNA
PASIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545

1) U naem primeru radi jednostavnosti nismo projektovali dugorona potraivanja, kao ni

AVP, PVP i vanposlovna sredstva i izvore vanposlovnih sredstava. Ako predloeno ulaganje ima
efekta na prethodno navedene pozicije bilansa stanja, potrebno je izvriti i njihovu projekciju.

2) Stanje gotovine za svaki od perioda projekcije se dobije tako to se od ukupno projektovane

pasive oduzmu sve projektovane pozicije aktive, sem pozicije 3.3. koja se dobija kao rezultat tog
oduzimanja.

III. 9.10. Bilans tokova godine

Za sastavljanje bilansa tokova gotovine koristi se projektovani neto dobitak iz bilansa uspeha i
planirane promene na pozicijama projektovanih bilansa stanja. S ovim u vezi, mogue je radi
jednostavnosti projekcije bilansa tokova gotovine sastaviti jo jedan obrazac koji e pokazivati
promene na pozicijama projektovanog bilansa stanja.
 Za projekciju bilansa tokova gotovine radi jednostavnosti koristi se indirektna metoda po kojoj
se iskazani neto dobitak u bilansu uspeha koriguje za nenaplaene prihode i neplaene rashode. Pored
toga potrebno je neto dobitak korigovati za sve one poslovne promene koje se evidentiraju na
prihodima i rashodima, a ukljuuju prilive ili odlive gotovine, kao to su aktivnosti investiranja i
finansiranja. Osim toga postoje i trokovi koji ine odbitku stavku prilikom utvrivanja dobitka a koji
ne zahtevaju i odliv novanih sredstava kao to su amortizacija, rashodovanje osnovnih sredstava,
gubici od prodaje osnovnih sredstava, otpisi potraivanja i slino. Iz ovih razloga neto dobitak iz
bilansa uspeha ne moe predstavljati pravu meru neto novanih tokova preduzea.
Za projektovanje bilansa gotovinskih tokova koriste se indirektni metod po kojem se prilivi i
odlivi novanih sredstava utvruju na osnovu sledeih podataka:

- Prilivi:
a) Dobitak iz bilansa uspeha
b) Amortizacija
c) Smanjenje pozicija aktive bilansa stanja
d) Poveanje pozicija pasive bilansa stanja

- Odlivi:
a) Gubitak iz bilansa uspeha
b) Poveanje pozicija aktive bilansa stanja
v) Smanjenje pozicija pasive bilansa stanja

- Neto novani tok ( 1 2 )

- Stanje gotovine na poetku perioda
- Stanje gotovine na kraju perioda ( 3 + 4 )

Poveanje ili smanjenje osnovnih sredstava se uzima neto tj. smanjenje vrednosti osnovnih
sredstava za obraunatu amortizaciju se ne prikazuje u novanom toku.
U narednoj Tabeli 16 dat je projektovani bilans tokova godine

Tabela 16
Projektovani bilansi gotovinskih tokova

U 000 din
Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Prilivi 37.455 7.177 15.3699 23.925 27.043
1.1 Tab 14 poz 11 Neto dobitak 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743
1-2 Tab 15 poz 3.1. i 3.2. Smanjenje
obrtnih sredstava - - - - -
1.4. Tab 15 poz 2. Smanjenje obrtnih
sredstava - - - - -
1.5. Tab 15 poz 4 i 6. Smanjenje AVR i
vanposlovne aktive - - - - -
1.6. Tab 15 poz 10. Poveanje obaveza 22.269 - - - -
1.7. Tab 15 poz 8.2. Poveanje osnovnog
kapitala 10.000 - - - -
1.8. Tab 15 poz 8.2. Poveanje rezervi - - - - -
1.9. Tab 15 poz 9. Poveanje dugoronih
rezervisanja - - - - -
1.10. Tab 15. poz 11 i 13 Poveanje PVR i
vanposlovne pasive - - - - -
1.11 Tab 5 poz A2-A5+B2+V2-V5+G2-
G5+D2-D5+2 Prodaja osnovnih
sredstava i nematerijalnih ulaganja
(knjigovodstvena vrednost)
- - - - -
2 Odlivi 32.565 7.123 7.200 8.120 5.695
2.1 Tab 15 poz 3.1. i 3.2. Poveanje
obrtnih sredstava 6.666 4.690 3.858 992 3.492
2.2 Tab 15 poz 2. Poveanje dugoronih
potraivanja - - - - -
2.3. Tab 15 poz 10 Smanjenje obaveza - 3.002 3.550 4.708 3.508
2.4 Tab 15 poz7 4 i 6 Poveanje AVR i
vanposlovne aktive - - - - -
2.5. Tab 15 poz 8.1. Smanjenje osnovnog
kapitala - - - - -
2.6. Tab 15 poz 8.2. Smanjenje rezervi - - - - -
2.7. Tab 15 poz. 9 Smanjenje dugoronih
rezervisanja 1.500 - 500 1.500 -
2.8. Tab 15 poz 11 i 13 Smanjenje PVR i
vanposlovne pasive - - - - -
2.9. Tab 5. poz. B2+V2-V5+G2-G5
Ulaganja u osnovna sredstav i
nematerijalna ulaganja 30.000 - - - -
3 Neto novani tok (1-2) -710 -514 7.491 16.725 20.043
4 Tab 15poz 3.3. prethodna godina
Stanje gotovine na poetku perioda
17.314 16.604 16.3090 23.580 40.305
5 Tab 15 poz 3.3. tekua godina Stanje
gotovine na kraju perioda (3+4)
16.604 16.090 23.580 40.305 60.348

10. Analiza rentabilnosti

Biznis plan ukljuuje i analizu rentabilnosti planirane investicije, koju obino vre banke i
drugi kreditori, pa i sami investitori, radi ocene isplativosti ulaganja Analiza rentabilnosti planirane
investicije sa prvenstveno bazira na analizi projektovanog neto novanog toka u bilansu tokova
gotovine ili dinamikim pokazateljima rentabilnosti i analiza prelomne take. Isto tako mogu se
koristiti i statiki pokazatelji analize bilansa stanja i bilansa uspeha.

10.1 Dinamiki pokazatelji rentabilnosti

Dinamiki pokazatelji se proraunavaju na bazi neto novanih priliva kao osnovnog

pokazatelja rentabilnosti projekta. Pored toga, dinamiki pokazatelji testiraju rentabilnost projekta u
niz uzastopnih obraunskih perioda.
Osnovni dinamiki pokazatelji rentabilnosti ponuenog programa su:
-Neto sadanja vrednost investicije;
-Vreme isplativosti investicije;
-Interna stopa rentabilnosti.
 10.2. Neto sadanja vrednost

Neto sadanja vrednost investicije pokazuje neto novane prilive i odlive investicije u
dinarima tekue godine. Da bi se izraunala neto sadanja vrednost investicije potrebno je proraunati
oekivane prilive i odlive gotovine investitora posle servisiranja dugova za svaki od perioda
projekcije, odnosno neto novani tok. Neto novani tok je proraunat u bilansu gotovinskih tokova.
Zatim se na osnovu kamatne stope traenog kredita, odnosno preovlaujue kamatne stope na tritu,
formira diskontni faktor za svaku godinu u projekciji, i to po sledeoj formuli:

DFn = (1+KS/100)n, gde je

DFn diskontni faktor za period n,

KS kamatna stopa

Za na primer u kojem je kamatna stopa 10% diskontni faktor na primer u petoj godini rauna
se po prethodno navedenoj formuli i iznosi

DF5 = (1+10/100)5 = 1,6105

Oekivani prilivi i odlivi gotovine investitora za svaki period se diskontuju (dele) ovako
dobijenim diskontim faktorima. Zbir ovako diskontovanih neto priliva investicije po svim periodima
u projekciji ini neto sadanju vrednost investicije. Da bi investicija bila isplativa potrebno je da je
neto sadanja vrednost investicije vea od nule, odnosno pozitivna.

U narednoj Tabeli 17 dat je proraun neto sadanje vrednosti investicije.

Tabela 17
Neto sadanja vrednost investicije

KS=10% u 000 din

Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Neto novani tok (tab 16 poz 3) -710 -514 7.491 16.725 20.043
2 Diskontni faktor 1,1000 1,2100 1,3310 1,4641 1,6105
3 Diskontovani neto priliv
investicije (1:2) -646 -425 5.628 11.423 12.445
4 Kumulativni neto priliv investicije
posle servisiranja dugova (Poz. 4
prethodne godine +Poz. 3 tekue
godine) -646 -1.071 5.203 17.051 23.868
5 Neto sadanja vrednost investicije
(Poz. 4 u poslednjoj godini
projekcije) 23.868

10.3. Vreme isplativosti investicije

Vreme isplativosti investicije je onaj period u kojem kumulativni neto novani tok pre
servisiranja dugova postane pozitivan. Neto novani tok pre servisiranja dugova je dat u tabeli 18, a
dobija se tako to se na neto novani tok iz bilansa gotovinskih tokova dodaju odlivi na osnovu
servisiranja duga (Tabela 12 kolona 9)
Tako se u naem primeru vreme isplativosti investicije izraunava po sledeoj formuli:
 Vreme isplativosti investicije = 3 godine + (30.000-16847) / (32.283-16.847) = 3,85 godina

Poto poetno stanje ulaganje iznosi 30.000 (Tabela 9 poz. 6) to e kao to se vidi iz Tabele 18
poz. 6 kumulativan neto priliv investicije pre servisiranja dugova premaiti poetnu investiciju
izmeu tree i etvrte godine. Precizno vreme isplativosti investicije se dakle dobije kada se na
godinu pre one u kojoj kumulativni neto priliv premai vrednost poetne investicije ( u naem sluaju
godina 3) doda odnos izmeu razlike poetne investicije i kumulativnog neto priliva investicije pre
servisiranja dugova u godini pre koje on premauje poetnu investiciju (godina 3) i razlike izmeu
kumulativnog neto priliva investicije u godini u kojoj on premauje poetnu investiciju (u naem
primeru godina 4) i kumulativnog neto priliva investicije u godini pre (godina 3).

10.4. Interna stopa rentabilnosti

Interna stopa rentabilnosti je ona kamatna stopa koja bi sadanju vrednost neto novanog toka
pre servisiranja dugova izjednaila sa nulom Drugim reima, to je ona kamatna stopa koja bi pri
diskontovanju neto novanih tokova pre servisiranja dugova kumulativni novani tok pre servisiranja
dugova dovela na nulu. Ako je interna stopa rentabilnosti vea od preovladavajue kamate na tritu,
onda je predloena investicija rentabilna. Naalost nema precizne formule za izraunavanje interne
stope rentabilnosti. Jedan on naina za izraunavanje ove stope je da se isproba nekoliko kamatnih
stopa i na osnovu njih proraunatih diskontnih faktora, utvrdi koja od kamatnih stopa pribliava neto
sadanju vrednost nuli. Danas finansijski kalkulatori i poslovni softveri (EXCEL) imaju ovu funkciju
izraunavanja interne stope rentabilnosti (IRR) to je upotrebljeno i u naem primeru. U narednoj
Tabeli 18 dat je proraun vremena isplativosti investicije i interne stope rentabilnosti.

Tabela 18
Vreme isplativosti investicije i interna stopa rentabilnosti

KS=10% U 000 din

Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Neto novani tok (Tab 16 poz 3) -710 -514 7.491 16.725 20.043
2 Odlivi za servisiranje duga (Tab. 12 poz.
9) 2.000 6.875 6.375 5.875 5.375
3 Neto novani priliv pre servisiranja
duga (1+2) 1.290 6.361 13.866 22.600 25.418
4 Diskontni faktor 1,1000 1,2100 1,3310 1,4641 1,6105
5 Diskontni neto priliv investicije
1.173 5.257 10.417 15.436 15.782
6 Kumulativni neto priliv investicije pre
servisiranja dugova (poz. 4. preth. God
+poz 5 tekue godine)
1.173 6.429 16.847 32.283 48.065

VREDNOST

Vreme isplativosti investicije 3,85 godine

Interna stopa rentabilnosti 35,78%

10.5. Prelomna taka

 Prelomna taka je odreena onim obimom proizvodnje i prodaje pri kojem se granini
trokovi proizvodnje izjednaavaju sa prihodom od prodaje po jedinici. Prelomna taka je definisana
varijabilnim trokovima proizvodnje po jedinici proizvoda i ukupnim fiksnim trokovima
proizvodnje. Da bi se preraunavala prelomna taka, moe se koristiti sledea formula:

N=FT/(C-VT), gde su

N- proizvedena i prodata koliina za sve periode projekcije

FT-ukupni fiksni trokovi proizvodnje za sve periode projekcije
VT-varijabilni trokovi po jedinici za sve periode projekcije
C- prodajna cena

Na ovaj nain utvrena koliina je minimalna proizvodnja koja garantuje rentabilnost

investicije. Ako projekcija planira manje koliina proizvedenih i prodatih proizvoda u odnosu na
prelomnom takom odreene koliine takva investicija nije rentabilna i ne treba je ni zapoinjati. U
narednoj Tabeli dat je proraun prelomne take u naem primeru iz koje se vidi da je prelomna taka
na koliini od 8.049 kom. i da je to daleko ispod planiranih 103.600 kom. pa sledi da je planirana
investicija visoko rentabilna.

Tako su u naem primeru prelomna taka izraunava po sledeoj formuli:

Prelomna taka = 12.500 / (5,00 - 3,45) = 8.065

U narednoj Tabeli 19 dat je proraun prelomne take za novi proizvod (projekcija od 1. do 5.

godine kumulatino).

Tabela 19
Prelomna taka

u 000 din.
Red. Veza Pozicije Ukupno Po jedinici
br.
1 2 3 4 5
1 Planirana cena novog
proizvoda C 5
2 Planirana proizvodnja
novog proizvoda 103.600
3 Tabela 2. poz 2.1.1. +
poz. 2.2.1. Sirovine 322.000 3,11
(kumulativno)
4 Tabela 2. poz 2.1.2. + Ostali materijal,
poz. 2.2.2. gorivo i enerija 24.000 0,23
(kumulativno)
5 Tabela 3. poz. 1. Trokovi direktnog
(kumulativno) rada za novi proizvod 11.110 0,11
6 3+4+5 Varijabilni trokovi
novog proizvoda
(3+4+5) VT 357.110 3,45
7 Tabela 5. poz. V6+G6 Amortizacija
(kumulatino) novonabavljene 6.000
opreme i objekata
8 Tabela 13. poz. 2.1. Trokovi
(kumulativno) finansiranaja 6.500
 9 7+8 Fiksni trokovi
(7+8+9) FT 12.500
10 Prelomna taka N = 8.065
FT / (C-VT)

- u obraun su uli samo proizvodnja i trokovi proizvodnje novog proizvoda.

Prelomna taka

35.000

30.000

20.000

15.000

10.000 -----------------------------------------------------------------------------------------

5.000

5.000 10.000 15.000 20.000

Koliina

_ __ __ Fiksni trokovi______________________ Marginalni prihod

10.6. Statistiki pokazatelji

Statistiki pokazatelji koriste se za analizu Bilansa stanja i uspeha za jedan obraunski period.
Tako e svi statiki pokazatelji biti proraunati za svaki od obraunskih perioda projekcije. Osnovni
statiki pokazatelji su:
a. Margina bruto dobitka,
b. Margina poslovnog odbitka,
c. Margina neto dobitka,
d. Prinos na imovinu,
e. Prinos na kapital.
Pored prethodno navedenih pokazatelja postoji mnotvo drugih statikih pokazatelja kao to
su pokazatelji likvidnosti, solventnosti i zaduenosti a koji se takoe mogu uvrstiti u biznis plan. Ne
postoji referentna veliina za ocenu statikih pokazatelja, pa se najee uzima prosena veliina za
datu granu delatnosti.

Margina bruto dobitka

Margina bruto dobitka je jedan od pokazatelja profitabilnosti. Ona ukazuje na to koliko

poslovnih prihoda preostaje kada se pokriju direktni trokovi proizvodnje. Margina bruto dobitka se
izraunava tako to se Poslovni dobitak iz projektovanog Bilansa uspeha (Tabela 14 pozicija 3) podeli
 Poslovnim prihodima u projektovanom Bilansu uspeha (Tabela 14 pozicija 1) za isti obraunski
period i pomnoi sa sto jer se uobiajeno ovi koeficijenti prikazuju u postotcima.

Margina poslovnog dobitka

Margina poslovnog dobitka kao jedan od pokazatelja profitabilnosti ukazuje na to koliko

poslovnih perioda preostaje kada se pokriju svi trokovi proizvodnje i prodaje, a koji se mogu koristiti
za podmirenje finansijskih i neposlovnih i vanrednih rashoda. Margina poslovnog dobitka se
izraunava tako to se Operativni dobitak iz projektovanog Bilansa uspeha (Tabela 14 pozicija 5)
podeli Poslovnim prihodima u projektovanom Bilansu uspeha (Tabela 14 pozicija 1) za isti
obraunski period i pomnoi sa sto jer se uobiajeno ovi koeficijenti prikazuju u postocima.

Margina neto dobitka

Margina neto dobitka ukazuje na to koliko poslovnih prihoda preostaje kada se pokriju svi
rashodi, a koji se mogu koristiti za budue investicije i dividende. Margina neto dobitka se izraunava
tako to se Neto dobitak iz projektovanog Bilans uspeha (Tabela 14 pozicija 11) podeli Poslovnim
prihodima u projektovanom Bilansu uspeha (tabela 14 pozicija 1) za isti obraunski period i pomnoi
sa sto jer se uobiajeno ovi koeficijenti prikazuju u postocima.

Prinos na imovinu

Prinos na imovinu je pokazatelj efikasnosti korienja imovine preduzea. On ukazuje na

prinos ili zaradu na angaovanu imovinu. Prinos na imovinu se izraunava tako to se Operativni
dobitak (Tabela 14 pozicija 5) podeli vrednou ukupne aktive na kraju obraunskog perioda (Tabela
15 pozicija 7) i pomnoi sa sto. Ponekad se ovaj pokazatelj izraunava korienjem Neto dobitka
umesto Operativnog dobitka. Poto su finansijski prihodi i rashodi i porez na dobit odreeni vie
drugim faktorima nego to je to nain upravljanja imovinom preduzea, tanije je koristiti Poslovni
dobitak.

Prinos na kapital

Dok Prinos na imovinu ukazuje na efikasnost korienja imovine bez obzira na izvore
finansiranja te imovine. Prinos na kapital je pokazatelj efikasnosti korienja sopstveno uloenih
sredstava, odnosno osnovnog kapitala preduzea. On ukazuje na prinos ili zaradu na uloeni
kapital. Prinos na kapital se izraunava tako to se Neto dobitak iz projektovanog Bilansa uspeha
(Tabela 14 pozicija 11) podeli vrednou Kapitala iz projektovanog Bilansa stanja (Tabela 15 pozicija
8) na kraju obraunskog perioda i pomnoi sa sto.
U narednoj Tabeli 20 dati su proraunati statiki pokazatelji na na primer, koji se mogu
prikazati u biznis planu.

Tabela 20
Statistiki pokazatelji

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina 4 Godina
1 2 3 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Margina bruto
dobitka -12% 13% 14% 19% 25% 25%
2 Margina poslovnog
dobitka -37% 7% 7% 12% 17% 18%
3 Margina neto dobitka
 -37% 4% 5% 9% 14% 14%
4 Prinos na aktivu -31% 10% 13% 23% 29% 27%
5 Prinos na kapital -46% 10% 13% 24% 28% 24%

11. Dodatne informacije

Na kraju elimo da ukaemo na dokumentaciju koju treba pripremiti pre podnoenja zahteva
za kredit. Iako traena dokumentacija moe da varira od banke do banke, ipak je pri donoenju
zahteva za kredit uobiajeno da se podnosi sledea dokumentacija:

- Zahtev banci za odobrenje kredita sa obrazloenjem

1. Dokumentacija kojom se dokazuje pravni identitet zajmotraioca:

f. Fotokopija reenja o registraciji,

g. Fotokopija ugovora o osnivanju preduzea i statuta,
h. Fotokopija reenja NBJ-ZOP o razvrstavanju preduzea po veliini,
i. Dozvole za rad,
j. Izvod iz zemljinih knjiga kao dokaz o vlasnitvu firme nad nepokretnostima
k. Dokaz o izmirenju obaveza prema dravi (porezi, doprinosi i sl.),
l. Dokumentacija neophodna za ocenu biznis plana i kreditne sposobnosti
zajmotraioca
m. Bilansi uspeha, bilansi stanja, bilansi gotovinskih tokova, aneksi i izvetaji revizora
za poslednje tri godine (ukoliko je preduzee bilo u obavezi vrenja revizije)
n. Biznis plan,
o. Ostala dokumentacija kojom se dokazuju navodi iz projekcija u biznis planu (npr.
ugovor o nabavci-kao dokaz o obezbeenom izvoru snabdevanja sirovinama i
repromaterijalom, ugovori o isporuci proizvoda ili dugoronoj saradnji-kao dokaz
o obezbeenom plasmanu, ugovor o lizingu opreme, ugovor o zajednikom
ulaganju i slino.

Institucije za podrku razvoja malih

i srednjih preduzea i preduzetnitva

Jedno od znaajnih pitanja kojem se sve vie posveuje panja u ekonomskoj politici i
promenama privrednog sistema je stvaranje povoljnijih uslova za razvoj malih i srednjih preduzea,
kao i radnji za obavljanje samostalnih delatnosti. To se odvija u dva pravca. Jedan je promena propisa
u cilju pojednostavljenja postupka osnivanja i zapoinjanja poslovanja tih subjekata a drugi
finansijska podrka njihovom poslovanju i razvoju. Poetni koraci uinjeni su izmenama propisa
kojim je pojednostavljen postupak registracije preduzea i radnji, odnosno ukinuta obaveza
obezbeivanja prethodnih inspekcijskih kontrola za najvei broj delatnosti, poboljavanja u radnom
zakonodavstvu novim propisima o izgradnji objekata i poreskim propisima posebno u delu koji se
odnosi na podsticaje investicijama i novom zapoljavanju.
Finansijska podrka svakako je najvaniji faktor razvoja malih i srednjih preduzea i privatnog
preduzetnitva. U tom cilju osnovano je niz institucija sa zadatkom da se ovom sektoru privrede, pod
to povoljnijem uslovima, olaka pristup izvorima kapitala, uz uee sopstvenih sredstava i
angaovanje poslovnih banaka. Vlada Republike Srbije usvojila je januara 2003. godine, Strategiju
razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003- 2008. godine, u kojoj su
definisani glavni strateki pravci razvoja tog sektora u petogodinjem periodu i zadaci nadlenih
institucija koji e se ostvarivati kroz godinje programe finansiranja. Predvieno je da na kraju svake
godine, poev od 2003. Ministarstvo za privredu i privatizaciju definie u godinjem programu
prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju strategije u narednoj godini, ukljuujui i sredstva
donatora koja e prioritetno biti usmeravana u pravcu stvaranja stimulativnog pravnog i
administrativnog poslovnog okruenja za sektor malih i srednjih preduzea i privatnog preduzetnitva
otvaranja mikrokreditnih linija i strune pomoi bankama za pruanje usluga namenjenih tom sektoru
kao i razvoj mree regionalnih agencija i centara iji je zadatak neposredna pomo subjektima na koje
se program odnosi.
Najvaniju ulogu u mrei institucionalne podrke malim i srednjim preduzeima i
preduzetnitvu ima Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, pri
kojoj su osnovane regionalne agencije, centri i kancelarije za pruanje informativnih i savetodavnih
usluga, kao i sprovoenje programa obuke, direktno ili preko kvalifikovanih poslovnih konsultanata.
Do kraja 2002. godine. Osnovano je deset regionalnih agencija i centara i to u: Beogradu,
Kragujevcu, Kruevcu (sa potcentrima u aku, Kraljevu), Novom Sadu, Subotici, Uicu, Zajearu
(sa podcentrima u Boru, Negotinu i Knjaevcu) i Zreljaninu (sa potcentrima u Panevu, Kikindi i
Vrcu). Preko ovih agencija i centara mogu se obezbediti informacije u vezi sa raznim vidovima
pomoi prilikom osnivanja, poslovanja i finansiranja razvoja malih i srednjih preduzea i privatnog
preduzetnitva kao i mogunosti korienja kredita iz potencijala poslovnih banaka i iz drugih izvora
kao to su krediti Fonda za razvoj Republike Srbije i programi zapoljavanja Republikog zavoda za
trite rada.
Preko Fonda za razvoj Republike Srbije obezbeuje se znaajna finansijska podrka malim i
srednjim preduzeima, kao i privatnom preduzetnitvu pred veoma povoljnim uslovima. Prema
programu tog fonda za 2003. godinu (Slubeni glasnik RS broj 3/2003) osnovni model korienja
sredstava je na kreditnoj osnovi. Programom je pored uee u finansiranju investicionih projekata u
sklopu regionalnog razvoja oivljavanja proizvodnje, podsticanja izvoza i slino, predvieno i
odabranje kredita preko poslovnih banaka za osnivanje i poetak poslovanja kao i proirenje
delatnosti preduzea i samostalnih radnji. Krediti se odobravaju na pet godina sa 12 meseci grejs
perioda i godinjom kamatom od tri, pet i sedam odsto, zavisno od stepena razvijenosti optine na
kojoj se kreditirani projekti realizuju, u skladu sa Zakonom o nedovoljno razvijenim podrujima
Republike Srbije do 2005. godine, (Slubeni glasnik RS, broj 53/95). Anuiteti se obraunavaju i
plaaju tromeseno a za vreme otplate (grejs period) kamata se pripisuje glavnom dugu/integralna
kamata).
Osim stepena razvijenosti optine na kojoj se vri ulaganje, prioritet u korienju sredstava
Fonda za razvoj imaju programi koji ne zahtevaju nova ulaganja u izgradnju graevinskih objekata,
kao i programi koji pod jednakim uslovima, obezbeuju vee sopstveno uee i uea drugih izvora
(sredstva poslovnih banaka, ulaganja stranog partnera, donacije i sl) u strukturi finansiranja
investicije. Bitni kriterijumi koji daju prednost prilikom izbora programa su u vei nivo projektovane
rentabilnosti bri povraaj sredstava zapoljavanje veeg broja radnika, korienje visokih kredita za
otvaranje ili proirenje poslovanja samostalnih zanatskih i uslunih radnji, preko poslovnih banaka
prioritet imaju programi koji obezbeuju vei rast prihoda i vei broj novozaposlenih radnika, kao i
lica koja su u procesu tranzicionih promena ostala bez posla.
Saglasno sa Programom u Republikom fondu za razvoj utvrena je metodologija koja se
koristi u pripremi konkursne dokumentacije, odnosno zahteva za odobravanje kredita iz sredstava tog
Fonda. Ona se svodi na preporuke o neophodnim sadrajima kreditnog zahteva, investicione studije
ili biznis plana kao predviene dokumentacije za odobravanje razvojnih kredita. S obzirom na
specifinosti i veliinu svakog projekta, sadrina zahteva i potrebne dokumentacije nije
standardizovana i u osnovi je ista kako smo je prethodno opisali (taka 11). Uz kreditni zahtev se
dostavlja kompletan ili skraeni investicioni program, odnosno biznis plan, zavisno od predraunske
vrednosti projekta. Za izradu biznis plana, prema, dosadanjim iskustvima, moe se u potpunosti
koristiti primer koji smo obradili u ovom priruniku.
Za mala i srednja preduzea a posebno za preduzetnike veoma je bitno da imaju u vidu
mogunost korienja finansijske i drugih vidova podrke, koje prua Republiki zavod za trite rada
iz sredstava za realizaciju programa zapoljavanja. Uslovi, kriterijumi i nain korienja sredstava
ureeni su Pravilnikom o korienju sredstava Republikog zavoda za trite rada (Slubeni glasnik
RS, broj 35/97.... i 280/02). Preteni deo sredstava usmeren je na sprovoenje programa
zapoljavanja zasnovanih na ekonomskim i trinim principima sa prioritetom pri osnivanju novih
preduzea u radnji u poljoprivredi i agorindustijskom kompleksu kao i u propulzivnim i izvozno
orjentisanim sektorima. Posebno se podstiu programi zapoljavanja na selu, privredno nerazvijenim i
pograninim podruijima.
Sredstva Zavoda odobravaju se bespovratno i na kreditnoj osnovi. Bespovratna sredstava
odobravaju se za programe zapoljavanja invalida i drugih invalidnih lica, a izuzetno u zavisnosti od
raspoloivih sredstava. Upravni odbor Zavoda svojom odlukom moe odobriti bespovratna sredstva i
za druge programe zapoljavanja. Sredstva sa obavezom vraanja odobravaju se za programe novog
zapoljavanja programe samozapoljavanja i programe ostvarivanja prava zaposlenih ijim je radom
prestala potreba u istom ili drugom preduzeu. Krediti se daju sa rokom vraanja dve godine i
kamatnom stopom najmanje u visini eskontne stope Narodne banke Srbije, to se utvruje ugovorom
izmeu Zavoda i korisnika sredstava. Kredit dospeva za vraanje najkasnije est meseci od dana
uplate sredstava.
Zahtev za odobravanje sredstava sa potrebnom prateom dokumentacijom podnosi se
Upravnom odboru, odnosno direktoru Zavoda, preko organizacione jedinice Zavoda u seditu
podnosioca zahteva. Teritorijalna organizacija Zavoda je prilagoena tako da za svaki okrug postoji
filijala ili sluba u kojoj se mogu dobiti informacije o mogunosti korienja finansijske i drugih
vidova podrke i podneti zahtev za korienje sredstava Zavoda putem programa zapoljavanja.
Sadrina zahteva i pratea dokumentacija za odobravanje kredita na osnovu programa
zapoljavanja je takoe slina kako smo je prethodno objasnili. Jedina specifinost metodologije
Zavoda, u odnosu na metodologiju za investicione programe drugih institucija (koje za glavni cilj ne
moraju imati zapoljavanje), jeste da sadrina investicionog programa, odnosno biznis plana koji se
dostavlja uz zahtev, treba da bude u funkciji zapoljavanja kao osnovnog cilja a investicija korisnika
koja e se finansirati iz sredstava predvienih programom bitan inilac da se taj cilj realizuje.
Obim investicionog programa, odnosno biznis plana zavisi od statusa korisnika, kao i namene
i visine traenih sredstava. Taj obim je razliit kada se radi o programu za osnivanje samostalne
radnje ili proirenju individualnog poljoprivrednog gazdinstva ime se realizuje zapoljavanje manjeg
broja lica u odnosu na program preduzea koji predvia vei broj novozaposlenih radnika. Ono to je
meutim zajedniko za svaki investicioni program ili biznis plan je da mora da sadri minimum
potrebnih informacija na osnovu kojih se moe doneti odluka u skladu sa pomenutim Pravilnikom o
korienju sredstava.

Primer skraenog biznis plana za manje investicione projekte

Na kraju na bazi tipskog obrasca Zavoda za trite rada, dajemo i praktian primer biznis
plana sa minimumom podataka i informacija koji se podnosi uz zahtev za dobijanje finansijske
podrke za osnivanje i poetak poslovanja ili proirenje delatnosti preduzea ili radnje koje predvia
samozapoljavanje ili zapoljavanje manjeg broja lica. Tako skraeni biznis plan u principu se moe
koristiti i u dugim situacijama kada se radi o manjim programima to naravno zavisi od pravila
institucije ija se sredstva koriste za finansiranje konkretnog programa. U naem primeru biznis plan
je sainjen za program zanatske radnje u oblasti zavrnih radova u graevinarstvu.

Zanatske radnje Stil-Molersko farbarski radovi i
Zastakljivanje graevinskih objekata
Osnovni podaci o preduzetniku:
- Ime i prezime
- Najvia zavrena kola
- JMBG
-Status pre osnivanja preduzea
- Dosadanje iskustvo
-Line osobine
1. POSLOVNI PROGRAM
1.1. Opiite svoj plan:
(ta elite postii na tritu u
preduzeu, zajednici u kojoj ivite)
1.2. Naziv investicionog programa
- plana opremanja radnih mesta:
1.3. Karakter programa
1.4. Namena sredstava po
predraunskoj vrednosti
1.5. Predraunksa vrednost investicije:
180. 000 dinara
1.6. ta vam je posao?
(opis proizvoda ili usluga, kakve potrebe
zadovoljavate, kakv je u poreenju sa
konkretnim proizvodima...)
1.7. Koja Vam je ciljna grupa?
(ko su kupci, ko koriscnici, geografska
lokacija kupca da li neko ve kupuje kod
Vas...)
1.8. Kako ete proizvoditi?
(poslovna lokacija, poslovni prostor,
BIZNIS PLAN
(naziv programa)
Ljubia Lazovi
Srednja graevinska kola
IV stepen
05089570710166
Nezaposlen
10. god rada na zavrnim
radovima u graevinarst.
struan, vredan,
preduzimljiv
Osnivanjem radnje obavljao bih
zanatske molersko-farbarske radove i
zastakljivanje
1.Proizvodni 2. Neproizvodni
-izgradnja ili adaptacija objekta
__________________________
-nabavka, remont ili popravka maina
opreme, alata za obavljanje radova iz
delatnosti
-nabavka sirovina, repromaterijala i rez.
Delova___________________________
-nabavka robe i usluga namenjena daljoj
prodaji____________________________
-uee Zavoda: 36.000 (20%)
-ostali izvori: 114.000 (80%)
-opis proizvoda ili usluga
molersko farbarske usluge i usluge
zastakljivanja objekata
-kakve potrebe zadovoljava
_______________________
-plan potrebnih resursa
________________________
-prednost nad konkurencijom
________________________
-ko su kupci?
Graevinska preduzea
-geografska lokacija kupca
Podrinjsko kolubarski region
-poslovna lokacija
Oseina, Vojvode Miia broj 18
oprema, nabavka materijala...)
1.9. Koliko ete proizvoditi?
(koliine i cene)
1.0. Koliko ete prodavati?
(kako ste formirali cene, imate li
politiku popusta, koji su Vam
distribucijski kanali, dajete li
garanciju...)
1.1. Koliko ete prodavati?
(koliine cene)
1.2. Da li ete vriti reklamu i
promociju?
(kako ete reklamirati imate li
proraun za reklamu...)
1.3. Kako ete upravljati
poslovima?
1.4. Koliko su Vam trokovi
poslovanja?
-trokovi zarada i doprinosa
-trokovi zakupa, kom usluga i sl.
-trokovi goriva, kanc. materijala i sl.
-trokovi repromaterijala ili nabavna
vrednost trg. Robe
-ostali nepomenuti trokovi
-poslovni prostor
nije potreban za poetak delatnosti
-oprema prskalica i alati za seenje
stakla
u 1. godini 10.000m2 prostora i 4.000 m2
zastakljivanja
u 2. godini 15.000m2 prostora i 6.000 m2
zastakljivanja
-kako ste formirali cene?
Po tekuim trinim cenama radova
-imate li politku cena?
Samo za avansna plaanja
-koji su distributivni kanali?
Preporuke korisnika usluga
U 1. godini 14.000m2x360 din
(proseno)=504.000
U 2. godini 21.000m2x390 din
(proseno)=819.000
Oglasi u sredstvima informisanja i
isticanje firme (kao proizvoaa) na
gradilita, preporuke korisnika usluga
Lino-planiranjem i programiranjem
poslova u rokovima iz terminskih
planova glavnog izvoaa radova
U 1 godini U 2. godini
432.000
690.000
20.000
28.000
15.000
23.000
- -

30.000
48.000
497.000
789.000
1.5. Definiite osnovne pretpostavke Iskoristiti prednost radnje zbog niskih
Vaeg poslovanja za naredne 3 reijskih trokova
godine Intencija je da se poslovi ugovaraju na
dui period sa mnjim brojem pred.
Glavna orjentacija je na kvalitetu i
potovanju rokova
Cilj je poveanje obima posla i
novzaposlenih radnika
1.6. Broj i struktura radnika koji se U prvoj godini 1SSS-IV stepen
zapoljavaju (dva radnika) 1 KV III stepen

U drugoj godini 1 novozaposlen

(tri radnika) 1 KV III stepen
 U treoj godini 2 novozaposlena
(pet radnika) 1 KV III stepen
1 pom.radnik II
stepen

Datum____________________ PODOSILAC ZAHTEVA

M.P.
U________________________ _____________________