Naslov

originala
CUJO

Copyright 1981. by Stephen King

 Ovo je knjiga za mog brata Dejvida,
koji me vodio za ruku preko Ulice Vest Brod
i koji me nauio da pravim udice za nebo
od starih vealica za kapute.
Trik je bio tako prokleto dobar da ga
nikad nisam pregoreo.

Dejvide, volim te.

 JEDNOGA DANA...

ne tako davno, pojavilo se udovite u gradiu Kasl Rok, u dravi

Mejn. Ubilo je kelnericu Almu Frenet 1970. godine; enu po imenu
Polin Tudejker i srednjokolku eril Mudi, 1971. godine; zgodnu
devojku koja je nosila ime Kerol Dunbarger, 1974. godine; uiteljicu
Etu Ringold u jesen 1975. godine; i konano, poetkom zime, te iste
godine, gimnazijalku po imenu Meri Kejt Hendrasen.
udovite zapravo nije bilo vukodlak, vampir, leinar, niti pak
kakvo bezimeno stvorenje iz demonske ume ili snene magline, ve
naprosto, policajac Frenk Dod, preoptereen mentalnim i seksualnim
problemima. Neki dobar ovek, po imenu Don Smit, na udnovat
nain otkri identitet udovita, ali pre nego to su uspeli da ga uhvate
izgleda da se radilo samo o nekih sekund-dva Frenk Dod izvri
samoubistvo.
Pomalo okantno, naravno, ali i veselo; ovo samoubistvo znailo je
pravo veselje za mali grad, konano je nestalo udovite koje je
uporno haralo snovima. Komar grada sahranjen je u grobu Frenka
Doda.
Ipak, i u ovom prosveenom dobu, koje je nesumnjivo nametnulo i
saznanje o negativnim psiholokim uticajima roditelja na decu, nae
se mesta za bar jednog tatu, negde u Kasl Roku ili moda jednu
baku koji e umirivati deicu uz priu kako Frenk Dod dolazi po
decu koja ne paze i ne sluaju. Naravno da u Kasl Roku nije bilo mesta
protivljenju maliana dok su gledali kroz svoje mrane prozore i
matarili o Frenku Dodu u njegovom sjajnom crnom kinom mantilu,
Frenku Dodu koji davi... i davi... i davi.
On je napolju, kao da ujem baku kako apue dok vetrutina
zvidi niz dimnjak i krgue oko poklopaca koji poskakuju na toploj
pei. On je napolju, i ako nisi dobar, moda e se njegovo lice pojaviti u
oknu dok gleda kroz prozor svoje spavae sobe, kad svi u kui budu
zaspali osim tebe; moda je njegovo lice to koje ti se veito ceri iz
garderobera usred noi, sa velikim znakom STOP u jednoj ruci, koju
podigne kad preskae decu i noem u drugoj, kojom e se ubiti... i pssst,
deco... pssst... pssssssssst.
Sve u svemu, to je bilo bilo je. Komara, sasvim sigurno; dece
koja su dugo leala budna; prazne Dodove kuerine (jer je njegova
majka ubrzo posle svega podlegla modanoj kapi) koju su svi
izbegavali i zaobilazili kao kuu duhova; ali sve je to bilo pa prolo,
kao i svi neizbeni pratioci lanca bezrazlonih ubistava.
I vreme je prolo. Punih pet godina.
udovite je nestalo, udovite je mrtvo. Frenk Dod je trulio u
svom kovegu.
Samo to udovita nikad ne umiru. Vukodlaci, vampiri, leinari,
bezimena stvorenja iz nitavila. udovite nikad ne umire.
Pojavilo se ponovo u Kasl Roku u leto 1980. godine.

etvorogodinji Ted Trenton, probudio se jednog majskog jutra te

godine, neposredno po ponoi. Ustao je iz kreveta i pospano se uputio
beloj svetlosti koja se neznatno probijala kroz poluotvorena vrata,
usput ve sputajui donji deo piame. Pikio je itavu venost,
povukao vodu i vratio se u krevet. Navukao je pokriva i tad ugledao
stvorenje u svom garderoberu.
Onie, irokih ramena, naherene glave, upalih oiju koje ilibarno
svetlucaju neto to bi moglo biti polu-ovek polu-vuk. Oi mu se
prevrnu u dupljama dok je pratio deakovo uspravljanje u krevetu,
kesice izmeu nogu se zanjiu, dlaka mu se nakostrei, a duh oglasi
poput tananog zimskog zviduka kroz grlo: sulude oi koje se cere, oi
koje su obeavale stravinu smrt uz neujnu muziku vritanja; neto u
garderoberu.
uo je kako rei; osetio je sladunjavost njegovog leinarskog daha.
Ted Trenton ruicama silovito pokrije oi, zaustavi dah i vrisne.
U susednoj sobi glasno gunanje njegov otac.
Uplaeni uzvik: ta je bilo? u istoj sobi njegova majka.
Odjeci njihovih stopa, u trku. Kad su uli, on proviri kroz prstie i
ugleda stvorenje u garderoberu kako rei uz jezivo obeanje da oni
mogu doi, ali e sigurno otii, a kada budu...
Svetlo se upali. Vik i Dona Trenton priu njegovom krevetu,
izmene zabrinute poglede preko njegovog kreno belog lica i
izbezumljenih oiju, pa njegova majka ree, ne, uzvikne,: Rekla
sam ja, Vik, da su tri virle previe!
A onda je njegov tatica seo na krevet, zagrlio ga i upitao ta nije u
redu.
Ted se usudi da baci jo jedan pogled u provaliju svog
garderobera.
udovite je nestalo. Umesto gladne zveri koju je video, bilo je tu
ebadi na dve gomile, nemarno nabacane zimske posteljine, jer Dona
jo nije bila uspela da sve sloi na spratu. Sve je bilo na hrpi preko
stolice koju je Ted koristio da dohvati poneto sa gornje police
garderobera. Umesto dlakave trouglaste glavetine, naherene skoro
upitno, a istovremeno tako prodrljive, video je samo svog plianog
medu na vioj gomili ebadi. Namesto upalih, zlokobnih ilibarnih
oiju, bila su tu dva prijateljska smea staklaca kroz koja je njegov
Mika posmatrao svet.
ta nije u redu, Tedi? ponovo ga upita tatica.
udovite! uzviknu Ted. U mom garderoberu! I brine
u pla.
Mama sede pokraj njega. Bezbedno uvaljen izmeu njih, bio je
paen i maen kako se samo poeleti moe. A onda usledi roditeljski
ritual. Objasnili su mu kako udovita ne postoje i kako je on to samo
runo sanjao. Majka mu je objasnila kako senke ponekad mogu da lie
na ona grozna bia koja se prikazuju na TV i u stripovima, a tata ga je
ubeivao kako je sve u redu, najboljem redu i da ga u njihovoj dobroj
kui nita ne moe povrediti. Ted je klimao glavicom kao da misli da
su oni apsolutno u pravu, a tako je dobro znao da nisu.
Otac mu je objasnio kako u mraku dve hrpe ebadi sasvim lie na
iroka ramena, kako meda zapravo ini tu naherenu glavu na kojoj su
Mikine staklene okice primile odsjaj svetlosti iz kupatila i ivotnost
prave ivotinje.
Pazi sad, ree. Dobro me pogledaj, Tedi.
Ted je gledao.
Njegov tata uzme hrpu ebadi sa stolice i smesti je u samo dno
garderobera. Ted je uo kako se vealice za odela diskretno
pomeraju, dodiruju i priaju o njegovom tati neto na vealikom
jeziku. To je bilo smeno pa se i Ted nasmejao. Mama primeti njegov
osmeh i, rastereena najzad, uzvrati iskrenim osmehom.
Tata se izvue iz garderobera, pokupi Miku i smesti ga Tediju u
naruje.
I poslednje, ali ne i najmanje vano, tata je to rekao uz
naklon, krajnje teatralno, da su se i Ted i mama slatko smijuljili,
tolica.
Dobro zatvori vrata garderobera i zabarikadira ih stolicom. Kad se
vratio Tedovom krevetu, on se jo uvek smekao, ali su njegove okice
imale ozbiljan izraz.
U redu, Ted?
Da, ree Ted, a onda se prisili da kae: Ali, tatice, bilo je
tamo. Video sam ga. Stvarno.
To je bilo u tvojoj glavi, Ted, ree tata i njegova krupna topla
ruka pomiluje mu kosicu. Nisi ti video udovite u garderoberu,
neko pravo. Nema udovita, Ted. Ima ih samo u priama i u tvojoj
glavi.
Naizmenino je posmatrao velika lica svoje mame, pa tate, pa opet,
lica koja je voleo.
Stvarno?
Stvarno, ree mama. Hajde sad lepo ustani pa da piki
kao veliki.
Pikio sam. To me je i probudilo.
Lepo, mama e, jer nam roditelji ba nikad ne veruju, ali
mi uini na volju, vai?
Malian posluno ode dok ga je ona posmatrala kako na jedvite
jade cedi itavih etiri kapi, nasmei se i doda, Eto, vidi? Ba je
trebalo da piki.
Ted rezignirano klimne glavom u znak odobravanja i vrati se u
krevet. Uukaju ga. Poljube za laku no.
Samo to njegovi tata i mama stignu do vrata svoje sobe, u njemu
se nastani strah poput ledenog ogrtaa prepunog magle. Poput
pokrova koji mirie na neizbenu smrt. O, molim, pomisli, ali nita
vie, samo to: O molim o molim o molim.
Verovatno mu je otac proitao misli, vrati se i, ve s jednom rukom
na prekidau za svetlo, ponovi: Nema udovita, Ted.
Nema, tata, ree Ted, jer su u tom trenutku oi njegovog oca
izgledale tako osenene i daleke... kao da su vapile za njegovom
uverljivou. Nema udovita. Osim jednog u mom garderoberu.
Svetlost umine.
 Laku no, Ted. Mamin glas doplovi lako i neno, a on u svojoj
glavi viknu, uvaj se, mamice, oni jedu ene. U svim filmovima hvataju
ene, nose ih nekuda i onda ih pojedu! O molim o molim o molim...
Ali su oni ve otili.
Tako je etvorogodinji Ted Trenton ostao da lei u svom krevetu,
potpuno ukoeno kao u kakvom nesnosnom mideru za kimu. Leao
je tako pokriven do zuba, jednom rukom grevito savijajui Mika uz
svoje telo, dok je na jednom zidu bio Luk Skajvoker; na drugom zidu
veverica arenih lea veselo se cerila sa vrha miksera (IVOT VAM
NUDI LIMUN, NE BUDITE KISELI, PRIUTITE SI LIMUNADU! drsko
poruuje iscerena veverica); a na treem itavo arenilo tima Sesami
Strita. Dobroudni totemi, dobra magija. A vetar napolju urla preko
krovova i klie se du crnih ljebova! Ove noi za njega nema sna.
Ali, malo po malo, onaj odvratni mider poe da rasputa svoje
spone i oslobodi miie. Misli mu odlutaju...
A onda ponovni vrisak, ovoga puta blii od nonog vetra i Ted bi
ponovo baen u izbezumljenu budnost.
arke na vratima garderobera.
kriiiiiiii...
Tako tanani zvuk, da ga verovatno mogu uti samo psi i mali
deaci ako se probude usred noi. Vrata njegovog garderobera
otvarala su se polako i mirno, provalija smrti otvarala se u mrak, mic
po mic, mic po mic.
udovite je bilo u tom mraku. ualo na istom mestu kao i pre.
Cerilo mu se dok su se kabasta ramena protezala oko naherene glave,
sa oima ilibarnog sjaja i ivotnou priglupe lukavosti. Rekao sam ti
da e oni otii, Ted, proaputa, na kraju uvek odu. A onda se ja vraam.
Ti mi se dopada, Ted. Mislim da u odsad dolaziti Svake noi, i svake
noi u biti malo blie tvom krevetu... jo malo blie... a onda e samo
jedne noi, pre nego to uspe da ih dovie, uti kako neto rei, rei
neto tik uz tebe, Ted, to u biti ja i ja u skoiti i onda u te pojesti i ti
e biti u meni.
Zurio je u udovite u garderoberu, fasciniran i, istovremeno
omamljen prestravljenou. Bilo je neeg... skoro sasvim bliskog.
Neeg to mu je ve bilo poznato. I to je i bilo najgore, upravo to
prividno prepoznavanje. Ba zato...
Zato to sam ja lud, Ted. Ja sam ovde. I bio sam oduvek ovde.
Nekada je moje ime bilo Frenk Dod i ja sam ubijao ene, a moda sam i
njih pojeo. Oduvek sam bio ovde, unjao se okolo, oslukivao. Ja sam
udovite, Ted, staro udovite i imau te uskoro, Ted. Osea li kako
sam ti sve blii... i blii...
Moda mu je stvar iz garderobera govorila svojim uobiajenim
itanjem ili je moda to bio samo prizvuk vetra. Bilo kako bilo,
svejedno. Pomno je sluao svaku re, omamljen prestravljenou,
samo to se ne onesvesti (a tako budan); posmatrao je to oseneno
lice koje rei i ve ga je dobro znao. Nee vie spavati noas, a moda i
nikad vie.
Ali neto kasnije, negde izmeu pola sata po ponoi i prvog
otkucaja u sledeem danu, moda zato to je bio mali, Ted ponovo
odluta u svoj san. Laki san u kome su ga zdepasta, dlakava stvorenja
belih zuba gonila u mrane komare sna.
Vetar je vodio duge razgovore sa olucima. Beli luk prolenog
meseca oslikao se na nebu. Negde u daljini, na nekoj poljani noi ili
stazi borove ume, neki pas zalaja besno, a onda se utia.
A u garderoberu Teda Trentona, bdilo je neto ilibarnih oiju.

Jesi li ti vratio ebad? upita Dona sledeeg jutra svoga mua.

Stajala je uz poret i pripremala slaninu. Ted je bio u drugoj sobi i
prelistavao novi broj revije o ivotinjskom svetu, grickajui tvinkls
pahuljice. Tvinklsi su bili iz serije arp itnih pahuljica, a
Trentonovi su dobij ali sve vrste arp pahuljica besplatno.
Ha? upita Vik. Potpuno se udubio u sportsku stranu.
Podmlaeni tim Njujorkera sad je ve uveliko uspeno odolevao
groznici Red Soksa, Ali je Vik mazohistiki uivao u iekivanju
novog prljavog starta Meta.
ebad. U Tedovom garderoberu. Vraena su napolje. I stolica je
vraena na staro mesto, a vrata su opet bila otvorena. Donela je na
sto slaninu koja je jo cvrala.
Jesi li ih ti vratio na stolicu?
Ja ne, ree Vik, okreui stranicu. Sve mi to mirie na
zaveru loptica naftalina.
udno. Mora da ih je on vratio.
On spusti novine i podigne pogled ka njoj. O emu ti to pria,
Dona?
Sea se runog sna od sino?
Teko da u ga zaboraviti. Mislio sam da e dete da umre. Gr,
ta li.
Ona potvrdno klimne glavom. On misli da je ebad preturao
neki... Ona slegne ramenima.
Bauk, ree Vik, iscerivi se.
Pretpostavljam. A ti si mu utrapio njegovog medu i svu ebad
strpao u dno garderobera. Ali ona su opet bila na stolici kad sam ula
da namestim krevet. Nasmeje se.
Pogledala sam unutra i na trenutak pomislih...
Sad mi je jasno, ree Vik i ponovo uze novine. Prijateljski joj
namigne. Tri besna psa, kad bi se zezali.
Kasnije, kad je Vik ve otiao na posao, Dona upita Teda zato je
vratio stolicu i ebad kad su ga toliko noas uplaila.
Ted podigne pogled ka njoj, a njegovo lice, obino ivahno i
veselo, delovalo je bledo i oprezno prestaro. Pred njim je bila
otvorena slikovnica Rat zvezda. Zelenim flomasterom upravo je bojio
muuzvezdani prostor.
Nisam ja, ree.
Ali, Ted, ako ti nisi, tata nije, a nisam ni ja...
udovite je, ree Ted. udovite u mom garderoberu.
Ponovo se udubi u svoju sliicu.
Ona ga je stojei posmatrala, zabrinuto i pomalo uplaeno. On je
bio bistar deak i moda prematovit. Ovo ba i nisu bile vesele vesti.
Morae o tome da porazgovara sa Vikom jo koliko veeras. Morae
dobro da popria s njim o tome.
Ted, zar se ne sea ta je tata rekao, podseti ga.
Nema udovita.
Nema po danu, ree malian i nasmei joj se tako iskreno,
predivno, da razbije sve njene strahove. Razbarui mu kosu i spusti
poljubac na obraz.
Nameravala je da porazgovara sa Vikom, a onda, dok je Ted bio u
obdanitu, doao je Stiv Kemp i ona je potpuno zaboravila, a Ted je i te
noi vikao, vikao kako je u njegovom garderoberu udovite,
udovite!
Vrata garderobera zjapila su otvorena, ebad na stolici. Ovog puta
ih Vik podigne na gornju policu garderobera.
Zakljuana su tamo gore, Tedi, ree Vik, poljubivi svog sina.
Sad si bezbedan. Vrati se da spava i lepo sanjaj.
Ali, Ted dugo nije mogao da zaspi i pre nego to je i uspeo, vrata
garderobera lagano se otvore uz tanani zvuk arki i provalija smrti
otvori u smrtni mrak smrtni mrak u kome je neto dlakavo, otrih
zuba i kandi, ekalo, neto to je odisalo sirovom krvlju i
prokletstvom.
Zdravo, Ted, proaputa svojim glasom u truljenju, a u Tedovom
prozoru prikaza se mesec poput obrisa beliastog razrezanog oka
mrtvog oveka.

Najstarija iva osoba u to kasno prolee u Kasl Roku bila je Ivlin

elmers, meu starijim metanima poznata kao tetka Ivi ili stara
radio-Mileva, kako ju je nazivao Dord Meara koji joj je donosio
potu uglavnom kataloge i ponude iz Riers Dajdesta i molitve
posveene besmrtnom Hristu i sluao njene beskrajne monologe.
Jedino to ume ta stara radio-Mileva to je da predskae vreme
obiavao je Dord da prizna uz aicu sa svojim drugarima dole kod
Pitomog tigra. Bilo je to prilino glupo ime za kafanu, ali kako je to
bilo jedino mesto u Kasl Roku gde se moglo nazdraviti, inilo se da je
ovo ime sasvim leglo svakom namerniku.
Dordovo miljenje nailazilo je na opte odobravanje. Tetka Ivi,
kao najstariji stanovnik Kasl Roka, imala je tap Boston Posta ve
pune dve godine, zapravo sve od vremena kada je Arnold Hibert
isteturao sa zadnjeg odmorita Kasi klinike i slomio vrat, tano
dvadeset pet minuta nakon putanja gasa u pantalone, po poslednji
put u ivotu, u sto prvoj godini, tako senilnoj da je svaki pokuaj
razgovora sa njim padao u iskuenje razgovora sa praznom
konzervom hrane za make.
Tetka Ivi nije bila ni blizu senilnosti Arnija Hiberta a ni tako stara
kao on, niti sluajno tako glupa da izgubi svoj dom kao Hibert. Ve
dobro zala u starost, u devedeset treoj, uvek je bila spremna da
ispsuje Dorda Mearu na pasja kola, kad bi joj mamuran i rezigniran
donosio potu.
Ali, umela je da predvidi vreme. Opte miljenje u gradu bar
meu starijim svetom koji je mario za tako ta bilo je da je tetka Ivi
nepogreiva u tri stvari: odreivanju nedelje u kojoj e poeti prva
letnja etva, kakva e biti sezona borovnica i kakvo e vreme biti.
U jedno rano jutro tog juna, odgega do potanskog sandueta na
kraju staze, puei svoje omiljene cigare Herbert Tarejton, teko se
oslanjajui na svoj Boston Post (koga e naslediti Vin Merant kad
stara radio-Mileva odapne, mislio je Dord Meara, a i da se tebe
reimo, Ivi). Pozdravi Mearu, urlajui njena gluvoa ju je tako
oigledno ubedila da su iz saaljenja prema njoj svi na ovom svetu
ogluveli a onda se prodra kako ih eka najtoplije leto u poslednjih
trideset godina. Vrue rano i vrue kasno i vrue u sredini, Ivi je urlala
iz sve snage usred pospanog mirnog popodneva.
Tako, znai? upita Dord.
ta?
Rekoh tako znai? I po tome je bila poznata tetka Ivi.
Svakog bi naterala da urla kao i ona. Da oveku popucaju krvni
sudovi.
Pristala bih u osmeh da poljubim svinju, ako ne bude tako!
prodra se tetka Ivi. Pepeo sa njene cigare pade na rame Mearine
uniforme, svee oiene i po prvi put obuene ovog jutra; on strese
prljavtinu ljutito. Tetka Ivi se nagne kroz prozor njegovih kola ne bi li
mu dreknula pravo u uvo. Dah joj je mirisao na kisele krastavce.
Svi poljski mievi otili iz podruma! Tomi Nido video jelena kod
jezera Musantik, sa krznom boje rubina i rogovima srndaa koji se prvi
pojavio! Pod snegom koji se topi, zelena trava! Zelena trava, Meara!
Tako znai, Ivi? odvrati Dord jer je bilo neophodno
odvratiti bilo ta. Poeo je da osea glavobolju.
ta?
TAKO ZNAI, TETKA IVI? dreknu Dord Meara. Sa usta mu
prsne pljuvaka.
A, da! Tetka Ivi zaurla zadovoljno. A videla sam kasno
sino i munju! Lo znak, Meara! Rana munja je lo znak! Ljudi e
umirati od vruine ovOg leta. Loe nam se pie!
Moram da idem, tekta Ivi! prodra se Dord. Imam
specijalnu poiljku za Strindera Bola!
Tetka Ivi elmers zabaci glavu i poe da kokodae na proleno
nebo. Kokodakala je tako sve dok se umalo ne zadavi i nanovo se
pepeo sa cigarete skotrlja niz njenu kunu haljinu. Poslednje pare
cigarete ispljune, ono se otkotrlja po stazi i zaustavi tik uz jednu od
njenih cipela crnu kao ugalj i tesnu kao mider; cipela koja traje
vekovima.
Ima specijalnu poiljku za Frenija Bola? Otkud to, pa on ne bi
mogao da proita ni ime sa svog sopstvenog spomenika!
Moram da idem, tetka Ivi! ree Dord uurbano i ubaci
menja u brzinu.
Ako je Bog ikad stvorio apsolutnog prirodnog luaka, onda je to
sigurno Freni Bolo! Prodra se tetka Ivi ravno u gomilu praine u
kojoj je nestao Dord Meara.
Ostala je za trenutak pokraj svog potanskog sandueta i
posmatrala kako Dord odlazi. Nije bilo nijednog pisma lino
upuenog njoj; u poslednje vreme retko ih je bilo. Veina pismenih
ljudi koje je poznavala, sad su bili meu mrtvima. I ona e za njima
uskoro, pretpostavljala je. Leto koje dolazi ulivalo joj je neki lo
predoseaj, stravian. Govorila je kako e mievi rano napustiti
podrume, priala o munji na prolenom nebu, ali nije pominjala
munju koju je spoznala negde nad horizontom kako ui poput
mrave, ali mone zveri ugavog krzna i crvenih, pobesnelih oiju; nije
pominjala svoje snove, vrele, edne i bez senki; nije pominjala ni
jedno jutro u kome joj suze behu navirale bez ikakvog razloga, suze
koje nisu oslobodile oi ve ih zaguile poput avgustovskog znojnog
ludila. Oseala je miris ludila u vetru koji jo nije stigao.
Dord Meara, ti si jedan matori govnar, ree tetka Ivi, dajui
rei neki soni mejnovski prizvuk koji je istovremeno bio morbidan i
komian: govnarrrrr.
Uputi se kui uz pomo svog Boston Posta koji joj je dodeljen na
ceremoniji u gradskoj venici, iz glupog razloga to je zdravo
doekala takvu starost. Nije ni udo, mislila je, to se ta prokleta
diploma iscepala.
Zastane i baci pogled ka nebu koje je jo uvek bilo proleno bistro
i pastelno meko. Ali, ona je oseala da dolazi: neto vrelo. Neto
prljavo.

Samo godinu dana pre tog leta, stari jaguar Vika Trentona uasno
je tandrkao negde u zadnjem levom toku i ba ga je Dord Meara
uputio na garau Doa Kejmbera, u predgrau Kasl Roka. Tip ima
jako udan nain poslovanja tog e dana Dord Viku dok su stajali
uz njegovo potansko sandue. Kae ti ovek koliko e sve da kota
zavri poso i naplati tano koliko je i reko. Neverovatno, a?
Sede u svoj auto i ode, ostavivi Vika da se misli je l potar to
ozbiljno ili on (Vik) nije uspeo ba da shvati neki crni humor Jenkija.
Ali, ipak je pozvao Kejmbera i jednog julskog dana (mnogo
hladnijeg od svih julskih dana sledee godine), on, Dona i Ted zajedno
odu kolima do Kejmbera. Bilo je stvarno daleko. Vik je dvaput morao
da zastaje i pita kuda dalje i otprilike tad je poeo sva dalja gradska
predgraa da naziva okovima kaljia.
Ue u Kejmberovo dvorite dok je zadnji toak tandrkao vie nego
ikad. Tad trogodinji, Ted sedeo je u krilu Done Trenton i smeio joj
se; vonja tatinim atotom uvek ga je veselila, a i Dona se prilino
prijatno oseala.
Deak, od svojih osam-devet godina, stajao je u dvoritu i udarao
neku prastaru loptu jo starijim tapom za bezbol. Lopta bi letela kroz
vazduh, odbila se o zid tale, za koju je Vik mislio da je Kejmberova
garaa i kotrljala se po zemlji skoro itav put nazad.
Zdravo, ree deak. Jeste li vi g. Trenton?
Tako je, ree Vik.
Sad u ja da zovnem tatu ree deak i poe u talu.
Sve troje Trentonovih izau iz kola, a Vik poe da eta okolo, pa
zabrinuto une kraj pokvarenog toka. Moda je ipak trebalo da
popravi auto u Portlandu. Ovo ba i nije obeavalo; Kejmber ak nije
istakao ni firmu.
Njegova razmiljanja prekine Donin glas koji ga je nervozno
dozivao. A onda: O, moj Boe, Vik...
Brzo se podie i ugleda ogromnog psa kako se pojavljuje iz tale.
Za jedan trenutak opsedne ga apsurdna dilema da li se zapravo i radi
o psu ili nekoj runoj vrsti ponija. A onda, kako je pas istrkarao iz
senke talske provalije, ugleda njegove tune oi i shvati da je
bernardinac.
Dona naglo zgrabi Teda i povue se do auta, dok se Ted nestrpljivo
otimao iz njenih ruku, pokuavajui da sie dole.
Da vidim kucu, mamice... da vidim kucu!
 Dona baci pogled ka Viku, koji slegne ramenima sa vidljivom
nelagodnou. Onda se deak vrati i poaolji psa dok se pribliavao
Viku. Pas mahne svojim apsolutno ogromnim repom i Ted poe
urnebesno da se otima.
Slobodno ga spustite, gospoo, ree deak ljubazno.
Kudo voli decu. Nee ga povrediti. A onda se obrati Viku: Tata
e odmah doi, samo da opere ruke.
U redu je, ree Vik. Ovo je vraki veliki pas, sinko. Jesi li
siguran da nije opasan.
Nije, nije, deak pokua da zvui ubedljivo, ali se Vik ve,
sasvim nesvesno, povlaio ka svojoj supruzi dok je Ted tapkao ka psu.
Kudo je stajao naherene glave i polako mahao repom, koji je bio
nalik na ogromnu etku.
Vik... poe Dona.
U redu je, ree Vik, pomislivi, nadam se. Pas je bio taman
toliki da smae Tedija u jednom zalogaju.
Ted zastane na trenutak, oigledno u dilemi. Izmeni jedan dugi
pogled sa psom.
Kuco? ree Ted.
Kudo, ree Kejmberov mali prilazei Tedu. Ime mu je
Kudo.
Kudo, ponovi Ted, a pas mu prie i poe da lie njegovo
lice, dobroudno, izbalavivi ga tako bogato da je Ted, uz kikot,
pokuavao da ga odgurne. Okrene se svojim roditeljima, smejui se
isto kao kad ga jedno od njih golica. Naini jedan korak ka njima, ali
se saplete. Padne, a pas iznenada poe ka njemu, preko njega i Vik,
koji je rukom obuhvatio Donin struk, oseti i u njen uzdah. Poe
napred, a onda zastane.
Kudo zakrgue zubima nad Tedovom majicom. Podie deaka
tako da je na trenutak Ted liio na mae u zubima svoje majke i
postavi ga na noge.
Ted odjuri svojoj mami i tati. Volim kucu! Mama! Tata! Volim
kucu!
Kejmberov mali sve je posmatrao uivajui, sa obema rukama
zavuenim duboko u depove farmerki.
Naravno, divan je to pas, ree Vik. Sve ga je to zabavilo, ali
mu je srce i dalje ubrzano lupalo. Naas je zaista bio poverovao da e
pas odgristi Tedovu glavu kao lilihip. To je bernardinac, Ted,
ree.
Benan... dina! viknu Ted, a onda pojuri natrag ka Kudou koji
je mirno sedeo pred ulazom u talu, nalik na malu planinu. Kudo!
Kuuuuuudo!
Dona se ponovo napeto privijala uz Vika. O, Vik, zar ne misli...
Ali, Ted je ve bio sa Kudoom, prvo ga snano zagrlio pa mu se
uneo u lice. Kako je Kudo i dalje sedeo (tapkao repinom po ljunku i
oputeno isplazio jezik) Ted je mogao da ga pogleda oi u oi ako bi se
samo malo pridigao na prste.
Mislim da im je ba lepo, ree Vik.
Ted uvue ruicu meu Kudoove zube, poput najmajunijeg
zubara na svetu. Time priuti Viku jo jedan napeti tren, ali odmah
pojuri ka njima. Kuca ima zube, obrati se Viku.
Da, odvrati Vik. Puno zuba.
Okrene se deaku s namerom da upita odakle takvo ime za psa, ali
tog asa iz tale se pojavi Do Kejmber, briui ruke kako ne bi
izmastio Vika pri rukovanju.
Vik je bio prijatno iznenaen injenicom da je Kejmber odmah
znao ta mu je initi. Napregnuto je oslukivao zvuk zadnjeg toka,
sve vreme vonje do poslednje kue u dnu brda i natrag do
Kejmberovih.
Otio vam je leaj zadnje osovine, ree Kejmber odseno.
Sreni ste da vas nije negde blokirao.
Moete li to da sredite? upita Vik.
A, da. Odma u da ga sredim, ako vas ne mrzi da priekate sat-
dva.
Mislim da e biti u redu, ree Vik. Baci pogled ka Tedu i psu.
Ted je dobio bezbol kojim se Kejmberov mali igrao. Bacao bi ga to je
dalje mogao (a to ba i nije bilo tako daleko) i Kejmberov bernardinac
bi ga posluno donosio natrag. Lopta je bila uasno izbalavljena.
Va pas zabavlja mog sina.
Kudo voli decu, odvrati Kejmber. Hoete da uterate auto
u talu, g. Trenton?
Sad e vas doktor pogledati, pomisli Vik veselo i utera jaguara.
Ispostavilo se da je popravka trajala samo sat i po, a Kejmberova cena
bila je zapanjujue razumna.
 Ted je trkarao kroz to prohladno oblano popodne prozivajui
psa nebrojeno puta: Kudo... Kuuudo... dooooi, Kudo...
Neposredno pred njihov odlazak, Kejmberov deak, po imenu Bret,
podigne Teda Kudou na lea, obuhvati ga oko struka i Kudo
posluno napravi dva kruga kroz dvorite. Proavi pored Vika, pas
uhvati njegov pogled i... Vik se mogao zakleti da se pas smejao.

Samo tri dana nakon urlatorskog dijaloga izmeu Dorda Meare i

tetke Ivi elmers, devojica Tedovog uzrasta skoi od doruka
postavljenog na stolu u toplom domu u Ajova Sitiju, drava Ajova i
izjavi: Mama, nije mi dobro. Mislim da u se razboleti.
Njena majka se osvrne, ne ba iznenaena. Pre dva dana, Marsin
stariji brat vraen je iz kole kao akutni sluaj stomanog gripa. Brok
je sada bio sasvim dobro, ali proveo je uasna dvadeset etiri sata,
oslobaajui svoje telo sa obe strane.
Jesi li sigurna, duo? upita Marsina majka.
O, ja... Marsi poe glasno da stenje i tetura ka donjem
hodniku grevito obuhvatajui stomak. Majka poe za njom sve do
kupatila i pomisli: O, Boe, nije valjda opet. Bie pravo udo ako i mene
ne strefi.
uje zvuk povraanja i poe u kupatilo ve razmiljajui o svim
detaljima koji je ekaju: bistri sokovi, leanje, nona posuda, knjige;
Brok bi mogao da prenese portabl-televizor gore u njenu sobu im se
vrati iz kole...
Pogleda i sve misli nestanu pod udarcem oka.
Lavabo u koji je njena etvorogodinja kerka povraala, bio je
pun krvi; krv po itavom porcelanskom bokalu, krvlju isprskane
ploice.
O, mama, nije mi dobro...
Njena ker se okrene, njena ker se okrene, okrene, usta su joj bila
puna krvi, krv je tekla niz njen vrat, prekrivala njenu plavu marinsku
haljinu, krv, o dragi Boe dragi Isuse Josipe i Marijo toliko krvi...
Mamice...
I njena ker uini to jo jednom, ogromna koliina krvi izlui se iz
njenih usta po svemu okolo, poput suludog pljuska, a onda se Marsina
majka sabere i pojuri sa njom, pojuri do telefona u kuhinji i pozove
hitnu pomo.
Kudo je znao da je prestar da bi lovio zeeve.
Nije on bio star, ak ni za psa. Ali, sa punih pet godina, prilino
davno je okonao svoje detinjstvo u kome je i leptir bio dovoljan
motiv za neumornu trku kroz ume i poljane iza kue i tale. Imao je
punih pet godina i, da je ovek, ve bi dobro zagazio u prvu fazu svog
zrelog doba.
Ali, to je bio esnaesti juni, predivno jutro sa jo ivom rosom po
travi. Zaista je stigla vruina koju je tetka Ivi predskazala Dordu
Meari bio je to najtopliji rani juni u poslednjih ko zna koliko godina
i negde oko dva popodne, Kudo bi leao u pranjavom dvoritu (ili
u tali, ako mu to OVEK dozvoli, to je ponekad inio kad je bio pijan,
to nije bila nikakva retkost u poslednje vreme), dahui pod vrelim.
Ali, to je bilo kasnije.
A zec, krupan; braon, debeo, nije ni sanjao da je Kudo tamo, u
dnu, kraj severnog polja, tek milju dalje od kue. Za zeca je vetar
duvao pogrenim pravcem.
Kudo poe za zecom, vie sporta no mesa radi. Zec se sreno
oblizivao na novu detelinu koja e se dobro ispei za mesec dana pod
ovim nemilosrdnim suncem. Da je prevalio samo polovinu poetne
razdaljine do zeca u trenu kad ga je primetio i suludo poeo da bei,
Kudo bi morao da ga pusti. Ali, on je ve bio na nekih etrnaest
metara udaljenosti kad je zec podigao glavu i nauljio ui. Za trenutak
se uopte nije micao; bila je to ukoena skulptura crnih oiju, komino
iskolaenih. I onda je bilo gotovo.
Uz stravian lave, Kudo krene u poteru. Zec je bio jako mali, a
Kudo jako veliki, ali i sama mogunost pridoda snagu Kudoovim
nogama. Bio je ve tako blizu, samo da epa zeca. Ali mu zec umakne.
Kudo krene okolo, ali mu je to sad tee padalo jer je ape gubio u
mekom crnom blatu, gubio tlo pod nogama i ponovo se dizao. Ptice su
se besomuno razletale od njegovog tekog odsenog lavea; i ako pas
uopte moe da se smeje, Kudo se tad smejao. Zec poe ustranu pa
pojuri preko sevemog polja. Kudo jurne za njim, ve izgubivi svaku
nadu da e ovu trku dobiti.
Ali, dao je sve od sebe i ponovo poeo da sustie zeca u trenutku
kad se sputao u malu rupu sa strane onieg blagog uzvienja. Rupa je
bila obrasla visokom travom, ali Kudo nije oklevao. Pogne svoje
utosmee telo poput nekog krznenog projektila i prepusti se
slobodnom padu unapred... sve dok se ne zaglavi kao ep u uskom
grliu boce.
Do Kejmber je posedovao itavu farmu Sedam hrastova na
samom kraju gradske ceste br. 3, ve nekih sedamnaest godina, ali
nije imao pojma da ova rupa postoji. Svakako bi je otkrio da se bavio
farmom, ali nije. U tali nije bilo stoke, to je zapravo bila njegova auto-
radionica i prodavnica auto-delova. Njegov sin Bret esto je lutao
poljima i umom iza kue, ali ni on nije primetio rupu, mada je
nekoliko puta stao na nju i to ga je moglo kotati bar iaenja zgloba.
Po sunanom danu rupa je mogla da proe kao senka; a kad je bilo
oblano, tako obrasla travom, potpuno je nestajala.
Don Mosam, prethodni vlasnik farme, dobro je znao za rupu ali
mu nije padalo na pamet da je pomene Dou Kejmberu kad ju je 1963.
godine kupovao. Moda bi je i pomenuo, kao upozorenje, 1970.
godine, kad su Do i njegova ena eriti dobili sina, ali je tada stari
Don ve davno bio podlegao raku.
Bilo je dobro to je Bret nikad nije otkrio. Nema nita zanimljivije
za deaka od rupe u zemlji i to jo ovakve kakva se otvara u prirodnu
kamenu peinu. Bila je duboka oko est metara, to je bilo sasvim
dovoljno da se viljasti eai uvue, sklizne na dno i tek onda otkrije
da nikako ne moe napolje. Ranije se to i deavalo malim ivotinjama.
Povrina peine od uglaanog kamena bila je sjajna za ulaz, ali isto
tako nemogua za izlaz, a njeno dno bilo je prekriveno kostima:
jednog zeca, tvora, par veverica i jednog maka. Makovo ime bilo je
g. istunac. Kejmberovi su ga izgubili pre dve godine i pretpostavljali
su da ga je udario auto ili da je, naprosto, pobegao nekuda. Ali, eto
njega tu uz kosti ogromnog poljskog mia koga je jurio sve dovde.
Kudoov zec uleti i sklizne na samo dno. Sada je drhtao nauljenih
uiju i njukice koja se tresla poput zvune viljuke, dok je Kudoov
besni lave punio peinu. Odjekivalo je na sve strane tako da se inilo
da je barem opor pasa unutra.
Mala peina je, s vremena na vreme, privlaila i slepe mieve ne
ba mnogo jer je bila mala, ali su njeni hrapavi svodovi bili idealni za
kaenje i dremuckanje po danu. Slepi mievi su bili jo jedan dobar
razlog za talinost Breta Kejmbera, naroito ove godine. Ove godine,
smei slepi mievi, prodrljivi na insekte, tromo su se kretali po peini
sa otrovnim nabojem besnila.
Kudo se zaglavio ramenima. Silovito je kopao zadnjim nogama,
ali bez uspeha. Mogao je da se vrati i izvue napolje, ali mu je sad ve
previe bilo stalo do zeca. Oseao je da je u zamci, samo da ga epa.
Nije ba jasno mogao sve da vidi jer je svojim telom praktino
blokirao svaki trag svetlosti, a nije imao nikakav oseaj tla pod
nogama. Nanjuio je mokrau i izmet slepih mieva, ustajao i sve...
ali, ono to je bilo najvanije, nanjuio je zeca. Toplog i ukusnog.
Veera je bila servirana.
Njegov lave razbudi slepe mieve. Bili su prestravljeni. Neto je
uzurpiralo njihov dom. Masovno polete ka izlazu, kretei. Ali,
intuitivno dou do zagonetnog i uasnog otkria: ulaz vie nije bio na
starom mestu. Na mestu ulaza, bio je neki prodrljivi stvor.
Vrteli su se i obruavali u mraku, njihova membranozna krila
odavala su zvuk sudaranja odee pelena moda kroz gusti vetar.
Pod njima, zei se uurio i nadao svom spasu.
Kudo oseti kako nekoliko slepih mieva lepra oko treine
njegovog tela, koja je uspela da se ubaci u peinu, i to ga preplai. Nije
mu se dopadao njihov miris ni njihov zvuk; nije mu prijala ta udna
toplota koja, kao da je, iz njih izbijala. Zalaje jo jae i poe da rei na
stvorenja koja su obletala i skiala oko njegove glave. eljust mu se
zatvori oko jednog smee-crnog krila. Smrve se kosti, tanje od kostiju
ake novoroeneta. Slepi mi se ustremi i zagrebe kou Kudoove
njuke otvarajui duboku ranu u obliku upitnika. Samo sekund
kasnije, teturao je i obruavao se niz uglaani kamen u samrtnom
ropcu. Ali, uas je ostvaren; ujed pobesnele ivotinje najopasniji je u
predelu glave, jer je besnilo zapravo bolest centralnog nervnog
sistema. Za razliku od svojih ljudskih gospodara, psi su neuporedivo
osetljiviji i teko se mogu nadati potpunoj zatiti vakcinom
inaktiviranog virusa, koju svaki veterinar obavezno preporuuje. A
Kudo nikada u svom ivotu nije primio vakcinu besnila.
Kudo sve to nije znao, ali je znao da je nevidljiva stvar koju je
zagrizao imala odvratan pokvaren ukus i zakljui da igra nije bila
vredna piljiva boba. Snanim trzajem ramena izvue se iz rupe u koju
se srui povea koliina praine. Strese se i sa njegovog krzna se
spusti gomila praine i smrskanih komada zemlje. Sa njuke je kapala
krv. Sedne, sporo digne glavu ka nebu i tiho poe da zavija.
 Slepi mievi izlete iz svoje rupe u vidu smeeg oblaka, zalepraju
neki sekund, zbunjeni sunanim bistrim junom i vrate se na spavanje.
To su bila stvorenja bez mozga i za samo dva-tri minuta zaboravili su
na lave uljeza i spavali snom pravednika, nogama okaeni za svod
peine i umotanih u sopstvena krila poput starica u alovima.
Kudo otrkara nazad. Ponovo se strese. Uzaludno je apom istio
svoju njuku. Krv se ve zgruavala, postajala vrsta, ali ga je bolelo.
Psi imaju oseaj samosvesti koji daleko prevazilazi njihov proek
inteligencije i Kudo je bio sam sebi odvratan. Nije eleo da se vrati
kui. Ako bi otiao kui, neko od njegovog trojstva, OVEK, ENA
ili DEAK mogao bi primetiti da je uinio neto. Mogue da bi ga
jedno od njih nazvalo i GADANPAS. A tog trenutka i samom sebi nije
bio nita drugo do GADANPAS.
I tako, umesto da ode kui, Kudo krene du reice koja je delila
zemljite Kejmberovih i posed Gerija Pervijea, Kejmberovog prvog
komije. Gazio je uz reku; nalivao se vodom; brkao po vodi,
pokuavajui da se oslobodi tog odvratnog ukusa u ustima, da se
oslobodi prljavtine i ustajalog zelenog smrada sa kamena peine, da
se oslobodi tog oseanja da je ba GADANPAS.
Malo po malo, poeo je bolje da se osea. Izae iz vode i strese se
tako silovito da je svaka kap vode formirala u sebi dugu.
GADANPAS oseaj postajao je sve slabiji, a isto tako i bol u
nosu. Uputi se ka kui da vidi je li DEAK tu negde. Navikao je na uti
kolski autobus koji je svako jutro dolazio po Deaka i vraao ga u
popodnevnim satima, ali prole nedelje kolski autobus nije nailazio
sa svojim bljetavim oima i veselim tovarom dece. DEAK je stalno
bio kod kue. Obino je bio napolju u tali i neto radio sa OVEKOM.
Moda je uti kolski autobus danas opet dolazio. A moda i nije.
Videe. Zaboravio je na rupu i odvratni ukus krila slepog mia. Nos ga
skoro nimalo nije boleo.
Kudo se lako probijao kroz visoku travu severnog polja, susreui
pokoju pticu usput, ali nije mario za nju. On je svoju poteru za danas
poteno odradio, njegovo telo se sealo iako mozak nije. On je bio
bernardinac po poreklu, star pet godina, skoro sto kilograma teak i
sad, u jutro 16. juna 1980. godine bio je zaraen besnilom.
 Sedam dana kasnije, na tridesetak milja od farme Sedam hrastova
u Kasl Roku, dvojica se sretnu u centru Portlanda, u restoranu uta
podmornica. Podmornica je imala veliki izbor sendvia, pizza i
specijaliteta. U pozadini sale bio je i jedan fliper. Nad ankom natpis:
Ako moete pojesti dva uta Pod Komara, jeete besplatno; a
ispod njega krupno razvueno, nastavak: KO POVRAA TAJ PLAA.
Za Vika Trentona obino nita nije bilo vee uivanje od
specijaliteta ute podmornice, ali, kako su stvari stajale, danas e mu
i to biti samo porez na kiselinu.
Izgleda da gubimo loptu, a? Vik upita drugog oveka koji je
prilino tuno odmeravao dansku unku na tanjiru. Taj drugi bio je
Roder Brejkston, a kad on nema volju za klopu, znalo se sasvim
pouzdano da je na pomolu neka kataklizma. Roder je imao oko sto
trideset kilograma i kad bi seo nije imao krilo. Jednom, kad su njih
dvojica delili krevet i kikotali se poput dece u premalom atoru, Dona
izjavi kako ona misli da su Roderu krilo sredili u Vijetnamu.
E, moj Viktore, izgleda da smo najebali, prizna Roder, i to
tako debelo da ne poveruje.
Ti stvarno misli da ovaj put moe bilo ta da rei?
Moda i ne moe, ree Roder, ali ako ne odemo,
definitivno gubimo raun kod arpa. Moda emo neto uspeti i da
spasemo. Bar e nam platiti povratak. Unese se u svoj sendvi.
Zatvaranje za deset dana nee nam ba ii u raun.
Misli da nam ovo ide u raun?
Naravno da ne. Ali, treba snimiti i sve te spotove u Kenenbank
Biu...
Lisa to moe i sama da zavri.
Ja ba nisam ubeen da Lisa moe da se pobrine i za svoj
sopstveni ljubavni ivot, a kamoli spotove, ree Vik, ako i
pretpostavimo da Lisa moe da izae na kraj sa spotovima, jo uvek
ostaje serija Izbor pahuljica od borovnice... Kasko Banka i Trust... a
trebalo bi i da se sastane sa glaveinom Udruenja posrednika
Mejna...
A, ne, to je tvoje.
Jebi se ti to je to moje, ree Vik. iznem svaki put kad
samo pomislim na te crvene pantalone i bele cipele. Dolo mi je da
pretraim kuu ne bih li tipu naao neki posluavnik.
 Nije ni bitno, a i ti dobro zna da nije. Niko od njih ne plaa ni
deseti deo onoga to arp plaa. ta jo da ti kaem? Sam zna da e i
arp i mali hteti da porazgovaraju sa nama obojicom. Da ti rezerviem
sedite ili ne?
Oblije ga ledeni znoj od same pomisli na deset punih dana, pet u
Bostonu i pet u Njujorku. Roder i on radili su za agenciju Elison u
Njujorku itavih est godina. Vik je sada imao svoj dom u Kasl Roku.
Roder i Altea Brejkston iveli su petnaestak milja dalje, u okolini
Bridtona.
Vik nije eleo ni da se seti svega. Imao je oseaj da to nikada nee
potpuno preiveti, da ne zna gde e sam sa sobom, sve dok se on i
Dona nisu preselili u Mejn. I sada je imao neki morbidan oseaj
Njujorka, kao da ga je pustio tri godine, ne bi li ga nanovo epao.
Avion bi mogao da skrene sa svoje rute ili se uvali u vazdune oluje. Ili
bi moglo doi do udesa na mostu Triborou, pa njihov eker se
pretvorio u obinu harmoniku. Neki suludi otmiar mogao bi da
upotrebi svoj pitolj umesto da njim samo plai narod. Eksplodirae
gas i otvara rezervoara e mu odrubiti glavu, tako da e nastaviti da
leti kroz vazduh poput tekog frizbija. Ili neto drugo. Ako se vrati, taj
grad e ga ubiti.
Rod ree, sputajui svoj sendvi posle jednog jedinog
zalogaja jesi li ikad pomislio da nee svet propasti ako mi izgubimo
raun kod arpa?
Svet e i dalje iveti, odgovori Roder sipajui pivo u kriglu,
a mi? Evo ja imam jo sedamnaest od dvadeset godina hipoteke i
dve devojice kojima je srce na bridtonskoj Akademiji. Ti ima svoju
hipoteku, svoje dete i tog izdrkanog sportskog jaguara koji ima da te
usmrti.
Da, ali lokalna ekonomija...
Jebi se s lokalnom ekonomijom viknu Roder i uz tresak
spusti kriglu na sto.
Drutvo od njih etvoro za susednim stolom, troje u teniskim
majicama UMP-a i jedan u izbledeloj majici na kojoj je bila otisnuta
parola DART VEJDER JE PEDER, poe da aplaudira.
Roder im nervozno mahne i nagne se ka Viku. Neemo
dozvoliti da se to desi voenjem kampanje za Izbor pahuljica od
borovnice i posrednika Mejna, ti to zna. Ako izgubimo raun kod
arpa, propadamo bez daljnjeg. S druge strane, ako uspemo da
odrimo i deli arpa bar jo dve godine, mi smo na listi turistikog
budeta, moda ak i dravne lutrije ako i sami ne propadnu do tad.
Vrea bez dna, Vik. E onda zdravo i dovienja i arpu i njegovim
seratorskim pahuljicama. Zli vuk neka potrai veeru negde dalje, ovi
prasii su slobodni u svom domu.
Ceo kontigent nama da bi spasli bar neto, ree Vik, to je
otprilike verovatno kao da Klivlend Indian ove jeseni postane prvak
sveta.
Bolje bi bilo da probamo, drugar.
Vik je sedeo bez ijedne rei, gledao u svoj ledeni sendvi i
razmiljao. Zaista nije bilo fer, ali on je mogao da podnese nefer
odnos. Ono to ga je najvie vrealo bila je apsurdnost itave ove lude
situacije. Iskrsla iz vedrog neba, poput smrtonosnog tornada koji
ostavlja krivudavi trag unitenja, a onda iezne. I on i Roder i sam
Edvorks bili su skloni fatalizmu bez obzira koje vrste; on je to mogao
da proita na okruglom Roderovom licu, koje nije bilo tako bledo i
ozbiljno od dana kad su on i Altea izgubili svog deaka Timotija, koji
je podlegao nekom sindromu, sa samo devet dana starosti. Tri nedelje
nakon toga, Roder se potpuno slomi, zari je svoje ruke u debele
obraze i prepusti nekoj uasnoj beznadenoj tuzi od koje je Viku
neprekidno bila knedla u grlu. To je bilo strano. Koreni panike koja
se sad nazirala u Roderovim oima nisu bili daleko od toga.
Tornado se, s vremena na vreme, pojavljivao niotkuda u
reklamnom biznisu. Mona preduzea, poput agencije Elison, koja su
okretala milione, mogla su da ih podnesu. Slabija, kao Edvorks, nisu.
Vukli su stalno jednu korpu sa puno sitnih jaja i drugu u kojoj je bilo
samo jedno ali vredno raun kod arpa i sada im je samo
preostalo da vide hoe li veliko jaje potpuno biti izgubljeno ili se bar
moe razbiti. Bilo kako bilo, to nije njihova krivica ali su reklamne
agencije proizvodile i drage i poslune momke.
Vik i Roder inili su prirodni tim sve od prvog zajednikog
poduhvata u agenciji Elison pre est godina. Vik, visok, mrav i
prilino miran, bio je idealan mravi za Rodera Brejkstona, kabastog,
srenog i ekstravertnog debelog. Uklopili su se na privatnom i
profesionalnom planu. Prvi ugovor koji su potpisali odnosio se na
reklamnu kampanju asopisa Udruenja za borbu protiv cerebralne
paralize.
Pojavili su se sa sjajnim crno-belim reklamnim plakatom koji
prikazuje malog deaka sa uasnim protezama na nogama kako stoji u
kaznenom prostoru na bezbol stadionu. Na glavi ima kapicu Njujork
Meta, a njegov izraz Roder je bio ubeen da zapravo taj izraz lica
i prodaje reklamu nije bio ni najmanje tuan; bio je, prosto, sanjiv.
Skoro srean, u stvari. I jednostavan natpis: BILI BELAMI NIKAD
NEE POSTII POGODAK. I ispod: BILI BOLUJE OD CEREBRALNE
PARALIZE. Ispod toga, sitnim slovima ispisano: Pomozite nam, vai?
Darodavci CP postigli su znaajan skok. Dobro za njih, dobro za
Vika i Rodera. Tim Trenton-Brejkston uleteo je u emu. Usledilo je
jo est uspenih kampanja, Vik je obino brinuo o optoj koncepciji
projekta, a Roder o realizaciji.
Za korporaciju Soni slika oveka u radnom odelu koji sedi
prekrtenih nogu na sredini superautoputa sa esnaest traka, sa
ogromnim Sonijevim radio-prijemnikom na krilu i aneoskim
osmehom na usnama. Natpis: GRUPA POLIS, ROULINGSTOUNS,
VIVALDI, MAJK VOLI, KINGSTON TRIO, POL HARVI, PETI SMIT,
DERI FOLVEL. Ispod toga: HELO, L. A.!
Za ljude iz Vojta koji proizvode opremu za plivanje, reklama
prikazuje oveka koji je suta suprotnost prototipu plejboja sa Majami
Bia. Na zlatnoj plai nekog tropskog raja, arogantno stoji
pedesetogodinjak, sa stomakom pivopije, istetoviran, nerazvijenih
miia ruku i nogu i bedrom izbrazdanim oiljkom. U rukama ovog
odrtavelog plaenika vise Vojtova peraja. GOSPODINE, ide natpis. JA
RONIM DA BIH PREIVEO. NE ZEZAM SE. Bilo je tu jo tota iz
Roderove serije po principu bla-bla, ali je drski natpis sam po sebi
ve bio ravan prvoklasnoj prostitutki Vik i Roder su hteli da pie NE
ZAJEBAVAM SE, ali se Vojtovi ljudi nisu ba toliko dali. teta, prijalo
bi Viku da prokomentarie uz pie. Prodali bi peraja i peraja.
A onda arp.
Kompanija arp iz Klivlenda bila je dvanaesta na top-listi
amerikih proizvoaa prehrambenih proizvoda u vreme kad je stari
arp odluio da doe u agenciju Elison u Njujorku posle saradnje od
punih dvanaest godina sa reklamnom agencijom u rodnom gradu. Pre
drugog svetskog rata arp je bio moniji od Nabiska i rado je to
naglaavao. Njegov sin je, pak, rado naglaavao da je drugi svetski rat
zavren pre trideset godina.
Prvobitno je ugovor bio sklopljen s Vikom Trentonom i Roderom
Brejkstonom na bazi estomesenog probnog perioda. Po isteku tog
vremena, arp je sa dvanaestog skoio na deveto mesto na tritu
kolaa, keksa i pahuljica. Godinu dana kasnije, kada su Vik i Roder
povukli svoj ulog i preli u Mejn da bi poeli svoj sopstveni biznis,
kompanija arp bila je na sedmom mestu.
Njihova kampanja bila je neodoljiva. Za arp-kekse Vik i Roder
su smislili arp-revolveraa, ieprtlju od konjikog oficira sa Divljeg
Zapada, ijih est revolvera izbacuju kekse umesto metaka,
zahvaljujui ljudima koji rade specijalne efekte u nekim spotovima
su to oka-ipers keksi, u nekima Dinder Snepis, a u nekima
Outmilsi. Svi spotovi zavravaju prizorom u kome arp-revolvera
tuno stoji na hrpi keksa. Eto, zlikovci su pobegli, obraao bi se
milionima Amerikanaca svaki dan, ali ja imam kekse. Najbolje
kekse na zapadu... i bilo gde dalje. arp-revolvera zagrize jedan
keks. Izraz njegovog lica sugerie gastronomsko iskustvo ravno
prvom orgazmu pubertetlije. Zatamnjenje.
Za meene kolae esnaest razliitih vrsta, od polumasnih do
masnih i onih sa sirom bio je spot koji je Vik nazivao Dord i
Grejsi. Zatamnjenje na kadar u kome Dord i Grejsi naputaju
otmenu veeru, gde koktel-sto jedva izdrava silne koliine
svakojakih specijaliteta. U sledeem kadru otvara se mali prljavi stan,
leden, bedno osvetljen. Dord sedi za skromnim stolom preko koga
je baen karirani stolnjak. Grejsi uzima arp polumasni kola (masni
ili sa sirom) iz frejzera prastarog friidera i stavlja ga na sto. Oboje
mirno sede u veernjim odelima. Izmene jedan osmeh pun topline,
ljubavi i razumevanja, dvoje ljudi koji su dosegli krajnju harmoniju.
Zatamnjenje, crni blank i rei: PONEKAD VAM JE DOVOLJAN SAMO
JEDAN ARP KOLAC. U itavom spotu ni jedne jedine rei. Taj je dobio
nagradu Klio.
Ba kao i arp Profesor Pahuljica, koji je pozdravljan kao
najodgovorniji reklamni spot koji je ikad napravljen za deiji
program. Vik i Roder su ga smatrali krunom svojih dela... ali se sad
upravo arp Profesor Pahuljica vratio da ih progoni.
arp Profesor Pahuljica, koga je igrao karakterni glumac, poznih
godina, nosio je odmerenu, odvanu i ozbiljnu reklamu u moru
animiranih deijih reklama koje prodaju vakae gume, igrake, lutke,
slagalice... i konkurentske pahuljice.
Reklama ima zatamnjenje na kadru prazne uionice etvrtog ili
petog razreda, sceni sa kojom se spremno identifikuju gledaoci
Duka Dugouka i ostalih emisija jutarnjeg subotnjeg programa.
arp Profesor Pahuljica nosi odelo, prsluk na V-izrez, koulju
otkopane kragne. Kako u izgledu, tako i govoru, arp Profesor
Pahuljica bio je osrednje autoritativan tip; Vik i Roder su razgovarali
sa nekih etrdesetak nastavnika i nekoliko deijih psihijatara i
zakljuili da je upravo ovo bio pravi model roditelja uz kog se veina
dece osea najprijatnije i kakvog najmanje njih uiva kod kue.
arp Profesor Pahuljica sedi na katedri, gestikulira neobavezno
dua pravog drugara skrivena pod tim sivozelenim tvidom, pomislie
mladi gledalac i govori usporeno i vano. Nije nareivao. Nije
zagovarao. Nije laskao. Nije obmanjivao niti hvalisao. Govorio je
milionima gledalaca u majicama, koji mljackaju pahuljice i gledaju
crtae subotom ujutro, kao da su veliki.
Dobro jutro, deco, profesor kae mirno. Ovo je reklama za
pahuljice. Sluajte me paljivo, molim vas. Ja znam mnogo o
pahuljicama jer sam ja arp Profesor Pahuljica. arp pahuljice
Tvinkls, Koko Bears, Bren 16 i arp Ol-Grein-Blend najukusnije
su pahuljice u Americi. A dobre su i za vas. Trenutak tiine, onda se
arp Profesor Pahuljica nasmeje... i dok se smeje vi znate da je u
njemu dua pravog drugara. Verujte mi jer ja znam. Vaa mama
zna, pa sam mislio da biste i vi voleli da znate.
Jedan mladi ue u kadar reklame u tom trenutku i prui iniju
Tvinklsa ili ve bilo kakvih pahuljica iz arp-serije. arp Profesor
Pahuljica zagrabi iz inije, zagleda se u svaku sobu u zemlji i kae:
Ne, nieg loeg ovde.
Stari arp nije voleo ovu poslednju repliku ili samu ideju da bi bilo
ta moglo biti loe u njegovim pahuljicama. Vik i Roder ga na kraju
ubede, ali bez nekog racionalnog motiva. Pravljenje reklama i nije bio
racionalan posao. ovek obino ini onako kako osea, ali to ne znai
da uvek i razume zato ba tako osea. Obojica, Vik i Roder, oseali
su da je poslednja Profesorova replika istovremeno jednostavna i
mona. Samim tim to dolazi od Profesora Pahuljice, to je bilo krajnje
i potpuno zadovoljenje, kompletna sigurnost. Ja vas nikad neu
povrediti, podrazumevala je. Svet u kome se roditelji razvode, u kome
starija deca ubiju boga u vama bez nekog pametnog razloga, u kome
itav konkurentski tim hoe da vas isprebija zbog jednog dobrog
udarca u bezbol meu, u kome ne pobeuju uvek dobri ljudi kao to je
sluaj na TV-u, i u kome vas ne pozivaju ba uvek na dabar
roendanski ur, svet u kome toliko stvari loe ide, uvek e biti pun
Tvinklsa i Koko Bearsa i Ol-Grein-Blenda koji su sjajni. Ne, nieg
loeg ovde.
Uz malu pomo arpovog sina (to Roder kae, na kraju bi ljudi
mogli pomisliti da je deko i smislio i napisao celu reklamu), koncept
Profesora Pahuljice unekoliko je doraen i sada je proimao ne samo
subotnji prepodnevni TV-program, ve i svakodnevni TV-program koji
ima najmasovniju publiku, poput Hoganovih heroja ili Giliganovog
ostrva. arp pahuljice bujale su neuporedivo snanije od ostalog
dela arp programa, a arp Profesor Pahuljica postao je amerika
institucija. Njegov zatitni znak replika Ne, nieg loeg ovde
prerastao je u nacionalnu frazu reda slogana, sa otprilike istim
znaenjem kao i Smiri hormone! ili Ajde oladi!
Kada su Vik i Roder odluili da krenu svojim putem, strogo su
potovali uspostavljeni protokol i nisu se obraali ni jednom od svojih
ranijih klijenata, sve dok njihove veze sa agencijom Elison nisu
postale formalno i prijateljski uzajamno bezobzirne. Prvih est meseci
u Portlandu bio je pakao za sve njih. Vikov i Donin deko, Ted, imao je
u to doba samo godinu dana. Dona, kojoj je Njujork silno nedostajao,
imala je napade mrzovolje razdraljivosti i prestravljenosti. Roder je
imao svoj stari ir ratni oiljak iz dugotrajne borbe sa reklamama u
Njujorku a kada je Altea izgubila bebu, njegov ir se ponovo
razgoropadio i silno ga muio. Altea se povratila relativno brzo i
dobro, mislio je Vik; Dona mu je skrenula panju na to da bleda Altea
popije po pience pred veeru, to se sad pretvorilo u po dve aice
pre i tri posle veere. Oba para su letovala u Mejnu, ponekad skupa, a
ponekad ne, ali ni Vik ni Roder jo uvek nisu shvatali koliko je vrata
zatvoreno za dooe, kako su Mejnjani nazivali one iz drugih drava.
Oni bi zaista i propali, kao to je Roder nagovetavao da arp nije
odluio da ostane uz njih. Meutim, pozicije Klivlendskih kompanija
doivele su ironini preokret. Sada je stari arp eleo da ostane uz
Vika i Rodera, a mali je (u to vreme ve etrdesetogodinjak) hteo da
ih se rei sa loginim izgovorom da je potpuno suludo obezbediti
ugovor nekoj mizernoj reklamnoj agenciji koja je celih est stotina
milja severno od srca Njujorka. injenica da se Edvorks povezao sa
njujorkim analitikim tritem rezultirala je gubitkom poverenja kod
malog, kao i kod drugih firmi za koje su otpoele kampanje U
poslednjih nekoliko godina.
Da je lojalnost toalet-papir, ree Roder ogoreno mi
bismo dobro obrisali svoja dupeta, drugar.
Ali, arp je ostao dosledan i obezbedio im maru koja im je ivot
znaila. Radili smo sa reklamnom agencijom, ovde u gradu, punih
etrdeset godina, ree stari arp, i ako ta dva momka budu
poelela da se presele iz tog ugavog grada, time e samo pokazati
stari dobri zdrav razum.
Tako i bee. Mali je uutao. I u poslednje dve i po godine arp-
revolvera i dalje je pucao kekse, Dord i Grejsi i dalje su jeli arp
kolae u svom hladnom staniu, a arp Profesor Pahuljica uporno je
govorio deci da tu nema nieg loeg. Realizacija spotova poverena je
malom nezavisnom studiju Matarsko oko u Bostonu, njujorko
analitiko trite savesno je obavljalo svoj deo posla, a Roder i Vik su
tri-etiri puta godinje leteli za Klivlend da bi se sastali sa Kerol
arpom i njegovim malim koji je sad ve intenzivno posedeo nad
slepoonicama. Ostali kontakti na liniji agencija-klijenti povereni su
Potanskoj slubi Sjedinjenih Drava i kompaniji Ma Bel. Nain je
moda bio udan i, svakako, glomazan, ali se inilo da funkcionie
sjajno.
A onda je krenuo i Red Rezberi Zingers.
Vik i Roder su ve neko vreme znali za Zingers, iako se na tritu
pojavio tek pre dva meseca, tanije u aprilu 1980. godine. Veina
arp pahuljica bila je obogaena eerom ili potpuno bez eera. Ol-
Grein-Blend, arpov proizvod u areni klasinih pahuljica bio je
prilino uspean. Meutim, Red Rezberi Zingers imale su za cilj da
osvoje trite sladokusaca: dakle, onaj sloj ve oformljenih potroaa
koji su kupovali pahuljice iz serije Kaunt Cokula, Frenkenberi, Laki
arms i sline zaslaene proizvode za doruak, koji su bili negde na
granici izmeu pahuljica i slatkia.
Krajem leta i poetkom jeseni 1979. godine Zingers je imao
povoljne ocene na testiranju u Boasi, drava Ajdaho, Skrentonu u
Pensilvaniji i Bridtonu u dravi Mejn, koji je Roder nazivao svojim
novim mestom stanovanja. Roder je jednom prilikom rekao Viku
kako ne bi svojim bliznakinjama dozvolio da im se priblie ni na tri
metra (iako je bio zadovoljan kad mu je Altea saoptila da su
devojice vritale od radosti kad su ih ugledale na trnici). U njima
ima vie eera nego bilo ega drugog.
Vik klimne glavom u znak odobravanja i odgovori nevino, bez
ikakve primisli: Kad sam prvi put pogledao u jednu od tih kutija,
bio sam ubeen da je puna krvi.

I ta misli? ponovi Roder. Bio je negde na polovini svog

sendvia, dok je Vik preturao po svojim seanjima. Bio je sve vie
ubeen da stari arp i njegov stari mali u Klivlendu ponovo imaju
nameru da upucaju glasnika zbog njegove poruke.
Bolje da pokuamo.
Roder ga potape po ramenu. Moj ovek, ree.
A sad jedi.
Ali Vik nije bio gladan.
Njih dvojica bili su pozvani u Klivlend da prisustvuju hitnom
sastanku zakazanom za etvrtu sedmicu posle 4. jula taman toliko
koliko e i trebati vremena da se sakupi veina arpovih regionalnih
menadera i referenata prodaje, koji su u to vreme na odmoru. Na
dnevnom redu bila je i taka koja se direktno odnosi na Edvorks:
ocena rada udruenja prema sadanjim rezultatima poslovanja,
kako se navodi u pismu. to je znailo, zakljui Vik, da e mali
iskoristiti debakl Zingersa ne bi li se konano i njih reio.
Neke tri sedmice nakon euforinog izbacivanja Red Rezberi
Zingersa na nacionalno trite direktno preko arp Profesora
Pahuljice (Ne, nieg loeg ovde), prva majka odvede svoje detence u
bolnicu, skoro histerino ubeena da ono ima uasno unutranje
krvarenje. Devojica koja je uporno povraala neto to je isprva liilo
na poveu koliinu krvi, bila je rtva sasvim naivnog virusa.
Ne, nieg loeg ovde.
To je bilo u Ajova Sitiju, drava Ajova. Sledeeg dana registrovano
je jo sedam sluajeva. A sledeeg, dvadesetetiri. U svim sluajevima
roditelji dece, koju su muili povraanje i proliv, besomuno su sa
decom jurili u bolnicu, verujui da se radi o unutranjem krvarenju. A
onda je broj sluajeva otiao u boju mater prvo su to bile stotine,
pa hiljade. Ni u jednom od ovih sluajeva povraanje ili proliv nisu bili
izazvani pahuljicama, ali u optoj zabuni, to je potpuno previeno.
Ne, ba nieg loeg ovde.
Pojava se proirila na sve drave od istoka do zapada. Problem je
nastao od vetake boje koja je Zingersima davala jako crvenu boju.
Sama po sebi, vetaka boja za hranu, bila je apsolutno netetna, ali je
i to previeno. Neto je tu bilo pogreno i umesto da asimiluje crvenu
vetaku boju, ljudski organizam je, jednostavno, odbacuje.
Pogrenom bojom obogaena je samo jedna vrsta pahuljica, ali je to
bila hit-pahuljica. Kad bi umrlo dete koje je konzumiralo punu iniju
Red Rezberi Zingersa, autopsija bi otkrila da je itav digestivni trakt
obojen crveno, objasnio je jedan lekar Viku. Efekat je bio strogo
privremenog karaktera, ali je to bilo previeno.
Ako treba da propadnu, Roder je hteo da to bude borbeno.
Predloio je maratonske konferencije sa ljudima iz bostonskog
studija, koji su, zapravo, i radili spotove. Hteo je lino da porazgovara
sa arp Profesorom Pahuljicom, koji se toliko uneo u svoju ulogu, da
je i mentalno i emotivno potpuno bio slomljen ovom situacijom. Onda
dalje, sa ljudima u marketingu u Njujorku. I to je najvanije, provesti
skoro dve nedelje u bostonskom Ric-Karltonu i njujorkoj UN
Plazi, provesti dve nedelje i pretresti sve stare dobre dane. Roder
se nadao da iz svega toga mora proizii preokret u kompaniji, koji e
oboriti s nogu starog arpa i njegovog malog. Umesto da pou u
Klivlend svee obrijanih vratova za giljotiniranje, njih dvojica e se
pojaviti sa ratnim planovima koji e preokrenuti efekte kojima su
Zingersi uprskali stvar. To je bila teorija. U praksi, obojici je bilo
jasno da su im anse otprilike svedene na muenike koji itavu
venost studiraju nain da pogode nevidljivu metu.
Vik je imao drugih problema. Ve vie od osam meseci on osea
kako se izmeu njega i njegove ene stalno poveava razdor. On ju je
jo uvek voleo i skoro fanatino idolizovao Teda, ali su neke naivne
neprijatnosti prerastale u neto zlo i on je oseao da mu prete jo gora
vremena i gore stvari. Ve tu negde, moda odmah iza prve krivine.
Ovo putovanje, Boston-Njujork-Klivlend, koje pada ba nekako u
vreme godinjeg odmora, vreme u kome se posveuju jedno drugom i
domu, nije bila bog-zna-kakva ideja. U poslednje vreme, iz njenog lica,
osmeha i bora, izbijao je kompletan stranac.
A onda ono pitanje. Jedno pitanje progonilo ga je u noima kad
nije mogao da zaspi, a takvih je noi bivalo sve vie. Ima li ljubavnika?
Veoma retko su vodili ljubav. Ima li ga? Nadao se da nema, ali ta je
mislio? Stvarno? Recite iskreno, g. Trenton, ili ete morati platiti svoj
ceh.
Nije bio siguran. Nije eleo da bude siguran. Bojao se da bi takva
sigurnost definitivno okonala njihov brak. Jo uvek ju je kompletno
voleo, sad moda i vie nego ikad i bio je u stanju tota da joj oprosti.
Ali ne i da ga pravi rogonjom u svom sopstvenom domu. Niko ne voli
da ponese te rogove; oni ti izrastaju iz uiju i deca ti se smeju na ulici.
On...
ta? upita Vik, naprasno se vrativi iz svog sanjarenja.
Nisam te uo, Rod.
Rekoh te proklete pahuljice. Gotov citat. Tano to sam rekao.
Da, ree Vik. Popiu u to ime.
Roder podigne svoju kriglu. Pa, bio bi red ree.
Vik, uini kako je red.

Geri Pervije sedeo je u prednjem delu svoje bate, obrasle travom,

u dnu brda Sedam hrastova na cesti br. 3, nekih nedelju dana posle
onog depresivnog sastanka Vika i Rodera uz ruak u utoj
podmornici, i ispijao svoj doping od etvrtine ledenog usa
pomorande i trietvrti najee votke. Sedeo je u senci jednog hrasta,
koji je preivljavao poslednji stadijum holandske bolesti hrastova, na
pohabanoj poljskoj stolici koja je odavno odsluila svoje. Geri je
uglavnom nabavljao alkohol u Nju Hejmpiru, jer je tamo bio
neuporedivo jeftiniji. Votka nije bila skupa ni u Mejnu, ali je u Nju
Hejmpiru bilo dabe, to je zapravo bila drava koja je ivela od finih
stvari lutrije, alkoholnih pia, cigareta i turistikih atrakcija poput
Deda-Mrazova i pitolja.
Nju Hejmpir je bio divno staro mesto. Poljska stolica polako je
propadala u meko tlo zaputene bate. Propadala je i kua iza bate,
siva, oguljene fasade i razbacanih crepova koji gube svoju sutinsku
funkciju. aluzine zabarikadirane. Dimnjak nakrivljen poput pijanca
koji nikako da se otrgne teturanju. Drveni crep raznesen
prologodinjom olujom, ostavio je jo po koji komad meu granama
umirueg hrasta.
To nije Tad-Mahal, prokomentarisao bi Geri, al koga boli
dupe?
Tog sparnog junskog dana, Geri je bio pijan ko majka. Kad je on u
pitanju, stanje redovno. Nije razlikovao Rodera Brejkstona od
dupeta. Nije razlikovao ni Donu Trenton od dupeta, a i ako bi je
prepoznao, blago bi ga bolelo dupe i za to. Poznavao je Kejmberove i
njihovog psa Kudoa; porodicu koja je ivela na brdu, na kraj ceste br.
3. On i Do Kejmber esto su umeli da cugaju zajedno i Geri jednog
dana shvati da je Do Kejmber bio na dobrom putu da zaglavi u
alkoholu. Geri je tim putem ve uveliko srljao u propast.
Izdrkani alkos nije ni za ta, al to me boli dupe! Geri se obrati
pticama i crepovima po obolelom hrastu. Nagne au. Prdne. Zgnjei
neku bubu. Sunce i senke iaraju mu lice. Nekoliko rasturenih
automobila iza kue utopili su se u visoki korov. Brljan koji je rastao
sa zapadne strane njegove kue potpuno je izgubio kontrolu rasta i
pokrivao je skoro celu. Samo jedan prozor jedva je provirivao i po
sunanom danu tuno svetlucao poput kaljavog dijamanta. Pre dve
godine, otprilike, u nastupu totalnog pijanstva, Geri izvue pisai sto iz
jedne od gornjih soba i baci ga kroz prozor mada nikako nije
mogao da se seti zato. Sam je nanovo zastaklio prozor jer bi tuda
duvalo zimi, ali je sto stajao tamo gde je pao. Jedna fioka bila je
otvorena i zijala kao jezik.
1944. godine, kad je Geri ju Pervijeu bilo tek dvadeset godina,
goloruk je osvojio nemaki bunker u Francuskoj i, kako je samo i
dolikovalo takvom junatvu, sa est otvorenih rana koje je zaradio u
unakrsnoj paljbi, vodio preiveli deo svoje ete jo punih deset milja,
sve dok nije pao u nesvest. Za ovo je bio odlikovan jednom od najviih
poasti u zemlji, Krstom za izuzetne zasluge. 1968. godine odneo je
dole u Kasi Fols i zatraio da mu Badi Torgeson od medalje napravi
pepeljaru. Badi je bio okiran. Geri je rekao Badiju da bi on radije
traio da se od medalje napravi klozetska olja ne bi li imao gde da
smesti dupe, ali je bilo premalo materijala. Badi je svima prepriavao
priu i moda je Geriju to i bio cilj, a moda i nije.
U svakom sluaju, lokalni hipici su ga oboavali do ludila. U leto
68 veina hipika letovala je na jezerima sa svojim bogatim roditeljima
pred septembarski povratak na koled, gde su, oigledno pomno,
studirali protest, pare i piie.
Kada je Badi Torgeson, koji je samo u slobodno vreme zavarivao, a
inae radio u Kasi Folsu na Essoovoj pumpi (sada su se sve pumpe
zvale Ekson, za ta je Gerija Pervijea blago bolelo dupe) prepravio
Gerijevu medalju u pepeljaru, pria se nala i na stranicama Kasl
Rokovog Glasa. Priu sroi neki lokalni reporter, kulovina koja
iskonstruie in u stilu antiratnog gesta. Otprilike tad su hipici poeli
da saleu Gerijevu kuu na gradskoj cesti br. 3. Veina je elela da mu
kae da je pravi predstavnik one prave teke avangarde. Manji broj
njih hteo je da mu saopti da je nekako teak. A tek nekolicina da je
teak drkadija.
Geri je svima pokazivao jedno te isto, svoju vinesterku. 30-.06.
Rekao im je da se nose sa njegovog poseda. Za njega su svi, bez
razlike, bili dugokosi propaliteti i kurvari valjivih dupeta. Rekao im je
da ga blago boli dupe to e im razneti glave od Kasl Roka do
Frajberga ak. Posle nekog vremena, prestali su da dolaze i to je bio
kraj afere Krsta za izuzetne zasluge.
Jedan od onih nemakih metaka razneo je Geriju Pervijeu desni
testis; lekar je uspeo samo da prepozna njegove ostatke u vojnikim
gaama. Vei deo drugog preiveo je i ponekad je Geri uspevao da
dostigne sasvim pristojnu erekciju. I da jeste i da nije, esto je govorio
Dou Kejmberu, i za to ga je ba bolelo dupe. Njegova zahvalna zemlja
dodelila mu je Krst za izuzetne zasluge. Zahvalno bolniko osoblje iz
Pariza otpustilo ga je u februaru 1945. godine sa 80% invalidske
penzije i pozlaenim majmunom na leima. Zahvalno rodno mesto u
njegovu ast organizovalo je paradu 4. jula 1945. godine (vie nije
imao dvadeset ve dvadeset jednu godinu i, hvala na pitanju, oseao
se kao sedamstogodinjak). Zahvalni gradonaelnik doivotno ga je
oslobodio plaanja poreza na posed. To je bilo jo i najbolje, jer bi ga
u suprotnom izgubio pre dvadeset godina. Najeim alkoholom
zamenio je morfijum, koji vie nije mogao da nabavi, i tako nastavio
svoje ivotno delo usporeno, ali to je mogue prijatnije,
samoubistvo.
Sada, 1980. godine, imao je ezdeset est godina, bio je potpuno
sed i razdraljiviji od bika kome je gomila strelica zabodena u dupe.
Od svih ivih stvorenja mogao je da podnese samo Doa Kejmbera,
njegovog deka Breta i Bretovog velikog bernardinca Kudoa.
Zavali se u tronu poljsku stolicu, skoro se prevrne i uzme jo malo
svog dopinga. Doping je bio u ai koju je dobio na poklon iz
restorana MekDonald. Na ai je bila oslikana neka purpurna
ivotinja. Neto to se zvalo Grimasa. Geri je veinu svojih obroka
jeo kod MekDonalda u Kasl Roku, jer se tu jo uvek mogao dobiti
jevtin hamburger. Hamburgeri su bili dobri. A za Grimasu i sve
ostale jebene specijalitete MekDonalda, Gerija Pervijea je bolelo
dupe.
Neto kabasto, uto-smee primicalo se kroz visoku travu sa
njegove leve strane. Samo trenutak kasnije, Kudo se pojavi u
Gerijevom zaputenom dvoritu. Ugleda Gerija i zalaje ljubazno. Onda
mu prie, maui repom.
Kudi, ti matori kurvaru, ree Geri. Spusti pie i poe da
pretrauje sve depove u potrazi za biskvitom za psa. Uvek ih je imao
bar nekoliko pri ruci, ba za Kudoa, koji je bio jedan od onih pravih
starodavnih dobrih pasa.
Pronae par biskvita u depu koulje i podigne ih.
Sedi, deko. Sedi.
Koliko god da se oseao bedno i zlo, prizor psa stokilaa koji sedi
poput zeia, uvek ga je razgaljivao.
Kudo sedne i Geri ugleda runi rez na njegovoj njuci. Geri mu
dobaci biskvite u obliku kosti i Kudo ih je lako hvatao u letu. Ispusti
jedan meu prednje noge i poe da glocka drugi.
Dobar pas, ree Geri i posegne za Kudoovom glavom da je
pomiluje. Dobar...
Kudo poe da rei. Negde iz dubine. Bio je to jeziv zvuk. Podigne
pogled, a u oima mu se nasluivalo neto ledeno i perfidno od ega se
Geri najei. Naglo povue ruku sebi. Sa tako ogromnim psom poput
Kudoa nije se bilo zajebavati. Osim ako se nekom ba svialo da do
kraja ivota brie dupe protezom.
ta je to ulo u tebe, momak? upita Geri. Nikad nije uo
Kudoa da rei. Ba nikad za sve ove godine otkad ga Kejmberovi
imaju. Iskreno reeno, nikad ne bi ni poverovao da matori Kudo to
uopte i ume.
Kudo mahne repom i ponovo prie Geriju da ga pomiluje, kao da
je postien to je na trenutak zgreio.
Hej, tako te volim, ree Geri, poigravajui se prstima kroz
njegovo duboko krzno. Bio je to jedan od najtoplijih dana u nedelji, a
pristizali su jo gori, ako je verovati Dordu Meari, koji je to, opet,
uo od tetke Ivi elmers. Pretpostavljao je da je u tome stvar. Psi su
mnogo osetljiviji na vruinu nego ljudi, a budali se ne moe zabraniti
da i ona ponekad bude loe volje. Kudoovo reanje ba je bilo
zabavno. Da mu je Do Kejmber to priao, Geri mu ne bi poverovao.
Eno ti drugi biskvit, ree Geri i pokae prstom na biskvit.
Kudo se okrene oko sebe, prie biskvitu, podigne ga, ubaci u
njuku sa koje se slivala pljuvaka i onda ga ispusti. Pogleda u
Gerija molei za oprotaj.
Ti da baci klopu? zapanjeno e Geri. Ti?
Kudo ponovo podigne biskvit i pojede ga.
Tako je ve bolje, ree Geri. Nee umreti od to malo
vruine. A neu ni ja, samo e me ovi hemoroidi izludeti. Ali, pravo da
ti kaem, to me boli dupe i ako porastu ko loptice za golf? Zgnjei
jednog komarca.
Kudo legne pored Gerijeve stolice dok je Geri ponovo uzimao svoj
doping. Ve je bilo vreme da ue i osvei ga, po receptu drolja iz
mesnog kupleraja.
Osveiu ja moje dupe, ree Geri. Pokae rukom na krov
svoje kue i lepljiva miksura usa od pomorande i votke sklizne niz
njegovu pocrnelu mravu ruku. Vidi ti samo tu dimnjainu. Samo
to se ne strmopizdi dole. A zna ta, Kudo, stari drue? Boli me dupe.
Cela kua da ode u tri boje matere, ne bi ni prdno. Je l ti jasno?
Kudo malo lupne repom. Nije znao o emu ovaj OVEK govori, ali
mu je ritam bio poznat, a ton umiruju. Ove polemike ponavljale su se
nebrojeno puta nedeljno sve od... to se Kudoa tie, oduvek. Kudo je
voleo ovog OVEKA koji je uvek imao hranu. Samo to Kudou u
poslednje vreme ba i nije bilo do hrane, ali ako je OVEK eleo da on
to pojede, pojee. Onda bi se tu pruio ba kao i sad i sluao taj
umirujui govor. Sve u svemu, Kudo se nije dobro oseao. Nije reao
na OVEKA zato to mu je bilo prevrue, nego zato to mu nije bilo
dobro. Na trenutak ali samo jedan trenutak dolo mu je da
ugrize OVEKA.
A ti ba poteno uvalio nos u neki bun, a? ta li si samo jurio?
Vevericu? Zeca?
Kudo malo lupne repom. Zrikavci su pevali po gustom grmlju. Za
kuom je cvetni brljan neodoljivo privlaio pospane pele letnjeg
popodneva. U Kudoovom ivotu trebalo bi da je sve u redu, ali,
nekako nije bilo ba tako. Uopte mu nije bilo dobro.
Boli me dupe i da se sve srui, ree Geri i ustane teturajui.
Poljska stolica se zaljulja i preturi. Pogodili ste, Gerija Pervijea je i za
to blago bolelo dupe. Izvini, momak. Ue u kuu i napravi jo
jedno pie. Kuhinja je bila puna gamadi, preplavljena rascepanim
kesama za ubre, praznim konzervama i flaama.
Kad se Geri vratio napolje, sa sveim piem u ruci, Kudo je otiao.

Poslednjeg dana juna, Dona Trenton se vraala iz centra Kasl Roka

(metani su to nazivali centralnom ulicom, ali ona jo uvek nije
prihvatila taj mejnizam), gde je ostavila Teda na popodnevni boravak
u obdanite i pokupovala neto namirnica na Evgej trnici. Bilo joj je
vrue i bila je umorna i kad ugleda oslikana vrata kombija Stiva
Kempa, najednom pobesni.
Bes je tinjao u njoj itavog dana. Vik joj je uz doruak servirao
putovanje i kad se pobunila to ostaje sama sa Tedom deset dana, dve
nedelje ili ve sam bog-zna-koliko, objasni joj kako stoje stvari na
poslu. Uplaio je, a ona nije volela taj oseaj. Sve do ovog jutra
tretirala je aferu Red Rezberi Zingersa kao alu na raun Vika i
Rodera i to prilino dobru alu. Nije ni sanjala da tako apsurdna
stvar moe doiveti tako ozbiljne posledice.
Onda je Ted bio kenjkav oko odlaska u obdanite, alei se da ga je
prolog petka jedan veliki deak udario. Taj veliki deko zvao se
Stenli Dobson i Ted se bojao da e ga Stenli Dobson i danas opet tui.
Plakao je i grevito se drao za nju kad su stigli do obdanita i ona je
morala prsti po prsti silom da odvaja od svoje bluze, osetivi se kao
nacista: Ide u optanite, ja? Ja mama! Ponekad je Ted bio
premali za svoje godine, preosetljiv. Zar deca, po pravilu, nisu uvek
pomalo starmala i domiljata? Prstii su mu bili dobro ispacani
okoladom i ostavili su trag na njenoj bluzi. To je podseti na tragove
krvi iz jevtinih detektivskih asopisa.
Da veselje bude kompletno, vraajui se kui sa trnice, njen
pinto pone vrlo udno da se ponaa, trza i koi kao da je navukao
neku auto-moto tucavicu. Sredio se posle nekog vremena, ali ono to
se jednom dogodi, lako se moe ponoviti i...
... i, krem povrh kolaa, eto Stiva Kempa.
Lepo sranje, promrmlja, zgrabi korpu i izae iz kola zgodna
brineta od svojih dvadeset devet, sivih oiju. Uspe da nabaci sve izraz
uprkos nepodnoljivoj vruini, uprljanoj koulji i tamno-sivom ortsu
koji je bio slepljen na bokovima i turu.
Brzo se uspne stepenicama i ue u kuu kroz verandu. Stiv je
sedeo u Vikovoj fotelji. Pio je Vikovo pivo. Puio je cigaretu po svoj
prilici, svoju. TV je bio ukljuen i slike u boji prikazivale su agoniju
junaka u seriji Glavna bolnica.
Evo princeze, ree Stiv sa nekim iskrivljenim osmehom koji
joj se nekad inio tako armantnim i udnovato opasnim. Ve sam
mislio da nikad nee ni...
Hou da nestane odavde, ubre! Namrgoeno proe kroz
kuhinju. Spusti korpu na ank i pone da sklanja stvari. Ne sea se kad
je poslednji put bila toliko ljuta i besna da joj se stomak bolno gri kao
u vorovima. Moda u nekoj od beskrajnih svaa sa svojom majkom.
U jednoj od onih pravih predstava strave i uasa dok nije otila na
koled. Kad joj Stiv prie s lea i pocrnela ruka mu sklizne na njen
obnaeni struk, ona, bez razmiljanja, spusti lakat na njegove grudi.
Nije bila obeshrabrena oitom injenicom da ju je preduhitrio. On se
bavio tenisom i njen lakat se zaustavi na kamenom zidu prekrivenom
tvrdom gumom.
Ona se okrene i zagleda u njegovo iscereno lice s bradom. Bila je
neto via od Vika i kad bi se digla na tikle, dok je Stiv bio daleko vii
od nje.
Ti ne uje, izgleda? Nosi se odavde!
Odmah? A to to? upita Stiv. Klinja se igra sa lopticama ili
gaa jabuke lukom i strelom... ili ve neto tako... a mui vredno
jurca kroz kancelariju... i pravi je as da najlepa domaica Kasl Roka
i propali pesnik i igra tenisa Kasl Roka na sva zvona objave poetak
njihovog seksualnog zahvata u ljubavnoj harmoniji.
Vidim da si parkirao ispred ulaza na trotoaru, ree Dona.
to ne bi lepo natakao povei plakat na vrata svog kombija? JA
TUCAM DONU TRENTON, ili ve neto tako pametno?
 Imao sam jak razlog da se tu parkiram, odgovori Stiv, cerei
se i dalje. Pozadi mi je onaj stoi. Go golcat. Upravo onako kako
bih voleo da i ti bude, draga.
Sto moe staviti na verandu. Ja u se pobrinuti za njega. Taman
dok ga unese, napisau ti ek.
Njegov osmeh pomalo izbledi. Po prvi put otkako je ula, arm sa
povrine sklizne i mogla je da spozna pravu osobu pod njim. Bio je to
ovek koji joj se ni najmanje nije sviao, ovek koji joj je nanosio bol,
bilo joj je muka pri svakoj pomisli na bilo kakvu vezu sa njim. Lagala
je Vika, iza njegovih lea odlazila u krevet sa Stivom Kempom. Kad bi
samo ovo oseanje bilo tako jednostavno kao otrenjenje posle duge i
teke groznice. Ili ponovno otkrovenje sebe same kao Vikove supruge.
Ali, kad se skine kora, ostaje prosta injenica da je Stiv Kemp koji
objavljuje svoje pesme, obrauje nametaj, izrauje stolice od
bambusa, dobro igra tenis, sjajno igra popodnevnog ljubavnika; ipak
obino govno.
Uozbilji se, ree Stiv.
Da, da, niko ne moe odbiti zgodnog, senzitivnog Stivena
Kempa, ree ona. To mora da je ala. Samo to nije. Prema tome,
zgodni senzitivni Stivene Kempu, lepo smesti stoi na verandu,
pokupi svoj ek i nestani.
Nemoj tako da razgovara sa mnom, Dona. Isprui aku
preko njenih grudi i stisne je. Zabolelo je. Ona se naas uplai u svem
besu. (Ali, zar nije bila sve vreme uplaena? Zar to i nije bio deo
nevaljalog uzbuenja?)
Odgurne te ruke sa sebe.
Ne penji mi se, Dona. Vie se nije smejao. Previe je vrue.
Ja? Tebi? ovee, bio si ovde kad sam dola. Strah od njega
samo je uini jo besnijom. Nosio je gustu crnu bradu koja mu je
visoko skrivala lice, skoro sve do slepoonica i najednom joj padne na
pamet kako, i pored toga to je toliko puta izbliza gledala njegov penis
imala ga u ustima zapravo nikad nije videla kako izgleda
njegovo lice.
Kako to misli? upita je. Malo te zasvrbelo, poeali smo
stvar i sad, drukane, odjebi. Je l tako? A ja kako se oseam, ko me
jebe?
Duva mi u lice, gurne ga ne bi li prola da skloni mleko u
friider.
Ovoga puta to nije oekivao. Nezgodno ga je odgurnula tako da
izgubi ravnoteu i napravi mahinalno korak unazad. elo mu iznenada
postane izborano, obrazi intenzivno rumeni. Viala ga je ponekad u
tom stanju na teniskom terenu iza bridtonske Akademije. Kad izgubi
poen. Nekoliko puta ga je gledala kako igra ukljuujui i dva seta u
kojima je oas posla sredio njenog zadihanog mua i retko je gubio,
ali je u tih nekoliko retkih puta njegova reakcija prestravljivala,
samim tim to se uopte uvaljivala u tu vezu. Objavljivao je svoje
pesme u nekih tridesetak manjih asopisa, ak i celu knjigu,
Progonjeno sunce, u Baton Ruu u izdanju tzv. tamparije na
garai. Zavrio je slikarstvo u Nju Dersiju; imao svoje miljenje o
modernoj umetnosti, predstojeem referendu u Mejnu koji se odnosio
na nuklearno pitanje, filmovima Endi Vorhola i reagovao na poraz kao
i Ted na vest da je vreme za spavanje.
Poe za njom, zgrabi je za ramena i grubo joj okrene glavu ka sebi.
Tetrapak mleko izleti iz njene ruke, pukne i mleko se raspe po podu.
Samo pogledaj, ree Dona. Sjajno, gospodine.
Sluaj, ne dozvoljavam da me bilo ko gura. Ti...
Gubi se odavde! Prodra mu se u lice. Kapljice njene pljuvake
isprskaju mu elo i obraze. Kako da te ubedim? Da ti nacrtam? Nisi
dobrodoao otide! Nosi se i budi boji dar nekoj drugoj eni!
Ti, kurvo jedna mala! Glas mu je bio ogoren, lice runo. Nije
hteo da joj pusti ruku.
A uzmi i taj sto. Baci ga na ubre.
Otme mu se i izvue krpu za pod pa je prinese sudoperi. Ruke su
joj se tresle, oseti gr u stomaku; korene glavobolje. Imala je oseaj da
e istog asa povratiti.
Spusti se na kolena i poe da brie prosuto mleko.
Ha, ti si sebi dobro umislila, ree Stiv. Otkad ti se to pii
pozlatio? Ti si to volela. Vritala si za jo.
Ti ba ima ivce, drugar, obrati mu se, ne podiui pogled.
Nije htela da primeti kako je bila bleda. Kosa joj je padala preko lica i
to joj je ba odgovaralo. Oseala se kao da je neko gurnuo u komar. I
kad bi se sad pogledala u ogledalu, bila je ubeena da bi videla samo
runu veticu. Izai, Stiv, nemam nameru da ti ponovim jo koji put.
A ta ako neu? Pa nee pozvati erifa Benermana? Svakako.
Samo reci, Zdravo, Dord, ovde supruga g. Biznismena, a tip s kojim
sam se usput tucala, nee da ode. Je l biste doli da ga izbacite? Je l
e tako da mu kae?
Prestravi se. Pre nego to se udala za Vika, radila je kao
bibliotekar na vinesterskoj koli i njen privatni komar uvek se
svodio na to kako deci uvek mora po tri puta da kae to je glasnije
mogla da se umire, odmah, molim. Posle toga bi se umirili to joj
je bilo dovoljno, bar da izgura semestar po semestar ali, ta ako ne
bi? To je bio njen komar. ta ako uopte nee? ta ako odu? Jeila se
na samo pitanje. Jeila se na injenicu da se takvo pitanje uopte
postavlja, ak i samom sebi, usred noi. Bojala se sopstvene vike; bila
je glasna samo kad je to bilo apsolutno neizbeno. A tu se rui
civilizacija. Ako ne posluaju i kad viknete, jedino vam preostaje da
vritite.
Ovo je bio takav strah. Jedini odgovor na njegovo pitanje jeste da
e vritati samo ako joj prie. A hoe li?
Idi, ree tie. Molim te. Gotovo je.
A ako ja odluim da nije? ta ako odluim da te silujem tu na
podu, usred tog prokletog mleka?
Ona ga pogleda kroz pramen svoje kose. Lice joj je jo uvek bilo
bledo, oi izbezumljene, oiviene tekim podonjacima. Onda ti ne
gine tua. I ako mi se samo ukae prilika da ti smodim jaja ili
iskopam oko, neu oklevati.
Na trenutak samo, pre nego to joj se uneo u lice, Dona je mislila
da se koleba. On je znao da je brza i u prilino dobroj formi. Mogao je
da je dobije u tenisu, ali bi ga dotle poteno premorila. Njegova jaja i
oi verovatno nisu bili u opasnosti, ali mu je vrlo lako mogla servirati
neki oiljak na licu. To je bilo samo pitanje koliko daleko hoe da tera
stvar. Ona oseti neto gusto i neprijatno u vazuhu svoje kuhinje, neki
dah dungle i shvati da je to meavina njenog straha i njegovog gneva.
To je izbijalo iz njihovih pora.
Vratiu sto u moju radnju, ree on. to ne bi poslala svog
Leposava Muia po njega, Dona? Ba bismo lepo nas dvojica mogli da
popriamo. O skidanju.
Izae, povue za sobom vrata koja su povezivala dnevni boravak i
verandu, tako silovito da je ivo udo da se staklo nije razbilo u
paramparad. Trenutak kasnije zaurla motor njegovog kombija i
sunovrati se na drum. Gume su kripale.
Dona zavri sa brisanjem mleka, polako podiui se do sudopere, s
vremena na vreme kako bi iscedila krpu. Posmatrala je kako se mleko
u masnim tragovima sputa u slivnik. Podrhtavala je, to od reakcije,
to od olakanja. Samo je naula kako Stiv preti da e rei Viku.
Preostalo joj je samo da bezbroj puta u glavi prevrti film niza
dogaaja koji su doveli do ovako rune scene.
Duboko je bila ubeena da je nepanjom uletela u aferu sa
Kempom. Sve je bilo, zapravo, kao kakva eksplozija cevi pod zemljom.
Sline cevi, bila je ubeena, postoje pod besprekornim travnjacima
skoro svakog amerikog braka.
Nije elela da doe u Mejn i zgrozila se nad samom Vikovom
idejom o selidbi. Umesto da tamo provode odmor (a i odmori, sami po
sebi, pothranjuju tu ideju), razmiljala je o toj dravi kao o pustoi u
kojoj zimi sneg napada tako visoko da su ljudi potpuno odseeni od
sveta i ivota. Prestravila ju je sama pomisao na to da svoju bebu vode
u takvu sredinu. Mogla je da zamisli sama sa sobom i glasno pred
Vikom kako iznenada poinju snene oluje i potpuno blokiraju
njega u Portlandu i nju u Kasl Roku. Razmiljala je i priala o tome
kako bi Ted mogao da popije neke pilule, da se opee na pe ili sam
bog-zna-ta jo, u takvoj situaciji. Tvrdoglavo je odbijala zahtev da se
lii uzbuenja frke Njujorka i moda je i to bio deli njenog otpora.
Ali, kad malo bolje razmisli ni jedan od tih razloga nije, zapravo,
bio onaj najgori. Najgore su bile sve uverljivije pretnje da bi Edvorks
mogao propasti, a oni bi puzei morali da se vrate, podvijenih repova.
To se nije desilo jer su Vik i Roder radili kao stoka. Ali, to je
istovremeno znailo da ona ostaje sama sa svojim detetom koje raste i
da joj preostaje suvie vremena u kome je osuena na sebe samu.
Svoje bliske prave prijatelje mogla je da prebroji prstima jedne
ruke. Bila je sigurna da oni, koje stekne, ostaju prijatelji zauvek, i u
paklu ako treba, ali ih nije sticala brzo i lako. Zabavljala ju je ideja o
sticanju diplome Mejna Mejn i Njujork su bili reciproni
univerziteti i radilo se samo o nekoliko formalnosti. Onda bi mogla da
poseti kolskog nadzornika i zamoli da je stave na listu za Kasl Rok.
To je bilo sasvim smeno i nakon dve-tri raunske provere,
zaboravljala bi na sve. Dvadesetpet dolara koje bi mogla dnevno da
zaradi, bilo je tek za benzin i uvanje Teda.
 Postala sam prava amerika Pepeljuga, s uasom pomisli jednog
dana prole zime, posmatrajui kako susneica sputa svoje tragove
niz stakla verande. Sedela je kod kue, hranila Teda pahuljicama,
sendviima ili Kempbel-supom, delei po kriku svog ivota sa
junacima romana, pria TV-serija. Mogla je da ode i poseti Doanu
Vel koja ima devojicu Tedovog uzrasta, ali kod Doane joj je uvek
nelagodno. Tri godine je starija i pet kilograma tea od Done. Viak
kilograma joj nije smetao, izgleda. Kae da se njenom muu ba tako
dopada. Bila je zadovoljna Kasl Rokom, onakvim kakav je.
Malo po malo, cev je poela da se zapuava. Urlala je na Vika zbog
malih stvari, sublimirajui velike jer je njih teko bilo definisati, a jo
tee artikulisati. Stvari kao to su gubici, strahovi i starenje. Kao to je
usamljenost i uas od usamljenosti. Kao kad na radiju uje pesmu iz
kolskih dana i brizne u pla bez ikakvog razloga. Bila je ljubomorna
na Vika jer je njegov ivot bio svakodnevna borba, on je bio putujui
vitez, a njen itav ivot bio je samo ovde, svaki dan uz Teda da ga
zabavlja kad je kenjkav, slua njegove prve rei, sprema mu papicu.
ivot u rovovima. Najvei deo vremena samo eka i slua.
I sve vreme je mislila da e biti mnogo lake kad Ted malo odraste;
saznanje da stvari nisu ba takve, donese novi uas. Prole godine,
Ted je bio van kue tri puta nedeljno u jaslicama; ovog leta provodio
je pet popodneva u obdanitu. Kad njega nema, kua je okantno
prazna. Pragovi zjape jer nema Teda da ih ispuni; stepenite zjapi jer
nema Teda da sedne u svojoj piamici negde na pola puta i blesavo
gleda sliice u knjizi na krilu.
Vrata su eljusti, stepenita drela. Prazne sobe prerastale su u
zamke.
Tako je ona prala iste podove. Gledala glupe serije na televiziji.
Razmiljala o Stivu Kempu sa kojim je pomalo flertovala otkad je
doao u grad prole jeseni i otvorio radnju za obradu nametaja.
Uhvatila bi samu sebe kako sedi ispred televizora i nema blage veze s
onim to se deava na ekranu jer sve vreme razmilja o sjajnom
kontrastu njegovog potamnelog tena i bele teniske opreme ili nainu
na koji se njegovo telo pomera pri brzom hodu. I konano je neto
uinila. A danas...
Smui joj se, rukom zaepi usta i poleti u kupatilo. Oi unezverene.
Ne stigne, povrati sve iz sebe naokolo. Zagleda se u lom koji je
napravila i ponovo se ispovraa.
Kad joj je u stomaku postalo lake (ali su joj se noge iznova tresle,
neto dobije, neto izgubi), pogleda se u ogledalo. Lice joj je odavalo
olakanje. Koa joj je bila bleda. Oi crvene. Kosa slepljena u oklopnu
kacigu. Shvatila je kako e izgledati kad ostari, a najuasnije od svega
bilo je njeno saznanje da bi ovog asa vodila ljubav sa Stivom
Kempom samo kad bi bio tu, samo kad bi je zagrlio, ljubio, kad bi joj
rekao da ne treba da se plai, da je vreme mit, a smrt san i da e sve
biti u redu.
Neki zvuk izbije iz nje, vrisak koji se nikako nije mogao zaeti u
njenim grudima. Bio je to glas ludila u njoj.
Ona sagne glavu i zaplae.

eriti Kejmber sedela je na branom krevetu koji je delila sa

svojim muem, Doom, i razgledala neto u svojoj ruci. Upravo se
vratila iz prodavnice u kojoj je i Dona Trenton bila stalna muterija.
ake i stopala joj se slede, kao kad bi predugo bila sa Doom napolju
na snegu, na motornim sankama. Ali, sutra je bio 1. juli i sanke su bile
uredno sklonjene u dnu upe pokrivene ciradom.
Nemogue. To mora da je neka greka.
Ali, nije bila greka. Proveravala je bezbroj puta i greke nije bilo.
Konano, to se moralo nekome dogoditi, zar ne?
Naravno. Nekome. Ali ba njoj?
ula je kako Do lupa neto u svojoj garai, neki zvonki zvuk koji
se probija kroz ovo vrelo posle podne, nalik na oblikovanje istanjenog
metala ekiem. Pauza, a onda maloduno: Sranje!
eki se oglasi jo jednom pred duu pauzu. A onda se njen mu
prodra: Bret!
Kad god bi tako povisio ton i drao se na njihovog deaka, u nju bi
se uvlaio strah. Bret je jako voleo svog oca, ali eriti ba nije bila
sigurna ta je Do oseao za svog sina. Bila je to uasna pomisao, ali
istinita. Jednom, pre dve godine, usnula je jeziv san, komar za koji je
mislila da nikad nee ieznuti iz seanja. Sanjala je kako njen mu
nabija vile Bretu u grudi. Zupci su izbili na drugu stranu i zategli
Bretovu majicu na leima, kao mali ator. Taj mali drkadija nije
doao, a zvao sam ga, ree njen mu u snu, ona se prestravljeno trgne i
probudi pored svog pravog pravcatog mua koji je, u svom
bokserskom ortsu, spavao pokraj nje medveim snom. Meseina se
probijala kroz prozor i dopirala sve do kreveta na kome je sedela;
meseina se kupala u ledenoj svetlosti, a ona je shvatila kako ovek
moe biti prestravljen i kako je strah, zapravo, udovite utih zuba,
koje se unja uz samog Boga, spremno da prodere neoprezne i
neprilagoene. Otkako su se venali, Do je nekoliko puta podigao
ruku na nju i to joj je bila dovoljna lekcija. Moda ba nije bila genije,
ali njena mati nije gajila budale. Sada je ve posluno prihvatila
Doova nareenja i retko kad se svaala. Pretpostavljala je da je i Bret
takav. Ali, ponekad se bojala za svog deaka.
Prie prozoru i ugleda Breta kako tri preko dvorita pa u talu.
Kudo ga je pratio u stopu, delovao je potiteno i kao da mu je vruina
previe smetala.
Bezvoljno: Pridri mi ovo, Bret.
Jo bezvoljnije: Naravno, tata.
Ponovo se oglasi eki, ledeno i nemilosrdno: Bang! Bang! Bang!
Ona samo zamisli Breta kako pridrava neto pod neim neki leaj
osovine, moda, ili teki ekser nad gvozdenim sitom. Njen mu, u
majici zavrnutih rukava, nervozno pridrava cigaretu krajikom usne,
zamahuje tekim ekiem. I ta ako je pijan... ako samo malo
promai...
U mati je ula kako Bret urla u agoniji, ruka mu je krvavo
smrvljena, i ona samo prekrsti ruke grevito preko svojih grudi.
Ponovo baci pogled na stvar koju je drala u ruci i upita se moe li
je ikako iskoristiti. Vie nego ita na svetu, elela je da ode u
Konektikat da vidi svoju sestru Holi. Sad je ve punih est godina, od
leta 1974. godine dobro se seala jer je to bilo njeno nesreno leto,
sa izuzetkom jednog jedinog lepog vikenda. Sedamdeset etvrte
krenuli su Bretovi komari nemir, runi sni i sve ee etnje u snu.
Te godine i Do je poeo mnogo da pije. Bretovi nemirni sni i
mesearenje najednom su nestali. Doova pijanstva nisu.
Bretu je tad bilo etiri, sada deset godina, i nije se mogao ni setiti
svoje tetke Holi koja je udata ve est godina. Ima deaka koji se zove
po svom tati i devojicu. eriti nikad nije videla tu decu, sem na
fotografijama koje joj je Holi ponekad slala u pismu.
Plaila se da pita Doa. Njemu je ve bila dosadila njena pria o
tome i ako bi se i usudila jo jednom da ga priupita, moda bi je
udario. Prolo je skoro est meseci otkako ga je poslednji put molila
da odu malo do Konektikata. Sin gospoe Kejmber nije ba mario za
putovanja. Dou je bilo sasvim dobro i u Kasl Roku. Jednom godinje,
on je sa nekim svojim drugarima i onim probisvetom od Gerija
Pervijea, odlazio na sever u Mushed, u lov na jelene. Prolog
novembra hteo je da povede Breta. Ona se usprotivila i ostala je pri
tome, uprkos Doovom nesnosnom gunanju i Bretovim uplakanim
oima. Nije mogla dopustiti da deak bude sa takvim tipovima pune
dve nedelje, da slua kojekakve vulgartine o seksu i gleda kako se
ljudi lako pretvaraju u ivotinje kad danima i danima pijane. Svi sa
nabijenim pukama lutaju kroz umu. Nabijene puke, nabijeni ljudi
pre ili kasnije, neko mora biti povreen, imao na sebi
fluorescentno-narandastu kapicu ili ne. Ali, to nee biti Bret. Ne njen
sin.
eki je ujednaeno i silovito padao na gvoe. Prestane. Ona se
naas opusti. Onda ponovo krene.
Pretpostavljala je da e Bret, pre ili kasnije, poi sa njima, i to e za
nju biti kraj. Bret e se pridruiti klubu, a ona e doivotno biti tek
neto vie od kuhinjskog nametaja koji slui odravanju kue. Da,
doi e i taj dan, ona je to znala i patila je ve sad. Eto, bar je sve
mogla da odloi do sledee godine.
A ove godine? Hoe li biti u stanju da ga zadri kod kue ovog
novembra? Moda ne. Kako god bude, bolje ne ba sasvim u redu,
ali bolje da prvo povede Breta u Konektikat. Da ga povede i pokae
mu kako neki...
... neki...
Zaboga, reci to, pa makar i u sebi.
(kako neki pristojan svet ivi)
Kad bi ih Do pustio da idu sami... ali, bilo je besmisleno i pomisliti
tako ta. Do je mogao da ode bilo kuda, sam ili sa svojim drugarima,
ali ona ne, ak ni sa Bretom. To je bio jedan od osnovnih zakona
njihovog braka. Ipak, nije mogla a da ne razmilja o tome kako bi
bolje bilo bez njega njega koji bi sedeo u Holinoj kuhinji, srkao pivo
i merio Holinog Dima od glave do pete, onim svojim drskim smeim
oima. Kako bi samo bolje bilo bez njega, koji bi jedva ekao da se
vrate, dok bi Holi i Dim jedva ekali da svi odu...
 Ona i Bret.
Samo njih dvoje.
Mogli bi da pou autobusom.
Pomisli: prolog novembra on je hteo da povede Breta sa sobom u
lov.
Pomisli: kako bi bilo da se nagode?
Obuzme je jeza, ispuni joj kosti poput smrskanog stakla. Da li bi
ona zaista pristala na takvu nagodbu? Do neka povede Breta u
Mushed najesen, ali sada neka pusti da njih dvoje autobusom odu u
Stratford...
Novca ima dovoljno sada ga je bilo ali nije samo stvar u
novcu. On e uzeti pare i ona ih nikad vie nee videti. Osim ako ne
iskoristi svoje adute kako treba. Ba... kako treba.
Mozak poe bre da joj radi. Napolju lupa prestade. Ugleda Breta
kako izlazi iz tale trkarajui i bila je nekako zahvalna. Imala je
predoseaj da, ako se ikad bude ozbiljnije povredio, to e biti u tom
mraku u kome je praina prekrila sav zamaeni stari pod.
Ima naina. Mora da ima neki nain.
Ako je voljna da se kocka.
Meu prstima je drala loz. Bezbroj puta ga je prevrnula,
razmiljajui uz prozor.

Kada je Stiv Kemp stigao u svoju radnju, bio je potpuno lud od

besa. Njegova radnja bila je u zapadnom predgrau Kasl Roka, na
cesti br. 11. Iznajmio ju je od jednog farmera koji je imao posede i u
Kasl Roku i susednom Bridtonu. Farmer nije bio obina budala, bio je
super budala.
itavom radnjom dominirala je Stivova bava za obradu drveta,
ogromna gvozdena bava u kojoj se istovremeno moglo ouriti
podosta ljudi. Poput satelita oko svoje planete, oko bave bili su
poredani: pisai stolovi, noni stoii, vitrine police za knjige, stolovi
za ruavanje. Sve je mirisalo na lak, laneno ulje i hemikaliju za
guljenje drveta.
U prepunoj avionskoj torbi imao je stvari koje je nameravao da
obue posle malo seksa sa finom pikom. Zavrljai torbu preko cele
radnje. Ona tresne o suprotni zid i stropota se na noni stoi. On
doe do nje i stavi je sa strane. Kako je krenula da klizi, on je tako
snano utne da udari o plafon pre nego se surva kao kakva crkotina.
Onda samo ostane tako da stoji, duboko je udisao teke mirise i bledo
zurio u tri stolice koje je obeao da e oguliti do kraja nedelje. Palci su
mu se zabijali u pojas. Prste je grevito svijao u pesnice. Donja usna
bila je .oputena. Ba kao derite koje se duri jer su ga ispsovali na
pasja kola.
Bedno! uzdahne i krene po torbu. Poe, kao da e je ponovo
utnuti, onda se predomisli i podigne je. Uputi se u trosobni stan koji
se nadovezivao na radnju. U kui je bilo jo toplije. Suluda julska
vruina. Uvlai vam se u glavu. Kuhinja je bila puna prljavih sudova.
Muve su zujale oko zelene plastine kese pune konzervi sa govedinom
i tunjevinom. Usred dnevnog boravka, bio je veliki stari crno-beli
televizor marke Zenit koga je sam izvukao iz Nejpl movare. Krupan
traftasti sivo-crni maak, po imenu Berni Karbo, spavao je na njemu
kao mrtav.
U spavaoj sobi pisao je svoju poeziju. Sam krevet bio je na
rasklapanje, nenameten, aravi utirkani od sperme. Bez obzira
koliko je esto tucao (a u poslednje dve nedelje zbir je bio nula), esto
je masturbirao. Verovao je da je masturbacija znak kreativnosti.
Nasuprot krevetu bio je njegov sto. Na njemu starinski pisai set.
Gomile rukopisa sa obe strane. Ostatak rukopisa po nekim fiokama, a
nekoliko njih, povezanih gumicama, naslagani u oku. Mnogo je
pisao i esto se selio, a glavni prtljag bio je njegov rad veinom
pesme, nekoliko pria, jedan nadrealistiki komad u kome lica imaju
grand total u devet rei i jedan roman koji je isprepadao iz est
razliitih uglova. Pet godina u jednom mestu bilo je taman dovoljno da
se kompletno raspakuje.
Jednog dana, prolog decembra, dok se brijao, primetio je prve
sede u svojoj bradi. Ovo otkrie baci ga u teku depresiju koja ga je
drmala nedeljama. Sve vreme nije uzimao brija u ruke, kao da je sam
in brijanja, zapravo, i naterao sede da se pojave. Imao je punih
trideset osam godina. Nije mu padalo na pamet da razmilja o tome
kako stari, ali ponekad bi mu se to prounjalo kroz svest i tad bi ga
poteno iznenadilo. Samo sedam stotina dana pred etrdesetu
tolika starost ga je prestravljivala. Bio je ubeen da samo drugi ljudi
mogu imati etrdeset godina.
 Ta kurva, pomisli nanovo, Ta kurva.
Tolike enske je ostavio otkako je prvi put legao sa jednom
bledom zgodnom nenom i tako bespomonom francuskom
prostitutkom i samo dva-tri puta on je bio ostavljan. Obino je umeo
da predvidi kraj i prvi prekine vezu. Odbrambeno sredstvo, kao
adutiranje pikovom damom u igri herca. Uini to dok jo vlada
pikom ili si zajeban. Vlada sobom. Na taj nain ne razmilja o
godinama. Primetio je da Dona poinje da se hladi, ali ona ga je
uzbuivala ba kao ena kojom se moe prilino lako manipulisati,
bar za odreeno vreme, nekom kombinacijom psiholokih i
seksualnih faktora. Strahom, ako elite da budete grubi. Kad nita od
svega toga nije upalilo, osetio se povreenim i besnim, kao da ga je
neko oinuo tamo gde je najosetljiviji.
Skine se, izvrne novanik i svu sitninu na sto, ue u kupatilo,
istuira se. Sad se ve bolje oseao. Ponovo se obue u farmerke i
izbledelu koulju iz torbe. Pokupi sitninu, stavi je u prednji dep i
zastane, zagledavi se u Lorda Bakstona. Nekoliko vizit-karti je
poispadalo. Uvek im se to deavalo jer ih je bilo previe.
Stiv Kemp imao je pravu svataru od novanika. Jedno takvo
svata koje je uvek skupljao i trpao u novanik, bile su vizit-kartice.
To su bili idealni kartonii da se obelei mesto gde se stalo sa
itanjem knjige, a prazna poleina predstavlja taman toliko prostora
koliko treba da se zapie neka adresa u letu, neko uputstvo ili broj
telefona. Ponekad bi uzimao i dve-tri, pogotovo ako bi se naao u
limarskoj radnji ili kad bi naleteo neki od onih iz osiguranja. Stiv bi od
inovnika zatraio vizit-kartu uz jedan dobar seratorski osmeh.
Jednom prilikom, u boljim danima, kad su on i Dona bili kod nje,
on na televizoru sluajno primeti jednu od vizit-karti njenog mua.
Uzeo je vizit-kartu, dok se Dona tuirala. Uzeo je bez nekog osobitog
razloga. Tek, eto, da ima.
Otvori novanik i poe da pretura po karticama, agenti iz
Virdinije, posrednici u trgovini nekretninama iz Kolorada i ko-zna-
koliko jo poslovnih kartonia meu njima. Na trenutak pomisli da je
izgubio karticu Leposava Muia, ali se ona bila samo zaturila izmeu
papirnih novanica. Izvue je i dobro pogleda. Bela vizit-karta, plavi
otisak modernih slova, g. Biznismen Pobednik. Skromno ali efektno.
Nenametljivo.
 roder brejkston edvorks vik trenton
ul. kongres 1633
teleks: EDVORKS portland, mejn 04001 tel. (207) 799-8600
Stiv izvue pare papira iz nekog jevtinog podsetnika. Raisti sto.
Baci pogled na svoju pisau mainu. Ne. Svaki tekst otkucan pisaom
mainom ima svoju individualnost, ba kao i rukopis. Iskrivljeno a
njegove maine svakome bi palo u oi, a kamoli nekom inspektoru.
Porota bi izala samo koliko da popije aj.
Ovo, naravno, nee ni biti stvar policije, nema anse, ali oprez mu
se automatski nametnuo. Jevtin papir do koga se moe doi u svakoj
papirnici, i ne pisaa maina.
Izvue jednu hemijsku olovku iz kantice od kafe, koju je drao na
oku stola, i krene velikim tampanim slovima:
AO, VIK.
ENA TI JE BONBONA.
PRAVA UIVACIJA KAKO SE BONBONE ESTOKO TUCAJU.
Zastane, nekoliko puta olovkom klikne po zubima. Poelo je da mu
se vraa dobro raspoloenje. Konano. Ona je, naravno, bila sjajna
maka i, vrlo verovatno, bi Trenton mogao da zanemari celu poruku.
Rekla-kazala, a pismo se moglo poslati za manje love od jedne kafe.
Ali, bilo je tu neto... uvek neto. ta bi to moglo da bude?
ta bi to moglo da bude? Iznenada se nasmei; kad bi se tako
nasmeio, itavo lice bi mu se ozarilo pa nije bilo teko shvatiti zato
nikad, sve od one veeri sa bledom francuskom prostitutkom, nije
imao problema sa enskim svetom.
Doda:
NA STA TI LII ONAJ MLADE
IZNAD NJENOG TROUGLIA?
MENI BA NA ZNAK PITANJA.
IMA LI TI NEKO PITANJE?
To je bilo sasvim dovoljno, ponuen ko poaen, uvek je govorila
njegova majka. Pronae neki koverat i ubaci poruku. Zastane na as,
onda ubaci i vizit-kartu unutra i adresira koverat na Vikovu
kancelariju, takoe velikim tampanim slovima. Razmisli malo, pa
odlui da se ipak saali na muenika i ispod adrese doda LINO.
Uspravi koverat uz prozorsko okno i zavali se u stolicu, totalno
povrativi dobro raspoloenje. Veeras e moi da pie, bio je sasvim
siguran.
Spolja se oglasi kamionet, ba pred njegovom kuom. Pozadi
natovaren velikim stilskim kabinet-stolom. Neko se dobro ogrebao o
kunu rasprodaju. Blago li tom sreniku.
Stiv polako poe napolje. Prijalo bi mu da uzme koju paru i
kabinet-sto, ali je iskreno posumnjao da e imati vremena za rad. im
poalje pismo, pod hitno e morati da promeni vazduh. Nije bila
neophodna ba znaajna promena, bar ne za izvesno vreme. Oseao je
da sam sebi duguje da ostane u kraju jo koliko da poseti bar jednom
gospoicu aku... naravno, kad bude apsolutno siguran da Leposav
Mui nije ni blizu kod kue. Stiv je s tim tipom igrao tenis i znao je da
nije neka sila mrav, sa tekim naoarima i pageti bekendom
ali, nikad se ne zna kad bi Leposav Mui mogao da istri iz svog
koloseka i napravi neto antisocijalno. Veina Leposava Muia dri
pitolje po kui. Ima sve podrobno da proven pre nego uleti.
Dozvolie sebi samo jo jednu jedinu priliku-posetu, a onda potpuno
zatvara ovaj ou. Moda bi mogao do Ohaja na neko vreme. Ili
Pensilvanije. Ili Taosa, u Nju Meksiku. Ali, kao praktini zajebant koji
smesti petardu u neiju cigaretu, on e morati da bude tu negde
(naravno, na pristojnijoj distanci) i lino snimi eksploziju.
Voza i njegova ena provirivali su u radnju da vide je li tu. Stiv
poe napolje sa obe ruke u depovima, smeei se. ena mu odmah
uzvrati osmeh. Zdravo, ljudi, ta mogu da uinim za vas? upita ih
i pomisli kako e poslati pismo im uspe da se otrese ovih namernika.

Te veeri, dok je sunce crveno, okruglo i vrelo, zalazilo na zapadu,

Vik Trenton, vezane koulje oko struka, paljivo je razgledao motor
pintoa, koji je vozila njegova ena. Dona je stajala pored njega i
delovala mlada i svea u belom ortsu i crvenoj bluzi bez rukava. Bila
je bosa. Ted je imao na sebi samo kupae gaice i jurcao na svom
triciklu gore-dole kao da oponaa neku intelektualnu igru, koju je
video izmeu Pona i Dona iz CHiPS-a i Dart Vejdera.
Popij taj ledeni aj pre nego to se istopi, Dona e Viku.
Aha, aa je bila na samoj ivici maine. Vik uzme nekoliko
gutljaja i mahinalno pokua da vrati au na isto mesto, uopte ne
gledajui, ona sklizne pravo u ruke njegove ene.
Hej, ree Vik. Dobar refleks.
Ona se nasmeje. Samo znam kad si daleko odlutao, to je sve.
Vidi. Nije se prosula ni kap.
Pogledaju se i izmene osmeh na trenutak jedan dobar trenutak,
pomisli Vik. Moda je sve to bio samo plod njegove mate ili
zavaravanje, ali, inilo mu se da je u poslednje vreme bilo vie ovakvih
malih dobrih trenutaka. Manje tekih rei. I manje tiine koja je bila
lena, ili moda je ovo, zapravo, bilo i gore samo ravnoduna.
Nije znao ta je uzrok, ali bio je zahvalan.
I, majstore, ta je s mojim autom?
Vik je izvukao preista za vazduh i ostavio ga nasred ulaza.
Nikad nisam video ovakav frizbi, znaajno izjavi Ted, okreui svoj
tricikl oko nepoznatog udnog predmeta. Vik se ponovo nadvi nad
mainu i drkom rafcigera kucne karburator.
U karburatoru je neki vrag. Mislim da dizna zeza.
Ozbiljan kvar?
Nije ba, ree Vik ali moe da te ostavi nasred puta ako
rei da se zaepi. Dizna regulie protok goriva u karburator i bez toga
auto ne ide. To ti je kao i nacionalni zakon, srce.
Tata, hoe da me ljulj a?
Evo, samo minut.
Divno, biu tamo pozadi!
Ted se uputi itavom vrtiu sa ljuljakama i klackalicama koje je
Vik sam napravio prolog leta dok se rashlaivao din-tonikom posle
veere i vikendom uz gromoglasni radio-prenos utakmica bostonskog
Red Soksa. Ted je tad imao samo tri godine, ozbiljno bi sedeo pred
podrumskim vratima ili na zadnjem stepenitu, rukama pridravajui
glavu, i nemo sve posmatrao. Samo bi pokatkad neto doneo ili dodao
tati-majstoru. Prolo leto. Dobro leto, a ne divljaki vrelo kao ovo.
Izgleda da se Dona ba tad konano prilagodila i shvatila da Mejn, Kasl
Rok, Edvorks i sve to ide uz to, moe biti dobro za sve njih.
A onda ta mistina mrlja, i to je najgore, imao je neki oseaj
predskazanja da stvari idu mnogo vie nizbrdo nego to je i smeo da
pomisli. Stvari u kui poele su najednom da izmiu kontroli, kao da
neko spolja pomera i njih i njihov ivot po sopstvenoj volji. Opsedne
ga suluda pomisao je li bila suluda? da Dona preesto menja
arave. Uvek su bili isti i samo mu se jedne noi u glavu smesti stari
dobri crv iz bajke koji neprijatno odzvanja: Ko je spavao u mom
krevetu?
inilo mu se da se stvari sad polako smiruju. Da nije tog blesavog
biznisa sa Rezberi Zingersima i prokletog putovanja koje mu je visilo
nad glavom, imao bi oseaj da e i ovo leto biti sasvim dobro. ak bi
tako i moglo da ispadne. Ponekad i dobijamo. Nisu ba sve nade
uzaludne. Verovao je u to iako nikad tako ta jo nije iskusio.
Ted! viknu Dona tako da se deak momentano zaustavi.
Vrati tricikl u garau.
Ma-mama!
Odmah, molim, mesje.
Mesuje, ree Ted, zarije lice u ruke i glasno poe da se ceri.
Ni ti nisi sklonila tvoj auto, mama.
Tata popravlja moj auto.
Da, ali...
Posluaj mamu, Tedi, ree Vik, podiui preista za vazduh.
Ja odmah dolazim.
Ted pokupi svoj tricikl i uveze ga u garau gromoglasno imitirajui
zvuk sirene kola hitne pomoi.
Zato ga vraa? upita Dona. Zar ga nee popraviti?
To je posao za preciznog mehaniara, ree Vik.
Ja nemam alat. A ak i da imam, verovatno bih ga samo jo vie
pokvario.
Prokletstvo, ona e mrzovoljno i utne jednu gumu.
Ove se stvari nikad ne deavaju u garantnom roku, zar ne?
Pinto je preao samo 20000 milja, a treba da proe jo est punih
meseci da bi bio potpuno njihov.
I to je kao nacionalni zakon, ree Vik. Vrati preista za
vazduh na svoje mesto i dobro ga privrsti.
Ja u valjda uspeti da ga odvezem u juni Paris dok je Ted u
vrtiu. Morau da pozajmim i novac, poto e ti otii. Vik, hoe li
izdrati do junog Parisa?
Sigurno. Ali i ne mora tako. Odvezi ga do Doa Kejmbera. To je
samo sedam milja odavde, a ovek sjajno radi. Sea se kad je otilo
ono na toku kod jaguara? Tip je sve sredio nekim sklepanim alatom
i naplatio deset dolara. ovee, da sam otiao u Portland. Digli bi mi
para i para.
Taj tip me ba nervira, ree Dona. A da ne pominjemo to
to je bio mrtav pijan.
Zato te nervira?
Samo koluta onim oima.
Vik poe da se smeje. Duo, kad si ti u blizini, teko da bi neko
odoleo da koluta oima.
Ba ti hvala. ene obino i ne mare za to to ih neko gleda. Ono
to moe da iznervira, zapravo je neka suluda sposobnost da te neko
oima skine. Zastane, pomalo udno, pomisli Vik, i zagleda se u
crvenilo na zalasku. Onda ga ponovo pogleda. S nekim mukarcima
ima oseaj da im se u glavi stalno odvija kratki film kao Silovanje
Sabinjanki... i ba ti ima glavnu ulogu.
Ponovo ga obuzme ono udno neprijatno oseanje da ona pria o
tri stvari istovremeno. Ali, nije hteo veeras da se uvaljuje u to, ne sad
kad je konano krenuo da se vadi iz govana.
Srce, on je verovatno potpuno bezopasan. Ima ovek i enu, i
dete...
Da, verovatno je tako. Ali, ipak prekrsti ruke preko grudi,
dlanovima pridravajui laktove, tipina poza Donine nervoze.
uj, ree Vik ja u sad u subotu da odvezem auto i
ostaviu ga, ako treba, vai? Mada e on verovatno to odmah
popraviti. Taman dok popijem dva piva s njim i poigram se sa psom.
Sea se onog bernardinca?
Dona se glasno smejala. Seam se ak i njegovog imena. Skoro
je oborio Teda dok ga je umivao. Sea se?
Vik klimne glavom u znak odobravanja. itavo popodne Ted se
vrteo oko njega i vikao Kuuuuuudo... doi, Kuuuuuudo.
Oboje su se smejali.
Ponekad se tako glupo oseam, ree Dona. Da umem da
vozim jaguara lepo bi mogla sve s njim da obavim dok si ti na putu.
Nije vano. Jaguar je ekscentrian. S njim se mora razgovarati.
Tresne pintovu haubu.
Oooo, LUDO jedna! Ona jaukne. Pa, aa sa ledenim ajem
ti je ostala unutra!
A on je bio tako komino iznenaen da se ona bukvalno zacenila
od smeha. Samo sekund kasnije, Vik joj se pridruio. Konano, morali
su da se oslone jedno na drugo kao dva pijanca. Ted se pokupi i doe
da vidi ta se deava, okice su mu bile kao klikeri. Na kraju, poto se
uverio da su uglavnom dobro, ako zanemari to aavo ponaanje, i on
im se pridrui. Ba otprilike u to vreme, Stiv Kemp, poslao je pismo sa
udaljenosti od samo dve milje.
Kasnije, dok se sumrak sputao i vruina pomalo smirivala, a prvi
svici poeli da pletu svoje niti kroz dvorite, Vik je ljuljao svog sina na
ljuljaci.
Vie, tata! Vie!
Ako te gurnem samo malo vie, ima da se prevrne.
Ajde, tatice! Ajde da se prevrnem!
Vik ga snano gurne i zavitla ljuljaku u samo nebo na kome se tek
pokoja zvezda javila, i Ted napravi pun krug. Vriskao je zadovoljno,
kosa mu je letela na vetru.
To je bilo lepo, tatice! Jo, ajde jo!
Vik jo jednom usmeri ljuljaku, ali ovog puta spreda i Ted napravi
pun krug ravno u mirnu, vrelu no. Tetka Ivi elmers ivela je sasvim
blizu i Tedovi veseli uzvici bili su poslednje to je ula pre no to je
izdahnula; srce je izdalo, jedan od onih prozirnih zidova koji se rui
iznenadno (i skoro bezbolno) dok je sedela u svojoj kuhinjskoj stolici,
sa oljicom kafe u jednoj i Herbert Tarejton cigaretom u drugoj ruci;
samo se zavalila i vizija joj se pomraila, odnekud je ula da dete cii i
na trenutak joj se uinilo da je to od radosti, ali, kako je nestajala tako
je osetila iznenadni udarac, ali ne neprijatan, i kao da je dete cialo u
strahu, u agoniji; a onda je vie nije bilo i njena neaka Ebi nai e je
sutradan sa ledenom kafom, poput nje same, cigaretom koja se
pretvorila u vrsti stubi pepela, sa donjom vilicom koja belinom
vetakih zuba proviruje kroz izborane usne.

Kad je Tedu otkucavalo vreme za spavanje, on i Vik sedeli su na

zadnjem stepenitu. Vik je pio pivo. Ted mleko.
Tata?
Molim?
Ja ne volim to mora da ide idue nedelje.
Pa, vratiu se.
Da, ali...
 Ted obori pogled, borio se sa suzama. Vik spusti ruku na njegov
vrat.
Ali, ta, veliki deko?
Ko e da kae one rei protiv udovita? Mama ih ne zna. Samo
ih ti zna!
Sad se suzice polako skotrljaju niz Tedovo lice.
I samo u tome je problem? upita Vik.
Rei za udovite (Vik ih je prvobitno nazvao Katehizis za
udovite, ali je Ted imao prilino potekoa sa tom rei pa je naziv
skraen) nastale su negde kasno u prolee kad se Ted poeo aliti na
rune snove i none strahove. Bilo je neto u garderoberu, govorio je;
ponekad bi se nou vrata njegovog garderobera irom otvorila i
unutra bi Ted video neto sa utim oima to hoe da ga prodere.
Dona je mislila da to mora da je neka scena zalutala iz knjige Mori
Sendak Tamo gde je divlje. Vik se glasno pitao pred Roderom (ali ne i
pred Donom) da Ted nije moda negde iakao zbrkani spisak mase
ubistava koja su se odigrala u Kasl Roku i odluio da je ubica koji je
za ovaj grad, zapravo, i bio neki bauk iv i zdrav u njegovom
garderoberu. Roder je verovao da je to mogue; sa decom je sve
mogue.
Nakon dve nedelje i sama Dona poe pomalo sablasno da tretira
itavu stvar; jednog jutra rekla je Viku, dodue kao kroz smeh, ali
nervozno, kako neko stalno prevre stvari u Tedovom garderoberu.
Ama, to Ted radi, odgovorio je Vik. Ti to uopte ne razume, rekla je
Dona. On uopte vie i ne prilazi garderoberu, Vik... nikad. On se boji. I
dodala je da ponekad, bar koliko se njoj ini, ba posle Tedovih
komara, taj garderober ima neki neprijatan miris. Kao kad bi neka
ivotinja bila zatvorena unutra. Sad ve uznemiren, Vik poe do
garderobera i poe da njuka. On je u svojoj glavi ve imao napola
formiranu ideju da Ted, moda, hoda u snu; moda odlazi u
garderober i tamo piki, to bi bio deo nekog udnog ciklusa snova. Ni
na ta mu nije mirisalo osim na kuglice protiv moljaca. Garderober, s
jedne strane fino obraen i dovren, s druge samo gola daska,
protezao se skoro dva i po metra. Bio je uzan kao hodnik u vozu.
Naravno da tamo pozadi nije bilo nikakvog bauka i jo naravnije da
Vik nije izaao kao Narnia. Jest da je kosom pokupio neku pauinu.
Ali to je bilo sve.
 Dona je prvo predloila da se Ted bori sa nonim strahom
mislima o lepim snovima, kako je sama to nazivala, i drugo,
molitvom. Ted je odgovorio da stvar u garderoberu krade njegove
misli o lepim snovima; a poto Bog ne veruje u udovita, molitve su
uzaludne. Tu joj je konano pukao film delimino moda i zbog
toga to je i sama imala neko sablasno oseanje o Tedovom
garderoberu. Jednom, dok je kaila Tedove kouljice unutra, vrata su
se polako zanjihala i njoj je trebalo dobrih etrdesetak sekundi da se
sa strahom probije kroz mrak, pronae vrata i izae napolje. I tad je
osetila neki miris. Pomalo ju je podseao na znoj Stiva Kempa posle
voenja ljubavi. Kao posledica svega, usledio je njen kratak i jasan
predlog da poto udovita ne postoje Ted lepo izbaci itavu
ideju iz svoje glavice, uzme Mika i ide na spavanje.
Viku su se, meutim, mnogo dublje i jasnije urezale u seanje sve
vizije vrata garderobera preoblienih u neku razjarenu eljust usred
noi, mesta na kome udne stvari ponekad ukaju, mesta u kome se
odela na vealicama ponekad izobliuju u ljudske figure na vealima.
Kroz maglu se seao kako se pod odbljeskom ulinih svetiljki senke
po zidu beskrajno provlae na rubu noi u novi dan, a pucketanja, to
ih prate, mogu biti tek iz pokoje kue ili mogu ba mogu biti i
odzvuk neeg jezivog.
Njegovo reenje bio je Katehizis za udovite ili samo Rei za
udovite ukoliko vam je tek etiri leta i ne razumete se ba u
semantiku. Bilo kako bilo, nita vie (ali ni manje) od primitivne
arolije koja tera zlo. Vik ih je izmislio jednog dana u vreme ruka i za
Donu su imale osetnog efekta samim tim to su se sruile na njenu
udnu smuenost olakanja i zlovolje i to ba kad je konano shvatila
da su bili potpuno uzaludni svi njeni pokuaji sa psihologijom,
roditeljskim treningom i surovom disciplinom. Vik ih je govorio svake
veeri, poput blagoslova, dok je Ted leao sasvim nag u svom krevecu,
prekriven samo jednim aravom u sparnom mraku.
Misli li da e mu to initi dobro posle nekog vremena? upita
Dona. U glasu joj se istovremeno nasluivalo i dobro raspoloenje i
razdraenost. To je bilo negde sredinom maja, u vreme kada je tenzija
meu njima uveliko rasla.
Ljudi koji rade na reklami, ne mare ba nimalo za to neko
vreme, odgovori Vik. Vano je samo brzo, trenutno reenje,
olakanje. A ja sam poprilino dobar u tom poslu.
Jeste, nema ko da kae Rei za udovite, u tome je problem,
jako je u tome problem, odgovori Ted, briui suzice sa obraia,
zbunjen i postien.
Dobro, sluaj, ree Vik. One su napisane. Tako ja i mogu
svako vee isto da ih kaem. Otkucau ih na paretu papira i zakaiti
na tvoj zid. A mamica e moi lepo da ti ih proita svako vee dok ja
nisam tu.
Stvarno? Hoe li?
Pa naravno. Rekao sam da hou.
Nee zaboraviti?
Ni sluajno, ovee. Uradiu to jo veeras.
Ted zagrli svog tatu, a Vik ga vrsto stegne uz sebe.

Te noi, kad je Ted ve spavao snom pravednika, Vik tiho ue u

deakovu sobu i prikai pare papira na zid. Smestio ga je tik uz
Tedov arobni kalendar tako da e ga odmah videti. Odtampano
velikim slovima, na papiru je pisalo:
REI ZA UDOVITE
Tedu
udovita, dalje od ove sobe!
ta ete ovde?
Nijedno udovite da nije pod Tedovim krevetom!
Ne moete ni da stanete tu.
Nijedno udovite da se nije sakrilo u Tedovom garderoberu.
Premalo je mesta tamo.
Nijedno udovite da ruje pod Tedovim prozorom!
Ne moete se drati tamo.
Nijedan vampir, nijedan vukodlak, nijedno udo to grize!
ta ete ovde?
Niko da nije dirao Teda, cele ove noi!
ta ete ovde?
Vik je dugo gledao papir i sam sebe podsetio da kae Doni bar dva
puta pre nego to poe kako klincu treba proitati svako vee. Samo
da naznai koliko su Tedu vane bile Rei za udovite.
 Izlazei iz sobe, primeti da su vrata garderobera otvorena. Samo
pucketanje. Vrati se, vrsto zatvori vrata i napusti sobu svog sina.
Neto kasnije, iste veeri, vrata se ponovo irom otvore. S vremena
na vreme, bljesne pokoji plamiak, ocrtavajui neke lude senke.
Ali, Ted se nije probudio.

Sledeeg dana, oko 7.15 izjutra, kombi Stiva Kempa poe drumom
br. 11. Stiv je prelazio milju za miljom u pravcu ceste br. 302. Tu e
skrenuti levo i poi jugoistono do Portlanda (imao je nameru da se
ubaci u portlandsko Udruenje mladih hriana YMCA) bar na neko
vreme.
Na tabli pod volanom leala je uredna gomila adresiranih pisama
ne tampanim velikim slovima, ve otkucanih ba na njegovoj
maini. Pisaa maina bila je u kombiju pozadi, sa svim ostalim
stvarima. Trebalo mu je samo neto vie od sata da se spakuje i zavri
celu Kasl Rok operaciju, ukljuujui i Bernija Karboa, koji je dremao u
svojoj kutiji pored zadnjih vrata. On i Berni putovali su lagano.
Adrese na kovertima bile su otkucane profesionalno. Ako nita
drugo, esnaest godina stvaralakog pisanja napravilo je od njega bar
sjajnog daktilografa. Zastane pored istog sandueta odakle je poslato
anonimno pismo Viku Trentonu prethodne veeri i spusti pisma. Na
kraju krajeva, njemu ne bi smetalo da potpuno zakljui zakup na
radnju i kuu samo da je odluio da napusti dravu, ali poto ide samo
do Portlanda, bilo je poeljno da se sve legalno obavi. Ovoga puta
mogao je sebi da priuti miran odlazak; to je jo uvek bilo bolje nego
da est stotina dolara u keu strpa u kombija.
Uz ek koji je pokrivao rentu, prikljuio je depozite nekim ljudima
koji su u meuvremenu dooooobro avanzovali. Uz svaki ek ilo je i
ljubavno pismo u kome je Stivu jako ao ako je napravio neku
neprijatnost, ali, njegova majka je iznenada teko obolela (svaki pravi
Amer uvek je padao na priu o mami). Oni, sa kojima je dogovorio
posao, mogu podii svoj nametaj u radnji klju je na simsu iznad
vrata, s desne strane i najljubaznije moli da bude vraen na isto mesto.
Hvala, hvala, bla-bla, sranju nikad kraja. Neprijatnosti e se uveliko
nai, ali e se bar zbrka izbei.
Stiv spusti pisma u potansko sandue. Uivao je i u onom dobro
poznatom oseanju da je pokrio svoje dupe. Vozio je dalje prema
Portlandu i pevuio. Poe kombijem prema cesti 55 u nadi da e
saobraaj biti rastereen tako da bi u Portland stigao dovoljno rano da
zgrabi teren za tenis. Sve u svemu, dan je sasvim obeavao. Ako g.
Biznismen jo nije primio svoju bombicu, danas e svakako biti
njegova. Elegantno, pomisli Stiv i prsne u smeh.

Oko 7.30, dok je Stiv Kemp razmiljao o tenisu, a Vik Trenton se

upravo spremao da pozove Doa Kejmbera zbog Doninog pintoa,
eriti Kejmber pripremala je doruak za svog sina. Do je bio otiao u
Luiston pre pola sata u nai da e na nekom gradskom otpadu
automobila ili pijaci polovnih auto-delova nai prednje staklo za
kamara iz 72. Ovo se sjajno uklopilo u eritine planove koje je
paljivo spremala.
Spusti pred Breta omlet sa unkom i sedne pokraj njega. Bret
podigne pogled sa knjige koju je itao, pomalo iznenaen. im bi mu
pripremila doruak, njegova majka obino je odmah poinjala sa
svojim kunim poslovima. Ako bi je previe zadrao u razgovoru, pre
nego obavi sve po redu do druge kafe, imao bi idealnu priliku da oseti
otricu njenog jezika.
Mogu li s tobom malo da popriam, Bret?
Ono diskretno iznenaenje pretvori se u neku zapanjenost.
Posmatrao je i prepoznao u njoj neto krajnje strano utljivoj prirodi.
Bila je nervozna. On zatvori knjigu i ree: Naravno, mama.
Da li bi ti voleo, proisti grlo pa pone ispoetka.
Da li bi ti se dopalo da ode u Stratford, u Konektikatu, i poseti
tetu Holi i tea Dima? I vidi svoje roake?
Bret se nasmeje. Samo dvaput u ivotu bio je van Mejna, poslednji
put sa ocem u Portsmutu u Nju Hejmpiru. Bili su na aukciji polovnih
automobila na kojoj je Do uzeo forda iz 58. Naravno! ree
Kad?
Razmiljala sam o ponedeljku ree ona. Posle vikenda za
4. juli. Ostali bismo nedelju dana. Je l bi moglo?
Naravno! Bog te, mislio sam da tata ima puno posla za sledeu
nedelju. Morao bi...
Ja to jo nisam pominjala tvom ocu.
 Bretov osmeh iezne. Nabode komad unke i poe da jede. Eto,
koliko ja znam, obeao je Rii Simsu da e srediti motor na njegovom
harvesteru. A i g. Miler iz kole trebalo bi da doveze svog forda. I...
Mislila sam da poemo samo ti i ja, ree eriti.
Grejhaundom za Portland.
Bret je bio u dilemi. Prizor zadnje bate otvarao mu se kroz
prozor. Kudo je usporeno tapkao uz stepenite i stropotao na daske
u senci. Svojim tunim krvavim oima posmatrao je DEAKA i ENU.
Sad se ve prilino loe oseao. Zaista loe.
Bog te, mama, ja ne znam...
Ne govori bog te to je isto kao da si i opsovao.
Izvini.
Da li bi ti voleo da ide? Ako otac kae da je to u redu?
Da, stvarno! Ti stvarno misli da bismo mogli?
Moda. Zamiljeno je gledala kroz prozor.
Mama, a koliko je daleko Stratford?
Oko tri stotine pedeset milja, ja bar mislim.
Bog... mislim, isuse, pa to je daleko. Je li...
Bret.
On je napeto posmatrao. Ta udna tenzija imala je odraz u njenom
tonu i izrazu. Ta nervoza.
Molim, mama?
Moe li ti da smisli bilo ta to bi tvom ocu trebalo iz radnje?
Neto to bi eleo da nabavi?
Okice mu se malo zacakle. Pa, uvek su mu trebala pomina
kleta... a eleo je i novi komplet francuskih kljueva... a dobro bi mu
dola i nova maska za zavarivanje, poto je stara pukla...
Ne, mislila sam neto veliko. Skupo.
Bret se zamisli pa se nasmei. Pa, ono to bi najvie poeleo, to
je nova Jergenova motorna dizalica. Motor Riija Simsa izleteo bi
kao gov... ovaj, glatko. Pocrveni, pa brzo nastavi. Ali, ti mu ne
moe nabaviti tako neto, mama. To je stvarno papreno.
Papreno. Doov izraz za skupo. Mrzela ga je.
Koliko?
Pa, u katalogu kae da je hiljadu sedam stotina dolara, ali tata bi
je verovatno mogao dobiti od g. Belaska u Portlandu, gde se prodaje
na veliko. Tata kae da ga se g. Belasko boji.
 I ti misli da je to pametno? upita otro.
Bret se zavali u stolicu, pomalo uplaen njenim gnevom. On ne
pamti da se njegova majka ikad ovako ponaala. ak je i Kudo,
napolju u bati, nauljio ui.
Dakle, misli li?
Ne, mama, ree, ali eriti je znala da je lagao. Ako preplaite
nekoga da vam proda jedan primerak robe koja ide samo na veliko,
onda je to, i te kako, mudro obavljen posao. Prepoznala je divljenje u
Bretovom glasu iako ga ni on sam nije bio svestan. Hoe da bude kao
on. Misli da je njegov tatica veliki kad moe nekoga da uplai. Boe moj.
Nije nikakva mudrost plaiti ljude, ree eriti.
Treba samo da se prodere i postavi zlonamerno. Nikakve
pameti tu nema. Ona smiri ton i spusti ruku na njegovo rame.
Hajde, vrati se svom doruku. Nisam htela da viem na tebe. Valjda je
svemu kriva ova nesnosna vruina.
Nastavio je da jede, nemo i oprezno, s vremena na vreme podiui
pogled ka njoj. Ovo jutro bilo je puno skrivenih mina.
Pitam se samo koliko je to u prodaji na veliko? Hiljadu tri
stotine dolara? Hiljadu?
Ne znam, mama.
Da li bi to Belasko dovezao? Kad je takva porudbina?
Da, mislim da bi. Kad bismo mi samo imali toliko para.
Ona gurne ruku u dep kune haljine. Loz je bio tu. Zeleni broj na
lozu 76 i crveni 434, podudarali su se sa objavljenim brojevima
Dravne Komisije nakon izvlaenja pre dve nedelje. Proverila je
hiljadu puta jer nije mogla da poveruje. Uplatila je pedeset centi te
nedelje, ba kao i svake druge, otkako je ustanovljena lutrija 1975.
godine, i ovoga puta dobila pet hiljada dolara. Jo nije bila unovila loz
ali ga nije isputala iz vida ni na sekundu.
Mi imamo toliko para ree ona. Bret je zapanjeno zurio u nju.
Oko 10.15 Vik izae iz Edvorksove kancelarije i pree kod
Bentlija na jutarnju kafu jer nije mogao da smisli onu splainu koju im
kuvaju na poslu. itavo jutro proveo je u pisanju reklama za
Deksterove farme jaja. To je bio tei zalogaj. Mrzeo je jaja jo od
detinjstva kad mu je majka silom trpala po jedno, etiri puta nedeljno.
Najbolje to je uspeo da sklepa, bilo je JAJA KAU LJUBAV... BEZ
AVOVA. I nije neto. Bez avova nametnulo mu je ideju foto-trika
kojim bi se jaje po sredini otvaralo rajsferlusom. To bi bila sjajna
slika, samo emu bi vodilo? Ni on sam ba nije umeo da smisli kraj.
Morae da konsultuje Tedija, pomisli, dok mu je kelnerica prinosila
kafu i kola. Ted voli jaja.
U stvari, reklama za jaja nije bila glavni krivac za njegovo loe
raspoloenje. Najgore je bilo to to mora da ode na dvanaest dana. E,
ta je tu je. Roder ga je ubedio da tako mora da bude. Moraju da odu i
bace se u pakao.
Dobri stari brbljivac Roder, koga je Vik voleo kao da mu je brat.
Roder bi bio presrean da skokne do Bentlija s njim, popije kafu s
njim i slatko se ispria. Ali, ovoga puta, Vik je morao da doe sam. Da
razmisli. Njih dvojica e skupa provesti dve nedelje, poev od
ponedeljka, iznojie se poteno i to je bilo sasvim dovoljno, ak i za
brau po dui.
Ponovo poe da razmilja o fijasku Rezberi Zingersa i prepusti se
tome, znajui dobro da ponekad ba nezainteresovan pogled, bez
presinga, neke loe situacije, moe bar za njega rezultirati nekim
sveim uvidom, novim vienjem.
Ono to se desilo bilo je prilino loe i Zingersi su potpuno
povueni sa trita. Prilino loe, ali nije ba ni tragino. Nije to bilo
kao ona stvar sa konzervama gljiva; niko se nije razboleo ili umro, a i
sami potroai su shvatili da kompanije imaju ponekad svoje padove.
Evo samo za primer one poklon ae kod MekDonalda pre dve-tri
godine. Konstatovano je da boja na aama sadri nedozvoljenu
koliinu olova. ae su odmah povuene i izruene u pakao Spidi
Alkaselcera i Vikove omiljene vakae gume Veliki Dik.
ae su bile udarac za korporaciju MekDonald, ali niko nije
optuio Ronalda MekDonalda za pokuaj trovanja svojih maloletnih
potroaa. Zapravo, niko nije optuivao ni arp Profesora Pahuljicu,
iako su komiari, od Boba Houpa do Stiva Martina, ee udarali na
njega; Doni Karson ak odrao celi monolog udobno uvaljen u
foteljinu o aferi Rezberi Zingers jedne veeri u toku uvodnog
pota emisije Sou veeri. Nema potrebe da se kae da je arp
Profesor Pahuljica najuren sa malog ekrana. Nepotrebno je pominjati
injenicu da je i glumac-Profesor podivljao zbog svega to mu se
stropotavalo na glavu.
Mogu da zamislim i goru situaciju, pomenuo je Roder kad su se
udarni okovi malo primirili a i smanjio urnebesni broj telefonskih
poziva na liniji Portland-Klivlend.
Kako? Upita Vik.
Pa, Roder mu direktno odgovori, mogli smo raditi i na raun Bon
Vivan Viisoasa.
elite li jo kafe, gospodine?
Vik baci pogled na kelnericu. Krene da kae ne, a onda klimne
glavom u znak odobravanja. Samo pola Solje, molim.
Ona naspe kafu i ode. Vik je nasumice meao, ne popivi je.
Nalo se tu i bezbroj doktora koji su po novinama i na televiziji
govorili kako boja nije opasna po zdravlje. Neto slino se ve i ranije
desilo; povre u poslovnom avionu bilo je poprskano udnom
narandastom bojom za koju se na kraju ispostavilo da nije nita
drugo do boja sa pojasa za spasavanje ija se upotreba demonstrira
putnicima pred svako poletanje. Nekoliko godina ranije, vetaka boja
za hranu prouzrokovala je zbrku na tritu odreenom vrstom
kobasica slinu ovoj sa Rezberi Zingersom.
Advokati starog arpa traili su odtetu od nekoliko miliona
dolara od proizvoaa vetakih boja, sluaj e verovatno reiti jedno
tri godine, a onda biti proglaen zastarelim. Bez obzira, konstituisano
je i mono telo iji je jedini zadatak bio da ubedi javnost kako greka
samo privremena greka, apsolutno bezopasna greka nije bila u
kompaniji arp.
Ipak, arpove akcije su strmoglavo pale na berzi. Pahuljice su
doivele iznenadni pad prodaje, ali to jo uvek nije bilo uteno
naspram totalne propasti koja ih je mogla zadesiti kad je Zingers
iskezio svoje izdajniko crveno lice. arpov program Ol-Grein-Blend,
meutim, stajao je bolje nego ikad.
Dakle, nita loe ovde, zar ne?
Loe. Bogami, loe.
arp Profesor Pahuljica bio je lo. Taj muenik se vie nikad nee
oporaviti. Posle straha, usledio je smeh, a Profesor, sa svojim
trezvenim izrazom i kolskim imidom, bio je bukvalno ismejan na
smrt.
Dord Karlin, u svom nonom ou-programu: Da, svet je lud.
Ludi svet. Karlin se nadnese nad mikrofon, zamisli se pa ponovo
digne pogled. Reganovi momci sreuju svoju seratorsku kampanju
preko TV-a, zar ne? Rusi su ispred nas u trci naoruanja. Rusi izbacuju
na hiljade projektila, zar ne? I tako Dimi doe na televiziju da
napravi jedan od svojih spotova i kae, Dragi moji sunarodnici
Amerikanci, onoga dana kad nas Rusi budu pobedili u trci za
naoruanje, mladi Amerike e srati crveno.
Gromoglasni smeh u publici.
Tako Roni doe do telefona, okrene Dimija i kae, g
Predsednie, ta je Ejmi dorukovala?
Urnebesni smeh u publici. Karlin zastane. Prava poenta odmah ide
tihim podmuklim tonom:
Neeee... nieg loeg ovde.
Publika frenetino odobrava divljim aplauzom. Karlin tuno spusti
glavu. Crveno sranje, ovee. Auuuuu. Proakajte to malo.
E, u tome je bio problem. Dord Karlin je bio problem. Bob Houp
je bio problem. Doni Karson je bio problem. Stiv Martin je bio
problem. Svaki vic iz amerike berbernice bio je problem.
I onda stvar ide ovako: arpove akcije odu dole devet posto, a
povrate se samo etiri i etvrt. Akcionari e traiti neiju glavu. Da
vidimo... iju emo dati? Prvo, ko je imao sjajnu ideju za arp
Profesora Pahuljicu? ta je sa onim tipovima koji su najpoeljniji?
Koga, bre, briga za injenicu to je Profesor bio u opticaju pune etiri
godine pre debakla Zingersa i koga briga za injenicu da su arpove
akcije u vreme kad se pojavio arp Profesor Pahuljica (i njegova svita
Kuki-Niandija i Dord i Grejsi) bile tri poena slabije od dananje
vrednosti?
Sve to nije vano. Vano je samo ovo: samo injenica, samo javna
izjava na tritu da je Edvorks izgubio raun kod arpa samo bi to
moda prouzrokovalo rast akcija jedan do dva poena. I kada bi nova
kompanija propagande zaista otpoela, investitori bi to mogli
iskoristiti kao znak da su stare rane konano samo prolost
kompanije, a akcije bi mogle jo jednom porasti.
Naravno, mislio je Vik, promeavi jo jednom saharin u kafi, bila
je to samo teorija. Pa ak i kad bi se teorija ostvarila, i on i Roder su
verovali da kratkoroni dobitak za arpa moe znaiti vie od obine
nadoknade ukoliko nova kompanija propagande, koju na brzinu
ostvaruju ljudi koji nisu poznavali kompaniju kao on i Roder, ili
konkurentsko trite pahuljicama uopte, ne urodi plodom.
 Iznenada, ovaj novi ugao, novo vienje, obuzme mu misli.
Nevezano i neoekivano. Soljica kafe zastane na pola puta prema
ustima i oi mu se razrogae. U viziji nazre dva oveka moda njega
i Rodera, moda starog arpa i njegovog malog u godinama kako
zatrpavaju raku. Njihove lopate su letele. Fenjer je svetlucao u
vetrovitoj noi. Ovi udrueni grobari kradomice su bacali pogled iza
sebe. Bio je to noni pogreb, tajni in obavljen u mraku. Oni su tajno
sahranjivali arp Profesora Pahuljicu, i to je bilo loe.
Loe, promrmlja naglas.
Naravno da je loe, jer ako su ga sahranili u mrkloj noi, on nikad
nee moi da kae ono to je morao: da mu je ao.
Izvue olovku iz unutranjeg depa sakoa, maramicu i hitro ispie
po njoj:
arp Profesor Pahuljica mora da se izvini.
Zagleda se. Slova su postajala sve vea kako se mastilo razlivalo po
maramici. Ispod ove prve reenice, doda:
Pogreb kakav dolikuje.
I ispod toga:
Pogreb PO DANU.
Jo uvek nije bio siguran ta to znai; bila je to vie metafora nego
smisao, ali na taj nain su mu dolazile najbolje ideje. I bilo je neega
tu. Bio je sasvim siguran.

Kudo je leao na podu u garai, u polumraku. Ovde je bilo vrue,

ali je napolju bilo jo gore... i napolju je dnevna svetlost bila sjajna.
Ranije nikad nije bila takva; u stvari, on nikad ranije nije primeivao
kvalitet svetlosti. Sad jeste. Glava ga je bolela. Oseao je bol u
miiima. Sjajna svetlost iritirala je njegove oi. Bilo mu je vrue. I na
mestu gde je bila rasparana, njuka ga je jo uvek bolela.
Bolela i gnojila.
OVEK je nekuda otiao. Ubrzo posle njega, DEAK i ENA otili
su nekuda i ostavili ga samog. DEAK je stavio pred Kudoa veliku
posudu sa hranom, a Kudo je pojeo samo malo. Od hrane mu je bilo
jo gore i on je ostavi.
Sad se oglasi zvuk nekog kamiona. Kudo ustane i poe prema
tali znajui zasigurno da je neki stranac. Poznavao je zvuk
OVEKOVOG kamiona, kao i porodinog auta. Stajao je na vratima,
provirujui u bljetavi sjaj koji je smetao njegovim oima. Kamion
doe do kue i zaustavi se. Dva mukarca izau iz kabine i pou
pozadi. Jedan od njih podigne zadnji deo cirade. Buka je smetala
Kudoovim uima. Samo uzdahne i povue se u udobni polumrak.

Kamion je bio iz firme Portland maine. Pre tri sata, eriti

Kejmber i njen, jo uvek zbunjeni sin, uli su u glavnu kancelariju
Portland maina u aveniji Brajton i ona je na svoje ime ispisala ek
za novu Jergenovu motornu dizalicu pri kupovini na veliko
kotala je tano 1241 dolar i 71 cent, ukljuujui i porez. Pre odlaska
u Portland maine, ispunila je formular za loz u Ulica Kongres. Bret,
kome je apsolutno bilo zabranjeno da ue sa njom, stajao je na
trotoaru sa rukama u depovima.
Slubenik je objasnio eriti da e joj ek biti uruen potom. Kada?
Najkasnije za dve nedelje. Bie umanjen za nekih osam stotina dolara
koji idu na ime poreza. Suma je bila izraunata na osnovu njene izjave
o Doovom godinjem prihodu.
Suma koju su joj odbili za porez ni najmanje je nije pogodila. Sve
do trenutka kad je slubenik uzeo da proveri broj na njenom lozu, bila
je sasvim mirna. Tad zadri dah, jo uvek ne verujui da se to njoj
moglo dogoditi. Onda slubenik klimne glavom, estita joj i ak
pozove upravnika da je upozna. Sve to nije bilo vano. Najvanije je
bilo to je sad opet mogla da die, a loz nije bio vie njoj na brizi. Loz
je vraen redovnoj Komisiji lutrije. Njen ek bie poslat potom
kako boanstvena, mistina i talina reenica.
Jo uvek joj je srce jae udaralo sve dok je posmatrala svoj
zguvani loz, nervozno je disala dok je popunjavala formular. Srea je
nju izabrala. Po prvi, a moda i jedini put u njenom ivotu, teka
muslinska draperija pred svakodnevicom razgrnula se samo malko i
otkrila joj sjaj nekog drugog sveta. Ona je bila praktina ena i njena
dua je znala da ne mrzi svog mua samo malo i da ga se ne boji samo
malo, ali da e ostati zajedno, da e on umreti i ostaviti joj sve svoje
dugove i ono to nije mogla da prizna ak ni sebi u dubini due, a
sad se toga plaila moda i njegovog pokvarenog sina.
Da je njeno ime bilo u super-izvlaenju, koje se odigrava dvaput
godinje i da je dobila deset puta po pet hiljada dolara, mogla je da
razmisli o otvaranju te teke muslinske draperije, o tome kako vodi
svog sina za ruku i otvara, i sebi i njemu, neki drugi svet, kakav god da
je, negde van gradske ceste br. 3 i Kejmberove garae, Strana kola su
naa specijalnost, Kasl Roka. Mogla je da povede Breta u Konektikat
sa otvorenom namerom da se kod svoje sestre raspita koliko bi kotao
manji stan u Stratfordu.
Samo trzaj velike zavese. I to je sve. Samo na as, kratak i
prolazan, spoznala je sreu, zagonetnu i neobjanjivu, poput
svetlucave vile koja plee pod peurkama u svakom bljesku jutarnje
rose... spoznala je samo jednom i nikad vie. Zato je osetila kako joj
srce lupa dok joj je loz nestajao sa vidika, ak iako zbog njega nije
mogla da spava. Shvatila je da e do kraja ivota svake nedelje
kupovati loz, a da nikad nee dobiti vie od dva dolara na gomili.
Nije vano. Poklonu se u zube ne gleda. Pogotovo ako ste mudri.
Otili su do Portland maine i ona je ispisala ek podsetivi se da
obavezno u povratku svrati u banku i prebaci dovoljno novca sa
tedne na ekovnu knjiicu kako ne bi bila u minusu. Posle petnaest
godina, ona i Do imali su neto vie od etiri hiljade dolara utede. To
je bilo taman dovoljno da se pokriju tri etvrtine njihovih dugova,
osim zaloga nekretnina na farmi. Ona, naravno, nije imala prava da ga
izuzme, ali je uvek to inila. Jednostavno nije bila u stanju da brine o
zalogu nekretnina osim u sluaju plaanja plaanjem. Ali, ako su hteli,
sada su mogli celu uteevinu da spiskaju i na taj raun prebace ek
Komisije lutrije, im bude stigao. Izgubili bi samo kamatu na dve
nedelje.
ovek iz Portland maina, Luis Belasko, obeao je da e motornu
dizalicu poslati na kuu Kejmberovih jo isto to popodne, a bio je
astan ba kao i njegova re.

Do Megruder i Roni Dibei izvuku motornu dizalicu iz kamiona i

paljivo je spuste na prljavi puteljak.
Povea porudbina za matorog Doa Kejmbera, ree Roni.
Megruder klimne glavom u znak odobravanja. Njegova ena
ree da odnesemo u talu. To mu je garaa. Bolje bi ti bilo da dobro
uhvati, Roni. Potea je to kurvetija.
 Do Megruder uhvati sa svoje, Roni sa svoje strane i njih dvojica,
uzdiui i stenjui, pola gurajui je, a pola nosei, smeste je u talu.
Daj da malo sednemo, ree Roni jedva vidim i gde idem.
Da se bar priviknem na mrak pre nego to me neto opali.
Nameste motornu dizalicu uz tresak. Posle bljetavog popodneva
napolju, Do je bio gotovo slep. Raspoznavao je tek grube oblike
predmeta automobil, radnu dasku, oseaj da se zraci podiu gore.
Ovo mora da... krene Roni i iznenada stane.
Iz mraka je dopirao zvuk potmulog reanja. Roni oseti kako mu
znoj postaje lepljiv. Kosa mu je na vratu bila slepljena.
Prokletstvo, je l ti uje to? Megruder proaputa. Roni je tek
sada mogao da vidi Doa. Doove oi bile su razrogaene od straha.
ujem.
Bio je to zvuk nalik nekoj monoj maini koja stenje u mirovanju.
Roni je znao da samo ogroman pas moe osloboditi takav zvuk. A
kada ogroman pas tako ini, ne pie im se najbolje. Na ulazu nije
primetio UVAJ SE PSA, ali ovi prostaci i nisu marili za to. Znao je
samo jedno. Preklinjao je boga da je pas, koji tako odzvanja, bio
vezan.
Do, jesi li ti ve bio ovde?
Jednom. To je bernardinac. Grdosija. Nije to ranije inio. Do
proguta pljuvaku tako glasno da je Roni uo kako sebi probija put
kroz grlo. O, gospode, pogledaj tamo, Roni. Ronijeve oi skoro
sasvim su se prilagodile na bljetavu svetlost i ukae mu se spektralna,
skoro natprirodna vizija. Znao je da se zlom psu ne sme pokazati strah
on ga uvek nanjui ali, bez obzira na sve, mimo svoje volje,
bespomono poe da se trese. To je bilo jae od njega. Pas je bio
udovite. Stajao je u dnu tale iza prevrnutog automobila. Zasigurno
je to bio bernardinac: svako bi ga morao prepoznati po gustoj dlaci i
irokim ramenima. Glava mu je bila sputena. Buljio je u njih oima
upalim i beivotnim.
Nije bio vezan.
Polako natrag, ree Do. Ne tri, za ime boga!
Ponu polako da se povlae unazad, a pas istovremeno zakorai
napred. Bio je to siguran korak; zapravo, to i nije bilo koraanje,
pomisli Roni. Bilo je to prikradanje. Taj pas se nije zajebavao. Njegova
maina nije bila u mirovanju, ve spremna da krene. Glava mu je
ostala nisko. Reanje nije promenilo svoj ton. Svaki njihov korak
unazad pratio je korakom napred.
Za Doa Megrudera pravi pakao nastao je onog asa kad su se
vratili na svetlost dana. To ga potpuno sludi i nanovo zaslepi. Vie nije
mogao da vidi psa. Kada bi sad pojurio za njim... Leima dotakne
kamion. Tu izgubi i poslednje strpljenje. Histerino posegne za
kvakom.
Sa druge strane, Roni Dibei uini isto. Doepa se vrata i zalepi za
njih. Minut je trajao itavu venost. Grevito se drao za kvaku. Jo
uvek je uo to reanje koje je liilo na motor evinruda 80. Nije
mogao da otvori vrata. ekao je da pas stigne i lii ga njegovog
sopstvenog dupeta. Konano, prstom napipa dugme, vrata se otvore i
on se stropota u kabinu, dahui.
Baci pogled na spoljni retrovizor i ugleda psa kako nepomino
stoji pred otvorenim vratima tale. Pogleda u Doa, koji je sedeo za
volanom i tupo mu se cerio. Roni mu uzvrati nesigurnim osmehom.
Samo pas, ree Roni.
A-a. Rei al ne ujeda.
Ima pravo. Da se mi lepo vratimo unutra i jo malo zezamo sa
motornom dizalicom.
Jebi se. ree Do.
I ti i taj tvoj konj na kom si dojahao.
Obojica se nasmeju. Roni mu doda cigaretu.
ta kae da poemo?
Tvoj sam ovek, ree Do i upali motor.

Negde na pola puta ka Portlandu, Roni kao za sebe, promrmlja:

Taj pas nee na dobro da izae.
Do je vozio sa laktom izbaenim kroz prozor. Baci pogled na
Ronija. Prestravio sam se i ne stidim se to da priznam. U takvoj
situaciji kad nema nikoga kod kue userem se i od malih psia i zna
ta radim, samo ga utnem u jaja, sine, mislim ako ljudi ne veu psa
koji ujeda, ima da dobije svoje, ko ga jebe. Taj stvor... jesi video ti to?
Strvina ima preko sto kila.
Moda je trebalo da se javimo Dou Kejmberu ree Roni.
Da mu kaemo ta se desilo. Moda bismo mu spasli bar jednu ruku.
ta kae, a?
Je l te on neto zaduio u poslednje vreme? upita Do
Megruder kroz smeh.
Roni se zamisli pa klimne glavom u znak odobravanja.
Istina da me on ne podjebava kao ti.
E, da ti kaem, pre neki dan, tvoja ena mi je puila i nije bilo
tako loe.
Mii mi se, pederu.
Obojica se nasmeju. Niko nije poznavao Doa Kejmbera kad su
stigli do Portland maina uveliko se spustio mrak, bio, je skoro kraj
radnog vremena. Trebalo bi im petnaestak minuta da napiu izvetaj.
Belasko je izaao i pitao da li je Kejmber bio tamo da primi poiljku.
Roni Dibei ree naravno. Belasko, drkadija velikog stila, okrene se i
ode. Do Megruder poeli Roniju prijatan vikend i srean jebeni
praznik. Roni odvrati da planira da se uvali sa svojom starom u krevet
i ostane sve do nedelje uvee. Obojica upiu vreme izlaska.
Ni jednom od njih ni na kraj pameti nije bio Kudo, sve dok nisu o
njemu itali u novinama.
Vik je najvei deo popodneva, pred dugi vikend, proveo u
razmiljanju o detaljima tog puta sa Roderom. Roder je toliko
brinuo o svakom detalju da je ponekad liio na pravog paranoika.
Preko agencije obezbedio je rezervacije za avion i hotele. Njihov let za
Boston poinje na Detportu Portlanda u ponedeljak u 7.10. Vik je
obeao da e doi po Rodera jaguarom u 5.30. Smatrao je da je to
nepotrebno rano, ali je dobro znao Roder a i njegove bube. Govorili
su uopteno o putu, svesno izbegavajui specifinosti. Vik je svoje
ideje s pauze za kafu sauvao za sebe i maramicu sigurno pohranio u
dep svoje sportske jakne. Roder e biti mnogo prijemiviji na putu.
Vik je razmiljao o tome kako mora rano da krene, pa odlui da se
vrati i proveri popodnevnu potu. Njegova sekretarica Lisa uveliko je
napustila kancelariju, zaboga, pa bio je to praznini vikend. Doavola,
nema vie te sekretarice koja ostaje i minut posle 5.00, bilo da je
obian dan, vikend ili praznik. to se Vika tie, to je bio samo jo jedan
znak raspadanja civilizacije zapada. Lisa, zgodna
dvadesetjednogodinjakinja, skoro bez grudi, sada je ve sigurno
uletela u ulinu frku i krenula prema Orardu ili Hemptonu, u tesnim
farmerkama, majici koja nije nita skrivala. Spusti se na zemlju, disko-
Lisa, pomisli Vik i nasmeje se.
Na njegovom stolu bilo je samo jedno neotvoreno pismo.
Znatieljno ga podigne i prvo to je primetio bila je re LINO
ispisana ispod adrese, a drugo da je njegova adresa bila ispisana
izuzetno ujednaenim velikim tampanim slovima.
Okretao je koverat po rukama, oseajui neki tanani nemir. Negde
daleko iz podsvesti, sasvim nejasno obuzme ga elja da iscepa papir u
paramparad i baci u korpu za otpatke.
Umesto toga, otcepi gornju ivicu i izvue list hartije.
Jo tampanih slova.
Jednostavna poruka est reenica koja ga tresne direktno u
srce. Srui se u fotelju u kojoj je tako retko sedeo. Otme mu se glasni
uzdah, zvuk oveka koji je potpuno izgubio kontrolu nad sobom. U
glavi mu je hualo u prazno i to je trajalo neko vreme koje nije
mogao razumeo niti shvatao. Da je Roder kojim sluajem ba sad
uao, sasvim sigurno bi pomislio da je Vik doiveo srani udar. Na
neki nain i jeste. Lice mu je bilo bledo kao kre. Usta irom otvorena.
Tamni podonjaci pojavie mu se pod oima. Iznova proita poruku.
A onda jo jednom.
Isprva mu panju privue prva upitnost:
NA TA TI LII ONAJ MLADE
IZNAD NJENOG TROUGLIA?
To je greka, pomisli zbunjeno. Niko ne zna za mlade osim mene...
dobro, njene mame. I njenog oca. Onda, povreen, oseti prve iskre
ljubomore: ak i njen bikini prekriva taj... njen majuni bikini...
Rukom proe kroz kosu. Spusti pismo i obe ruke nervozno
provue kroz kosu. U grudima ga je i dalje stezao taj gr. Imao je
oseaj da mu srce pumpa vazduh umesto krvi. Istovremeno oseti
prestravljenost, zbunjenost i bol. Ali, dominantan oseaj, opsesivna
emocija bila je prestravljenost. Pismo ga je gledalo i urlalo:
PRAVA UIVACIJA KAKO SE BONBONE ESTOKO TUCAJU
Sada mu se oi prikuju za ovaj red. Spolja je dopirao zvuk aviona
koji se die u nepoznatom pravcu, a on je samo vrteo istu misao,
PRAVA UIVACIJA KAKO SE BONBONE ESTOKO TUCAJU, prostakluk,
ovo je prostakluk. Da, gospodine, i da, gospoo, kako da ne. Tako se
kolje tupim noem. BONBONE ESTOKO TUCAJU, koja je to slika. Gde
li mu je mata. To je isto kao kad ti neko saspe u oi kiselinu iz
akumulatora.
Pokua da se sabere, ali
(PRAVA UIVACIJA)
jednostavno
(KAKO SE BONBONE ESTOKO TUCAJU)
nije mogao.
Sada mu pogled padne na poslednji red i iitavao ga je bezbroj
puta, pokuavajui da izvue bilo kakav logian smisao. Stalno mu se
nametao taj snani oseaj prestravljenosti.
IMA LI TI NEKO PITANJE?
Da. Naprasno je imao raznorazna pitanja. Samo to mu se inilo da
ne eli odgovor ni na jedno od njih.
Okupira ga sasvim nova misao. ta ako Roder nije otiao kui?
esto bi provirio u Vikovu kancelariju ako je jo uvek bilo svetla. To bi
mu se pogotovo veeras moglo desiti, pred taj prokleti put. Vik se
uspanii od same pomisli, prenese se u apsurdni strah koji ga je
godinama muio u mladosti: uasavala ga je pomisao da su svi znali da
odlazi u kupatilo da masturbira. Kad bi Roder sad uao, video bi da
neto nije u redu. On to nije eleo. Ustane i prie prozoru koji je sa
estog sprata gledao na parking. Roderove svetlo-ute honde nije
bilo na vidiku. Otiao je kui.
Potpuno van sebe, Vik je oslukivao. U kancelarijama Edvorksa
bila je mrtva tiina. U glavi mu je odzvanjala tiina. Nije se ak uo ni
stari g. Stigmejer, portir, koji veito neto angrlja. Morae da se upie
na ulazu. Morae...
E sada se neto ulo. Isprva nije znao ta je to. Neki zvuk nalik na
cmizdrenje dopro je do njega samo na trenutak. Glas ivotinje kojoj je
smrskana apa. I dalje gledajui kroz prozor, primeti kako se broj kola
na parkingu udvostruio, pa utrostruio, kroz suze.
Zato ne poludi? Zar je morao biti tako odvratno preplaen?
Pade mu na um apsurdni stari izraz. Namagaren, pomisli. Ja sam
namagaren.
Ponovo su navirali oni zvuci tupog plaa. Pokua da blokira svoje
grlo, ali nita nije vredelo. Spusti glavu i uhvati se za cev radijatora
pod prozorom. Stezao je sve dok nije osetio bol i dok se metal nije
pobunio.
Otkad ve nije plakao? Plakao je one noi kad se Ted rodio, ali to
su bile suze olakanja. Plakao je i kad je otac umro posle trodnevne
surove borbe za ivot, nakon tekog sranog udara, i te suze,
prolivene u sedamnaestoj, nalikovale su ovima, pekle su u gru da ne
bi bile isplakane; to je zapravo i bilo vie krvarenje nego plakanje. Ali,
u sedamnaestoj je bilo lake i plakati i krvariti. U sedamnaestoj
sigurno znate da vas jo eka i jedno i drugo.
Prestane da cmizdri. Mislio je da je i s tim gotovo. A onda mu se
otme neki tihi pla, opor, drhtavi zvuk i on samo pomisli: Jesam li to
ja? Gospode, zar se to ja ujem?
Suze su mu se kotrljale niz obraze. Jo jedan opori zvuk, pa jo
jedan. Grevito se uhvati za metalnu ipku i zajeca.
etrdeset minuta kasnije, sedeo je u parku Diering Oaks. Nazvao je
Donu i rekao da e kasno stii. Ispitivala ga je zato i zato je zvuao
tako udno. Rekao je da e stii pre mraka. Rekao je samo neka ona
nahrani Teda. A onda je spustio slualicu pre nego to je ona uspela
jo neto da kae.
Sada je sedeo u parku.
Suze su sagorele skoro sav strah. Preostao je samo neki gnev u
njemu. To je bio sledei nivo u ovom geolokom razvoju saznanja. Ali,
gnev ba i nije bio dobar izraz. On je bio besan. Bio je kao furija. Kao
da ga je neto ujelo. Nekim deliem svesti spoznao je da bi bilo opasno
da sad ode kui... opasno po sve troje.
Kako bi samo bilo dobro zatakati sve ovo sranje; bilo bi tako
(priznaj to sebi) suludo prijatno zavaliti amarinu tom njenom
prevarantskom obrazu.
Sedeo je uz jezerce. Sa druge strane, uveliko je trajala igra
frizbijem. Primeti da su sve etiri devojice u igri i dva deaka
na koturaljkama. Koturaljke su bile hit ovog leta. Spazi devojku kako
gura kolica sa perecima, kikirikijem i kanticama osveavajuih pia.
Lice joj je bilo neno, svee i nevino. Jedan od dekia baci frizbi
prema njoj; ona ga veto uhvati i vrati nazad. U ezdesetim godinama,
pomisli Vik, ona bi pripadala zajednici i marljivo trebila bube sa
paradajza. Sada je verovatno bila slubenica neke dobrostojee manje
poslovne firme.
On i Roder ponekad su dolazili ovamo na ruak. Pogotovo u toku
prve godine. Onda je Roder primetio da jezerce, i pored lepog
izgleda, oko sebe iri neki slab, ali sasvim odreen miris trulei... a i
kuica na steni usred jezera, bila je bela ne od krea ve izmeta
golubova. Nekoliko nedelja kasnije, Vik spazi pacova u raspadanju
kako plovi izmeu prezervativa i gumenih omota, uz ivicu jezera i,
koliko se on sea, vie nisu ni jednom doli ovamo.
Kroz nebo proleti jarko crveni frizbi.
Neprestano mu se vraala ona slika od koje je besneo. Nije mogao
da je se oslobodi. Sve je bilo taman toliko prosto koliko i njegov izbor
rei, koje bi uputio ovakvom sagovorniku, samo to on nije bio u
stanju tako neto da izvali. Jasno ih je video kako se tucaju u Doninoj i
njegovoj spavaoj sobi. Tucaju se u njihovom krevetu. Ono to je video
u svom zamiljenom filmiu bilo je tako slikovito do detalja, ba kao i
oni plakati za porno-filmove koji su se mogli videti u Ulici Kongres.
Ona stenje, sija, znoji se, prelepa. Svaki mii napet. Njene oi imaju
onaj tamniji ton kakav uvek stiu kad je seks dobar. On je znao taj
izraz, znao je pozu, prepoznavao je zvuke. Mislio je mislio da je
on jedini koji to zna. ak ni njeni otac i majka nisu to prepoznavali.
Onda je zamiljao kako tipov penis njegov kurac ulazi u nju
Jae je; ta fraza mu se idiotski neprestano vrzmala po glavi. Tucaju
se uz zvuke kasete Dina Otrija: Ponovo jaem tamo gde je prijatelj
prijatelj...
Oseti se jezivo. Oseti se povreeno. Pobesni.
Frizbi prozvidi i padne. Vik ga je netremice pratio. On je sumnjao,
da, da. Samo to nije isto posumnjati i saznati neto; ako nita, sad je
bar znao. Mogao bi da ispie esej o razlici izmeu sumnje i saznanja. I
to je najsurovije, on je zaista ve poeo da veruje kako su sumnje
neosnovane. Pa ak i da nisu, ono to ne zna ne moe te i povrediti.
Zar ne? Ako ovek ide kroz mrkli mrak sobe nasred koje je otvorena
duboka provalija i izbegne je tek za koji milimetar on ne mora nikad
da sazna da mu je tako malo falilo da padne. Nema razloga za strah.
Nikakav ba, samo ukoliko svetla ostanu pogaena.
Pa, ni on nije pao. Njega su gurnuli. Sad je samo bilo pitanje. ta da
uradi? Njegovo pobesnelo, povreeno i ponieno ja nije se ni oealo
o pojam emancipovan, o rezon da skoro svi brakovi imaju kikseve, s
jedne ili druge strane. Jebe ti Penthausov Forum ili Varijacije ili ve
slina savremena sranja po sistemu: ja sa svojom enom
porazgovaram, ona se potucala sa nekim
(tamo gde je prijatelj prijatelj)
 iza mojih lea, dok je Ted bio van kue...
Slike ponovo krenue da se niu, zguvani aravi, napregnuta
tela, neni zvuci. Rune fraze, uasni izrazi gomilali su se poput gomile
radoznalaca nad nekom nesreom: vrela pika skrivena bunom,
pojai uspaljuu, istresi maora i ne tucam se ja zbog
sree i ne tucam se ja za slavu Kako se ja
tucam sine to je da padne na glavu, moj
blesan u tvojoj vlazi, gumi ga za klapu, turi ga za trupu...
U mojoj eni! pomisli bolno krei ruke. U mojoj eni!
Ali, njegovo pobesnelo povreeno ja, i preko volje, shvati da ne
moe da ode kui i ubije boga u Doni. Meutim, mogao je da uzme
Teda i ode. Zaboravi objanjenja. Ona neka proba da ga zaustavi ako
ima obraza za tako ta. Mislio je da tako daleko nee ii. Uzme Teda,
ode u motel, angauje advokata. Sve presee i ne osvrne se za sobom.
Ali, ako samo zgrabi Teda, i odvue ga u motel, moda e se deak
preplaiti. Moda e eleti bilo kakvo objanjenje. etiri godine sasvim
su dovoljne da se shvati da je neto otilo doavola. A onda i to
putovanje Boston, Njujork, Klivlend. Vika vie nije bilo briga za
putovanje; taman da su matori arp i njegov mali skoili do meseca,
njega je blago bolelo dupe. Ali, on nije bio sam. Imao je ortaka. A
ortak ima enu i dvoje dece. Pa ak i sad, ovako grdno povreen,
Vikov oseaj odgovornosti nalagao mu je da bar pokua da spase
raun to je bilo ravno pokuaju spaavanja samog Edvorksa.
I jo jedno pitanje, iako nije eleo da ga postavi: Zato je ba toliko
eleo da pokupi Teda i ode ne saekavi njenu verziju cele prie? Da
nee moda njeno tucanje sa strane loe uticati na Tedov moral? Ne,
nije tako mislio. Problem je, zapravo, bio u tome to je znao da je tako
uasno (kao to je on trenutno bio) moe povrediti samo preko Teda.
A je li eleo da od svog sina napravi emotivnog invalida? Ne.
Ostala pitanja.
Poruka. Razmisli malo o poruci. Ne samo o sadraju, o onih
otrovnih est redaka, ve o samoj injenici poruke. Neko je upravo
zaklao gusku pardon za igru rei koja nosi zlatna jaja. Zato je
Donin ljubavnik poslao takvu poruku?
Jer guska, naravno, vie nije nosila jaja. I mrani tip koji je poslao
poruku, definitivno je poludeo.
Da nije Dona moda ispedalirala tipa?
 Pokuao je da smisli bilo kakvu drugaiju verziju, ali slaba vajda.
Zar PRAVA UIVACIJA KAKO SE BONBONE ESTOKO TUCAJU nije bio
klasian trik tenadi? Ispiaj se na ono to ne moe vie biti tvoje, tako
da ne bude niije. Nije ba logino, ali, ali, ipak olakavajue. Nova
bolja atmosfera kod kue u poslednje vreme uklapala se uz ovo
pismo. Dona je zraila skoro opipljivim oseajem olakanja. Ona je
utnula tipa, a tip je vratio udarac poslavi anonimno pismo njenom
muu.
Poslednje pitanje. Ima li bilo kakve razlike?
Izvadi poruku iz depa i iznova je prevrtao po rukama ne
otvarajui je. Posmatrao je kako crveni frizbi leti kroz vazduh i pitao
se kog avola da uradi.

ta je to u boju mater? upita Do Kejmber.

Govorio je usporeno i krajnje bezbojno. Stajao je na dovratku i
posmatrao svoju enu. eriti je postavljala za njega. Ona i Bret ve su
jeli. Do je stigao kamionom punim svega i svaega, uterao ga u
garau i imao ta da vidi.
Motorna dizalica ree ona. Breta je poslala da se igra sa
svojim drugarom Dejvom Bergeronom. Bolje da se ne muva tu ako
stvari krenu nizbrdo. Bret kae da ti treba. Jergenova motorna
dizalica, ree.
Do pree preko sobe. Bio je mrav mukarac, ilave konstitucije,
velikog otrog nosa i mirnog gipkog hoda. Njegov zeleni filcani eir
bio je zabaen pozadi tako da je otkrivao povee zaliske. Celo mu je
bilo umrljano uljem. Zaudarao je na pivo. Njegove plave oi bile su
sitne i napregnute. Bio je to ovek koji ne voli iznenaenja.
Ajde, eriti, sluam, ree.
Sedi. Veera e ti se ohladiti.
Surovo zamahne rukom i grevito nabije prste u njenu ruku.
Kakvu li si zajebanciju naumila? Ja reko sluam.
Ne vii na mene, Do Kejmberu. Prilino je bolelo, ali mu ona
ne bi priutila zadovoljstvo da to primeti na njenom licu ili u oima. On
je nalikovao zveri po mnogo emu i to je u mladosti ak i uzbuivalo,
ali sad vie ne. Posle toliko godina provedenih zajedno, shvatila je da
ponekad i njena moe biti poslednja, samo ako bi delovala hrabro. Ne
ba uvek, dodue, samo ponekad.
eriti, ima da kae kakva ti je zajebancija na umu!
Sedi i jedi, ree ona mirno pa u ti rei.
On sedne i ona mu prinese tanjir. Bio je to bogat odrezak mesa.
Otkad mi to moemo da deremo ko Rokfeleri? upita Do.
Reko bi ja da ti ima tota da objasni.
Prinese mu kafu i peen krompir. Zar nee moi da iskoristi
motornu dizalicu?
Ko je reko da neu? Ali ja to sebi ne mogu da priutim. Poe
da jede, ne skidajui pogled sa nje. Ona je znala da je sad nee udariti.
To je bila ansa za nju, dok je jo koliko-toliko trezan. Udario bi je da
je doao od Gerija Pervijea, naljoskan votkom i povreene muke
sujete.
eriti sedne preko puta njega i ree: Dobila sam na lutriji.
Vilice mu se ukoe, pa onda nastave ujednaenim tempom. Prinese
viljukom meso i, strpa ga u usta. A-a, ree.
A sutra matori Kudo ima da sere zlatna dugmeta. Viljukom
pokae na psa koji je bezvoljno tumarao po bati. Bret nije voleo da ga
vodi kod Bergeronovih jer su u upi drali zeeve, a Kudo je ludeo od
njih.
eriti zavue ruku u dep kecelje i, preko stola, prui Dou kopiju
formulara koji je ispunio onaj slubenik.
Kejmber ispravi hartiju svojom ruerdom i pogledom poe da
prelazi gore-dole. Oi mu se prikuju za cifru. Pet, on krene i
ugrize se za usnu.
eriti ga je posmatrala bez rei. On se nije nasmeio. Nije joj priao
i poljubio je. Za oveka njegovog kova, ona gorko pomisli, srea je bila
samo neto to vreba.
On konano digne pogled. Ti si dobila pet hiljada dolara?
Aha, minus takse.
Otkad kupuje lozove?
Svake nedelje jedan od pedeset centi... ali, pored sveg piva na
koje baca pare, Do Kejmberu, da se nisi usudio da me gnjavi i za to.
Pazi ta pria, eriti. Oi su mu plaviasto zacaklile, nije
treptao. uvaj jezik da ti ne bi sluajno nateko pa te uguio.
Ponovo navali na meso, a ona se, pod maskom na licu, malo opusti. Po
prvi put je tigru bacila stolicu u lice, a on je nije ujeo. Bar za sad. Te
pare. Kad emo ih dobiti?
ek e stii za dve nedelje ili neto ranije. Dizalicu sam kupila
od novca sa naeg tednog rauna. Ovaj papir vredi kao i zlato. Tako
je bar onaj slubenik rekao.
I ti si otila u grad i kupila to?
Pitala sam Breta ta misli da bi ti najvie eleo. To je poklon.
Hvala, nastavi da jede.
Ja sam ti napravila poklon ree ona. Sad i ti meni napravi,
Do, vai?
On nastavi sa jelom i nastavi netremice da je posmatra. Nije
prozborio ni re. Oi su mu bile potpuno bezizraajne. Jeo je sa
eirom na glavi, i dalje zabaenim pozadi.
Namerno je govorila sporo, znajui da bi silno pogreila ako zbrzi
celu stvar. elela bih da otputujem na nedelju dana. Sa Bretom. Da
posetim Holi i Dima u Konektikatu.
Ne! ree on i nastavi da jede.
Mogli bismo otii autobusom. Odseli bismo kod njih. Ne bi nas
mnogo kotalo. Ostalo bi jo puno novca. Tog dobijenog novca. Ne bi
kotalo ni treinu od ove motorne dizalice. Telefonirala sam na
stanicu i raspitala se za cenu povratne karte.
Ne. Bret mi treba ovde da pomae.
Ona je besno krila ruke pod stolom, ali joj izraz na licu osta
siguran i smiren. A kad traje kola, moe i bez njega
eriti, rekao sam ne. I ona je, s gorinom, shvatila kako uiva u
tome. Video je koliko je to elela. Kako je sve isplanirala. Uivao je u
njenom bolu.
Ona poe ka sudoperi, ne zato to je tamo imala neka posla, ve
samo da bi dobila u vremenu i sabrala se. Visoko, iz daljine proviri
zvezda veernjaa. Ona pusti vodu. Porcelan je imao neku izbledelu
utu boju. Voda je, poput Doa, bila tvrda.
Moda razoaran, osetivi da se eriti prelako predala, Kejmber
zakljui: Deko se mora nauiti nekoj odgovornosti. Nita mu ne bi
falilo da mi pomae ovog leta umesto da stalno trka kod Dejvija
Bergerona.
Ona zatvori slavinu. Ja sam ga tamo poslala.
Ti? A zato?
Zato to sam mislila da e sve biti ovako, ree i okrene se ka
njemu. Ali, ja sam mu rekla da e nas ti pustiti, to zbog para, to
zbog motorne dizalice...
Eto, kad ti bolje zna, ogreila si se o deaka, ree Do.
Sledei put e valjda prvo razmisliti pa onda ubaciti jeziinu u brzinu.
Nasmeje joj se kroz puna usta hrane i posegne za hlebom.
Mogao bi i ti da poe s nama, ako hoe.
Sigurno. Samo da javim Riiju Simsu da zaboravi ovog leta na
svoju prvu etvu. Osim toga, zato bi ja uopte iao da ih vidim?
Kolko sam ih ja video i kolko sam od tebe uo, njih dvoje su
prvoklasni ugavci. Jedini razlog iz koga ih ti voli, jeste to bi i ti
volela da si ugavac kao i oni. Glas mu se postepeno dizao. Poe da
pijucka hranu. Obino bi je u ovoj fazi prestravio i ona bi odustajala.
Skoro uvek. Veeras joj se to nee ponoviti. Vrlo verovatno da bi ti
da i deak bude takav ugavac. Ja tako mislim. Bie, zapravo, da bi ti
od njega meni napravila protivnika. Jesam li u pravu?
Zato ga nikad ne oslovi imenom?
eriti, sad e, bogami, da zaepi tu seratorsku gubicu, ree
uz uasni pogled. Crvenilo se probijalo kroz njegove obraze i elo.
Sad me se uvaj.
Ne, ree ona. Ovo nije kraj.
On zabezeknuto ispusti viljuku. ta? ta si rekla?
Ona poe ka njemu i priuti si, po prvi put u braku, luksuz totalnog
besa. Ali sve je to bilo u njoj, gorelo i peklo poput kiseline. Oseala je
kako je nagriza. Nije se usudila da vie. To bi sasvim sigurno bio kraj.
Pokuala je da kontrolie svoj glas.
Znai, ti bi tako rekao za moju sestru i njenog mua? Naravno
da bih. Pogledaj sebe, sedi tu i dere sa tim trokavim rukama i
eirom na glavi. Ne da da on ode i vidi kako ivi drugi svet. E, isto
tako ja ne elim da vidi kako ti i tvoji ortaci ivite kad ste nasamo.
Zato ga nisam pustila s vama u onaj lov prolog novembra.
Ona zastane, a on je nemo sedeo sa pola krike hleba i flekom sa
odreska posred jakne. Znala je da je nee udariti samo zato to je
zabezeknut injenicom da je to ona, da se ona to usudila da sroi.
Da se nagodimo, ree ona. Poklonila sam ti tu motornu
dizalicu i voljna sam da ti dam sav preostali novac veina to ne bi
uinila ali, ako si toliko nezahvalan, ponudiu jo neto. Pusti ga sa
mnom u Konektikat, a ja u se sloiti da poe s tobom u Mushed
naredne lovne sezone.
Oseti se ledeno i razdraljivo kao da joj je neko upravo ponudio
da trguje sa avolom.
Morau da te iibam, ree Do zaprepaeno. Obraao joj se
kao da je dete koje nije u stanju da shvati najobiniju uzrono-
posledinu vezu. Ja u ga voditi u lov, ako hou i kad hou. Je l ti
jasno? On je moj sin. U boju mater. Ako ou i kad ou. Nasmei se
zadovoljan svojim sopstvenim tonom. Je l ti sad jasno?
Ona upilji u njega. Ne, ree. Nee.
On sad skoi. Stolica se srui.
Zabraniu to, ree ona. Poeli da se povue korak pred njim,
ali bi i to bio kraj. Samo jedan pogrean potez, jedan znak predaje i
bila bi gotova.
On krene da otkopava kai. Iibau te, eriti, ree on
pokajniki.
Zabraniu kako god znam i umem. Otii u u kolu i rei da je
pobegao od kue. Otii u do erifa Benermana i prijaviti da je
kidnapovan. Ali, pre svega... postarau se da Bret sam ne poeli da
poe.
On izvue kai i krene besomuno njime da udara o pod.
Pre nego to napuni petnaest godina, moi e da ide s tobom i
tvojim ispiuturama i ivotinjama samo ako ga ja pustim ree
odluno. Slobodno udari, Do Kejmberu. To nita nee izmeniti.
Tako znai?
Ja ti kaem da je tako.
Najednom vie nije izgledalo da je tu u sobi sa njom. Oi su mu
nekud odlutale. Viala ga je ona takvog i ranije. Neto mu je palo na
pamet. to god da je, molila je da bude na njenoj strani. Nikad nije
otila tako daleko i plaila se.
Kejmber se iznenada nasmei. Ba si ti prava mala vatrena
ljutica, a?
Ona nita nije rekla.
On poe da vraa kai u gajke svojih pantalona. I dalje se smeio
oima jo uvek negde u sanjarenju. Misli da bi mogla da se potuca
kao mala vatrenua? Kao one male vatrene Meksikanke.
Ona je i dalje oprezno utala.
ta e biti ako kaem da ti i on moete da idete?
 ta to znai?
Znai O. K. Ti i on.
On pree preko cele sobe, na sebi svojstven, ustar, nain i ona se
sledi od same pomisli na to kojom bi brzinom, samo pre jedne minute,
preao istu razdaljinu i mogao je oinuti svojim kaiem. I ko bi ga
mogao spreiti? Sve to mu uini svojoj eni ili sa svojom enom
to je samo njihova stvar. Ona ne bi nita mogla da uini, ili kae.
Zbog Breta. Zbog svog ponosa.
On spusti ruku na njeno rame. Padne mu na njene grudi. Stisne ih.
Ajde, ree nadolo mi je.
Bret...
Nee doi pre deset. Ajde, reko da moe da ide. Mogla bi bar
da kae hvala, a?
aava misao proleti joj, pre nego to je uspela da je zaustavi:
Skini eir.
On zavrljai eir preko cele kuhinje. Smeio se. Zubi su mu bili
prilino uti. Dva prednja gornja zuba bili su vetaci. Da nam je tu
lova, mogli bismo da se tucamo na krevetu punom zelenih dolara,
ree on. Video sam to jednom na filmu.
Povede je uz stepenite i ona je sve vreme oekivala da pobesni,
ali nije. Vodio je ljubav kao i obino, kratko i estoko, ali nije besneo.
Nije joj namerno zadavao bol i veeras, po deseti ili moda jedanaesti
put otkako su u braku, ona je doivela vrhunac. Potpuno mu se
prepustila, zatvorenih oiju, oseala je kako joj se njegova brada
nabada u elo. Ugui vrisak u sebi. Da je vrisnula, on bi verovatno
postao sumnjiav. Nije bila sigurna da li je on zaista znao da ono to se
mukima uvek deava na kraju, moe ponekad i eni da se desi.
Neto kasnije (ali jo uvek itav sat pre nego se Bret vratio od
Bergeronovih) on je ostavi, ne rekavi kuda ide. Do Gerija Pervijea, na
banenje, slutila je. Leala je u krevetu i pitala se vredi li uopte sve
to je uinila i obeala. Suze pokuaju... ali ih ona ugui u sebi. Leala
je ukoeno u krevetu, oi su je pekle i istog asa kad je tresak kapije i
lave Kudoa oglasio Bretov dolazak, mesec se pojavi u svom punom
sjaju. Mesec ne mari, pomisli eriti, ali joj to ne donese utehu.

ta je to? upita Dona.

 Glas joj je bio tup, skoro poraen. Vik je stigao taman kad je Tedu
bilo vreme za krevet, a sada je ve od tad prolo punih pola sata. Sad
je ve spavao gore u svojoj sobi u kojoj je garderober bio dobro
zatvoren, a na zadu uz krevet visile Rei za udovite.
Vik ustane i prie prozoru koji se otvarao u mrklu no. Ona zna,
pomisli mrzovoljno. Ne ba sve, moda, ali sad ve stie prilino jasnu
sliku. Sve vreme dok je vozio do kue pokuavao je da odlui da li da
se sukobi sa njom, pusti vatri na volju, pokua da ivi sa uasnim
sranjem... ili, jednostavno sve pokopa u prolost. im je napustio
Diering Oaks, usput je iscepao poruku, negde na cesti 302 izbaci
papirie kroz prozor. Trenton zagauje okolinu, pomisli. A sada izbor
vie nije bio u njegovim rukama. U tamnom staklu nasluti njen bledi
ten, njen lik u krunom odsjaju svetiljke.
Okrene joj se, apsolutno ne znajui ta bi joj rekao.

On zna, pomisli Dona.

Nije to bila nova primisao, sad vie ne, jer su protekla tri sata bila
najdua u njenom ivotu. Prepoznala je saznanje u njegovom glasu
kad se javio da kae da e kasno doi kui. Isprva se uspanii poput
ptiice u zakljuanoj garai. Pomisao je bila naglaena i praena onim
tipinim usklinicima iz kominih stripova: On zna! On zna! On ZNA!!!
Kroz maglu prestravljenosti, pripremila je Tedu veeru, uporno
pokuavajui logino da smisli ta e se sad dogoditi, ali nije uspevala.
Sad u da operem sudove, pomisli. Onda u ih obrisati. Pa onda da ih
sklonim. I da itam Tedu neku priu. A onda u otploviti na kraj sveta.
Paniku istisne oseaj krivice. A oseaj krivice sledio je uas. Pa
onda se neka fatalistika apatija tiho nastavi u emotivni krug koji se
grevito zatvori. U apatiji je ak bila i mala doza olakanja. Tajna se
oslobodila. Pitala se samo da li je to Stiv uinio ili je Vik sam pogodio.
Pre e biti da je to bilo Stivovo maslo, ali to zaista nije bilo vano. U
prilog olakanju i to to je Ted ve bio u krevetu i spavao snom
pravednika. Ali se pitala u kakvo e se jutro probuditi. I ta pomisao
vrati je na poetak kruga u panini strah. Oseti se muno, izgubljeno.
On se okrene i ree: Danas sam dobio jedno pismo. Anonimno
pismo.
Nije bio u stanju da nastavi. Ponovo nervozno pree preko sobe, a
ona zatekne sebe u razmiljanju kako je on zgodan i kako je grozno to
to je tako rano poeo da sedi. Na nekim mlaim ljudima to je dobro
izgledalo ali je Viku to davalo neki prezreli izraz i...
... i zato je uopte razmiljala o njegovoj kosi? nije ona brinula za
njegovu kosu, zar ne?
Sasvim tiho, jo uvek oseajui drhtanje u glasu, ona izgovori sve
to je bilo vano, izbaci iz sebe poput odvratno gorkog leka koji ne
moe da proguta. Stiv Kemp. ovek koji je sreivao tvoj sto u
radnoj sobi. Pet puta. Nikad u naem krevetu, Vik. Nikad.
Vik posegne rukom za paklo Vinstona na stolu uz sofu i obori ih
na pod. Podigne, izvue jednu i zapali je. Ruke su mu se jako tresle.
Nisu gledali jedno u drugo. To nije valjalo, pomisli Dona. Trebalo bi da
se gledamo u oi. Ali, ona nije mogla prva to da uini. Bila je uplaena i
postiena. On samo uplaen.
Zato?
Zar je vano?
Meni jeste. I to mnogo. Osim ako ti ne eli da se raziemo. Ako
to hoe, onda verovatno nije vano. Ja sam lud ovek, Dona. Trudim
se da ne dozvolim... da to izbije na povrinu. Ako sad ne
porazgovaramo otvoreno, nikad neemo. Hoe li da se raziemo?
Pogledaj me, Vik.
On tako i uini, uz veliki napor. Moda je i bio besan kao to je
rekao, ali je ona nasluivala samo beznaajne mrvice straha.
Najednom, kao da je neko tresnuo bokserskom rukavicom posred
usta, ona shvati kako je Vik bio na ivici svega. Agencija je posrtala i to
je ve bilo dosta zla. Sad lag povrh trulog kolaa i brak je dobro
teturao. Poeli da ga obaspe toplinom, tog oveka koga je ponekad
mrzela i koga se, bar u poslednja tri sata, plaila. Ispuni je neko
blaenstvo. Iznad svega se nadala da e Vik uvek misliti kako je bio
uasno besan, a ne... onakav kako mu je lice odavalo.
Ne elim da se raziemo, ree ona. Volim te. U poslednjih
nekoliko nedelja, mislim, da sam to iznova otkrila u sebi.
Na trenutak je delovao zadovoljno smireno. Ode do prozora pa se
vrati na kau. Spusti se i pogleda u nju.
Zato onda?
Ono blaenstvo utopi se u uzdrani ali ogoreni bes-Zato bilo je
muko pitanje. Tipino masculinum pitanje zaeto u inteligentnom
mukarcu zapadne civilizacije s kraja dvadesetog veka. Ja moram da
znam zato si to uinila. Kao da je ona automobil kome je dizna na
karburatoru otila doavola pa maina koi i tuca ili, u najmanju
ruku, robot ije su trake za prijem instrukcija pobrkale svoj niz, pa sad
za doruak slui biftek, a za ruak kajganu. Ono to je ene zaista
dovodilo do ludila, pomisli iznenada, nije moda uopte bio seksizam.
Bio je to ovaj suludi muki zahtev za razlonou.
Ne znam da li to mogu da objasnim. Bojim se da e zvuati
glupo, beznaajno, ak trivijalno.
Pokuaj. Je li to bilo... On proisti grlo kao da je mentalno
hteo da ispljune stvar u svoje ruke (opet ona razlonost) i onda je
izbaci na videlo. Zar te ja nisam zadovoljavao? Je li to u pitanju?
Ne, ree ona.
Onda ta? upita on bespomono. Za ime boga, ta?
U redu... jer ste vi to traili.
Strah, ree ona. Uglavnom mislim da je to bio strah.
Strah?
Dok je Ted bio u kolici, nita me nije moglo odvratiti od
oseanja straha. Ted je bio kao... kako se to zove... beli um. Zvuk koji
odaje televizor kad nije podeen na odreeni kanal koji prima
program.
On nije bio u pravoj koli, ree Vik brzo i ona je znala da je
na ivici besa, spreman da je optui to hoe da baci krivicu na Teda, a
ako pobesni, vie se ne bi moglo razgovarati. Situacija bi se zaotrila.
Neto to je sad bilo tako krhko, bacalo se izmeu njihovih ruku. Kako
bi se samo lako dalo ispustiti.
To je samo deli svega, ree ona. On nije bio u pravoj koli
i kad bih bila bez njega to... to je bio kontrast... Pogledaj u njega.
Tiina je bila preglasna. Tu je bio poetak mog straha. A sledee
godine kindergarten, mislila sam. Svako prepodne, umesto tri
prepodneva nedeljno. A samo godinu dana kasnije, celih pet dana
nedeljno, Trebalo je nekako ispuniti te silne sate. Prestravila sam se.
Pa si pomislila da e bar malo tog vremena ispuniti tucajui se
sa nekim? upita on ogoreno.
To je acne, ali ipak nepokolebljivo nastavi, to je bolje mogla, ne
podiui ton. On je pitao i rei e mu.
Nisam htela da se kaim za komitet biblioteke, niti komitet
bolnice, niti da zapodevam drugaije prie, ili se brinem za to ko
sprema bolje hamburgere za veeru. Nije mi stalo do istih depresivnih
faca i prepriavanja uvek istih traeva iz ovog grada. Nisam htela da
otrim svoje kande na bilo ijem ugledu.
Rei su kuljale iz nje. I da je poelela, vie ih nije mogla zaustaviti.
Nisam htela da se bavim preprodajom, niti organizujem ureve,
a nisam ba imala potrebu ni da se pridruim dijetalcima. Ti...
Zastane samo na sekundu, da udahne pod teretom ideje koju je sad
razotkrila.
Ti nita ne zna o prazninama, Vik. Mislim da ne zna. Ti si
mukarac, a mukarci grabe. Mukarci grabe, a ene briu prainu.
Trai prainu po praznoj sobi i ponekad slua kako napolju vetar
zvidi. Samo ponekad ti se uini da je vetar unutra, zna li to? Onda
stavi plou na gramofon, Bob Sigera ili J. J. Kejla ili bilo koga, i jo
uvek uje vetar i obuzmu te neke zle misli. Oisti oba klozeta, sredi
sudoperu i samo se jednom nae i u nekoj antikvarnici i vidi
ukrasnu grnariju i pomisli kako je tvoja majka imala policu takvih
stvarica, i tvoje tetke imale su takve police, i tvoja baka.
Gledao je pomno i njegov izraz bio je tako iskreno zbunjen da ona
spozna pravi oaj u sebi
Ja ti ovo govorim o oseanjima, a ne o injenicama!
Da, ali zato...
Pa ja ti priam zato! Priam ti zbog ega sam provodila taman
toliko vremena pred ogledalom koliko je trebalo da vidim kako se
moje lice menja, kako me vie niko nee pitati za linu kartu kad
naruim alkoholno pie. Prestravila sam se od samog saznanja da sam
konano odrasla.
Ted ide u kolicu, a to znai da e i u kolu, pa u srednju kolu...
I hoe da kae da si nala ljubavnika jer si se osetila starom?
Piljio je u nju iznenaeno i ona ga je volela zbog toga jer je,
zapravo, i pretpostavljala da je to bio deo svega; Stiv Kemp je smatrao
privlanom i to joj je, naravno, laskalo, isprva je to i inilo flert
zabavnim. Ali, to nikako nije bilo najvanije.
Prihvati njegove ruke svojima i iskreno mu se unese u lice, mislei
znajui da nikad vie tako iskreno (ili otvoreno) nee govoriti sa
bilo kojim mukarcem. To je vie od toga. To je saznanje da vie ne
moe odloiti zrelost i ne moe nai mir u onome to ima. Saznanje
da se tvoji izbori suavaju svakim danom. Za enu, ne, za mene
to je najsurovija stvar sa kojom se trebalo suoiti. Supruga, odlino.
Ali, ti odlazi na posao, a ak i kad si kod kue, ti si jo uvek na poslu.
Majka i to je odlino. Ali, svake godine ima malo manje od toga,
jer svake godine svet uzima po parence njega.
Mukarci... oni znaju ta su. Oni imaju predstavu o tome ta su.
Nikad ne dosegnu ideal i to ih slama i moda ba zato veina umire
nesrena i prevremeno, ali oni bar znaju ta znai biti odrastao. Prua
im se neka prilika u tridesetoj, etrdesetoj, pedesetoj. Oni ne uju taj
vetar, i ako ga uju, nau naina da ga ugue, ubeeni da je to
vetrenjaa ili ve neki drugi avo koga treba uutkati da ne bi
raspirivao ovekovu nervozu.
A ta ena ini ta sam ja inila beala od postajanja.
Prestravila sam se od zvukova kojima odzvanja kua kad u njoj nema
Teda. Zna da sam jednom ovo je suludo u njegovoj sobi menjala
posteljinu i razmiljala o svojim drugaricama iz gimnazije. Pitala sam
se samo ta li se sa njima zbivalo posle kole. Bila sam sasvim
oamuena. Vrata Tedovog garderobera se otvore i... ja vrisnem i
izletim iz sobe. Ne znam zato... samo pretpostavljam. Na tren sam
pomislila da e iz Tedovog garderobera izai Doan Bredi, glava e joj
odleteti, a odea uprskana krvlju i samo e rei Poginula sam u
saobraajnom udesu kad mi je bilo devetnaest godina na povratku iz
Semove picerije i ba me briga.
Boe, Dona, ree Vik.
Uplaila sam se, to je sve. Uplaila sam se dok sam gledala one
stvarice i razmiljala o tome da se upiem na kurs grnarstva, joge ili
ve bilo ega. A svako bekstvo od budunosti vodilo je u prolost. I
tako... tako sam poela da flertujem sa njim.
Obori pogled pa iznenada zarije lice u svoje ruke. Njene rei bile
su priguene, ali jo uvek razgovetne.
Bilo je zabavno. Kao da sam se nanovo vratila u koled. Poput
sna. Nekog glupog sna. Kao da je on bio beli um. On je blokirao taj
zvuk vetra. Flert je bio zabavan. Seks... nikakav. Doivljavala sam
orgazme, ali sve je to bilo nikakvo. Ne umem da objasnim, jedino to
sam tebe jo uvek volela kroz sve ovo i shvatila da beim... Ponovo
ga pogleda. Sad je plakala. I on bei, on je od toga stvorio karijeru.
Pesnik... bar se tako sam naziva. Ja ga nisam mogla uhvatiti ni za glavu
ni za rep. On je lutalica koja sanja da je jo uvek u koledu i
demonstrira protiv rata u Vijetnamu. Pretpostavljam da je zato to bio
ba on. A sad mislim da zna sve to mogu ja da ti kaem. Runa
priica, ali je moja.
Tako bih ga zgazio ree Vik. Kad bih mogao da mu
razbijem glavu, mislim da bih se bolje oseao.
Ona se silom nasmei. Otiao je. Kad smo zavrili s veerom,
Ted i ja smo ili po mleko, ti jo nisi bio stigao kui. Na prozoru
njegove radnje okaeno je ZA IZDAVANJE. Ja ti rekoh da je lutalica.
U toj poruci nije bilo poezije, ree Vik. Oima preleti preko
njenog lica, pa obori pogled. Ona mu dodirne obraz, a on se lecne. To
je zabolelo vie nego ita, bolelo vie no to je ona mogla i da zamisli.
Poput staklastog talasa koji se razbija, povrate joj se strah i sam oseaj
krivice. Ali, vie nije plakala. Mislila je da zadugo vie nee plakati.
Rana i trauma oka bili su preteki.
Vik, ree ona. ao mi je. Povreen si i ao mi je.
Kad si raskinula?
Ispriala mu je kako se vratila kui i zatekla ga tu, izostavivi svoj
strah od toga da je Stiv stvarno mogao silovati.
Onda je poruka njegov nain da ti se osveti.
Ona povue rukom kroz kosu i klimne u znak odobravanja. Lice joj
je bilo bledo i izmoreno. Pod oima ljubiasti peati.
Pretpostavljam.
Hajdemo gore, ree on. Kasno je. Umorni smo.
Hoe li voditi ljubav sa mnom?
On polako odmahne glavom. Veeras ne.
U redu.
Zajedno pou stepenicama. Kod prvog, Dona upita: I ta e sad
biti, Vik?
On odmahne glavom. Ba ne znam.
Treba li da stojim u oku i pet stotina puta ispiem na tabli
OBEAVAM DA NEU VIE NIKAD? Hoemo li se razvesti? Hoemo li
sve zaboraviti i vie nikad ne spomenuti? ta? Nije se oseala
histerino, samo umorno, ali ton se podizao onako kako nije
nameravala niti elela. Najgori je bio sram. Kako je sramotno biti
otkriven i gledati kako se otkrovenje bolno nabija u njegovo lice.
Koliko je mrzela sebe, toliko je i njega to je inio tako posramljenom
i to vie nije verovala da ona uestvuje u stvaranju konane odluke
ako je takve odluke uopte i moglo biti.
Trebalo bi da smo u stanju da to zajedno sredimo, ree on,
ali ona je znala da se ne obraa njoj. Ova stvar pogleda je
moleivo. On je bio jedini, zar ne?
To je bilo neoprostivo. Pitanje na koje nije imao pravo. Ostavi ga i
skoro potri uz stepenice, pre nego to se sve raspadne, glupe optube
koje nita nee reiti, samo mogu ukaljati i to malo potenja koje su
uzajamno dosezali.
Ove noi ni jedno od njih nije spavalo. A injenica da je zaboravio
da potrai Doa Kejmbera i upita ga moe li da popravi pintoa
njegove ene, za Vika je bila poslednja rupa na svirali.

to se tie Doa Kejmbera, on je sedeo sa Gerijem Pervijeom u

jednoj od onih rasklimatanih batenskih stolica koje su bile ratrkane
po bati. A na batu, kao da je jue pala bomba. Pod zvezdanim
nebom, njih dvojica ispijali su votku sa martinijem iz MekDonaldovih
aa. Svici su svetlucali kroz mrak, a gomile deteline kraj Gerijeve
ograde, utapale su u vrelinu noi svoj odvratno sladunjavi zadah.
Kudo bi obino jurio svie, lajui ponekad, zabavljajui obojicu.
Ali, veeras je samo leao meu njima, njukom zarivenom u ape.
Mislili su da spava, ili Kudo nije spavao. Samo je leao, oseajui
kako mu bolovi prostreljuju sve kosti i odzvanjaju u glavi. Postalo mu
je preteko da smisli ta e dalje biti sa njegovim pasjim ivotom;
neto se ispreilo na putu njegovog uobiajenog instinkta. Dok je
spavao, nizali su se snovi neuobiajene i neprijatne ivotnosti. U
jednom od njih napao je DEAKA, zgrabio ga za grkljan i iupao mu
itavu utrobu. Probudio se cvilei u gru.
Neprestano je bio edan, ali ve je poeo da se pribojava svoje
posude za vodu i kad je pio, voda je imala ukus metala. Voda je
donosila bol njegovim zubima. Voda je prostrelila bol u njegovim
oima. I sada je leao na travi, ne marei ni za svioe ni za itav svet.
Glasovi ova dva OVEKA za njega su bili samo beznaajni zvuci koji
stiu odnekud iznad njega. Za Kudoa, to je bilo tako malo u odnosu
na sopstveni bedan oseaj koji je rastao u njemu.
 Boston! zablebee Geri Pervije. Boston! Koji e pa ti u
Bostonu i na koju foru misli da se i ja prikaim? Ne bi imao love ni do
Norga.
Jebi se, valja se po parama, odgovori Do. Sad je ve bio
poprilino pijan. Mogo bi malo da zaviri pod duek, to je sve.
Nema tamo nita osim stenica, zablebee ponovo Geri. Sve
vrvi od stenica, a mene blago boli dupe. Spreman za jo jedan doping?
Do prui au. Geri je drao flae tik uz svoju stolicu. Miksovao je
pia u mraku, ispraksiranom rukom hroninog alkosa.
Boston! ree ponovo, pruajui Dou pie. Pakosno mu se
obrati: Malo da pocepa donove, Doi, a? Geri je bio jedini ovek
u Kasl Roku moda u svetu koji je smeo da ga zove Doi.
Moda malo da pocepa uuuu, a? Kolko ja znam, nikad nisi ni bio
dalje od Portsmauta.
Bio sam u Bostonu jednom ili dvaput, ree Do.
A tebi bi, perverzijo, bolje bilo da se priuva inae u da
napujdam psa na tebe.
Ne bi ti tog psa napujdao ni na crnugu sa po perorezom u
svakoj ruci, ree Geri. Spusti ruku i pogladi Kudoa. A ta ti ena
na to kae?
Ona ne zna da idemo. I ne treba da zna.
A je l?
Vodi deaka dole u Konektikat da poseti svoju sestru i onog
kretena za koga je udata. Ostade itavu nedelju. Dobila je neke pare
na lutriji. Moda sam to odma i trebo da ti kaem. Ionako objavljuju
sva imena preko radija.
I stvarno dobila pare na lutriji?
Pet hiljada dolara.
Geri zvizne. Kudo naulji ui od ovog neprijatnog zvuka.
Do ispria Geriju ta mu je eriti predloila za veerom, iako je
nagodba zapravo bila njegova ideja: deak e ii sa njom u
Konektikat, a na jesen sa njim u Mushed.
A ti e da ode u Boston i sam potroi deo te love, ubre jedno
ree Geri. Potape Doa po ramenu pa se nasmeje. E, jesi gadan.
A to ne bi? Je l ti zna kad sam ja poslednji put imao slobodan
dan? Ja ne znam. Ne seam se. Ove nedelje ionako nemam previe
posla. Planirao sam da uvalim itavih dan i po vremena u generalku
Riijevog automobila, ali sa motornom dizalicom sve nee trajati ni
etiri sata. Rei u mu da doveze auto sutra i to u zavriti za jedno po
podne. Trebalo bi zameniti deo, ali tip je nastavnik. U srednjoj koli.
Mogu i da vratim isti ventil. Ostalih nekoliko stvarica mogu isto tako
da sredim. Nazovem samo ljude i kaem da imam krai godinji
odmor.
I ta e da radi u Bintaunu?
Pa, moda da odem na utakmicu u Fenvej. Odem do Vaington
ulice...
Borbena zona! Znao sam! Geri se isceri i tresne po kolenu.
Da vidi samo taj prljavi ou!
Nee biti ba zabavno ako idem sam.
Pa mogo bi ja da ti se prikaim, ako si voljan da da koju paru
dok ja ne dobijem ek.
Vai, ree Do. Geri je bio alkos, ali je dug primao ozbiljno.
Nisam bio sa enom skoro etiri godine, valjda, ree Geri
priseajui se. Ostade moja stara fabrika sperme dole u Francuskoj.
A ono to je i ostalo, nekad radi nekad ne. Ba bi bilo veselo otkriti
ima li jo municije u mom kratkocevnom.
Aha, ree Do. Sad je ve zamuckivao i zujalo mu je u uima.
A ne zaboravi i na bezbol. Zna kad sam poslednji put bio u
Fenveju?
Devetstoezdesetosme, ree Do, naginjui se ka Geriju i
naglaavajui svaki slog tapui ga po ramenu. Usput prospe skoro sve
svoje pie. Pre nego to mi se sin rodio. Soksi su igrali protiv
Tajgersa i pederi izgubie sa 6:4. Pri kraju mea Norm Ke opalio
preko tribina.
I kad misli da krene?
Pa, mislio sam u ponedeljak posle podne oko tri. ena i sin e
valjda hteti da odu to jutro. Odveu ih u Portland na Grejhaund
stanicu. A meni ostaje celo pre podne i deo po podneva da zavrim to
imam da zavrim
Ide kolima ili kamionom?
Kolima.
Gerijeve oi postanu blage i snene u mraku. Alkohol, bezbol i
enske, ree. Uspravi se. to da ne? Boli me dupe.
 Ide?
Aha.
Do uzdahne pa obojica ponu da se smeju. Niko nije primetio da
je Kudo digao glavu iz svojih apa i da je tiho reao.

Ponedeljak je osvanuo u tamno-sivim senkama; magla je bila tako

gusta da Bret Kejmber sa svog prozora nije mogao da vidi hrast u
dvoritu, a bio je samo dvadesetak metara dalje od kue.
Kua oko njega jo uvek je spavala, ali u njemu vie nije bilo sna.
Iao je na put i svaki deli njegovog bia podrhtavao je na tu pomisao.
Samo on i njegova majka. Oseao je da e to biti dobro putovanje i
negde duboko u sebi, van svake svesne misli, radovao se to njegov
otac nee poi sa njima. Moi e slobodno da bude onakav kakav
jeste, nee morati da se upinje ka nekom idealu mukosti, koji je
njegov otac dosegao, a on sam nije jo ni poinjao da shvata. Oseao
se dobro ak neverovatno dobro i neverovatno ivo.
alio je svakog ivog ko nee poi na put ovog divnog maglovitog
jutra, koje e se pretvoriti u pravi pakao im se magla bude povukla.
Planirao je da sedne pored prozora u autobusu i posmatra svaku
preenu milju od Grejhaunovog terminala do same ulice Spring u
Stratfordu. Sino mu je trebalo podosta vremena da zaspi i sad je tu,
jo uvek nije otkucalo pet... ali ako ostane u krevetu samo koji sekund
due, sigurno e eksplodirati.
to je tie mogao, obue farmerke, svoju majicu Kasl Rok
Kugarsa, par belih sportskih sokni i patike. Sie dole i spremi sebi
pahuljice od kakaoa. Pokuao je neujno da vae, ali je bio siguran
da zvuk grickanja pahuljica, koji osea u svojoj glavi, odzvanja kroz
celu kuu. Odozgo je uo kako se njegov otac prevre po branom
krevetu koji je delio sa njegovom majkom. Federi zakripe. Bretove
vilice se ukoe. Samo trenutak kasnije, uzme jo jednu porciju
pahuljica i poe ka zadnjem ulazu, paljivo zatvarajui vrata kako ne
bi tresnula.
Mirisi leta razlivali su se po tekoj magli i vazduh je ve bio topao.
Na istoku, nad samom linijom magle oko borova, uz ivicu istonog
panjaka, ugleda sunce. Bilo je sasvim malo i srebrnasto blistavo
poput punog meseca kad se itav ocrta na nebu. ak i sad vlaga je bila
teka i mirna. Magla e se dii oko osam ili devet, ali e vlanost ostati.
Ono to je Bret sada video, bio je beli tajni svet koji ga je
ispunjavao svojim tajnim igrakama: ljuskavi miris ita koje e za
nedelju dana biti spremno za etvu, zadah naubrenog tla pod
maminim ruama. ak je nasluivao i aromu deteline Gerija Pervijea
koja je polako sakrivala ogradu koja ini mee njegovog poseda
sakrivala je pod tekim sladunjavim vorovima.
Ostavi svoje pahuljice sa strane i uputi se tali. Na pola puta osvrne
se preko ramena; uspe samo da nasluti obrise kue kroz maglu. Neki
korak dalje i magla ju je celu progutala. Bio je potpuno sam u belini
dok ga je srebrno sunace pratilo odozgo. Razaznavao je mirise
praine, vlage, deteline, rua.
A onda poe reanje.
Srce mu skoi u grlo i on ustukne, potpuno napetih svih miia.
Njegova prva pomisao, poput deteta koje je iznenada uletelo u bajku,
bila je vuk, i divlje se osvrtao oko sebe. Nije se videlo nita osim
beline.
Kudo se pojavi iz magle.
Bret poe da zvidue. Pas sa kojim je odrastao, pas koji je
strpljivo nosio petogodinjeg Breta svuda po bati, pas koji je uz
potansko sandue svaki dan mirno ekao kolski autobus po kii i
suncu... taj pas jedva da je nalikovao kaljavoj prikazi koja se
materijalizovala iz jutarnje magle. Krupne, tune oi bernardinca sada
su bile crvene, glupe i sitne: vie svinjske nego psee. Dlaka mu je bila
ulepljena zeleno-smeim blatom, kao da se valjao po nekoj barutini u
dnu poljane. Njuka mu je bila iskrivljena u neki uasni podrugljivi
osmeh od koga se Bret sledi. Oseti kako mu svakim otkucajem srce
odzvanja u grlu.
Gusta bela pena iscedi se polako kroz Kudoove zube
Kudo? proaputa Bret. Kudi?

Kudo pogleda DEAKA, vie ga nije prepoznavao, ni njegov

izgled, niti senenja njegove odee (nije jasno razaznavao boje, onako
kako ih OVEK razlikuje), niti njegov miris. Video je samo jedno
udovite na dve noge. Kudo je bio bolestan i sada mu se sve
prikazivalo udovino. Glavom mu je tupo jealo ubistvo. eleo je da
grize, upa i epa. Prikae mu se sopstvena vizija u naletu na DEAKA,
kako ga obara, kida meso sa kostiju, ispija krv koja jo pulsira pod
naponom srca u samrtnom ropcu.
A onda udovina figura progovori i Kudo prepozna taj glas. Bio
je to DEAK, DEAK, a DEAK mu nikad nita nije naao uinio.
Nekad je voleo DEAKA i umro bi za njega da je to bilo potrebno. Ovo
oseanje bilo je dovoljno jako da odagna viziju smrti sve dok ne
postade tako tmasta kao magla oko njih. Dok ne probi sebi tok i ulije
se u bunu reku njegove boletine.
Kudo? ta nije u redu, deko?
Ono malo starog dobrog psa to je ostalo posle ujeda slepog mia,
stopi se sa poslednjim kolebanjem bolesnog opasnog psa. Kudo
odtetura dublje u maglu. Pena je kapala sa njegove njuke u prainu.
Poe tromo da tri, u nadi da e pobei od boletine, ali ona je trala
sa njim, buei i lajui, stvarajui mu nesnosni bol mrnje i ubistva.
Poe da se prevre po visokoj zaputenoj travi, reei na nju,
iskolaenih oiju.
Svet je bio suludo more mirisa. On bi svaki od njih vratio u svoju
postojbinu, a onda bi je raskomadao.
Kudo poe ponovo da rei. Stane na svoje noge. Zamakne jo
dublje u maglu koja se sad ve razreivala. Ogromni pas od svojih
stotinak kilograma.

Bret je stajao na kapiji itavih petnaest minuta nakon Kudoovog

topljenja u magli, ne znajui ta da uini. Kudo je bio bolestan. Mora
da je pojeo neto otrovno. Bret je znao ta je to besnilo i da je video
mrmota ili vevericu ili bodljikavo prase sa takvim simptomima,
odmah bi prepoznao besnilo. Ali, ni na kraj pameti nije mu padala
ideja da bi njegov pas mogao oboleti od te strane bolesti mozga i
nervnog sistema. Otrovni zalogaj, to mora da je to.
Rei e ocu. I otac e pozvati veterinara. A moda e tata i sam
moi neto da uini, ba kao to je pre dve godine kletima iz
Kudoove njuke izvadio bodlje bodljikavog praseta. Svaku je paljivo
okretao, pa gore-dole, da se ne bi slomila pre nego to je izvue, jer bi
se inae tu zagnojilo. Da, rei e tati. Tata e uiniti neto, kao i tad
kad je Kudi imao obraun sa g. Prascem.
 A ta e biti sa putovanjem?
Niko nije morao da mu kae kako je njegova majka teko izborila
putovanje nekom suludom strategijom ili sreom, ili kombinacijom
takvih igara. Poput veine dece, on je oseao vibracije izmeu svojih
roditelja i dobro ve nauio sve o emotivnim nabojima koji se menjaju
iz dana u dan, ba kao i vodi veteran koji osea svaku stopu toka
nepoznate reke. Sasvim tako. I pored toga to se tata sloio, Bret je
oseao da je sporazum bio neprijatan i ostvaren preko volje.
Putovanje nije bilo sigurno sve dogod ih on ne ostavi na stanici i
autobus krene. Kad bi rekao tati da je Kudo bolestan, da li bi to bio
izgovor da ih on zadri kod kue?
Nepomino je stajao na kapiji. Po prvi put u ivotu, bio je u
totalnom mentalnom i emotivnom kripcu. Malo kasnije, krene u
potragu za Kudoom, iza tale. Tiho ga je dozivao. Njegovi roditelji jo
uvek su spavali, a on je znao kako se zvuk pronosi jutarnjom maglom.
Nigde nije naao Kudoa... to je bilo i dobro po njega.

Vika probudi sat u petnaest do pet. Ustane. Iskljui ga. Sanjivo

krene da se spotie do kupatila, psujui u sebi Rodera Brejkstona koji
nikad nee stii na portlandski aerodrom dvadesetak minuta pre
ekiranja, kao svaki normalan avionski putnik. Ne, Roder ne. Roder
je poseban sluaj. Uvek se moe strefiti gumi-defekt ili zastoj u
saobraaju ili neki udes ili zemljotres. Neki stranci iz svemira mogli bi
odluiti da se spuste ba na drum 22.
On se istuira, obrije, proguta par vitamina i vrati se u spavau
sobu da se obue. Veliki brani krevet bio je prazan i on malo odahne.
Vikend kroz koji su on i Dona upravo proli, nije bio nimalo prijatan...
zapravo, iskreno da kae, ne bi poeleo jo jedan takav do kraja
ivota. Zadrali su normalan prijatan izraz na licima pred Tedom
ali se Vik, u najmanju ruku, oseao kao deo neke makarade. Nije
smeo ni da misli na tenziju miia njegovog lica koja je pratila svaki
usiljeni osmeh.
Spavali su zajedno, u istom krevetu, ali se Viku, po prvi put,
dinovski krevet uinio tako malim. Svako je spavao na svojoj strani, a
niija zemlja meu njima ukala je istotom utirkanih arava. Petak
i subotu no preleao je budan, morbidno svestan svakog Doninog
pokreta i zvuka pripijanja spavaice uz njeno telo. Upita se da li je i
ona bila budna, na svojoj strani praznine koja ih je delila. Sino, u noi
izmeu nedelje i ponedeljka, pokuali su neto da srede oko tog
praznog prostora usred kreveta. Seksualni deo bio je prilino uspean,
iako pomalo uzdran (bar ni jedno od njih nije vriskom oznailo kraj;
a iz nekog udnog razloga, on je bio apsolutno siguran da e se njoj ili
njemu to desiti na kraju). Ali, Vik nije bio siguran da se cela radnja te
noi meu njima mogla nazvati voenjem ljubavi.
On obue svoje letnje sivo odelo sivo ba kao i ona rana svetlost
napolju i pokupi dva kofera. Jedan je bio znatno tei od drugoga. U
njemu je bio najvei deo dokumentacije programa arp pahuljica.
Roder je nosio grafike prikaze podataka.
Dona je u kuhinji pripremala utipke. ajnik je ve pukao na sve
strane. Na sebi je imala njegov stari plavi flanelski ogrta. Lice joj je
bilo rumeno kao da je san nije odmorio ve uznemirio njenu podsvest.
Hoe li avion leteti kad je ovakvo vreme? upita Dona.
Sva magla e se dii. Ve se vidi sunce. pokae rukom na
zrake u daljini i neno je poljubi u vrat. Nije trebalo da ustaje.
Nema problema. Podigne tiganj i spretno izrui utipke na
tanjir. Prui mu ga. Volela bih da ne ide. Glas joj je bio sve tii.
Bar sad. Posle ovakve noi
Nije bilo tako loe, zar ne?
Nije kao ranije, ree Dona. Gorki, skoro tajni osmeh dotakne
joj usne pa nestane. Promea smesu i nalije malo u tiganj. Sssssss.
Kljualom vodom prelije dve vreice aja od crvene rue, dohvati
olje na jednoj je pisalo VIK, na drugoj DONA i rasporedi ih
preko stola. Evo i slatka od jagoda, ako eli.
On uzme slatko i sedne. Prelije testo margarinom i unese se u
njegovo otapanje i slivanje, ba kao kad je bio dete. Slatko je bilo
Smakgrovo. On je voleo Smakerova slatka. Bogato ga prelije preko
svega. Izgledalo je sjajno. Ali, on nije bio gladan.
Hoe li da povali neto u Bostonu ili Njujorku? upita ona
okrenuvi mu lea. Da poravna raune? Milo za drago?
On se trgne, ak i pocrveni. Bilo mu je drago to je okrenuta leima
jer je oseao da njegovo lice odaje vie nego to je eleo da ona vidi.
On, zapravo, i nije bio besan; zasigurno mu je padalo na pamet da
portiru ponudi deset umesto uobiajenog jednog dolara, a onda
postavi nekoliko pitanja. Znao je da i Roder to ponekad ini
Biu prezauzet za tako neto.
Kako kae reklama? Uvek se moe jo malo elea.
Je l ti to Dona ba hoe da se iznerviram? Ili ta?
Ne. Samo nastavi sa jelom. Treba da napuni mainu.
Ona sedne za svoj tanjir sa utipcima. Bez slatka. Samo malo
Vermont Meid-sirupa, to je sve. Kako se mi dobro znamo, pomisli on.
U koliko treba da pokupi Rodera? upita ga ona
Posle unih rasprava, pogodili smo se za est.
Ona se ponovo nasmei ali je ovoga puta osmeh bio prijazan i
topao. On stvarno prima srcu te rane obaveze, je l da?
Aha. udim se da ve nije zvao da proveri jesam li ustao.
Telefon pozvoni.
Njih dvoje se pogledaju preko stola i, posle trenutka mrtve tiine,
prasnu u smeh. Bila je to retka prilika, svakako reda od paljivog
voenja ljubavi u mraku prole noi. On primeti kako su lepe njene
oi, kako svetlucave. Bile su sive poput jutarnje magle napolju.
Podigni brzo slualicu, pre nego probudi Tedija.
On tako i uini. Bio je Roder. On ubedi Rodera da je budan,
obuen, rasanjen sasvim i spreman za borbu. Pokupie ga tano u est.
Spusti slualicu, pitajui se da li bi Roderu trebalo ispriati o Doni i
Stivu Kempu. Verovatno ne. Ne, zato to bi Roderov savet bio lo, a i
ne bi. Ali, ak i ako bi Roder obeao da nee rei Altei, on bi to
sigurno uradio. A sumnjao je da bi Altea ovako soni tra mogla
zadrati samo za sebe. Ova podrobna analiza pitanja bacala ga je u
novu depresiju. To je kao da on i Dona, pokuavajui da ree problem
meu sobom, sahranjuju svoje sopstveno telo pod svetlou meseine.
Dobri stari Roder, ree on i ponovo sede. Pokua da se
nasmei, ali uzalud. Trenutak spontanosti je iezao.
Hoete li uspeti da potrpate sav tvoj i Roderov prtljag u
jaguara?
Naravno, ree on. Moraemo, Altei treba njen auto a ti...
sranje! Totalno sam zaboravio da pozovem Doa Kejmbera.
Druge su ti stvari bile na umu, ree ona. Bilo je diskretne
ironije u njenom glasu. Sve je u redu. Danas neu poslati Teda u
obdanite. Ionako ima kijavicu. Mogu ga zadrati kod kue do kraja
leta, ako ti to odgovara. Nelagodno se oseam kad ode.
 Suze joj ugue glas, a on nije znao ta da kae ili joj odgovori.
Bespomono je gledao kako trai papirne maramice, brie nos i suze.
tagod, ree on, tresui se: tagod ti se uini najbolje.
Pa brzo nastavi: Samo se javi Dou Kejmberu. On je uvek tamo i
ubeen sam da e to srediti za samo dvadesetak minuta. ak i ako
mora da stavi novi karb...
Hoe li ti misliti na to kad ode? Na to ta emo mi? Nas dvoje?
Da ree on.
Odlino. I ja u. Hoe jo jedan utipak?
Ne, hvala. itava konverzacija posta nadrealna. On najednom
poeli da ode i da ga nema. Iznenada mu se putovanje uini
neophodnim i vrlo privlanim. Prilika da se pobegne iz itave zbrke.
Da se smesti daljina izmeu njega i svega ovoga. Oseti iznenadni udar
slutnje. Prikaza mu se Delta det kako se probija kroz maglu i
plavetnilo.
Je l mogu ja da dobijem jedan utipak?
Oboje se zbunjeno okrenu. Bio je to Ted. Stajao je nasred hodnika
u svojoj utoj piami sa punjenim kojotom i crvenim ebetom
obmotanim oko ramena. Liio je na malog uspavanog Indijanca.
Sad u ja brzo da ti ispeem, ree Dona iznenaeno. Ted
obino nije bio ranoranilac.
Je l te telefon probudio, Ted? upita Vik...
Ted odmahne glavom. Sam sam se rano probudio da bih se
pozdravio s tobom, tata. Je l ba mora da ide?
To je samo na kratko.
To je dugo ree Ted namrteno. Ja sam na mom kalendaru
zaokruio dan kad se vraa kui. Mama mi je pokazala koji treba. Ja
u svaki dan da zaokruim, a ona kae da e svako vee da mi ita
Rei za udovite.
Eto, to je u redu, zar ne?
Hoe se javiti?
Svako drugo vee, ree Vik.
Svako vee. Insistirao je Ted. Uvue se Viku u krilo, a kojota
posadi tik uz Vikov tanjir. Krene da krka komad prepeenog hleba.
Svako vee, tatice.
Ne mogu svako vee, ree Vik, razmiljajui o napornom
planu koji mu je Roder izloio u petak, pre nego to mu je stiglo ono
pismo.
Zato ne moe?
Zato to...
Zato to je tvoj ujka Roder teak radoholik, odgovori Dona,
sputajui Tedov utipak na sto. Doi ovamo i jedi. Tata e nam se
javiti sutra uvee iz Bostona i ispriati sve to mu se dogaalo.
Ted sedne na svoje mesto na kraju stola. Imao je svoj veliki
plastini posluavnik na kome je pisalo TED. Hoe mi doneti neku
igraku?
Moda. Ako bude dobar. A moda u se javiti ve veeras tako
da zna da sam direktno stigao u Boston.
Vai. Vik je fascinirano posmatrao kako Ted naliva more
sirupa preko testa. Kakvu igraku?
Videemo, ree Vik. Posmatrao je Teda kako jede utipak.
Odjednom mu pade na pamet da Ted voli jaja. Prena, peena, barena,
rovita, Ted ih je tamanio. Ted?
Molim, tatice?
Kad bi ti hteo da ljudi kupuju jaja, ta bi im ti rekao?
Ted razmisli. Rekao bi im da su jaja fina.
Vik susretne Donin pogled i ponovi se trenutak koji su podelili kad
je maloas zazvonio telefon. Ovog puta, telepatski, oboje prasnu u
smeh.
Njihov rastanak bio je bled. Samo je Ted, sa svojom iskrivljenom
slikom o tome koliko traje neto to je kratko, plakao
Razmislie o tome? Ponovo ga upita Dona dok je ulazio u
jaguara.
Da.
Ali, ono o emu je, zapravo, razmiljao dok je vozio do Bridtona
da pokupi Rodera, bila su ta dva trenutka skoro savrene
komunikacije. Dva za jedno jutro. Nije loe. Za to je bilo potrebno
nekih osam-devet godina zajedno, skoro etvrt veka njegovog
postojanja na zemlji. Pone da razmilja kako je apsurdna koncepcija
itavog ljudskog komuniciranja kako je monstruozno i suludo
preterivanje bilo neophodno da se postigne tako malo. Kad se
investira vreme, mora se biti paljiv. Da, razmislie o tome. Bilo je
dobro izmeu njih, pa iako su sad neki kanali bili zatvoreni, nakrcani
sam bog zna sa koliko prljavtine (i poneka nova se moda jo
praakala), sijaset drugih izgledali su otvoreni i obeavali
funkcionalnost.
Moralo se paljivo razmisliti ali, moda i ne previe odjednom.
Neke stvari umeju same da se preuveliaju.
On ukljui radio i poe da razmilja o muenom arp Profesoru
Pahuljici.

U deset do osam, Do Kejmber zaustavi kola pred Grej-

haundovim terminalom. Magla se digla, a digitalni sat na vrhu zgrade
Kasko banke i Trusta oznaavao je ve 73 stepena farenhajta.
Vozio je sa eirom na glavi, spreman da pobesni na svakog ivog
ko bi mu se ispreio ili ga obiao. Mrzeo je da vozi kroz grad. Kad on i
Geri odu u Boston, on e lepo da parkira auto i nee ga micati sve dok
ne krenu kui. Ii e metroom, ako budu uspeli da ga odgonetnu, a
ako ne, mogu i peke.
eriti je bila obuena u svoje najbolje odelo u mirno zelenom
tonu i belu pamunu bluzu sa bogatom rol-kragnom. Stavila je i
minue, to je Breta potpuno zapanjilo. Ne pamti da je svoju majku
video sa minuama, osim kad je odlazila u crkvu.
Bret je uhvati nasamo dok se pela uz stepenite da se obue, poto
je spremila tati doruak. Do je uglavnom utao, tek bi promrmljao
kratke i odsene odgovore, a onda odmah okonavao konverzaciju,
prebacivi radio na drugu stanicu, ne bi li se uneo u izvetaj rezultata
utakmica. Oboje su se plaili da bi tiina mogla izazvati novi uas i
izmenu odluke o njihovom putovanju.
eriti je ispod pantalona nosila steznik i uurbano je uvlaila bluzu
pod njega. Bret primeti da na sebi ima kombinezon boje breskve i to
ga takoe zapanji. Nije ni znao da njegova majka ima ve u bilo kojoj
drugoj boji osim bele.
Mama, ree on.
Ona se okrenu ka njemu, tako naglo da se inilo da e se okomiti
na njega. Je l ti neto rekao?
Ne... ne. Radi se o Kudou.
Kudou? Kakve veze ima Kudo?
Bolestan je.
Kako to misli bolestan?
 Bret joj ispria kako je sa drugom inijom pahuljica izaao napolje
i poao kroz maglu i kako se Kudo iznenada pojavio, crvenih i divljih
oiju i njuke u peni.
A i nije hodao pravo, zavri Bret. Nekako je, zna, teturao.
Bolje da kaem tati.
Ne, ree njegova mati prestravljeno i zgrabi ga za ramena
tako grevito da ga to zaboli. Da ti nije palo na pamet!
On je pogleda iznenaeno i uplaeno. Ona se malo opusti i nastavi
da govori.
Samo te je uplaio kad se tako pojavio iz magle. Verovatno je
sve u redu s njim. Je l tako?
Bret je oajniki pokuavao da nae rei kako bi shvatila da je
Kudo uasno izgledao i da je na trenutak bio ubeen da e se ostrviti
na njega. Nije umeo da nae prave rei. Moda nije ni eleo.
Ako neto i nije u redu, nastavi eriti, mora da je sasvim
bezazleno. Bie da je samo naleteo na nekog tvora...
Ja nisam osetio tvo...
... ili je jurcao vevericu ili zeca. Mogao je i da obori nekog lososa
u movari. Ili je pojeo koprivu.
Moe biti ree Bret sumnjiavo.
Tvoj otac bi se ionako samo obrecnuo na tako ta, ree ona,
ve ga ujem. ta kae, bolestan, a? E, pa Bret, to je tvoj ker. Ti si
zaduen da se brine za njega. Imam ja previe svog posla da bi se jo
baktao s tvojim usrancima.
Bret nesreno klimne glavom u znak odobravanja. Isto je tako i
sam mislio i nije mu bila potrebna vea potvrda od oevog mljackanja
koje je nadjaavalo sportske rezultate.
Ako ga samo tako ostavi, on e se ulizivati oko tate i tata e se
sigurno pobrinuti za njega, ree eriti. Voli on Kudoa, skoro
kao i ti, mada to nikad ne bi rekao. Ako primeti da neto nije u redu,
odmah e ga odvesti veterinaru u Juni Pariz.
Da, valjda hoe. Njene rei zvuale su prilino uverljivo, ali je
i dalje bio nesrean zbog svega.
Ona se nagne i poljubi ga u obraz. Sluaj, ako hoe, moemo
mu se javiti jo veeras. Kako bi to bilo? Kad se uje s njim, samo mu
kae, onako usput, Je l hrani mog kucu, tata? i onda e znati.
Da, ree Bret. Zahvalno se nasmei svojoj majci i ona mu
uzvrati osmeh, uzdahnuvi s olakanjem. Ali, prokletstvo im je, eto,
smestilo jo jednu brigu u beskrajno dugo parkiranje, pa onda
iznoenje njihova etiri prtljaga (u jedan od njih eriti je kradom
strpala svih est albuma sa fotografijama), pa onda unoenje u vagon.
ta ako se Kudo stvori u bati pre nego to odu i uvali Doa Kejmbera
u neprilike?
Ali, Kudo se nije pojavio.
Do savije rep torbe u obliku veverice, doda Bretu jo dve manje
torbe, a sam ponese dva povea kofera.
eno, ti si ponela toliko stvari, da se prosto pitam ide li ti na
jednu od onih tura rasputenica po Renou ili samo u Konektikat.
eriti i Bret usiljeno se nasmeju. Zvualo je kao pokuaj
duhovitosti, ali sa Doom Kejmberom ovek nikad nije siguran.
Bie divan dan, ree ona.
Samo da vas odvezem i onda se vraam mojoj novoj dizalici,
ree Do sa ozbiljnim izrazom na licu. Njegov zeleni eir i dalje je bio
naheren pozadi. Momak, ima da uva majku.
Bret klimne glavom.
Bolje bi ti bilo. Pogledom odmeri deaka. Vidi samo koliki
si. Moda matorom nee ni da udeli poljubac.
Hou, tata ree Bret. vrsto ga zagrli i poljubi njegov
ogrubeli vrat, osetivi teak miris znoja i zadah votke. Bio je
iznenaen i prepun ljubavi za svog oca. To oseanje bilo je jo uvek
prisutno i javljalo se kad ga je najmanje oekivao (ali sve ree i ree u
poslednje dve-tri godine, bilo je to neto to njegova majka nije znala,
a i kad bi joj rekao, verovatno ne bi poverovala). Bila je to ljubav koja
nije imala nikakve veze sa svakodnevnim ponaanjem Doa Kejmbera
prema njemu ili njegovoj majci; bila je to brutalna, bioloka stvar koje
se nikad nee osloboditi, fenomen sa masom iluzornih referenci koje
e ga pratiti dok je iv: miris dima cigarete, lik dvostruke otrice u
ogledalu, pantalone prebaene preko stolice, psovke.
Otac mu uzvrati zagrljaj pa se okrene eriti. Stavi prst pod njenu
bradu i malo joj podigne glavu. Iz pozadine stanine zgrade od cigala,
dopre zvuk zagrevanja motora autobusa. Bio je to zvuk mirnog
dizelskog brektanja. Lepo se provedi, ree on.
Oi joj se ispunie suzama i ona ih istog trena izbrie. Gest je liio
na bes. U redu, ree ona.
 Najednom, lice mu prekrije napet, zatvoren i suzdran izraz.
Naglo, kao kad bi se vitezu spustio vizir sa lema. Ponovo je bio
savren prostak. Daj te torbe, momak! Ovo, bre, ko da je neko
slago olovo u njih. Bog nek nam je upomo!
Ostao je sa njima dok sva etiri prtljaga nisu bila ekirana, paljivo
zagledajui svaku nalepnicu, nesvestan predusretljivog izraza na licu
slubenika. Uporno ga je posmatrao kako tumba prtljag po traci i
tovari ga u autobus. Onda se opet okrene Bretu.
Ajde malo ovamo sa mnom, ree.
eriti je posmatrala kako odlaze. Sedne na jednu od tvrdih klupa,
otvori tanu, izvue maramicu i poe da je grize. To je sasvim liilo na
njega poeli joj srean put i dobar provod, a onda pokua da ubedi
deaka da se vrati kui sa njim.
Idui trotoarom, Do ree: Da ti ja dam dva saveta, momak.
Verovatno ni jedan nee prihvatiti, deaci ih retko kad prime, ali to
nikad ne sprei oeve da ih iznova daju. Prvo: taj tip koga idete da
vidite, taj Dim, nije nita do obino govno. Jedan od razloga iz kog te
putam na ovaj put jeste to ti je sad deset godina, a to je sasvim
dovoljno da se razlikuje govno od govneta. Gledaj ga samo i videe.
Taj nita ne radi, samo sedi u kancelariji i gura papire. Takvi su ljudi
pola zla ovog sveta jer im mozgovi uopte nisu u vezi sa rukama.
Na Doovim obrazima ocrta se grozniav izraz. On je govno. Samo
ga posmatraj pa e videti jesam li u pravu.
U redu, ree Bret. Glas mu je bio tanan, ali smiren.
Do Kejmber se nasmei. Drugi savet ti je da priuva depove.
Pa, ja nemam no...
Kejmber mu prui zguvanu novanicu od pet dolara.
Ima. I nemoj sve potroiti na jednom mestu. Budala se lako
rastaje s novcem.
U redu. Hvala!
Zdravo, ree Kejmber. Nije traio jo jedan poljubac.
Do vienja, tatice, Bret je stajao na trotoaru i posmatrao
kako njegov otac ulazi u kola i nestaje u daljini. Nikad vie nije video
svog oca.

Oko osam i petnaest, tog jutra, Geri Pervije istetura iz kue u svom
ortsu, isflekanom od mokrae i ispia se u detelinu. Na neki
perverzan nain, nadao se da e jednoga dana njegova piaka biti
tako prezasiena alkoholom da e moi da izbeli detelinu pod sobom.
Ali, taj dan jo nije doao.
Ajoooooj, moja glava! vikne, drei se za glavu svojom
slobodnom rukom dok je obilato zalivao detelinu. Oi su mu bile
sasvim crvene. Srce mu je zvralo poput stare pumpe za vodu koja je u
poslednje vreme pumpa vie vazduha no vode. Dok je zavravao sa
pranjenjem, uhvati ga stravian gr u stomaku u poslednje vreme
grevi su bili sve uestaliji i kako se previje od bola, tako se izmeu
njegovih mravih guzova oslobodi ei gas nesnosnog smrada.
Okrene se da ue u kuu, kad ponovo zauje reanje. Bio je to tih,
ali snaan glas, koji je dolazio upravo sa mesta na kome se njegova
zaputena bata spajala sa itnim poljem.
Poleti ka izvoru zvuka, momentano zaboravivi na glavobolju,
zvranje srca i greve. I kao to ve davno nije, vrati se u svoj rat u
Francuskoj. Najednom, njegova misao vrisne, Nemci! Nemci! Zalei!
Ali, to nisu bili Nemci. Iz trave se pojavi Kudo.
Hej, deko, zato tako re... poe Geri, a onda zamuca.
Prolo je dvadeset godina otkako je poslednji put video besno
pseto, ali takav se prizor nikad ne zaboravlja. Bilo je to na stanici
Amoko, istono od Makiasa, kad se vraao sa kampovanja drumom za
Istport. Vozio je stari indijanski motocikl koji je imao neko vreme,
tamo sredinom pedesetih. Tromi uti dukac sablasno je kruio
stanicom Amoko. Koraao je ubrzano dahui. Pena mu je u naletima
izbijala iz usta. Oima je divlje kolutao. Njegov stranji deo bio je
umazan izmetom. Vie je posrtao nego to je hodao, kao da mu je neki
zli duh, samo sat ranije, raepio eljusti i prepunio ih jeftinim
viskijem.
Evo ga, u boju mater! viknu skretniar. Ispusti palicu koju je
drao u ruci i uleti u omanju aljkavu kancelariju smetenu uz samu
staninu garau. Izleti, grevito steui puku svojim masnim
ruerdama. Izae na asfalt, spusti se na jedno koleno i otpone s
pucnjavom. Prvi metak je iao prilino nisko tako da pogodi psa u
zadnju nogu i napravi veliku lokvu krvi. uti pas se nije via ni
maknuo, seao se Geri dok je zurio u Kudoa. Samo je tupo gledao oko
sebe, kao da nema pojma o tome ta mu se dogaa. Sledei metak ga
skoro prepolovi. Okrvavljena telesina bi nabaena na jednu od
staninih pumpi. Samo tren kasnije, pojave se jo trojica iz
vaingtonske oblasti, u taksiju, zarobljenom jo 1940. Sva trojica bila
su naoruani. Poredaju se uredno i ispale jo osam-devet tura u
mrcinu bez ivota. Sat kasnije, dok su Geriju zavravali popravku na
prednjem svetlu motocikla, u Studbejkeru bez zadnjih vrata, stigne
inter. Navue duge gumene rukavice i odsee ostatak glave utog
dukca kako bi ga poslao na Dravni institut zdravlja i blagostanja.
Kudo je delovao avolski ivahnije od tog davno pokojnog utog
dukca, ali su ostali simptomi bili istovetni. Nije daleko, pomisli.
Opasnije. Isuse, moram po pitolj...
Krene da se povlai. Zdravo, Kudo -.. dobra kuca, dobar deko,
lepa kuca... Kudo je stajao na ivici bate, sputene glave, krvavih
oiju, reei.
Dobar deko...
Za Kudoa, rei koje su dolazile od OVEKA, nisu imale nikakvo
znaenje. Bili su to besmisleni zvuci, nalik na vetar. Ono to je jo uvek
neto znailo, bio je miris koji je OVEK emitovao. Bio je topao, teak i
prodoran. Nepodnoljiv zadah koji sluuje. Najednom shvati da mu je
zlo od OVEKA. Reanje se pretvori u uasnu riku i pas nasrne.

Geri shvati da e pas na njega. Okrene se i potri. Samo jedan ujed

znaio je smrt. Pojuri ka verandi koja je skrivala sigurnost u kui. Ali,
previe pia je bilo, previe zimskih dana uz pe i previe letnjih u
batenskoj stolici.
uo je kako mu se Kudo pribliava, a onda samo jedan
beskonano dugi sekund u kom nita vie nije uo, u kome prizna da
je Kudo skoio.
Kako se doepa prvog stepenika na verandi, tako se, poput
lokomotive, obrui stotinak kilograma bernardinca, obori ga i uzme
mu dah. Pas posegne za njegovim vratom. Geri pokua da se iskoprca.
Pas je bio nad njim, njegovo gusto krzno skoro ga ugui i lako ga
ponovo obori. Geri vrisne.
Kudo ga ujede za rame, silovito zabadajui zube kroz kou,
kidajui tetive poput tankih konia. Reao je i dalje. Sikne krv. Geri je
oseao kako se toplo sliva niz njegovu ruku. Okrene se i poe
pesnicama da udara psa. On malo ustukne, tako da se Geri puzei
uspne jo tri stepenika. Onda Kudo krene ponovo.
Geri utne psa. Kudo zatetura ustranu pa poe tromo, reui.
Pena ikne iz eljusti i Geri je mogao da oseti zadah. Mirisao je na
trule teko i bolesno. Geri posegne desnom pesnicom i estoko je
zari Kudou u donju vilicu. Reakcija udarca prostreli se do ramena
koje ga je krvniki bolelo.
Kudo ponovo ustukne.
Geri se zagleda u psa. Njegova mrava osava brada histerino je
podrhtavala. Lice mu je bilo sivo kao pepeo. Rana na ramenu izlivala
je krv po stepenitu. Doi po mene, drkadijo, ree on. Ajde,
ajde, boli me dupe. A onda vikne. uje li ti mene? Boli me dupe!
Ali, Kudo se povue jo jedan korak.

Rei i dalje nisu imale nikakvog smisla, ali je miris straha napustio
OVEKA. Kudo vie nije bio siguran eli li da ga napadne ili ne.
Povredio je, povredio tako bedno, a svet je bio aren oseanjima i
utiscima...
Geri se digne, podrhtavajui. Pree i poslednja dva stepenika,
savlada itavu verandu i, leima okrenut, pokua da napipa kvaku.
Imao je oseaj da mu je na ramenu prosut ist benzin pod kou. U
glavi mu je urlik postajao sve jai, Besnilo! Zaraen sam besnilom!
Nije vano. Jedno po jedno. Njegova samarica bila je u
garderoberu hodnika. Bogu hvala da su Bret i eriti bili ve daleko na
brdu. To je bila boja milost na delu.
Napipa kvaku i irom otvori vrata. Nije skidao pogled s Kudoa,
sve dok ne ue i ne zatvori vrata za sobom. Onda ga obuzme snaan
oseaj olakanja. Noge kao da nisu bile njegove. Na trenutak, sav svet
otplovi, a on isplazi jezik i poe da ga gricka. Nije ba bio pravi
trenutak da se onesvesti, kao kakva enetina. Ako je ba eleo, mogao
je to uiniti kasnije, kad pas bude mrtav. Gospode, kako je samo blizu
bio, tu napolju, Geri je bio siguran da e ponovo nasrnuti.
Okrene se i uputi garderoberu kroz mrani hodnik. U tom asu,
Kudo smrvi donji prozor na vratima, zubima krkajui staklie uz
besomuni lave.
Geri zaurla i pojuri tako da obema rukama doeka psa koji naskoi
na njega, nosei ga niz hodnik, teturajui od zida do zida,
pokuavajui da se odri na nogama. Na trenutak se inilo da igraju
valcer. Onda Geri, koji je bio dvadesetak kilograma laki, padne. Nije
bio ni svestan da je Kudoova gubica pod njegovom bradom, da je
Kudoova njuka odvratno topla i suva. Pokuavao je da podigne ruke
i smiljao kako e zabiti svoje palce u te psee oi, kad Kudo zverski
nasrne na njegov vrat i poe da mu upa grkljan. Geri vrisne i pas se
ponovo obrui na njega. Geri oseti kako topla krv iklja preko
njegovog lica i pomisli, Dragi boe, to je moja krv! Rukama je
bespomono udarao u gornji deo Kudoovog tela, ne nanosei mu ni
najmanji bol. Konano, ruke padnu oputeno.
Nemoan, bolestan, sa otunim ukusom u ustima, oseti miris
deteline.

ta vidi tamo?
Bret se samo malo okrene ka glasu svoje majke. Ali, ne sasvim
nije hteo da izgubi ni jedan detalj u prizoru koji mu se otvarao u
prolazu. Autobus je bio na putu ve itav jedan sat. Preli su most
milion dolara koji vodi u Juni Portland i sad su se pribliavali
stanici Nju Hempaira.
Sve, ree Bret. A ta ti, mama, vidi?
Ona pomisli: Tvoj lik u staklu vrlo bled. Eto to.
Umesto toga, ona odgovori: Zato, pa svet, valjda. Vidim kako se
svet otvara pred nama.
Mama, ja bih voleo da ceo put do Kalifornije preemo ovim
autobusom. Tako bismo videli ba sve to ima u onim kolskim
knjigama iz geografije.
Ona se nasmei i rukom proe kroz kosu. I debelo bi se umorio
od predela.
Ne. Ne. Ne bih.
Verovatno i ne bi, pomisli ona. Najednom se oseti tunom i starom.
Kada je u nedelju ujutro nazvala Holi da pita mogu li ona i Bret da
dou, Holi je bila oduevljena i njeno oduevljenje uini eriti
mladom. udno da je oduevljenje njenog sina, njegova skoro vidljiva
euforija, uinila da se osea starom. Ipak...
ta li e biti s njim? pitala se, analizirajui njegovo lice koje se
poput duha, nekim trikom kamere, izdigao nad predelima u pokretu.
On je bistar deko, bistriji od nje same, a neuporedivo od Doa.
Trebalo bi ga upisati na koled, ali ona je znala da e ve u srednjoj
koli Do poeti da vri pritisak da se upie na kurs za voenje radnje
za opravke automobila, kako bi to bolje iskoristio njegovu pomo.
Pre desetak godina samo, on to nikako ne bi isterao jer glaveine ne bi
dozvolile da se tako bistar momak, kao Bret, odlui za manuelno-
trgovake kurseve, ali sada, u fazi slobodnog izbora po sistemu
odaberi sam uasno se bojala da bi se tako ta i moglo desiti.
Bojala se toga. Nekad je mogla samu sebe da smiri time da je kola
jo daleko, jako daleko via kola, prava kola. Srednja kola bila je
tek neto vie od igre za deaka koji je klizio kroz asove kao Bret. Ali,
u vioj koli poinje posao neopozivih izbora. Vrata se zatvaraju skoro
neujno, a jasno prepoznaju tek u snovima zrelih godina.
Uhvati svoje laktove i zadrhti, ak i ne pokuavajui da se zavara
time kako je u autobusu hladno jer je ureaj za rashlaivanje
preterano jak.
Za Breta je via kola sad samo etiri godine daleko.
Strese se ponovo i najednom uhvati sebe u elji da nikad nije ni
dobila taj novac, ili bar da je izgubila loz. Bila je odvojena od Doa
samo jedan sat, ali je to bilo njeno prvo odvajanje od kad su se venali
krajem 1966. Nije mogla da shvati kako je perspektiva tako blizu, tako
vrtoglavo stizala i bila tako gorka. I samo slika: enu i deaka
oslobodi mrzovoljni uvar dvorca... ali ih nanovo uhvate. Vezanih
ruku na leima, okaeni na kuke, na krajevima kuka teke nevidljive
gume. I pre nego to mogu da odu previe daleko, op - hajd nazad!
Zatvoreni za sledeih etrnaest godina.
Proguna neto za sebe.
Jesi neto rekla, mama?
Ne, samo sam proistila grlo.
Strese se po trei put i sad joj se ruke najee elom svojom
duinom. Seti se stiha jedne pesme koju su obraivali na asu
engleskog jezika kad je i sama bila u nioj koli (elela je da upie
kurseve koleda, ali je njen otac pobesneo ve na samu ideju je l
ona misli da smo mi tako bogati majka je umirala od smeha na tu
ideju, alei je). Sve je to bilo tako daleko od pesme Dilana Tomasa i
ona ba nije mogla cele da se seti tano, ali bilo je neto sjajno o
kretnji kroz sudbine ljubavi.
Onda joj se taj stih inio udnim i zbrkanim, ali sad je mislila da ga
je shvatila. Kako bi drugaije nazvali tu teku nevidljivu gumu, ako ne
ljubav? Hoe li to ona sebe ak i sad zavaravati time kako, na neki
nain, ne voli oveka za koga se udala? Da li je ostala uz njega samo iz
obaveze, ili za dobro deteta (to je bio crni humor, da ga je ikad
napustila, to bi bilo za dobro deteta)? Da je nije nikad zadovoljio u
krevetu? Da nije umeo, ponekad kad se to najmanje oekivalo (kao
sad na autobuskoj stanici) da bude nean?
A ipak... a ipak...
Bret je gledao kroz prozor, oduevljen. Ne okreui se nimalo,
samo upita: Mama, misli li da je Kudo dobro?
Sigurna sam da je odlino, ree ona odsutno.
Po prvi put uhvati sebe kako sasvim konkretno razmilja o
razvodu ta bi mogla da radi da bi izdravala sebe i svog sina i kako
bi im bilo u takvoj nezamislivoj (skoro nezamislivoj) situaciji. Kad se
ona i Bret ne bi vratili kui sa ovog putovanja, da li bi on poao za
njima, kao to je ono pretio u Portlandu? Da li bi odluio da pusti
eriti doavola, a Breta pokuao da vrati milom... ili silom?
Prevrnula je svakojake mogunosti kroz glavu, odmeravajui
paljivo svaku ponaosob. Najednom pomisli kako malo daljine i nije
naodmet. Bolno je, moda. Ali, moda, i korisno.
Grejhaund je klizio preko granice Nju Nempaira i kotrljao se na
jug.

Delta 727 strmo se izdizala nad Kasl Rokom Vik je uvek traio
svoju kuu u blizini jezera Kasi i ceste 117, uvek uzaludno i onda se
vraao prema obali. Bilo je to na nekih dvadesetak minuta od
aerodroma Logan.
Dona je bila tamo dole, nekih est stotina metara nie.
I Tedi. Iznenada ga obuzme depresija sa crnim predoseanjem da
nee uspeti, suludo je bilo i pomisliti da hoe. Kad ti kua izgori,
mora sazidati novu. Nikakav boji Elmerov lepak ne moe svezati
stare delove.
Proe stjuardesa. On i Roder leteli su prvom klasom (to da ne
uivamo, kad nam se moe, kako ree Roder prolog utorka kad je
rezervisao karte, Ne moe svako u propast, ovako savrenim
stilom), u kojoj je bilo jo samo etiri ili pet putnika, i skoro svi su
itali jutarnje novine kao i Roder.
Mogu li neto da uinim za vas? upita Rodera sa tako
profesionalno uvebanim osmehom koji je govorio kako je presrena
to je jutros ustala u pola est ne bi li se sad tumbala od Bengora do
Portlanda, pa do Bostona, do Njujorka i do Atlante.
Roder odsutno mahne glavom, a ona se, istim onim
vanzemaljskim osmehom, obrati Viku. Za vas, gospodine? Slatke
rolnice? us od pomorande?
Moete li da zbrzite jedan ei koktel? upita Vik, a
Roderova glava najednom izroni iz novina koje se naglo sloe.
Osmeh stjuardese osta istovetan, za nju nije bilo nieg neobinog u
tome to neko eli pie pre devet ujutro.
Ja mogu da zbrzim, ree ona ali ete ga i vi, bogami,
zbrziti jer samo to nismo stigli u Boston.
Nema da brinete, Vik sveano obea, a ona ode u punom
sjaju, sa osmehom koji je taman dolikovao plavoj uniformi sa
pantalonama.
ta je s tobom? upita Roder.
Kako to misli ta je sa mnom?
Zna ti ta ja mislim. Nikad te jo nisam video ni sa pivom do
podne. Obino ne pre pet.
Lansiram brod, ree Vik.
Kakav brod?
Titanik R. M. S. odgovori Vik.
Roder se namrti. Stvarno si neukusan. Zar ti se ne ini?
Ne samo da mu se inilo, bio je sasvim siguran. Roder je zasluio
neto bolje, ali ovog jutra, uz vidljivu depresiju koja ga je prekrivala
poput smrdljivog ebeta, jednostavno nije umeo da smisli nita
drugaije, a kamoli bolje. Uspe samo usiljeno da se nasmei, a Roder
nastavi da se mrti na njega.
Sluaj, ree Vik. Imam ideju za onu Zingers stvar. Bie
suludo ubediti matorog arpa i malog, ali bi moglo da uspe.
Roderu tek sad lakne. To je bio jedini nain koji nikad ne
omanjuje: Vik je bio ovek od sirove ideje, a Roder zaduen za
oblikovanje i primenu. Uvek su bili sjajan tim u svim translacijama
ideja u medijume i razliite naine prezentovanja..
O emu se radi?
Daj mi samo malo vremena, ree Vik. Do veeras, moda.
A onda ima da dignemo jarbole...
... pa vidimo ije gae padaju, zavri Roder, cerei se.
Protrese novine i nanovo ih otvori na finansijskoj strani. Vai. Vee
i nije tako daleko. Prole nedelje arpove akcije opet skoile. Jesi ti to
video?
Kico, promrmlja Vik i ponovo pogleda kroz prozor. Vie nije
bilo magle; dan jasan kao kap rose. Plae Kanebunka, Ogankrita i
Jorka formirale su prave panorame sa razglednica kobaltno more,
smei pesak, a onda niski predeli Mejna, otvorena polja i gusti naboji
jela koji se prostiru na zapad van domaaja pogleda. Boanstveno. Od
svega toga njegova depresija posta intenzivnijom.
Ako moram da plaem, isplakau se u pizdi materinoj, pomisli
oajniki. I sve to samo zbog est reenica na jeftinom paretu papira.
Ba je prokleto krhak ovaj svet, ba kao ona uskrnja jaja prelepih
boja spolja i mrane provalije iznutra. Samo pre nedelju dana,
pomiljao je da pokupi Teda i iseli se. Sad se ve pitao hoe li Dona i
Ted biti tamo kad se on i Roder vrate. Da li bi Dona zaista mogla da
uzme dete i nestane, recimo svojoj majci u Pokonos?
Naravno da bi. Mogla bi da odlui kako deset dana odvojenog
ivota nije dovoljno ni za nju ni za njega. Moda bi odvajanje na est
meseci bilo bolje reenje. A ona je sad imala Teda. To bi joj bila
nepobitna privilegija, zar ne?
A moda, iznutra progovori neki gmizavi lukavi glas, moda ona
zna gde je Stiv Kemp. Moda e odluiti da ode njemu. Da pokua sa
njim neko vreme. Mogli bi zajedno potraiti svoje srene prolosti. Evo
sad sulude misli u ponedeljak ujutro, ree sam sebi, sa oseanjem
priline nelagodnosti.
Ali, ova misao nije prola. Skoro, ali ne sasvim.
Uspeo je da savlada i poslednju kap svog koktela pre no to je
avion sleteo na Logan. Pie mu taman toliko digne eludanu kiselinu
koliko da ga mui celo pre podne, otprilike kao i pomisao da su Dona i
Stiv Kemp zajedno. To bi mu se iznova vraalo ak i kad bi progutao
celu rolnicu ali, depresija je rasla i moda je bilo vredno svega.
Moda.
 Skoro zaueno, Do Kejmber se zagleda u mrlju na podu garae
pod svojom velikom pumpom. Gurne svoj zeleni eir na elo, zastane
da bolje zagleda mrlju, pa stavi prste meu zube i prodorno zvizne.
Kudo! Hej, deko! Doi, Kudo!
Zvizne jo jednom pa se nagne napred i spusti ruke na kolena. Pas
e doi, uopte nije sumnjao u to. Kudo nikad nije odlazio daleko.
Samo, kako s ovim da izae na kraj?
Pas se posrao na pod u garai. Koliko se on sea, Kudo to nije
inio ni kao tene. Popikio bi se tu i tamo, kao i sva tenad ili bi i
samog avola isterao iz jastuia sa stolice, ali nikad nije uinio nita
ni slino ovome. Na trenutak se upita nije li moda neki drugi pas to
sredio, ali odmah odbaci takvu pomisao. Kudo je bio najvei pas u
Kasl Roku, bar koliko je on znao. Veliki psi deru u ogromnim
koliinama i seru u ogromnim koliinama. Nijedan naucer, pudla ili
brakirac ne bi mogli napraviti ovoliku gomilu. Do se zapita da li je
pas mogao da oseti kako su Bret i eriti otputovali na izvesno vreme.
Ako jeste, moda je to bio njegov nain da reaguje na njihovu odluku.
Do je uo za takve stvari.
Psa je dobio umesto novca za posao obavljen 1975-Muterija je
bio neki jednooki tip po imenu Rej Krovel sa puta za Frajberg. Taj
Krovel najvei deo svog vremena provodio je radei u umi, mada je
bio poznat po sjajnom oseaju za pse umeo je vrlo uspeno da ih
odgaja i vrsno da ih trenira. Od tog posla, poznatog meu seoskim
svetom Nove Engleske kao uzgajivanje pasa, mogao je sasvim
pristojno da ivi, ali je imao izuzetno lou narav pa je svojom
mrzovoljom terao svoje muterije.
Treba mi novi motor za kamion, Krovel e Dou tog prolea.
Aha, odgovori Do.
Nabavio sam motor, ali ne mogu da ti platim ruke. Totalno sam
vorc.
Stajali su na samoj ivici travnjaka uz Doovu garau. U to vreme
petogodinji, Bret poigravao se oko kapije dok je eriti prostirala
rublje
Stvarno strano, Rej, ree Do, ali ja ne radim za dabe.
Nije ovo dobrotvorna ustanova.
 G-a Bisli samo to se okotila, nastavi Rej. Gospoa Bisli bila
je izvrsna enka rasnog bernardinca. ista rasa. Ti mi uradi posao,
ja ti dam tene koje odabere. ta kae? Ti e isplivati, a ja ne mogu
ni na posao bez kamiona.
Ne treba mi pas, ree Do. Pogotovo ne toliki. Ti prokleti
bernardinci nita drugo i ne rade nego deru maine.
Tebi ne treba pas, ree Rej i baci pogled na Breta koji je sad
sedeo na travi i posmatrao svoju majku, ali tvoj deak bi moda
voleo da ga ima.
Do otvori usta pa ih naglo zatvori. On i eriti nisu koristili
nikakvu kontracepciju, ali nije bilo dece osim Breta, a i njega su dugo
ekali. Ponekad ga je posmatrao pa bi se upitao: Da deak nije
usamljen? Moda i jeste. I moda je Rej Krovel bio u pravu. Bretov
roendan bio je sasvim blizu. Mogao bi mu onda pokloniti tene.
Razmisliu o tome, ree on
Samo nemoj dugo da razmilja, ree Rej zabacivi glavu.
Mogo bi ja da odem i do Vina Kalahana, preko u Severni Konvej. Isto
je dobar majstor. Moda i bolji od tebe, Kejmberu.
Moda, ree Do, ne uzbuujui se. Ni najmanje ga nije
plaila narav Reja Krovela.
Negde krajem iste sedmice ef oblinje samoposluge doveze svog
tanderberda kako bi Do pogledao menja. Bio je to bezazlen kvar,
ali je ef po imenu Donovan, sve dok je Do izbacivao ulje iz konica,
ponovo ga usuo i pritegao zavrtnje, pravio galamu oko auta kao
histerina majka oko svog eda. Auto je bio dobro pare, proizvodnja
1960, u vrlo pristojnom stanju. Dok je zavravao posao i sluao kako
Donovan pria kako njegova ena hoe da prodaju kola, Dou pade na
um korisna ideja.
Razmiljao sam da mom deaku nabavim psa, obrati se tom
Donovanu, dok je sputao auto dizalicom.
Je li? upita ljubazno Donovan.
Aha. Bernardinca. Sad je jo tene, ali ima bogato da dere kad
odraste. Eto, mislio sam da bi nas dvojica mogli da se nagodimo. Ti
meni obezbedi popust na svu kojekakvu hranu za pse, a ja ti
pogledam auto s vremena na vreme. Neu nita uzimati za ruke.
Donovan je bio oduevljen i njih dvojica se u to ime rukovae. Do
nazva Reja Krovela i ree da je odluio da uzme tene, ako se ovaj jo
uvek slae. Krovel se sloi i kada se te godine dokotrljao roendan
njegovog sina, Do potpuno zapanji i Breta i eriti spustivi deaku u
naruje umiljatog psia koji se ivahno vrpoljio.
Hvala, tatice, hvala ti, hvala ti! vikao je Bret, gledajui svog
oca i obasipajui mu obraze poljupcima.
Dobro, de, ree Do. Ali e ti brinuti o njemu, Bret. To je
tvoj pas, a ne moj. Bude li mi se upiao ili usrao u kui, izveu ga iz
tale i ubiti kao neprijatelja.
Hou, tatice... obeavam!
Drao se obeanja sasvim dobro i kad je nekoliko puta zaboravio
na svoje obaveze, bilo eriti bilo sam Do poistili bi za psom bez
komentara. A Do je otkrio da je bilo nemogue ostati rezervisan
prema Kudou; kako je rastao (a to je bilo urnebesnom brzinom,
razvoj u pravu izjelicu maina ba kao to je Do i predvideo), poto je
zauzimao svoje mesto u porodici Kejmber. Bio je to jedan od pravih
dobrih bona fide pasa.
Vrlo brzo i potpuno je bio izdresiran na kuni red. I sad ovo. Do
se okrenu, namrten, ruku zgrenih u pesnice. Od Kudoa ni traga ni
glasa.
Zakorai napolje i zvizne jo jednom. Prokleti pas, mora da je
negde dole u zatonu, pokuava da se rashladi. Do ga ne bi krivio. U
hladu je ve bilo oko trideset stepeni. Ali, pas e se uskoro vratiti i im
stigne, Do e mu uprljati njuku u sopstvenoj gomili. Bilo bi mu ao
da tako uini ako je sve bila samo Kudoova reakcija na to to su mu
nedostajali njegovi, ali ba ne moe ni psu sve dopustiti.
Nova misao. Do se tresne rukom po elu. Ko e hraniti Kudoa
dok su on i Geri na putu?
Pretpostavljao je da bi mogao da napuni onaj stari anak za talom
imali su podosta hrane koja se sasvim dobro drala u podrumu
ali nee valjati ako pokisne. A kad bi ostavio u kui ili tali, Kudo bi
mogao resiti da opet krene sa sranjem i pianjem po podu. A im
stigne do hrane, Kudo se pretvori u enormnog Peru-deru. Prvog
dana bi sigurno pojeo polovinu hrane, drugu polovinu sledeeg dana,
a onda bi gladan tumarao sve dok se Do ne vrati.
Sranje, proguna.
Pas se nije pojavljivao. Verovatno je znao da e Do nai njegovu
sramotu i da e ga kinjiti. Kudo je bio pametan pas, koliko to pasja
sorta dozvoljava, ali ovakvo saznanje (ili predoseaj), bez sumnje je
bilo van njegovog mentalnog domaaja.
Do uzme lopaticu i poisti pod. Prospe punu boicu sredstava za
ienje preko mrlje, oisti jo jednom i prelije kofom vode koju je
natoio sa esme u dnu garae.
Gotov posao, pa krene po sveiu u koju je beleio radni plan i
pregleda je. Riijev harvester bio je zabrinut ta dizalica je stvarno
bila mona stvar, vratio je menja bez ikakvih problema, a uitelj je
bio zadovoljan, ba kao to je Do i oekivao. Imao je jo nekoliko
poslia na redu.
Poe u kuu (nikad se nije potrudio da instalira telefon i u garai;
za tu dodatnu liniju uzimaju debelu paru, govorio je eriti) i redom
krene da naziva ljude kako bi im dao do znanja da poslom naputa
grad na nekoliko dana.
Kontaktirae veinu, pre nego to krenu da trae pomo na
drugom mestu. Onog jednog ili dvojicu koji nisu mogli da ekaju za
novi remen ventilatora ili hladnjak, ispikao je u startu.
Zavri sa telefonom i vrati se u talu. Poslednje to je jo morao da
uradi bila je zamena ulja. Vlasnik je obeao da e doi oko podne da
podigne svoj auto. Do se baci na posao razmiljajui kako je kua
delovala pusto bez eriti i Breta... i Kudoa. Veliki bernardinac obino
bi leao u hladu kraj kabastih vrata garae, oputeno posmatrajui
Doa kako radi. Ponekad bi Do razgovarao sa njim, a Kudo je uvek
izgledao kao da paljivo slua.
Naputen, pomisli poluoajniki. Naputen od sve troje. Baci
pogled na mesto na kome se Kudo uneredio i ponovo odmahne
glavom sa zbunjenim gaenjem. Ponovo mu pade na um ko e hraniti
psa. Kasnije moe nazvati starog Perverta. Moda bi se on setio nekog
nekog deteta ko bi bio voljan da dolazi gore i daje Kudou
papicu sledeih dva-tri dana.
Klimne glavom i na radiju pronae stanicu WOXO u Norvekoj.
Odvrne do daske. Zapravo, nikad ga nije ni sluao, osim kad su ile
vesti ili rezultati sa utakmica, ali radio mu je pravio drutvo. Pogotovo
sad kad su svi otili. Baci se na posao. A kad je telefon u kui zvonio po
sto puta, nikad ga vie nije uo.
 Ted Trenton bio je u svojoj sobi, usred jutra, igrajui se sa svojim
kamioniima. Za etiri godine svog ivota skupio ih je ve preko
trideset. Bila je to sjajna kolekcija od onih petparakih plastikanaca
koje mu je tata kupovao u bridtonskoj robnoj kui, u kojoj je sredom
uvee uvek kupovao asopis Tajm (sa ovim petparakim plastinim
kamioniima moralo se vrlo paljivo jer su bili MADE IN TAIWAN i
imali tendenciju da se raspadnu) do onih monih, na ijem vrhu je bio
veliki uti buldoer, koji je Tedu bio do kolena.
Imao je i razliite ljude koji su se kaili na automobile i kamione.
Neki su bili upljoglavi, doneseni iz kolice. Ostali su bili vojnici.
Veinu je nazivao tipovima iz rata zvezda. Bili su tu i Luk i Han Solo,
osvaja Krip, ratnik Bespin i Tedov miljenik bez konkurencije
Grido. Grido je uvek imao ast da vozi doera Tonku.
Ponekad bi se igrao svojim kamionima razliitih igara (tata i mama
su ga vodili u otvoreni bioskop da gleda Belu svetlost i Belu
groznicu i Ted je bio jako impresioniran), a ponekad bi i sam izmislio
igru. Jednu je nazvao Nestanak deset kamiona.
Igra koju je najee igrao i u koju se upravo bio udubio nije
imala ime. Sastojala se u tome to je podizao jedan po jedan kamion,
sa sve vozaima, iz uobiajene dve kolone i slagao ih po dijagonalnim
paralelama kao da su uredno parkirani na ulici koju je samo Ted
mogao da vidi. Onda bi ih vozao na drugi kraj sobe, opet jednog po
jednog, veoma sporo, pa ih tamo slagao jednog tik uz drugoga.
Ponekad bi ponavljao igru po deset-petnaest puta, itav sat i vie, ne
pokazujui znake umora ili dosade.
I Vik i Dona bili su zbunjeni ovom igrom. Bilo je udno posmatrati
Teda kako neprestano obnavlja ovaj skoro ritualni obrazac. S
vremena na vreme, oboje su ga pitali u emu je dra igre, ali Ted nije
imao tako bogat renik da im sve to objasni. Sve ostale igre bile su
bum-tras sistemi. Bezimena igra bila je mirna, spora, pravilna. Da je
njegov renik bio dovoljno bogat, moda bi rekao svojim roditeljima
kako je to njegov nain da kae Om i da njome otvara vrata
kontemplaciji i refleksiji.
Sad, dok se igrao ba te igre, razmiljao je kako neto nije u redu.
Njegove oi automatski nesvesno pogledaju ka vratima
garderobera, ali problem nije bio tamo. Vrata su bila dobro
zabravljena i otkad ima Rei za udovite uopte se nisu otvarala. Ne,
to neto bilo je neto drugo.
Nije tano znao ta, a nije ba bio ni siguran da bi eleo da sazna.
Ali, poput Breta Kejmbera, on je ve bio upuen u itanje stanja
roditeljske reke kojom je plovio. Ba u poslednje vreme osetio je da su
se pojavili crni virovi, peani pliaci, pa moda i neki zatrpani
vodopadi pod samom povrinom. Mogli su to biti brzaci. Vodopadi.
Bilo ta.
Zapravo, to i nije ba bilo izmeu njegove majke i oca.
Bilo je neto u nainu na koji su se gledali. U nainu na koji su
razgovarali. Na njihovim licima i pod njihovim licima. U njihovim
mislima.
Zavri sa pretumbavanjem saobraaja kamiona sa jedne na drugu
stranu sobe, ustane i prie prozoru. Kolena su ga pomalo bolela jer je
predugo ostao u bezimenoj igri. Dole, u zadnjem delu bate, njegova
majka prostirala je rublje. Pola sata ranije pokuavala je da nae
oveka koji bi popravio pintoa, ali ovek nije bio kod kue. Dugo je
ekala da neko odgovori, pa onda besno tresne slualicu. A njegova
mama nikad nije besnela zbog ovakvih sitnica.
Posmatrao je kako zavrava sa poslednja dva arava. Zagleda se u
njih... i nekako slegne ramenima. Povue se do jabuke, izmeu dve
ice pune opranog rublja, a Ted je znao po pozi ispruene noge,
sputena glava, ramena u diskretnoj kretnji plakala je. Posmatrao
je jo samo malo pa se vratio svojim kamionima. U stomaku oseti
prazninu. Ve mu je nedostajao otac, strano mu je nedostajao, ali je
ovo bilo mnogo stranije.
Polako je vraao kamione, jedan po jedan, u red na drugoj strani
sobe. Zastao je samo jednom, kad su se spoljna vrata oglasila. Mislio je
da e ga pozvati, ali nije. Prepoznao je njene korake kroz kuhinju i
kripu one specijalne stolice u dnevnom boravku kad se spustila u nju.
Ali, TV se nije iskljuivao. Samo je razmiljao kako ona sedi tamo,
samo... sedi... i brzo odagna misao.
Zavri reanje kamiona. Bio je tu i Grido, njegov miljenik, koji je
sedeo u kabini doera i svojim okruglim crnim oima zurio u vrata
Tedovog garderobera. Oi su mu bile irom otvorene, kao da je tamo
video neto, neto jezivo to ga je okiralo, neto stvarno sablasno,
neto uasno, neto to je dolazilo...
Ted nervozno baci pogled ka vratima garderobera. Bila su dobro
zatvorena.
Ipak, bio je umoran od igre. Vrati kamione na svoje mesto,
namerno ih isputajui ne bi li njoj dao na znanje da je spreman da
sie i gleda omiljenu seriju na kanalu B. Poe ka vratima pa zastane i
fascinirano se zagleda u Rei za udovite.
udovita, dalje od ove sobe!
ta ete ovde?
Znao ih je napamet. Voleo je da ih gleda, da ih ita iz glave,
posmatra tatin rukopis.
Niko da nije dirao Teda cele ove noi!
ta ete ovde?
Najednom silovito iupa pribadau kojom je papir bio prikovan
na zidu. Paljivo skoro sa potovanjem skine Rei za udovite.
Savije papir i paljivo ga smesti u zadnji dep svojih farmerki. A onda,
osetivi se neuporedivo bolje nego itavog tog dana, pojuri niz
stepenice da odgleda erifa Dilona i Festusa.

U deset do dvanaest doao je i poslednji ovek da podigne svoj

auto. Platio je gotovim novcem, koji Do odmah strpa u svoj masni
novanik, podsetivi se da sie u banku i podigne jo pet stotina pre
nego to on i Geri krenu.
Razmiljajui o odlasku, ponovo se seti Kudoa i problema oko
toga ko e ga hraniti. Sedne u svoj kombi i odveze se u dno brda do
Gerija Pervijea. Parkira auto na Gerijevom ulazu. Poe uz stepenice na
verandu i tu mu zamre pozdrav u grlu. Vrati se i nagne nad stepenice.
Krv.
Do je dotakne prstima. Zgruavala se, ali jo uvek nije bila suva.
Uspravi se ponovo, bio je zabrinut, ali ne ba preterano. Mora da se
Geri napio i zateturao sa sve aom u ruci. Nije bio zapravo ni zabrinut
dok ne primeti da je staklo na vratima razbijeno u paramparad.
Geri?
Niko mu ne odgovori. Upita se da nije neko iz inata moda jurio
matorog Gerija. Da nije neko od turista pitao za put dalje, a Geri
odabrao pogrean dan da ga poalje da se jebe na mesecu?
Poe uz stepenice. Na odmoritu je bilo jo vie krvi.
Geri? pozove jo jednom i iznenada poeli da oseti teinu
svoje puke o desnom ramenu. Ali, ako je neko sredio Gerija,
raskrvario mu nos ili mu izbio pokoji preostali zub, taj je ve nestao
jer su jedina kola, osim Doovog forda LTD, u dvoritu stajala
Gerijeva bela iz serije krajslera iz 1966. A niko ne bi krenuo peke
ba na gradsku cestu broj 3. Geri Pervije stanovao je sedam milja
daleko od grada, dve milje od ceste Mepl ugar koja je vodila na drum
117.
Verovatno da se sam posekao, pomisli Do. Samo, daj boe da je u
pitanju ruka a ne grkljan.
Do otvori vrata. Sarka zakripi. Geri?
I dalje tiina. Oseti neki odvratno sladunjavi miris koji mu se nije
dopao, ali isprva pomisli da dopire od deteline. Sa njegove leve strane
nalazilo se stepenite ka drugom spratu. Ispred njega bio je hodnik ka
kuhinji i sa leve strane prolaz ka dnevnom boravku.
Neto je bilo na podu u hodniku, ali u prilinom mraku Do nije
mogao da razazna ta. Liilo je na prevrnuti sto ili tako neto... Ali,
koliko je Do znao, ni sad, a ni nikad pre uopte nije bio nijedan
komad nametaja u Gerijevom hodniku. Kad bi padala kia unosio bi
svoje batenske stolice ovamo, ali kie nije bilo ve dve nedelje. Osim
toga, stolice su bile kraj Gerijevog krajslera, na svom uobiajenom
mestu. U detelini.
Samo to to nije bio miris deteline. Ve miris krvi, lokve krvi. Niti
je to bio prevrnuti sto.
Do poleti ka obliju, srce mu je odzvanjalo u uima. Spusti se na
kolena i otme mu se zvuk nalik vrisku. Najednom mu se vazduh u
hodniku uini prevrelim i gustim. Izgledalo je kao da e ga uguiti.
Okrene glavu od Gerija, sa elom akom preko usta. Neko je ubio
Gerija. Neko je...
Prisili sebe da ponovo pogleda. Geri je leao u lokvi sopstvene
krvi. Oi su mu bile prikovane za plafon hodnika. Grlo mu je bilo
otvoreno. Ne samo otvoreno, dragi boe, izgledalo je kao da ga je
neko zubima raereio.
Ovoga puta nije morao da se bori sa gutanjem. Ovoga puta je
jednostavno sve izbacivao u setovima i uz otune zvuke. Suludo,
negde u podsvesti, pojavi se eriti. eriti je dobila svoje putovanje, a
on svoje nee. On svoje nee dobiti jer je neki kreten izigravao Deka
Trboseka na muenom starom Geriju Pervijeu...
 ... i trebalo je da pozove policiju. Sve ostalo nije bilo vano. Nije
bilo vano to je pogled matorog Pervijea ostao na senkama plafona u
hodniku, niti to se miris njegove krvi smeao sa odvratno
sladunjavom aromom deteline.
Podigne se i poe da tetura ka kuhinji. Jecao je duboko u grlu, ali
jedva da je bio svestan toga. Telefon je bio u kuhinji na zidu. Morao je
pozvati dravnu policiju, erifa Benermana, nekoga...
Zastane na pragu. Oi mu se iskolae tako silovito da se naas
inilo da e napustiti svoje duplje. Na pragu je bila gomila pseeg
izmeta... I on je, prema masi, znao iji je pas bio ovde.
Kudo, proaputa. Gospode, Kudo je pobesneo!
Uini mu se da je uo neki zvuk iza sebe, okrene se dok mu je kosa
na vratu podrhtavala. Hodnik je bio potpuno prazan, leao je samo
onaj isti Geri koji je jo sino govorio kako Do ne bi mogao ni da
napujda Kudoa na crnugu, Geri sa provalijom dubokom do samog
kimenog stuba.
Bilo je besmisleno nadati se bilo kakvoj ansi. Poleti niz hodnik i
momentano zagazi u Gerijevu krv ostavljajui za sobom duge tragove.
Zajeca ponovo, ali kad za sobom zatvori teka unutranja vrata, oseti
se malo bolje.
Vrati se u kuhinju, obilazei oko Gerijevog tela i pogleda unutra,
spreman da hitro zatvori vrata ako se Kudo pojavi. Ponovo rasejano
poeli da oseti teinu svoje puke o desnom ramenu.
Kuhinja je bila prazna. Nita se nije micalo osim zavesa koje su
diskretno poigravale na vetru to se unjao kroz otvorene prozore.
Nasluti miris praznih boca votke. Bio je kiseo, ali bolji od ovog... onog
drugog mirisa. Svetlost sunca probijala se uobiajeno po izbledelom
neravnom linoleumu. Telefon, koji je nekad bio beo, sad umaen od
kojekakvih papazjanija i lomljen ak jednom u nekoj davnoj pijanki,
visio je na zidu, kao i uvek.
Do poe i dobro zatvori vrata za sobom. Prie otvorenim
prozorima i pogleda napolje. Nije bilo nikoga u dvoritu sem dve
karoserije u raspadanju koje su dobro odsluile kao prethodnici
Gerijevog krajslera. On ipak zatvori oba prozora.
Poe ka telefonu znojei se u nesnosno toploj kuhinji. Pored
telefona, o kanapu je visio imenik. Geri je napravio rupu kroz celi
imenik tako da je kanap tuda provukao, pre nekih godinu dana, pijan
kao majka, izjavivi da ga ba boli dupe.
Do podigne imenik pa ga spusti. Imenik tresne o pod. Ruke su mu
bile preteke. U ustima ga je muio oseaj povraanja. Ponovo uzme
imenik i tako ga grevito otvori da skoro iscepa korice. Mogao je da
okrene 0 ili 555-1212, ali mu tako neto u ovom oku nije bilo ni na
kraj pameti.
Zvuk njegovog tekog ubrzanog disanja, sranog miia i ukanja
tankih listova papira u imeniku, potpuno zamaskira tihu kripu iza
njega. kripu podrumskih vrata koje je Kudo otvorio svojom
njukom.
Sputao se u podrum im je ubio Gerija Pervijea. Svetlo u kuhinji
bilo je prejako, skoro zaslepljujue. Emitovalo je beliaste vrele
trake agonije direktno u njegov raspadajui mozak. Vrata podruma
bila su irom otvorena i on je tromo tapkao niz stepenice u
blagosloveni ledeni mrak. Zaspao je tik uz Gerijev stari vojniki
sandui. Vetar je dopirao kroz otvorene prozore i skoro sasvim
zatvorio podrumska vrata. Nije bio dovoljno jak da ih zatvori do kraja.
Jecaji, zvuci Doovog povraanja, teturanja i treskanja koji su
pratili Doove kretnje niz hodnik i zatvaranje ulaznih vrata
probude ga i vrate u bol. Njegov bol i tupi neprestani bes. Stajao je na
mranom pragu, iza Doovih lea. Glava mu je bila pognuta. Oi skoro
skarletne. Njegovo gusto smee krzno bilo je umazano zgruanom
krvlju i suvim blatom. Iz usta mu je izbijala pena i neprestano je
pokazivao zube jer je jezik poeo da mu otie.
Do nae region Kasl Roka u imeniku. Doe do K i spusti prst koji
se neumoljivo tresao, do gradskih slubi Kasl Roka, negde na polovini
stupca. Bio je tu i broj telefona erif ove kancelarije. Podigne prst da
okrene broj u asu kad Kudo poe jezivo da rei.
Do Kejmber oseti svaki nerv u svom telu. Imenik mu isklizne iz
ruke i ponovo tresne o zid. On se polako okrene ka izvoru reanj a.
Ugleda Kudoa kako stoji na pragu podrumskih vrata.
Lepa kuca, proaputa promuklo i pljuvaka mu sklizne niz
grlo.
Bespomono se pomokri u pantalone i zadah amonijaka prosto
oine Kudoov njuh. Skoi. Do se naglo povue ustranu. Odravao je
ravnoteu na jednoj nozi koja je bila potpuno ukoena, a pas se tako
silovito zabije u zid da probije tapet i plastinu podlogu podigavi
brdo krene praine. Sada vie nije reao; teki nemilosrdni zvuci koje
je luio bili su divlji, ei od svakog lavea.
Do se povue do zadnjih vrata. Stopalo mu se zakai za jednu od
kuhinjskih stolica. Luaki je granao rukama pokuavajui da odri
ravnoteu, i moda bi i uspeo da se tog asa na njega nije bacio Kudo,
krvoedna grdosija koja ubija, sa balama besne pene koja se njihala iz
njegovih eljusti. Oko njega se irio zeleni movarni smrad.
O, boe, pusti me! vrisne Do Kejmber.
Seti se Gerija. Jednom rukom pokrije svoj vrat, a drugom pokua
da se oslobodi Kudoa. Kudo se odmah povue, krguui zubima,
izobliavajui njuku u odvratni osmeh koji je otkrivao njegove zube
poput otrih poutelih bodlji. Onda se ponovo vrati.
Samo ovoga puta se vrati po jaja Doa Kejmbera.

Hej, klinjo, hoe sa mnom u bakaluk? Posle emo na ruak kod

Maria.
Ted skoi. Da! Super!
Idemo onda.
Tana joj je visila o ramenu, a na sebi je imala farmerke i bledo
plavu koulju. Po Tedovom miljenju, izgledala je jako lepo. Ni traga
od njenih suza, to je za njega bilo olakanje, jer kad ona plae i on je
plakao. Bilo mu je jasno da to ine samo bebe, ali je to bilo jae od
njega.
Na pola puta do kola, dok je ona ve sedala za volan, pade mu na
um da je pinto bio pokvaren.
Mamice?
Molim? Ulazi.
On je malo oklevao. Bio je uplaen. A ta ako auto nee da ide?
Nee? Gledala ga je zbunjeno i on iz njenog izraza shvati da
je potpuno zaboravila da je auto pokvaren. On je podsetio i sad je
ponovo bila nesrena. Je li to bila pintova ili njegova greka? Nije
znao, ali neki oseaj krivice iznutra govorio je da je on krivac. A onda
se ona opusti i nasmei mu se od srca. Bio je to osmeh koji je
prepoznavao i oseao kao svoj specijalni osmeh, koji je ona uvek
uvala samo za njega. Oseti se bolje.
Tedi, mi idemo samo do grada. Ako mamin stari plavi pinto
otkae, lepo emo da bacimo dva dolara na onaj jedini taksi u Kasl
Roku i vratimo se kui. Je l tako?
Dobro, vai. On ue u kola i uspe sam da zatvori vrata. Ona mu
se unese u lice i samo to ne posegne za kvakom na vratima, a Ted je
bio siguran da se setila prolog Boia kad je tresnuo vratima preko
svoje sopstvene noge pa je morao da vue gips skoro mesec dana. Ali,
tada je bio jo beba, a sad je imao pune etiri godine. Sada je ve bio
veliki deko. Znao je da je tako jer mu je to rekao i njegov tata.
Nasmei se svojoj majci kako bi pokazao da vrata nisu nikakav
problem, a ona mu uzvrati osmehom.
Jesu li dobro zatvorena?
Dobro, Ted se sloi, a ona ih otvori i ponovo tresne jer mame
nikad ne veruju dok im ne saopti neto loe, kao na primer da si
prosuo eer dok si traio kikiriki ili da si razbio prozor pokuavajui
da baci raketu preko krova garae.
Izvuci pojas, ree ona. Kad se ta dizna ili ve ko zna koji
avo uzjoguni, auto uasno cima.
Pomalo zabrinut, Ted izvue svoj pojas i vee se. Naravno da se
nadao da nee imati neprilika, kao u onoj igri sa kamionima. Jo vie
se nadao da mama nee plakati.
Kacige dole? upita ona, kobajagi nametajui nevidljive
naoare.
Kacige dole, odgovori Ted cerei se. Bila je to samo njihova
igra u kojoj su tako esto uivali.
Pista ista.
ista.
Onda moemo da krenemo. Upali motor i prebaci menja na
hod unazad. Trenutak kasnije putovali su ka gradu.
Kad su lepo prevalili celu jednu milju, oboje se opuste. Sve dotle
Dona je ukoeno sedela za volanom, a Ted je istovetno reagovao na
seditu suvozaa. A pinto je tako klizio kao da je ba jue siao sa
proizvodne trake.
Odu do Egrej trnice i naprave pazar za etrdeset dolara taman
toliko namirnica koliko im je bilo potrebno za narednih desetak dana,
koliko e Vik biti odsutan. Ted je insistirao na sveoj kutiji Tvinklsa,
a dodao bi i Koko Bearse, da je mama dozvolila. Redovno su dobijali
poiljke arpovih pahuljica, ali su sad ve bili prilino izlihtili. Ovo je
bilo naporno putovanje, ali je ipak ostavljalo mesta za gorke misli
(dok je ekala u redu za kasu, Ted je sedeo u jednoj od onih
specijalnih stolica za decu, sa koje su mu noge nonalantno klatile) o
tome dokle su stigle tri kese bakaluka. Nije to vie bilo tuno, nego
zastraujue. To je dovede do zastraujue mogunosti
verovatnoe, proaputa u sebi da bi Vik i Roder zapravo mogli i da
izgube raun kod arpa, a time i agenciju. Koliko bi tek onda kotao
bakaluk?
Pogleda debelu enu sa kolicima, u pantalonama boje avokada,
kako iz tane vadi punu aku markica za popust na cene. Primeti kako
devojka na blagajni prevre oima otvarajui novi registar i u
stomaku oseti gr panike. Ne moe ba dotle da doe, moe li? Moe
li? Ne, naravno da ne moe. Naravno da ne moe. Oni bi se prvo vratili
u Njujork, pa bi...
Nije joj se dopao kontekst kome su urile njene misli i ona odluno
odbaci celu temu pre nego to dobije vee razmere i baci je u novu
duboku depresiju. Sledei put ne mora da kupi kafu, to bi ve umanjilo
raun za itava tri dolara.
Odgura Teda zajedno sa pazarom do pintoa, smesti kese u gepek,
a Teda na mesto suvozaa i oslune ne bi li se uverila da su vrata
dobro zatvorena. Htela je sama da ih zatvori, iako je shvatila da je to
neto to on osea da moe i sam. To je bila stvar za velikog deka.
Prolog decembra samo to nije dobila srani udar kad je Ted zaglavio
nogu i tresnuo vratima. Kako je samo vrisnuol Ona se skoro
onesvestila... ali Vik je bio tu i izleteo iz kue, bos u kunom ogrtau. I
ona mu je prepustila stvar, jer od nje slaba vajda u takvim situacijama:
obino je padala u bljutavu sentimentalnost. On prvo proveri da noga
nije slomljena, onda se na brzinu obue i odveze ih do bridtonske
bolnice.
Pazar potrpan, Ted isto tako, ona sedne za volan i upali motor. Sad
e zajebati, pomisli, ali pinto ih je posluno doveo do Maria koji je
pravio izvrsne pice prepune kalorija. kolski se uparkira, tik uz
ivinjak, pa uvede Teda u restoran, osetivi se bolje nego itavog
dana. Moda Vik i nije bio u pravu; mogue da je loe gorivo ili se
prljavtina nagomilala u dovodu, pa je sad konano sebi probilo put u
sistemu maine. Nije se nimalo radovala odlasku u garau Doa
Kejmbera. To je bilo taman bogu iza nogu (kako je Vik duhovito
primetio, kao i ono sa okovima kaljaa ali, naravno da je on sebi
mogao da priuti duhovite opaske, kad je muko), a bila je pomalo i
uplaena od tog Kejmbera, jo pri prvom susretu. Pravi pravcati
zaostali Jenki koji groke, i to mrzovoljne face. A onaj pas... kako li mu
bee ime? Neto to je zvualo panjolski. Kudo, tako je. Isto ime koje
je i Vilijam Vulf odabrao, mada je Dona bila ubeena da Do Kejmber
sigurno nije nazvao svog bernardinca po radikalnom pljakau
banaka i otmiaru mladih naslednica. Sumnjala je u to da je Do
Kejmber ikada i uo za ujedinjenu oslobodilaku armiju. Pas je
delovao prilino dobroudno i prijateljski, mada nije ba mirno mogla
da gleda kako Ted mazi to udovite ba kao to nije mogla ni da ga
gleda preblizu vratima automobila. Kudo je bio tako ogroman da bi
mrvice poput Teda sredio u dva zalogaja.
Ona Tedu narui topli sendvi, jer nije ba mario za pice dete to
nije nasledilo iz moje porodice, pomisli a sebi picu sa papriicom,
lukom i duplim sirom. Jeli su za jednim od onih stolova koji su gledali
na cestu. Posle ovakve klope od mog daha bi i konj umro, pomisli ona,
ali onda shvati da sve to vie uopte nije bilo vano. Uspela je da
odbije i mua i mukarca koji je poseivao u poslednjih est meseci.
To je ponovo vrati na krstarenje depresijom, ali ona jo jednom
uspe da odvesla van svega... i ruke su je ve pomalo bolele.
Skoro su stigli kui, na radio-programu oglasio se Springston, kad
pinto ponovo pone sa onim.
Isprva nije bilo tako glasno, a onda se pretvori u buno tandrkanje.
Ona polako doda gas, nekad je to bilo od koristi.
Mamice? Ted e prestravljeno.
U redu je, Ted, odgovori ona, mada nije bilo. Pinto poe
teko da breke i trza, bacivi ih oboje naglo napred takvom silinom
da se pojasevi automatski blokiraju. Maina je urlala. Neka kesa u
gepeku izvrne se na flae i konzerve. Jasno se razazna zvuk lomljave.
Ti, prokleti drkadijo! Vikne van sebe od besa. Iza obronka se
ve nazirala njihova kua, ali ona je sumnjala da e ih pinto dovesti
donde.
Prestravljen, koliko od njenog vriska, toliko od grenja
automobila, Ted poe da plae, to samo raspiri njenu zbunjenost,
oaj i bes.
ZAVEI! zaurla na njega. Gospode, Ted, uuti!
 On poe da plae jo jae i zavue ruku u zadnji dep u kome su
bile Rei za udovite. Dodirnuvi ih, oseti se malo bolje. Ne mnogo,
ali malo.
Dona odlui da se skloni sa strane i stane. Nije imala drugog
izbora. Pokua da skloni auto sa druma, poslednji put ubacivi menja
u prvu brzinu. Tedovim autiem mogu preneti kese u kuu, a onda e
odluiti ta dalje sa pintoom. Moda...
Samo to su pintovi tokovi krenuli preko ljunka, maina se
dvaput oglasi brektanjem pa se potpuno umiri, ba kao to se i ranije
deavalo. Neki tren kasnije bili su na ulazu u dvorite. Ona uveze auto,
parkira ga, povue runu konicu, ugasi motor, nasloni glavu na volan
i zaplae.
Mamice? ree Ted jadno. Nemoj vie da plae, pokuao je da
doda, ali ostade potpuno bez glasa i samo je ustima uspeo da uoblii
rei nemo. Samo je gledao, elei da je utei, a ne znajui kako se to
radi. To je bio tatin posao a ne njegov i Ted najednom poe da mrzi
svog tatu to je bio negde daleko. Silina ove emocije istovremeno ga
okira i prestravi i, bez ikakvog razloga, on ugleda kako se vrata
njegovog garderobera otvaraju i lue mrkli mrak koji zaudara na
neto teko i gorko.
Ona konano digne pogled, crvena u licu. Pronae maramicu u
tani i obrie oi. ao mi je, duo. Ja nisam, ustvari, vikala na tebe.
Vikala sam na ovaj-.. ovu stvar. Rukom snano udari volan. Jooj!
Prinese ruku ustima i nasmeje se. To nije bio srean smeh.
Zamisli da jo tandre, ree Ted tuno.
Zamislila sam, odgovori Dona sa nepodnoljivim oseanjem
usamljenosti bez Vika. Hajde da unesemo stvari. Kad smo ih ve
kupili, Cisko.
Vai, Pano, ree on. Sad u ja moj auti.
Ted dovede svoj auti i Dona ga natovari posle prepakivanja kese
koja se preturila. Opo to se razbilo bio je keap. Ni manje ni vie.
Veselica. Pola flaice Hajnca proliveno po plavom tepihu. Kao da je
neko tamo izvrio hara-kiri. Pretpostavljala je da e najvei deo moi
da pokupi sunerom, mada e mrlja i dalje ostati. Bojala se da e
ostati ak i ako uzme specijalno sredstvo za ienje tepiha.
Vukla je auti do kuhinjskih vrata, a Ted ih je gurao. Unese stvari
unutra i poe da razmilja da li da ih sklanja ili prvo pokua da oisti
mrlju, kad se oglasi telefon. Ted sa zaleti ka njemu, poput sprintera na
znak starta. Umeo je jako lepo da se javi na telefon.
Da, ko je to, molim?
Sluao je, ceri se i prua Doni slualicu.
Naravno, pomisli ona. Neko ko ima da pria dva sata ni o emu:
Obrati se Tedu:
Zna li ko je to, srce?
Naravno, ree on. Tata.
Srce poe da joj kuca uurbano. Uzme slualicu. Halo?
Vik?
Zdravo, Dona. Da, bio je to njegov glas, ali tako rezervisan -..
tako oprezan. Oseti kako tone, a to joj ba nije trebalo posle svega
danas.
Jesi li dobro? upita ona.
Naravno.
Mislila sam da, ako se uopte bude javio, da e to biti kasnije.
Pa, otili smo ravno u studio Matarsko oko. Oni su radili sve
spotove arp Profesora Pahuljice i zamisli ta se desilo? Ne mogu da
nau izdrkano projekciono platno! Roder upa kosu.
Da, ree ona, odobravajui klimanjem glave. On mrzi kad
ne ide sve po planu, zar ne?
To se podrazumeva. On duboko uzdahne. Pa sam mislio
dok oni trae...
On zastane, a njen oaj njen oseaj da tone sva ta oseanja
koja su bila tako neprijatna, a ipak tako detinjasto pasivna, preu u
aktivniji oseaj straha. Vik nikad ne bi odlutao kao sad, ak i kad bi ga
privukla neka stvar s njegove strane ice. Ona se seti kako je izgledao
u etvrtak vee, na ivici sloma.
Vik, jesi li dobro? ula je alarm u svom glasu i znala je da ga
je i on morao uti, ak je i Ted digao pogled sa svoje slikovnice koju je
rairio po podu u hodniku, oi su mu bile sjajne, a njegovo majuno
elo namrti se jednom borom.
Da, odgovori Vik. Rekoh da se sad javim dok oni
pretrauju okolo. Mislim da posle neu imati prilike. Kako je Ted?
Ted? Odlino.
Nasmei se Tedu pa mu namigne. Ted joj uzvrati osmehom,
nestane bora sa njegovog ela i on se vrati svojoj slikovnici. Zvui
umorno i ne moram mu sad sruiti celo sranje oko automobila, pomisli
ona, a onda odmah krene ba tom temom.
Oseti kako joj se glas puni dobro poznatim prizvukom
samosaaljenja koga se tako grevito klonila. Za koji mu je avo sve
ovo uopte i priala? Zvuao je kao da se raspada, a ona lupeta o
karburatoru i razbijenoj boci keapa.
Da, zvui kao ta dizna, ree Vik. Zapravo, on je sad zvuao
neto bolje. Neto manje potiteno. Moda stoga to je ovo bio
zanemarljivi problem u poreenju sa onima sa kojima su bili
primorani da se pozabave u perspektivi. Zar Do Kejmber nije
mogao danas da te primi?
Pokuavala sam da ga dobijem, ali nije bio kod kue.
Verovatno jeste, ree Vik. U garai nema telefona. Obino
mu ena ili sin prenesu poruku. Moda su oni nekuda izali.
A moda je i on izaao...
Naravno, ree Vik. Ali isto sumnjam, srce. Ako ovek
stvarno moe da pusti korenje, onda je Do Kejmber sigurno jedan od
onih kojima bi to polo za rukom.
Da probam da odem bez najave? upita Dona sumnjiavo.
Pomisli na puste milje du ceste 117 i Mepl ugar... i sve to pre nego
to se stigne do Kejmberovog puta, koji je tako daleko da ak nema ni
ime. A ako taj prokleti kvar rei da se doradi jo u toj pustinji, bila bi
stvarno veselica.
Ne, ipak nemoj, ree Vik. On je verovatno tamo... osim ako
ti je ba neophodan. U tom sluaju je otiao. Sistem kvake 22.
Zvuao je depresivno.
ta onda da uradim?
Nazovi Fordovu lep-slubu.
Ali...
Pa, mora. Ako proba da izgura dvadeset pet milja do Junog
Pariza, sigurno e otkazati nasred puta. Ali, ako im unapred objasni
situaciju, moda bi mogli da ti obezbede pomo. Ukoliko ne doe do
toga, iznajmie ti auto.
Iznajmiti... Vik, zar to nije skupo?
Jeste, ree on.
Ponovo pomisli kako silno grei to mu sve to sasipa na glavu. On
je verovatno mislio kako je ona nesposobna za bilo ta... osim za
tucanje sa lokalnim majstorom za finalnu obradu nametaja. Za to je
bila odlina. Oi joj se ponovo prepune vrelim slanim suzama, to iz
besa, to iz samosaaljenja. Ja u se pobrinuti za to, ree ona
oajniki pokuavajui da odri normalan prizvuk u glasu. Jednim
laktom bila je naslonjena na zid, drugom rukom skrivala je oi. Ne
brini.
Dobro, ja... sranje, evo Rodera. Pranjav je od glave do pete, ali
su nali projekciono platno. Daj mi jo sekund Teda, hoe?
Izbezumljena pitanja zastanu joj u grlu. Je li u redu? Da li je on
mislio da moe biti u redu? Mogu li se vratiti i poeti ispoetka?
Prekasno. Nema vremena. Iskoristila je svoje vreme za trtljanje o
kolima. Glupaa.
Naravno, ree ona. On e se pozdraviti i umesto mene.
Samo... Vik?
Molim? Sad je zvuao nestrpljivo, presiran vremenom.
Volim te, ree ona i pre nego to je uspeo da odgovori, doda:
evo Teda. Brzo tutne Tedu slualicu i uputi se ka verandi,
spotiui se preko otiraa. Sve je videla kroz prizmu suza.
Stajala je na verandi i gledala prema cesti 117, grevito steui
svoje laktove, borei se da povrati kontrolu kontrolu, doavola,
kontrolu bilo je zapanjujue kako neto moe uasno boleti iako je
fiziki sve bilo u najboljem redu.
Iza sebe je nazirala Tedov glasi kako pria Viku da su jeli kod
Maria, da je mama uzela svoju omiljenu debelu picu i da je pinto bio
dobar sve dok skoro nisu stigli kui. Onda je rekao Viku da ga voli. A
onda samo tihi zvuk sputanja slualice. Prekid kontakta.
Kontrola.
Konano oseti da je smogla malo kontrole nad sobom. Vrati se u
kuhinju i krene da sklanja pazar.

Tog popodneva, oko tri i petnaest, eriti Kejmber izae iz

Grejhaund autobusa. Bret joj je bio za petama. Grevito je stezala
drku na svojoj tani. Najednom se uplai da nee prepoznati Holi.
Lice njene sestre koje je godinama obitavalo u njenoj svesti, poput
fotografije (mlaa sestra koja se dobro udala) nekako mistino
iezne ostavivi za sobom samo blank u magnovenju.
 Vidi li je? upita Bret. Zainteresovano je gledao po
autobuskom depou Stratforda. Na njegovom licu vie nije bilo straha.
Daj da pogledam okolo! eriti e otro. Verovatno je u
kafeu ili ..
eriti?
Ona se okrene i ugleda Holi. Slika joj se silovito vrati iz seanja i
stopi sa realnim prizorom ene koja je stajala uz stanine flipere. Prvo
to eriti primeti bilo je da Holi nosi naoare udno! Druga
okantna pomisao bila je da Holi ima bore ne previe, ali su se
sasvim jasno ocrtavale. Trea pomisao zapravo i nije bila nikakva
pomisao. Bila je to vizija tako jasna i istinita i tako srceparajua poput
fotografije tonirane sepijom: Holi skae u baricu u svojim gaicama,
kikice joj skau do neba, a palac i kaiprst leve ruke podupiru
zatvorene nozdrve, gestikulirajui komino. Tada nije bilo naoara,
pomisli eriti i bol se povrati steui joj srce.
Sa obe Holine strane, stidljivo bacajui poglede as na nju as na
Breta, stajali su deai od svojih pet i devojica od, moda, dve i po
godine. Devojicine naduvene pantalone otkrivale su pelene pod
njima. Njena kolica bila su sklonjena sa strane.
Zdravo, Holi, oglasi se eriti tako tanuno da je jedva i samu
sebe ula.
Bore su bile sasvim male. Podignu se gore ba onako kako je
njihova mati uvek govorila da i treba da bude. Haljina joj je bila tamno
plave boje i prilino je delovala skupo. Privesak je bio ili jako uspela
biuterija ili, pak, majuni smaragd.
Onda jedan tren. Neki vremenski prostor. I u njemu, eriti oseti
kako joj se srce prepunilo silnom radou, tako pravom i kompletnom
da je bila sigurna da se nikad nee upitati koliko je kotalo ovo
putovanje. Jer sada je bila slobodna, njen sin je bio slobodan. Ovo je
bila njena sestra, a ovo su deca njeni sestrii, ne slike, ve stvarnost.
Kroz smeh, i po koju suzu, dve ene pou jedna drugoj, oklevajui
isprva, pa onda urno. Zagrle se. Bret ostane tamo gde je bio. Mala
devojica, moda uplaena, poe za svojom majkom i grevito zgrabi
rub njene haljine, valjda da sprei svoju mamu i onu nepoznatu tetu
da odlete zajedno.
Deai je zurio u Breta, a onda krene. Bio je u farmerkama i
majici na kojoj je bilo otisnuto EVO NEPRILIKA.
 Ti si moj roak Bret, ree dete.
Aha.
Ja se zovem Dim, kao i moj tata.
Aha.
Ti si iz Mejna, ree Dim. Iza njega, eriti i Holi ustro su
govorile, prekidajui jedna drugu i smejui se to bi htele sve da
ispriaju jo ovde na ovoj sumornoj autobuskoj stanici juno od
Milforda, a severno od Bridporta.
Aha, ja sam iz Mejna, ree Bret.
Ima deset godina.
Tano.
Meni je pet.
A, je l?
Aha. Ali mogu da te bacim na zemlju. Ka-vud! Udari Breta u
stomak, a ovaj se presamiti.
Bret samo izusti iznenaeno Auuuu!
Obe ene uzdahnu.
Dimi! Holi vrisne uasnuta.
Bret se polako uspavi i ugleda svoju majku kako ga posmatra sa
napetim izrazom na licu.
Aha, moe da me sredi kad god hoe, ree Bret i nasmei
se.
I to je bilo u redu. Sa lica svoje majke itao je da je u redu i bilo mu
je drago.
Oko pola etiri Dona odlui da ostavi Teda sa enom koja e ga
uvati i pokua da odveze auto do Kejmbera. Ponovo okrene broj, ali
se niko nije javljao. I ako je izaao iz garae, mislila je da e se brzo
vratiti, moda ba kad i ona pristigne... nadajui se sve vreme da e
stii donde. Prole nedelje Vik joj je rekao da e Kejmber verovatno
nai neki kr kojim bi se vratila ukoliko pinto mora da ostane na
popravci dan-dva. To je zapravo i bio odluujui faktor. Ali, smatrala
je da ne treba da vue i Teda sa sobom. Ako pinto otkae nasred
puta, ona e morati auto-stopom, dobro, ali Tedu to ba ne bi trebalo.
Ted je, meutim, imao drugaiju ideju.
Vrlo brzo posle razgovora sa tatom, popne se u svoju sobu, baci na
krevet i uvali u gomilu knjiica. Samo petnaestak minuta kasnije, on
zaspa i usnu san koji je bio krajnje obian ali nabijen udnom, skoro
uasnom moi. U snu je video velikog deaka kako baca bezbol i
uporno pokuava da ga udari. Promai dvaput, triput... etiri. Pri
petom bacanju uspe da udari loptu. Ali, tap se slomi kod drke. Deak
zadra drku jedan tren pa se sagne i dohvati iri deo tapa. Pogleda
ga, odmahne glavom besno i zavrljai ga u visoku travu pored ulaza.
Onda se okrene i Ted shvati, poluokiran, poluzadovoljan, da je to bio
on u svojoj desetoj ili jedanaestoj godini. Da, bio je to Ted. Ted je bio
siguran u to.
Deak nestane i nastane sivilo. U njemu nazre samo dva zvuka:
kripu ljuljake... i udaljeno kvakanje pataka. Sa ovim zvucima i
sivilom dospe i jeziv oseaj da ne moe da die, da se gui. I jedan
ovek izae iz magle... ovek koji je nosio sjajni kini mantil i u jednoj
ruci znak STOP na tapu. Cerio se, a oi su trnu bile sjajni srebrni
novii. Podie jednu ruku da pokae na Teda i Ion sa uasom shvati da
to i nije bila ruka, bile su to kosti, a lice pod sjajnom vinilskom
kapuljaom kinog mantila, nije uopte bilo lice. Bila je to lobanja. Bilo
je...
Skoi iz sna, telo mu se kupalo u znoju, to je samo delimino bilo
zbog urnebesne vruine u sobi. Sedne, podboi se laktovima, teko
diui.
kljoc.
Vrata garderobera irom se otvorie. Istog trena on ugleda neto
unutra, ali samo na sekund jer je momentano poleteo ka vratima koja
vode u hodnik, to je bre mogao. Video je to samo na sekund, ali je i
sekund bio dovoljan da spozna da to nije nikako bio onaj ovek u
sjajnom crnom kinom mantilu, onaj Frenk Dod koji je ubijao ene.
Nije to bio on. Neto drugo. Neto sa oima crvenim kao krvavo sunce
na zalasku.
Ali, on nije mogao o takvim stvarima da pria sa svojom mamom.
Zato se usredsredi na Debi koja ga je uvala.
Nije eleo da ostane sa Debi. Debi je bila zla prema njemu, uvek je
glasno putala gramofon i tako dalje, i tako dalje. Kad nita od toga
nije imalo efekta na njegovu mamu, Ted zloslutno izjavi kako bi Debi
mogla da ga upuca. Kad Dona uini greku bespomono se nasmejavi
na samu pomisao da bi petnaestogodinja kratkovida Debi Gerinder
mogla da upuca bilo koga, Ted brine u pla i otri u dnevni boravak.
Trebalo je da joj kae kako Debi Gerinder ne bi bila dovoljno jaka da
zadri udovite u garderoberu ako padne mrak, a njegova mama
se jo ne vrati, ono bi moglo da izae. Mogao bi to biti onaj ovek u
crnom kinom mantilu, a mogla bi biti i zver.
Dona poe za njim. Bilo joj je ao to se kikotala i pitala se kako je
samo mogla biti tako bezoseajna. Deakov otac je otiao i to je ve
bilo dovoljno. Nije eleo da izgubi i mamu, pa makar to bilo i na jedan
sat. I...
I da li ije mogue da on ioea ta se deava izmeu Vika i mene?
Moda je ak i uo ?
Ne, to verovatno nije, pomisli. Nije ni mogla tako neto da
poveruje. Bila je to njegova uobiajena uznemirenost.
Vrata dnevne sobe bila su zatvorena. Ona posegne za kvakom,
okleva, pa tiho kucne. Niko ne odgovori. Pokuca jo jednom, pa kad se
i sad niko ne oglasi, ona polako ue. Ted je leao licem prema kauu
sa velikim jastukom preko glave. Bilo je to specijalno ponaanje
rezervisano samo za velike nesree.
Ted?
Tiina.
Oprosti to sam se smejala.
Ispod jednog kraja mekog sivog jastuka sa sofe proviri njegovo
lice. Na njemu su bile svee suze. Je l mogu i ja da idem, molim te?
upita. Mamice, nemoj me terati da ostanem ovde sa Debi.
Glumina, pomisli ona. Glumina i oita prisila. Ona je prepozna (ili je
oseti) i istog asa shvati da je nemogue biti tvrd... delimino i zbog
sopstvenih suza koje su joj pretile. inilo se da u poslednje vreme nad
njenim horizontom ne iezavaju oblaci.
Srce, ti zna kako je bilo s pintoom kad smo se vraali. Mogao
bi da otkae usred okova kaljaa pa bismo morali peke do neke
kue da telefoniramo, a to je ko zna koliko daleko...
Pa ta? Ja mogu dugo peke!
Ja to znam, ali moe se uplaiti.
Setivi se stvari u garderoberu, Ted najednom vrisne iz sve snage,
Neu se uplaiti! Ruka mu automatski krene ka zadnjem depu
farmerki gde su bile skrivene Rei za udovite.
Nemoj tako da vie, molim te. Jako runo zvui.
On se smiri. Neu se uplaiti. Samo hou da poem s tobom.
Ona ga bespomono pogleda. Znala je dobro da treba pozvati Debi
Gerinder. Oseala je kako je sramno izmanipulisana od strane
etvorogodinjeg sina. Ako sad popusti, to e biti za sva vrpmena. To
je lanana reakcija, pomisli, koja nema nigde kraja, a uprskae i ono
to ni ne znam da postoji. Boe to sad nisam na Tahitiju.
Zausti da mu kae, vrsto i jednom zauvek, da e pozvati Debi i da
e praviti kokice zajedno samo ako bude bio dobar i da e ii u krevet
odmah posle veere, ako ne bude dobar i da je to kraj. Umesto svega,
iz nje samo izbije:
U redu, moe da poe. Ali, ako pinto ne uspe, moraemo
peke do prve kue i vratiemo se taksijem. I ako budemo morali da
peaimo, uopte neu da sluam tvoja dangrizanja, Tede Trentonu.
Ne, pa neu...
Dozvoli da zavrim. Neu da ujem da mi dangriza ili trai od
mene da te nosim, jer neu hteti. Jesmo li se razumeli?
Da! Da, naravno! Ted skoi sa sofe. Sva nesrea bila je
zaboravljena. Je l odmah idemo?
Da, pa valjda. Ili... znam ta. Zato ne bih spremila neto za
klopicu? Papicu i mlekce u termosice.
To ako moramo da kampujemo celu no? Ted je opet
delovao sumnjiavo.
Ne, srce. Ona se nasmei i privije ga uz sebe. Ali ja jo
uvek nisam dobila Kejmbera. Tvoj tata kae da je to verovatno zato
to nema telefon u garai pa ni ne zna da ga ja zovem. Njegova ena i
deak su moda izali, tako...
Trebalo bi da ima telefon u garai, to je glupo.
Samo ti nemoj to da mu kae, ree Dona naglo, a Ted odmahne
glavom, kao taman posla. Bilo kako bilo, ako nema nikoga tamo,
mislila sam da bismo ti i ja mogli da pojedemo po sendvi u kolima ili
na stepenitu dok ga budemo ekali.
Ted zapljeska ruicama. Super! Super! Je l mogu ja da ponesem
moju torbicu za ruak sa Snupijem?
Naravno, ree Dona, predavi se potpuno.
Dona nae kutiju pahuljica (ona je smatrala da su odvratne, ali ih
je Ted voleo vie od svih grickalica). Stavi u foliju nekoliko zelenih
maslinki i krastavia. Mlekom napuni Tedov termos i do polovine
Vikov veliki termos koji su nosili na izlete.
Ko zna iz kog razloga, sama hrana je unervozi.
 Baci pogled na telefon i pomisli da jo jednom pokua sa brojem
Doa Kejmbera. Onda odlui da ne bi imalo smisla, jer njih dvoje idu
gore u svakom sluaju. Onda pomisli kako bi bilo da priupita Teda je li
se predomislio oko Debi Gerinder, pa se upita to to s njom ne bi
moglo biti u redu Ted je bio sasvim jasan po tom pitanju.
Tog trenutka iznenada joj pozli. Jednostavno, uopte joj nije bilo
dobro. Ni na ta konkretno nije mogla da se poali. Pogleda po kuhinji
kao da oekuje da joj se uzrok objavi. Ali nije.
Idemo, mamice?
Da, ree ona odsutno. Na zidu nad friiderom bila je tabla za
ostavljanje poruka i ona samo navrlja: Ted i ja smo otili u
Kejmberovu garau pintoom. Brzo se vraamo.
Jesi gotov, Ted?
Naravno. Nasmeje se. Za koga je poruka, mama?
Doan bi mogla da svrati sa onim malinama, ree ona. Ili
moda Elison MekKenzi. Htela je da mi pokae neke od onih stvarica
za kozmetiku.
Aha.
Dona mu rukom proe kroz kosu, pa izau zajedno. Vruina ih
zapahne poput ekia zamotanog u jastuk. Taj ugursuz od automobila
verovatno nee ni upaliti, pomisli ona.
Ali jeste.
Bilo je tri i etrdeset pet posle podne.

Vozili su se na jugoistok cestom 117 prema drumu Mepl ugar,

koji je bio pet milja van grada. Pinto se ponaao za primer i da nije
bilo raznoraznih tandrkanja i andrljanja na putu, Dona bi se upitala
kako je uopte sebi mogla da dopusti toliko buke ni-oko-ta. Ali, bilo je
tu i nekog udnog zvuka, tako da je opet vozila sedei ukoeno
uspravno, ni pola milje preko etrdeset, tik uz desni ivinjak im bi joj
se neko pribliavao. Na putu je saobraaj bio prilino optereen.
Poeo je letnji promet turista i brisanja na godinje odmore. U
pintou nije bilo ureaja za rashlaivanje, tako da su se vozili
potpuno sputenih prozora.
U blagoj krivini, voza kamping automobila, natovaren sa dva
mopeda, legne na sirenu i obie ih. Debela ena vozaa kroz naoare
za sunce pogleda Donu i Teda bahato.
Jebite se! zaurla Dona i podigne srednji prst na debelu
enetinu. Debela se brzo okrene, a Ted je posmatrao svoju majku koja
mu se nasmei i pored oigledne nervoze. Nema frke, drugar. Dobri
smo. Budale iz druge drave.
Aaaa, ree Ted oprezno.
Sluaj me, pomisli ona. Veliki Jenki. Vik bi bio ponosan.
Morala je samoj sebi da se nasmeje. U Mejnu je svako iv znao da,
ako ste se doselili ovamo iz bilo kog drugog mesta, ostajete oni iz
druge drave sve dok vas ne spuste u grob. A i na nadgrobnoj ploi
ispisae vam neto u stilu HERI DOUNZ, KASL KORNERS MEJN
(poreklom iz Omahe, Nebraska).
Veina turista putovala je prema cesti 302 odakle bi krenuli na
istok za Neiples ili na zapad prema Bridtonu, Frajbergu ili Severnom
Konveju, Nju Hempair, sa alpskim padinama, zabavnim parkovima i
restoranima. Dona i Ted nisu ili ka raskrsnici 302.
Iako je njihova kua gledala na centar Kasl Roka, uma je
zatvarala pogled sa obe strane puta sve dok ne bi stigli na pet milja od
svojih ulaznih vrata. Ova uma bi se ponekad povukla neznatno
koliko da otkrije vei deo kue, ali to bi se otilo dalje, kue bi
poprimale izgled, kako je njen otac govorio, kua Iraca siromaha.
Sunce je jo uvek sijalo i preostalo im je jo dobra etiri sata dana, ali
ova pusto ponovo unese nemir u nju. Nije bilo loe ovde, na cesti 117,
ali kad jednom napusti glavni put...
Njihovo skretanje bilo je obeleeno znakom na kome je pisalo
bledim, skoro neitkim slovima CESTA MEPL SUGAR. Ovaj drum bio je
asfaltni, sa dve trake, neravan i ispucao od leda. Prolazio je pored dve-
tri lepe kue, dve-tri ne tako lepe kue i jednog starog kra od
kamping automobila koji je bio postavljen na imanju u raspadanju.
Ispred njega, u beskraj se prostirao brljan. Dona u brljanu nazre
jeftine plastine igrake. Na samom ulazu, na vrh drveta, nahereno je
bio okaen znak KOD SLOBODNIH MAIA. Detence od dve godine,
goliavog trbuha, stajalo je na ulazu. Mokre pelene oputeno su visile
pod njegovim majunim penisom. Stajao je otvorenih usta, jednom
rukom akao nos, a drugom pupak. Gledajui ga, Dona oseti
bespomonu jezu.
Prekini! Za ime boga, ta je s tobom?
 Iznova se uma zatvori oko njih. Stari ford iz 68. svee obojen
oko farova, mimoie se sa njima. Mladi duge kose nonalantno je
sedeo za volanom. Na sebi nije imao koulju. Iao je moda
osamdeset. Dona se acnu. Bilo je to jedino vozilo koje su sreli.
Na strmom usponu ceste Mepl ugar, kada prou ona retka polja i
bate, otvori im se fascinantan prizor zapadnog Mejna prema
Bridtonu i Frajbergu. Dugo jezero svetlucalo je nedaleko poput
safirskog priveska na fabulozno bogatoj eni.
Peli su se uz sledei dugi uspon uz jedno od onih erozivnih brda
(ba kao u reklami, ovaj put okruen je pranjavim javorima sa kojih
se otapa toplota), kad pinto poe iznova da trza. Doni zastane dah u
grlu i samo pomisli, O hajde, hajde, hajde, ti, valjivi mali auto, hajde!
Ted se uzvrpolji u svom seditu i vrsto zgrabi torbicu sa Snupijem.
Ona polako krene da dodaje gas, ponavljajui u sebi iste rei po
stoti put, poput neartikulisane molitve: Hajde; hajde, hajde.
Mamice? Je li...
uti, Ted.
Zvuk je bivao sve glasniji. Ona pritisne pedalu gasa snanije... i
pinto poe da tuca pa se maina jo jednom umiri.
Ura! ree Ted tako iznenada i tako glasno da je skoro
poskoio.
Jo nismo stigli, Tedi.
Preu jo jednu milju do raskrsnice na kojoj je pisalo GRADSKA
CESTA BR. 3. Dona skrene pobedonosno. Koliko se ona seala,
Kejmberova garaa bila je na neto manje od milje i po odavde. Ako
pinto ovde ostavi duu, ona i Ted e to lako savladati.
Prou pokraj trone kue ispred koje je bio stari beli auto u
raspadanju. U retrovizoru Dona primeti kako je sunana strana kue
potpuno zarasla u detelinu. im prou kuu, sa njihove leve strane
otvori im se polje i pinto krene uz dugo strmo brdo.
Negde na pola puta, auti poe ponovo da se buni. Samo ovoga
puta mnogo vie nego ikada ranije.
Hoe li stii do gore, mamice?
Da, ree ona namrteno.
Kazaljka brzinometra u pintou padne sa etrdeset na trideset,
ona prebaci u manju brzinu pretpostavljajui da e to pomoi
kompresiji ili ve neem drugom. Umesto toga, pinto poe jo jae
da trza. Iz pumpe za dovod benzina burno se prolomi zvuk koji
rasplae Teda. Sad im se na nizbrdici poveavala brzina i ona je sa
puta mogla da vidi Kejmberovu kuu i crvenu talu koja je sluila kao
garaa.
To dodavanje gasa ranije je bilo od koristi. Ona pokua ponovo i
motor se na trenutak umiri. Kazaljka brzinomera puzala je od
petnaest do dvadeset. A onda iznova poe da podrhtava i da se trese.
Dona proba sa gasom, ali ovoga puta, motor poe luaki da koi.
Idiotska lampica na tabli stane da svetluca ukazujui na injenicu da je
pinto konano na ivici snage.
Ali, to sad vie nije bilo vano jer je pinto upravo prolazio pored
Kejmberovog potanskog sandueta. Bili su tu. U potanskom
sanduetu leao je paketi koga je lako mogla da proita u prolazu
povratnu adresu: D. S. Vitni i kompanija.
Informacija joj se direktno zabelei u podsvesti. Sva njena panja
bila je usmerena na uterivanje auta u dvorite. Neka stane, pomisli.
Morae ga popraviti, pa bio unutra ili napolju.
Ulaz je bio malo sa strane. Da je elom duinom imao uspon, kao
to je kod Trentonovih, pinto ne bi uspeo. Ali, posle malog
inicijalnog uspona, Kejmberov ulaz bio je potpuno ravan, pa se
sputao prema velikoj preureenoj tali.
Dona izbaci menja iz brzine i prepusti inerciji da spusti pintoa
do samih vrata tale, koja su bila poluotvorena. Dona skine nogu sa
pedale kvaila kako bi je prebacila na konicu i zaustavila auto, kad
motor ponovo poe da se buni... mada ovoga puta slabije. Lampica je
reagovala poput usporenog pulsiranja srca, a onda preraste u
konstantno svetlo. Pinto stane.
Ted pogleda u Donu.
Ona mu se nasmeje. Ted, stari drue, mi stigosmo.
Aha, ree on. Samo kad bi bilo nekog unutra.
Stari zeleni kamion bio je parkiran pokraj tale. U redu, bio je to
Kejmberov, a ne neki tui kamion koji je ekao na popravku.
Zapamtila ga je jo proli put. Ali, u garai su bila pogaena svetla.
Baci pogled ulevo i vidi da nije bilo svetla ni u kui. A paket lei u
potanskom sanduetu.
Povratna adresa na paketu bee D. S. Vitni i kompanija. Ona je
znala ta je to; njen brat dobio je njihov katalog jo kao tinejder.
Prodaju delove za automobile i rezervnu opremu. Paket za Doa
Kejmbera od D. S. Vitnija bilo je neto najprirodnije na svetu. Samo
da je tu, sigurno bi ve primio svoju poiljku.
Nikoga kod kue, pomisli ona deprimirano i odjednom poe da
besni na Vika. On je uvek u kui, sigurno, to je tip koji bi pustio korenje
u garai, samo kad bi mogao, sigurno bi, osim ako ti je neophodan.
Pa, idemo da vidimo, u svakom sluaju, ree Dona, otvarajui
svoja vrata.
Ja ne mogu da otkaim pojas, oglasi se Ted uzaludno
cimajui pojas.
Polako, Ted, samo bez pundravaca, molim. Doi u s te strane.
Ona izae, tresne vratima i naini dva koraka prema prednjem
delu kola u nameri da obie okolo i oslobodi Teda. To bi taman i
Kejmberu pruilo priliku da izae i izvidi kakvo mu je drutvo, ako je
uopte bio tu. Nekako joj se nije dalo ni da proviri nenajavljeno.
Verovatno suludo s njene strane, ali posle one rune scene sa Stivom
Kempom u njenoj kuhinji, postala je svesna ta znai biti ena bez
zatite, sad joj je to bilo mnogo jasnije nego u esnaestoj kad su joj
otac i majka konano dozvolili da se zabavlja.
Tiina je odmah zapahne. Bilo je tako vrue i tako tiho da je prosto
odisalo smru. Bilo je tu nekih zvukova, naravno, ali posle nekoliko
godina u Kasl Roku ono to je o svojim uima mogla da konstatuje
uglavnom je bilo to da su se sporo adaptirale sa velegradskih na
gradske ui. A ovo je bilo pravo selo.
ula je cvrkut ptica i grublju muziku vrana negde u dugom polju
koje se prostiralo du brda uz koje su se upravo uspeli. Bio je tu i
tonalitet uzdaha povetarca i hrastova du samog ulaza, koji su svojom
kretnjom ocrtavali senke pokraj njenih stopala. Ali, nije se mogao ni
naslutiti zvuk motora, ak ni udaljeni traktor u radu. Velegradske i
gradske ui vie su prilagoene na zvuke koje proizvodi ovek; zvuci
ove prirode imaju tendenciju da razbiju vrstu mreu selektivne
recepcije. A opet, totalni nedostatak ovakvih zvukova, ini nas
nemirnima.
ula bih ga da radi u tali, pomisli Dona. Ali, jedini zvuci koje je
registrovala bili su njeni sopstveni koraci po ljunku i jedva ujno
zujanje ona smesti ovo zujanje u podsvesti na jedan od elektrinih
stubova, negde tu pozadi na putu.
 Zastane pred pintoom i krene na Tedovu stranu kad nazre neki
novi zvuk. Tiho, ali zgusnuto, reanje.
Stane, podigne glavu, pokuavajui da odredi izvor ovog zvuka.
Prestravi se, ne od samog zvuka, ve njegove naizgledne
neodreenosti. Dolazio je niotkuda. Bilo ga je svuda. A onda neki
interni radar oprema za opstanak, moda okrene je pun krug
oko sopstvene ose i ona spozna da reanje dolazi iz garae.
Mamice? Ted proviri glavom kroz sputeni prozor, koliko
god mu je to pojas dozvoljavao. Ne mogu ovaj prokleti....
Psssssst!
(reanje)
Ona sigurno zakorai unazad, desnom rukom se lagano
naslanjajui na pintoa, nervi su joj tanano podrhtavali, jo uvek ne
panino, ali u stanju prilino poviene napetosti. Samo pomisli: Pre
nije reao..
Kudo izae iz Kejmberove garae. Dona je zurila u njega,
oseajui kako joj se dah gui u grlu, bezbolno, ali potpuno. Bio je to
isti onaj pas. Ba Kudo. Ali...
Ali o moj
(o moj boe)
Oi tog psa behu prikovane za njene sopstvene. Bile su crvene i
luile neku lepljivu supstancu. inilo se kao da psu teku gumene suze.
Njegovo smee krzno bilo je umazano i ulepljeno blatom i...
Je li to krv
(je li to njegova krv Isuse Isuse)
Izgledalo je da vie uopte ne moe da se makne. Nije imala
vazduha. ula je da se ovek moe paralisati od straha, ali nije ni
sanjala da se to deava tako potpuno. Nikakav kontakt nije postojao
izmeu njenih nogu i mozga. To tanko sivo vlakno koje se protezalo
kroz sr kimene modine preseklo je dovod signala. Ruke su joj bile,
neosetljive gomile mesa. Mokraa joj se slije niz noge. Ona toga nije
bila svesna, imala je samo slab oseaj udaljene toplote.
A izgledalo je da pas zna. Njegove uasne prazne, na tren nisu
naputale Donine krupne plave oi. Zakorai napred polako, skoro
sasvim malaksalo. Sada je stajao na dovratku, u samom ulazu u
garau. Sada je bio na ljunku, samo sedam-osam metara dalje. Uopte
nije prestajao da rei. Bio je to odvratni zloslutni zvuk. Sa njegove
njuke slivala se pena. Dona nije mogla ni da se makne, ni makac.
Tada Ted ugleda psa, prepozna krv u njegovom krznu i vrisne
bio je to straan zvuk koji potpuno zaokupi Kudoov pogled. Kao da je
Donu to i oslobodilo.
Ona se okrene, teturajui kao pijanac, tresne nogu o branik
pintoa, zadajui sebi uasan bol. Poleti nazad oko kola. Kudoovo
reanje preraste u besno urlikanje i ustremi se na nju. Ona skoro
izgubi tlo pod nogama na klizavom ljunku i jedino to je mogla da
uini, bilo je da se osloni na pintoa. Tresne laktom o haubu i tiho
jaukne od bola.
Vrata na automobilu bila su zatvorena. Ona ih je sama zatvorila,
automatski, im je izala iz kola. Hromirano dugme pod kvakom
najednom je izgledalo zaslepljujue svetlo, reflektujui joj suneve
zrake direktno u oi. Nikad neu moi da otvorim ta vrata, uem i
zatvorim ih za sobom, pomisli ona i poe da se gui shvativi da bi sad i
tu mogla da ostane za vja vjekova. Nema dovoljno vremena. Nikako.
Silovito otvori vrata. ula je kako vazduh jeca kroz njeno grlo. Ted
ponovo prodorno vrisne.
Ona sedne, skoro se sruivi iza volana. Krajikom oka uhvati
Kudoa kako joj prilazi, napetih zadnjih udova, spremnih za skok. To
bi uvalilo itavih njegovih stotinak kilograma pravo u njeno krilo.
Ona naglo zatvori vrata obema rukama, desnom poseui preko
volana, ramenom aktivira sirenu. U pravi as. Samo sekun nakon
treska vrata, oglasi se novi tresak, udarac, tup ali snaan, kao kad bi
neko kolima udario o debeli drveni trupac. Besni urlik psa nestade
istog asa i nastane tiina.
Sam se oborio, pomisli ona histerino. Hvala bogu, bogu hvala
zato...
Samo tren kasnije, Kudoovo lice prekriveno penom, izopaeno,
pojavi se kroz prozor, ba kao monstrum u filmovima strave i uasa,
kao da je odluio da priuti publici krajnje uzbuenje sopstvenom
materijalizacijom u probijanju filmskog platna. Ona je lepo mogla da
vidi njegove ogromne, teke zube. I onda opet onaj uasni oseaj, koji
preti nesveu pas gleda u nju ne bilo koju enu kojoj se desilo,
eto, da je u klopci u svojim kolima, sa svojim ma lim deakom, ve u
Donu Trenton, kao da je lutao okolo, ekajui da se ba ona pojavi.
Kudo poe ponovo da laje, zvuk lavea bio je prodoran ak i kroz
staklo automobila. Najednom joj pade na pamet da ako automatski ne
podigne prozor im se pinto zaustavi (kako tata kae: zaustavi kola,
podigni prozore, proveri konicu, izvuci kljueve, zakljuaj auto),
ostade kraa za svoj vrat. Njena krv poprskala bi volan, tablu, stakla.
Samo jedna jedina radnja, tako automatska, a ona nije mogla da se seti
da je izvede.
Vrisne.
Odvratna njuka psa zamakne s njenog vidika.
Priseti se da je i Ted tu i pogleda oko sebe. Ugledavi ga, obuzme je
novi strah, poput uboda uarene igle. Nije bio onesveen, ali ni blizak
svesti. Zabaeno je sedeo na svom seditu razrogaenih oiju, praznog
pogleda. Lice mu je bilo belo. Usne u uglovima poplavele.
Ted! Ona mu zapucketa prstima ispred nosa i on usporeno
trepnu na ovaj suvi zvuk. Ted!
Mamice? ree Ted promuklo. Kako je udovite izalo iz
mog garderobera? Je li to san? Je l ja to spavam?
Sve e biti u redu, ree ona i proe je jeza od njegovih rei.
Bie...
Ona ugleda ogroman rep psa kako prolazi ispred pintoa. Iao je
okolo na Tedovu stranu automobila.
A Tedov prozor nije bio zatvoren.
Ona skoi preko Tedovog krila, svaki mii u gru, zglobovi su se
oglaavali pri histerinom okretanju ruice. Okretala je to je bre
mogla, ubrzano diui, oseajui kako se Ted previja pod njom.
Ne uspe da ga zatvori do kraja kad Kudo skoi. Ostao je sasvim
dovoljan otvor da Kudo silovito nabije svoju njuku primoran da je
podie ka plafonu dok je ona uporno pokuavala da ga zatvori do
kraja. Ted ponovo vrisne i zarije glavu u ruke da ne gleda. Pokua da
sakrije lice u Donin stomak, u svom lepom naporu da pobegne,
ometajui je u pokuaju da zatvori prozor.
Mama! Mama! Mama! Kai mu da prekine! Kai mu da ide!
Neto toplo slivalo joj se niz ruke. Sa uasom shvati da je to bila
meavina sluzi i krvi koja se luila iz psee njuke. Poslednji put, iz sve
snage i uspe jo malo da digne prozor. Kudo ustukne. Jo jednim
pogledom obuhvati besnog izopaenog bernardinca, suludu
karikaturu one prijateljske njuke. Onda se pas prevrne i ona mu je
mogla videti samo lea.
 Sada se ruica lako okretala. Ona zatvori prozor pa izbrie ruke o
farmerke, glasno se gnuajui.
(o Isuse o Marijo majko boja)
Ted je ponovo pao u ono polusvesno stanje. Ovoga puta, na
pucketanje njenih prstiju nikakva reakcija.
Imae neke komplekse od ovoga, gospode. Dragi Ted, da sam te
samo ostavila sa Debi.
Uhvati ga za ramena i poe da drmusa.
Je l ja to spavam? on ponovo upita.
Ne, ree ona. On uzdahne duboko i bolno. Od tog zvuka srce
joj se paralo. : Ne, ali sve je u redu, Ted. U redu je. Pas ne moe da
ue unutra. Sad su svi prozori zatvoreni. Ne moe da ue. Ne moe
nam nita.
To proe i Tedove okice malo se razbistre. Onda idemo kui,
mama. Neu ovde da ostanem.
Da, da. Hoemo...
Poput ogromnog smeeg projektila, Kudo skoi na haubu i lajui
nasrne na staklo. Ted ponovo zaurla, oi mu se iskolae, u obraze je
zarivao svoje male pesnice, ostavljajui crveni trag za njima.
Ne moe nam nita! Dona vikne na njega. uje li ti mene?
Ne moe da ue! Ted!
Kudo se ustremi na staklo, tup udarac, povue se pa nanovo
zagrebe haubu. Ostavljao je seriju tragova na boji automobila. A onda
ponovo krene.
Hou kui! vrisne Ted.
Zagrli me vrsto, Tedi i nita ne brini.
Kako je ovo suludo zvualo... ali ta drugo da mu kae.
Ted zarije lice u njene grudi. Istog asa Kudo ponovo nasrne na
staklo. Pena se slivala niz staklo dok je uzaludno pokuavao da ga
pregrize i ue. Njegove mutne zakrvavljene oi piljile su u Donine.
Raskomadau te, govorile su. I tebe i deaka. Prodrau vas ive,
samo kad naem ulaz u ovu metalnu konzervu. Gutau vas pare po
pare dok jo budete vritali.
Besan, pomisli. Ovaj pas je besan.
Sa sve veim strahom, pogleda prema parkiranom kamionu Doa
Kejmbera. Da ga nije ujeo?
Ona pritisne sirenu. Pinto zaurla a pas zatetura, skoro potpuno
izgubivi ravnoteu. Ne prija ti ba, a? Ona se trijumfalno izdere
na njega. Smeta tvojim uima, je l da? Ponovo legne na sirenu.
Kudo skoi sa haube.
Mamice, molim te, idemo kui.
Ona okrene klju. Motor zavergla i zavergla i zavergla... ali pinto
ne krene. Konano, ona odustane.
Srce, ne moemo jo da idemo, auto...
Da! Da! Sada! Ba sada!
Glava poe da joj se trese. Bolno i potpuno usklaeno sa ubrzanim
pulsiranjem Brca.
Ted, sasluaj me. Auto nee da upali. To je zbog tog kvara.
Moramo saekati da se maina ohladi. Mislim da e onda ii. Onda
moemo otii.

Jedino to nam preostaje jeste da izaemo odavde i da se spustimo

niz brdo. Onda vie nije vano da li e stati jer moemo i bez motora.
Ako se ne bojim da vozim bez konica, mogli bismo prevaliti ceo put do
ceste Mepl ugar i da maina otkae... ili...
Seti se kue u dnu brda, one potpuno utonule u detelinu sa istone
strane. Tamo ima ljudi. Videla je kola.
Ljudi!
Ponovo pone sa sirenom. Tri puta kratko tri puta dugo tri puta
kratko i tako po sto puta jedino ega se seala od Morzeove azbuke
sricane u toku dve godine provedene sa skautima. ue je. ak i ako
ne budu razumeli poruku, doi e da vide ko to aka avola kod
Doa Kejmbera i zato.
Gde li je pas? Vie nije mogla da ga vidi. Ali, nije vano. Pas ne
moe da ue, a pomo samo to nije stigla.
Sve e biti dobro, obrati se Tedu. Samo ekaj i videe.
Prljava fasada u Kejmbridu skrivala je kancelarije studija
Matarsko oko. Poslovni prostor nalazi se na etvrtom spratu, dva
manja studija na petom, a na estom i poslednjem spratu bila je
projekciona sala jedva dovoljna za esnaest sedita u etiri reda, sa
jadnim ureajima za rashlaivanje.
U predveerje tog ponedeljka, Vik Trenton i Roder Brejkston
sedeli su u treem redu projekcione sale, bez sakoa, razvezanih
kravata. Gledali su po pet puta svaku reklamu sa arp Profesorom
Pahuljicom. Bilo ih je ukupno dvadeset. A od svih dvadeset, samo tri
pota famoznog Rezberi Zingersa.
Poslednja rolna od est spotova istekla je pre pola sata, kino-
operater im je poeleo laku no i otiao na svoj veernji posao da vrti
filmove u bioskopu Orson Vels. Petnaest minuta kasnije, Rob Martin,
predsednik Matarskog oka mrzovoljno im mahne za laku no i
doda kako su im njegova vrata otvorena tokom itavog sutranjeg
dana, kao i u sredu, ukoliko ga budu trebali. Zaobie reenicu koja je
bila prisutna u sve tri glave: Vrata su vam otvorena ukoliko smislite
neto o emu bi vredelo porazgovarati.
Rob je imao pravo na mrzovolju. Bio je to vijetnamski veteran koji
je izgubio nogu u Tet-ofanzivi. Svu svoju invalidninu uloio je u
otvaranje M-O studija, krajem sedamdesete. Studio se borio i koprcao
sve vreme, uglavnom skupljajui mrvice sa stolova dobrostojeih
medijskih kua na kojima su se gostili vei bostonski studiji. Vik i
Roder radili su sa njim iz prostog razloga to ih je on podseao na
njih same na neki nain, slini su bili njihovi putevi borbe za
dosezanje ciljeva iz bajki i slabljenje do propasti. A i inae Boston je
bio laki za prolaz nego Njujork, recimo.
U poslednjih esnaest meseci, Matarsko oko je doivelo pravi
uspon. Rob je bio u prilici da iskoristi injenicu da oni rade spotove za
arpa i na raun toga dobij aju i druge poslove. Po prvi put stvari su
prilino stabilno delovale. U maju mesecu, neposredno pred bum
pahuljica, on poalje Viku i Roderu razglednicu na kojoj je prikazan
jedan od bostonskih autobusa u pokretu. Na zadnjoj strani bile su
etiri dame diskretno nagnute, koliko da istaknu svoje zadnjice u
novom modelu farmerki. Tekst na poleini razglednice u
novinarskom stilu: MATARSKO OKO PONUDILO UGOVOR ZA IZRADU
STRANJICA BOSTONSKIH AUTOBUSA ZA DOBRE PARE. Onda je to
bio vrisak, a sad ve ni blizu ale. Posle fijaska Zingersa, dva klijenta
(ukljuujui i pomenuti program insa) otkazala su aranman sa M-O
i kad bi Edvorks izgubio raun kod arpa, Rob bi izgubio i sve ostale,
zahvaljujui arpovom. Bio je ljut i preplaen... oseanja koja je Vik
savreno dobro poznavao.
Sedeli su i utke puili skoro itavih pet minuta kad Roder krene
usporeno, Vik, meni se od toga stvarno povraa. Gledam kako tip
sedi za svojim stolom i posmatra me kao da ne moe da savae
komad putera u ustima, uzima poveu koliinu pahuljica, prodere ih i
kae Ne, nieg loeg ovde i meni samo krene u stomaku. Srea moja
da je kino-operater morao da ode. Da su pustili tu bljuvotinu samo jo
jednom, ja bih je odgledao sa kesom za povraanje na krilu.
Nervozno ugasi cigaretu u pepeljari na naslonjau za ruke. Stvarno
je delovao bolesno, ten mu je poprimio neki ukasti ton koji se Viku
nimalo nije dopadao. Nazovi to nervni slom, premor ili ve kako bilo,
ali uvek se misli na ono prestravljeno svijanje u pacovsku rupu.
Svijanje koje gleda u mrak i vidi neto to e te pojesti.
Stalno sebi ponavljam, Roder e, poseui za novom
cigaretom, kako vidim neto. Zna? Neto. Nisam verovao da je ba
toliko loe koliko mi se inilo. Ali, kumulativni efekat ovih spotova...
to ti je kao da gleda Dimija Kartera i on ti kae Nikad vas neu
prevariti. Povue dim cigarete pa je uvali u pepeljaru. Nije ni
udo to su Dord Karlin, Stiv Martin i onaj jebeni subotnji program
uivo digli toliku galamu. Tip je toliko licemeran...
Glas mu iznenada zadrhti i on zatvori usta.
Imam ideju, ree Vik tiho.
Da, pa ti ree neto jo u avionu. Roder ga pogleda ne
nadajui se ba preterano. Ako ima ideju, daj da ujemo
Mislim da bi arp Profesor Pahuljica morao da snimi jo jedan
spot, ree Vik. Mislim da bi trebalo da ubedimo matorog arpa.
Ne malog. Ba matorog.
I ta e stari profa sad da prodaje? upita Roder,
otkopavajui jo jedno dugme na koulji. Otrov za pacove ili ta?
Ma, daj, Roder. Pa niko nije otrovan.
Al jo uvek moe da se otruje, ree Roder i prasne u smeh.
Ja se ponekad pitam da li ti uopte shvata ta je to propaganda. To
je, bre, dranje vuka za rep. Eto, mi ispustismo ovog vuka i on samo
to se nije vratio po nas da nas cele popapa.
Roder...
Ovo ti je, bre, zemlja u kojoj se na naslovnim stranama
objavljuje vest da je jedan potroa konstatovao kako hamburger od
200 gr kod MekDonalda tei neto manje od 200 gr. Neki mrani
kalifornijski asopis donosi reportau o tome kako kolizija u
prednjem trapu moe dovesti do eksplozije rezervoara za benzin kod
pintoa, a fordova kompanija...
Nemoj sad to, prekine ga Vik nasmeivi se. Moja ena
ima pintoa. Problema kolko voli.
Ja samo hou da ti kaem da bi novi spot arp Profesora
Pahuljice bio taman toliko mudar kao i ustupak koji bi Riard Nikson
adresirao na Sindikat. On je, bre, iskompromitovan, Vik, tip je totalno
ispaljen! Zastane, pogleda u Vika, a ovaj je slagao bore na elu. I
ta bi ti da on kae?
Da mu je ao.
Roder mu namigne pa poe da se kikoe. Da mu je ao. ao? O,
boe, pa. to je divno. Je l to bila tvoja sjajna ideja?
Polako, Rod. Nee ak ni da mi prui priliku. To uopte ne
lii ria tebe.
Ne, ree Roder. Izgleda da stvarno ne lii. Ali, ja ne mogu
da verujem da Ji to...
Ozbiljno? Na alost, sasvim ozbiljno. Ti si zavrio kurseve. ta je
sutina uspene propagande? Zato se uopte neto reklamira?
Svaka reklama zasniva se na tome da ljudi hoe da poveruju.
Ljudi se prodaju.
Da, i kad Mejtag kae da je najusamljeniji ovek u gradu, ljudi
hoe da poveruju da negde stvarno postoji takav ovek, koji nita ne
radi nego samo slua radio i tek mu se ponekad smisli da ga sam
iskljui. Ljudi hoe da veruju da njihovi Mejtagi nikad nee morati na
popravku. Kad Do DiMadjo izae i kae G. Kafa tedi kafu i novac,
ljudi hoe da poveruju u to: Ako...
Ali, ovee, zbog toga smo i otili u abar. Hteli su da poveruju
arp Profesoru Pahuljici i on ih je izneverio. Kao to su hteli da veruju
i u Niksona, a on...
Nikson! Nikson! Niksonl ree Vik, iznenaen svojom
estinom. Potpuno si zaslepljen tim poreenjem. uo sam to bar
dvesta puta otkako je stvar propala. Stalno to ponavlja, a poreenje
uopte ne odgovara!
Roder ga je zapanjeno gledao.
Nikson je bio varalica, znao je da je varalica, a govorio je da nije
varalica. arp Profesor Pahuljica govorio je da nema nieg loeg u
pahuljicama Red Rezberi Zingers iako jeste bilo neeg loeg, ali on to
nije znao. Vik se nagne napred i prstom blago dotakne Roderovu
ruku, naglaavajui. Nije bilo prevare. On to mora da kae, Rod.
On je taj koji mora da izae pred ameriki narod i kae da nije bilo
prevare. Ono ega jedino jeste bilo, jeste greka koja se potkrala
kompaniji koja proizvodi vetake boje za hranu. Greku nije nainila
arpova kompanija. On to mora da kae. I to je najvanije, mora rei
da mu je ao to je dolo do takve greke i to su ljudi uplaeni iako
nije niko povreen.
Roder klimne glavom pa slegne ramenima. Da, shvatam, ta
hoe. Ali ni matori ni mali to nee, Vik. Oni hoe da sahrane...
Da, da, da! Vik se tako prodra da se Roder trgne. Skoi i
krene nervozno da koraa gore-dole du uskog prolaza izmeu
redova u projekcionoj sali. Naravno da hoe i u pravu su, mrtav je i
treba ga sahraniti, arp Profesora Pahuljicu treba sahraniti, Zingersi
su ve sahranjeni. Ali, ono to mi moramo da pokaemo jeste da to
nee biti pononi pogreb. U tome je stvar! Oni impulsivno hoe da ree
ovu stvar kao mafija: ko je uprskao pojede ga mrak... ili kao
prestravljeni roak to pokopava rtvu kolere.
Nagne se ka Roderu, tako da su im se nosevi skoro doticali.
Na posao je da ih ubedimo da Profesor Pahuljica nikad nee
stei svoj mir, ako ne bude pokopan usred svetlosti dana. I hou da
cela zemlja bude u alosti kad njega sahranjujemo.
Ti si polu... Roder poe, pa naglo uuta.
Konano Vik prepozna onaj prestravljeni izraz u oima svog
ortaka. A onda, iznenada, ovaj uplaeni izraz na Roderovojn licu bi
zamenjen nekim ludilom. Roder grohotom poe da se smeje. Vik je
toliko bio zadovoljan to je video to nasmejano lice da je, po prvi put
otkako je dobio Kempovu poruku, potpuno zaboravio na Donu i sve
to se dogodilo. Posao ga je potpuno opseo i tek kasnije je mogao da
se upita koliko li je vremena prolo otkad je poslednji put osetio to
isto predivno posveenje neemu u emu je bio sjajan.
Spolja gledano, mi samo traimo da se ponovi ono to arp
ponavlja sve vreme otkako se to dogodilo, nastavi Vik, ali, kad to
kae Profesor Pahuljica lino...
Zatvara se krug, promrmlja Roder. Zapali jo jednu
cigaretu.
Naravno da je tako. Moda i moemo to da namestimo
matorom kao finalnu scenu u farsi Red Rezberi Zingersa. Mi
ostajemo isti. To stie iza nas...
Uzimanje gorkog leka. Sigurno, to bi ostavilo utisak na matorog
gusana. Javno pokoravanje... sam sebe izbiuje...
I umesto da ode dostojanstveno poput oveka koji je zavalio
dupe u blateku svi mu se smeju i on odlazi kao Daglas MekArtur,
pokazavi kako stari vojnici nikad ne umiru, ve samo izblede. To bi
bilo spolja, na povrini. Ali, ispod toga traimo ton... oseanje... Sad
je ve prelazio granicu i umeao se u Roderovu specijalnost. Da je
samo uspeo da razoblii znaenje ove ideje koja mu je iskrsla jo uz
kafu kod Bentlija, Roder bi je sigurno prihvatio jo onda.
MekArtur, ree Roder tiho. To je to, zar ne? Ton je
oprotajni. Oseanje aljenja. Ljudima sugerira oseanje da mu je
nainjena nepravda, ali da je sad kasno. I... pogleda u Vika skoro
unezvereno.
ta?
Veernji blok, ree Roder.
A?
Pa spotovi. Putamo ih u veernjem bloku. Oni su za roditelje, a
ne za decu. Je ltako?
Aha, aha.
Ako ikad napravimo tu stvar.
Vik se nasmeje. Napraviemo, bogami! Citira jedan od
Roderovih izraza za dobar reklamni spot: To je vrea bez dna,
Roder. Sjebaemo im znanje, samo ako treba. Iskoristiemo sve to
moemo pre nego odemo u Klivlend...
Sedeli su i razgovarali jo itav sat u maloj projekcionoj sali i kad
pou natrag u hotel, obojica znojavi i premoreni, bio je mrkli mrak.

Moemo li sad kui, mamice? upita Ted apatino.

Samo jo malo, srce.
Ona baci pogled na klju u bravi za paljenje automobila. Ostala tri
kljua na privesku: klju od kue, garae i pintoovog prtljanika. Na
metalnom prstenu o kome su visili kljuevi, bio je komadi koe i
peurka. Privezak koji je kupila kod Svansona, u bridtonskoj
robnoj kui, negde u aprilu. U aprilu kad je bila tako razoarana i
uplaena, i ne znajui ta je pravi strah, strah od toga da nikad nee
uspeti da podigne prozor pored svog deteta, dok besan pas balavi
njene ruke.
Posegne za kljuem. Dotakne koni privezak. Ponovo povue ruku
nazad.
U tome je bila stvar: plaila se i da proba.
Bilo je sedam i petnaest. Dan je jo uvek bio svetao, iako se
pintova senka protezala sve do garae. Ona nije ni znala da njen inu
i njegov ortak jo uvek gledaju spotove arp Profesora Pahuljice u
Matarskom oku u Kejmbridu. Nije znala ni zato se niko nije
javljao na znak SOS koji je uporno oglaavala sirenom. Po knjizi, neko
bi morao da doe. To bi bila nagrada heroini za tako pametnu ideju.
Ali niko nije doao.
Zvuk je sigurno dospeo do one trone kue u dnu brda. A moda su
oni tamo bili pijani. A moda su vlasnici ono dvoje parkiranih na ulazu
(dvorinom ulazu, automatski se ispravi, ovde to zovu dvorini ulaz)
zajedno otili treim kolima. Kako bi samo volela da vidi tu kuu
odavde, ali to je bilo nemogue, gubila se sa vidika ve prvim
usponom brda.
Konano odustane od poziva SOS. Bojala se da bi toliko trubljenje
moglo da isprazni akumulator koji nisu punili ni menjali od dana kad
su ga kupili. Jo uvek je verovala da e pinto upaliti kad se maina
dovoljno ohladi. Ranije je uvek tako bilo.
Ali, ti se boji da proba, jer ako ne upali...ta onda?
Posegne za kljuem kad pas utetura u njeno vidno polje. Leao je
ispred pintoa tako da nije mogla da ga vidi. Sada se polako kretao ka
tali, pognute glave i podvijenog repa. Gegao se tromo i teturao poput
pijanca na samoj ivici svog gorkog kraja. Ne osvrui se, Kudo
zamakne za senke zgrade i nestane.
Ona jo jednom povue ruku sa kljua.
Mamice, zar neemo da idemo?
ekaj da smislim, srce, ree ona.
Baci pogled na levu stranu, kroz prozor pored vozaevog sedita.
Samo osam brzih stepenika odvelo bi je do zadnjih vrata Kejmberove
kue. U koli je bila zvezda u trkakom timu, a jo uvek je redovno
dogirala. Mogla je da pretekne psa sve do vrata, pa i unutra, bila je
sigurna u to. Tamo ima telefon. Samo jedan poziv erifu Benermanu i
ovaj uas bi se zavrio. S druge strane, ako ponovo pokua da upali
mainu, moda nee hteti da krene... ali bi to razjarilo psa. Jedva da je
neto znala o besnilu, ali se odnegde priseala da su besne ivotinje
preosetljive na zvuke. Buka moe da ih odvede u frenetino ludilo.
Mamice?
Pst, Ted. Pssst!
Osam stepenika. Udri.
ak i ako je Kudo vrebao i posmatrao iz garae, van domaaja
njenog pogleda, oseala se sigurnom ona je znala da moe dobiti
trku do zadnjih vrata. A... ovek kao Do Kejmber sigurno je imao
puku. A moda i punu policu. Sa kakvim bi samo zadovoljstvom
raznela jebenu glavu tog psa u gomilu kae i dema od jagoda.
Osam stepenika u trku.
Naravno. Samo napred.
A ta ako su ta vrata od verande zakljuana?
Vredi li taj rizik?
Srce joj je besomuno udaralo u grudima, dok je odmeravala svoje
anse. Da je bila sama, to bi bilo neto drugo. Ali, pretpostavimo da su
zakljuana. Mogla je da pretekne psa do vrata, ali ne i nazad do kola.
Ako on pojuri, ako nasrne na nju kao pre? A i ta bi Ted radio? ta ako
bi Ted video kako njegovu mamu napada bolesni pas od stotinak
kilograma, kako je epa i grize, otvara...
Ne. Ovde su bili sigurni.
Probaj motor ponovo!
Posegne za kljuem i deli njenog mozga uzvikne da bi bilo
pametnije saekati jo malo da se maina sasvim ohladi...
Sasvim ohladi? Pa oni stoje ovde ve vie od tri sata.
Zgrabi klju i okrene ga.
Maina zavergla jednom, dvaput, triput... i onda primi, oglasivi se
buno.
Bogu hvala! ona vikne.
Mamice? upita Ted vritei. Je l idemo? Je l idemo?
Idemo, Dona e nepokolebljivo i ubaci menja u brzinu.
Kudo izleti iz tale... a onda samo ostane tu, buljei u auto. Jebi se,
psu! Izdra se trijumfalno.
Pritisne pedalu gasa. Pinto prevali metar-dva i stane.
Ne! vrisne, a idiotska crvena lampica ponovo krene. Kudo
zakorai, pree jo dva koraka kad se maina zaustavi, ali i dalje samo
ostane nem, pognute glave. Posmatra me, ponovo je opsedne misao.
Njegova senka protezala se za njim tako jasno kao silueta iseena od
crnog krep-papira.
Dona nespretno poleti ka kljuu i okrene ga. Motor pone da
vergla, ali ovog puta nije prihvatao. U uima joj je odzvanjalo neto
nalik na tandrkanje i nekoliko trenutaka uopte nije shvatala da je to
samo u njenoj glavi imala je ak neki udan oseaj da je mogao
dopirati i od psa. Udari u klju sa uasnom grimasom na licu, psujui,
ve nesvesna Tedovog prisustva, izbacivala je rei za koje nije imala
pojma ni da ih zna. A sve to vreme, Kudo je stajao tamo i posmatrao,
oslikavajui se u dugoj senci za petama koja je nalikovala nestvarnom
pogrebnom lepu.
Konano, Kudo se oprui na ulazu, kao da je zakljuio da nemaju
nikakve anse da pobegnu. Zbog toga ga je sada mrzela vie nego
onda kada je kroz Tedov prozor pokuavao da ue u auto.
Mamice... Mamice... Mamice!
Negde iz daleka. Nevano. Jedino to je u ovom asu bilo vano, to
je ovaj prokleti mali jebeni auto. Ima da krene. Ona e ga naterati da
krene istom... snagom... svoje volje!
Nije imala predstavu koliko je vremena stvarno provela
pogrbljena nad volanom, sa kosom u oima, uzaludno pokuavajui da
upali motor. Ono to je na kraju vrati sebi nije bilo Tedovo vritanje
koje je sad preraslo u apat ve zvuk maine. Kresnula bi na pet
sekundi, pa prestajala da radi, pa opet pet sekundi pa prestajala. inilo
joj se da pauze postaju sve due.
Usijala je motor.
Odustane.
Odustajala je samo povremeno, poput ene koja povremeno dolazi
sebi iz nesvesti. Seti se napada gastroentritisa koji je imala na koledu
sve u njoj bi krenulo liftom nagore ili padobranom nadole finale
svega bilo je sivilo nekog toaleta. Vraanje je bilo ba kao i ovo sad,
kao da si isti onaj od ranije, ali je neki nevidljivi slikar dodavao boju
svetu, isprva ga inei punim, a onda prepunim. Boje su vritale na
tebe. Sve je izgledalo plastino i lano, nalik na stvari u izlogu
POLETITE U PROLECE, moda ili SPREMNI ZA POETNI UDARAC.
Ted se uurio dalje od nje, kapci zatvoreni u gru, palac jedne
ruke u ustima. Drugu ruku vrsto je drao na zadnjem depu u kome
su bile Rei za udovite. Disanje mu je bilo plitko i ubrzano.
Ted, ree ona, nita ne brini.
Mamice, jesi dobro? Glasi je bio tek neto sigurniji od
promuklog apata.
Da. Kao i ti. Bar smo sigurni. Ovaj star* auto e ii. Videe.
Mislio sam da se ti ljuti na mene.
Ona ga zgrabi i vrsto zagrli. Osetila je znoj u njegovoj kosi i miris
Donsonovog ampona Nema vie suza.
Pomisli na tu flaicu koja je bezbedno stajala na drugoj polici
medicinskog kabineta u kupatilu na spratu. Kad bi samo mogla da je
dotakne! Ali, od svega toga mogla je samo da oseti miris u tragovima.
Ne, duo, ne na tebe, ree ona. Nikad na tebe.
Ted je zagrli. On nam ovde ne moe nita, je l da?
Ne.
Ne moe... ne moe ni da ue unutra, je l da?
Ne.
Mrzim ga ree Ted zamiljeno. Hou da umre.
Da. I ja.
Ona baci pogled kroz prozor i shvati da je sunce na samom
zalasku. Obuzme je neka zloslutna jeza pri samoj pomisli. Seti se
murki iz detinjstva koje su se uvek zavravale stapanjem senki u
purpurne lagune; mistini zov iz prikrajka njenog detinjstva, dalek i
srean, cika dece koja se raduju veeri, vrata koja se zatvaraju pred
noi:
Tra-la-la-la-la-la! Tra-la-la-la-la-laam-la!
Pas ju je posmatrao. Bio je lud i ona vie nije sumnjala u to.
Njegove sulude prazne oi bile su netremice fiksirane u nju.
Ne, ti to izmilja. To je samo pas i to bolestan pas. Stvari su ve
previe loe i bez privienja da u tim oima ima neega ega nema.
Govorila je sama sebi. Pre samo nekoliko minuta, bila je ubeena
da su Kudoove oi kao na kakvom portretu koji te prati bez obzira u
kom uglu prostorije se naao.
Ali, pas je gledao u nju. I... i bilo je neeg poznatog u tome.
Ne, ree sebi, i pokua da odagna tu misao. Ali bilo je prekasno.
Videla si ga ranije, zar ne? Onog jutra kad je Ted po prvi put imao
rune snove, onog jutra kad su aravi i ebad vraeni na stolicu,
njegov Mika na vrhu, i samo na tren, kad si otvorila vrata garderobera,
videla si upala oblija crvenih oiju, neto u Tedovom garderoberu to
je bilo spremno da skoi, bio je to Kudo, Ted je bio u pravu sve vreme,
samo to udovite nije bilo u garderoberu... bilo je ovde. Bilo je
(prekini)
ovde i ekalo samo da
(!PREKINI DONA!)
Buljila je u psa i zamiljala kako prodire u njegove misli. Proste
misli. Isti prost obrazac koji se obnavlja uprkos vrtlogu njegove
bolesti i delirijuma.
Ubij ENU. Ubij DEAKA. Ubij ENU. Ubij...
Prekini, naredi sama sebi. On uopte ne misli i to nije nikakav
avolji bauk iz deijeg garderobera. Obian bolestan pas t to je sve. Jo
malo pa e poverovati da je pas kazna boja za poinjem...
Kudo iznenada ustade maltene kao da ga je ona pozvala i
ponovo nestane u tali.
(maltene kao da ga je ona pozvala)
Ona se drhtavo, poluhisterino nasmeje.
Ted digne pogled. Mamice?
Nita, srce.
Ona pogleda ka mranom ulazu u garau-talu, pa ka zadnjim
vratima kue. Zakljuano? Otkljuano? Zakljuano? Otkljuano?
Pomisli kako bi se novi okretao u vazduhu, kako bi se burence
okretalo na pitolju, pet praznih mesta, jedno puno. Zakljuano?
Otkljuano?

Sunce se spustilo i sve to je ostalo od dana svilo se u belu liniju

ocrtanu na horizontu. Nije bila nita gua od bele pruge na asfaltu
auto-puta. A i ona e vrlo brzo nestati. Zrici su pevali u visokoj travi
sa desne strane ulaza, dopunjujui se u besmislenim kriketi-riketi
glasovima.
Kudo je i dalje bio u tali. Spavao? pitala se ona.
Jeo?
Ta misao podseti je da je i sama spakovala neto hrane. Povue se
izmeu dva prednja sedita do torbice sa Snupijem i svoje smee
torbe. Njena termos boca otkotrljala se skroz pozadi, verovatno kad je
auto poeo da tuca uzbrdo. Morala je da se protegne, bluza joj se
izvue iz pojasa dok je prstima lovila stvari po zadnjem seditu. Ted
koji je dremao, naglo se probudi. Njegov glas odmah je ispuni nekim
otrim strahom iz koga je jo vie mrzela tog prokletog psa.
Mamice? Mamice? ta to...
Samo da dohvatim hranu, umirivala ga je. I moj termos,
vidi?
Dobro, on se ponovo zavali u svoje sedite i vrati palac u
usta.
Ona blago protrese termos pored uha, oslukujui kotrljanje
slomljenog stakla. ulo se samo mukanje mleka. A i to je bilo neto.
Ted? Hoe da jede?
Hou da pajkim, ree on, ne otvarajui oi, i dalje sa palcem
u ustima.
Mora da nahrani mainu, drugar.
Nije se ak ni nasmeio. Nisam gladan. Pospan sam.
Ona ga brino pogleda i odlui da bi bilo pogreno dalje ga terati.
San je bio Tedov prividan odbrambeni mehanizam moda i jedini
sad je ve ionako pola sata prolo njegovo uobiajeno vreme za
spavanje. Naravno, da su sad kod kue, on bi popio au mleka, pojeo
par keksia pre pranja zuba... i jedna priica, jedna iz one njegove
knjige, moda... i...
Ona oseti kako je bolno peku oi pred suze i pokua da odagna sve
te misli. Otvori termos, ruke su joj podrhtavale, uspe sebi pola olje
mleka. Solju ostavi ispred sebe na ploi sa instrumentima i uzme jedan
slani tapi. Posle prvog zalogaja shvati da je potpuno izgladnela.
Pojede jo tri tapia, uzme koji gutljaj mleka, proguta etiri-pet zrelih
maslinki, pa iskapi mleko. Podrigne tiho... a onda se malo ozbiljnije
zagleda u talu.
Sada je ona senka pred njom bila mranija. Samo to to nije bila
senka. Bio je to pas. Bio je to Kudo.
Gleda nas.
Ne, nije verovala u to. Kao to nije verovala ni u viziju Kudoa u
gomili ebadi u garderoberu njenog sina. Ona nije... samo... samo
jedan deli nje jeste. Ali taj deli nije bio u njenoj svesti.
Baci pogled na retrovizor u kome se ogledao put. Bilo je ve
previe mrano da bi ga videla, ali je znala da je tu, ba kao to je
znala i da niko nee doi. Kada su ono proli put Vikovim jaguarom
doli sve troje (onda je pas bio divan, promrmlja negde u sebi, Tedi ga
je mazio i smejao se, sea se?), cerekali su se i uivali, Vik joj je tad
rekao da je Kasl Rok skladite bilo na samom kraju gradske ceste br.
3. Onda je krenuo novi program poumljavanja i sada se, etvrt milje
iza Kejmberovog imanja, put prosto zavravao na mestu odakle se
prostire gorski lanac. Na obroncima znak ZABRANJEN PROLAZ
SKLADITE ZATVORENO. Od Kejmberovih se nije imalo kud dalje.
Dona se pitala da nee moda sluajno naii neki ljudi u potrazi za
pravim pravcatim privatnim parkingom, a nije mogla da veruje da ba
nikog od lokalne deurlije ne kopka ta ima na starom skladitu. Bilo
kako bilo, jo uvek niko nije natrapao ovamo.
Bela linija na horizontu bledela je i utapala se u veernje
rumenilo... i ona se bojala da i to nije bila samo njena iluzija. Meseca
nigde nije bilo.
Neverovatno, ali i sama se oseti pospanom. Moda je san bio i
njeno prirodno oruje. A i ta bi drugo mogla sad? Pas je i dalje bio
tamo (bar je tako mislila; mrak je bio ve tako dubok da se teko
moglo rei je li to bio stvarni oblik ili samo senka). Akumulator je
morao da se odmori. Onda e moi ponovo da pokua. Zato onda ne
bi odspavala?
Paketi u potanskom sanduetu. Onaj paketi od D. S. Vitnija.
Malo se pridigne, namrti obrvu pred zagonetkom. Okrene glavu,
ali prednji ugao kue potpuno je blokirao pogled na potansko
sandue. Ipak, lepo je videla taj paketi kako lei u potanskom
sanduetu. Zato li je mislila na to? Je li to imalo bilo kakvog znaaja?
Jo uvek je drala iniju sa maslinama i krastavcima, svaki
posebno uvijen u foliju. Umesto da pojede jo neto, samo stavi beli
plastini poklopac na iniju i vrati je u Tedovu torbicu. Ne dopusti sebi
da krene u razmiljanje zato je toliko brinula o hrani. Zavali se u
sedite i napipa ruicu kojom se naslon sputao. Nameravala je da
razmisli o paketiu u potanskom sanduetu tamo je bilo neega,
bila je skoro sasvim sigurna u to ali njene misli skliznu na drugu
ideju, koja potpuno ponese tonove stvarnosti dok se ona uvlaila u
san.
Kejmberovi su otili da posete roake koji ive u nekom gradu
udaljenom dva, moda i cela tri sata vonje.
Kenebunk, moda. Ili Holis. Ili Ogasta. Bio je to porodini skup.
 U zaetku svog sna, nazrela je skup od pedesetak ljudi, ili neto
vie, na zelenom travnjaku, veliine i lepote kakve se mogu videti
samo u TV-reklamama. Bio je tu i ozidani rotilj nad kojim se uveliko
dimilo. Za dugim drvenim stolom sedelo je bar etiri tuceta ljudi i svi
su jedno drugom dodavali klipove kukuruza i pekarski krompir... Bilo
je tu i hrenovki sa rotilja (Doni ponu da rastu zazubice od ove
vizije). Preko stola bio je prostrt stoljnjak vezen rukom. U proelju je
bila jedna draga ena, potpuno bele kose, na samom vratu skupljene u
punu. Potpuno ubaena u kapsulu svog sna, Dona shvati da je to bila
njena majka. Nije je iznenadilo.
Kejmberovi su bili tu, ali to zapravo nisu bili oni.
Do Kejmber je, u istom radnom odelu iz Siersa, liio na Vika, a
g-a Kejmber nosila je Doninu svilenu haljinu vodeno-zelene boje.
Njihov deak izgledao je otprilike onako kako e Ted izgledati u
petom razredu...
Mamice?
Slika se pomuti i poe da se raspada. Ona pokua da je zadri jer je
bila tako mirna i lepa: arhetip porodinog ivota koji joj se nikad nije
dao, koji ona i Vik nikad ne bi ni dosegli sa samo jednim detetom i
svojim paljivo isprogramiranim ivotima. Kroz tugu koja je rasla u
njoj, upita se zato nikad ranije nije razmiljala o stvarima u tom
svetlu.
Mamice?
Slika se iznova uskovitla i poe zatamnjenje. Taj glas spolja
probijao je viziju poput otre igle kroz ljusku jajeta. Nije vano.
Kejmberovi su bili na porodinom skupu i pojavie se kasnije, negde
oko deset, sreni i siti. Sve e biti u najboljem redu. Onaj Do Kejmber
sa Vikovim licem pobrinue se za sve. Sve e opet biti u redu. Ima
stvari koje bog nikad ne bi dopustio. To bi...
Mamice?
Prene se iz sna, iznenaena to se nala za volanom pintoa
umesto u krevetu kod kue... ali samo na tren Divna nestvarna vizija
roaka okupljenih za drvenim stolom poela je ve da se razlae i za
nekih petnaestak minuta nee se setiti nita je sanjala.
Ha? Molim?
Najednom, okantno, telefon u kui Kejmberovih poe da zvoni.
Pas se podie, uskomea senku, tako da se potpuno razbije u njegovo
nezgrapno oblije.
Mama, moram u kupatilo.
Kudo poe da zavija na zvuk telefona. On nije lajao; zavijao je.
Najednom se ustremi na kuu. Skoi na zadnja vrata takvom silinom
da ih protrese u ramu.
Ne, pomisli ona s uasom, o ne, prekini, molim te, prekini...
Mama, moram da...
Pas je reao, otrio zube o drveni deo vrata. Ona je jasno ula
krgutanje zuba pri svakom nasrtaju.
... pikim.
Telefon je zvonio est puta. Osam puta. Deset. A onda prestade.
Ona shvati da je zaustavila dah. Propusti ga kroz zube, izdiui
vazduh kratko i ubrzano.
Kudo je stajao na vratima sa zadnjim apama na zemlji, prednjim
na poslednjem stepeniku. Nastavio je da rei negde u grudima, sasvim
duboko odvratan zvuk iz komara. Na kraju se okrene i zagleda u
pintoa... Dona je lepo videla kako mu se na njuci i grudima ulepila
pena besnila... pa otapka u senke i nestane u njima. Bilo je nemogue
odrediti kuda je zapravo otiao. U garau, moda, a moda i negde
pokraj tale.
Tedi je oajniki cmizdrio na rukavu njene koulje.
Mama, moram jako da idem!
Ona ga pogleda bespomono.

Bret Kejmber polako spusti slualicu. Niko se ne javlja. Valjda

nije kod kue.
eriti klimne glavom u znak odobravanja, ne preterano
iznenaena. Bilo joj je drago to je Dim predloio da telefonira iz
njegovog kabineta koji je bio u prizemlju i potpuno van porodine
sobe. Porodina soba imala je zvunu izolaciju. U njoj su bile police
pune igara, panasonik TV sa velikim ekranom, video-rikorderom i
atari video-igrama. A u jednom uglu bio je vurlicerov duboks koji
je stvarno svirao.
Valjda je dole kod Gerija, doda Bret nezadovoljno.
Pa, mislim da je sa Gerijem, sloi se ona, to ba i nije bilo
sasvim isto kao da je rekla da su zajedno u Gerijevoj kui. Shvatila je
sve iz Doovog poslednjeg pogleda kad su se konano nagodili.
Nagodba koja je nju i njenog sina i dovela ovamo. Nadala se da Bret
nee nazvati obavetenja kako bi naao broj telefona Gerija Pervijea,
jer je sumnjala da e se bilo ko i tamo javiti. Pretpostavljala je da su
njih dvojica, poput dva psa odskitali nekuda da laju na mesec.
Mama, misli li da je Kudi dobro?
Da, ne verujem da bi tvoj otac ba otiao i ostavio ga samog ako
mu nije dobro, ree ona i to je bila istina... Nije verovala da bi tako
neto uradio. Da ostavimo to za ujutro? Ionako ve mora u krevet,
prolo je deset, a danas je bio veliki dan.
Nisam umoran.
Pa, nije ba pametno preterivati sa nervoznim uzbuenjima.
Izvadila sam tvoju etkicu za zube, a tetka Holi ti je spremila pekir.
Sea se koja je spavaa soba?
Da, naravno. Je l i ti ide na spavanje, mama?
Uskoro. Seu jo malo sa Holi. Ona i ja imamo da pretresemo
silnu prolost.
Bret stidljivo ree: Ona lii na tebe. Zna?
eriti ga pogleda iznenaeno. Stvarno? Da, pa verovatno da lii,
malo.
A i onaj deki, Dimi. Alal mu udarac. Bret prasne u smeh.
Je lti povredio stomak?
Ma, avola. Bret pogledom preleti preko Dimovog kabineta,
primeti andervudovu pisau mainu, Rolodeks, uredno naslagane
fascikle sa imenima po abecednom redu. Bio je to paljiv pogled kojim
je sve odmeravao, a ona ga nije niti razumela niti mogla da oceni.
inilo se da se Bret vratio iz daleka. Ne, nije me povredio, on je
samo ete. Namigne joj. Moj roak, tako?
Tako?
Krvno srodstvo. Izgledalo je kao da meditira o tome.
Bret, kako ti se sviaju tea Dim i tetka Holi?
Ona mi se dopada. Za njega jo nita ne mogu da kaem. Taj
duboks. Sve je to lepo, ali... Prodrma glavom nekako nestrpljivo.
ta to, Bret?
On je tako ponosan na to! To je bila prva stvar koju mi je
pokazao, kao dete sa igrakom, zar ovo nije super, zna ve.
Pa, to je tek odskora njegovo, ree eriti. Neki udnovati
strah krene da se vrzma po njoj, neto u vezi sa Doom ta li je on
to natrabunjao Bretu kad ga je odvukao na trotoar? Svako je
pristrasan na neto novo. Holi mi je pisala kad su ga konano
dobili, kae da je Dim eleo tako neto jo iz mladih dana. Ljudi...
duo, razliiti ljudi kupuju razliite stvari. Da... da bi pokazali kako su
uspeni, ja bar mislim tako. O ukusima se ne raspravlja. Ali, to je
obino neto to nisu mogli sebi priutiti sebi u mladosti.
Je li tea Dim bio siromaan?
Ja zaista to ne znam, ree ona. Ali, oni sad nisu siromani.
Samo sam mislio da on ba nema nikakve veze sa tim. Shvata
ta sam hteo da kaem? Unese joj se u lice.
On je to kupio novcem, iznajmio neke ljude da ga poprave,
iznajmio jo neke ljude da to donesu ovamo i sad kae da je to
njegovo, a on nije... zna, nije... ma, ne znam.
On to nije napravio svojim rukama? Iako je strah u njoj sve
vie rastao i srastao sa njom, glas joj je bio nean.
To! Tako je! Kupio ga je novcem, ali stvarno nije imao nikakve
veze...
Ikakve...
O.K., aha, ikakve veze sa tim, a sada, kao da to njemu slui na
ast...
Rekao je da je duboks osetljiva i sloena maina.
Tata bi mogao da je napravi, ree Bret smireno, a eriti se
uini da je ula kako se vrata iznenada s treskom zatvaraju. Nije to
bilo u kui, ve u njenom srcu. Tata bi to sredio i to bi bilo njegovo.
Bret, ree ona (a glas joj je bio slab i kao da se sebi samoj
pravdala), nisu svi tako dobri u sreivanju i popravkama kao tvoj
otac.
Znam to ree, i dalje razgledajui kabinet. Da. Ali tea
Dim ne bi trebalo da se hvali time samo zato to je imao pare,
razume? To to on misli da mu duboks slui na ast, ja ne mogu da
pod....... to mi smeta.
Ona se iznenada razbesni na njega. Poelela je da ga zgrabi za
ramena i prodrma; da se izdere toliko glasno da zakopa istinu u
njegove misli. Taj novac nije stigao niotkuda i sluajno; skoro uvek je
to bio rezultat istrajnog ina volje, a ta volja jeste ba sr karaktera.
Rekla bi mu ona da je njegov otac usavravao svoju zanatsku vetinu
ispijajui bocu za bocom sa svojim drugarima kriom, meu
izbuenim i dotrajalim gumama, dok je Dim Bruks bio u pravnoj
koli, lupajui glavu da zavri razred po razred, jer je to vodilo
diplomi a diploma je ulaznica ulaznica za vonju na vrteci. To jo
uvek nije znailo da ti sleduje prste, ali ti je garantovalo ansu da bar
proba.
Hajde gore i spremi se za krevet, ree ona mirno. Ono to
misli o tvom tei Dimu, zadri za sebe. Ali... prui mu priliku, Bret.
Nemoj suditi samo po ovome.
Sad su ve proli u porodinu sobu i ona prstom pokaza na
duboks.
Ne, neu ree on.
Poe za njom gore u kuhinju gde je Holi pripremala kakao za njih
etvoro. Dim mlai i Green odavno su ve otili na spavanje.
Jesi li nala svog oveka? upita Holi.
Ne, verovatno je siao pa aska sa onim svojim prijateljem,
odgovori eriti. Pokuaemo sutra.
Hoe li kakao, Bret? upita Holi.
Da, molim.
eriti ga je posmatrala kako seda za sto. Stavlja lakat gore, pa ga
brzo spusti, setivi se da je to nekulturno. Srce joj se prepuni ljubavlju,
nadom i strahom, da namah pomisli kako e napustiti njeno telo.
Vreme, pomisli ona. Vremena i budunosti. To mu daj. Ako ga bude
silila, zasigurno e ga izgubiti.
Ali, koliko joj je vremena preostalo? Samo jedna sedmica, a onda
e se vratiti pod Doov uticaj. I ak u ovom trenu, dok je sedela pokraj
svog sina i zahvalila Holi za olju toplog kakaoa, misli joj se ponovo
vrate ideji razvoda.

U njenom snu, objavi se Vik.

Koraao je niz ulaz, priao pintou i otvorio vrata. Bio je u svom
najlepem odelu, sivom sa prslukom (i kad god bi ga obukao, ona bi ga
zafrkavala kako je isti Deri Ford iz doba kad ga kosa jo nije
napustila). Hajde, vas dvoje, rekao je sa onim udnim osmehom na licu.
Vreme je da se ide kui, pre nego to izau vampiri.
Pokuala je da ga upozori, da mu kae da je pas besan, ali rei nisu
poprimile glas. Iznenada Kudo poe da izbija iz mraka, sputene
glave i neumornog potmulog reanj a iz dubine grudi. Njegov ujed nosi
smrt! Nikakav glas se ne oslobodi.
Samo sekund pre no to se Kudo ustremio na Vika, on se okrene i
podigne prst prema psu. Kudoovo krzno istog asa samrtniki pobeli.
Njegove crvene, zakrvavljene oi upadnu u svoje duplje poput
mermernih kuglica u olju. Njuka padne i otkotrlja se du ljunkovite
staze, nalik na crne staklie. Tren kasnije, pred garaom je ostao samo
krzneni kaput.
Ne brini, govorio je Vik u njenom snu. Ne brini za tog starog psa, to
je samo krzneni kaput i nita vie. Jesi li dobila potu? Ne obraaj
panju na psa, pota stie. Pota je vana. Je li tako ? Pota...
Glas mu je nestajao kao kroz kakav dugi tunel, odzvanjajui i
tonui. A onda, to vie nije bio san ve seanje na san bila je budna i
obrazi su joj bili vlani od suza. Plakala je u snu. Pogleda na svoj sat i
jedva nazre kazaljke: jedan i petnaest. Baci pogled na Teda. Glasno je
spavao sa palcem u ustima.
Ne obraaj panju na psa, pota stie. Pota je vana.
Iznenada je opsedne znaenje paketia iz potanskog sandueta,
pogodi je poput strele izbaene iz nekih prostora nesvesnog gde je
ideja i bledo i nestabilno obitavala od ranije. Moda zato to je bilo
tako veliko a tako jednostavno. Jue je bio ponedeljak i pota je stigla.
Paketi za Doa Kejmbera od D. S. Vitnija, sasvim jasan dokaz.
Danas je utorak i pota e opet stii.
Suze olakanja skotrljaju se niz njene, jo uvek vlane obraze.
Bukvalno je morala sebe da prisili da ne protrese Teda, probudi ga i
kae mu da e sve biti u redu, kako e najkasnije u dva sata ovog
popodneva a jo verovatnije oko deset-jedanaest izjutra, samo ako
je pota stizala ovamo tano kao i u veinu drugih mesta u gradu
skonati ovaj komar.
Najlepe od svega bilo je to to e potar doi ovamo ak i ako
nema pote za Kejmberove. Dunost mu je da proveri da li je zastava
podignuta, da li je pota na svom putu. Morae da doe ovamo gore,
na poslednju stanicu na gradskoj cesti 3, da proveri to, a danas e ga
doekati ena koja je ve poluhisterina od radosti.
Ona pogleda u Tedovu torbicu i pomisli na hranu unutra. Pomisli i
kako bi trebalo ostaviti neto za sluaj... ma, za svaki sluaj. Sad to
vie nije bilo vano, ali Ted e sigurno biti gladan ujutro. Ona pojede
ostatak krastavca. Ted ba nije oboavao krastavce. Bie to prost
doruak za njega, pomisli nasmeivi se. tapii, maslinke i jedan
Slim Dim, ili dva.
Dok je vakala poslednja dva-tri koluta krastavca, shvati da su je
zapravo najvie uplaile koincidencije. Taj niz koincidencija, krajnje
sumanutih, a tako sudbinskih kao da je i razbesneo psa... tako da ba
nju hoe. Vik otiao na deset dana, sluajnost broj jedan, Vik se javio
ranije, broj dva. Da ih nije naao, probao bi kasnije, pa opet, pa bi se
ve zapitao gde su. injenica da su sve troje Kejmberovih otili, bar na
dva dana, kako je zasad izgledalo broj tri. Majka, sin i otac. Svi
otili. Ali su ostavili svog psa. O, da. Oni su...
Najednom joj pade na um stravina misao. Vilice joj se ukoe pri
poslednjem zalogaju. Pokua da je odagna, ali joj se neprekidno
iznova nametala. Nije htela da nestane zbog svoje sopstvene intuitivne
logike.
ta ako su oni svi bili mrtvi u tali?
Na trenutak joj se ukae slika sa onom nezdravom ivotnou,
koju su imale samo vizije ranih jutarnjih snova. Isprevrtana tri tela na
podu, kao igrake, prljavtina i praina oko njih umazana i slepljena
crvenilom, njihove mutne oi zure u mrak kojim tala skriva i
rasteruje gugutke, njihova odea razderana, delovi tela...
Ma, to je suludo, to je...
Moda je prvo sredio deaka, ono dvoje su moda u kuhinji,
spremaju neto na brzinu, uju vrisku, izlete...
(prekini da si prekinula)
... izlete napolje, ali je deak ve mrtav, pas mu je rastrgnuo vrat, i
dok stoje prestravljeni smru svoga sina, bernardinac se pojavi iz
senki, ta matora uasna maina koja unitava, da, staro udovite
izlazi iz senki, besno, rei. Poe prvo po enu, mukarac pokuava da
je spase...
(ne, on bi valjda izvukao pitolj ili ve neto, a gde su kola? Kola su
bila tu pre nego to su otili na porodino putovanje uje li me
PORODINO PUTOVANJE uzeli su kola a ostavili kamion)
Zato onda niko nije dolazio da nahrani psa?
To je bila logika stvari i od nje joj se dizala kosa na glavi. Zato
niko nije doao da nahrani psa? Ako odlazi bilo kuda na dan ili dva,
dogovori se sa nekim. Oni hrane tvog psa, a onda kad oni odu ti
hrani njihovu maku, ili njihovu ribu ili papagaja ili ve neku drugu
ivuljku. Tako da...
A pas se stalno vraao u talu.
Da nije tamo jeo?
To je odgovor, ree sama sebi sa olakanjem, nisu nali nikoga da
im hrani psa tako da su napunili posudu hranom. Hrana za pse ili neto
drugo.
A onda je zbuni ono to je i samog Doa Kejmbera zbunilo neto
ranije tog istog dugog, dugog dana. Ogromni pas e sve to odjednom
progutati i posle biti gladan. Sigurno je bolje zamoliti prijatelja da se
pobrine, ako ti ve nee biti tu. A opet, moda ih je neto zadralo.
Moda je stvarno bilo neko porodino slavlje pa se Kejmber
zanesvestio od pijanstva. Moda ovo, moda ono, moda bilo ta.
Da pas ne jede u tali?
(a ta jede tamo? Hranu za pse? Ili ljude?)
Ona ispljune poslednji kolut krastavca u skupljenu aku i oseti
kako joj se stomak gri, poeli da povrati sve to je pojela. Zadri to u
sebi samo snagom sopstvene volje koja je bila zapanjujua. Ostavili su
psu neto hrane i otili svojim kolima. Za to nije ba trebalo biti erlok
Holms. Sve ostalo bio je samo tei sluaj ivanosti.
Ali, onaj prizor smrti pokuavao je nanovo da se uunja.
Dominantna slika bila je ona prljavtina, krvava praina koja je
poprimila crni ton.
Dosta. Misli o poti, ako ve mora da misli o neemu. Misli na
sutra. Misli o tome kako si bezbedna.
Sa njene strane kola oglasi se neki jedva ujan um.
Nije elela da pogleda, ali je to bilo jae od nje. Glava joj se okrene
kao da je vuku neke nevidljive, ali mone ruke. Lepo je ula kako se
tetive na njenom vratu isteu naglo. Kudo je bio tu, gledao je u nju.
Njegovo lice bilo je manje od petnaestak santimetara udaljeno od
njenog. Razdvajalo ih je samo sigurnosno staklo pored vozaevog
sedita. Te mutne, crvene oi blenule su u njene. Psea njuka kao da
je bila teko napacana penom za brijanje i ostavljena da se tako osui.
Kudo se cerio na nju.
Ona oseti kako vrisak raste u njenim grudima, kako pee,
prolazei joj kroz grlo. Oseala je da pas misli na nju, da joj govori
Srediu ja tebe, lutko. Srediu i tebe, klinjo. Mislite vi samo na potara,
koliko vam drago. Ubiu i njega ako budem morao, kao to sam ubio i
sve troje Kejmberosvih, ba kao to u ubiti tebe i tvog sina. Mogla bi se i
navii na tu ideju. Mogla bi isto tako...
Vrisak je silovito nadolazio uz njeno grlo. Bio je iv, borio se da
izae i na nju se sve svali: Ted koji je morao da piki, ona sputa
prozor samo za desetak santimetara, podie Teda kako bi obavio
stvar kroz prozor, sve vreme motri na psa, Ted zadugo ne moe, ruke
poinju da je bole; onda onaj san, pa slike smrti, sad ovo...
Pas joj se cerio; cerio se njoj, Kudo mu je bilo ime, a njegov ujed
znaio je smrt.
Vrisak je morao da se oslobodi
(ali Ted)
ili e poludeti.
(spava)
Ona ukoi svoje vilice da zakljua vrisak, ba kao to je pre
nekoliko trenutaka izbegla povraanje. estoko se borila s tim. I
konano, srce poe da usporava svoj rad i ona je znala da je pobedila.
Nasmei se psu i iz svojih zgrenih pesnica isprui srednje prste.
Drala ih je tik uz staklo, koje se sa spoljne strane zamaglilo od
Kudoovog daha. Evo ti ga na, proaputa.
Nakon itave venosti, inilo joj se, pas spusti ape i vrati se u
talu. Njene misli se iznova upute onim mranim kolosekom.
(ta je on tamo jeo?)
a onda s treskom zatvori neka vrata u svojoj glavi.
Nema vie spavanja i nee ga jo dugo biti, a zora je tako daleko.
Sedela je uspravno za volanom, po sto puta ponavljajui sebi kako je
glupo, zaista smeno oseati da je pas neka uasna sablazan pobegla iz
Tedovog garderobera, ili da je takva sablazan bolje poznavala
situaciju od nje same.

Vik se iznenada probudi u totalnom mraku, ubrzanog daha i tako

suvog poput iste soli u grlu. Srce mu je bubnjalo u grudima i potpuno
je izgubio orijentaciju tako snano se oseti dezorijentisanim da mu
se namah inilo da pada, pa rukama krene grevito da se hvata za
krevet. Zatvori oi i silom pokua da se sabere.
 (ti si u)
Otvori oi i ugleda prozor, noni stoi i lampu.
(Ric-Karlton hotelu u Bostonu drava Masausets)
Opusti se. Samo ta referenca ve je bila dovoljna da doe sebi, kao
lampica da je kliknula u glavi, pa se zaudi kako je uopte mogao da
se izgubi i rastroji, pa makar i na jedan tren zato to je na
nepoznatom mestu, pretpostavljao je. To je i nona mora.
Nona mora! Isuse, to je bilo udo. Ne sea se da ga je takav
komar muio jo od puberteta. Posegne za malim satom na nonom
stoiu, zgrabi ga sa obe ruke i prinese licu. Dvadeset do dva. Roder
je hrkao na drugom krevetu i sad, poto su mu se oi privikle na mrak,
mogao je sasvim lepo da vidi kako spava, opruen na leima. Odgurne
arav sa ivice kreveta. Imao je na sebi neku glupu piamu sa utim
zastavicama koleda.
Vik svue noge s kreveta, tiho ode do kupatila i zatvori vrata.
Taman su mu dobro dole Roderove cigarete koje je ostavio na
lavabou. Poslui se jednom. Trebalo mu je to. Sedeo je na olji i puio,
tresui pepeo u lavabo.
Teretan san, to bi Dona rekla, sam bog zna zbog ega je sve
trebalo da bude optereen. Ipak je te veeri legao oko pola jedanaest
u boljem raspoloenju od onog koje ga je proganjalo itave prole
sedmice. Vrativi se u hotel, on i Roder su jo jedno pola sata u baru
Ric-karltona prevrtali ideju o izvinjavanju, a onda Roder iz bogate
svatare od svog novanika izvue broj kunog telefona Jensija
Heringtona. Herington je glumio Profesora Pahuljicu.
Ne bi bilo zgore da vidimo je l on uopte voljan to da uini, pre
nego odemo predaleko ree Roder. Podigne slualicu i pone da
bira broj Heringtona koji je iveo u Vestportu, drava Konektikat. Vik
uopte nije znao emu da se nada. Kad bi ga ba neko silio da pogaa,
rekao bi da e Herington verovatno biti malo okiran itava afera
Zingers uinila ga je tako mizernim, mislio je, koliko mu je samo
nudila.
Obojica se sreno iznenade. Herington se iz cuga sloi. Shvatio je
teinu situacije i znao da je Profesor Pahuljica prilino zabiberio (
Siroti matori beznadeno je izgubljen rekao je tuno Herington).
Ali, mislio je da bi poslednja reklama pomogla kompaniji da prevazie
aferu. Da se vrati na svoj, tako rei, kolosek.
 Sranje, ree Roder iscerivi se, poto je spustio slualicu.
Prosto je oduevljen idejom o zavrnom sputanju zavese. Retko koji
glumac angaovan za reklamne spotove dobije takvu priliku. Sam e
obezbediti avionsku kartu za Boston, ako mi to zatraimo.
Tako je Vik sreno otiao u krevet i zaspao iz cuga. A onda, san. U
snu je stajao pred vratima Tedovog garderobera i govorio Tedu kako
nema niega unutra, ba niega. Pokazau ti jednom zauvek, rekao je
Tedu. Otvori vrata garderobera i shvati da su Tedove igrake i odela
nestali. U Tedovom garderoberu bujala je uma stari borovi i
omorike, drevno belogorino drvo. Pod garderobera bio je prekriven
mirisnim iglicama etinara i ilimom od vlanog lia. Zagrebe da
proveri jesu li ispod obojene daske. Nisu; nogom je zagrebao plodno
crno tlo ume.
On zakorai u garderober i vrata se zatvore za njim. To je bilo u
redu. Bilo je dovoljno svetla da vidi sebi put. Pronae put i poe peke
du njega. Istog asa shvati da je na leima imao ranac, a o ramenu
mu je visila uturica. uo je ono mistino hujanje vetra kroz jele i
diskretni cvrkut ptica. Pre sedam godina, mnogo pre Edvorksa, svi
skupa su ili na godinji odmor na planinarenje du apalakog puta i
ta zemlja prilino je nalikovala geografiji njegovog sna. To je bilo prvi
i poslednji put da su tako proveli godinji odmor. Posle su se uvek
drali morske obale. Vik, Dona i Roder sjajno su se proveli, dok je
Altea Brejkstoun mrzela planinarenje i vratila se, povrh svega, sa
poprilinim svrabom od otrovnog hrasta.
Prvi deo sna bio je sasvim prijatan. Pomisao na to da se sve
deavalo u Tedovom garderoberu, na njegov sasvim udan nain,
inila mu se boanstvenom. A onda izbije na istinu i ugleda... ali sve je
ve poelo da se osipa, poput sna izloenog udaru budne misli.
Sa druge strane istine visoko u nebo uzdizao se strmi sivi zid,
skoro tri stotine metara. Na nekih est metara visine, ugleda peinu
ne, nije bila dovoljno duboka da bi bila peina. Pre je to bila nia,
udubljenje u kamenu koje je sluajno imalo ravno dno. Dona i Ted bili
su uureni unutra. uureni kao da se gre u strahu pred nekakvim
udovitem koje pokuava da ih dosegne, pokuava da se priblii pa
ue unutra. Da ih epa. Prodere ih.
Sve je bilo nalik sceni iz originalnog King Konga kad ogromni
majmun istrese Fejine nesuene spasioce iz debla, pa pokuava da
epa jedinu preivelu rtvu. Ali, tip upadne u neku rupu i Kong nije u
stanju da ga se doepa.
Mada udovite u njegovom snu zapravo i nije bilo neka grdosija
majmunske vrste. Bio je to... ta? Zmaj? Ne, ni nalik tome. Ni zmaj, ni
dinosaurus, niti trol. Nije moglo da ue. ta god da je bilo, nije moglo
da ue i dokopa se Done i Teda. Tako da je naprosto ekalo pred
njihovim skrovitem poput make koja eka na mia sa odvratnom
strpljivou.
Pone da tri, ali koliko god brzo trao, druga strana istine nije
mu bivala nita blie. Dona je vikala upomo, ali kad je pokuao da joj
odgovori, rei mu usahnu na usnama. Ted ga konano spazi.
One ne vrede! Ted vrisne oajniki i beznadeno tako da
potpuno prestravi Vika. Tatice, Rei za udovite nita ne vrede! O,
tatice, nita ne vrede, nikad nisu ni vredele! Ti si, tata, lagao! Lagao si!
Trao je i dalje, ali kao da je bio na beskonanoj pokretnoj traci.
Baci pogled na podnoje tog visokog sivog zida i nazre gomile starih
kostiju i iscerenih lobanja. Neke su bile skrivene pod zelenom
mahovinom.
U tom asu se probudi.
ta je bilo to udovite?
Naprosto, nije mogao da se seti. San je ve izgledao kao prizor
vien sa obrnute strane teleskopa. Baci cigaretu u klozet, otvori
slavinu i pusti vodu da spere pepeo sa zidova lavaboa.
Ispia se, ugasi svetlo i vrati se u krevet. Legne i zagleda se u
telefon, oseti uasnu iracionalnu elju da se javi kui. Iracionalnu? To
je bilo suvie slabo reeno. Bilo je deset do dva izjutra. Ne da bi je
samo probudio, ve bi ubio boga u njoj koliko bi se prestravila, snovi
se ne mogu doslovno reima iskazati. Opte poznata stvar. Kad
istovremeno i brak i posao izlete iz koloseka, nije ni udo to se glava
uputa u sulude igre, zar ne?
Pa ipak samo da joj uje glas i uveri se da je sve u redu...
Okrene glavu od telefona, zgrabi jastuk i odluno zatvori oi.
Javi joj se ujutro, ako e se od toga bolje oseati. Javi joj se odmah
posle doruka.
To ga malo smiri i vrlo brzo ponovo utone u san. Ovoga puta nije
sanjao... A ako i jeste, ovi snovi se nikada nisu otisnuli u njegovoj
svesti. A kada je u utorak dolo vreme da se javi, sasvim je zaboravio
san o zveri na istini. Jedino se seao kroz maglu da se budio i ustajao
usred noi. Vik se toga dana nije javio kui.

eriti Kejmber se probudi tog utorka ujutro tano u pet i proe

kroz svoju uobiajenu fazu dezorijentacije... uti tapeti namesto
lamperije, zelene tampane zavese umesto belog satena, uzani krevet
umesto branoga koji je poeo da se ulee po sredini.
Sad je znala gde je... Stratford, drava Konektikat... i obuzme je
neko prijatno oseanje. itav dan e moi da pria sa svojom sestrom.
Pretresa stara dobra vremena, Sazna ta je radila u poslednjih
nekoliko godina. A Holi je pominjala i neku kupovinu u Bridportu.
Probudila se sat i po ranije nego obino, a bar dva sata pre nego
stvari ponu da mrdaju u ovom domu. Ali, ovek nikad ne spava dobro
u tuem krevetu sve do tree noi... bila je to jedna od izreka njene
majke i zaista je tako.
Tiina poe da oslobaa svoje tanane zvuke dok je leala budna i
oslukivala, osmatrajui prozirnu jutarnju svetlost koja se probijala
kroz polunavuene zavese... Ranu svetlost praskozorja koja je uvek
tako bela, ista i divna. Zakripi jedna jedina daska. Sojka oglaava
svoju jutarnju zlovolju. Prvi jutarnji poslovni voz za Vestport, Grini i
Njujork.
Daska ponovo zakripi.
Pa jo jednom.
Nije se to kua nametala samo. Bili su to koraci.
eriti se uspravi u krevetu, oko struka svog seksipilnog ruiastog
nonog ogrtaa obmotana aravom i ebetom. Sada su se koraci
polako sputali niz stepenite. Bio je to skoro neujan korak: bosih ili
stopala samo u arapama. Bio je to Bret. Kad ivite sa ljudima, onda
prepoznajete i zvuk njihovog koraka. To je bila jedna od onih
misterioznih stvari koje se jednostavno dogaaju s godinama, ba kao
i otisak lista u kamenu.
Odgurne prekrivae, ustane i poe ka vratima. Njena soba otvarala
se na hodnik na spratu i ona ugleda kako Bretova glava izmie, vrh
kapuljae proviri na tren, pa nestane.
Ona poe za njim.
Kada je eriti stigla na vrh stepenita, Bret je upravo zamicao u
hodniku koji je sa ulaznih vrata vodio u kuhinju. Ona otvori usta da
vikne... a onda uuta. Bila je zastraena ovom uspavanom kuom koja
nije bila njen dom.
Neto u nainu njegovog hoda... stav njegovog tela... ali, prole su
tolike godine otkad...
Hitro se spusti niz stepenice, onako bosonoga, skoro neujno.
Pratila je Breta u kuhinju. Imao je na sebi samo donji deo svetlo-plave
piame, beli pamuni ukur visio je nie njegovih prepona. Iako je leto
bilo tek pred svojim najtoplijim danima, on je ve bio dobro crn
prirodno je imao tamniji ten, kao i njegov otac, i uvek bi lako pocrneo.
Sa dovratka mu je videla profil, a u toj istoj divnoj jutarnjoj
svetlosti, kupalo se njegovo telo dok je lutao po ormariima iznad
pei, anka i sudopere. Srce joj je bilo prepuno uenja i straha. On je
prelep, pomisli ona Sve to jeste ili je bilo lepo u nama, u njemu je.
Bio je to trenutak koji nikad nee zaboraviti gledala je svog sina
obuenog samo u donji deo piame i na trenutak spozna misteriju
njegovog deatva koje e tako brzo ostaviti za sobom. Te majinske
oi volele su obrise njegovih miia, obline njegovih butina, otiske
njegovih stopala. Delovao je... apsolutno savreno.
Sve je to jasno mogla da vidi jer Bret nije bio budan. Kao dete, neki
dvadesetak puta etao je u snu, uglavnom su to bile epizode izmeu
njegove etvrte i osme godine. Na kraju se ve podosta zabrinula
toliko uplaila da je konsultovala dr Greema (bez Doovog
znanja). Ona se nije bojala toga da Breta naputa zdrav razum ko
god je bio u drutvu sa njim, mogao je da vidi da je deak bistar i
normalan bojala se da se ne povredi u tom udnom stanju. Dr
Greem joj je rekao da verovatno nee i da veina udnih ideja koje
ljudi imaju o mesearenju, potie od loih jevtinih filmova.
Mi jako malo znamo o etnjama u snu, rekao joj je, ali znamo
da se pojava ee javlja kod dece nego kod odraslih. U oveku
konstantno raste i sazreva interakcija izmeu uma i tela, g-o
Kejmber, i veliki broj strunjaka koji su vrili istraivanja na ovom
polju veruju da mesearenje moe biti simptom prolazne i ne
preterano znaajne neuravnoteenosti izmeu ova dva pola.
Kao bolovi koji rastu? upita ga ona sumnjiavo.
Veoma slino tome, odgovori Greem kroz osmeh.
Na jednom receptu iscrta krivulju objanjavajui kako e Bretovo
mesearenje dostii kulminaciju, za izvesno vreme odravati platno,
pa onda slabiti. Na kraju e potpuno ieznuti.
Ona ode ohrabrena doktorovim uveravanjem da Bret nee u snu
odetati kroz prozor ili nasred druma, ali joj nije bilo ba sve jasno.
Nedelju dana kasnije ona dovede Breta. Bilo je to dva-tri meseca
nakon njegovog estog roendana. Greem ga je kompletno
ispregledao i proglasio normalnim u svakom pogledu. I zaista e
pokazalo da je bio u pravu. Poslednja Bretova nona etnja, po
eriti, desila se pre dve godine.
Poslednja, dakako, do sad.
Bret je otvarao kuhinjske ormarie redom jedan po jedan, uredno
zatvarajui svaki pre nego to pree na sledei, analizirajui Holine
sudove, dodatne elemente, kuhinjske krpe paljivo savijene,
aparaturu za krem za kafu i aj i jo nekompletirani set aa. Oi su
mu bile irom otvorene i prazne i ona, sa nekom ledenom sigurnou,
oseti da on vidi sadraje nekih drugih ormaria na nekom drugom
mestu.
Ona oseti isti onaj stari bespomoni uas na koji je skoro
zaboravila, kako roditelji prave uzbunu i ekskurzije najranijih godina
svoje dece: oko izbijanja zubia, vakcinacije koja sobom nosi
zapanjujuu groznicu povrh svega, guobolje, infekcije uha,
bezrazlonog krvarenja ruke ili noge.
O emu li misli? pitala se. Gde je? I zato sad, posle dve mirne
godine? Je li to moda zbog nepoznate sredine? Nije delovao
preterano uznemiren, bar za sad.
On otvori poslednji ormari i izvue ruiastu posudu za umake.
Stavi je na ank. Zahvati vazduh i imitira sipanje neega u posudu.
Ruke joj se najee kad shvati gde je bio i emu ovaj glupi ritual. Bila je
to obavezna svakodnevna radnja koju je obavljao kod kue. Hranio je
Kudoa.
Mimo svoje volje, zakorai prema njemu pa onda zastane. Nije
verovala u bapske prie o tome ta bi se sve moglo dogoditi ako
probudite meseara dua bi zauvek napustila telo, ludilo bi moglo
uslediti ili smrt a to se toga tie, nije joj trebalo ni uverenje dr
Greema. Specijalno je posudila i jednu knjigu iz portlandske gradske
biblioteke... ali joj, zapravo, ni to nije bilo neophodno. Njen sopstveni
zdrav razum govorio joj je da ako probudi meseara, on e se
probuditi nita manje ili vie ne moe da se desi. Moglo bi biti suza,
moda ak i blage histerije, ali takva vrsta reakcije bila bi izazvana
samo najobinijom trenutnom dezorijentacijom.
Ipak, ona nikad nije probudila Breta u toku njegovih nonih etnji,
a nije se ni sad usudila. Zdrav razum je jedno. Njen bezrazloni strah
drugo. Najednom je bila nemona da smisli zato je sve tako. ta je
moglo biti tako uasno u Bretovom snovienju hranjenja njegovog
psa? To je bilo savreno normalno, pogotovo za nekog ko je toliko
brinuo o svom psu, kao Bret o Kudou.
Sada je bio nagnut tako da je ukur njegove piame pod pravim
uglom padao na horizontalnu ravan crveno-crnog linoleuma na podu.
Na licu mu se ocrta usporena pantomima tuge. Onda progovori,
promrmlja rei, kao to spavai obino ine, grleno, ubrzano, skoro
nerazgovetno. U reima nije bilo emocije, sve je ostalo u njemu, u
auri sna koji je bio tako iv da ga je uveo u mesearenje, ponovo,
posle dve mirne godine. Nije bilo nieg melodramatinog u reima
izgovorenim na brzinu, a eriti ipak rukom stisne svoj vrat. Koa na
njenom vratu bila je ledena
Kudo vie nije gladan, rei su plovile Bretovim uzdahom.
Sada je drao posudu na svojim grudima. Ne, nije vie, ne, nije vie.
Nepomino je stajao pored anka, kao i eriti na kuhinjskim
vratima. Jedna suza skotrlja se niz njegovo lice. Ostavi posudu na ank
i uputi se ka vratima. Oi su mu bile otvorene, ali su slepo preletele
preko njegove majke. Zastane, pa se osvrne za sobom.
Pogledaj u korovu, obrati se nekome ko nije bio tamo.
Onda ponovo zakorai prema njoj. Stajala je sa strane, rukom
grevito pritisnutom uz vrat. On proe pokraj nje brzo i neujno i bos
otapka hodnikom ka stepenitu.
Ona se okrene da poe za njim, seti se posude za umak. Stajala je
na praznom istom anku kao centralna taka neke udne slike. Ona
je podigne, ali joj isklizne iz ruke nije bila svesna kako su joj ruke
lepljive od znoja. Uhvati je u letu, zamislivi samo zvuk kojim bi se pod
oglasio u ovim tihim usnulim satima. Uhvati je obema rukama. Vrati
na policu i zatvori ormari. Ostane tako neki tren, oslukujui
bubnjanje svog srca, osetivi se tako suvinom u ovoj kuhinji. Bila je
uljez u ovoj kuhinji. Onda poe za svojim sinom.
Stigne do vrata njegove sobe u asu kad se peo na krevet. Pokrije
se i okrene na levu stranu, njegova najea poza za spavanje. Iako je
znala da je sad sve gotovo, eriti ostane tu jo neko vreme.
Neko se dole nakalja, iznova je podsetivi da je ovo bila tua
kua. Preplavi je oseanje nostalgije za domom; neki tren joj se uini
kako joj je stomak prepun onog gasa koji koriste zubari. U ovoj divnoj
mirnoj jutarnjoj svetlosti, njena pomisao na razvod izgledala je tako
nezrela i bez veze sa realnou, kao kakva infantilna izmiljotina.
Ovde joj je bilo lako da misli o takvim stvarima. To nije bila njena
kua. Nije to bio njen dom.
Zato ju je toliko prestravila ova pantomima hranjenja Kudoa?
Ove brze rei u jednom dahu? Kudo vie nije gladan, ne, nije vie.
Ona se vrati u svoju sobu i legne na krevet, dok je sunce bivalo sve
vie i osvetljavalo sobu. Na doruku, Bret nije izgledao nita drugaije
nego obino. Nije pominjao Kudoa, a oigledno je zaboravio i na
poziv kui, bar za sad. Posle razgovora sa samom sobom, eriti odlui
da celu stvar ostavi na miru.

Bilo je vrue.
Dona jo malo spusti svoj prozor otprilike na etvrt puta, koliko
se usudila pa se nagne preko Tedovog krila da spusti i njegov. Tog
trena primeti zguvano pare utog papira na njegovom krilu.
ta je to, Ted?
On podigne pogled ka njoj. Podonjaci su mu bili tamni i teki.
Rei za udovite, odgovori
Je l mogu da vidim?
vrsto je drao papir jo neki sekund, pa joj dozvoli da pogleda. Na
licu mu se ocrta oprezan, skoro posesivan izraz, ona oseti trenutnu
ljubomoru. Bio je to kratkotrajan ali snaan oseaj. Ona je uspela da
ga sauva ivog i nepovreenog, a za njega je jedini znaaj imao Vikov
hokus-pokus. A onda se ovo oseanje stopi sa zbunjenou, tugom i
samogaenjem. Ona je bila ta koja ga je dovela u ovakvu situaciju.
Samo da mu nije popustila...
Jue sam ih stavio u dep, pre nego to smo poli u kupovinu.
Mamice, je l e udovite da nas pojede?
To nije udovite, Ted, to je samo pas i ne, nee nas pojesti!
Govorila je otrije nego to je htela. Rekla sam ti, kad doe potar,
mi idemo kui. A rekla sam mu i da e auto brzo upaliti i rekla sam
mu da e neko doi i da e se Kejmberovi Uskoro vratiti kui...
emu to razmiljanje?
Vrati mi moje Rei za udovite?
Na trenutak ona oseti potrebu da iscepa taj zguvani znojavi papir
i raspe konfete kroz prozor. Onda prui Tedu papir i obema rukama
proe kroz njegovu kosu, postiena i uplaena. ta se to deava sa
njom, za ime boga? Tako sadistika pomisao. Zato bi mu ona jo
pogorala stvar? Je li to bio Vik? Ona? ta?
Bilo je vrue prevrue za razmiljanje. Znoj joj je oblivao lice, a
primeti da su i Tedovi obrazi vlani. Kosa mu je bila slepljena i za dva
tona tamnija od svoje smee-plave boje. Trebalo bi mu oprati kosu,
pomisli sasvim sluajno i to je navede na pomisao kako boica
ampona Nema vie suza bezbedno sedi na polici u kupatilu,
ekajui da je neko uzme i izrui dozu-dve u svoj dlan.
(ne gubi kontrolu nad sobom)
Ne, ni sluajno. Pa ona nema razloga da gubi kontrolu nad sobom.
Sve e biti u redu, zar ne? Naravno da hoe. Psa nije bilo na vidiku ve
itav sat i vie. Pa potar. Sad je ve skoro deset sati. Potar e uskoro
doi i vie nee biti vano to je u kolima vrue. Efekat staklene
bate, tako su ga nazivali. Videla je to negde u prospektu koji
objanjava zato ne biste smeli da zatvorite svog psa na due vreme u
kolima po ovakvoj vruini efekat staklene bate. U prospektu pie da
temperatura u kolima, parkiranim na suncu, moe dostii i 140
Farenhajta ukoliko su svi prozori zatvoreni, tako da bi bilo surovo i
opasno zakljuati ljubimca i ostaviti dok vi zavrite kupovinu ili
odgledate film. Dona se cinino smijuljila. Ovde su se lonii polupali,
zar ne? Pas je bio taj koji je zakljuao ljude.
Ali, potar e doi. Potar e doi i svemu e biti kraj. Nee vie biti
vano to im je ostalo samo etvrt litra mleka ili to je jutros morala u
klozet pa je iskoristila Tedov mali termos ili je bar pokuala ali
se sve prelivalo pa je sad pinto zaudarao na mokrau i inilo se da
miris postaje sve intenzivniji na toploti. Zatvori termos i izbaci ga kroz
prozor. ula je kako se kotrlja po ljunku. Zaplae.
Ali, sve to nije bilo vano. Bilo je uasno poniavajue pokuavati
da piki u termos-bocu, svakako, ali to nije bilo vano jer potar
dolazi ve sad moda tovari svoj plavo-beli kamionet na brljanom
obrasloj poti u Ulici Karbin... ili je ve krenuo na uobiajenu turu
putem 117 prema drumu Mepl ugar. Povee Teda kui i zajedno e
se popeti uz stepenite. Istuirae se zajedno, ali pre nego to uu pod
tu, izvui e onu boicu s police, paljivo staviti poklopac na ivicu
lavaboa i prvo iamponirati Tedovu pa onda svoju kosu.
Ted je ponovo itao rei sa utog papira, neujno pomerajui usne.
To nije bilo pravo itanje, onakvo kakvo bi bilo za par godina (ako se
izvuemo iz ovoga, njen izdajniki um insistirao je na dodatku,
besmisleno, ali momentano), ve grubo ponavljanje zapamenog. Ba
kao to kola za vozae priprema funkcionalne nepismenjake za
pismeni deo vozakog ispita. I to je negde proitala, ili je videla na TV-
programu. Zar nije zapanjujua koliina sranja koju ljudski mozak
moe da akumulira? I zar nije bilo zapanjujue kako se samo lako sve
to ispljune kad vie niemu nije sluilo? Ba kao kanta za ubre
nesvesti koja se otvara na pogrenu stranu.
To je podseti na neto to se dogaalo u kui njenih roditelja, u
vreme kad je to jo uvek bila i njena kua. Neto manje od dva sata
pred jedan od onih famoznih koktela njene majke (kako je Donin otac
uvek nazivao, satirinim tonom koji se automatski pisao velikim
slovima istim onim satirinim tonom koji je ponekad Samantu
dovodio do ludila), hrpa posua u sudoperi nekako se udno oslanjala
na cev maine i kad je majka ponovo pokuala da ukljui aparat,
zelena tenost samo eksplodira i isprska celi plafon. Dona je u to
vreme imala etrnaestak godina i dobro se sea kako je uasna
histerija njene majke stravino prestravila, a istovremeno joj se i
zgadilo. Zgadilo joj se to se njena majka izdirala pred onima koji su je
voleli i kojima je bila najpotrebnija, i sve to zbog miljenja grape
sluajnih poznanika koji su dolazili da se ogrebu o koje pie i neku
akalicu. Bila je prestravljena jer nije videla nikakvu logiku u
majinom besu... i zbog izraza koji je videla u oima svog oca. Bila je
to neka vrsta rezigniranog gaenja. Tad je, zapravo, po prvi put
poverovala poverovala u sebe da e odrasti i postati ena, ena
sa bar nekom ansom da bude bolja ena od svoje sopstvene majke,
koja je mogla da se prepusti tako zastraujuem stanju ni zbog ega...
Ona sklopi oi i pokua da odagna ovakve misli, nemona pred
ivotnou emocija koje je seanje prizvalo. Efekat staklene bate,
kante za ubre, ta je sledee? Kako sam izgubila nevinost? est
voljenih letovanja? Potar, na to je trebalo misliti, na prokletog
potara.
Mamice, moda e auto sad da upali?
Srce, bojim se da probam jer je akumulator skoro sasvim
prazan.
Ali mi samo sedimo ovde. Zvuao je razdraljivo, umorno i
zbunjeno. Kakve veze ima da li je akumulator prazan ili ne, ako mi
samo sedimo ovde? Probaj!
Da mi nisi nareivao, klinjo, inae u te poteno izbubecati.
On se uuri od njenog promuklog besnog glasa i ona se ponovo
naljuti na sebe. Kretao je... i ko je mogao da ga osudi zbog toga? Osim
toga, bio je u pravu. Ali, Ted nije shvatao, pravi razlog iz koga nije
htela da proba motor bio je taj to se plaila da bi to moglo navui psa.
Plaila se da bi to dovuklo Kudoa, a to je elela najmanje od svega.
Mrzovoljno okrene klju. Pintoov motor oglasi se sporim
monotonim zvukom protesta. Zakalje dvaput, ali ne upali. Ona
okrene klju i pritisne sirenu. Novi potpuno potmuo zvuk nije se
preneo ni na pedeset metara, a kamoli do one kue u dnu brda.
Eto ti, ree ona otro i surovo. Jesi sad srean?
Ted poe da plae, ba kao to je uvek poinjao dok je bio beba:
usne mu se iskrive i podrhtavaju, suze se skotrljaju niz njegove obraze
pre nego to pone da jeca. Ona ga okrene sebi, govorei da joj je ao,
da nije htela da bude zla, da je to samo zato to je i ona uznemirena,
govorei da e se sve srediti i proi im stigne potar, da e ga odvesti
kui i oprati mu kosu. Pa pomisli: Jedna ansa da bude bolja ena od
tvoje majke. Sigurno. Sigurno, idete. Ista si kao i ona. To bi isto rekla i
ona u ovakvoj situaciji. Kad se loe osea ti iri bedu. Pa, kakva majka,
takva erka, zar ne? A moda e i Ted jednoga dana kada odraste
oseati za tebe ba kao to ti osea za...
Zato je tako vrue, mama? upita Ted tupo.
Efekat staklene bate, odgovori ona i ne razmiljajui. Nije
bila spremna na to i bila je svesna toga. Ako je ovo, u bilo kom smislu,
bio poslednji ispit materinstva ili same zrelosti ona je debelo
opalila na testu. Koliko su ve na ovom ulazu? Petnaest sati, u
najboljem sluaju. A ona je pucala, raspadala se.
Je l u da dobijem soki kad stignemo kui? Rei za
udovite, znojave i izguvane, nemarno su leale na njegovom krilu.
 Koliko god moe da popije, ree ona i vrsto ga zagrli. Ali,
njegovo telo bilo je zastraujue kruto. Nisam smela da viem na
njega, pomisli rastrojeno. Samo da nisam vikala.
Ne, bie bolja, obea sebi. Jer potar e uskoro stii.
Mislim da e u ... mislim da e nas pas pojesti, ree Ted.
Ona krene da mu odgovori ali odustane. Kudoa jo uvek nije bilo
na vidiku. Zvuk pintoove maine nije ga dovukao. Moda je zaspao.
Moda je dobio greve i umro. To bi bilo sjajno... pogotovo ako su bili
dugi. Bolni. Ona ponovo pogleda prema zadnjim vratima. Bila su tako
izazovno blizu. Zakljuana. Sad je bila sigurna u to. Kad ljudi odu
nekuda, oni zakljuaju vrata. Bilo bi suludo pokuavati kad potar
samo to nije stigao. Igraj kao da je sve stvarno, govorio je Vik
ponekad. Ona e i morati, jer sve jeste bilo stvarno, govorio je Vik
ponekad. Ona e i morati, jer sve jeste bilo stvarno. Bolje da
pretpostavi kako je pas jo uvek iv i lei iza onih poluzatvorenih
vrata garae. Lei u hladu.
Pomisao na hladovinku pravila joj je zazubice.
Bilo je skoro jedanaest sati. Nekih etrdesetak minuta kasnije, ona
spozna neto u travi, uz samu ivicu staze, sa Tedove strane kola.
Sledeih petnaest minuta ispitivanja uveri je da se radilo o starom
tapu za bezbol koji je imao pojaane dralje, do polovine skriven
brljanom i koprivama.
Nekoliko minuta kasnije, neposredno pred podne, Kudo istetura
iz tale, svojim krvavim oima glupo trepui na vrelom suncu.
Kad dou da te spuste,
Kad dovuku i taj vagon,
Kad dou po tebe
I spuste tvoje jadno telo...

Glas Derija Garsije, tanan, a ipak nekako teretan, prejak i

izoblien neijim radio-prijemnikom, prolomi se kroz hodnik, sve dok
se nije inilo da vokal plovi kroz dugu elinu cev. to je bio blii,
neko je jecao glasnije. Tog jutra, kad je siao u smrdljivo industrijsko
kupatilo da se obrije i istuira, u jednom od pisoara zatekne neiju
ispovraanu gomilu, a u jednom lavabou poveu koliinu zgruane
krvi.
 Pevaj, pevaj, eeru, pevao je Deri Garsija, samo im ne rei
da zna...
Stiv Kemp stajao je uz prozor svoje sobe na petom spratu
portlandskog udruenja hriana, gledao dole na ulicu Spring, loe se
oseao, ne znajui zato. Neprekidno je mislio o Doni Trenton, o tome
kako je tucao i tucao, a onda izvisio. Izvisio zbog ega? Koji li se
desio?
Poeli da je u Ajdahou. U poslednje vreme mnogo je mislio na
Ajdaho. I zato onda sve lepo ne odjebe i ne ode? Nije znao. Nije mu se
dopalo to to ne zna. Nisu mu se dopala ni sva pitanja koja mu se
vrzmaju po glavi. Pitanja su mu ugroavala duevni mir bio je
neophodan za razvoj umetnika. Pogledao se tog jutra u jednom od
onih ogledala uprskanih kalodontom i pomislio da deluje staro. Zaista
staro. Kad se vratio u svoju sobu, ugleda bubavabu kako prelazi
preko poda. Loi predznaci.
Nije mi dala jer sam star, pomisli. Ja nisam star. Uinila je to jer je
njen svrab bio suzbijen, jer je kurva i jer sam joj ja dao punu dozu
njenog sopstvenog leka. A kako se Leposavu Muiu dopala mala
ljubavna poruka, Dona? Je li Leposav razumeo porukicu?
Da li je Mui dobio malu ljubavnu poruku?
Stiv smrvi cigaretu o ivicu upa koji je sluio kao sobna pepeljara.
To je, zapravo, bilo centralno pitanje, zar ne? Odgovor na to pitanje
sloio bi sve ostale kockice. Kako je samo mrzeo kad mu je rekla da se
gubi pre nego to je on odluio i bio spreman da okona aferu (ona ga
je saaljevala, doavola), zbog jedne stvari, jedne ali vredne.
Iznenada je znao ta da radi i srce mu je glasno lupalo od
uzbuenja. Spusti ruku u dep i zazvecka sitniem. Izae napolje.
Upravo je prolo podne i u Kasl Roku, potar kome se Dona nadala,
krenuo je na svoju turu koja je pokrivala cestu Mepl ugar i gradsku
cestu br. 3.

Vik, Roder i Rob Martin proveli su utorak jutro u Matarskom

oku pa onda otili na pie i hamburgere. Posle nekoliko hamburgera i
povee koliine piva, Vik najednom shvati da je bio pijaniji nego ikad
u ivotu na poslovnim rukovima. Obino bi popio jedan koktel ili
au belog vina; video je toliko dobrih njujorkih propagandista kako
se zavlae na ona mrana mesta u Aveniji Medison, razgovaraju sa
svojim drugarima o kompanijama koje e za njih uvek ostati
nedostine... ili kad se ve dobro napiju, barmenima priaju o
romanima, koje sasvim sigurno nee nikad napisati.
Bila je to udna prilika, polupobedonosno slavlje. Rob je pozdravio
njihovu ideju o poslednjem spotu arp Profesora Pahuljice sa
oduevljenjem, rekavi da e to sigurno upaliti... jer mu je pruena
prilika. To je bila ona slabija polovina. Meutim, bez saglasnosti
matorog arpa i njegovog divnog malog, i najvei spot na svetu ode u
boju mater. A i oni zajedno s njim.
Pod ovim okolnostima, Vik je smatrao da se mora makar pokuati.
Sad kad je bila najvea guva u restoranu, u kouljama kratkih
rukava njih trojica su sedela u ugaonom separeu, ostaci hamburgera
po masnoj hartiji, pivske boce razbacane po stolu, pepeljara krcata.
Vik se seti jednog dana kad su on i Roder sedeli u utoj podmornici
u Portlandu, raspravljajui o onom malom safariju. Ako je ita bilo
loe u to vreme, to je bilo na poslovnom planu. Neverovatno,
najednom ga preplavi talog nostalgije za tim danom i upita se ta li
Dona i Ted sad rade. Nazvau ih veeras, pomisli, samo ako ostanem
dovoljno trezan da se setim.
I ta sad? upita Rob. Ostajete u Bostonu ili nastavljate za
Njujork? Ljudi, bre, ja vam mogu nabaviti karte za Boston
Kanzas Siti, ako hoete. Da vas nagovorim da vidite Dorda Breta
kako udara o levi zid.
Vik pogleda u Rodera koji slegne ramenima pa odgovori:
Mislim da emo dalje za Njujork. Hvala ti, Rob, ali mislim da nismo ba
raspoloeni za bezbol.
Ovde vie nita ne moemo uiniti, sloi se Vik.
Za ovo putovanje predvideli smo silno ispiranje mozga, ali
mislim da smo se svi sloili oko toga da ide zavrni spot.
Ima tu jo tota sporno, ree Rob. Ne razmei se previe.
Samleemo mi te sporne stvari, ree Roder. Pre ili
kasnije. Mislim da e to ljudi sa ovakvim marketingom morati da
shvate. Je li tako, Vik.
Tako, odgovori Vik, ali i dalje ne vidim zato ne bismo
potegli stvar i ranije.
I onda ta?
 Vik se isceri. Onda nazovemo matorog arpa i zakaemo
sastanak sa njim. Ve vidim da emo maginu turu zavriti u
Klivlendu, direktno iz Njujorka.
Vidi Klivlend i umri, Roder e krajnje bezvoljno i dospe
ostatak piva u svoju au. Jedva ekam da vidim tog matorog
prdonju.
A ne zaboravi i na mladog prdonju, ree Vik kroz smeh.
Kako bih uopte zaboravio tog krpelj ia? odgovori Roder.
Gospodo, predlaem jo jednu rundu.
Rob baci pogled na sat. Ja bih stvarno morao da...
Jedna, poslednja runda, Roder je insistirao.
Rob slegne ramenima, Vai, ali ne zaboravite da ja jo uvek
imam posao na glavi. Bie dana za duge rukove i bez arpovih
pahuljica. Podigne au visoko dok ga kelner ne primeti i klimne
glavom.
Kai ta stvarno misli, Vik e Robu. Bez zezanja misli li
da je to propast?
Rob ga pogleda, kao da e odgovoriti, pa odmahne glavom.
Roder krene. Samo napred. Svi smo mi u istom sosu. Ili kutiji
Rezberi Zingersa, ili ve bilo emu. Misli da to nee ii, zar ne?
Mislim da nema ni mrve anse odgovori Rob.
Vi ete napraviti dobru prezentaciju, kao i uvek. Radni deo ete
zavriti u Njujorku i imam oseaj da e svaka analiza trita ii vama u
prilog. A Jensi Herington... tom e srce da se iupa. Njegova velika
scena as smrti. Bie tako dobar da e posle njega Bet Devis
izgledati taman kao Ali MekGro u Ljubavnoj prii.
Ama, uopte nije tako... poe Roder.
Rob slegne ramenima. Da, moda je malo nefer. Vai. Nazovi to
onda sputanjem zavese. Nazovi to kako god hoe. Dovoljno sam
dugo u ovom poslu da znam da e posle tri nedelje prikazivanja ovog
spota svi plakati. Svi ima da padnu na dupe, ali...
Stigne nova tura piva. Kelner se obrati Robu, G. Donson me
zamolio da vam kaem da vam sleduju jo dva-tri ruka, g. Martin.
E, ti tri i reci g. Donsonu da su momci kod zadnje ture i neka
se strpi. Je l vai, Roki?
Kelner se nasmei, isprazni pepeljaru i klimne glavom.
Ode. Rob se okrene Viku i Roderu. Dakle, gde smo ono stali? Vi
ste bistri momci. Ne treba da vam se crta ili da vas napiju ne bi li ste
shvatili u kom grmu lei zec.
arp nee pristati na izvinjenje, ree Vik. To misli, je l
tako?
Rob mu nazdravi svojom flaom piva.
To nije izvinjenje Roder e to je jebeno objanjenje!
To ti tako vidi ree Rob, A hoe li on? Upitaj se malo.
Sreo sam tog starkelju par puta. On e to tretirati kao sramni in
kapetana koji naputa brod koji tone i to pre ena i dece. Ne, rei u
vam ta e se desiti, po mom miljenju, prijatelji. Podigne au i
polako ispije pivo. Mislim da je kraj strano blizu. Stari arp e
sasluati va predlog, odmahnuti glavom i ispratiti vas. Zauvek. A
sledeu firmu izabrae njegov sin i to onu u koju veruje da e
najslobodnije moi da proturi svoje luake ideje.
Moda, ree Roder. Ali e moda...
Moda sasvim svejedno koje sranje, Vik e besno. Jedina
razlika izmeu dobrog propagandiste i dobrog trgovca zmijskim uljem
jeste u tome to dobar propagandista uradi posao to moe bolje, sa
materijalom u ruci... a da ne izae iz okvira potenja. U tome je sutina
reklame. Ako on to obori, oborio je najbolje to mi moemo. I tu je
kraj. Za vja vjekova. Omirie svoju cigaretu i skoro obori
Roderovu flau piva. Ruke su mu se tresle.
Rob klimne glavom u znak odobravanja. Pijem u tu ast.
Podigne au. iveli, gospodo.
Vik i Roder podignu svoje ae.
Rob razmisli jedan trenutak pa se oglasi: Neka sve izae na
dobro, uprkos udacima.
Amen, ree Roder.
Kucnu se i ispiju pie. Dok je zavravao svoje pivo, Vik uhvati sebe
kako ponovo misli na Donu i Teda.

Potar, Dord Meara podigne jednu nogu u plavo-sivoj uniformi i

prdne. U poslednje vreme strano je prdeo. Ve je blago poeo da se
brine. Izgleda da nije bilo vano ni ta jede. Eto sino su on i
njegova ena jeli patetu sa bakalarom i dvopekom i prdeo je. Jutros
je jeo neki bukuri sa bananom i prdeo je. Sad u podne kod
Tigra u gradu pojeo je dva hamburgera sa sirom i majonezom... prdi
na isti nain.
Potraio je iste simptome u Medicinskoj enciklopediji za
svakoga, neprocenjivom delu u dvanaest tomova, koje je njegova
ena dobijala, jedan po jedan, kupujui i sakupljajui odseke rauna
u radnji Kupuj i tedi u Junom Parizu Ono to je Dord Meara
otkrio pod naslovom POVEANA NAPETOST STOMAKA nije ba bilo
ohrabrujue. Mogao je to biti simptom gastritisa. To je moglo znaiti i
da je ve zaradio neki iri. Mogao bi biti u pitanju i neki crevni
problem. A moglo je ak znaiti i veliko R. Ako se ovako nastavi,
morae da poseti starog dr Kventina. Kventin e mu rei da mnogo
prdi zato to stari i to je to.
Smrt tetke Ivi elmers prolog prolea teko je pogodila Dorda
Mearu tee nego to je mogao ikad i da pretpostavi i ba u
poslednje vreme nije voleo mnogo da razmilja o tome kako stari. Vie
mu je pasalo da misli o zlatnom dobu u penziji, o godinama koje e on
i Keti provoditi zajedno. Nee vie morati da ustaje u pola sedam.
Nee morati da nosi potu i slua tog jebivetra od Miela Furnijea, koji
je bio upravnik pote u Kasl Roku. Nee vie zimi smrzavati muda, a
leti ludeti od vruine i dosadnjakovia koji hoe da im se pota donese
na noge i u vreme kad ponu najvee vruine. Umesto toga, bie
Vinebagovo Putovanje kroz Novu Englesku, bie Prkanje po bati.
Bie Sve vrste novih hobija. A najvie Odmora i oputanja. I
nekako se ovo prdenje u njegovim ezdesetim i ranim sedamdesetim
godinama, poput ispaljivanja defektnih raketa, nikako nije uklapalo u
njegovu omiljenu sliku zlatnih godina penzije.
Okrene svoj kamioni na gradski put br. 3, mirkajui od sunca
koje se lako probijalo kroz prednje staklo. Leto je bilo prevrelo, ba
kao to je tetka Ivi prorekla. uo je kako zrici pospano zriu u
visokoj letnjoj travi i namah zamislio svoje zlatne godine penzije,
vizija scene pod nazivom Dord se odmara u bateniskoj ljuljaci.
Zaustavi se kod Milikenovih i ubaci im neki reklamni cirkular i
raun za struju. Na ovaj dan svima su upuivani rauni, ali je bio
ubeen da distribucija nee doiveti da Milikenovi plate svoj raun.
Bili su strano siromani, kao i onaj Geri Pervije, tu na ovom putu. Bilo
je skandalozno ta se sve deavalo se Gerijem, ovekom koji je nekad
dobio tako visoko priznanje. A ni Do Kejmber nije bio nita bolji.
Nisu bili ba daleko od obinog psa, ni jedan ni drugi.
Don Miliken bio je napolju i popravljao neto to je liilo na
drljau. Dord mu mahne, a Miliken samo na brzinu uzvrati jednim
prstom i vrati se svom poslu.
Evo jednog i za tebe, bogati majstore, pomisli Dord Meara.
Podigne nogu i ispali rafal. To je bila prokleta stvar, to prdenje. Mora
biti pakleno oprezan kad si negde u drutvu.
Odveze se gore do Gerija Pervijea, prosledi jo jedan reklamni
cirkular, jo jedan raun za struju i doda neki bilten. Zatakne ih u
sandue pa se na Gerijevom ulazu okrene, jer danas nije morao skroz
gore do Kejmberovih. Do se jue oko deset pre podne javio na potu i
zamolio da zadre neki dan njegove poiljke. Majk Furnije, brbljivac
koji je bio zaduen za potanske pregratke Kasl Roka, rutinski ispuni
formular ZADRATI POILJKE DO JAVLJANJA PRIMAOCA i ubaci ga u
Dordovu kasetu.
Furnije ree Dou Kejmberu da je zakasnio samo petnaest minuta
da otkae i poiljku za ponedeljak.
Nema veze, odvrati Do. Mislim da u biti tu da pokupim
dananju.
Kada je Dord spustio potu za Gerija Pervijea, primeti da pota
od ponedeljka Popularna mehanika i pismo iz dobrotvornog
fonda za stipendije kolovanja u ruralnim krajevima nije bila
podignuta. Okrene se i ugleda Gerijevog starog krajzlera u dvoritu.
Iza njega je bio parkiran stari vagon Doa Kejmbera koji samo to se
nije raspao.
Zajedno su odskitali, promrmlja glasno. Dve budale otile
nekuda da zuje.
Podigne nogu i ponovo prdne.
Dord zakljui da su njih dvojica verovatno otili u neko banenje
i kurvanje kombijem Doa Kejmbera. Nije mu padalo na pamet da se
upita zato bi uzeli Doov kombi pored dva udobnija automobila pri
ruci, nije primetio ni krv na ulaznom stepenitu, niti mu je do svesti
stigla injenica da je u donjoj polovini Gerijevih ulaznih vrata bila
ogromna rupetina.
Dve budale se otisnule u zujku, ponovi. Bar se Do
Kejmber setio da otkae potu.
Vrati se na put kojim je i doao i krene nazad u Kasl Rok, s
vremena na vreme podiui nogu da dune u trombon.

Stiv Kemp se vraao iz trgovakog centra u Vestbruku sa par

hamburgera sa sirom i sladoledom. Sedeo je u svom kombiju jeo i
posmatrao Aveniju Brajton, a zapravo nita nije ni video, niti je oseao
ukus hrane.
Nazvao je kancelariju Leposava Muia. Na pitanje sekretarice ko
je sa druge strane ice, predstavio se kao Adam Gutali. Rekao je da je
direktor marketinga u kompaniji koja proizvodi lustere i da bi eleo
da razgovara sa g. Trentonom. Usta su mu se osuila od uzbuenja. A
kad se Trenton javi, nai e oni mnogo interesantnije teme za
razgovor, od bilo kakvog marketinga. Kao, na primer, mali osobeni
znak njegove ene i na ta bi sve mogao da lii. Ili kako ga je potukla
jednom kad je dola da je bilo ak i krvi. Ili ta e biti sa Kurvom
Boginjom poto je Leposav Mui otkrio da je okusila poneto i s one
strane brane postelje.
Ali, nije izalo na to. Sekretarica samo ree: ao mi je, g.
Trenton i g. Brejkstoun nee biti na poslu ove sedmice. Verovatno e
biti odsutni i vei deo sledee sedmice. Mogu li ja da vam pomognem...
Glas joj je poprimio uzlazni ton. Zaista je bila voljna da pomogne.
Bila bi to retka prilika da sama obavi posli dok su efovi u Bostonu ili
moda Njujorku jer kompanija u govnima, kakav je bio Edvorks
sasvim sigurno nije imala ta da trai u egzotinim krajevima poput
Los Anelesa. Prema tome, momak, trk tamo, trk da se sve pui.
Zahvali joj i ree da e ponovo nazvati krajem meseca. Spustio je
slualicu pre nego to je uspela da pita za njegov telefon, poto je
kompanija za lustere imala svoj poslovni prostor u Ulici Kongres, a
govornica je bila ba preko puta Doovog kioska duvana.
Eto, sada je jeo svoje hamburgere i pitao se ta da radi. Kao da ne
zna, proaputa neki glas u njemu.
Kresne kombija i uputi se ka Kasl Roku. Dok je zavravao svoj
ruak (sladoled je ve uveliko curio niz tapi) stigao je do Severnog
Vindhama. Papire i ostatke hrane baci na pod svog kombija i pridrui
ih ostalim slinim otpacima plastinim aama, kutijama od
sendvia, bocama sode i piva, praznim kutijama cigareta. Zagaivanje
sredine bio je anti-socijalni anti-primereni in i on to nije inio.
 Stiv stigne do kue Trentonovih tano u pola etiri tog vrelog
sjajnog popodneva. Ponaao se krajnje oprezno, proao pored kue,
ne usporivi nimalo i parkirao kombija iza ugla u sporednoj ulici na
etvrt milje dalje. Vratio se peke.
Ulaz je bio prazan i on oseti udarac frustriranog razoaranja. Ne bi
on sebi priznao pogotovo sad kad je izgledalo da je izala nekuda
da je nameravao da je podseti na ukus onoga za ime je eznula tog
prolea. Ipak je proao itav put od Vestbruka do Kasl Roka sa nekom
poluerekcijom koja je ovog asa iezla.
Ona je otila.
Ne, auto je otiao, jedna stvar nije nuno podrazumevala drugu,
zar ne?
Stiv pogleda oko sebe.
Dame i gospodo, pred nama je letnji dan u jednoj mirnoj ulici u
predgrau. Veina klinaca je unutra na popodnevnom spavanju, veina
enica isto tako drema ili pilji u TV, ne proputajui ni jednu epizodu
ivotne ljubavi ili Potrage za budunou. Svi Leposavi Muii vredno
zarauju i probijaju sebi put do klase onih koji imaju viu poresku
ptopu, a vrlo verovatno i krevet obezbeen na odeljenju intenzivne nege
u istonom medicinskom centru Mejna. Dvoje sasvim male dece igralo
se kolice; na sebi su imali samo kupae gaice, a uasno su se znojili.
Jedna proelava starica iz grada na uzici vue korpu za pazar kao da
su i ona i korpa od najfinijeg kineskog porcelana. Oprezno se sklanja s
puta deije igre.
Sve u svemu, nita naroito. Ulica je dremala na vruini.
Stiv poe ka kui kao da ima svako pravo da bude tu. Prvo zaviri u
omanju garau koja je mogla da primi samo jedan auto. Koliko je on
znao, Dona je nikad nije koristila a i rekla mu je da se jednom strano
uplaila da nee uspeti da utera kola unutra jer je ulaz suvie mali.
Ako bi ulubila auto, Leposav Mui bi je sterao u ne, oprostite; on
bi je oterao doavola.
Garaa je bila prazna. Ni traga ni glasa ni od pintoa niti starijeg
jaguara Donin Leposav Mui bio je taman u fazi menopauze
sportskih automobila. Nije joj se dopalo kad je to tako formulisao, ali
Stiv nikad nije imao oigledniji primer.
 Stiv napusti garau i uspne se tri stepenika do zadnjeg podesta.
Pokua da otvori vrata. Bila su otkljuana. Ne pokucavi, ue unutra
sa jo jednim opreznim pogledom svuda oko sebe, kako bi se uverio
da nema nikog na vidiku.
Zatvori vrata kune tiine. Ponovo mu je srce luaki udaralo u
grudima i inilo mu se da sve bre i bre trese reetku njegovih
rebara. I ponovo nije priznavao neke stvari. Nije morao da ih prizna.
Sve je bilo na svom mestu, kao i uvek.
ao, ima li koga? Glas mu je bio prodoran, iskren prijatan i
znatieljan.
ao? Sada je bio na polovini hodnika.
Oigledno nikoga nije bilo. Kua je odisala vrelom tiinom
oekivanja. Prazna kua puna nametaja delovala je stravino,
pogotovo ako je tua. Uvek imate oseaj da vas neko posmatra.
Zdravo? Ima li koga? Jo jednom.
Nita, onda joj lepo ostavi neku poruku. I brii.
Ue u dnevni boravak i zastane osvrui se oko sebe. Njegovi
kratki rukavi bili su zavrnuti, ruke blago navlaene znojem. Sada je
mogao poneto i da prizna. Kako je imao elju da je ubije kad ga je
nazvala drkadijom i prskala mu lice pljuvakom, sva u vatri. Kako je
eleo da je ubije to mu je nametnula oseaj da je star i uplaen i
nesposoban da vlada situacijom. Pismo jeste bilo neto, ali pismo nije
bilo dovoljno.
Sa njegove desne strane, na policama je bio niz staklenih ukrasa.
Okrene se i tresne rukom po gornjem delu police. Raspukne se. Okvir
se zadrma i padne uz zvuk lomljave stakla. U paramparad sve
porcelanske figurine, maii i pastiri i sve to kierajsko burujsko
sranje. Puls mu je odzvanjao u predelu ela. Pravio je grimase
potpuno nesvesno. Paljivo odmeri korak i pree punom nogom
preko nepolomljenih figurina. Smrska ih u prah. Sa zida skine
porodinu sliku, zagleda se u nasmejano lice Vika Trentona (Ted je
sedeo na njegovom krilu, a rukom je obuhvatio Donu oko struka) pa
baci sliku na pod i divljaki zgazi staklo.
Pogleda oko sebe, disao je teko, kao posle zavrene trke na duge
staze. A onda iznenada poleti za sobom, kao da je bila neto ivo,
neto to je uasno povredilo i to je moralo biti kanjeno, kao da je
soba kriva za njegovu bol. Gurne Vikovu lealjku. Prevrne kau. On se
zaustavi na tren pa poe da pada uz tresak, lomivi pred sobom
stakleni stoi. Izvue sve knjige sa polica pljujui na govnarski ukus
ljudi koji su ih kupili. Podigne stalak za novine i zavitla ga ravno u
ogromno ogledalo. Veliki komadi ogledala sa crnom poleinom
stropotaju se na pod kao da formiraju neku udnu slagalicu. Sad je
ve dahtao poput bika na suncu. Njegovi obrazi bili su purpurno
obojeni.
Kroz malu trpezariju proe do kuhinje. Prolazei pored stola za
ruavanje, koji su dobili od Doninih roditelja na poklon, on samo
isprui ruku i srui na pod sve to je bilo na njemu set zaina,
kristalnu vazu koju je Dona nabavila za dolar i etvrt u Emporium
Galoriumu u Bridtonu prolog leta, Vikovu veliku maturantsku
kriglu. Keramike boice za so i biber razbiju se uz prasak. Erekcija
mu se sada povratila, besnela je. Pomisao na oprez, mogunost da
bude otkriven, potpuno ga je napustila. On je bio negde unutra. Bio je
duboko u mraku.
U kuhinji naglo povue vrataca na poretu tako da se lonci i
poklopci razlete svaki na svoju stranu. Pravili su uasnu buku, ali u
samoj buci nije nalazio nikakvo zadovoljstvo. Krene redom da
razvaljuje jedna po jedna vrata kuhinjskih elemenata. Obema rukama
vadio je gomile tanjira i bacao ih po podu. Prtalo je na sve strane.
Poisti sve police sa aama, pevuei uz zvuke lomljave stakla. Meu
njima je bio i komplet od osam vinskih aa, koji je Dona imala od
svoje dvanaeste godine. U nekom asopisu itala je o starinskim
krinjama i zarekla se da e je imati. Desilo se da su vinske ae bile
jedina stvar koju je smestila u krinju pre nego joj je ponestalo
interesovanja (u poetku je nameravala da ih nabavi toliko da itavo
svoje brano gnezdo ukrasi njima), ali njih je imala vie od polovine
svog ivota i one su bile dragocenost.
Poleti i posuda za sosove. Velika tacna za serviranje, radio-
kasetofon tresne o pod. Stiv Kemp je igrao po njemu. Njegov penis,
tvrd kao kamen, pulsirao mu je u pantalonama. U istom ritmu
odzvanjala je i krv koju je vodila centralna eona vena. Pod malom
hromiranom sudoperom u oku otkrije boce sa alkoholom. Poe da
izvlai jednu po jednu flau i divljaki ih baca u vrata kuhinjske
ostave. Zamahivao je tako snano da sutra sigurno nee moi da digne
ruku ni do ramena. A onda krene ostava sa dinom i viskijem, mentom
i Amaretom koga su Roder i Altea Brejkstoun doneli za Boi.
Staklo je svetlucalo na vrelom popodnevnom suncu koje se prelamalo
kroz prozore iznad sudopere.
Stiv uleti u veernicu gde nae kutije sredstva za beljenje rublja,
omekivae u velikim plavim plastinim flaama i razne vrste
prakova za pranje rublja. Kao luak na doeku Nove godine, juriao
je sa jednog na drugi kraj kuhinje, pa tako po sto puta i svuda rasipao
prakove i sredstva za ienje.
Samo to je ispraznio i poslednju kutiju, on ugleda poruku koja je
nesumnjivo bila ispisana Doninim rukopisom: Ted i ja smo otili do
garae Doa Kejmbera pintom. Brzo se vraamo.
To ga najednom spusti na zemlju. On je ovde bar pola sata, ako ne i
vie. Vreme je urnebesno proletelo i nije imao ni predstavu koliko se
zadrao. Koliko pre njegovog dolaska je ona izala? Za koga je
ostavljena poruka? Za bilo koga ko bi naleteo ili za nekoga posebno?
Morao bi da ode odavde... ali prvo je morao jo neto da uradi.
Rukavom izbrie poruku sa table za podsetnik i ispie tampanim
slovima:
GORE SAM TI OSTAVIO NETO, LUTKO.
Preskakao je po dva stepenika odjednom ne bi li to pre stigao do
njihove spavae sobe, koja je bila sa leve strane odmorita na drugom
spratu. Sad je ve bio pod uasnim pritiskom, skoro sasvim ubeen da
e zvono pozvoniti ili neko verovatno jo kakva srena domaica
proviriti kroz sporedni ulaz (ba kao i on) i viknuti ao, ima li
koga?
Sasvim suludo, ali ovo jo samo doda i poslednji kesten na vatru
uzbuenja. On otkopa kai, otvori lic i pusti da mu farmerke kliznu
do kolena. Nije imao na sebi gae, retko kad ih je uopte i nosio. Kurac
mu se kruto uzdizao iz rieg buna. Nije mu trebalo mnogo, bio je
previe uzbuen. Dve-tri brze kretnje kroz stisnutu pesnicu i orgazam
je bio tu, trenutno i divlje. U gru saspe spermu po aravu.
Podigne farmerke, povue rajsferlus (skoro zakaivi glavi
zlatnim zubiem e, to bi tek bilo veselo) i pojuri ka vratima
vraajui kai na svoje mesto. Sree nekog usput. Da. Bio je siguran u
to kao da je proreeno tako. Neka srena domaica koja bi samo
jednim pogledom skinula njegovo upaljeno lice, iskolaene oi, napete
pantalone i vrisnula iz sveg glasa.
 Pokuao je sebe da pripremi i na to sve dok je otvarao zadnja
vrata i izlazio. U retrospektivi mu se uini da je pravio buku koja moe
i mrtve da probudi... oni lonci. ta li mu je samo trebalo da baca te
jebene lonce? ta je mislio? Mora da je svako iv u komiluku uo.
Samo to nikoga nije bilo ni na ulazu ni u dvoritu. Popodnevni mir
nije bio razruen. Preko puta ulice, prskalica je mirno zalivala
travnjak. Neko dete pojuri na koturaljkama. Ravno pred njim bila je
visoka iva ograda koja je delila posed Trentonovih od komiluka. Sa
poslednjeg stepenika, gledajui nalevo, otvarao se pogled na grad,
ugnjeden u dno brda. Stiv je odavde sasvim jasno video raskrsnicu
puta 117 i Hai Strita, gradsko gnezdo svijeno u jednom od uglova
formiranih raskrem. Stajao je i pokuavao da se sabere. Disanje mu
se polako vraalo u normalan obrazac udisaj-izdisaj. Otkri prijatno
popodnevno lice i navue ga preko svog. Sve ovo trajalo je taman
toliko dugo koliko je trebalo semaforu na uglu da proe svoj krug od
crvenog preko utog do zelenog da bi se iznova vratio na crveno.
A ta ako ba sad naleti?
To ga, ponovo nagna da misli o bekstvu. Ostavio je svoju poruku.
Na kraju krajeva, nije ni morao da bei od nje. Ona mu ionako nita
nije mogla. Jedino ako ve nije pozvala pandure, a nije ba verovao da
bi to liilo na nju. Bilo je mnogo stvari koje bi on mogao da izjavi u
tom sluaju: Seksualni ivot Veliko-Amerike Srene Domaice u
Svom Prirodnom Habitatu. A to bi tek bila suluda scena. Bolje bi bilo
otii na milje daleko od Kasl Roka. Moda bi kasnije mogao da je
nazove telefonom. Da je priupita kako joj se dopalo njegovo delo. To
bi tek bila prava zabava.
Polako se spustio niz ulaz, skrenuo levo i seo u svoj auto. Nije se
zaustavljao. Niko nije primetio njegovo nepoeljno prisustvo. Dete na
koturaljkama proia pored njega i u prolazu mu samo dovikne:
Zdravo! Stiv mu uzvrati pozdrav.
Upali motor i krene. Vozio je cestom 117 do 302 i sledio taj put sve
do raskrsnice do Interstejta koji vodi za Portland. Koristio je staru
Interstejt kartu i vozio prema jugu. Polako je poeo da se osea
neprijatno zbog svega to je uinio. Neki destruktivni bes uao je u
njega kad je shvatio da nema nikoga kod kue. Da li je osveta bila
preteka za uvredu? Nije to vie htela s njim, pa ta? Napravio je ubre
u toj prokletoj kui. A da nije to moda govorilo neto neprijatno o
njegovoj glavi?
Vremenom je pomalo razloio ova pitanja, kao to veina ljudi to
ini, promukao je set injenica kroz razliite hemikalije koje, kada se
uzmu zajedno, ine kompleks ljudskog perceptualnog mehanizma
poznatog kao subjektivnost. Poput kolarca koji paljivo poinje
olovkom, onda gumicom, pa opet olovkom, on iscrta u svojoj svesti
sve to se dogodilo sve dok injenice i percepcija istih injenica u
njegovoj interpretaciji nisu mogle da se uklope upravo na onaj nain
sa kojim je mogao da nastavi da ivi.
Kada je stigao do puta 495, on skrene zapadno prema Njujorku i
zemlji koja se prostirala iza njega, itavim putem do mirnih domaka
Ajdahoa, mesta na kome je papa Hemingvej ostario i bio smrtno
povreen. Nije mu bilo nepoznato ovo dizanje morala koje je uvek
dolazilo sa novim pokretom i oslobaanjem starih veza to je ona
magina stvar koju je Hak nazivao Prosvetljavanje u potrazi za
novom teritorijom. U takvim trenucima oseao se skoro
preporoenim, oseao je snanu posesiju ogromne slobode, najvee
od svih, slobode u kojoj je mogao ponovo da se rekreira. Nije bio u
stanju da shvati znaaj onoga to ljudi obino podvlae, a to je da bio
ti u Mejnu ili Ajdahou, mora biti spreman da i u besu spusti svoj
reket i frustriran zbog izgubljenog seta u tenisu, ipak ne odbije da
prui ruku svom konkurentu preko mree, kao to si to obino inio,
kada si gubio. On je pruao ruku protivniku preko mree, samo kada
je on bio pobednik.
Zaustavio se da prespava u gradiu Tvikenham. Njegov san je bio
lak. Ubedio je sebe da unitavanje Trentonove kue nije bio in nekog
poluludog ljubomornika, ve na neki nain in revolucionarne
anarhije brisanje para debelih svinja srednje klase na nain na koji
je to bilo najjednostavnije i za faiste ostati na vlasti slepim
plaanjem svojih poreza i telefonskih rauna. Bio je to in hrabrosti i
iste opravdane furije. Bio je to nain da Stiv Kemp izrazi svoju viziju
Power to the People, ideju koju je pokuavao da ugradi u sve svoje
pesme.
Ipak je razmiljao, i dok se sputao u svoj krevet u motelu, pitao se
ta je Dona mislila o svemu kad se vratila sa detetom kui. Sa takvom
pomisli, usnu sa osmehom na usnama.
 Oko tri i trideset tog popodneva, u utorak, Dona je odustala od
potara.
Sedela je sa jednom rukom blago prebaenom preko Teda koji je
polu dremao, njegove usne bile su estoko ispucale od vruine, a lice
rumeno i potpuno izbezumljeno. Ostala je samo jo jedna mrva mleka
i uskoro e mu je dati. U poslednja tri i po sata taman u vreme kada
bi kod kue ruali sunce je postajalo nepodnoljivo. ak i sa
polusputenim prozorima i sa njene i sa Tedove strane, temperatura u
kolima mora da je dostigla ve stotku, a moda i vie. To se uvek
deava kad ostavite auto na suncu, nita drugo. Samo to pod
normalnim okolnostima nikad nisu podignuti prozori, naprotiv, otvori
se sve i ak ukljui ureaj za rashlaivanje i onda idemo. Idemo.
Kako je to dobro zvualo.
Ona oblie svoje usne.
Samo je na kratko spustila oba prozora do kraja, pravei sasvim
beznaajnu promaju, ali se plaila da ih tako i ostavi. Moglo se desiti
da zadrema. Vruina ju je prestravljivala. Bojala se za sebe, a tek za
Teda... jer je mogla maltene celog da ga uzme. Nije se toliko plaila
ipak ove vruine koliko udovinog lica psa sa koga se slivala pena i
koje je zurilo u nju svojim izbuljenim zakrvavljenim oima.
Poslednji put je spustila prozore do kraja kada je Kudo nestao sa
vidika u senkama tale-garae. Ali, Kudo se sada vratio.
Sedeo je u dugoj senci velike tale, glava mu je bila sputena i
zurio je u plavog pintoa. Zemlja izmeu njegovih prednjih apa bila
je potpuno mokra od pene. S vremena na vreme zaurlao bi na prazan
vazduh, kao da je na neki nain halucinirao.
Koliko jo? Koliko mu treba da umre?
Ona je bila racionalna ena. Nije verovala u monstrume i udovita
iz garderobera. Verovala je u stvari koje je mogla da vidi i dotakne.
Nije bilo nieg natprirodnog u tom velikom bernardincu koji je sedeo
u senci tale. On je bio samo bolesna ivotinja koju je ujela besna
lisica, tvor ili ve slino. Nije imao nita protiv nje lino. To nije bilo
etvoronono sudbinsko proroanstvo.
Ali... samo to je odluila da pokua da istri do zadnjih vrata i
otvori Kejmberovu verandu, Kudo je poeo polako da tetura iz
mraka tale.
 Ted. ta sa Tedom. Morala ga je izvui odavde. Nema vie
zajebavanja. On vie nije razumno odgovarao na njena pitanja. inilo
se da je samo u dodiru sa realnou. Nain na koji ju je posmatrao dok
mu se obraala, liio je na oi nekog ratnika koga su udarali, udarili i
udarali, borca koji je izgubio svaki smisao i samo ekao milost
sputanja u raku takve stvari su je izluivale i budile sve
materinstvo u njoj. ta sa Tedom? Da je bila sama, ona bi odavno
pokuala sa tim vratima. Ted je stalno vraao nazad jer je opsedala
misao kako pas povlai njeno telo a Ted sedi sam u kolima.
Ipak, sve dok se Kudo nije pojavio pre nekih petnaestak minuta,
pripremala se da poe ka vratima. Premotala je to u svojoj glavi poput
filma, obrtala je stvar sve dok jednog trenutka ne postane stvarnost.
Probudie Teda, iamarae ga, rei e mu da ne me da je prati da ne
sme da napusti kola ni pod kakvim okolnostima, bez obzira ta se
dogodi. Istrae iz kola sve do vrata verande. Pokuae kvaku.
Ukoliko nije zakljuano, sjajno. Ali, bila je pripremljena i na drugu
krajnost. Skinula je svoju paunu koulju i spustila je na krilo, ostavi
da sedi samo u belom kombinezonu. Kada izae, obmotae koulju
oko svoje ruke. To je bilo daleko od neke dobre zatite, ali bolje ita
nego nita. Smrvie staklo najblie kvai, proi i probiti sebi put u
malu verandu. A ako su i unutranja vrata zakljuana, ve e se
nekako snai. Nekako.
Ali, Kudo se vratio i to je ponovo vrati na poetak.
Nije vano. Vratie se ponovo unutra. inio je to i ranije.
Ali, hoe li i ovoga puta? pomisli. Sve je to bilo previe savreno, zar
ne? Kejmberovi su otili i setili se da zatvore svoje potansko sandue,
kao svaki dobar graanin; Vik je otiao i teko da e imati priliku da im
se javi pre sutranje veeri jer se u ovo doba retko mogla dobiti veza sa
takve razdaljine. A i ako se javi, zvae ranije. Kada se niko ne bude
javio, pretpostavie da smo otili na sendvie kod Maria ili na ledeni
krem, moda kod Tejsti Friza. Kasnije nee zvati jer e misliti da
spavamo. Umesto toga, javie se sutra. Znala je ona dobro Vika. Da, da,
sve je to previe savreno. Zar nije bilo nekog psa u onoj prii o amdiji
na reci aron. Pas amdije, samo me nazovi Kudo. Svi na put za
Dolinu smrti.
Uji, tiho je hukala psa. Vrati se u talu, proklet neka si.
Kudo se nije ni makao.
 Ona oblie svoje usne, koje su do krvi bile ispucane, ba kao i
Tedove.
Proe rukom kroz kosu koja joj je padala u oi i tiho ree: Kako
si, Tedi?
Pssst, Ted samo promrmlja odsutno. Patkice... Ona ga
prodrma. Ted, duo, jesi li dobro? Reci mi!
Njegove oi samo se na tren otvore. Gledao je oko sebe, deai
koji je bio zbunjen, kome je bilo vrue i koji je bio uasno premoren.
Mamice, moemo li kui? Tako mi je vrue...
Ii emo kui, ona uzdahnu.
Kada mama? Kada? On poe bespomono da plae.
O, Ted, sauvaj svoje suze, pomisli ona. Trebae ti. Suluda stvar. Ali,
itava situacija bila je smena do ludila, zar ne? Ideja o tome kako e
mali deak umreti od dehidracije (prekini on NEE umreti) samo
sedam milja od najblieg poveeg grada, bila je sasvim suluda.
Ali, situacija je takva kakva je, podseti samu sebe. I ne misli ni na
ta drugo, sestro, to ti je kao minijaturni rat, sve to je ranije izgledalo
malo sada je veliko. Najmanji lahor vazduha liio je na oluju kroz
poluotvorene prozore. Razdaljina do zadnje verande bila je pola milje
preko niije zemlje. I ako si eleo da poveruje da je pas sudbina, ili
duh ili gresi povraeni, ili ak reinkarnacija Elvisa Prislija, onda veruj.
U ovako udnoj suludoj situaciji negde izmeu ivota i smrti ak
je i odlazak u WC izgledao kao okraj.
Izai emo mi iz ovoga. Nikakav pas nee to uiniti mom sinu.
Kada, mamice? On pogleda prema njoj, oi su mu bile vlane,
lice bledo poput sira.
Uskoro ree ona tuno. Vrlo uskoro. Ona proe rukom
kroz njegovu kosu i vrsto ga zagrli. Pogleda kroz Tedov prozor i
njene oi iznova su bile prikovane za onu stvar koja je leala u visokoj
travi, taj stari bezbolski tap.
Kako bih silno elela da ti raznesem glavu s tim.
U kui, telefon poe da zvoni. Ona naglo okrene glavu sa luakom
nadom.
Da li je to za nas, mamice? Je li telefon za nas?
Ona mu nije odgovorila, nije znala za koga je to bilo.
Ali ako su dovoljno sreni ova sudbina se mora izmeniti, zar ne
to e biti poziv od nekoga ko je bio dovoljno sumnjiav da doe i
proveri ta se deava kad se kod Kejmberovih niko ne javlja.
Kudoova glava se podigne. Naheri se na jednu stranu i na
trenutak je liio na Niperovog bolesnog psa ije se uvo nauljilo na
gramofonsku trubu. Podigao se na svoje noge i poao prema kui i
zvuku zvonjave telefona.
Moda e pas odgovoriti na telefon, ree Ted. Moda...
Sa zapanjujuom brzinom i agilnou, pas promeni smer i ustremi
se ka automobilu. Sad je u potpunosti iezlo njegovo teturanje, kao
da to nije bio simptom njegove bolesti, ve trenutni in sam po sebi.
Poeo je polako da rei, urla, laje. Njegove oi gorele su
zakrvavljenou. Zaleti se u kola, silovito udari u njih i prevrnu se
zapanjenih oiju, Dona je videla sa strane svojih vrata kako su skoro
probijena. Mora da je mrtav, pomisli histerino, njegov bolesni mozak
doiveo je potres, mora da je, mora da je, MORA DA JE...
Kudo se podigne. Njegova njuka bila je krvava. Oi su mu
delovale zapanjeno, pa ponovo prazne. U kui je telefon zvonio i
zvonio. inilo se da e pas otii, onda se najednom divljaki okrene i
zaleti ka Doninom prozoru kao omamljen. Udari tano na mesto gde
je Donino lice bilo sa druge strane stakla. Krv se raspe po staklu,
ostavljajui za sobom srebrnasti trag besnila. Ted se uuri i
ruicama pree preko lica, grebui obraze.
Pas ponovo skoi. Gomile pene slivale su se sa njegove njuke.
Dona je sada mogla jasno da vidi i njegove zube. otre i nalik na
poutelu slonovau. Njegove ape greble su po staklu. Meu oima je
poela da iklja krv. Njegove oi bile su fiksirane na njenima. Glupe,
sulude oi, ali ne bez kao to bi se uvek zaklela ne bez nekog
saznanja. Nemog malignog saznanja.
Bei odavde! Ona zaurla na njega.
Kudo se povue na stranu pa ponovo na njen prozor, i ponovo i
ponovo. Svaki put kada bi pas sa svojih sto kilograma udario o
pintoa, vraao bi se u novim naletima. Svaki put ona je ula taj
teak, tupi udarac i bila je ubeena kako se mora ubiti, bar pri
poslednjem nesrenom udarcu. I svaki put on se vraao prema kui i
iznova prema autu. Kudoovo lice bilo je maska od krvi i izmazanog
krzna sa oima koje su nekad bile prijateljske, blage, smee. Sada su
te oi bile besne i ispunjene nitavilom.
Ona baci pogled na Teda i shvati njegovu okantnu reakciju, bio je
svijen u tesnoj fetalnoj lopti, rukama potpuno zgrenim oko vrata,
njegove grudi su se dizale u nesnosnom ritmu.
Moda je tako najbolje. Moda...
U kui je telefon prestao da zvoni. Kudo je pravio pauzu do
sledeeg napada. Nakrivio je ponovo glavu u onom udnovatom
evokativnom gestu. Dona zaustavi dah. Tiina joj se inila beskrajnom.
Kudo je seo, podigao svoj ukrvavljeni nos prema nebu tako
mraan i usamljen zvuk da je ona podrhtavala, zvuk koji vie nije bio
vru ve leden kao mrtvanica. U tom trenutku ona je znala ne
samo da je osetila ili pomislila ona je znala da taj pas jeste neto
vie od obinog psa.
Taj trenutak je proao. Kudo se podigao, vrlo sporo i teko, a
onda poao prema prednjem delu pintoa. Ona je pretpostavljala da
e se tamo spustiti i lei vie nije videla njegov rep. Bez obzira na
sve, i dalje je bila jako napeta, jo neki tren, mentalno spremna za
sluaj da pas iznova skoi na auto, kao to je to i ranije inio. Meutim,
on to nije. Samo tiina i nita vie.
Ona zgrabi Teda u naruje i poe tiho da mu pevui.

Kada je Bret konano odustao i izaao iz telefonske govornice,

eriti ga uzme za ruku i povede do Kaldorovog kafea. Doli su do
Kaldora da pogledaju kako se boanstveni stolnjaci uklapaju u
predivne tonove zavesa.
Holi ih je ekala, ispijajui poslednji gutljaj svoje ledene sode.
Sve je u redu, zar ne? upita ona.
Nita nije ozbiljno, ree eriti i razbarui mu kosu. Brine
se za svog psa. Zar, ne, Brete?
Bret se zamisli, a onda tuno klimne glavom u znak odobravanja.
Samo ti nastavi, ako eli, obrati joj se eriti. Stii emo te
mi.
U redu, biu ja dole.
Holi zavri sa sodom i ree: Kladim se da je tvoj kucika jako
dobro, Bret.
Bret joj se nasmei najbolje to je mogao, ali joj nita ne odgovori.
Posmatrali su kako Holi odlazi zgodna u svojoj tamno crvenoj haljini i
plutenim sandalama, zgodna na nain koji eriti nikad nee biti u
stanju da imitira. Moda jednom, ali sada ne. Holi je svoju deicu
ostavila sa vaspitaicom, pa e doi u Bridport negde posle podneva.
Holi im je platila divan ruak, karticom Dajners Klaba i otada su oni
u kupovini. Ali, Bret je bio miran i povuen, brinuo je za Kudoa. eriti
ba nije bila posebno zainteresovana za kupovinu. Bilo je vrue i ona
se pomalo neprijatno oseala posle, Bretovog mesearenja tog jutra.
Konano predloi da pozovu kuu telefonom iz jedne od govornica iz
ugla... ali efekat je bio upravo onakav kakvog se najvie bojala.
Kelnerica doe, eriti narui kafu, mleko, dva kolaa.
Bret, ree ona. Kada sam rekla tvome ocu da elim da
poemo na ovaj put, on je bio protiv toga...
Aha, shvatio sam to.
... a onda se predomislio. Mislim, predomislio se odjednom.
Mislim da je moda... moda video u tome ansu na neki mali odmor,
sam za sebe. Ponekad mukarci vole da odu sami, zna, i rade one
stvari...
Kao lov?
(i kurvanje i pijanenje i bog sam zna ta sve i zato)
Da, tako neto.
I da gledaju filmove? ree Bret. Stigne njihovo posluenje i
oni ponu da grickaju kolae.
(da, ba one pornografske na Vaingtonu koga zovu Kombat zonom)
Moe biti. U svakom sluaju, tvoj otac mora da je uzeo par dana
da ode u Boston.
O, ne verujem da je tako ree Bret iskreno. On ima puno
posla. Puno posla. Rekao mi je tako.
Nema ba toliko koliko je mislio ree ona, nadajui se da se
cinizam nee toliko prepoznati u njenom glasu.
Bez obzira, tako ja bar mislim, a i zbog toga verovatno nije
odgovarao na telefon ni jue ni danas. Popi svoje mleko, to je dobro za
razvoj kostiju.
On ispi pola ae mleka i iznad usana mu se ocrtaju beli brkovi.
Spusti au. Moda i jeste. Verovatno je poveo i Gerija sa njim. On
mnogo voli Gerija.
Da, moda je poveo i Gerija sa sobom, odgovori eriti.
Govorila je kao da joj ova ideja nikad ne bi pala na pamet, a u sutini,
nazivala je i Pervijea tog jutra dok se Bret igrao u bati sa Dimom
juniorom. Niko se ni tamo nije javljao. Nije ni sumnjala da su zajedno,
gde god da su bili.
Nisi mnogo pojeo tog kolaa.
On podie kola, uze jedan mali zalogaj, spusti ga ponovo.
Mama, ja mislim da je Kudo bolestan. Izgledao je bolesno kad sam ga
jue ujutro video. Kunem se bogom.
Bret...
Jeste, mama. Ti ga nisi videla. Delovao je, pa, naduveno...
Kad bi znao da je Kudo dobro, da li bi te to smirilo?
Bret klimne glavom u znak odobravanja.
Onda emo nazvati Alvu Torntoma u Mepl ugaru. Zamoliemo
ga da ode i proveri, vai? Ja pretpostavljam da ga je tvoj otac ve
nazvao i zamolio da hrani Kudoa dok je on na putu.
Stvarno tako misli?
Da, mislim. Alva ili bilo ko kao Alva; ne samo Doovi prijatelji,
jer koliko je ona znala, Geri je bio jedini pravi Doov prijatelj, ali ljudi
bi uinili tako neto jer bi sutra mogli da potrae istu uslugu.
Bretovo lice magino se ozari. Opet su odrasli imali prave
odgovore, kao zeii iz eira. Ali, umesto da je to oraspoloi, ona
posta jo tunijom. ta ako dobije Alvu i ovaj joj kae kako Doa nije
video jo od blatne sezone? Pa, morae da pree i taj most ako naleti
na njega, ali i dalje nije mogla da veruje da bi Do tek tako ostavio
Kudoa da se sam brine o sebi. To ve ne bi liilo na njega.
Hoemo li sad da poemo i potraimo tvoju tetku?
Naravno, samo da zavrim sa ovim.
Posmatrala ga je poluzabavljena, poluzabrinuta, dok je zavravao
sa kolaem u tri velika zalogaja koje je gutao sa ostatkom mleka. On
onda samo odgurne svoju stolicu.
eriti plati raun i pou uz pokretno stepenite.
Je... ovo je stvarno velika robna kua, ree Bret zadivljeno.
Ovo je veliki grad, zar ne, mama?
U odnosu na Njujork, ovo je isto kao Kasl Rok, ree ona. I
ne govori je... Bret, to je isto kao i da psuje.
Vai. On se drao za drku pokretnog stepenita i paljivo
posmatrao sve oko sebe. S desne strane bio je ogroman sektor za
arene papagaje. Sa njegove leve strane bio je odel za kune
potreptine sa hromiranim sjajem na sve strane i sudopera sa ije se
prednje strane kroz staklo moglo videti sve to se unutra deava. On
podigne pogled ka svojoj majci. Vas dve ste zajedno odrasle, a?
Valjda sam ti ve rekla, odgovori eriti smeei se.
Ona je stvarno dobra, ree Bret.
Pa, drago mi je da tako misli. Uvek sam bila pristrasna.
Kako je postala tako bogata?
eriti zastane. Zar tako misli o Holi i Dimu? da su bogati?
Pa, ta kua u kojoj ive i nije ba tako jeftina, ree on, i
iznova je ona nasluivala Doove crte u uglovima Bretove
neformirane face, Do Kejmber sa svojim zelenim bezoblinim
eirom, njegovim oima, premudrim, koje tako lako preleu sa
predmeta na predmet.
A i taj duboks. To je jako skupo. Ona ima pun novanik
kreditnih kartica, a mi samo Teksako...
Ona se okrene prema njemu. Ti misli da je pametno zavirivati u
tue novanike? I to kad ti plate ovakav ruak?
Njegovo lice delovalo je iznenaeno, zbunjeno i povreeno u isto
vreme, a onda samo zatvori usta i umiri se. To je bio trik Doa
Kejmbera. Samo sam primetio. To i nije bilo tako teko, kad se ona
toliko razmetala time...
Ona se ne razmee! ree eriti okirana. Ona ponovo zastane.
Sad su upravo bili stigli na kraj odeljenja za draperije.
Da, ba se razmetala ree Bret. Da su bile sloene u
harmoniku, sigurno bi odsvirala pansku damu.
Ona je iznenada postala besna na njega, delimino i zbog toga to
je posumnjala da bi mogao biti u pravu.
elela je da ti pokae sve to imaju, ree Bret. To je ono
to ja mislim.
Mene ba ne interesuje posebno ta ti misli o tome, Brete
Kejmberu. Oseti vrelinu u licu. Njene ruke imale su luaku elju da
ga udare. Samo nekoliko trenutaka ranije, u onoj kafeteriji, znala je
koliko ga voli, i pridavala je tome preveliki znaaj upravo stoga to se
po prvi put osetila kao njegov iskren prijatelj... Gde li su sad nestala ta
divna oseanja?
Samo sam se pitao kako li je stigla do tolike love.
To je vrlo runa re. Zar ti se ne ini?
On slegne ramenima i uini joj se da je sada namerno provocirao.
U mislima joj se vrati sve ono to se desilo za vreme ruka ali to je ilo
i mnogo dalje. Ovo je bio potpuni kontrast njenom svetu i nainu
ivota njegovog oca. Zar je uopte i mogla da pomisli kako e
automatski prigrliti nain na koji je ivela njena sestra sa svojim
muem, i to samo zato to je eriti tako elela nain ivota koji je
sama odbila, bilo iz sopstvene gluposti ili loe sree, ili jedne i druge
stvari zajedno. Zar on nije imao prava da kritikuje? Ili analizira...
Da, jeste. Ali, nije oekivala da e njegove opservacije biti tako
uznemirujue (ako intuitivne) iskusne, tako tane ili tako depresivno
negativne.
Pretpostavljam da je Dim napravio sav taj novac, ree ona.
Ti zna ta on radi?
Aha, on je obino krabalo.
Ali, ovoga puta ona odbi da mu se pokori.
Ti tako vidi stvari. Holi se udala za njega dok je bio na koledu
univerziteta Mejna u Portlandu, studirajui prava. Dok je bio u
pravnoj koli u Denveru, ona je radila kojeta da bi se izdravali.
Obino se tako i radi, ene rade da bi njihovi muevi mogli da zavre
kolovanje i obue se u razliitim profesijama...
Ona je oima traila Holi i konano joj se uini da je ugledala glavu
svoje mlae sestre nekoliko tandova nalevo.
Bilo kako bilo, kad je Dim zavrio sa kolom, on i Holi su doli
na istok i poeli da rade za veliku firmu advokata u Bridportu. U to
vreme on nije zaraivao mnogo novca. iveli su na treem spratu u
stanu bez ureaja za rashlaivanje leti i bez mnogo toplote zimi. Ali,
on je radio i sada je postao junior partner. A pretpostavljam da sada
pravi pristojne pare, bar po naim kriterijumima.
Moda je htela da pokae svoje kreditne kartice jer se jo uvek,
negde u dui osea siromanom.
Bila je potpuno zbunjena ovakvom opaskom. Ona blago razbarui
njegovu kosu i vie se nije ljutila na njega. Ti ree da ti se ona
dopada?
Aha, dopada mi se. Evo je, upravo stie.
Vidim je.
Pou i pridrue se Holi koja je ve bila na odeljenju zavesa i poela
da bira stolnjak.
 Sunce je konano poelo da se sputa za kuu.
Malo po malo, kotao koji je vreo u Trentonovom pintou poeo je
polako da se hladi. Manje-vie brz povetarac provirivao je i u
automobil i Tedovo lice je bivalo ozareno. Oseao se sve bolje, bar za
sada, bolje nego itavog dana. Taj dan je za njega bio, zapravo, samo
ruan san koga se delimino seao. S vremena na vreme je odlazio;
jednostavno je naputao taj vreli auto i odlazio nekuda. Seao se svega
toga. Odlazio je na konju. On i konj plovili su daleko nekim dugim
poljem i tu je bilo i zeeva, ba kao u onom crtau koji je gledao sa
tatom i mamom u bioskopu Madik Lantern u Bridtonu. Bilo je tu i
jedno jezerce na kraju polja. U jezercetu su se paii igrali. Paii su
bili drugari. Ted se igrao sa njima. To je bilo mnogo lepe nego tamo
sa mamom, jer je udovite bilo tamo gde je mama, udovite koje je
izalo iz njegovog garderobera. udovita nije bilo tamo gde su se
paii igrali. Tedu se tamo svialo, iako je nekako, kroz maglu, bio
svestan da nije smeo ostati predugo jer bi mogao zaboraviti put do
kola.
A onda sunce potpuno zae za kuu. Pojave se ledene senke, guste
poput somota. udovite je prestalo da ih juri. Potar nije doao, ali
sad su bar mogli mirno da se odmore. Najgore je bilo to to su bili jako
edni. Nikad u ivotu nije toliko eleo neto da popije. I zbog toga je
ono mesto, vlano i zeleno, sa paiima, bilo tako lepo.
ta si rekao, srce? mamino lice bilo je nad njim.
edan, ree on kroz kreket. Tako sam edan, mamice.
Seti se kako je ranije govorio jedan umesto edan i neka deca u
obdanitu smejala su mu se i nazivala ga bebom, ba kao i Rendi
Hofnageru koji je govorio dokurak umesto doruak. Tako je poeo
da izgovara pravilno i tee rei, pokuavajui da se u sebi ispravi, kad
god bi zaboravio kako ide.
Da, znam. I mamica je edna.
Sigurno u kui ima vode.
Srce, mi ne moemo da uemo u kuu. Sad ne moemo. Onaj
grozni pas je ispred kola.
Gde? Ted se pridigne na kolena i bio je iznenaen kako se
svetlost polako preliva preko njegovog lica kao neki tromi talas.
Spusti ruku na pult ispred prednjeg stakla da se pridri i aka mu se
uini kao kraj neke ruke koja je milju duga. Ja ga ne vidim. ak
mu je i glas bio dalek, odzvanjao.
Sedi, Ted, ti si...
Ona je i dalje govorila, a njemu se inilo kako ga gura nazad u
sedite dok je sve postajalo previe daleko. Rei su stizale do njega iz
neke daleke sive daljine. Izmeu nje i njega bila je maglutina, kao to
je bilo maglovito ovoga jutra... ili jue ujutro... ili bilo koje drugo jutro
kad je njegov tatica odlazio na put. Ali, postojalo je neko svetlo mesto
pred njim, tako da je napustio mamu i otiao njemu. Bilo je to mesto
paia. Paii, jezerce i lokvanji. Mamiin glas postajao je sve dalji i
dalji. Njeno lepo lice, tako veliko, uvek prisutno, tako mirno, tako
slino mesecu da mu se ponekad inilo da kroz svoj prozor, kad se
probudi kasno u no kad hoe da piki... postalo je sivo i izgubljeno.
Istopilo se u sivoj magli. Njen glas prerastao je u lenji zvuk pela, koje
ga nee ujesti, i stopio se sa mirisom uzburkane vode. Ted se igrao sa
paiima.

Dona zadrema, i kad se ponovo probudila, sve seni koje su se

sudarale, konano su se stopile sa tonovima trave na Kejmberovom
ulazu. Bilo je sumraje. Nekako je sve imalo i takav miris.
Neverovatno, ali istinito, oni su jo uvek bili tu. Sunce je sedelo na
horizontu, okruglo i skarletno. Liilo je na koarkaku loptu okupanu
u krvi. Ona proe jezikom kroz usta. Pljuvaka koja se skupljala u
gumenu masu, izbije kroz flanelsko grlo. Samo pomisli kako bi divno
bilo da legne na batenski krevet kod kue. Okrene se, otvorenih usta i
pusti ledenu pljuvaku da se slije. Vizija je bila toliko mona da se
strese, najei se, oseti luaku glavobolju.
Da li je pas i dalje bio ispred kola?
Ona pogleda, ali nije mogla da tvrdi zasigurno. Sve to je mogla da
tvrdi bilo je da nije ispred tale.
Ona pritisne sirenu, oglasi se neka tutnjava i nita se ne izmeni.
Mogao je biti bilo gde. Ona povue prst du srebrnaste linije na
njenom prozoru i upita se ta bi se desilo da je pas nastavio da udara u
staklo. Da li bi ga mogao slomiti? To nije mogla da poveruje pre
dvadeset etiri sata, ali sada vie nije bila sigurna.
Baci pogled na vrata koja su vodila u Kejmberovu verandu. Sada je
izgledala dalje nego ranije. To je podseti na ideju o kojoj su
raspravljali na asu psihologije. Fiks ideja, kako ju je nazivao
profesor, pedantni oveuljak sa brkovima nalik na etkicu za zube.
Ako se sputate pokretnim stepenitem koje se ne pomera, najednom
ete otkriti da vam je vrlo teko da hodate. To je toliko zabavljalo da se
jednom prilikom u Glomingsdejlu spustila niz pokretno stepenite na
kome je bila povea tabla sa natpisom NE RADI. Ono to je jo vie
zabavilo bilo je to to je pedantni oveuljak bio u pravu. Vae noge,
jednostavno nisu htele da se pokrenu. To je samo vrati na zamisao ta
bi se desilo u vaoj glavi kad bi stepenice u vaoj kui iznenada poele
da se kreu dok se sputate niz njih. Uvek bi se glasno nasmejala.
Ali, sada to vie nije bilo smeno. Uopte.
Vrata verande sada su definitivno izgledala dalje.
Taj pas me hipnotie.
Pokua da odagna takvu misao onog asa kad je obuzme, ali
odustane. Stvari su bile oajne u ovom trenutku i bilo bi besmisleno
dozvoliti sebi luksuz lai. Znajui ili ne znajuu to, Kudo ju je ipak
hipnotisao. Koristei, moda, svoju sopstvenu fiks ideju o tome kako bi
svet trebalo da izgleda. Ali, stvari su se izmenile. Blaga vonja
pokretnim stepenitem bila je zavrena. Ona nije mogla samo mirno
da stoji sa svojim sinom i eka da neko pokrene mainu. injenica je,
da su ona i Ted bili pod opsadom psa .
Ted je spavao. Ako je pas bio u tali, ona bi sad mogla da uspe.
Ali ako je bio i dalje ispod automobila? Ili pred njim?
Seti se jedne izreke svoga oca koju je obino primenjivao uz
gledanje fudbalske utakmice na televiziji. Njen tata je uvek bio dobro
tankiran za ovakve prilike. Obino bi uzeo ogroman tanjir hladnog
pasulja koji je ostajao od nedeljne veere i uveao svoj plezir. Negde
na polovini drugog poluvremena u sobi se nije moglo disati. ak bi i
pas izleteo sa nekim dezerterskim osmehom na licu.
Ovo bi obino otac progovorio za neke posebne prilike.
Taj je podvukao rep i zbog mene! To bi njenu majku
dovodilo do ludila. Ali, u vreme kad je Dona bila tinejder, skoro sve
to je imalo veze s njenim ocem, majku je dovodilo do ludila.
Sada ugleda Kudoa kako lei ispred pintoa. Uopte nije spavao
ve kotrljao ljunak pod apama. Njegove zakrvavljene oi bile su
intenzivno fiksirane u taku koju bi prvo dotakla kad bi napustila
sedite sa svoje vozake strane. ekao je. Nadao se da e biti dovoljno
luda da izae. Podvio je rep i zbog nje.
Ona obe ruke obrie o svoje lice, nekim brzim potezom kao da ga
pere. Nad njom, Venera se pojavljivala iz mranog plavetnila. Sunce je
potpuno iezlo ostavivi za sobom udesni uti traak svetlosti preko
nebeskog polja. Negde u daljini, ula se ptica kako peva, zastane pa
opet nastavi s pesmom.
Najednom shvati da nikuda nije otila od tog popodneva. I dalje
nestrpljiva da napusti auto i potri do vrata koja su bila pred njom.
Deo tog eznua utonuo je u san i probudio se u nesvesnoj orijentaciji.
Deo toga bila je samo svest o tome da e se vruina povratiti
uasna vruina, nepodnoljiva i primisao na to ta je mogla da uini
Tedu bio je jedini motiv koji ju je nagnao na pokret. Sada je bilo
sasvim ugodno u kolima, a Tedovo poluokirano, polusvesno stanje
pretvorilo se u pravi san. Udobno se odmarao, bar za sad.
Ono ega se zapravo plaila bila je injenica da je sve to
sekundarno u odnosu na glavni razlog zbog koga je bila ove malo
po malo ta psiholoka taka spremnosti dosezala je vrhunac, a onda
nestajala. Negde kroz maglu detinjstva, priseti se asova skakanja u
vodu u kampu Tapavingo. To je uvek dolazilo odjednom, po prvi put
na visokoj dasci kad morate da pokuate ili propustite devojicu iza
sebe da ona napravi svoj pokuaj. Takav isti as stigao je i u vreme
kad je uila vonju. Konano se mora napustiti prazan otvoreni drum i
pokuati i u gradu. Uvek stigne taj as. Taj as uvek nae svoje vreme.
as za ronjenje, as za vonju, as da se probaju zadnja vrata.
Pre ili kasnije, pas e se pokazati. Situacija je bila jeziva, ali jo
uvek ne tako oajna. as je dolazio u ciklusima nije to bilo neto to
bi se dalo nauiti iz psihologije; bilo je to neto to se spozna
instinktivno. Ako se prepadnete od visoke daske u ponedeljak, to ne
znai da neete moi da odete i skoite iz cuga ve u utorak. Mogli
biste...
Mimo njene volje, apsolutno podsvesno, stigne informacija da je
ovo bio krajnje pogrean rezon.
Ona nije bila tako jaka veeras kao to je bila sino. Sutra ujutro e
biti jo slabija. Dehidracija. A i to ba nije bilo ono najgore. Sedela je
skoro sve vreme koliko dugo? nije joj se inilo mogue, ali ve je
dvadeset osam sati. ta ako bude previe spora za to? ta ako doe do
pola puta ka verandi spotakne se i krene da puzi sa ogromnom
telesinom preko svojih bedara?
U pitanju ivota i smrti, pomisli, pravi as doe jednom samo
jednom i nestane zauvek.
Disanje joj se ubrza. Telo je bilo sigurno u pokuaj pre nego primi
svesnu informaciju iz svoje glave. A onda, obmota koulju oko desne
ruke, levu postavi na ruicu vrata i... onda je znala. Nije bila svesna
nikakve racionalne odluke. Jednostavno je odluila da poe. Iznenada.
Dok je Ted duboko spavao, sada, kad nije bilo nikakve opasnosti da e
poleteti za njom.
Povue ruicu nagore, navlaivi je svojim ledenim znojem. Zadri
dah, oslukujui. Ptiica ponovo zapeva. To je bilo sve.
A ta ako je toliko udarao o vrata da ih sad ne moe otvoriti? To bi
tek bilo surovo gorko olakanje. Morala bi da se vrati u svoje sedite,
iznova promisli svoje izbore, iznova se vrati ei jo ednija, slabosti
jo slabija, iscrpljenosti jo sporija...
Levim ramenom naslanjala se na vrata i stalno poveavala pritisak
na njih. Oslanjala se itavom teinom. Desna ruka znojila joj se pod
pamunom kouljom. Pesnica joj je bila tako vrsto zgrena da su je
prsti ve boleli. Oseala je kako zabija nokte u dlanove. Po stoti put
zamisli kako prolazi kroz staklena vrata, uje arke uz otvaranje
unutranjih vrata, vidi sebe kako ulazi...
Ali, vrata automobila nisu se otvarala. Ona gurne to je jae mogla.
Napne se. Tetive na njenom vratu vidljivo su se ocrtavale. Ali, nije se
moglo otvoriti. Nije...
A onda se otvore. Iznenada. Sirom se otvore uz uasan zvuk i
skoro je izbace napolje tako da padne na sve etiri. Ona poleti za
ruicom, promai pa se doepa neke panine sigurnosti. Bilo je tako
hladno i stravino, ba kao i dijagnoza: rak, operacija nemogua,
terapija izlina. Vrata na pintou vie se nisu mogla zatvoriti. Pas e
skoiti i ubiti ih oboje. Ted e verovatno imati samo jo jedan zbunjeni
tren buenja. Poslednji tren milosra u kome e poverovati u to da je
sve bio samo sam pre nego to Kudovi zubi budu razderali njegovo
grlo.
Dah joj je preskakao i postajao sve bri i bri. Oseala je da sve u
njoj gori. inilo joj se da prepoznaje svaki kameni u ljunkovitoj
stazi, ali joj je bilo strano teko da razmilja. Njene misli potpuno su
lutale divljakim tempom. Kroz svest joj prolete sliice iz prolosti
nalik na neku filmsku paradu koja se ubrzavala u marevima sve dok
se nije pretvorila u onaj zavrni, sa jahaima.
Zelena masa ubrita koja prti po kuhinjskom plafonu i vraa se u
sudoperu.
Pad sa zadnje verande kad joj je bilo pet godina i kad je povredila
zglob.
Vrati se na drugi as algebre, kao polaznik vie kole, kada je
shvatila sa sramom i uasnim strahom da su se pojavile crvene mrlje
krvi na njenoj svetlo plavoj suknji od lana. Kako e ustati kad pozvoni,
a da niko ne vidi, a da niko ne sazna da je Dona Rouz dobila prvu
menstruaciju?
Prvi momak koga je poljubila otvorenih usta. Dvajt Sempson.
Kako dri Teda u rukama, tek roenog, onda dolazi bolniarka i
uzima joj ga. Ona hoe da vikne za njom, Vratite mi ga, jo nisam
zavrila s njim, to joj je palo na pamet, ali bila je preslaba da bi
artikulisala rei, A onda onaj uasni zvuk po roenju koji je izleteo iz
nje. Seti se da je mislila, ispljunula sam njegove ivotne sisteme, a onda
pala u nesvest.
Njen otac koji plae na njenom venanju, pa se napije na prijemu.
Lica. Glasovi. Sobe. Scene. Knjige. Uas ovog trenutka sa primisli JA
U UMRETI...
Sa uasnim naporom uspe nekako da se sabere. Obema rukama
zgrabi ruicu i tresne vrata. Zatvorila su se uz isti onaj odvratni zvuk
koji razbuuje sve oko sebe. Bio je to tresak od koga se Ted strese u
snu i neto promrmlja.
Dona se zavali u sedite. Tresla se bespomono i tiho plakala. Suze
su joj se kotrljale do unih koljki. Nikad u ivotu nije bila toliko
uplaena od bilo ega. ak ni u sobi, nou, kad je bila sasvim mala i
inilo joj se da su svuda oko nje gmizali pauci. Sad nije mogla da izae,
uveri sebe. Bilo je besmisleno, a ona potpuno slomljena. Nervi su joj
otili. Bolje da saeka, na bolju priliku...
Ali, nije smela sebi da dozvoli da ta ideja postane fiks ideja.
Nee biti bolje prilike od ove. Sada je Ted bio van svega ovoga. Pas
je bio van svega ovoga. Logika joj je nalagala da je to istina. Onaj prvi
zvuk i drugi tresak vrata sigurno bi doveo psa samo da je bio u blizini.
Moda je bio i u tali, ali je bila ubeena da bi takav zvuk stigao i
tamo. Sasvim sigurno je odlutao nekuda. Nikad nee biti bolje prilike
od ove sad i ako je bila previe uplaena da to uini zbog sebe, nije
smela sebi dopustiti strah da to uini zbog Teda.
Sve se savreno uklapalo, ali ono to je konano nagnalo da krene
bila je vizija kako ulazi u Kejmberovu zamraenu kuu, ubeenje
kako e telefon biti u njenoj ruci. Mogla je da uje sebe kako
razgovara sa jednim od zamenika erifa Benermana, sasvim mirno i
razumno, a onda sputa slualicu. Ulazi u kuhinju i uzima au hladne
vode.
Otvori vrata i pripremi se za ponovni uasni zvuk sa kojim e
morati da izae. U sebi je proklinjala psa, nadajui se da je ve negde
leao u samrtnom ropcu ili raznesen.
Izvue noge, opipa tlo sa bolom. Navue teniske patike na ljunku.
Malo po malo podizala se pod mranim nebom.
Ptica u blizini zapeva. Otpeva samo tri tona pa se umiri.
Kudo zau kako se vrata otvaraju, ba kao to mu je instinkt i
nalagao da e se dogoditi. Prvi put kad su se otvorila, skoro da je
poao sa mesta na kome je leao nepomino, tamo ispred automobila.
Skoro je poao da uhvati tu ENU koja je prouzrokovala uasan bol u
njegovoj glavi i njegovom telu. Skoro da jeste, ali instinkt mu je
naredio da ostane tu, lei... ENA je jedino pokuavala da ga namami,
govorio mu je instinkt i sada se pokazalo da je bila istina.
Kako se bolest uvreila u njemu, ulazei u sve pore nervnog
sistema, poput besnog vatrometa u organizmu, kako se sve vie
raspadao sistem ustanovljenih obrazaca razmiljanja i ponaanja, tako
je rasla i njegova elja za osvetom. Morao je uhvatiti ENU i DEAKA.
Oni su prouzrokovali njegov bol i agoniju njegovog tela i taj truli
oseaj boli u glavi koji je dolazio od udara, udara, udara...
Dva puta u toku dana bio je zaboravio na ENU i DEAKA,
naputajui talu i kuicu koju je Do Kejmber napravio od zadnjih
vrata svoje sobe, gde je uvao svoje raune. Odlazio je van
Kejmberovog poseda, do mesta, do peine u kojoj su se ugnjezdili
slepi mievi. Tu je bilo vode, a on je bio stravino edan, ali svaki
pogled na vodu dovodio ga je do ludila. eleo je da je popije, uniti je,
okupa se u njoj, ispia u njoj, prekrije je prljavtinom, uniti je, uini
da i ona prokrvari. Oba puta ova uasna konfuzija oseanja vodila ga
je ludilu, raunajui na to da e ENA i DEAK platiti za to. Sada ih
vie ne sme ostaviti. Niko jo nije video ovako osvetoljubivog i
odlunog psa. ekae dok ih ne uhvati. A ako treba, ekae dok ne
svisne. ekae. ekati i stajati do besvesti.
ENA. Nain na koji ga je posmatrala, kao da govori da, da, ja sam
to uinila, ja sam te uinila bolesnim, ja sam ta zbog koje te sve boli, ja
sam smislila ovu agoniju samo za tebe i ostae sa tobom zauvek.
O, ubij je, ubij je!
Neki zvuk stigne. Bio je neujan, a za Kudoa ipak dokuuju.
Njegovo uvo sada je bilo adaptirano na svaki zvuk. Kompletan
spektrum zvunog sveta bio je njegov. Mogao je da nasluti duhove
raja i vriske koji su dolazili iz pakla. U svom ludilu mogao je da uje i
stvarno i nestvarno.
Tanani zvuk pomeranja i sudaranja ljunaka.
Kudo prekrsti prednje ape i ostane da eka na nju. Mokraa,
topla i bolna, slije se iz njega. ekao je ENU da se pojavi. Kada bude,
on e je ubiti.

U haotinom prizemlju kue Trentonovih, oglasi se telefonska

zvonjava.
Zvrjao je est puta, osam, deset. A onda se umiri. Neposredno
posle toga, Vikov primerak Kasl Rokovih novina Zov srui se pred
vratima i Bili Frimen otpedalira niz ulicu, sa velikom torbom preko
ramena, zvidui.
U Tedovoj sobi, vrata garderobera bila su otvorena i neki neopisivi
zadah, suv i divalj, vijorio se kroz vazduh.

Devojka na centrali u Bostonu upita Vika Trentona da li eli da

pokua jo jednom. Ne, u redu je, ree on i spusti slualicu.
Roder je pronaao utakmicu Red Soksa i Kanzas Sitija na
kanalu 38, sedeo je na sofi u ortsu, sa sendviem i aom mleka i
uivao.
Od svih tvojih navika, ree Vik, ona koja oscilira izmeu
aktivne ofanzive i blage ogavtine je to to jede u gaama.
Sluaj, momak. Ima trideset dve godine i jo uvek podorts
naziva gaama. Kao udei se, obraao se praznoj sobi.
 I ta tu nije u redu?
Nita... ako si jo uvek ostao na nivou kampera.
Ima da te zakoljem veeras, Rod, ree Vik smeei se.
Ima da se probudi i kupa u sopstvenoj krvi. Bie ti ao, ali tada e
biti... kasno. Uzme polovinu Roderovog sendvia.
To je prilino nehigijenski, ree Roder briui mrvice sa
svojih maljavih grudi. Dona nije kod kue, a?
Aha, verovatno su ona i Ted sili do Tejsti Friza , na par
hamburgera ili neto slino. Boe dragi, kako bih voleo da sam sad
tamo a ne ovde u Bostonu.
Samo ti zamiljaj, ree Roder maliciozno se iscerivi.
Sutra uvee emo biti u Eplu. Popiemo po koji koktel pod
baltimorskim satom...
Jebe i Bal timor i sat! ree Vik. Ko god provede nedelju dana
van Mejna, poslom, u Bostonu ili Njujorku, i to u vreme leta, taj mora
da je lud.
Aha, ta ti je dobra, ree Roder. Na TV-ekranu, Bob Stenli
napravi dobru krivinu preko kornera da zapone igru.
Ovo je teko sranje!
Ovo je sjajan sendvi, Rodere, Vik se pobedonosno nasmei
svom partneru.
Roder zgrabi tanjir i prisloni ga na grudi. Narui sebi, slepcu!
Na koji broj?
681, mislim, zapisao sam tu na imeniku.
Zar ti ne treba malo piva uz to? upita Vik, poe prema
telefonu.
Roder odmahne glavom. Imao sam ga previe za rukom, u
stomaku mi je loe, u glavi mi je loe i sutra ujutro u verovatno ustati
sa prolivom. Poeo sam rapidno da otkrivam istinu, pametnjakoviu.
Nisam vie dete.
Vik okrene telefon i narui sendvi i dve flae tuborga. Kad
spusti slualicu, baci pogled na Rodera koji je kao hipnotisan sedeo
pred ekranom. Njegov tanjir sa sendviem balansirao je na
poprilinom trbuhu, a on je plakao. Isprva, Vik pomisli da nije dobro
video. To je bila neka optika iluzija. Ali, ne to su bile suze. Televizor u
boji reflektovao ih je u prizmi svetlosti.
Na trenutak, Vik osta zbunjeno da stoji, ne mogavi nikako da
smisli kojim putem da pree preko sobe i stigne do bilo kakvih
novina, udubi se u njih, kao da nita ne primeuje. Onda Roder
podie pogled. Lice mu je bilo nago, potpuno bespomono i ranjivo,
ba kao i Tedovo kad je pao sa ljuljake.
ta da radim, Vik? upita teko.
Rod, o emu to pri...
Zna ti dobro o emu ja priam. Gomila na Fenveju krene
duplu igru. Polako, Roder, ti...
Sve e pasti u vodu i mi to dobro znamo, ree Roder.
Smrdi kao pun karton jaja ostavljen na suncu celih nedelju dana. To je
samo mala lepa igra koju mi igramo. Imamo Roba Martina na naoj
strani, imamo itavu klapu glumaca na naoj strani. Bez sumnje emo
imati i marketing i istraivanje na naoj strani, s obzirom na to da su
nas i platili. Sjajno. Sve osim ljudi koji su vani.
Jo uvek nije nita odlueno, Rod. Jo uvek nije.
Altea uopte i ne shvata koliko je sve otilo doavola, ree
Roder. Moja greka, u redu, ja sam kukavica. Ali, ona voli
Bridton, Vik, ona voli tamo. A deca, devojice imaju tamo svoje
kolske drugare, imaju jezero u leto... i nisu ni svesne kako im se
jebena budunost sprema.
Da, stvarno je jezivo. Ne pokuavam da te ubedim u suprotno,
Rod.
Zna li Dona kako smo otili doavola?
Mislim da joj se u poetku inilo da je sve ovo samo dobra ala,
ali sada joj je sve blia ideja kako zapravo stoje stvari.
ta da uradim? Roder e ponovo. Nisam vie dete. Tebi je
trideset dve, ali, Vik, meni e biti etrdeset jedna sledeeg meseca. ta
ja da uinim? Da ponem da sabiram svoje rezime? Hoe li Dej Valter
Tompson napraviti meni dobrodolicu irokih ruku? Zdravo, Rod,
srce. Zadrao sam tvoj spot samo za tebe. Poinje u 35.5. Hoe li mi
tako rei?
Vik samo odmahne glavom, ali Roder je delimino poeo da ga
nervira.
Ponekad sam bio samo lud. Dobro, i sad sam lud, samo sam
mnogo vie preplaen. Leim u krevetu noima i pokuavam da
smislim kako e biti... posle. Kako e biti? Ja to ne mogu ni da
zamislim. Ti me posmatra i kae sebi, Roder drami. Ti...
 Nikad nisam tako ta ni pomislio, ree Vik, nadajui se da
nije zvuao kao krivac.
Ne kaem da lae, ree Roder. Ali, radim sa tobom
dovoljno dugo da imam prilino dobru ideju o tome ta ti misli,
moda ak bolju od tebe samog. Bilo kako bilo, ne bih te krivio ni za
kakvu pomisao ali postoji velika razlika izmeu trideset dve i
etrdeset jedne. Debelo te iamaraju izmeu trideset druge i etrdeset
prve.
Sluaj, ja ipak mislim da imamo dobru borbenu ansu sa ovim
predlogom.
Ono to bih ja eleo da uradim to je da donesem dvadeset kutija
Red Rezberi Zingersa do Klivlenda, ree Roder, onda ih
okaim da vise pre nego to nam veu kantice za repove. Naao bih ja
mesto za te pahuljice.
Vik udari Rodera po ramenu. Aha, shvatam.
A ta e ti da uradi ako povuku raun? upita Roder.
Vik je pomiljao i na to. Razmotrio je stvar iz svih moguih uglova.
Bilo bi verovatno vrlo jednostavno rei da je imao itav problem na
dlanu mnogo pre nego to je Roder i pokuao da pristupi.
Ako povuku raun, morau da radim vie nego ikada u mom
ivotu, ree Vik. Trideset sati dnevno, ako budem morao. Ako
budem morao da se veem sa ezdeset malih rauna u Novoj
Engleskoj da bih napravio ono to arp plaa, ja u to i uiniti.
Ubiemo se ni za ta.
Moda, ree Vik. Ali, mi emo poi u borbu sa svim
orujem, zar ne?
ini mi se, Roder e bespomono, da ako Altea pone da
radi, mogli bismo da zadrimo kuu jo godinu dana. To bi bilo sasvim
dovoljno vremena da je prodamo, bar kako se interesi kreu.
Iznenada Vik oseti kako mu mii pod donjom usnom podrhtava:
itavo sranje koje mu je Dona napravila samo zbog toga da bi stvorila
sebi iluziju kako je tek u dvadesetoj godini. Oseti bes prema Roderu,
Roderu koji je bio sreno oenjen ve petnaest godina, Roder koji je
imao lepu i sigurnu Alteu da mu uvek zagreje krevet (ako je Altea
Brejkstoun imala toliko nesigurnosti, Vik bi bio iznenaen), Roderu
koji nije imao pojma kako stvari mogu odjednom da se srue.
Sluaj, ree on. U etvrtak sam dobio poruku, kasnom
potom...
U tom trenutku neko pokuca na vratima.
Mora da je to posluga iz hotela, Roder e. Podie svoju
koulju i obrie njome lice... sa suzama nestane i Vikova ideja da bilo
ta kae Roderu. Moda zato to je postojala prevelika razlika
izmeu trideset dve i etrdeset jedne. Vik ode do vrata i uzme svoje
sendvie i pivo. Nije zavrio ono to je hteo da kae. Roder ga kasnije
nije ni pitao, vratio se utakmici i svojim problemima.
Vik je sedeo i jeo sendvi, ne preterano iznenaen to ga je apetit
iznenada napustio. Oi su mu bile fiksirane na telefon, i uz poslednji
zalogaj pokua ponovo. Pusti da telefon odzvoni dvanaest puta pre
nego to spusti slualicu. Namrti se diskretno. Bilo je pet minuta posle
osam, pet minuta posle Tedovog uobiajenog vremena za spavanje.
Moda su on i Dona sreli nekoga. Moda ih je neko pozvao u posetu da
ne bi bili sami kod kue. Konano, i nema nekog pravila po kome Ted
mora biti u krevetu tano u osam, posebno kada je bilo ovako vrue.
Naravno, to je bilo verovatno tako. Mora da su otili u etnju dok se
kua malo ne rashladi kako bi mogli da spavaju. Tako je. (ili je moda
sa Kempom).
To je bilo suludo. Rekla je da je gotovo i on joj je verovao. Zaista
joj je verovao. Dona nije lagala.
(ali nije ni vrljala okolo, zar ne, drugar?)
Pokua da odagna tu misao, ali nije vredelo. Crvi je proradio i
bie vredan oko njega jo podosta dugo. A ta bi uinila sa Tedom ako
je iznenada odluila da ode sa Kempom? Da nisu moda svi troje bili u
nekom motelu izmeu Kasl Roka i Baltimora? Ne budi budala,
Trentone. Moda su...
Koncert. Naravno. Tako je. Utorkom uvee odravali su se
koncerti u parku. Ponekad bi utorkom svirao orkestar kole, nekad
neka muzika grupa, a nekad lokalni regtajm grupni orkestar. To je
to, naravno uivali su u hladovinki i sluali muziku Dona Harta.
(osim ako nije sa Kempom)
On ispi svoju flau piva i otvori drugu.

Dona je stajala pored kola nekih tridesetak sekundi, polako

pomerajui noge kako bi se otresla trnja u stopalima. Baci pogled
prema tali i dalje ubeena da bi Kudo mogao tim putem da se objavi,
moda iz velikih mranih razjapljenih usta, moda iz nekih osenenih
uglova ili iza starog seoskog kamiona koji se uobliavao u psee
oblike na nonom svetlu velika prljava teka dukela u dubokom
snu.
Stajala je tamo, ne sasvim spremna da se baci u vatru. No je
zapahnula mirisom koji je podseti na detinjstvo. ito u dnu brda i
slatki miris deteline.
A onda, zau neto. Muziku. Tihu. Skoro van ovoga sveta, ali njene
ui, naviknute na nonu tiinu, doepale su se jasno i vanzemaljske
muzike. Neiji radio, pomisli isprva, a onda prepozna koncert u parku.
Bio je to diksilend bend i ak je mogla da identifikuje i melodiju.
Sedam milja, pomisli. Nikad to ne bih poverovala kako je no tiha!
Kako je mirna!
Najednom se oseti ne verovatno ivom.
Srce joj je bilo poput male mone maine koja se uvreila u njene
grudi. Krv joj navre. Oi su joj se pomerale bez napora u svojim
vlanim gnezdima. Bubrezi su joj bili teki, ali ne preterano. To je bilo
to. Pomisao da je ovo stavljanje njenog ivota na kocku, njenog
jedinog stvarnog ivota, imalo je teku mirnu fascinaciju poput neke
velike teine koju je dosegla do najvieg nivoa. Zatvori vrata klank.
Iekivala je, njukajui vazduh oko sebe kao ivotinja. Nikoga nije
bilo. Niega. Ulaz u garau Doa Kejmbera bio je mraan i tih.
Hromirani delovi pintoovog prednjeg dela svetlucali su na meseini.
Negde u daljini, diksilend muzika oglaavala se brzo i veselo. Sagne se,
oekujui kako e joj kolena pucati, ali nisu. Podigne punu aku
kamenia. Jedan po jedan bacala je preko haube pintoa do mesta
do koga njen pogled nije dopirao.

Prvi kamiak udari neposredno pored Kudoove glave. Udari neki

ljuni pored sebe pa se umiri. Kudo samo trepne. Jezik mu je bio
isplaen i izgledalo je da se ceri pakosno. Drugi kamiak pade iza
njega. Sledei strefi njegovo rame. Nije se ni pomakao. ENA je samo
pokuavala da ga namami.
 Dona je stajala pored kola namrtena. ula je kako udara prvi
kamiak o ljunak, drugi isto tako, ali trei kao da nikad nije bio ni
baen. Nije se ulo ni ono najmanje klik. ta li je to znailo?
Iznenada nije vie elela da potri do zadnjih vrata sve dok nije
bila sigurna da nema niega ispred kola. Onda, da. U redu... ali, bar da
se uveri.
Ona zakorai jedanput, dva koraka, tri.

Kudo se pripremi, njegove oi zasvetlucaju u mraku.

etiri koraka od vrata. Njeno srce luaki je udaralo u grudima.
Sada je Kudo sasvim dobro video ENINE kukove, u istom
trenutku kada e i ona ugledati njega. Dobro je, eleo je da ga ona
vidi.

Pet koraka od vrata.

Dona okrene glavu. Vrat je bolno pucketao poput starih staklenih

vrata. Ona oseti neku nesigurnost. Okrenula je glavu, traei Kudoa. I
on je bio tamo. Bio je tamo sve vreme. Krio se od nje, ekao na nju u
visokom bunju.
Njihove oi sretnu se na tren Donine iroko otvorene plave,
Kudoove blatnjave i ukrvavljene. Na tren je videla svoje oi kroz
njegove, videla je enu. Je li on video sebe u tvojim oima, Dona?
A onda skoi na nju.
Ovoga puta nije bilo paralisanja. Ona se baci unazad pokuavajui
da napipa vrata pintoa. On je reao, cerio se, pljuvaka mu se slivala
kroz zube u gustim koncima. Zastane i priuti joj jo sekund anse.
Palcem napipa dugme kvake i pritisne ga. Povue. Vrata su bila
blokirana. Kudo skoi na nju.
Kao da je neko bacio medicinsku loptu pravo u njene meke ranjive
grudi. Osetila je kako se pomeraju nanie to je bolelo i onda
primeti kako joj pas prilazi sve blie licu, grevito je nabijala prste u
njegovo gusto krzno pokuavajui da ga odri dalje od sebe. ula je
svoje jecaje disanja. Meseina se u krunim svetlucanjima odbijala o
Kudoove oi. Zubi su krgutali samo koji santimetar od njenog lica i
ona je mogla da oseti zadah smrti u njegovom dahu, konane bolesti,
besmislenog ubistva. Najednom se seti onog zelenog ubrita
isprskanog po plafonu kuhinje neposredno pred mamin prijem.
Nekako, koristei svu snagu, uspe da ga odgurne kad se njegova
leva noga zabi u ljunak i on se ponovo ustremi na njen vrat. Tukla ga
je bespomono i pokuavala da nae dugme na vratima. Nae ga, ali
pre nego to pritisne, Kudo nanovo skoi. Ona ga utne nogom i pluta
njene sandale udari Kudoa u njuku, ba na mestu rane koja ga je
uasno bolela. Pas se spusti na prednje ape, zaurlavi od bola i besa.
Ona napipa dugme, ubeena da je to bila njena poslednja ansa,
Tedova poslednja ansa. Pritisne i povue to je jae mogla. Skoi
kreatura iz pakla, i skoie jo o jo o jo, sve dok on ili ona ne budu
mrtvi. Bio je to pogrean ugao za njenu ruku, miii su joj se grili i
ona oseti bes i bol u agoniji, tik iznad desnog ramena, kao da je neto
prodrlo u nju. Ali, vrata se u tom asu otvore. Imala je taman toliko
vremena da se baci na sedite, a onda je pas ponovo bio na njoj.
Ted se probudi. Ugleda svoju majku... Neto je bilo na njenom
krilu, neto uasno, neto dlakavo sa crvenim oima i on je znao ta je
to, o da, bila je to stvar iz njegovog garderobera, ona to je obeala da
e dolaziti sve blie i blie dok konano ne bude stigla tano uz tvoj
krevet, Ted, i da, evo ga tu, da, naravno to je tu. Rei za udovite nita
nisu vredele. udovite je bilo ovde i ubijalo je njegovu mamu. ON
poe da vriti i zarije lice u svoje ruke.
Kudoove eljusti bile su otvorene tik uz njeno telo. Ona se povue
koliko god je mogla, jedva svesna vritanja svog sina. Kudoove oi
bile su fiksirane na njenima. Neverovatno, ali njegov rep je i dalje
mahao. Zadnje noge uporno su poigravale na ljunku, pokuavajui da
nau siguran oslonac ne bi li se ponovo bacio na nju, ali ljunak se
obrtao pod njim. .
On se baci napred, njene ruke skliznu i ugrize, ujedao je njen
stomak neposredno ispod belog kombinezona, probijajui sebi put u
njenu utrobu...
Dona izusti samo jedan tih vrisak bola i pokua obema rukama da
odgurne to je jae mogla. Sada je ponovo sedela uspravno, a krv joj
se slivala niz struk, iznad gaica. Levom rukom pokua da se odbrani,
desnom posegne za kvakom: Povlaila je silovito vrata preko psa,
uporno udarajui Kudoova rebra i oslukujui te tupe zvuke poput
oglaavanja tepiha na gvozdenom stubu. Svaki put kad bi ga vrata
udarila, Kudo bi zaurlao, zapahnjujui je svojim toplim gnusnim
zadahom.
Ona se malo povue da bi ponovo skoio. Dona shvati da joj jedino
preostaje da silom zatvori vrata, koristei svu svoju snagu u opadanju.
Ovoga puta vrata tresnu izmeu njegovog vrata i glave i ona zau
samo neko krckanje. Kudo zaurla od bola i ona pomisli mora se
povui, mora, MORA.
Umesto toga, on skoi i eljusti mu se zatvore na njenoj butini
neposredno iznad kolena i povuku komadi mesa. Dona se uuri u
gru.
Ponovo je tresnula vratima, iznova, iznova, vrisci su se stapali sa
Tedovim, sa okantnim sivim svetom koji je Kudo otvarao, pretvarali
se u neto sasvim drugo, neto to je bilo crveno i blatnjavo. Kudoova
glava bila umazana gustom lepljivom krvlju, crnom nalik na krv
insekta koja je ostala da trune na suncu. Malo po malo, on je ponovo
probijao sebi put. Njene snage bile su na ivici.
Ona povue vrata po poslednji put. Glava joj je bila zabaena, usta
otvorena u podrhtavanju, lice bledo osvetljeno mranom
spoljanou. Ovo je zaista bilo poslednji put. Vie nije mogla.
Ali, iznenada, Kudou je bilo dosta.
On se povue, sa uzdahom, dahui, teturajui i padne na ljunak,
tresui se, pruajui slabe noge ni u ta. Pokua da zarije ranjenu
glavu u ape.
Dona tresne vratima i zavali se u sedite tiho jecajui.
Mamice... Mamice... Mamice ...
Ted... u redu je...
Mamice?
... u redu je...
Ruke: njegove u njenima, drhte poput malog ptia. Njene u
Tedovima, u njegovom licu, dodiruju ga, pokuavaju da ga ohrabre, a
onda se samo srue srue.
Mamice... kui... molim te... tatici... tatici i kui .. tatici i kui...
Naravno, Ted... hoemo, hoemo... tako mi boga, odveu te
tamo... hoemo...
Nije bilo smisla u ovim reima. To je bilo u redu. Oseti kako gubi
svest. Kako gubi svest u tom sivom svetu oka, u tim maglama u sebi,
koje nikad nije ni naslutila. Tedove rei odzvanjale su u dubokom
vezanom zvuku, rei u ehou. Ali, sve je to bilo u redu. Bilo je...
Ne, nije bilo u redu.
Jer pas je ujeo .
A pas je bio besan.

Holi je ubeivala svoju sestru da ne bude luda, neka slobodno

pozove kui telefonom, ali eriti je insistirala da se prvo nazove
centrala i raun prebaci na Kejmberov broj telefona. Uzimanje
milostinje, ak i one kao to je zvanje posle est, kad je meugradska
u pitanju, nije liilo na eriti.
Centrala je spoji direktno sa Mejnom i eriti zamoli broj Alve
Torntona u Kasl Roku. Nekoliko trenutaka kasnije, pozvonio je telefon
u stanu Alve Torntona.
Halo? Torntonova farma jaja.
Zdravo, je li to Besi?
Aha.
eriti Kejmber ovde. Javljam se iz Konektikata. Da nije Alva
moda tu negde?
Bret je sedeo na sofi pravei se da ita knjigu.
Gospode, eriti, nije. Upravo je otiao na kuglanje. Neto nije u
redu?
eriti je vrlo oprezno i svesno odluila ta e rei. Situacija je bila
delikatna. Kao i sve udate ene u Kasl Roku, (to nije znailo da se
iskljuuju one neudate), Besi je previe volela da pria. Samo kad bi
saznala da je Do Kejmber otiao nekuda im su njegova ena i sin
krenuli u posetu sestri u Konektikat, a da eriti to ne zna... Zato, zar
to ne bi bila dobra priica za bilo kakvu sedeljku?
Ne, samo to smo Bret i ja malo brinuli oko psa.
Vaeg bernardinca?
Aha, Kudoa. Bret i ja smo ovde kod moje sestre, a Do je
poslom otiao u Portsmaut. Ovo je bila gola la, ali sasvim
bezbedna Do je zaista esto odlazio u Portsmaut da pokupuje
delove (jer se tamo nisu plaale takse) a i da ode na aukcije
automobila. Samo sam htela da proverim je li obezbedio nekoga ko
bi hranio naeg psa. Ti zna kakvi su mukarci.
 Pa, Do je bio ovde jue ili prekjue, kako mi se ini, Besi e
sumnjiavo. Zapravo, to je bilo prolog etvrtka. Besi Tornton
nije bila posebno pametna ena. Njena pratetka stara Ivi elmers,
govorila je kako niko ne treba da slua Besi, Ta nikad ne bi prola one
testove inteligencije (ali je imala dobro srce), njen ivot na Alvinoj
farmi kokoi bio je teak, i ona je ivela uglavnom kroz svoje prie
Kako se svet okrenuo, Doktori i Sva moja deca pokuavala je i sa
Mladi i naputeni, ali je to na samoj polovini smatrala pretekim
tivom. Bila je potpuno izgubljena u onim delovima stvarnog sveta
koji se nisu odnosili na hranjenje i pojenje kokoi, prilagoavanje
hranilica, sortiranje jaja, pranje posua, pranje vea, prodaja jaja,
obraivanje bate. A zimi, svakom ko je upita, naravno, mogla je rei
datum odravanja sledeeg sastanka Snodevila u Kasl Roku, kluba
kome su ona i Alva pripadali.
Do je tog dana doao sa traktorskom gumom koju je popravio za
Alvu. Do je uradio ovaj posao besplatno, jer su Kejmberovi dobijali
jaja sa Torntonove farme upola cene. Alva je takoe i obraivao
Doovu, dodue malu povrinu bate, tako da je Dou bilo drago da
zakrpa njegovu gumu. To je bio nain na koji su se pomagali ljudi na
selu.
eriti je jako dobro znala da je Do bio sa pokrpanom gumom kod
Torntonovih tog prolog etvrtka. Isto tako je znala da je Besi prilino
sklona da pobrka dane. Sve je to ostavi u prilinoj dilemi. Mogla je da
upita Besi da li je Do imao traktorsku gumu kad je ono dolazio, kako
kae, jue ili prekjue, i ako bi Besi odgovorila da, (ve kad si
pomenula), da dolazio je, to bi znailo da nije dolazio do Alve jo od
prolog etvrtka, to bi opet znailo da Do nije molio Alvu da hrani
Kudoa, to bi takoe znailo da Alva nema nikakvih informacija o
Kudoovom zdravlju i dobru.
Ili je mogla sve da ostavi na miru, a Breta ubedi kako treba veselo
da provede ostatak posete.
I... pa, bila je pomalo ljubomorna na Kudoa. To je, zapravo, bila ta
prokleta istina. Kudo je odvraao Bretovu panju od svega onoga to
je inilo ovo putovanje najvanijim u njegovom ivotu. Ona je elela
da deak vidi novi ivot, itav set novih mogunosti, tako da kad doe
vreme da odlui koja e vrata otvoriti, a koja ostaviti mirno
zatvorenima za sobom, nee svoj izbor uiniti besperspektivnim.
Moda nije imala pravo na nadu da e sve to toliko uticati, ali ostaviti
mu dovoljno iskustva da odluku donese samostalno, ve je neto
znailo. Da li je bilo fer prepustiti svu njegovu panju brizi oko
prokletog psa, na raun dragocenog iskustva?
eriti, jesi li tu? Rekoh da mislim...
Da, da, ujem te ja, Besi. Onda je verovatno zamolio Alvu da ga
hrani.
Pa, pitau ga im se vrati kui, eriti, i odmah u te obavestiti.
Uinie tako? Hvala ti puno, Besi.
Nema na emu.
Odlino. Do vienja. eriti spusti slualicu, shvativi da je
Besi zaboravila da pita za telefon Holi i Dima. To je bilo u redu.
Okrene se prema Bretu i napravi novi izraz lica. Nee mu rei nikakvu
la. Ona nee lagati svoga sina.
Besi ree da je tata dolazio da vidi Alvu u nedelju uvee. Mora
da ga je zamolio da hrani Kudoa.
Je li? Bret je posmatrao sumnjiavo, tako da se ona oseti
nelagodno. A nisi razgovarala sa Alvom lino?
Ne, izaao je na kuglanje, ali Besi ree da e nas obavestiti ako...
Pa, ona nema telefon ovde. Da li je Bretov ton bio potpuno
optuivaki, ili je to njena savest govorila?
Pa, nazvau je ja ponovo ujutro, ree eriti, nadajui se da e
ovom razgovoru biti kraj, a istovremeno i dilemi njene savesti.
Tata je odneo traktorsku gumu tamo prole nedelje. Moda je
gospoa Tomton pobrkala dane.
Ja mislim da Besi Tornton moe bar toliko da smisli, ree
eriti ni sama ne verujui u svoje rei, osim toga, uopte nije
pominjala traktorsku gumu.
Aha, ali ti je nisi ni pitala.
A ti onda idi i sam je zovi! Obrui se na njega i ponovi se onaj
isti bes kao kad je Bret ponudio mudro i tako tano objanjenje o Holi
i njenim kreditnim karticama. Kada je tako ta govorio, ton u glasu bio
je istovetan Doovom, svaki obrazac govora njegovog oca uvlaio se u
njegov glas i najednom joj se uinilo, i tad i onda da je jedina stvar
koju e ovo putovanje doneti, zapravo njena spoznaja Bretovog
sutinskog pripadnitva nee iver daleko od klade.
Mama...
 Ne, samo izvoli, zovi je. Zapisan je telefon. Samo nazovi
centralu i prebaci raun na na broj, kako Holi ne bi morala i to da
plaa. Upitaj Besi sva svoja pitanja. Ja sam uinila sve to sam mogla.
Evo, pomisli ona sa nekim gorkim oseanjem. Samo pre pet minuta
nisam htela da mu laem.
Tog popodneva njen bes stopio se sa njegovim. Veeras on samo
mirno ree. Ne, u redu je.
Ako eli, moemo pozvati nekog drugog i zamoliti da ode gore
i proveri ta se deava. ree eriti. Bilo joj je ve ao zbog izliva
besa.
Koga bismo mogli da pozovemo?
Kako bi bilo nekog od Milikenove brae?
Pa, moda to ba i nije najbolja ideja. Prole zime, Do
Kejmber i Don Miliken imali su jednu debelu svau oko plaanja
nekog posla koji je Do obavio za Milikenovu brau na njihovom
starom evroletu. Otada, Kejmberovi i Milikenovi skoro nisu
razgovarali. Poslednji put kada je eriti otila na igru beana dole u
garau, pokuala je da prozbori koju prijateljsku re sa Kim Miliken,
Fredijevom erkom, ali Kim nije htela ni da je pogleda. Samo se
okrenula, digla glavu, kao da nikad nije ni bilo svih prljavtina vezanih
za njeno ime, sa deacima iz Kasl Roke kole.
Zaista su bili uasno izolovani tamo gore na kraj puta br. 3. Oseti
se usamljeno i hladno. Nije imala prava da bilo koga nae i zamoli da
odu i provere ta se deava sa psom.
Nije vano, ree Bret. Verovatno je sve to glupo. Mora da
je neto pojeo.
Sluaj, eriti e, sputajui ruku preko njegovog ramena.
Jedno je sigurno, a to je da nisi glup. Nazvau ujutro Alvu i to im se
probudim. Je li u redu?
Hoe li, mama?
Da.
To bi bilo sjajno. ao mi je to te toliko gnjavim, ali ne mogu
toga da se oslobodim.
Dim proviri kroz vrata. Upravo sam doneo onu igru. Hoe li
neko sa nama da se igra?
Ja u! skoi Bret. Samo da mi pokaete kako.
A ti, eriti?
 eriti se nasmei. Pa ne bih ba sad.
Bret izae sa svojim teom, ona osta da sedi na sofi, baci pogled na
telefon i pomisli kako je Bret jutros etao u snu i hranio fantom-psa
fantom-hranom za pse u kuhinji njene sestre.
Kudo nije vie gladan, ne, nije vie.
Njene ruke se najednom zgre i zadrhti. Pobrinuemo se za ovo
ujutro, obea sebi. Na ovaj ili onaj nain. Bilo da se vratimo i sami se
pobrinemo za sve. To je bilo njeno obeanje, Bret.

Vik je ponovo nazvao kuu oko deset sati. Niko se nije javljao.
Pokuao je i oko jedanaest, ali se i dalje niko nije javljao, iako je
pustio da telefon zvoni preko dvadeset puta. U deset je poeo da se
brine, u jedanaest je bio prestravljen. Nije znao zbog ega.
Roder je spavao. Vik je okretao telefon u mraku, sluao kako
zvoni, u mraku, sputao slualicu u mraku. Oseti se samim,
detinjastim, izgubljenim. Nije znao ta sa sobom. Iznova mu kroz glavu
protutnji poznata pitanja: otila sa Kempom otila sa Kempom, otila sa
Kempom.
Razum i logika bili su protiv toga, pokuavao je da se seti ba
svega to su Dona i on rekli jedno drugom iznova je premotavao
filmsku traku, oslukivao ton i izraze u svojoj glavi: Ona i Kemp su
imali svau. Rekla mu je da otpedalira nekuda dalje i to je izazvalo
Kempa da napie svojih nekoliko redaka u ljubavnoj poruci. Nije ba
bilo verovatno da dva besna ljubavnika odlue da oprobaju novu
aferu.
Ali to to su se razili nije iskljuivalo i ponovno sjedinjavanje, glava
mu je nalagala sasvim drugaiji ton.
A ta je bilo s Tedom? Bi li ona i Teda povela sa sobom. Prema
njenoj prii, Kemp je bio nekako divalj. Dona nije nita pominjala, ali
je Viku bilo vie nego jasno da se neto prokleto divlje desilo onoga
dana kada mu je rekla da odjebe.
Ljudi koji se vole spremni su na udne stvari.
To udno i ljubomorno razmiljanje koga nikad ranije, do onog
popodneva u Diering Oaksu, nije bio ni svestan, imalo je odgovor za
sve, i u mraku mu se nije inilo vanim to je veina odgovora bila
iracionalna.
 Pokuao je da se vrati nazad pa ponovo ovamo i da iznae vezu
izmeu dve izotrene take: Kemp na jednoj strani (DA LI TI IMA
PITANJA?) i vizija telefonske zvonjave, na drugoj, u praznoj kui u
Kasl Roku. Moda je imala udes. Ona i Ted su moda u bolnici. Neko je
moda provalio u kuu. Moda su leali mrtvi u svojim sobama.
Naravno, da je imala bilo kakav udes, neko od erifovih slubenika
ve bi bio u kontaktu slubenik bi takoe mogao da joj pomogne i
nae u kom su hotelu on i Roder te noi odseli. Ali u mraku te noi,
nita mu vie nije bilo sasvim jasno, s obzirom na to da niko nije bio u
kontaktu samo mu je jo vie nagnalo misli na ubistvo.
Pljaka i ubistvo, njegova glava mu proaputa dok je leao u
mraku. A onda se sve to prebaci na drugu izotrenu taku i potpuno
povrati svoju originalnu litaniju: otila sa Kempom.
Izmeu ovih taaka njegov mozak nalazio je razumnije
objanjenje, jedno koja ga je bacilo u bes. Moda su ona i Ted odluili
da provedu no kod nekoga i jednostavno zaboravili da ga pozovu i
jave mu to. Sada je bilo prekasno da pone da okree telefone i budi
ljude, a da ih ne preplai pri tom. Pretpostavljao je da moe da pozove
erifa i zamoli da poalju nekoga da proveri. Ali, zar to ne bi bio gest
patolokog paniara?
Ne, govorio mu je um. Da, govorio mu je um.
Ona i Ted oboje lee mrtvi sa noevima kroz grkljan, nalagao im je
um. itao si to u novinama tako esto. Deavalo se to i u Kasl Roku,
neposredno pred na dolazak u taj grad. Taj ludi pandur. Taj Frenk
Dod.
Otila sa Kempom, pomisli.
U pono pokua ponovo i ovoga puta ga beskrajna zvonjava na
koju niko nije odgovarao sledi do smrtnog straha. Kemp, pljakai,
ubice, bilo ta. Nesrea. Nesrea u kui.
Spusti slualicu i upali lampu pored kreveta. Roder, probudi
se.
Ha. Ha. Zzzzz. Roder prevue ruku preko oiju,
pokuavajui da blokira svetlo. Bio je u svojoj piami sa utim
zastavicama koleda.
Roder. Roder!
Roder otvori oi trepui, pogleda na sat pored kreveta.
Ej, Vik, pa tek je pono.
 Roder, proguta glasno. Pono je, a Ted i Dona jo uvek
nisu kod kue. Bojim se.
Roder se uspravi i sat prinese blie. Bilo je etiri posle ponoi.
Pa, verovatno su nekuda otili, Vik. Ponekad Altea uzme
devojice i ode do Seli Petri kada ja nisam kod kue, nervira ih to
vetar duva i pomera povrinu jezera leti. Ona bar tako kae.
Ali, javila bi se. Pri upaljenom svetlu, sa Roderom koji je
sedeo i razgovarao sa njim ideja da je Dona mogla da ode sa Kempom,
delovala je potpuno apsurdno, nije mogao da poveruje da se uopte i
mogao upustiti u takvo razmiljanje. Zaboravi na logiku, rekla mu je
da je gotovo i on joj je verovao. Sada joj je sasvim sigurno verovao.
Javila? ree Roder. Jo uvek je razmiljao o svojim
problemima.
Ona zna da se ja javljam svako vee kad sam na putu. Javila bi
se i ostavila poruku u hotelu ako su imali nameru da provedu negde
no. Zar Altea to ne bi uinila?
Roder klimne glavom u znak odobravanja. Da, svakako.
Javila bi se i ostavila poruku tako da ne brine, kao ja sada.
Da. Ali moda je zaboravila. Ipak, u Roderovim smeim
oima, ocrta se brinost.
Sigurno, ree Vik. S druge strane, moda se i neto
dogodilo.
Pa ona nosi sa sobom linu kartu, zar ne? Ako se njoj i Tedu
neto dogodilo, boe sauvaj, panduri bi se odmah javili kui pa onda
u kancelariju, ve bi im odgovorili...
Nisam uopte razmiljao o udesu, ree Vik. Razmiljao
sam o... glas mu je podrhtavao. Razmiljao sam o tome kako su
ona i Ted sasvim sami usred kue i... sranje, ne znam... jednostavno
sam se uplaio... to je sve.
Nazovi erifovu kancelariju, odmah.
Da, ali...
Nita ali. Donu nee uplaiti, to je sigurno, ona nije tamo. Ali,
zaboga, bar sebi pomozi. Ne moraju to biti nikakve sirene ili
reflektori. Jednostavno upitaj mogu li da poalju nekoga gore i
provere da li je sve izgledalo normalno. Moda ima hiljadu mesta na
kojima se Dona nalazi sada. Moda je otila na neki dobar prijem,
doavola.
 Dona mrzi prijeme.
A moda je otila da igra poker sa devojkama i izgubila
orijentaciju u vremenu, dok Ted spava u neijoj praznoj sobi.
Vik se seti kako mu je Dona objasnila da izriito ne eli da se
mea sa devojkama neu da budem jedna od onih faca koje svaki
dan sree na ulici, tako je rekla. Ali, on to nije hteo da kae Roderu,
jer to bi ve bilo preblizu predmeta Kemp.
Da, verovatno da je tako neto, ree Vik.
Ima li rezervni klju koji si tutnuo negde oko kue?
Ima jedan, ba na ulazu u verandu s leve strane.
Pa., reci to policiji. Neko bi mogao da ode i dobro pogleda
okolo... jedino ako nema neka saksija koja bi se slomila usput ili tako
neto.
Ne, ne.
Onda tako uini, ree Roder iskreno. Verovatno e se ona
javiti jo dok oni pretrauju kuu i ti e se osetiti kao budala, ali
ponekad je dobro osetiti se i kao budala. Zna ta mislim?
. Aha, znam ree Vik iscerivi se. Aha, dobro znam.
On ponovo podigne slualicu. Okleva. Pokua da nazove kuu.
Niko nije odgovarao. I ono malo utehe koju mu je pruio Roder, sada
ishlapi. Uzme telefonski imenik i pronae broj erifove kancelarije u
Kasl Roku. Sada je bilo petnaest minuta posle dvanaest u sredu ujutro.

Dona Trenton sedela je sa rukama na volanu. Ted je konano

zaspao, ali njegov san nije bio miran. Okretao se, grio i ponekad bi
uzdahnuo. Plaila se da moda u snu ne doivljava ono to se ranije
desilo.
Osetila je njegovo elo. Promrmljao je neto i povukao se od
njenog dodira. Slepoonice su mu podrhtavale. Imao je groznicu
sasvim izvesno, kao posledicu stalne tenzije i straha. I sama je oseala
grozniavost. Stomak je boleo a rane na stomaku bile su sasvim
povrne, tek neto jae od ogrebotina Tu je imala sree. Kudo je
mnogo vie povredio njenu nogu. Rane na ovom mestu (ujedi) bile su
duboke i rune. Pre nego to je poela da se zgruava krv, krvarenje je
bilo obilno i ona nije htela odmah da primeni zavoj, iako je imala
torbicu prve pomoi u pintou. Nekako, kroz maglu, pretpostavljala
je i gajila nadu da e krv isprati ranu... da li se to zaista deavalo ili je
bapska pria? Nije to znala. Bilo je mnogo toga to nije znala. Tako
mnogo. Ali ovoga puta poele su polako da se zgruavaju krvne mase
na ranama, tako da je sedite bilo ulepljeno sa svih strana. Trebalo joj
je tri uloka vate da pokrije celu ranu. To su bila poslednja tri uloka u
prvoj pomoi. Moram da dopunim kutiju, pomisli, i to je navede na
histerian kikot.
Pri ovoj diskretnoj svetlosti, tkivo iznad njenog kolena izgledalo je
crno kao zemlja. Bol nije bivao nita slabiji. Bez vode je popila dva
aspirina ali joj to nita nije pomoglo. Glava je bolela, kao da je neko
nabijao igle, a ona oseala njihovu pulsaciju.
Povijanje rane izmenilo je neprekidan bol u neko novo
naizmenino pulsiranje istim intenzitetom. Nije imala pojma hoe li
ikad moi da stane na tu nogu, da hoda, a kamoli potri prema
verandi. A zar je to i bilo vano? Pas je leao izmeu vrata kola i vrata
koja bi je odvela na verandu, njegova glava se sputala, ali su oi bile
fiksirane na auto, na nju.
Nekako nije mogla da poveruje da e Kudo ustati ponovo, bar
veeras ne. Sunce bi ga sutra moglo odvesti u talu, pogotovo ako
bude tako vrue kao danas, kao jue to je bilo...
On mene hoe, proaputa kroz ispucale usne. To je bila
istina. Iz bilo kojih razloga, sudbine, pas je hteo nju.
Kada je pao na ljunak, bila je sigurna da umire. Nijedno ivo bie
ne bi podnelo takve udarce. ak ni njegovo gusto krzno nije bilo tako
dobra zatita. Jedno uho bilo mu je potpuno rastrgnuto i dralo se
samo na jednom koniu.
Ali, ponovo je stao na svoje noge, malo po malo i ona nije mogla da
poveruje, nije htela da poveruje svojim oima.
Ne! Ona se uuri, potpuno van sebe. Ne, lezi dole, treba
da si mrtav, lezi dole, lezi dole i umri, ti prokleta dukelo!
Mamice, nemoj, promrmlja Ted, drei se za glavu.
To boli... boli me...
Otada, nita se nije promenilo. Vreme se i dalje sporo odvijalo. Ona
prinese sat uima nekoliko puta da proveri da li i dalje radi, jer njene
ruke vie nisu imale priliku da promene pozu. Dvanaest i dvadeset.
Koliko znamo o besnilu, deco?
Onaj mali pedantni oveuljak. Pa, poneki fragment koji smo
proitali u nedeljnom dodatku iz novina. Poneki detalj iz letaka koji su
sputani iz helikoptera u vreme cepljenja. Onoliko koliko je ona znala,
mogla je samo da prepria kako su njihovu maku Dinu vodili
veterinaru na cepljenje protiv teneaka. Izvinite, teneaka i besnila.
Besnilo, bolest centralnog nervnog sistema, dobri stari CNS.
Prouzrokuje sporu destrukciju ali kako? to se toga tie, ona je bila
tabula raza, a verovatno ni doktori nisu bili daleko od toga. S druge
strane, bolest se nije smatrala strano opasnom, ona pomisli. Naravno,
pomisli ona nadajui se, ja ak ne znam ni da li je pas bio besan. Jedini
besan pas koga sam videla bio je onaj koga Gregori Pek ubija u filmu
Ubiti pticu rugalicu. Osim to, naravno, taj pas nije bio zaista besan.
Verovatno je bio samo dobro maskiran penom za brijanje.
Ona se vrati na staru stvar. Bolje da razmilja kako e se Vik
ponaati u analizi celog sluaja. Osim toga, u dubini due bila je
apsolutno sigurna da je pas besan ta bi drugo moglo da ga nagna
da se tako ponaa pas je bio besan kao ris.
I ujeo je. Jako. A ta je to znailo?
Ljudi su obolevali od besnila, to je znala. Znala je i da je to uasan
nain da se umre. Moda i najgori. Postojala je vakcina protiv toga, i
serija injekcija koja se prepisivala kao metod leenja. Injekcije su bile
bolne, mada ne tako kao ujedi ovakvog psa. Ali...
Priseti se da je negde itala o samo dva sluaja u kojima su ljudi
preiveli i onu poodmaklu fazu besnila jedan sluaj, onaj na kome
dijagnoza nije bila postavljena pre nego to su poeli da se pojavljuju
simptomi. Jedan od preivelih bio je deak koji se potpuno oporavio,
drugi je bila ivotinja, zamore koje je i dalje patilo od oteenja
mozga.
to je bolest kasnije stizala pod tretman, to su manje anse bile za
izleenje. Rukom pree preko ela i sklizne pod debelim namazom
znoja.
Koliko je trebalo da bude kasno? Sati? Dani? Nedelje? Mesec,
moda? Ona to nije znala.
Najednom oseti kako se kola tresu. Isprva je to bio tresak
honde, pa onda onih udnih malih tricikala koji su u Engleskoj
koristili hendikepirani, a onda velikog motorcikla. Konano, sanduka.
Dvostruki sanduk za nju i Teda Morali su pobei odavde, pobei,
pobei...
 Ruka joj posegne za ruicom kojom se otvaraju vrata automobila i
pre nego to je uspela da se sabere. Srce joj je udaralo, ubrzavalo se i
pulsiralo u njenoj glavi. Molim, pomisli. Ve je i previe i bez
klaustrofobije, pa molim... molim... molim. .
Iznova je divljaki obuzme e.
Ona pogleda napolje, a Kudo je i dalje zurio u nju. Njegovo telo
kao da je bilo razdvojeno na dva dela onom srebrnastom trag-linijom
koja se prelivala po njenom prozoru.
Neka nam neko pomogne, pomisli ona. Molim vas, molim, molim.

Rosko Fier bio je parkiran u senci Derijevog automobila kada je

stigao poziv. Lovio je vozae koji su vozili prevelikom brzinom, ali
sada je ve dremao. U dvanaest i trideset u sredu ujutro, put 117 bio je
potpuno mrtav. On je u svojoj glavi imao sat za buenje i namestio ga
je da se budi u jedan, kada se Norvej Drajv-In bude otvorio. Tada e
verovatno i biti neke akcije.
Jedinica 3, ukljui se, jedinica 3. Gotovo.
Rosko se probudi i prospe kafu iz stiroporne ae u sam vrh
procepa izmeu nogu.
O, sranje, ree Rosko. Stvarno sjajno, zar ne?
Jedinica 3, hvata li? Gotovo.
On zgrabi mikrofon i pritisne dugme sa strane. Hvatam baza.
ujem vas. Bilo mu je drago da je mogao da doda kako je veseo to je
sedeo i hladio jaja u kafi, ali nikada se nije znalo ko je sa druge strane
ice... ak ni u dvanaest i trideset ujutro.
Hoe li da ode do ulice Lar 23? upita Bili. Stan
gospodina i gospoe Viktora Trentona. Proveri mesto. Gotovo.
Zbog ega proveravam, bazo? Gotovo.
Trenton je u Bostonu a niko ne odgovara na njegove pozive.
Misli da bi neko morao biti kod kue. Gotovo.
Pa, zar nije dobro, pomisli Rosko Fier gorko. Zbog ovoga ja
dobijam samo etiri dolara, a ako uhvatim nekog Brzia, mislie da se
upiam svaki put kad imam priliku za tako ta.
Deset-etiri i vreme isteklo, ree Rosko. Gotovo.
Dvanaest-trideset-etiri-pre-podne, ree Bili.
Postoji jedan klju koji visi na prednjoj verandi. G. Trenton eli
da ue i proveri ta se deava, ukoliko je mesto naputeno. Gotovo.
Roder, baza, gotovo. Izlaz.
Izlaz.
Rosko proe pored semafora i ue u naputenu ulicu Kasl Roka i
obie sudnicu za zelenim krovom. Proe uz brdo i okrene na desno
prema Ulici Lar pri vrhu. Trentonovi su iveli u drugoj kui od ugla i
on shvati kako su u toku dana imali divan pogled na grad. Polako
zaustavi erifov automobil iza krivine, izae napolje i zatvori vrata za
sobom. Ulica je bila mrana, duboko u snu.
Zastane na trenutak, povue vlanu tkaninu dalje od koe (pravei
grimase kao da je on to uinio), a onda se popne uz ulaz. Ulaz je bio
prazan, a isto tako i mala garaa za jedan automobil. Unutra je bio
veliki tricikl, isti kao to je imao i njegov sin.
Zatvori vrata garae i poe oko verande. Primeti kako ovonedeljni
primerak asopisa Zov lei pred vratima. Proba kvaku. Vrata su bila
otvorena. Ue na verandu, osetivi se kao provalnik. Podigne novine i
gurne zvonce na unutranjim vratima. Odjekivalo je kroz praznu kuu
i nije se niko pojavio. On pozvoni jo dvaput u nekih tri minuta ne bi li
ostavio dovoljno vremena da se dama razbudi, neto obue i sie...
ukoliko je dama uopte bila tu.
Kada se i dalje niko nije javio, on proba i ovu kvaku. Bila su
zakljuana.
Mu je otputovao, a ona je verovatno ostala negde kod prijatelja,
pomisli on ali, injenica da nije obavestila mua malo ga zaudi.
Sagne se i prstima napipa klju koji je visio tu jo od dana kad su
se uselili. Spusti ga u kljuaonicu i otvori vrata da je pokuao da
otvori vrata kuhinje, kao Stiv Kemp, lepo i lako bi uao unutra. Poput
mnogih ljudi u Kasl Roku, Dona je nemarno ostavljala vrata
otkljuanima kad je izlazila iz kue.
Rosko ue unutra. Imao je bater-lampu, ali vie mu se dopadalo da
je ne upotrebi provalnik sa mrljom posred... od toga bi se jo gore
oseao. Pod rukom napipa prekida za svetlo, a onda jo dva. Gornji je
palio svetlo na verandi i on ga odmah ugasi. Donjim se palilo svetlo u
dnevnom boravku.
Imao je ta da vidi. Isprva je mislio da je optika varka, da mu se
oi jo nisu prilagodile na mrak, svetlost, ili tako neto. Ali, to nita
nije izmenilo. Njegovo srce poe ubrzano da kuca.
 Nita ne sme da dotakne, pomisli on. Ve je sasvim zaboravio i na
mokru mrlju na pantalonama i na oseaj provalnika. Bio je uplaen i
uzbuen.
Ovde se neto dogodilo, naravno. Dnevna soba bila je obrnuta
naglavake. Bilo je tu rasutog izlomljenog stakla sa polica, svuda po
podu. Nametaj je bio isprevrtan, knjige izbaene i razbacane svuda,
veliko ogledalo iznad kamina, takoe slomljeno sedam godina
nesree nekome, pomisli Rosko. Odjednom shvati kako bez ikakvog
razloga poinje da se prisea Frenka Doda sa kojim je vrlo esto delio
automobil. Frenk Dod, dragi mali gradski panduri, koji je, eto, naglo,
prerastao u psihopatu koji ubija ene i decu. Roskove ruke se najee.
Nije imalo smisla razmiljati o Frenku Dodu.
Ue u trpezariju, kroz kuhinju, u kojoj je sve bilo svueno sa stola.
On je polako i paljivo preskakao preko delia. U kuhinji je bilo jo
gore. Oseti kako mu se jeza prolama kroz kimu. Neko je ovde totalno
poludeo. Vrata bara bila su otvorena i neko je iskoristio itavu kuhinju
za izlaganje svoga besa poput nekog velikog vaara. Lonci su bili
svuda uokolo i neka bela stvar prosuta svuda po podu, kao sneg, ali
verovatnije da je prah nekog sapuna.
Na tabli za poruke, brzim rukopisom, velikim tampanim slovima,
ispisano.
GORE SAM OSTAVIO NETO ZA TEBE, LUTKO
I Rosko Fier nije eleo da ode gore. Pomagao je u raiavanju
tri ubistva Frenka Doda, ukljuujui i telo Meri Kejt Hendrasen, koja je
bila silovana i ubijena na Kasl Rokom podijumu za koncerte u parku.
Nikad nije eleo da se to ponovi... a pretpostavljao je da je ena gore,
silovana, ubijena, rastrgnuta? Rosko je video podosta krvi na
putevima i ak se skoro navikao na to. Pre dve godine, on, Bili i erif
Benerman izvlaili su oveka iz smrvljenog automobila, i to je bila
stvar o kojoj e moi da pria svojim unucima, ali nije video nijedno
ubistvo posle Hendrasenove, a nije eleo ni sada da ga vidi.
Nije znao da li da oseti olakanje ili odvratnost kada je prepoznao
ono na Trentonovom aravu.
Vrati se u svoj auto i pozove.

Kada je telefon zazvonio, Vik i Roder bili su budni. Nisu mnogo

razgovarali. Gledali su televizor i puili lule. Na televiziji je iao
Frankentajn, ona najstarija originalna verzija. Dvadeset minuta posle
jedan.
Vik digne slualicu pre nego to se okona prvo zvono.
Halo? Dona? Je li...
Je li to g. Trenton? muki glas.
Da?
Ovo je erif Benerman, g. Trenton. Bojim se da imamo vrlo
neprijatno obavetenje za vas. ao mi je...
Jesu li mrtvi? upita Vik. Najednom se oseti potpuno
nerealnim, dvodimenzionalnim, ne vie stvarnim od one face koja se
javljala u drugom planu tog filma koji su on i Roder gledali na malom
ekranu. Pitanje je postavio sasvim mirnim tonom, uobiajenim
konverzacijskom manirom. Krajikom oka primeti kako se Roderova
glava pomera, dok je on brzo ustajao. To nije bilo vano. Vie nita
nije bilo vano. U poslednje dve sekunde, otkako se javio na telefon,
vie nije imao ansu da pogleda unazad na svoj ivot, a ako bi se i
usudio, video bi da je to bila samo jedna lana pozornica sa lanim
kulisama.
G. Trenton, oficir Fier je bio poslat...
Zajebite me s oficirima i odgovorite na moje pitanje! Jesu li
mrtvi? okrene se prema Roderu. Njegovo lice bilo je zapanjeno i
natmureno. Iza njega, na televizijskom ekranu, slika je isivela.
Roder, ima li cigaretu?
Roder mu doda cigaretu.
Gospodine Trenton, jeste li jo tu?
Da, Jesu li mrtvi?
Nemamo pojma gde su vai supruga i sin trenutno, odgovori
Benerman, a Vik ponovo oseti kako mu se vraa snaga. Svet je ponovo
poprimao preanju boju. On poe da se trese. Upaljena cigareta
podrhtavala mu je meu usnama.
ta se deava? ta ste saznali? Vi ste bee Benerman?
Da, oblasni erif Kasl Roka, tako je. I pokuau da vam objasnim
ta se deava, ako mi to dozvolite.
Da, u redu je. Sada je bio uplaen. inilo mu se da se sve
odvija prebrzo.
Oficir Fier poslat je u ulicu Lar, br. 23, jer ste zahtevali, u
dvanaest i trideset etiri ovog jutra. Uverio se da nema nikakvog
automobila ni na ulazu niti u garai. Pozvonio je na ulaznim vratima
nekoliko puta i poto se niko nije pojavio uao je u kuu pomou
kljua za koji ste rekli da se nalazi na verandi. Otkrio je da je kua u
totalnom haosu. Nametaj je isprevrtan, prosuta pia, polomljene
flae, svuda po podu rasut je neki prah sapuna, a pogotovo po
kuhinji...
Gospode, Kemp, proaputa Vik. Kroz glavu mu proleti
poruka DA LI TI IMA NEKIH PITANJA? Seti se kako mu se poruka
polako uvlaila u celokupnu psihologiju. Divljaki akt osvete za to to
je bio odjeban. ta li je kad Kemp uinio? ta jo osim toga to je
proleteo kroz njegovu kuu kao furija?
Gospodine Trenton?
Tu sam.
Benerman proisti grlo kao da e sad neto teko morati da izjavi.
Oficir Fier nastavio je gore uz stepenite. Gore je sve bilo u redu.
Nita nije ruinirano, ali naao je tragove... nekog belog fluida,
najverovatnije sperme, na aravu, na vaem branom leaju u
spavaoj sobi. Nekim kominim tonom doda: ini se da u
krevetu niko nije spavao.
Gde je moja supruga? Vik je urlao u slualicu. Gde je moj
deak? Zar nemate nikakvo objanjenje?
Polako, ree Roder i spusti ruku na Vikovo rame. Lako je
njemu bilo da kae polako. Njegova ena spavala je u svom krevetu. A
isto tako i bliznakinje. Vik odgurne njegovu ruku.
Gospodine Trenton, jedino to mogu u ovom asu da vam
kaem jeste da je itav tim detektiva na terenu u akciji i moji ljudi su
priskoili u pomo. Kao to sam rekao, u vaoj spavaoj, kao i u sobi
vaega sina, nita nije narueno.
Osim toga to je neko svrio na mom krevetu, ree Vik besno
i Roder se zapanji. Usta mu ostanu otvorena zabezeknuto.
Da, pa, tako neto ree Benerman zbunjeno. Ali, ono to ja
mislim, to sam hteo da kaem, zapravo, jeste da nema nikakvih
znakova nasilja nad jednom ili vie osoba, lii, ustvari, na najprostiji
vandalizam.
Ali gde su onda Dona i Ted? Njegova zapanjenost pretvarala
se u bes i oseti kako bespomono, nije u stanju da zaustavi gomilanje
suza u krajicima svojih oiju.
Ovoga asa, nemamo predstavu.
Kemp... moj boe, a ta ako ih Kemp ima?
Na trenutak mu se vrati potpuno konfuzni san od prethodne noi.
Dona i Ted skrivaju se u peini, pohoeni od neke uasne zveri. A
onda sve nestane. Ako imate bilo kakvu ideju o tome ko bi mogao
biti iza ovoga, g. Trenton...
Idem na aerodrom i iznajmiu auto, ree Vik. Mogao bih
da stignem tu oko pet po podne.
Benerman strpljivo ree: Da, g. Trenton. Ali, ako su vaa
supruga i sin u bilo kakvoj vezi sa ovom vandalskom ogavtinom,
vreme bi moglo biti prilian luksuz. Ako imate bilo kakvu ideju o tome
ko bi mogao imati neto protiv vas ili vae ene, s razlogom ili ne...
Kemp... ree Vik nekim udnovatim tonom. Vie nije mogao
da zadri suze. Kotrljale su mu se niz lice. Oseao ih je. Kemp je to
uinio. Siguran sam da je to Kemp. Gospode, ta ako ih ima?
Ko je taj Kemp? upita Benerman.
erifov glas vie nije bio zbunjen, naprotiv bio je otar i
nareujui.
Telefonsku slualicu drao je u desnoj ruci, levu spusti preko oiju,
blokirajui pogled na Rodera, hotelsku sobu, zvuk televizora, svega.
Sada je bio u mraku, sam, sa nekim uasnim zvukom u glavi i vrelom,
bolnom teksturom svojih suza.
Stiv Kemp, ree on. On vodi onu radnju za popravku
stolarije u gradu. Sada je otiao, bar je moja ena tako rekla. On i moja
ena... oni... oni su, pa... imali su ljubavnu aferu... Tucali su se. Nije to
dugo trajalo. Ona mu je rekla da je gotovo i pretpostavljam da je zbog
toga meni poslao poruku. Bila... bila je to prilino runa poruka. To je
bila njegova osveta, pretpostavljam. Mislim da nije umeo da podnese
poraz. Ovo... ovo zvui kao malo gora verzija iste poruke.
Grubo povue rukom preko oiju i zasvetluca mu nekoliko
zvezdica.
Moda mu se nije dopalo to brak nije otiao doavola ili, ili...
osetio se jednostavno izjebanim. Dona kae da ga je taj oseaj
pritiskao i pri svakom izgubljenom setu u tenisu. Nije ak hteo ni da
prui ruku protivniku preko mree. To je pitanje... Najednom se
zagui, oseti neki teak bol u grudima koji se grio, pa oputao, pa
iznova grio. Mislim da je to pitanje koliko daleko moe da ode.
Mogao ih je uzeti, Benermane. On je sposoban za tako neto, bar
koliko ja znam.
A onda samo tiina sa druge strane; ne, ne ba tiina, nego zvuk
krabanja olovkom po papiru. Roder spusti ruku ponovo na njegovo
rame, ali ovoga puta mu je bio zahvalan za toplinu. Bilo mu je jako
hladno.
G. Trenton, imate li vi kod sebe tu poruku koju vam je poslao
Stiv Kemp?
Iscepao sam je. ao mi je, ali pod ovakvim okolnostima...
Da li je sluajno bila ispisana tampanim slovima?
Da, da, tako je.
Oficir Fier naao je poruku na tabli za poruke u vaoj kuhinji.
tampanim slovima bilo je ispisano, Gore sam ostavio neto za tebe,
lutko.
Vik se nakalje. Poslednja nada da je to bio neko drugi, lopov ili
deca samo, nestade ovog trenutka. Doi gore i vidi ta sam ti ostavio,
to je bio Kemp. Poruka u kui na tabli za poruke sasvim se uklapala u
onu malu Vikovu poruku.
Izgleda da je poruka napisana u vreme dok vaa ena nije bila u
kui ree Benerman, ali ak i u ovom okiranom stanju, Vik je
osetio lani ton u erifovom glasu.
Moda je ula dok je on jo uvek bio unutra, a vi to znate,
ree Vik rezignirano. Vratila se iz kupovine, ili od majstora za
popravku automobila?
Kakav auto vozi Kemp? Znate li?
Mislim da nema kola. Ima kombija.
U kojoj boji?
Ne znam.
G. Trenton, predlaem da doete ovamo iz Bostona. Isto tako,
predlaem da, ako iznajmite auto, vozite oprezno i smireno jer bi bilo
krajnje besmisleno da se vai pojave zdravi i itavi, a vi se ubijete
negde na putu kui.
Da, u redu je. Nije eleo nikuda da vozi, brzo ili polako, eleo
je da se sakrije. Ili bolje, eleo je da mu se vrate poslednjih est dana.
Jo neto, gospodine...
ta to?
 Pri dolasku ovamo, pokuajte da napravite spisak svih prijatelja
vae supruge u kraju. Sasvim je mogue da je otila da provede no
kod nekoga.
Naravno.
Sada je najvanije da zapamtite da nema nikakvih znakova
nasilja.
Pa, itavo prizemlje u mojoj kui razneto je u boju mater,
ree Vik. To meni sasvim lii na nasilje.
Da, ree Benerman. Pa...
Dolazim, ree Vik i spusti slualicu.
Vik, ao mi je, ree Roder.
Vik nije mogao da pogleda svom prijatelju u oi. Rogonja, pomisli.
Zar to ne nazivaju tako u Engleskoj? Sada Roder zna da sam rogonja.
U redu je, ree Vik i poe da se oblai.
Sve to ti je bilo na glavi... a ipak si poao na put.
Kakve bi koristi bilo od toga da sam ostao kod kue? upita
Vik. To se deava. Ja... ja sam to otkrio u etvrtak. Mislio sam
daljina... vreme da se razmisli... budunost... ne znam o kakvim sve
glupostima nisam razmiljao. A sada i ovo.
To nije tvoja krivica, ree Roder iskreno.
Rod, u ovom trenutku vie ne znam ta jeste moja krivica a ta
nije. Brinem o Doni i potpuno sam lud zbog Teda. Moram da se vratim
tamo. Samo da mi je da se doepam tog jebaa Kempa. Ja bih... glas
mu se podizao, a onda samo zanemi. Ramena su mu se tresla. Na
trenutak je delovao staro i iznemoglo. Onda pone da trai kofer i
kupi stvari . Nazovi mi Avis, molim te i narui auto. Moj novanik
je na stoiu, traie ti broj moje kartice Ameriken Ikspres.
Nazvau i naruiu auto za obojicu. Idem sa tobom.
Ne.
Ali...
Nita ali. Vik uskoi u svoju svetlo plavu koulju. Bio je ve
na pola puta da je zakopa do kraja, kad primeti da je to pogreno
radio; jedan kraj visio je due od drugoga. Otkopa je i krene
ispoetka. Sada je bio u pokretu i to je bilo neuporedivo bolje, ali
oseanje neke nerealnosti i dalje je trajalo. Pokua da razmilja o
nekim drugim stvarima. O tome kako izgledaju Italijani, kako
izgledaju sobe u spotovima dok se kamera pomera sa levog na desni
ugao. Scena 41, Viktor ubeuje Rodera kako treba da nastave sa
prvim spotom. On je bio glumac, a ovo samo sulud apsurd od filma.
Ali, neuporedivo je bolje bilo to to je njegovo telo u pokretu.
Hej, drugar...
Roder, ovo nita nee izmeniti situaciju izmeu Edvorksa i
kompanije arp. Ja sam poao ovamo ve saznavi za Donu i tog
tipa Kempa, delimino zbog toga to sam eleo da nastavim s ovim
poslom pretpostavljam da moji ljudi ele i dalje da oglaavaju, ak i
ako saznaju da im idejni voa ima rogove a najvie zbog toga to
mislim da ljudi koji nam se otvore i dalje hoe da jedu bez obzira na to
s kim moja ena odlazi u krevet.
Budi milosrdan prema sebi, Vik. Prestani da se urnie time.
ini mi se da ba neu moi tako lako, ree Vik.
Sad neu moi tako lako.
Ne mogu ja tek tako da odem u Njujork kao da se nita nije
dogodilo!
Koliko ja znam, nita se nije ni dogodilo. Pandur je sve vreme
naglaavao ba to. Ti moe da nastavi. Ti to moe da istera do
kraja. Moda e sve na kraju ispasti samo obina arada, ali... ljudi
moraju da pokuaju, Roder. Ne moe se nita drugo. Osim toga, nita
ne moe uiniti ni u Mejnu, osim da se vrti okolo.
Gospode, sve je to tako loe. Oseam da je strano loe.
Nije. Nazvau te u Boltimor im saznam neto. Vik zakopa
pantalone, obuje cipele. Hajde, molim te, sad pozovi Avis.
Uhvatiu taksi kod Logana odole. Evo ovde sam ti zapisao broj moje
Ameriken Ikspres kartice.
Roder je stajao nemo i posmatrao kako Vik oblai kaput.
Okrene se i Roder ga nespretno, ali snano, zagrli. Vik mu uzvrati
zagrljaj. Njegov obraz leao je na Roderovom ramenu.
Preklinjau boga da sve bude u redu, ree Roder.
Vai, dobaci Vik i izae.

Lift se polako sputao uopte se nije ni pomerao pomisli on.

Zvuni efekat. Dva pijanca pridravali su jedan drugog u foajeu, kad on
izae iz lifta. Samo su mi oni trebali, pomisli on.
Obrati se portiru i on mi je samo trebao jo a onda se kroz
nekih pet minuta pojavi taksi i isplovi ispod zelene tende hotelskog
ulaza.
Taksista je bio crnac i utao je. Upalio je radio i okrenuo na FM
stanicu duhovne muzike. Temptejnsi su pevali beskrajnim
naputenim ulicama do aerodroma Logan. Jako dobar program,
pomisli. Kako su se Temptejnsi gubili u daljini, tako je krenuo
izvetaj o vremenu. Jue je bilo vrue, javljaju, ali to nije nita prema
ovome danas, brao i sestre, danas ima da bude najtopliji dan ovoga
leta, obara sve rekorde, moda. Veliki prognostiar Altitjud Lu
MekNeli najavio je temperaturu od preko stotke na kopnu, a nee biti
nita manje ni na obali. Veliki topao talas koji se pomera sa juga, stii
e i do Nove Engleske, sa visokim pritiskom. Pa, ako imate benzina,
na obalu glavom bez obzira. Niko nee biti rad, da nas proeta kroz
grad. A i da ovo pothranimo, evo Majkla Deksona...
Prognoza vremena nije znaila ba nita, ali da je Dona kojim
sluajem ula, to bi je prestravilo vie nego ita.

Kao i prethodnog dana, eriti se probudila neposredno pred zoru.

Nekoliko trenutaka paljivo je oslukivala, ne znajui zapravo ta to
oekuje da uje. A onda se priseti. Zvuk dasaka. Koraci. Oslukivala je
hoe li njen sin ponovo ustati i etati u snu.
Ali, kua je bila mirna.
Ona ustade iz kreveta, poe do vrata i pogleda niz hodnik. Hodnik
je bio prazan. Okleva. Poe do Bretove sobe i baci pogled na krevet.
Od arava se nije moglo videti nita osim pramena njegove kose. I da
je ustajao, to je bilo pre nego to se ona probudila. Sada je bio duboko
u snu.
eriti se vrati u sobu, sedne na krevet, posmatrajui belu liniju na
horizontu. Bila je sigurna u svoju odluku. Nekako tajnovito,
udnovato, u noi, dok je spavala. Sada, sa prvim dakom dana, mogla
je da proveri ispravnost svojih razmiljanja. Oseti kako e sama moi
da sabere svoje raune.
Padne joj na pamet kako nikada nije optereivala svoju sestru
Holi, kao to je ova to oekivala. Jo uvek je to mogla, samo da nije
bilo onih kreditnih kartica jue za rukom. A onda joj je sino Holi
ispriala koliko je kotalo i ovo i ovo... bjujk sa etvoro vrata,
Soni kolor-TV, parketni pod u hodniku, kao da je u Holinoj glavi za
svaku stvar postojala neka nevidljiva kartica sa preciznom naznakom
cene i uvek e tu i biti.
eriti je i dalje volela svoju sestru. Holi je bila dobroudna i
velikoduna, impulsivna, privlana topla. Ali nain na koji je ivela,
naterao ju je da zatvori vrata u svome srcu, vrata nekih istina o tome
kako su ona i eriti odrasle u siromanom Mejnu, istina koje su manje-
vie nagnale eriti da se uda za Doa Kejmbera dok je srea nita
drugaija od one koja je strefila eriti kad je dobila na lutriji
dozvolila Holi da sretne i Dima i zauvek pobegne iz ivota iz koga je
stigla.
Ona nije smela da ispria Holi koliko je trebalo da moli Doa za
dozvolu da dou ovamo, toliko dugo, ve godinama, da je ovo
putovanje samo rezultat odvratne nagodbe, i ak tako teko izmoljeno
da je mogla biti iibana Doovim kaiem. Bojala se da ako ovakve
stvari ispria Holi, reakcija njene sestre e biti uasni bes pre nego
bilo ta racionalno ili od pomoi. Zato uasni bes? Moda zato to,
duboko u dui, oni koji razmiljaju o bjujkovima, Soni kolor
televizorima sa trinitronskim ekranima, parketnim podovima, nikad
ne dosegnu konani mir. Holi bi verovatno shvatila da je kroz iglene
ui izbegla neki slian brak i neki slian ivot.
Nije joj to ispriala jer se Holi potpuno posvetila ovom ivotu u
provinciji, u nekoj pristojnoj srednjoj klasi, nalik na revnosnog
vojnika koji nikad nee izai iz rova. Nije joj to ispriala jer uasni bes
ne bi reio njene probleme. Nije joj to ispriala jer niko ne voli da
bude udovite u senci, koje ivi dane, nedelje, mesece i godine pored
neprijatnog, nekomunikativnog i ponekad zastraujueg oveka. eriti
shvati da je bilo stvari koje nije elela da kae. Nije bio razlog njen
sram. Ponekad je bilo bolje prijatnije zadrati to za sebe.
Nije ispriala jer su to bili njeni problemi. Ono to se desilo Bretu,
bio je njen problem... i u poslednja dva dana sve vie je poinjala da
shvata da ono to se deava sa njegovim ivotom ne zavisi ni od nje ni
od Doa, koliko od Breta samog.
Nee biti razvoda. Nastavie svoj gerilski rat protiv Doa za duu
svog deteta... U prevelikoj brizi oko Breta, moda je zaboravila
previdela injenicu da dolazi vreme kada deca staju u odbranu
svojih roditelja, a moraju da pretrpe i svoju presudu. Bret je primetio
Holine kreditne kartice, eriti je jedino mogla da se nada da je
primetio i to da njegov otac jede sa eirom na glavi... izmeu ostalog.
Zora je poela da se rasvetljava. Ona uze svoju haljinu i prebaci je
preko sebe. elela je da se istuira, ali nee to uiniti dok se drugi ne
probude. Stranci. To su bili. ak je i Holino lice sad delovalo strano.
Lice koje je jedva nalikovalo licima u porodinom albumu koji je
donela sobom... ak ja i sama Holi posmatrala ove fotografije
zbunjeno i sa nevericom.
Vratie se u Kasl Rok, u kuu na kraju gradskog puta br. 3, nazad
Dou. Pokuae da skupi sve konie svog ivota i stvari e se
nastaviti svojim tokom. To e biti najbolje.
Seti se da treba da nazove Alvu, jo neto pre sedam, kada bude za
dorukom.

U sekund posle est, kada je dan bio potpuno svetao, Ted poe da
se gui.
Probudio se iz nekog, oigledno, dubokog sna, i to Donu probudi iz
svog laganog i opreznog spavanja, alio se da je gladan i edan. Kao da
je to aktiviralo neko duboko dugmence u njoj i ona, po prvi put, oseti
uasnu glad. e je bilo neto ega je bila svesna trajala je
konstantno ali nije mogla da se seti da je o hrani razmiljala jo od
jue ujutro. Sada je glad divljala u njoj.
Pokua da utei Teda to je bolje mogla, govorei mu neke stvari
koje vie nita nisu znaile ni njoj da e ljudi uskoro stii, da e
odvesti tog odvratnog psa i da e oni onda biti spaseni.
Prva stvar bila je misao o hrani.
Doruak, na primer, uzmimo doruak, na primer. Dva jaja na
puteru, malo prepeena, ako nemate nita protiv, prepeeni hleb,
velika aa svee isceenog soka od pomorande, tako hladna da se
aa rosi. Slanina. Pomfrit. Pahuljice u kremu sa sirupom od
borovnice. Meurii, kako je govorio njen otac, jo jedna od onih
besmislica koje su majku dovodile do ludila.
Stomak joj napravi neki udan zvuk i Ted se nasmeje. Taj smeh je
iznenadi i ozari istovremeno. Kao da je kakva rua procvala na
ubritu, uzvrati mu osmehom. Osmeh povredi njene usne.
u li ti ovo? A?
 Mora da si i gladna?
Pa, ne bih ba bacila dobar doruak ako bi ga neko gurnuo pred
mene.
Ted tucne i oboje se zacene od smeha. U dvoritu, Kudo naulji
ui. Zarei na zvuk njihovog smeha. Na trenutak se inilo da e skoiti
na noge, verovatno da ponovo krene na kola, ali onda se samo tromo
zavali i spusti glavu.
Dona oseti kako joj naglo raste raspoloenje, kao i obino kada se
dan objavi. Naravno, sve e uskoro biti u redu. Naravno da mora proi
i ovo najgore. Sva srea je bila protiv njih, ali i najgora srea nema
besmrtnost.
Ted lii na svog nepostojeeg starijeg blizanca, eto ba sad:
prebled umoran i pored dugog sna, ali ipak onaj pravi dobri Tedi. Ona
ga zagrli i on joj uzvrati zagrljajem. Bol u stomaku nekako je uminuo,
mada se to spolja nije moglo ni pretpostaviti. Noga je bila sve gore, ali
je osetila da moe da je pomera, iako je to mnogo bolelo i izazivalo
ponovno krvarenje. Ostae joj oiljak.
Njih dvoje razgovarali su sledeih etrdesetak minuta ili tako
neto. Pokuavajui da odri Teda u dobrom raspoloenju, predloila
je da se igraju dvadeset pitanja. Ted se odmah sloio. Nikad mu nije
bilo dosta igre, jedini problem je bio to nije uvek mogao da uhvati
nekog od svojih roditelja da se igraju s njim. Ovo je bila njihova
etvrta igra, kada je poelo guenje.
Dona je ve posle petog pitanja pretpostavljala da se radi o Fredu
Redingu, jednom od Tedovih drugara iz obdanita, ali i dalje nastavi
da postavlja pitanja.
Da li ima riu kosu? upita ona.
Ne, on... on... on...
Najednom Ted poe da se bori za vazduh. Dolazio je sebi, pa se
ponovo guio, kaljao, gubio snagu, padao u komu.
Ted? Ted?
Ted uzdahne. Noktima pree preko grla, ostavljajui crvene
tragove. Oi mu se iskolae, prevrnu, pa ostanu samo beli krugovi
izmeu kapaka.
Ted!
Ona ga zgrabi, protrese. Njegova Adamova jabuica brzo se dizala i
sputala, kao mehanika reetka. Ruke su mu se oputale, a onda
dizale do vrata i razdirale ga. Poeo je da artikulie neke ivotinjske
zvuke.
Na trenutak, Dona je potpuno zaboravila gde se nalazi. Zgrabila je
ruicu vrata, otvorila ih iroko, kao da se sve ovo deava na trnici,
kao da je auto parkiran na velikom parkingu i okolo ima puno ljudi
koji e joj pomoi.
Kudo je istog asa bio na nogama. Skoi prema vratima, pre no
to je uspela da ih zatvori. Skoi na vrata, udari, prevrne se, a onda
zarei. Neka udna tenost izlui se iz njega na ljunak.
Vritei, ona uz tresak zatvori vrata. Kudo ponovo naskoi na
vrata sa strane, metal se podvijao pod teinom. Povue se pa opet
skoi na prozor, udarajui apama. Srebrnasto bela traka koja je
ocrtavala trag na njenom prozoru, sada se umnoila. On skoi,
sigurnosno staklo ostane itavo, ali se luaki treslo. Spoljni svet
delovao je mleno belo.
Ako ponovo pone...
Umesto toga, Kudo se povue, ekajui da vidi njen sledei potez.
Ona se okrene svom sinu.
itavo Tedovo telo treslo se kao pri epileptinom napadu. Kima
mu je bila ukoena, noge su se dizale i naglo sputale u sedite uz
tresak. Lice mu je poprimalo plaviasti ton. Vene su bile vidljive pri
napetosti. Setila se o emu se radi. Znala je iz prve pomoi, koju je
uila u prve dve godine vie kole, a isto tako i onog leta na prvoj
godini koleda. Znala je ta treba da uini. Nije progutao jezik, kao to
se to obino govorilo u romanima misterije, to je bilo nemogue, ali
jezik mu je duboko zapao u grlo i blokirao dovod vazduha. Guio se na
smrt na njene oi.
Levom rukom zgrabi njegov vrat i naglo mu otvori usta. Panika je
uini surovom i ona divljaki gurne prste. Probijala je sve do vrha
jezika, koji je ve bio u nivou umnjaka, koji e mu, moda, jednoga
dana izbiti. Pokua da ga povue, ali nije mogla. Bio je vlaan i mek
kao u bebe. Proba da ga stisne izmeu palca i kaiprsta, ali... Mislim da
ga gubim, pomisli. O, moj boe, mislim da gubim svog sina.
Sada se njegova gornja i donja vilica stope skoro u jedno i krv
pojuri iz njenih prstiju i njegovih ispucalih usana. Krv se slivala niz
njegov vrat, a ona jedva da je bila svesna bola. Tedova stopala ponovo
ponu da se tresu po podu pintoa. Ona ponovo posegne za vrhom
njegovog jezika. Imala ga je, a onda ponovo isklizne izmeu njenih
prstiju.
(taj pas taj prokleti pas to je njegovo maslo prokleti pas prokleti
avodinac UBIU TE KUNEM SE BOGOM).
Tedovi zubi ponovo pregrizu njene prste i ona tog asa uhvati vrh
jezika. Nije oklevala: zabije nokte u sunerastu masu sa gornje i donje
strane i povue ga kao neki zastor, istog asa stavi ruku pod njegov
vrat, zabaci mu glavu unazad, otvarajui put vazduhu. Ted poe
ponovo da die uz uasan zvuk nalik na starca davno obolelog od
astme. A onda poe da kalje.
Ona ga udari po leima, jer nije znala ta bi drugo pametno mogla
da uini.
Ted konano udahne, a onda njegovo disanje poe da lii na
dahtanje. I sama je skoro dahtala od uzbuenja i napora. Nekako je
prekrstila nogu tako da oseti toplu vlagu od sveeg krvarenja.
Ted! Teko je gutala. Ted, uje li me?
On klimne glavom. Samo malo. Oi mu ostanu zatvorene.
Samo polako... opusti se.
... hou kui... mamice... udovite...
Psst, Tedi. Ne govori. Ne misli o udovitima. Evo.
Rei za udovite pale su na pod. Ona podigne uti papir i stavi
ga na njegovo krilo. Ted ga zgrabi u paninom gru.
Sada se samo koncentrii na polako i normalno disanje, Ted.
Tako emo jedino stii kui. Usporeno i pravilno disanje.
Pogled joj je prelazio preko njega, pa ponovo bi zaokupiran onim
tapom u visokoj travi sa desne strane ulaza.
Samo polako, Tedi, moe li tako?
Ted klimne glavom diskretno, i dalje ne otvarajui oi.
Samo jo malo, duo, obeavam, obeavam.
Spolja je dan bio ve svetao. Temperatura u malim kolima krenula
je da raste.

Vik je stigao kui u pet i dvadeset. U vreme dok je njegova ena

vodila rat sa Tedovim jezikom, on je etao po kui i vraao stvari na
svoja mesta, dok su Benerman, detektiv iz dravne policije i detektiv
iz kancelarije dravnog tuioca sedeli na dugoj sofi i ispijali kafu.
 Rekao sam vam ve sve to znam, ree Vik. Ako nije sa
ljudima koje ste ve kontaktirali, onda nije ni sa kim. Vukao je sa
sobom metlu, a u drugoj ubravnik i vree za ubre koje je izvukao iz
ostave. Putao je slomljene staklie da se slobodno i buno kotrljaju
niz kese. Ukoliko to nije Kemp.
Onda neprijatna tiina. Vik nije mogao ni da se seti kad je poslednji
put bio toliko umoran, ali ne bi mogao ni da zaspi, ukoliko ga neko ba
ne bi tresnuo po glavi. Nije mogao ni da razmilja ba najbolje. Deset
minuta po dolasku u stan, telefon je pozvonio i on se luaki bacio na
njega, ne obraajui panju na to to je tuioev ovek tiho rekao da je
to za njega. Zapravo i nije bilo za njega. Bio je to Roder koji je hteo
da proveri je li Vik bezbedno stigao kui i ima li ta novo.
Bilo je novosti, ali sve je to otvoreno i suludo. Nali su otiske po
kui, a onda je tim iz Ogaste uporeivao jesu li to isti oni koji su
naeni u radnji u kojoj je Stiv radio donedavno. Sve e to
isproveravati pre nego to zakljue da li je Stiv Kemp ba taj koji je
kuu okrenuo naglavake. Za Vika je sve ovo bilo nepotrebno i
suvino. On je znao da je to Kemp i niko drugi.
Detektiv iz dravne policije poao je u potragu za Kempovim
kombijem. Bio je to ford iz 1971. registarska oznaka Mejna, broj
641644. Bio je svetlo sive boje, ali su od Kempovog kuepazitelja
saznali probudivi ga u etiri izjutra da je imao po sebi sa strane
raznorazne crtee: nasipe, brdaca i peane dine. Bila su i dva natpisa
pozadi. Jedan koji je govorio NEKA PUCA DRVO A NE ATOMSKE
BOMBE i drugi RONALD REGAN JE UBIO D. R. Vrlo udan tip, taj Stiv
Kemp. Ovako iaran kombi bilo je lako prepoznati, i ako ga nije
zakopao, bie naen verovatno i pre zore. FBI u Portlandu i Bostonu
bio je upozoren na mogunost kidnapovanja, i oni su sada ve
pretraivali svoje spiskove u Vaingtonu. Sasvim izvesno da e pronai
negde podatke o ueu u protestima protiv rata u Vijetnamu i to za
svaku godinu izmeu 1968 i 1970.
Ima samo jedna stvar koja me ovde iritira, ree tuioev
ovek. Drao je blok na svom kolenu, ali Vik mu nita novo nije rekao
osim onoga ranije. ovek iz Ogaste tupo je gledao. Ako mogu da
budem iskren, to me totalno izluuje.
ta to? upita Vik. Podie porodinu sliku, pogleda u nju, a
onda saspe sve staklo u vreu za ubre, sa istim zvukom nove
lomljave.
Kola? Gde su kola vae supruge?
Ime mu je bilo Mejsen Mejsen sa j kao to je naglasio dok se
rukovao sa Vikom. Sada je priao prozoru i odsutno udarao blokom o
koleno. Vik je parkirao kola na ulazu, neposredno pored
Benermanovog automobila. Podigao ih je na Portlandskom
aerodromu i tu ostavio Avisova kola koja je vozio na sever od
Bostona.
Kakve to veze ima? upita Vik.
Mejsen slegne ramenima. Moda nikakve, moda nekakve,
moda svakakve, ali mi se to nikako ne dopada. Kemp dolazi ovamo je
l tako? Zgrabi vau enu i sina. Zato? Jer je lud. To je sasvim dovoljan
razlog. Ne moe da podnese poraz. Moda je to neki glup nain ale?
Ovo su bile stvari koje je Vik sebi napamet ve ponavljao po stoti
put.
I ta onda radi? Uvlai ih u svoj kombi sa iscrtanim zidovima sa
strane. Ili ih negde povede sa sobom u jurnjavu, ili se negde zaustavi.
Je li tako?
Da, ja se bojim upravo da je...
Mejsen se okrene od prozora i pogleda ga. Dakle, gde su onda
njena kola?
Pa... Vik uz napor pokua da razmilja. Bilo je to teko.
Previe je bio umoran. Moda...
Moda je imao nekoga sa sobom ko je poao kolima. ree
Mejsen. To bi ve bila otmica za novac. Ukoliko ih je sam odveo, to
bi tek bilo suludo. Ako ih je kidnapovao za novac, zato bi uopte i
povezao kola? Da bi se osvetio? Smeno. Pinto je bio taman toliko
brz kao i njegov kombi, samo to bi ga bilo tee prepoznati.
Ponavljam, ako nije imao nikakvog saradnika, ako je sam doao, ko bi
onda odvezao kola?
Moda se vratio po njih, doda detektiv dravne policije.
Strpao deaka i gospou i vratio se po njena kola.
To bi moglo biti problematino ako nije imao saradnika ree
Mejsen, Ali, pretpostavljam da je to mogao da uradi. Odveo ih na
neko mesto u blizini i doetao za kola gospoe Trenton. Ili ih je odveo
na neko dalje mesto, a vratio se stopom. A zato?
Benerman progovori po prvi put. Mogla je i sama da doveze
kola.
Mejsen se naglo okrene prema njemu, pogleda ga otro dok su mu
se obrve dizale.
Ako je uzeo deaka sa sobom. Benerman pogleda u Vika i
klimne glavom, ao mi je, g. Trenton, ali ako je Kemp uzeo deaka,
svezao ga, uperio pitolj u njega i rekao vaoj supruzi da ga prati, i
pripretio da bi se deaku svata moglo dogoditi ako njoj padne na
pamet bilo ta pametno poput skretanja s puta, ablendovanja ili
slino...
Vik klimne glavom. Smuilo mu se od takve slike.
Mejsen je delovao iznerviran Benermanom. Verovatno zato to
sam nije doao na ovakvu ideju. Ponavljam, emu to?
Benerman odmahne glavom. Sam Vik nije umeo da smisli nikakav
pametan razlog zbog koga bi Kemp poeleo Donin auto.
Mejsen upali Pol Mol, zakalje se pa potrai pepeljaru.
ao mi je, ree Vik, ponovo se osetivi kao glumac koji
govori izvan sebe, tekstove napisane za njega. Dve pepeljare su
ovde slomljene. Doneu jednu iz kuhinje.
Mejsen poe za njim, uz pepeljaru i ree. Da izaemo na
stepenite, ako nemate ba nita protiv. Danas e biti uasno vrue. Ja
volim da uivam u toploti, ako je u granicama civilizacije, kao u julu,
na primer.
Vai, ree Vik odsutno.
Pogleda na termometar-barometar, okaen na kui. Poklon od
Done za poslednji Boi. Temperatura je bila ve 73 stepena, a igla na
barometru pokazivala je SREDNJE.
Dajte da ovo razloimo malo dalje, ree Mejsen.
Zaista me fascinira. Evo, imamo enu i njenog sina. enu iji je
mu na putu, na slubenom putu. Treba joj automobil ukoliko hoe da
ode nekuda, iako je centar grada samo pola milje daleko, ipak bi
morala da se vraa uzbrdo. Dakle, ako pretpostavimo da je Kemp nju
ovde oteo, kola bi i dalje bila tu. Pokuajmo ovako, Kemp obrne kuu
tumbe, ali je i dalje besan. Nalazi ih negde u gradu, tu ih presretne. U
tom sluaju, auto bi i dalje bio na tom drugom mestu, u centru, moda.
Ili na onom parkingu pored trgovakog centra.
Zar to ve ne bi neko javio do sad? upita Vik.
Verovatno, odgovori Mejsen. Mislite li vi da je ona sama
mogla ostaviti kola na nekom drugom mestu, g. Trenton?
Tog asa Vik se priseti. Dizna.
Izgleda da vam je sinulo? upita Mejsen.
Nije mi sinulo, zasjalo je. Kola nisu ovde jer su kod Forda u
Junom Parizu. Imala je nekih problema sa karburatorom. Dizna nije
dovoljno proputala. Razgovarali smo o tome u ponedeljak telefonom.
Bila je besna i prilino zabrinuta zbog toga. Ja sam imao nameru da
zakaem popravku kod jednog privatnika ovde u gradu, ali sam
zaboravio zbog...
On odluta razmiljajui zboga ega sve nije nazvao Kejmbera.
Zaboravili ste da joj zakaete ovde u gradu, pa je morala da ode
u Juni Pariz?
Da, pretpostavljam da je tako. Nije mogao tano da se seti
tona konverzacije, osim to je bio uplaen da bi kola mogla da stanu
nasred puta do servisa.
Mejsen baci pogled na sat i ustane. Vik poe da se die za njim.
Ne, ostanite vi samo. Hou da obavim jedan krai telefonski
razgovor.
Vik ostane da sedi gde je i bio. Staklo na vratima zatrese se za
Mejsenom, taj zvuk ga podseti na Teda. Gde li su bili? Sva ta zbrka oko
nestanka pintoa samo mu je na as pruilo nadu.
Sunce je ve sad bilo prilino visoko i bacalo crvenkaste zrake
preko kue i ulice, sve do brda Kasi. Dotaklo je i Tedovu ljuljaku...
Jedino to je sad eleo bilo je da gurne Teda u ljuljaci dok Dona stoji
pored njega. Gurao bi ga sve dok mu ruke ne bi otpale, samo ako bi
Ted tako eleo.
Tatice, hou skroz! Hou!
Od tog glasa sledi mu se srce. Bilo je to nalik na glas duha.
Samo tren kasnije, ulazna vrata otvore se ponovo. Mejsen je sedeo
pored njega i zapalio novu cigaretu. Kaete servis ,Forda u Junom
Parizu? To je taj, zar ne?
Da, tamo smo kupili pintoa.
Upravo sam ih nazvao. Imamo sree, menader je upravo ustao.
Va pinto nije tamo, a nije ni dolazio. Ko je taj privatnik ovde?
Do Kejmber, ree Vik. Mora da je ipak odvela kola kod
njega. Nije to elela jer se niko nije javljao kod njega kada je zvala.
Rekao sam da je svakako tamo, samo to ne uje telefon. To je ona
preureena tala pa sam pretpostavljao da u garai nema telefon. Bar
ga nije imao kad sam ja poslednji put bio tamo.
Proveriemo to, ree Mejsen. Ali njena kola nisu ni tamo,
g. Trenton.
Zato mislite da nisu?
Pa ne bi imalo nikakvog smisla. ree Mejsen. Bio sam 95%
siguran da nisu ni u Junom Parizu. Pogledajte, sve to smo dosad
rekli ostaje. Mlada ena sa detetom ima potrebu za kolima.
Pretpostavimo da je odvezla auto na servis Forda i da su ga tamo na
popravci zadrali nekoliko dana. Kako bi se ona vratila?
Pa, pozajmila bi... ili ako nemaju nikakva kola... pretpostavljam
da bi joj iznajmili neki od svojih slobodnih automobila. Po nioj tarifi.
Tako je! Divno! Dakle, gde je sada?
Vik pogleda ka ulazu kao da e se neto pojaviti.
Kemp nije imao razloga da mugne sa tim pozajmljenim kolima,
kao to ne bi imao razloga ni da mugne pintoom ree Mejsen.
Tako da je to izbacilo Forda jo od samog poetka. Sada da vidimo
ovu mogunost ako odvede auto tom privatniku u garau, zadri
kola na popravci, iznajmi joj neki stari kamion da se doveze kui mi
bismo opet bili na istom: gde je kamion? Dakle, neka je otila do
Kejmbera, ovaj joj kae da e popravka due trajati, ali nema nita da
joj pozajmi ime bi se vratila u grad. Ona naziva prijatelja, on doe po
nju, pokupi je... Pratite li me?
Da, naravno.
Dakle, koji je prijatelj u pitanju? Dali ste nam spisak i sve smo
probudili. Srea da su svi bili kod kue, leto je i tako. Niko nije
pominjao da je dovezao kui bilo odakle. Niko od njih nije pomenuo ni
da ih je video posle ponedeljka ujutro.
Pa, zato ne prestanemo sa tim? upita Vik. Nazovimo
Kejmbera i proverimo ta je bilo.
Saekajmo do sedam, ree Mejsen. To je samo jo
petnaest minuta. Dajmo mu priliku da se probudi i umije. Dravne
slube rade tano od sedam, ovaj ovek je ipak privatnik.
Vik slegne ramenima. Sad ga je sve odvlailo u orsokak. Kemp je
imao Donu i Teda. Znao je to, negde u dubini due, isto kao to je bio
ubeen da je Kemp okrenuo kuu naglavake i ispalio rafal na krevet
koji je delio sa Donom.
 Naravno, to nije morao da bude prijatelj, ree Mejsen,
dremljivo posmatrajui dim cigarete koji se prelamao na jutarnjem
svetlu. Ima tu niz mogunosti. Ona odveze kola, sretne nekoga koga
je tek jedva poznavala i tip ili enska ponude da je vrate u grad. Ili
moda Kejmber sam doe i doveze ih. Ili moda njegova ena? Je li
oenjen?
Da. Divnom jednom enom.
Moda je to mogao biti on? Ona? Bilo ko. Ljudi su obino
spremni da pomognu dami u nevolji.
Da, ree Vik i upali novu cigaretu.
Ali, nita od ovoga nije vano jer uvek ostaje isto pitanje: gde li
je taj jebeni auto? Situacija ostaje ista. ena i dete su sami. Ona mora
da ode u kupovinu, do hemijske istione, do pote i jo trista malih
stvari mora da obavi. Ako je mu na putu kratko, ak i do nedelju
dana, moda bi mogla da se snae i bez kola. Ali deset dana ili dve,
nedelje, isuse, to je previe za jednu enu u gradu koji ima jedan jedini
taksi. Ljudi koji iznajmljuju kola mogli bi da budu sasvim sreni u
ovakvim situacijama. Dona je mogla da ode do Herca, Avisa ili
slino iznajmi auto i njime se odveze do Kejmbera. Da, ali gde su onda
iznajmljena kola? Ja se stalno vraam na to. To vozilo bi onda moralo
biti negde u dvoritu. Shvatate li?
Ja mislim da to uopte nije toliko vano ree Vik.
Pa, moda i nije. Nai emo neko jednostavnije reenje i samo
emo rei auuuu, kako je mogue da smo bili tako glupi? Ali, ovo me
stvarno zapanjuje... Sigurni ste da je dizna u pitanju?
Sasvim siguran.
Mejsen odmahne glavom. Zato bi ona uopte morala da se
brine oko tih pozajmljivanja i iznajmljivanja? Pa to je posao od
petnaestak minuta za nekoga ko ima alat i zna kako se to radi. Ue i
izae iz garae. Dakle gde su...
... njena prokleta kola? zavri Vik. Svet mu se okretao oko
glave.
A to vi ne biste otili gore da se malo odmorite? upita
Mejsen. Delujete potpuno iscrpljeno.
Ne, hou da ostanem budan ako se neto desi...
Pa, ako se neto i desi, neko e biti ovde da vas probudi. Ljudi iz
FBI dolaze sa onim otiscima i vezae se za va telefon. A oni su tako
buni da bi i mrtve probudili, tako da nemate razloga da brinete.
Vik je bio toliko umoran da se oseti gore nego protac.
Mislite li da je to sranje sa otiscima zaista neophodno?
Bolje da ih imamo iako nam ne trebaju, nego da ih nemamo ako
nam zatrebaju, ree Mejsen. Odmorite se i bie vam bolje, Vik.
Hajde.
U redu.
On polako poe uz stepenice. Kreveti su bili goli. Sam je to uinio.
Stavi dva jastuka na svoju stranu, izuje cipele i legne. Jutarnje sunce
estoko je sijalo kroz prozor. Neu spavati, pomisli, ali u se odmoriti.
Bar u pokuati. Petnaestak minuta... moda pola sata...
Ali u vreme kada ga je telefon probudio, taj vrui dan dosegao je
svoje podne.

eriti Kejmber ispi svoju jutarnju kafu a onda nazva Alvu Torntona
u Kasl Roku. Ovoga puta Alva se lino javio na telefon. Znao je da je
sino razgovarala sa Besi.
Ne, ree Alva. Ni traga ni glasa od Doa jo od prolog
etvrtka ili tako neto, eriti. Doneo je onu gumu za traktor to mi je
krpio. Nita nije pominjao o hranjenju Kudoa, mada bih ja to vrlo
rado uinio.
Alva, da li bi mogao da ode gore i proveri ta je sa Kudoom?
Bret ga je video u ponedeljak ujutro, pre nego to smo krenuli kod
moje sestre, i uinilo mu se da je bolestan, a ja ne znam koga je Do
zamolio da ga hrani. A onda, kako to seljaci obino kau, doda:
Ne mora da uri.
Otii u gore i proveriti, ree Alva. Samo da nahranim
kokoi i odmah idem.
To bi bilo divno, Alva, ree eriti i da mu telefon svoje sestre.
Hvala ti puno.
Jo malo su popriali, uglavnom o vremenu. Stalna vruina brinula
je Alvu zbog njegovih kokica. Onda ona spusti slualicu.
Bret digne pogled sa pahuljica, kad ona ue u kuhinju. Dim junior
pravio je krugove po stolu svojom aom sa ledenim sokom od
pomorande i izbacivao po sto rei u minuti. U poslednjih etrdeset
osam sati zakljuio je da je Bret Kejmber bliski roak Isusa Hrista.
 I, upita Bret.
Bio si u pravu, tata nije molio Alvu da hrani Kudoa, eriti
spozna razoaranje i brigu u Bretovim oima i nastavi. Ali on e
otii i proveriti jo ovoga jutra. Samo da nahrani pilie i otii e da vidi
ta se deava. Ovoga puta sam ostavila broj Holinog telefona, ree da
e se javiti odmah, bilo ta da sazna.
Hvala, mama.
Dim opet promrmlja neto kad ga mama pozove da se obue.
Hoe li sa mnom, Bret?
Saekau te ovde, ibadijo, Bret se nasmei.
Vai, Dim poleti uz stepenite. Mama, Bret kae da e me
saekati! Bret e me saekati da se obuem!
Tabanao je uz stepenite kao slone.
On je divan deko, ree Bret.
Mislila sam, ree eriti, da bismo mogli da poemo kui
neto ranije. Ako se ti slae?
Bretovo lice se ozari i uprkos svim odlukama koje je donela, ta
ozarenost je nekako rastui. Kada? upita on.
Pa, kako ti zvui sutra? Imala je nameru da predloi petak.
Sjajno, ali... baci pogled na nju. Ali ti nisi zavrila sa
posetom... mislim, ona je tvoja sestra...
eriti pomisli na kreditne kartice i duboks koji je Holin mu
mogao sebi da nabavi, ali ne i da popravi. Pogodilo ju je to, kao i
Breta. Moda je sve to spoznala kroz Bretove oi... kroz Doove oi.
to je mnogo mnogo je.
Da, ree ona. Mislim da sam zavrila sa posetom. Rei u
to Holi jo danas.
Vai, mama, pogleda u nju stidljivo. Ne bi mi smetalo da se
ponovo vratimo, zna. Ja ih volim. A i ovaj klinac je divan. Moda bi on
mogao ponekad da doe nama u Mejn.
Da, ree ona, iznenaena i zahvalna. Mislila je da Do ne bi
imao nita protiv. Da, mislim da bismo to mogli da izvedemo.
Vai i rei e mi ta je rekao g. Tornton?
Hou.
Ali Alva se vie nije javio. Dok je hranio pilie tog jutra, motor
velikog ureaja za rashlaivanje je ukoio i on istog asa krene u
borbu na ivot i smrt da spase svoju koko pre no to ih vruina
poubija. Dona Trenton mogla je to nazvati jo jednim udarom sudbine
koja se reflektovala u Kudoovim blatnjavim oima ubice. Uspeo je da
popravi ureaj negde oko etiri posle podne (Alva Tornton izgubio je
ezdeset dva pileta tog dana i mizerno ih je prebrojavao), a
suoavanja koja su otpoela onog sunanog ponedeljka u
Kejmberovom dvoritu bila su zavrena.

Endi Mejsen bio je vunderkind javnog tuioca Mejna, i odavno se

ve govorkalo da e jednoga dana, ne tako daleko, on voditi
kriminalistiki odsek javnog tuioca. Ambicije Endija Mejsena ile su
mnogo dalje od toga. Nadao se da e lino postati javni tuilac ve
1984, a da e za guvernera moi da konkurie ve posle 1987, a posle
osam godina kao guverner, ko to zna...
Potekao je iz velike porodice. On i njegovo troje brae i dve sestre
rasli su u tronoj kui u provinciji Sabatus u gradu Lisbonu. Njegovi
braa i sestre bili su taman po proseku gradskih oekivanja. Jedino su
Endi Mejsen i njegov mlai brat, Marti, uspeli da zavre viu kolu.
Nakon izvesnog vremena, inilo se da e i Roberta uspeti, ali se ona
vezala ve posle druge godine vie kole. Napustila je kolu da bi se
udala za momka koji je imao bubuljice jo u dvadeset prvoj, ispijao
Narangaiset direktno iz kantice i ubijao od batina i nju i dete. Marti
je stradao u saobraajnoj nesrei na cesti 9 u Darhamu. On i nekoliko
pijanih drugara pokuali su da uu u krivinu kod brda Siroa sa 70 na
sat. Kamaro u kome su bili, prevrnuo se dvaput, a onda eksplodirao.
Endi je bio zvezda porodice, ali ga njegova majka nije volela. Bila
je pomalo uplaena od njega. Kada je razgovarala sa njegovim
prijateljima, govorila bi Moj Endi je hladna riba, ali on je bio i vie
od toga. Uvek se kontrolisao. Uvek zakopan do grla. Znao je jo od
petog razreda da e postii neto u koledu i postati pravnik. Pravnici
su dobro zaraivali. Pravnik je radio sa logikom. Logika je bila
Endijevo boanstvo.
Svaki dogaaj tretirao je kao definitivan broj mogunosti koje je
sam dogaaj emitovao. Pred kraj svake linije mogunosti bio je
sledei dogaaj i tako dalje. Ovaj nain razmiljanja, od dogaaja do
dogaaja, dobro ga je posluio. Dobio je sve najbolje ocene u srednjoj,
pa u vioj koli i onda dobio stipendiju sa kojom je mogao da se upie
na bilo koji koled. Odluio se za Univerzitet Mejna, odbacivi ansu
da se upie na Harvard jer je ve u to vreme odluio da e karijeru
otpoeti u Ogasti, a isto tako nije eleo da mu se bogataki sinovi pred
nosom razmeu garderobom i skupim detaljima.
Ovog vrelog julskog jutra stvari su se odvijale po planu.
Spusti slualicu telefona Vika Trentona. Niko se nije javljao kod
Kejmberovih. Detektiv iz dravne policije i erif Benerman i dalje su
sedeli u iekivanju nareenja, kao posluni psi. On je radio sa
Taunsendom iz dravne policije, jo od pre. To je bio tip sa kojim se
Endi Mejsen uvek oseao prijatno. Ukoliko kaete Skoi!
Taunsend je skakao. Benerman je bio novajlija i Mejsen ba nije mario
za njega. Oi su mu bile malo prepametne i nain na koji ga je
posmatrao, sa idejom, da bi Kemp mogao biti sa enom, zloupotrebivi
dete... pa, takve ideje, ako se uopte pojave, morale su dolaziti od
Mejsena. Njih trojica sedeli su na sofi, nemo ispijajui svoje kafe u
oekivanju tipova iz FBI-a sa opremom za identifikaciju otisaka.
Endi je razmiljao o sluaju. To se moglo desiti i kao oluja, a moglo
je biti i neto gore. Mu je bio ubeen da se radi o kidnapovanju i da
nije vano gde su kola. On se vezao za ideju da je Stiv Kemp uzeo
njegove.
Endi Mejsen nije ba bio siguran.
Do Kejmber nije bio kod kue. Nikoga tamo nije bilo. Moda su
svi skupa otili na odmor sasvim mogue. Juli je uvek najpogodniji
za godinje odmore. Da je uzeo njena kola na popravku, zar bi otiao?
Teko. Teko da bi kola uopte mogla biti tamo, ali moralo se
proveriti. I bila je jo jedna mogunost koju je zanemario da pomene
Viku.
Ako je automobil i odvezen do Kejmberove garae? Ako je neko
ponudio da je doveze do grada, ne prijatelj, niti bilo ko poznat, ni
Kejmber ni njegova ena, ve totalni stranac, Endi je ve mogao da
nasluti kako bi mu Trenton odgovorio, O, ne, moja ena nikad ne bi
prihvatila ponudu od stranca. Ali, ona je ipak prihvatila nekoliko
vonji od Stiva Kempa, koji je bio skoro stranac. Ukoliko je taj
potencijalni ovek nastupio prijateljski, a ona elela da odveze svog
sina to pre kui, moda je i prihvatila. A moda je ovaj prijatni
nasmeeni ovek bio i udak. Moda je bio ba udak kao to se i
ranije u Kasl Roku pojavio pod imenom Frenk Dod. Moda je ovaj fini
nasmeeni ovek ostavio i enu i dete zaklane u nekom bunu i
nastavio svoj put. Ukoliko je to bio sluaj, pinto bi mogao biti kod
Kejmberovih.
Endi nije mislio da bi ovaj rezon mogao biti verovatan, ali je mogao
biti mogu. Poslae oveka do Kejmberovih, u svakom sluaju. To je
bio rutinski nain. Ali morao je da zna zbog ega radi ono to radi.
Pomisli, po svim moguim okolnostima, da bi mogao potpuno da
odbaci Kejmberovu garau iz strukture logike. Pretpostavljao je da,
ukoliko je i otila tamo, otkrila da nikog nema, i tek onda. kola
izneverila, ipak gradski put broj 3 nije bio tako neprohodan kao
Antarktik. Ona i dete jednostavno su mogli da odetaju do najblie
kue i zamole da se poslue telefonom u tom sluaju. Ali, oni to nisu
uinili.
G. Taunsend, ree tiho vi i erif Benerman idete da
proverite Kejmberovu garau. Proveriete tri stvari: da tamo nema
plavog pintoa registarske oznake Kasl Roka 218364, da tamo
nisu Dona i Teodor Trenton i da tamo nema Kejmberovih. Shvatate li?
Svakako, ree Taunsend. elite li...
Hou samo ove tri stvari, ree Endi mirno. Nije voleo to ga
Benerman tako posmatra. To ga je nerviralo. Ako bilo ko od ovo
troje jeste tamo, odmah mi se javite. Ukoliko nisam ovde, ostaviu broj
telefona. Razumete li?
Telefon pozvoni. Benerman podigne slualicu. Sluao je, a onda je
prosledi Endiju Mejsenu, Za tebe, razmetljive.
Njihove oi sretnu se preko slualice. Mejsen je mislio da e
Benerman odustati, ali nije. Nakon jednog trenutka, Mejsen podigne
slualicu. Poziv je bio iz barake Skarboroua iz dravne policije. Stiv
Kemp bio je uhvaen. Njegov kombi primeen je na parkingu malog
motela u gradu Tvikenhamu, drava Masausets. ena i deak nisu bili
sa njim. Kemp je samo rekao kako se zove, a posle je ostao nem.
Endiju Mejsenu ovo se nita nije dopalo.
Taunsend, ti ide sa mnom, ree odluno. Ti e moi sam
da se pobrine za Kejmbera, Benermanu?
To je moj grad, odgovori Benerman.
Endi Mejsen upali cigaretu i pogleda Benermana kroz dim. Ima
nekih problema sa mnom, erife?
Benerman se nasmei, Ja mogu da se izborim s tim.
 Isuse, kako mrzim ove provincijalce, pomisli Mejsen, posmatrajui
Benermana kako odlazi. Ali, on je ve van igre. Hvala bogu za male
usluge.
Benerman sede za volan, upali kola i poe sa Trentonovog izlaza.
Bilo je sedam i dvadeset. Prosto je uivao u nainu na koji ga je Endi
Mejsen izbacio iz itave stvari. Taman su bili u srcu problema, a on
nigde. Ali e stari dobri Henk Taunsend sad morati da slua svakojake
Mejsenove govnarije, i moda je bilo dobro to je van toga.
Dord Benerman vozio je prema cesti 117 i Mepl ugar, sa
ugaenim svetlima i sirenama. Bio je divan dan i nije imao razloga da
uri.

Dona i Ted Trenton su spavali.

Poze su im bile veoma sline: udne spavajue poze onih koji su
morali da provedu duge sate u autobusu. Glave su im se polako njihale
na seditima, nad ramenima, Donina je bila okrenuta na levu stranu,
Tedova na desnu. Tedove ruice bile su sputene na krilo. Tu i tamo bi
se zgrile. Disanje mu je bilo glasno i neujednaeno. Usne su mu bile
ispucale, kapci crveni. Pljuvaka koja mu se neno sputala niz uglove
usta, polako se suila.
Dona je bila u nekom polusnu. Toliko izmrcvarena, sa bolovima u
nozi i stomaku, sada su je jo muili i prsti, (u svom gru, Ted je
ugrizao sve do kosti), nije mogla sebi ni da priuti neki udobniji ili
dublji san. Kosa joj je visila u fronclama. Preko uloaka gaze koje je
drala na nozi, pojavile su se mrlje krvi, i koa oko povrinskih rana
na stomaku poprimala je runu crvenu boju. Disala je takoe glasno,
ali ne i neujednaeno kao Ted.
Ted Trenton bio je na ivici svojih snaga. Dehidracija je ve dobro
poodmakla. Izgubio je elektrolite i sodijum kroz perspiraciju. A nita
ih nije nadometalo. Njegovi unutranji odbrambeni mehanizmi
potpuno su onemoali, sada je ve bio u kritinoj fazi. ivot je mogao
da mu odnese i najmanji traak vetra, jer vie nije imao oslonac ni u
emu.
U svojim udnovatim snovima, njegov otac ga je gurao na ljuljaci,
sve vie i vie, ali vie nije video pozadinu njihovog dvorita, ve
jezerce sa paiima i povetarac je bio sve na njegovom pocrnelom
elu, oima koje su pekle, usnama koje su krvarile.

I Kudo je spavao.
Leao je na travi pored verande i drao glavu na prednjim apama.
Njegovi snovi su bili konfuzni, potpuno luaki. Bio je sumrak i nebo
je bilo mrano sa nekim crvenookim slepim mievima. Skakao je na
njih ponovo i ponovo i svakog puta kad bi skoio, oborio bi po
jednoga. Zubi su mu krkali nad lomljavom krila. Ali, mievi su ga i
dalje grizli po njuci, sa svojim otrim zubiima. Odakle je poticao
njegov bol? To je to. Odatle je poticala sva njegova bol. Ali, on e ih
sve poubijati. On e...
Najednom se probudi, podie glavu pa je nakrivi.
Auto je stizao. Za njegove proklete ui ovaj uasan zvuk
pribliavanja bio je nepodnoljiv; bio je to zvuk nekog novog insekta
koji dolazi da ga zatruje.
Podigne se na svoje noge. U miiima je oseao gomile izlomljenog
stakla. Baci pogled na onaj mrtvi automobil. Unutra je mogao da
prepozna nepominu glavu ENE. Ranije je Kudo mogao kroz staklo
da je vidi celu, ali ENA je neto uinila tako da je bilo teko videti
kroz njega. Nije bilo vano ta je uinila. Jednostavno, bilo je vano
samo to to ne moe da izae. Kao ni DEAK.
Zujanje se pribliavalo. Automobil je dolazio uz brdo. Ali... da li je
to bio automobil? Ili neka pela da ga ponovo ujede, da ga ubode, da
uini njegov bol jo teim?
Bolje da saeka i vidi ta e biti.
Kudo se podvue pod verandu gde je obino u prolosti provodio
vrele dane. Tu je pod sobom nalazio meku bogatu prostirku od starog
lia koje se taloilo godinama, lia koje je odavalo neverovatno
sladak miris tih godina. Sada je ovaj miris bio uasan, nepodnoljiv.
Zaurla i ponovo poe da lui penu. Kada bi pas mogao da ubije miris,
Kudo bi svakako morao da ubije ovaj.
Zujanje je sada bilo sasvim blizu, a onda automobil ue u dvorite.
Sa strane je bio obojen plavo, sa belim krovom i sijalicom na vrhu.

Ono emu se Benerman najmanje nadao u Kejmberovom dvoritu

bio je pinto koji je pripadao nestaloj eni. On nije bio glup i kad bi
ga ve zamarala Mejsenova logika (uvek bi se prisetio Frenka Doda i
iznova shvatao kako nema ba uvek mesta zdravoj logici), poinjao bi
najee svoje najobinije zakljuke da izvodi na slian nain, samo to
je to bilo vie pod. svesno. Lako bi se sloio sa Mejsenovim ubeenjem
da je teko verovati kako je Trentonova ena sa sinom ovde. Ali, auto
je bio tu, hteli mi to ili ne.
Benerman zgrabi mikrofon ispod pulta, a onda odlui da prvo
proveri automobil. Iz ovog ugla, parkiran tano iza pintoa, bilo je
nemogue videti ima li koga unutra ili ne. Sedita i nasloni bili su
previsoki, a Dona i Ted duboko su utonuli u svojim seditima, u snove.
Benerman izae iz automobila i tresne vrata za sobom. Pre nego
to uspe da naini dva koraka, shvati da su kompletna vrata pored
vozakog sedita bila ulupljena i umazana. Srce poe jae da mu udara
i rukom dohvati policijski pitolj 38.

Kudo je zurio u OVEKA iz plavog automobila. Mrnja u njemu je

rasla. OVEK je prouzrokovao sav njegov bol, bio je siguran u to. Ovaj
OVEK prouzrokovao je bol u svim njegovim miiima i telu, tu
zvonjavu u njegovoj glavi... to je bila greka toga OVEKA i zbog toga
je ovo lie pod njim i pod verandom tako odvratno zaudaralo; bila je
greka ovoga OVEKA to nije vie mogao da gleda u vodu, a da ne
poeli da je ubije, uprkos nepodnoljivoj ei.
Odjednom poe ponovo strano da rei dok su mu se noge polako
izvlaile po ljunku. Mogao je da oseti miris OVEKA, ulje njegovog
znoja i uzbuenja, teko meso naslagano na njegovim kostima.
Reanje se produbljivalo, a onda preraslo u neki odvratni vrisak besa.
Skoi iz svog skrovita i pojuri na ovog uasnog OVEKA koji je
prouzrokovao njegov bol.
U prvom trenutku, Benerman nije ni uo Kudoovo tiho reanje.
Pribliavao se pintou sve dok nije primetio zamrenu kosu na
seditu vozaa. Njegova prva pomisao bila je da je ena ubijena. Ali
gde je rupa od metka? Staklo je izgledalo kao potpuno naprslo, a ne
probijeno metkom.
A onda ugleda kako se glava mie. Ne ba mnogo, sasvim
diskretno, ali se micala. ena je bila iva. On zakorai napred i onda...
zau Kudoovo reanje praeno dugim laveom. Njegova prva
pomisao.
(Rasti?)
bio je njegov mali irski seter, ali Rastija je sahranio pre etiri
godine, ne mnogo posle Frenka Doda. Rasti inae nikad nije ovako
zvuao i Benerman se sledi od uasnog atavistikog straha.
Okrene se, izvue pitolj i samo krajikom oka uhvati pogled tog
psa, neverovatno velikog psa koji se bacao na njega. Kudo se strovali
preko njega bacivi ga na zadnju haubu pintoa. Urlao je. Njegova
desna ruka bila je ispod struka i silovito pokuavala da se odupre o
metalni deo automobila. Njegov pitolj samo izleti, prevrne se u
vazduhu, pa padne u travu sa druge strane ulaza.
Pas ga je grizao i Benerman samo ugleda prve mlazeve krvi kako
divljaju kroz svetlo plavu koulju i najednom shvati sve. Doli su
dovde, auto je otkazao, a pas je bio ve tu. Pas nije bio u Mejsonovoj
razlonoj i loginoj analizi.
Benerman se borio sa njim, pokuavajui da odgurne njuku dalje
od svog stomaka. A onda najednom uasan bol u tom predelu. Koulja
je bila iskidana. Krv se slivala niz njegove pantalone. On se nagne, pas
ga iznova baci na pintoa sa zapanjujuom snagom, uz tup udarac.
Uhvati sebe kako pokuava da se seti jesu li on i njegova ena
sino vodili ljubav.
Suluda stvar, suluda...
Pas se ponovo baci na njega. Benerman pokua da ga odgurne, ali
pas nasrne, cerio mu se i opsedao bolima kakve do sad nije osetio.
Totalna galvanizacija. Vritei, obema rukama podupre pseu njuku i
podigne je visoko. Na trenutak, zurei u te mrane uasne oi, neki
suludi oseaj ga obuzme i on samo pomisli: Zdravo, Frenk, to si ti, zar
ne? Je li ti bilo prevrue u paklu?
Onda se Kudo zabavi njegovim prstima... ostavi ruku da zjapi
otvorena. Benerman je zaboravio Frenka Doda. Zaboravio je sve osim
borbe za goli ivot. Pokuao je da se digne na kolena, ali nije mogao.
Bol u donjem delu stomaka bacio ga je u agoniju.
ta li mi je uinio tu dole? O moj boe, ta li mi je uinio? Viki, Viki...
Onda se vrata pintoa pored vozakog sedita otvore. Bila je to
ena. On je dobro pogledao porodini portret i to je bila ona lepa
privlana enica. Jedna od onih koje morate pogledati i po drugi put
na ulici, a pri drugom pogledu ve razmiljate... Video je enu i mislio
kako je njen mu srean to je ima. Ova ena je bila ruina. Pas je bio i
na njoj. Stomak joj je bio obliven krvlju. Jedna noga bila je u mokrim
zavojima. Ali, lice je bilo najgore; nalik na prepeenu jabuku. elo je
bilo sjajno. Usne ispucale i ljute se. Oi su joj bile duboko u
ljubiastim dupljama.
Pas ostavi Benermana samo na tren i naskoi na enu. Ona se
povue u kola i tresne vratima.
(sada mora da upali auto i pozove, mora da pozove)
Okrene se i pojuri do automobila. Pas poleti za njim, ali mu ovek
pobegne, zgrabi mikrofon, pozove pomo ifra 3, oficir treba pomo.
Dolazi pomo. Ubijaju psa. Svi su spaeni.
Sve se ovo desilo samo u tri sekunde i samo u glavi Dorda
Benermana. Kako je stigao do policijskog automobila, noge ga izdaju i
on se srui na ulaz.
(o, Viki, ta mi je to uinio?)
Ceo svet mu se vrteo u glavi od sunca. Bilo je teko da se gleda.
Benerman se vukao, puzio po ljunku i konano uspe da se pridigne.
Pogleda dole i kroz iscepanu koulju nazre svoju sopstvenu utrobu u
raspadanju. Sve do kolena, pantalone su mu bile natopljene krvlju.
Dovoljno. Sasvim dovoljno mu je uinio tu dole.
Saberi se, Benermane. Ako hoe da proba, onda probaj. Ali ne pre
no to dohvati taj jebeni mikrofon i javi. Saberi se i digni na svoja
velika ravna stopala...
(dete, gospode, njeno dete, je li njeno dete unutra?)
Priseti se svoje kerke Katrine koja je sad trebalo da poe u sedmi
razred. Grudi su poele da joj rastu. Postajala je mala dama. asovi
klavira. elela je konja. Bilo je dana kada je Frenk Dod mogao nju
umesto Meri Kejt Hendrasen. Kada...
(mrdni dupe)
Benerman se digne na noge. Sve je bilo sunano i sjajno, a iz njega
je htelo sve da izleti napolje kroz rupu koju mu je pas napravio. Auto.
Policijski radio. Pas koji se iznova luaki bacao na pintoa, reei.
Benerman otetura do policijskog automobila. Lice mu je bilo belo
kao smrt. Usne su mu bile ljubiaste. Bio je to najvei pas koga je ikad
video i on mu je izvadio utrobu. Izvadio utrobu, za ime boga, zato je
bilo tako vrue i tako svetlo?
 Njegova utroba razlivala mu se kroz prste.
Dohvati vrata automobila, uo je radio pod pultom kako oglaava
neke poruke. Trebalo je prvo da se javim. To je procedura. Nikad se ne
raspravlja o uobiajenim procedurama, ali, da sam verovao u to, ne bih
nazvao Smita ni u Dodovom sluaju. Viki, Katrina, ao mi je...
Deak. Morao je da pozove pomo zbog deaka.
Skoro se strovali i jedva zadri na kolenima. A onda samo zau
kako pas ponovo dolazi po njega i poe da vriti. Pokuao je... Da je
samo mogao da zatvori vrata. O boe, da je samo mogao da zatvori
vrata pre no to pas ponovo skoi na njega... o, boe...
(o, BOE)

Ted je vritao, grebao se po licu i tresao glavom u istom tempu

kojim je Kudo udarao o vrata.
Ted, nemoj! Nemoj... srce, molim te nemoj!
Hou tatici... hou tatici... hou tatici...
Sve se utia.
Drei Teda meu svojim grudima, Dona okrene glavu u pravom
asu da vidi Kudoa kako nasre na oveka koji je pokuavao da ue u
policijski automobil. Ruka mu klone niz vrata.
Posle vie nije mogla da gleda. Kad bi samo mogla da blokira svoje
oi i ui i ne uje zvuk sa kojim je Kudo dovravao tog nepoznatog
oveka.
Sakrio se, pomisli Dona histerino, uo je kola kako nailaze i sakrio
se.
Vrata verande. Sad bi bilo vreme da pokua sa vratima dok je
Kudo bio okupiran..
Spusti ruku na ruicu, gurne, nita se ne desi. Vrata nisu htela da se
otvore. Kudo je konano uspeo da ih izvali iz rama i nikada se vie
nee otvoriti.
Ted, ona proaputa, Ted, hajde da promenima mesta.
Brzo. Ted? Ted?
Ted se polako gubio. Oi su mu bile prevrnute.
Paii, ree grleno. Doi da vidi paie. Rei za
udovite. Tatica. Ah... hhhh... hhhhhhh...
Guio se. Ruke su mu klonule oputeno. Ona pokua da ga
protrese. Izvikivala je njegovo ime po sto puta, drala mu je usta
otvorenima kako bi se oslobodio dolaz vazduha. U glavi joj je uasno
zujalo i plaila se da e i sama pasti u nesvest. Ovo je bio pakao, oni su
bili u paklu. Jutarnje sunce probijalo se u kola formirajui iznova
efekat staklene bate, suv i nepodnoljiv.
Konano se Ted smiri. Oi mu se sklope. Disanje mu je bilo
ubrzano i plitko. Kada je spustila prst na njegov puls, oseti kako je
spor, neujednaen i jedva ujan.
Baci pogled kroz prozor. Kudo je u zubima drao ruku onog
oveka i mahao njome poput psetanceta koje se igra krpenjaom. Tu i
tamo, ponovo je skakao na omlitavelo telo. Krv. Bilo je toliko krvi.
Kao da je bio svestan da ga neko posmatra, Kudo podigne pogled.
Sa njuke mu se slivalo... Gledao je u nju, sa izrazom (da li moe pas
imati bilo kakav izraz, upita se Dona luaki), koji je u sebi stapao
surovost i milosre i Donu obuzme ono staro oseanje da se poznaju
od ranije i da nee smoi mir dok se ne ispitaju ove uasne veze.
Kudo ponovo skoi na oveka u bledoplavoj koulji, potpuno
natopljenoj krvlju i smeim pantalonama. Glava mu je klonulo
menjala poloaj pod naletima psa. Ona pomeri pogled i u praznom
stomaku oseti muninu. Noga je uasno bolela, rana je opet bila
otvorena.
Ted... kako li je njemu sada?
Uasno, odgovori neko iz nje. I ta ona da uini? Ti si mu majka, ta
e uiniti?
ta je mogla da uini? Da li bi Tedu pomoglo da izae napolje i
tamo ostane mrtva?
Policajac. Neko je ovamo poslao policajca i kada se ne bude
vratio...
Molim, ona vrisnu. Uskoro, molim...
Sada je bilo osam sati i napolju jo uvek relativno svee 77
stepeni. Do podneva temperatura e se popeti do 102, novi rekord.

Taunsend i Endi Mejsen stigli su u policijsku stanicu Skarborou u

osam i trideset. Mejsen je prepustio Taunsendu sve snalaenje po
gradu. To je bio njegov kraj, a ne Mejsenov.
Oficir na dunosti saopti da je Stiven Kemp bio na putu za Mejn.
Nije bilo nikakvih problema oko toga, ali je Kemp i dalje utao. Njegov
kombi bio je ispitan od strane masausetskih tehniara iz laboratorije
kao i sudskih eksperata. Nita nije ukazivalo na injenicu da bi deak i
ena proveli bilo koji deo puta sa njim, ali su pronali pod volanom
neto marihuane, kokaina, triamilnitrata i dve brze kombinacije iz
serije pod popularnim nazivom, crna lepotica. To je bio dovoljan
motiv da g. Kempa zadre neko vreme.
Taj pinto Endi e Taunsendu, dodajui mu Solju kafe
gde li je taj jebeni pinto?
Taunsend odmahne glavom. Je li Benerman neto javio?
Jok.
Pa, javi mu se. Reci da bih eleo da bude ovde kad stigne Kemp.
To je njegova nadlenost i pretpostavljam da e on biti oficir koji e ga
ispitivati, bar tehniki.
Taunsend se vratio posle pet minuta, potpuno zbunjen.
Ne mogu da ga dobijem, g. Mejsen. Dispeer je pokuao i kae
da verovatno nije u svojim kolima.
Isuse, mora da pije kafu dole kod Kozi Kornera. Jebi ga,
ionako je van svega ovoga. Endi Mejsen zapali novu cigaretu,
zakalje se pa se isceri Taunsendu. Ja mislim da emo moi da se
snaemo sa ovim Kempom i bez njega?
Taunsend mu uzvrati osmeh. O, ja mislim da moemo.
Mejsen klimne glavom u znak odobravanja. Ova stvar poinje
da izgleda loe, g. Taunsend. Vrlo loe.
Pa nije ba dobro.
Poinjem da se pitam da ih nije ovaj Kemp zakopao negde na
putu izmeu Kasl Roka i Tvikenhama pored neke farme. Mejsen se
ponovo nasmeje. Ali, slomiemo mi njega, g. Taunsend. Lomio sam
ja i tvre orahe.
Da, gospodine, ree Taunsend s potovanjem. Verovao je u
svaku Mejsenovu re.
Ima da ga slomimo, makar ga znojili u ovoj kancelariji cela dva
dana.
Taunsend je izlazio iz kancelarije svakih petnaest minuta,
pokuavajui da kontaktira Dorda Benermana. Jedva da ga je
poznavao, ali je imao mnogo vie miljenje o njemu i smatrao je da
Benerman zasluuje da ga neko upozori na Mejsenov stav i namere.
Kada nikako nije uspeo da ga dobije do deset sati, poeo je da se
brine. Pitao se samo da li i takvim stvarima da optereti Mejsena, ili ga
ne treba uznemiravati sitnicama...

Roder Brejkston stigao je u Njujork oko osam i etrdeset devet,

na istoni aerodrom, taksijem se odvezao do centra i registrovao u
Baltimoru neto pre 9.30.
Rezervacija je bila za dvojicu? upita slubenik na recepciji.
Moj ortak je bio hitno pozvan kui.
teta, ree recepcioner nezainteresovano i prosledi Roderu
karton da ga ispuni. Dok je to inio, i dalje je razgovarao sa tipom na
kasi, neto oko tiketa koje je trebalo da dobije krajem nedelje.
Roder se spusti na krevet u svojoj sobi, pokuavajui da dremne,
ali, uprkos iscrpljenosti i zamoru od prole noi, nije mogao da zaspi.
Dona se tuca sa nekim drugim, Vik sve to ima u glavi i jo dodaje
svemu crvenilo pahuljica za decu. Sad Dona i Ted nestali. Vik nestao.
Sve se to nekako skupilo u proloj nedelji. Najubedljiviji trik koji je
ikad video, sve je to bilo ogromno sranje. Glava ga je bolela. Bol je
bivao sve jai i jai.
Konano ustane, ne elei da ostane sam sa svojom glavoboljom i
runim mislima. Pomisli kako bi mogao da ode do Samersa na 47-oj
i Park Aveniji i tamo malo raspe svoju mrzovolju konano, zato ga
je Edvorks i plaao?
Zaustavi se u foajeu da uzme aspirin i proeta. etnja nita nije
umanjila glavobolju, ali mu je pruila priliku da obnovi svoju mrnju
prema Njujorku.
Neu se vratiti ovamo, pomisli. Pre u raznositi gajbe Koka-Kole
nego dovui Alteu i devojice ovamo.
Samers je bio na etrnaestom spratu neke ogromne glupo
smiljene graevine koja se dizala nebu pod oblake. Recepcioner mu
se nasmei i klimne glavom kada se Roder predstavi. G. Hjuit je
upravo izaao na nekoliko minuta. Je li g. Trenton sa vama?
Ne, pozvali su ga kui.
Pa, imamo neto za vas. Stiglo je ba jutros. On preda
Roderu telegram u utoj koverti. Bio je adresiran na V. Trenton /R.
Brejkston/Edvorks/Studio Matarsko oko. Rob ga je prosledio
kasno jue.
Roder iscepa koverat i odmah vidi da je od starog arpa i da je
prilino dugaak.
Pedala, evo je, pomisli i krene sa itanjem.

Telefon probudi Vika u pet minuta do dvanaest inae bi verovatno

spavao i celo posle podne. San je bio teak i lepljiv, buenje u totalnoj
dezorijentaciji. San se ponovio. Dona i Ted bili su u nekoj steni,
nadomak neumitnoj zveri. Soba je poela da se okree oko njega dok
je prilazio telefonu.
Dona i Ted, pomisli. Bezbedni su.
Halo?
Vik, Roder je.
Roder? Sedne. Koulja mu je bila prilepljena uz telo. Borio
se sa snom. Svetlost je bila prejaka. Vruina... bilo je prilino svee kad
je legao. Sada je u sobi bilo kao u kotlu. Koliko li je to sati? Koliko su
ga dugo pustili da spava? Kua je bila tako mirna.
Koliko je sati, Roder?
Sati? Roder zastane. Zato? Samo dvanaest. ta...
Dvanaest? O, boe... Roder, uspavao sam se.
ta se desilo, Vik? Jesu li se vratili?
Nisu, kad sam otiao da spavam. Taj kreten od Mejsena je
obeao...
Ko je Mejsen?
On je zaduen za istragu. Roder, moram da idem. moram da
naem...
Stani, ovee. Zovem te od Samersa. Morao sam to da ti
kaem. Stigao je telegram iz Klivlenda. Zadravamo na raun.
ta? ta? Sve je bilo prebrzo Dona... raun... Roder koji je
zvuao skoro apsurdno veselo.
Telegram je stigao ba kad i ja. Stari arp i njegov klinac poslali
su ga na Matarsko oko, a Rob ga je odmah prosledio ovamo. eli li
da ti ga proitam?
Samo mi prepriaj.
Stari arp i klinac oigledno su doli do istog zakljuka samo
razliitim linijama logike. Stari smatra da Zingersi mogu da odigraju
ulogu Alamoa. Mi smo divni ljudi koji stoje ma barikadama, moemo
da odbranimo njihove granice. Sve se slae, jedan za sve, svi za
jednoga.
Aha, znao sam da emo ga na tome dobiti, ree Vik, briui
elo. On je lojalan stari kreten. Zbog toga je i doao sa nama kad
smo napustili Njujork.
Klinac verovatno i dalje eli da nas se otrese ali misli da ovo nije
pravi trenutak. Misli da bi to moglo da se interpretira kao znak
slabosti ili ak krivice. Moe li ti to da poveruje?
Mogu da poverujem u sve to taj paranoini majmun napravi.
ele da odletimo u Klivlenld i potpiemo novi dvogodinji
ugovor. To nije ba petogodinja sigurnost, ali u to vreme e klinac
ve stati na svoje noge i lepo nas poslati da se proetamo, ali dve
godine... to je dovoljno vremena, Vik. U to vreme, mi emo sve
prevazii i moi emo da im kaemo...
Roder, moram da...
... da pokupe svoje usrane guzice! Isto tako e morati da
raspravljaju i o novoj kampanji i mislim da e morati da pozovu i arp
Profesora Pahuljicu.
To je Sjajno, Roder. Ali, za ime boga, moram da otkrijem ta se
deava sa Donom i Tedom.
Da, da. Ovo je zaista bilo glupo vreme da ti se javim, ali nisam to
mogao da zadrim samo za sebe. Morao sam to da ti kaem inae bih
prepukao kao balon.
Nikad nije lo trenutak za dobre vesti, ree Vik. Svejedno,
osetio se nekako ljubomornim, bolnim usamljenikom, kad je osetio taj
sreni ton olakanja u Roderovom glasu i uasno razoaranje to to
nije mogao da podeli sa njim. Ali, moda je to bio dobar predznak.
Vik, nazovi me kad neto uje, vai?
Hou, Rod. Hvala ti to si se javio. Spusti slualicu, obuje
cipele i spusti se niz stepenite. U kuhinji je i dalje bio haos zgadi
mu se. Na stolu je bila Mejsenova poruka, ispisana brzim rukopisom,

G. Trenton,

Stiv Kemp je uhvaen u zapadnom masausetskom gradiu

Tvikenhamu. Vaa supruga i sin nisu, ponavljam, nisu sa
 njim. Nisam vas probudio jer Kemp i dalje koristi svoje pravo
na utanje. Ukoliko doe do bilo kakvih komplikacija,
vratiemo ga u barake u Skarborou, gde e odgovarati za
vandalizam i ilegalno posedovanje droge. Cenimo da e
ovamo stii do 11,30. Ukoliko se bilo ta u meuvremenu
dogodi, odmah u vam javiti.

Endi Mejsen

Nek se jebe on s pravom na utanje, zaurla Vik u sebi. Poe u

dnevni boravak, nae broj telefona Skarborou barake i okrene
telefon.
G. Kemp je ovde, ree oficir na dunosti. Stigao je pre
petnaestak minuta. G. Mejsen je sa njim. Kemp je pozvao svog
advokata. Mislim da g. Mejsen ne bi mogao da se javi...
Ne interesu je me ta moe ili ne moe. Vikne Vik u slualicu..
Recite da je ovde miu Done Trenton i da hou da mrine dupe iz
momenta i doe na telefon da razgovaram sa njim!
Nekoliko trenutaka kasnije Mejsen uzme slualicu.
G. Trenton, cenim vau zabrinutost, ali za koji as stie Kempov
advokat i to e biti vrlo vano.
ta vam je rekao?
Priznao je za vandalizam, ree Mejsen nakon kraeg
oklevanja. Mislim da je konano shvatio da je ova stvar mnogo tea
nego to je i mogao da pretpostavi. Priznao je za vandalizam jo
masausetskim oficirima koji su ga doveli ovamo, ali tvrdi da nikoga
nije bilo kod kue kad je to uinio i da je slobodno izaao napolje.
I vi verujete u to sranje, zar ne?
Pa, prilino je ubedljiv, odgovori Mejsen oprezno.
Jo uvek ne donosim zakljuke, ali ako biste dozvolili da mu
postavim jo nekoliko pitanja...
Nita nije javljeno iz Kejmberove garae?
Ne. Poslao sam erifa Benermana gore sa instrukcijama da se
javi odmah ukoliko su kola ge Trenton tamo, ili ona sama, ali poto
se niko nije javio...
To jo nije definitivno, zar ne? Vik e strogo.
G. Trenton, zaista moram da idem. Ako bilo ta ujem...
 Vik tresne slualicu i ostane u praznoj sobi sa svojim sopstvenim
glasnim ubrzanim disanjem. Onda polako poe uz stepenite. Zastane
na trenutak i poe u sobu svog sina. Tedovi kamioni bili su uredno
naslagani uz zid, kao parkirani. Gledao ih je i srce ga je bolelo. uti
kamion bio je pored kreveta, a arene knjige naslagane na stolu. Vrata
garderobera bila su irom otvorena. Vik ih odsutno zatvori i ne
razmiljajui, skoro automatski postavi stolicu ispred njih.
Sedne na Tedov krevet, ruke opusti izmeu nogu i pogleda u vru
svetao dan.
Bezizlaz. Nita osim bezizlaza. A gde li su oni bili?
(bezizlazi)
Sada je to bila samo prokleta fraza koju je uvek ponetko morao da
iskoristi. Bezizlazi. Dok je bio deak Tedovog uzrasta, fascinirali su ga
orsokaci. Jednom mu je to njegova majka ispriala. Pitao se da li je
takva stvar nasledna, da li je Ted bio moda zainteresovan za
orsokake. Pitao se da li je Ted jo uvek iv...
A onda mu najednom pade na pamet da je put broj 3, na kraj koga
je bila Kejmberova garaa, zapravo orsosak.
Pogleda oko sebe i primeti da je zid nad Tedovim krevetom
prazan. Rei za udovite su nestale. Kad li ih je poneo? Ili ih je Kemp
u besu moda uzeo? Ali, ako je bio ovde, zato nije napravio dumbus
kao to je to uinio dole?
(bezizlazi i Rei za udovite)
Da nije ona odvela pintoa do Kejmbera? Seti se konverzacije o
dizni. Bila je nekako uplaena od Doa Kejmbera, zar nije tako rekla?
Ne. Ne Kejmbera, Kejmber je samo hteo mentalno da je skine. Ona
se plaila psa. Kako mu je bilo ime?
alili su se oko njega. Ted. Ted ga je zvao. Da. I pojavi se iznova
onaj fantom-glas koji je tako bespomono odzvanjao, poput duha u
ovoj mrtvakoj tiini... Kudo... ovaaaamo, Kudo... Kuuudo...
A onda se desi neto to Vik nee nikome ivome na ovome svetu
ispriati dogod je iv. Umesto da je uo Tedov glas, u glavi nasluti
zapravo visok i udaljen nestajui glas koji je dolazio iz garderobera.
Vrisak se oteo iz Vikovih grudi i on se uhvati za Tedov krevet,
iskolaenih oiju. Vrata garderobera se otvore, gurnuvi stolicu ispred
sebe d njegov sin je vikao Kuuuuu...
A onda shvati da to nije bio Tedov glas; bio je to njegov sopstveni
umoran iscrpljeni um koji je zamislio Tedov glas kako dolazi u tihom
pomeranju stolice i obojenom podu. Sve je to bilo...
... bile su neke oi u garderoberu, video je oi, crvene i uasne...
Ponovo mu se otme vrisak. Stolica se prevrne bez bilo kakvog
zemaljskog razloga i video je Tedijevog Mika medu kako sedi na vrh
gomile ebadi i prekrivaa u garderoberu. Bile su to staklene medine
oi koje je video. Nita drugo.
Srce mu je uurbano udaralo. Prie garderoberu. Mogao je da
oseti miris neega tamo, neeg tekog i neprijatnog. Moda su to bile
samo kuglice sa naftalinom taj miris je sigurno bio deo toga ali je
mirisalo divlje...
Ne budi smean, To je samo garderober. To nije peina. To nije
gnezdo udovita.
Pogleda u Tedovog medu. Meda mu uzvrati pogled, ne trepui.
Iza mede, iza garderobe, bio je mrak. Svata je moglo biti unutra.
Svata. Ali, naravno, niega nije bilo.
Preplaio si me, medice, ree.
udovita, dalje od ove sobe, ree meda. Okice su mu svetlucale. To
su bila mrtva stakla, ali su svetlucala.
Nestvarna vrata. Znojio se i slane kapi slivale su se niz njegovo lice
poput suza.
ta ete ovde? ponovi meda.
ta je to sa mnom upita Vik medu. Da li ja to ludim? Da li se
ovako ludi?
Na to Tedov meda odgovori, udovita, ostavite Teda na miru.
On zatvori vrata garderobera, a onda kao dete, iskolaenih oiju
vidi kako se ponovo otvaraju.
Ja to ne vidim. Neu da verujem da to vidim.
Tresne vrata i ponovo stavi stolicu pred njih. A onda uzme veliku
gomilu Tedovih slikovnica i poreda ih na stolicu kako bi postigao veu
teinu. Ovoga puta vrata ostanu zatvorena. Vik je stajao i posmatrao
zatvorena vrata, razmiljajui o orsokacima. Nije bilo mnogo
saobraaja na orsokacima. Sva udovita mogla su da ive pod
mostovima ili u garderoberima ili na krajevima orsokaka. To bi bio
neki nacionalni zakon.
Sada se ve oseao prilino neprijatno.
Izae iz Tedove sobe, poe niz stepenice i sedne na poslednji.
Upali cigaretu ea rukom koja mu se blago tresla i pogleda u metalno
nebo, osetivi kako nelagodnost u njemu raste. Neto se desilo u
Tedovoj sobi, nije bio siguran ta, ali neto jeste. Da. Neto.
udovita i psi i garderoberi i garae i orsokaci.
Sabiramo li ih mi, uitelju? Oduzimamo? Delimo? Razlaemo?
Baci cigaretu.
Bio je ubeen da je to Kemp, zar ne? Kemp je bio kriv za sve. Kemp
je okrenuo naopake ovu kuu. Kemp je hteo da mu uniti brak. Kemp
je otiao gore i rasuo spermu po njegovom krevetu u kome je sa
enom proveo poslednje tri godine. Kemp je napravio ogromnu rupu
u njegovom udobnom ivotu.
Kemp. Kemp. Za sve je bio kriv Stiv Kemp. Neka on bude kriv i za
iranski rat i za hladne ozonske naslage.
Gluposti. Naravno da nije bila sve Kempova greka. Zingersi, na
primer. Kemp nije imao nita sa time. A Kemp je teko mogao biti kriv
i za diznu na Doninom autiu.
Baci pogled na svog starog jaguara. Morao je nekuda otii njime.
Nije mogao vie da ostane ovde; poludee, ako ostane. Morao je da
sedne u kola i ode do Skarboroua. Morae da ode i epa tog Kempa
svojim rukama, protrese ga sve dok iz njega ne ispadne sve, sve dok
ne kae ta je uinio sa Donom i Tedom. Samo to e dotle ve stii
njegov advokat i verovatno e uspeti da ga spase.
Dizna. Dizma je bila problem. Da dizna nije bila loa, gas bi mogao
da se. prenese iz karburatora.
Vik poe do svog jaguara i ue. Teko se nametao u vrelom
seditu. Trebalo bi nekuda otii. Brzo otii i rashladiti se.
Kuda otii?
Kejmberova garaa, istog asa oglasi se neto u njemu.
Ali to je glupo, zar ne? Mejsen je poslao erifa Benermana sa
instrukcijama da se javi im neto sazna i poto dosad nita nije
javljeno, znai...
(da ga je sredilo udovite)
A ta bi mu falilo i da ode? Ionako je morao neto da radi.
Upali motor i krene niz brdo prema putu 117. Jo uvek nije bio
sasvim siguran hoe li skrenuti levo prema 1-95 i Skarborou ili desno
prema gradskoj cesti 3.
Zastane na raskrsnici kod znaka STOP sve dok mu neko iza lea ne
zatrubi. Onda, najednom, okrene desno. Nita ga ne kota da na brzinu
skokne do Doa Kejmbera. Trebalo mu je tek nekih petnaest minuta.
A sada je bilo ... proveri na svom satu... tano dvanaest i dvadeset.

Doao je as i Dona je to znala.

Taj as je mogao i da nestane, ali ona bi morala da ivi sa tim, a
moda i umre sa tim. Niko nee doi. Nikakav princ na belom konju
nee zasijati na gradskom putu broj 3 Trevis MekGi oigledno je
bio zauzet neim drugim.
Ted je umirao.
Ona je to neprekidno ponavljala glasno u sebi, aputala:
Ted umire. Nije bila u stanju da napravi promaju u u kolima
tog jutra. Njen prozor vie nije mogao da se spusti, a Tedov prozor bi
propustio samo jo malo toplote. Pokua jo jednom da spusti
prozor... Kudo istog trena pojuri ka Tedovoj strani automobila,
automatski napustivi svoju mirnu senku za garaom. Reao je.
Ted se vie nije znojio. Koa mu je bila suva i vrela. Jezik mu je bio
otekao i samrtniki izvirivao ispod gornje usne. Disanje mu je
postajalo sve tananije i jedva je uspevala da ga uje. Dona je uporno
sputala glavu na njegove grudi ne bi li se uverila da je jo uvek iv.
Njeno stanje je bilo loe. U kolima je bilo kao u kotlu. Metal je bio
usijan, a plastini volan se nije smeo ni dirnuti. U nozi je oseala
pulsirajui bol i vie nije sumnjala u to da je pas potpuno inficirao
neim. Moda je bilo prerano za besnilo molila je boga da je tako
ali njene rane su bile uarene i spolja i iznutra.
Kudo nije bio nita bolje. Veliki pas kao da se uurio u svom
gustom, krvlju ulepljenom krznu. Oi su mu bile potpuno prazne, oi
nekog starca zaslepljene neprozirnom skramom smrtnosti. Nalik na
neku mainu u raspadanju, kao da je sam sebe izjedao iznutra, ali je i
dalje bio uasno opasan, i dalje ju je gledao. Vie nije bilo pene; njuka
mu je bila suva i emitovala sam uas. Nalikovao je monstruoznoj
figurini koju je izbacila vulkanska lava.
Staro udovite, pomisli ona, i dalje gleda.
Da li je ovo bdenje trajalo samo satima ili itav njen ivot?
Naravno da je ono ranije bio samo njen san, neto vie od putovanja
na krilima. Majka kojoj se gadilo sve oko nje, gospodstven, ali
potpuno bled otac, kole, prijatelji, datumi i igre, sastanci sve je to
bio sada samo san za nju, kao to mladost izgleda starima. Nita vie
nije bilo vano, nita nije bilo osim ovog mirnog i osunanog dvorita
u kome se smrt poigravala i oekivala svoje karte. Staro udovite ju
je posmatralo, a njen sin je spavao, spavao, spavao...
Bezbolski tap. To joj je jedino preostalo.
Bezbolski tap i moda ako uspe da doe do toga neto u
kolima onog mrtvog policajca. Neto nalik na pitolj.
Pokua da prebaci Teda na zadnje sedite, borei se da i sama ne
padne u nesvest. Konano uspe da ga prebaci, a on ostade miran i
nepokretan kao kakva vrea ita.
Ona baci pogled kroz Tedov prozor, ugleda bezbolski tap u
visokoj travi i otvori vrata.
Iz crne prokletije garae, Kudo ustade i poe polako da se kree
unapred, oputene glave, po ljunku, prema njoj.
Bilo je negde oko pola jedan kada je Dona Trenton po poslednji
put izala iz svog pintoa.

Vik Skrene na Mepl ugar drum i gradski put broj 3 u istom asu
kada je njegova ena pola po stari bezbolski tap Breta Kejmbera u
bunju. Vozio je brzo da bi stigao to pre do Kejmberovih, a onda
otiao do Skarboroua koji je bio predesetak milja udaljen odavde.
udnovato, ali onog asa kad je odluio da skrene prvo ovamo, neto
ga je iznutra ubeivalo da je ovo sasvim pogrean potez. Sve u svemu,
nikada u svom ivotu nije se osetio tako impotentnim.
Jaguar je iao brzinom neto veom od ezdeset milja na sat,
tako da je Vik proiao kuu Gerija Pervijea, ne primetivi da je stari
vagom Doa Kejmbera bio parkiran u njegovom dvoritu. Pritisne
konicu, zaikripe gume, prednji deo jaguara skoro se zakuca u
drum. aca mora da je dolazio do Kejmberovih i nije naao nikoga
tamo jer je Kejmber bio tu.
Pogleda u retrovizor, uveri se da je put prazan i brzo se vrati
unazad. Utera jaguara na Pervijeov ulaz i izae.
Njegova oseanja bila su prilino slina onima koje je Do Kejmber
iskusio dva dana ranije, kada je otkrio mrlje krvi (samo to su sada
ove bile crne i suve) i smrvljeno staklo nasred ulaza u kuu. Neki
odvratan metalan ukus prolomi se Vikovim ustima. Sve je to bio deo
ovoga. Nekako je sve to bio deo Tedovog i Doninog nestanka.
On ue unutra i zapahne ga miris neki truo, zeleni miris
raspadanja. Bilo je vrue ova dva dana. Neto nasred hodnika, liilo je
na prevrnut stoi... samo to je Vik bio nasmrt ubeen da nije stoi.
Bio je to ovek. A njegov vrat... bio je iseen nekim jezivo tupim
noem...
Vik ustukne. Neki suv i tup glas prolomi se kroz njegovo grlo.
Telefon. Morao je nekoga da obavesti o ovome.
Poe prema (kuhinji, a onda zastane. Najednom je sve poelo da
mu se slae poput kockica u slagalici. Imao je isto reenje u glavi.
Kockice su se sloile u trodimenzionalnu celinu.
Pas. Pas je sve ovo uinio.
Pinto je bio kod Doa Kejmbera. Pinto je bio tamo sve vreme.
Pinto i..
Moj boe, Dona...
Vik se okrene i uleti u kola.
Dona je skoro puzala; toliko su je bolele noge. Uhvati sebe kako
bulji u bezbolski tap, kako silom ne gleda u Kudoa, kako ga nee ni
pogledati sve dok ne epa taj tap obema rukama i uveri sebe da
nee izgubiti kontrolu, ravnoteu. Da je samo imala vremena da
pogleda malo dalje samo malo videla bi pitolj Dorda
Benermana kako lei u travi. Ali nije.
Okrene se i ugleda Kudo kako tri na nju.
Iz sve snage udari tapom velikog bernardinca, oseala je
pulsiranje svog srca u rukama ruica bezbolskog tapa bila je
potpuno razvaljena. Bernardinac se povue reei. Njene su se grudi
ubrzano dizale i sputale pod belim pamunim kombinezonom. Grudi
su joj bile izmazane krvlju, o njih je obrisala ruke posle spaavanja
Teda od guenja.
Stajali su gledajui jedno u drugo, odmeravajui snaga, u mirnoj
letnjoj sunevoj svetlosti. Jedini zvuci koji su se uli, bilo je njeno tiho
disanje, Kudoovo reanje potmulo i duboko u grudima i neko zujanje
vrapca u blizini. Njihove senke bile su kratke, bezobline za njihovim
stopalima.
Kudo krene da se pomera ulevo. Dona udesno. Kruili su. Ona je
drala tap na visini sa koje je verovala da e udarac biti najei,
dlanovi su joj se razbijali o grubu teksturu tapa iako je bio obmotan
nekoliko puta.
Kudo se sada nakostrei.
Hajde sada! vrisne ona na njega, Kudo skoi.
Dona zavitla tapom, poput Majka Mentla na visoku brzu loptu.
Promai Kudoovu glavu, ali udarac stigne njegova rebra. Bio je to
teak, tup udarac, a neki uasan zvuk napusti Kudove grudi. Oslobodi
se zvuk nalik na vrisak i pas poe da puzi po ljunku. Oseti kako tap
bolesno odzvanja u njenoj ruci ali, na trenutak samo, pa se ponovo
umirio.
Uz vrisak, Dona strese novi udarac na Kudoove zadnje noge. Jo
neto se slomi. ula je jasno. Pas je cvileo, vukao se tromo... a onda
ponovo na nju uz reanje, skakanje, divljaku riku. Glava joj je bila
olovno teka. Svet je oko nje poigravao. Dona je bila vetica, sva u
osveti ne za sebe, no za ono to je uinjeno njenom deaku.
Razvaljena ruica bezbolskog tapa bolom je dosezala njeno srce pri
svakom pomeranju kroz izranjavljeni dlan.
Sada je tap bio krvav. Kudo je i dalje pokuavao da se povue, ali
su pokreti bili sve sporiji. Zaleti se jo jednom, nalik na slepog mia
koji skii po ljunku. Ali, sledei udarac ga stigne posred lea i baci ga
na zadnje noge.
Dona pomisli da je gotov. ak se i povue korak-dva. Dah joj je
kripao kao kakva vrua tenost kroz hrapavi prolaz. A onda samo u
kako zver rei i baca se na nju. Zavitla tapom i nanovo se oglasi onaj
tupi udarac... Kudo je puzao po ljunku a stari tap se konano
raspolovio. Deblji deo se prevrne u vazduhu i odluta na prednju haubu
pintoa uz muziki bljesak bong! U ruci joj ostane samo
raspolovljena drka izanalog tapa za bezbol.
Kudo se pridigne na noge, vue se, krv izbija sa svih strana, oi mu
svetlucaju poput sijalica na pokvarenoj maini.
Cerio se jo uvek, njoj, Doni Trenton...
Hajde sad! Ona se uuri.
Po poslednji put, ova umirua ruina nekad dobri pas Breta
Kejmbera Kudo, naskoi na ENU koja je uzrokovala sav njegov
bol. Dona se nagne napred sa ostatkom bezbolskog tapa i dugim
zamahom ruke nabije ga Kudou u desno oko i prostreli do mozga.
uo se neki tihi zvuk ceenja grejpfruta. Kudo samo poe korak
napred, baci se na nju i obori je da puzi. Njegovi zubi obruavali su se
na neni vrat. Dona pokua rukom da ga odgurne od sebe. Oko mu je
curilo niz njuku. Zadah mu je bio odvratan. eljusti mu se sklope oko
njene ruke.
Prekini! vrisne. O, prekini, hoe li ikad prestati? Molim te!
Molim te! Motim te!
Krv se slivala niz njeno lice u mlazevima njena krv, psea krv.
Bol u njenoj ruci bio je uasan i mogao je ispuniti itav svet... i malo
pomalo, vukao je sve blie zemlji. Raspolueni tap poigravao se
groteskno u vazduhu, kao da izrasta iz njegove glave na mestu gde je
nekada bilo desno oko.
Ustremi se na njen vrat.
Dona nasluti zadah otrine i silovitim potezom ruke uspe da ga
odgurne. Kudo se strovali na zemlju.
Zadnje noge prostru se po ljunku. Usporeni trzaj... sporije... umire
se. Njegovo preostalo oko gledalo je u vrelo letnje nebo. Rep mu je
leao preko nje, teak poput turskog ilima. Jo uvek je disao. Jo
jednom. Jo samo jednom udahne i mlaz krvi izleti iz usta. Sikne.
Umre.
Dona Trenton trijumfalno zaurla. Bila je na pola puta da se
podigne. Padne. Uspe da se uspravi. Napravi dva koraka i saplete se o
telo psa, kolena joj zarade nove ogrebotine. Puzala je do onog drugog
dela bezbolskog tapa na ijem je kraju bila usirena krv. Podigne ga i
pokua da se ispravi, pridravajui se za haubu pintoa. Dotetura do
mesta na kome je leao Kudo, Ponovo ga udara tapom... Svaki
udarac oglaavao se tupim odjekom mesa. Po vrelom vazduhu cmile
su se linije igre bezbolskog tapa. Svaki udarac imao je odjek u mekim
dlanovima i ona oseti kako joj se krv sliva niz zglobove i podlaktice. I
dalje, je vritala, ali sada je to bio njen trijumf i rasteretila se u nizu
neartikulisanih zvukova, ba kao i Kudo na svom kraju. tap se
podizao i padao. Udarala je mrtvo pseto. Iza nje, Vikov jaguar
skretao je na Kejmberov ulaz.
Nije znao ta da oekuje, ali svakako ne ovo. Bio je uplaen, ali
prizor njegove ene da li je to zaista mogla biti Dona? kako
izmrcvarena stoji na ulazu i udara neim to je liilo na toljagu
peinskog oveka... nagna ga na suludnu paniku od koje ponestaje
zdrav razum. Na trenutak samo, jedan jedini, koji nikada kasnije nee
priznati sebi, oseti nagon da ubaci jaguara u brzinu i odveze se
odavde... ode zauvek. Ono to se deavalo u mirnom sunanom
dvoritu, bilo je monstruozno.
Umesto toga, ugasi motor i iskoi napolje. Dona! Dona!
inilo se da ga uopte ne uje. Nije u stanju da shvati da je Vik
mogao biti tu. Obrazi i elo bili su joj potpuno ispucali od sunca. Leva
noga pod farmerkama, natopljena krvlju. A stomak... stomak je
krvario.
Bezbolski tap se dizao i sputao, dizao i sputao. Ona je isputala
neke udne zvuke. Krv je nadirala iz omlitavele mrcine.
Dona!
Grevito je drala tap i uporno ga dizala i sputala divljaki prema
telesini bez ivota. On ga odbaci i zgrabi je za obnaena ramena.
Okrene je licem prema sebi... oi su joj bile prazne, kosa u fronclama,
otelovljenje vetice. Zurila je u njega... odmahivala glavom... povlaila
se.
Dona, duo, Isuse, ree tiho.

Bio je to Vik, ali Vik nije mogao biti ovde. To je optika varka. To je
uasna psea bolest proradila u njoj. Halucinira. Dona zakorai
unazad... protrlja oi i on je jo uvek bio tu. Isprui drhtavu ruku, a
optika varka bila je jo ea. To je bilo dobro. Ruke je stravino
zabole.
Vvvvi... proaputa ona. Vvv... Vvi... Vik?
Da, duo, to sam ja. Gde je Ted?
Varka je bila stvarnost. To je zaista bio on. Dona poeli da plae.
Suza nije bilo. Oi su joj se samo pomerale u predubokim dupljama
kao kakve teke loptice.
Vik? Vik?
On spusti ruku oko nje. Gde je je Ted, Dona?
Kola. Auto. Bolest. Bolnica. Jedino je mogla da apue, a ak
je i to bilo teko. Uskoro nee moi vie nita da izgovori, osim
usnama oblikuje rei. Ali, to vie nije bilo vano, zar ne? Vik je bio tu i
ona i Ted su spaeni.
On je ostavi i poe do kola. Stajala je tamo gde je i ostavio, oima
fiksiranim na pseem izmrcvarenom telu. Na kraju, i nije bilo tako
strano, zar ne? Kad ti nita ne preostane do borbe na ivot i smrt, kad
hoe sam sebe da ubije, kad si na samoj ivici, preivi ili umre, sve
je to tako normalno i prirodno. Savreno u redu. Sada ni krv nije bila
tako strana, ak ni mozak koji se izlivao iz Kudoove raspukle glave.
Nita sad vie nije bilo tako strano. Vik je tu i oni su spaeni.
O, moj boe, ree Vik. Glas mu se tiho izdizao iz tiine.
Ona baci pogled prema njemu i ugleda kako iznosi neto iz
pintoa. Vreu neega? Krompira? Pomorandi? Gega? Je l ona to
bila u kupovini pre nego to se ovo sve desilo? Da, ali su sav pazar
uneli u kuu. Ona i Ted su sve uneli u kuu. Uzeli su njegov auti. Tako
da...
Ted! pokua da kae i pojuri prema njemu.
Vik je nosio Teda u senku pored kue i postavio ga da lei. Tedovo
lice bilo je jako bledo. Kosa mu je visila sa mrave glave. Ruke su
klonule na travu.
Vik spusti glavu na Tedove grudi, podigne pogled ka Dani. Lice mu
je bilo bledo, ali smireno.
Otkad je mrtav, Dona?
Mrtav? pokua da vrisne na njega. Usne su joj se pomerale ba
kao na televizijskom ekranu kada se potpuno iskljui ton. Nije mrtav,
nije bio mrtav kad sam ga stavila na zadnje sedite, ta to pria,
mrtav? ta ti to pria, nitarijo?
Pokuala je sve to da artikulie svojim neujnim glasom. Da li je
Tedov ivot nestao istog asa kada i psei? To je bilo nemogue.
Nijedan bog, niti sudbina ne mogu biti tako monstruozno surovi.
Ona poleti ka svom muu i gurne ga. Vik, oekujui sve osim
ovakvog poteza, izgubi ravnoteu i sedne na zemlju. Ona dopuzi do
Teda. Spusti ruke na njegovu glavu. Otvori mu usta, zatvori nozdrve i
pone da ubrizgava svoj dah u njegova beivotna plua.
Na ulazu, usamljene letnje muve otkrile su telesine Kudoa i erifa
Dorda Benermana, mua Viktorije, oca Katrine. Nisu pravile razliku
izmeu psa i oveka. Bile su to neke demokratske muve. Sunce je
trijumfalno bljetalo. Bilo je deset do jedan i polja su se poigravala na
svetlosti letnje tiine. Nebo je bilo plavo. Obistinilo se predskazanje
tetke Ivi.
Disala je za svog sina. Disala. Disala. Njen sin nije mrtav, nije ona
prola kroz itav pakao da bi njen sin bio mrtav i to, naprosto nije
moglo biti.
To ne moe biti
Disala je. Disala. Disala za svog sina.

I dalje je to inila kada su se pojavila prva ambulantna kola na

ulazu, nekih dvadesetak minuta kasnije. Nije dozvoljavala Viku da se
priblii deaku. A kad je pokuao, ona samo iskezi zube i neujno
zarei.
Izbezumljen od bola, potpuno siguran u to da njegova svest nikada
nee moi da prihvati realnost ovog beskonanog ina, uleti u
Kejmberovu kuu, kroz verandu, kroz vrata koja je ona tako dugo
preklinjala. Unutranja vrata nisu bila zakljuana. On ue i okrene
telefon.
Kada je ponovo izaao, Dona je i dalje pokuavala da povrati svog
sina u ivot. Poe prema njoj, a onda skrene. Ue u pintoa i otvori
haubu. Vruina zaurla na njega kao kakav nevidljivi lav. Da li je
mogue da su ovde proveli sve vreme, od ponedeljka po podne, celi
utorak sve do danas? U to je bilo nemogue poverovati.
Pod tepihom u prtljaniku, na mestu gde je trebalo da stoji
rezervna guma, nae neko staro ebe. Izvue ga napolje i prekrije
Benermanovo izmrcvareno raskidano telo. Onda sedne na travu i
ostane da bulji u gradski put broj 3 i pranjave etinare. Odluta
daleko.

Voza kola hitne pomoi i dva slubenika unesu telo Dorda

Benermana i priu Doni. Ona iskezi zube i na njih. Njene ispucane
usne formirale su rei On je iv! iv! Kada jedan od slubenika pokua
da je neno podigne na noge i povue dalje od deteta, ona ga ujede.
Kasnije e ovaj ovek morati i sam da se podvrgne terapiji protiv
besnila. Drugi mu pritekne u pomo. Ona se bori protiv obojice.
Stajali su neto dalje. Vik je sedeo na travi, sa glavom u rukama,
gledajui preko puta.
Voza hitne pomoi donese pric. Borba. Slomi se pric. Ted je
leao na travi, mrtav i dalje. Njegova senka se sada uveala.
Stignu jo dvoje policijskih kola, Rosko Fier bio je u jednima od
njih. Kada mu voza hitne pomoi saopti da je Dord Benerman
mrtav, Rosko Fier pone da plae. Drugi policajci priu Doni. Ponovo
borba. Kratka i divlja. Dona Trenton je konano bila odvuena od svog
sina. Za to je trebalo dobro oznojiti etiri snana mukarca. Ona se
skoro oslobodi i Rosko Fier, jo uvek plaui, pritekne im u pomo.
Vritala je bez glasa i silovito cimala glavom as na jednu as na drugu
stranu. Jo jedan pric i ovoga puta uspeno...
Iz ambulante stignu nosila i slubenici priu mestu na kome je Ted
leao na travi. Stave Teda, jo uvek mrtvog, na njih. arav je
prevuen preko njegove glave. Na ovaj prizor Dona udvostrui svoje
snage. Ona izvue jednu ruku i luaki poe njome da mlatara.
Najednom je bila slobodna.
Dona, ree Vik. Podie se na svoje noge. Duo, gotovo je.
Duo, molim te. Neka, neka.
Ona nije pola za nosilima na kojima je leao njen sin. Krene po
bezbolski tap. Podigne ga i ponovo poe da udara psa. Iz mrcine izleti
oblak muva. Zvuk lopte u koju besomuno udara tap bio je teak i
uasan, nalik na onaj koji se oslobaa svakodnevno u mesarnici pri
sei kostiju sekirom. Pri svakom udarcu, Kudoovo telo poskakivalo
je sasvim vidljivo.
Policajci priu blie.
Ne, tiho ree jedan od njih i samo koji tren kasnije Dona se
onesvesti. Iz njene oputene ruke otkotrlja se tap Breta Kejmbera.

Kola hitne pomoi otila su pre, moda, pet minuta sa ukljuenom

sirenom. Viku je ponuen pric da smiri vae nerve, g-Trenton, i
on ga prihvati iz iste ljubaznosti, iako se ve oseao smireno. Pod
celofanom na sireti je pedantno bilo odtampano APDZON. Nekada
smo mi ba vodili reklamnu kampanju za ove ljude, obrati se
slubeniku hitne pomoi.
Je li? upita ga slubenik oprezno. Bio je prilino mlad i
oseao je da e vrlo uskoro povraati. Nikad nije video takvu gomilu
mesa u krvi...
Jedan od policijskih automobila ekao je da poveze Vika u
kamberlendsku bolnicu u Bridtonu.
Moete li da saekate minut? upita Vik.
 Dva policajca klimnu glavama u znak odobravanja. I oni su ga
prilino oprezno posmatrali, kao da bi mogao da poludi svakog asa.
On otvori oboje vrata na pintou. Morao je dobro da se potrudi
oko Doninih, pas je uasno ulubio metal i teko se moglo poverovati u
takvu snagu. Njena tana bila je tu. I njena koulja, sva u krpama. Bile
su tu neke prazne kutije, Tedova termosica koja je zaudarala na
prokislo mleko. Tedova torba za ruak sa Snupijem. Srce mu je
luaki udaralo. Bio je uasnut ovim prizorom i nije mogao sebi da
dozvoli ni pomisao na budunost. Da li je bilo budunosti posle ovog
vrelog dana? Ugleda jednu Tedijevu patiku.
Tedi, pomisli. O, Tedi.
Napusti ga snaga i on se samo teko srui u sedite. Zato? Zato se
ovako neto moralo dogoditi? Kako je mogue da se toliko toga
urotilo?
U glavi mu je najednom hualo divljaki. Nm mu se zapui od suza
i oseti bol u sinusima. Umrkne suze nazad i poe rukom preko lica.
Padne mu na pamet da je, ukljuujui Teda, Kudo bio odgovoran za
smrt troje ljudi, najmanje. Moda i vie, ako se otkrije da su i svi
Kejmberovi bili meu rtvama. Da li je policajac pod ebetom imao
enu i decu? Verovatno.
Da sam stigao ovamo samo sat ranije. Da se nisam uspavao...
Negde iznutra vrisak: Bio sam tako siguran da je to Kemp! Tako
siguran!
Da sam stigao ovamo samo petnaest minuta ranije, da li bi to bilo
dovoljno? Da nisam tako dugo razgovarao sa Roderom, da li bi Ted
sada bio iv? Kad je umro? Da li se to zaista i dogodilo? I kako a
podnesem ostatak ivota a da ne poludim? ta li e biti s Donom?
Stignu jo jedna policijska kola. Jedan od policajaca izae i poe da
razgovara sa onom dvojicom koja su ekala Vika. Onaj drugi poe
napred i ree tiho. Mislim da moramo da poemo, g. Trenton.
Kventin kae da upravo stiu novinari. Verovatno niste ba
raspoloeni za bilo kakve izjave.
Ne, sloi se Vik. Poe sa njima. Dok je izlazio, ugleda krajiak
utog papira pod seditem. Povue ga i prepozna Rei za udovite
koje je napisao Tedu za miran san. Papir je bio izguvan i masan od
znoja, tako da se skoro moglo gledati kroz njega.
 udovita, dalje od ove sobe!
ta ete ovde?
Nijedno udovite da nije pod Tedovim krevetom!
Ne moete ni da stanete tu.
Nijedno udovite da se nije sakrilo u Tedovom garderoberu!
Premalo je mesta tamo.
Nijedno udovite da nije pod Tedovim prozorom!
Ne moete se drati tamo.
Nijedan vampir, nijedan vukodlak, nijedno udo to grize!
ta ete ovde?
Niko da nije dirao Teda cele ove no...
Vie nije mogao da ita. Iscepa papir i baci ga preko psee telesine.
Taj papir je bio sentimentalna la, sentimentalna i obojena kao i one
proklete pahuljice. Sve je bilo la. Svet je bio pun udovita koja su
vrebala nevine i neoprezne.
Pusti da ga odvedu policijskim kolima. Da ga odvedu ba kao i
Dorda Benermana, i Teda Trentona i Donu Trenton. Kao to su i njih
odveli od njega. Neto kasnije pojavi se veterinar. Pogleda u mrtvog
psa. Navue grube gumene rukavice i prinese cirkularnu testeru za
kosti. Shvativi ta e uiniti, policajci okrenu glave na drugu stranu.
Veterinar odsee bernardinevu glavu i spusti je u plastinu kesu
za ubre. Kasnije, tog dana, bie prenesena u Dravnu komisiju za
ivotinje, gde e mozaik biti testiran zbog besnila.
Tako je otiao i Kudo.

Bilo je petnaest do etiri tog popodneva, kad je Holi pozvala eriti

na telefon. Holi je delovala pomalo zabrinuto. Neko je jako
zvanian, ree ona. Samo sat ranije, Bret je konano uinio na volju
Dimu junioru i pridruio mu se na centralnom igralitu.
Otada je u kui bila mrtva tiina i tek bi se pokatkad oglasila dva
enska glasa koja su preturala po starim vremenima, dobrim starim
vremenima, dodala je eriti preutno. Ona vremena u kojima je tata
pao sa kola i povukao se na polje (ali nisu pominjale vremena u
kojima ih je tukao sve dok ne bi sele s mirom, tek iz nekog
beznaajnog ili izmiljenog razloga); kada su se uvukle u stari bioskop
Met u Lisbon Folsu da bi odgledale Elvisov film Love Me Tender (ali
ne i ono kada je mama izgubila kredit pa je sa suzama morala ceo
pazar da vrati na kasi, a svi su je podrugljivo posmatrali); kako je Red
Timins uvek pokuavao da poljubi Holi na putu od kole (ali ne i kako
je Red izgubio ruku kada se traktor sruio na njega u avgustu 1962).
Njih dve su smatrale da vredi otvarati garderobere... ali samo donde
dok se ne ode preduboko. Jer stvari se mogu pritajiti negde, a stvari
hoe i da ujedu.
eriti je u dva navrata pokuavala da kae kako ona i Bret odlaze
sutra, ali je oba puta odustajala bojei se da e Holi to protumaiti kao
rezultat svog loeg gostoprimstva.
Uz olju kafe, pored telefona, sada je sve bilo zaboravljeno.
Oseala se neprijatno. Niko nije voleo da ga pozovu telefonom dok je
na odmoru, a pogotovo ako je poziv bio tako zvanian.
Halo? ree ona.
Holi je posmatrala kako lice njene sestre bledi, kako kae. ta?
ta? Ne... ne! To mora da je neka greka. Kaem vam, mora da je...
Ona samo uuta. Neke uasne vesti bile su joj prenete icom iz
Mejna, pomisli Holi. Videla je to u postepenom zatezanju maske
eritinog lica, iako nita nije mogla da uje kroz telefonsku slualicu.
Loe vesti iz Mejna. Za nju je to bila stara pria. Bilo je u redu to to
su ona i eriti sedele u sunanoj kuhinji, pile kafu, jele pomorande i
prebirale po starom bioskopu Met. Bilo je u redu, ali to nita nije
izmenilo injenicu da je svaki dan koga se mogla prisetiti iz svoga
detinjstva donosio pomalo loih vesti sa sobom. Svaki deo njenog
ivota, svaka slika bila je tako uasna da se nikad ne bi ni seala da se
njena starija sestra nije pojavila. Iscepane pamune gaice kojima su
se druge devojice u koli smejale. Skupljanje krompira, dok im lea
nisu pucala, a kad bi se podigle, krv se slivala u pogrenom smeru i
samo su ekale na nesvest. Red Timins kako su samo perfidno ona i
eriti izbegle tu ruku koja je bila tako povreena da su je odmah
amputirali; ali kada je Holi ula, bilo joj je drago, tako joj je bilo drago,
jer je znala i za dane kad je Red gaao zelenim jabukama, pogodio je
ravno u lice, raskrvavio joj nos, rasplakao je... setila se kako joj je Red
podmetao indijanske bube i onda se cerio... setila se jedne uasne
veere kad su stvari loe ile. Setila se naina na koji je kua provodila
leto, taj miris je bio usran, ili ako vam ba smeta, bio je to neugodan
miris.
Loe vesti iz Mejna. I neki suludi glas uveri je da o tome nikada
nee razgovarati, taman da ive zajedno hiljadu godina eriti je
bilo sueno da se dri tog ivota i dalje. Njeni izgledi na neto bolje
sasvim su usahli. Oko oiju su joj se gurale bore. Grudi su joj se
opustile, ak i u kombinezonu to je bilo vidljivo. Samo est godina
razlike meu njima, za objektivnog posmatraa to bi izvesno bila
razlika vea od esnaest celih godina. I to je najgore, inilo se da je
potpuno nezainteresovana za sudbinu svog dragog inteligentnog
deaka... jedino ako on ne bude dovoljno mudar, jedino ako on sam
pametno ne rei svoju budunost... to se ostalog tie, Holi je verovala
da se dobra vremena nikad nee izmeniti, ovo je bio samo godinji
odmor. Ali, ako i doete iz siromanih krajeva, svaki sledei dan bie
dan loih vesti. A onda jednoga dana stane pred ogledalo i lice koje joj
se ukae, bilo je lice eriti Kejmber. I sada je bilo jo vie loih vesti iz
Mejna, te kue uasa. eriti je sputala slualicu. Sedela je i zurila u
nju, dok je vrela kafa isparavala oko nje.
Do je mrtav, saopti iznenada.
Holi se zagrcne. Zubi su joj se koili. Zato si dola? uuri se.
Znala sam da e sve to doneti sobom, i jesi.
O, duo, ree. Jesi sigurna?
Bio je to neki ovek iz Ogaste. Po imenu Mejsen. Iz kancelarije
javnog tuioca.
Je li... je li to bio saobraajni udes?
eriti je pogleda direktno u oi, a Holi je bila toliko okirana da
nije mogla primetiti kako lice njene sestre nije bilo lice nekoga ko je
upravo primio uasne vesti. Izgledala je pre kao neko ko je upravo
primio dobre vesti. I crte njenog lica ublaile su se. Oi su joj bile
prazne... Da li je bio ok iza tog lica ili je praznina sanjivo
predskazivala buenje s uasavajuim mogunostima?
Da je videla lice eriti Kejmber dok je proveravala brojeve na
svom lozu, moda bi znala.
eriti?
Bio je to pas. Odgovori eriti. Bio je to Kudo.
Pas? Isprva je bila zbunjena. Nije umela da nae bilo kakvu
vezu izmeu smrti eritinog mua i porodinog psa Kejmberovih. A
onda je shvatila. Sve je to liilo na stravu leve ruke Reda Timinsa. I
samo doda, nekim uzvienim tonom: Pas?
Pre no to je eriti uspela da odgovori ako je uopte i imala
nameru zauju se veseli zvuci u dvoritu, piskavi glasi Dima
uniora preplitao se sa Bretovim tihim i zabavljenim odgovorima. I
sada se lice eriti Kejmber izmeni. Postalo je ravnoduno. Bilo je to
lice koga se Holi jako dobro seala i koje je jako mrzela. Izraz lica koji
se ocrta na svakome, izraz koji je tako dobro iskusila na svom
sopstvenom poslednjih godina.
Deak, ree eriti. Bret. Holi... kako da kaem Bretu da
mu je otac mrtav?
Holi nije umela da joj odgovori. Jedino to je mogla to je da zuri u
svoju sestru i poeli da nikada nisu ni dolazili.

POBESNELI PAS UBIO ETVORO LJUDI U BIZARNOM

TRODNEVNOM TERORU, veliki naslov u veernjem izdanju
portlandskog Ivning Ikspresa. Podnaslov: Jedina preivela rtva u
kamberlendskoj bolnici pod nadzorom lekara. Jedan od naslova u
sledeem broju Pres Heralda.: OTAC PRIA O BORBI NA IVOT I SMRT
KOJU JE ENA VODILA DA SPASE SVOGA SINA. Te veeri pria je bila
sputena na dno naslovne strane: LEKARI TVRDE DA G-A TRENTON
POZITIVNO REAGUJE NA TERAPIJU PROTIV BESNILA. A sa strane:
LOKALNI VETERINAR IZJAVIO DA PAS NIJE BIO CEPLJEN. Nakon tri
dana, pria je smetena na stranu broj 4: DRAVNA AGENCIJA
ZDRAVLJA SMATRA DA JE ZA UAS U KASL ROKU KRIVA BESNA
LISICA ILI RAKUN. Zavrna pria te nedelje odnosila se na izjavu Vika
Trentona da nee tuiti preostale lanove porodice Kejmber, za koje
se navodi da su u dubokom oku. Preturo, ali bio je tu i pre-tekst
koji se mogao prevakati u stilu ranije objavljenih pria. Nedelju dana
kasnije, na naslovnoj strani novina bila je pria o svemu to se
dogodilo, do detalja. A jo sedmicu kasnije, nacionalni tabloid doneo
je sinopsis dogaaja pod naslovom TRAGINA BITKA U MEJNU ILI
KAKO SE MAMA BORI PROTIV BERNARDINCA UBICE. I to je zaista bio
kraj.

U Mejnu je te jeseni nastala masovna fobija od besnila. Jedan od

strunjaka nazvao je to glasinama i stravinim ali izolovanim
incidentom u Kasl Roku.

Dona Trenton leala je u bolnici skoro etiri nedelje. Leenje je

bilo bolno, ali bez komplikacija. Celu terapiju izdrala je na
intenzivnoj nezi, pod strogom kontrolom lekara upravo zbog vrlo
mogueg pogoranja bolesti, kao i zbog njene teke mentalne
depresije.
Krajem avgusta, Vik je dovezao kui.
Proveli su jedan miran dan. Te veeri, dok su sedeli pred
televizorom, i ne gledajui ga, Dona ga upita za sudbinu Edvorksa.
Sve je sjajno ree on. Roder je uspeo da napravi
poslednji spot sa arp Profesorom Pahuljicom. Uz pomo Roba
Maripa, naravno. Sada smo ukljueni u centralnu kampanju arpove
nove linije. Polula, samo Roder je bio ukljuen. Vik je tek odlazio
tri-etiri puta nedeljno da pomeri olovku ili izanalizira svoju pisau
mainu. Ali, arpovi ljudi su bili jako oprezni i sigurni da sve to
radimo nee izai iz okvira dvogodinjeg ugovora koji smo potpisali.
Roder je bio u pravu. Iutirae nas. Ali, u to vreme, vie nee biti
vano.
Lepo, ree ona. Sada je ve imala bistrije periode, periode u
kojima je suludo nalikovala onoj staroj Doni, mada je i dalje, najvei
deo vremena bila utljiva i odsutna. Izgubila je obo deset kilograma i
bila je strano mrava, ten lo, nokti...
Gledala je neko vreme u ekran, pa mu se okrene. Plakala je.
Dona, ree on. O, duo. Spusti ruku na nju. Bila je
nena, ali se nelagodno oseala u njegovom zagrljaju. Nasluivao je
njene kosti sa svih strana tog nenog tela.
Moemo li da ivimo ovde? Ona uspe da kae. Vik,
moemo li mi da ivimo ovde?
Ne znam, odgovori on. Mislim da bi trebalo sve da
oteramo u boju mater.
Moda je trebalo da pitam moe li ti da ivi sa mnom. Ako
kae ne, razumeu. Savreno u razumeti.
Ne vidim zato ne bih, zato bih poeleo bilo ta drugo. Uvek
sam to znao, osim moda onog jednog sata neposredno po itanju
Kempove poruke. Ali to je bio samo tren, Dona. Volim te i uvek sam te
voleo.
Sada i ona spusti ruke na njegova ramena i vrsto ga zagrli. Meka
letnja kiica udarala je o prozorska okna i ocrtavala sivo-crne senke
po podu.
Nisam mogla da ga spasem ree ona. To mi se stalno vraa
kao opsesija. Ne mogu toga da se oslobodim. Vraam se iznova...
iznova... i iznova. Samo da sam ranije pokuala do verande... ili da sam
se domogla tapa... Glasno proguta pljuvaku. A kada sam
konano smogla snagu da izaem, bilo je... gotovo. Bio je mrtav.
Mogao je da je podseti kako je Tedova sigurnost sve vreme bila
iznad nje, kako je to bio razlog to nije ranije izala. ta bi se desilo
Tedu da je pas epao pre no to bi uspela da ue u kuu? Mogao je da
joj kae kako je pas verovatno oslabio u toku borbe, ba kao i Dona i
kako ishod moda ne bi bio isti da se doepala tog tapa ranije. Ali, Vik
je znao da sva ubeivanja ovog sveta, bilo kakva logika nee ublaiti
bol koji se obnavljao svakim pogledom na slikovnice, na praznu
ljuljaku u dvoritu... Logika ne moe prevazii njen tragian oseaj
linog promaaja. Samo vreme moe neto uiniti, a vreme ostavlja
svoj trag nedovrenosti.
Ni ja nisam mogao da ga spasem ree on.
Ti...
Bio sam siguran da je Kemp u pitanju. Da sam stigao samo malo
ranije, da se nisam uspavao, da nisam tako dugo razgovarao sa
Roderom preko telefona...
Ne, ree ona neno. Nemoj.
Moram. Mislim da i ti mora. Moramo to zajedno. Ljudi jedino
tako preive, zna? Oni naprosto moraju zajedno. Pokuavaju da
pomognu jedni drugima.
Stalno ga oseam... oseam... u svakom deliu...
Znam. I ja.
On i Roder pokupe sve Tedove igrake i odnesu ih Armiji spasa
pre dve sedmice. Kada je i to zavreno, vratili su se ovamo, ispili
nekoliko piva i prozborili tek po koju re. A kada je Roder otiao
kui, Vik poe uz stepenite, sede na krevet u Tedovoj sobi i prepusti
se suzama sve dok nisu razdirale itavu njegovu utrobu u fizikom
bolu. Plakao je i poeleo da umre, ali nije umro i sledeeg dana vratio
se na posao.
Skuvaj nam kafu, ree on, aljivo je udarivi po turu. Ja u
zaloiti vatru. Postaje svee ovde.
Vai. Ona ustade, Vik?
Molim?
Ona proisti grlo. I ja tebe volim.
Hvala, ree on. Mislim da mi je to trebalo.
Ona mu se bledo nasmei i poe da napravi kafu. Proli su kroz to
vee, iako je Ted i dalje bio mrtav. Proli su i kroz sledei dan. I
sledei. Nije bilo nita bolje do kraja avgusta. Niti u septembru, ali
kada je lie poelo da opada bilo je malo bolje. Samo malo.

Bila je napeta i pokuavala je to da sakrije.

Sedela je za kuhinjskim stolom i ispijala aj kada se Bret vratio iz
tale, uao kroz kuhinjska vrata i otresao sneg sa pantalona. U
poslednjih est meseci, izrastao je podosta i izgubio koji kilogram. Sve
u svemu, delovao je krakato, za razliku od preanje kompaktne
konstitucije koja je krasila njegovo telo. U toku prvog tromeseja
ocene mu ba nisu bile za pohvalu ak je u dva navrata imao i
neprilika, otplakao je u kolskom dvoritu, verovatno zbog nemilih
dogaaja od prolog leta. U drugom semestru je stekao bolje ocene;
Mama? Mama? Je li...
Alva ga je doneo, ree ona. Paljivo spusti olju na tanjiri
kako ne bi otkrila podrhtavanje u ruci. Ali, niko ne kae da mora
da ga zadri.
Je l cepljen? upita Bret i njeno srce se snanije oglasi jer je
znala da e to biti njegovo prvo pitanje.
Zapravo, jeste ree ona. Alva je pokuao to da mi
zabauri, ali ja sam traila raun od veterinara. Devet dolara, toliko za
teneak i besnilo. Takoe, dobio je i neku mast za buve i une bolesti.
Ako ga ne eli, Alva e mi vratiti mojih devet dolara.
Novac im je postao jako vaan. Bili su na ivici odluke kako zadrati
kuu. Razgovarala je o tome sa Bretom na ravnoj nozi. Imali su jo
samo malu polisu osiguranja ivota. G. Super iz Kasko banke u
Bridtonu objasnio im je da novac treba staviti na specijalni raun,
tako da bi nova suma, ukljuujui njenu srenu lutriju, bila dovoljna za
sve trokove neophodne za narednih pet godina. Ona se zaposlila u
jedinoj fabrici Kasl Roka, Trejs Optikal, na odeljenju pakovanja.
Prodaja Doove opreme ukljuujui i novu motornu dizalicu
donela je jo tri hiljade dolara. Mogli su da zadre kuu, objasnila je
Bretu, ali to e biti surova borba. Alternativa je bio stan u gradu. Kad
je prespavao, ispostavilo se da Bret eli upravo ono to i eriti da
zadre svoju kuicu. Tako i bi.
Kako mu je ime? upita Bret.
Nema ime. Tek se okotio.
Je l rasan?
Da, ree ona pa se nasmeje. To je Hajnz, pedesetsedmo
koleno u pedigreu.
I on se nasmei, ali prilino usiljeno, to eriti oceni kao bolji od
nikakvog osmeha.
Moe li unutra? Ponovo je poeo sneg da pada.
Moe unutra ako stavi hartiju na pod. I ako se popiki, ti e
poistiti.
U redu. Otvori vrata da izae.
Kako bi voleo da ga zove, Bret?
Ne znam, odgovori Bret. Onda duga, duga pauza.
Jo ne znam. Morau da razmislim o tome.
Imala je utisak da plae i jedva obuzda svoju elju da mu prie.
Osim toga, leima je bio okrenut tako da nije ba bila ni sasvim
sigurna u svoj utisak. Skoro je momak i, koliko god bilo bolno
saznanje, to joj je samo nametalo dobro poznatu injenicu da momci
ne ele da ih majke vide kako plau.
On izae napolje i unese psia u naruju. Ostao je bezimen sve do
sledeeg prolea kada su ga oboje, bez bilo kakvog razloga, poeli
zvati Vilijem. Bio je to mali, ljupki kratkodlaki pas, najsliniji terijeru.
Nekako je ba liio na Vilija. Ime mu je sjajno pristajalo.
Mnogo kasnije tog prolea eriti dobije manju poviicu plate.
Odvajala je po deset dolara nedeljno. Bliio se Bretov odlazak na
koled.

Ubrzo posle onih morbidnih dogaaja u Kejmberovom dvoritu,

Kudoovi ostaci su kremirani. Pepeo je pohranjen na pustom polju
Ogaste. Ne bi, moda, bilo naodmet naglasiti da je on uvek pokuavao
da bude dobar pas. inio je sve to su njegov OVEK i njegova ENA, a
posebno njegov DEAK, zahtevali ili oekivali od njega. Bio bi u stanju
i da umre za njih, samo da se to od njega trailo. Nikad nije eleo
nekoga da ubije. Bio je pogoen neim, moda sudbinom, ili
prokletstvom, ili tek boleu nervnog sistema koja se zove besnilo. To
nije bio in njegove slobodne volje.

Mala rupa u koju je Kudo pojurio zeia nikada nije otkrivena. Na

koncu, iz nekih udesnih razloga, koje samo mala stvorenja mogu
prepoznati, slepi mievi se isele. Zei nije mogao da izae i od gladi je
tiho umirao u sporim mukama. Koliko ja znam, njegove kosti i dalje
lee tamo uz skelete svih ivotinjica koje su imale tu nesreu da nalete
na rupu pre slepe seobe.
Kaem ti da bi znao,
Kaem ti da bi znao,
Kaem ti da bi znao,
Kuda dobri kucovi odlaze, stari rundov je otiao.
... NARODNA PESMA

Septembar 1977
Mart 1981