Seminarski rad 1

PRIVREDNI RAST I RAZVOJ

_____________________________________________________________________________

Uvod

Kada se poe od injenice da dostignuti nivo privrednog

razvoja u savremenim drutvenim uslovima u velikoj meri
odreuje kvalitet ukupnih drutvenih odnosa, logino je da
se pitanja rasta i razvoja oobjasne sa dva aspekta. Prvi je
opredeljenje da kategorija tehnikog progresa predstavlja
daleko najznaajniji faktor razvoja, tj. da trea tehnoloka
revolucija, sa kojom koraamo u novi milenijum,
reprezentuje tzv. "faktor" svih faktora, tj. da je ona
svojevrsni meta inilac privredne razvijenosti pojedinih
zemalja u poslednjoj treini ovog veka. Drugi stav je
injenica da inovativno ekonomsko ponaanje preduzea na
kraju dvadesetog veka oznaava egzistencijalnu
pretpostavku dinaminog privrednog rasta.

Izuavanje privrednog rasta i razvoja u savremenim

uslovima poprima na odreeni nain i filozofsko tumaenje.

Imajui u vidu sloenost zadatka, loginim se namee

stav da je neophodno puno poznavanje i razumevanje
strukture i funkcionisanja privrede kako bi se obezbedio
skladan spoj najsloenijeg podsistema drutvenog sistema i
kako bi se brojnim vezama omoguilo optimalno
funkcionisanje sastavnih delova. Tek kada se to obezbedi
potrebno je ostvariti u konceptualnom smislu razliite naine
ubrzavanja razvojne dinamike privrede i prouavati
svrsishodnost pojedinih reenja ekonomski razvijene politike
u konkretnim uslovima funkcionisanja pojedinih
makroekonomija.

Makroekonomija se i zasniva na izuavanju etiri

krupne oblasti: 1.proizvodnje, 2.zaposlenosti, 3.inflacije,
4.meunarodne razmene dobara, usluga i kapitala.

U ekonomskoj literaturi se veoma esto upotrebljavaju

Seminarski rad 2
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

izrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj

(economic development) kako u smislu da se ova dva pojma
vrlo esto identifijuju, tako i u smislu njihovog znaajnog
kategorijalnog razlikovanja.

Ako se ima u vidu da se u svakom siuaju radi o

razliitim sadrajima, nunim se namee njihovo precizno
pojmovno odreenje. Kada bismo eleli da budemo precizniji
u istraivanju pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja,
doli bismo do saznanja da postoje veoma brojna tumaenja
rasta i razvoja.

Neki naunici idu dotle da uporeuju rast i razvoj sa

rastom i razvojem oveka. Tako privredni rast komparira sa
fizikim rastom oveka tj. uporeuje ga sa poveanjem
njegove teine i visine dok privredni razvoj poistoveuje sa
fizikim napredovanjem koje je istovremeno praeno
kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizikih
performansi, intelektualnih potencijala.

Rast je pravilno posmatran kao uvek istovremen sa

promenama u strukturama: ne postoji homotetini rast, niti
rast koji je podjednako raspodeljen u prostoru. Samo su
promene proporcija i veza izmeu delova u celini istaknute
putem sumarnih razdvajanja, koja se tiu "grana" ili
"sektora" proizvodnje, ali su prvi zaeci za regione i
dozvoljavaju samo vrlo posredno da se verifikuju hipoteze o
pokretakom uticaju koji jedan podskup vri na drugi. Kada
jedan izvrni statistiar uporeuje rast proizvoda i rast
velikih agregata - investicija, potronja, tednja, i tako dalje -
imamo dobrih - razloga da posumnjamo da li on ini drugo
osim to zapoinje jednu kauzalnu analizu, uprkos naslova
njegove poznate knjige.
Seminarski rad 3
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Pojam i faktori privrednog rasta

Privredni rast se bazira na krajnje simplificiranom

prouavanju ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo
rigorozna ogranienja. Iz same definicije privrednog rasta se
vidi da njegovo sagledavanje ne vodi rauna o osnovama
funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim
atributima) niti o promenama unutar same strukture
privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao komponentu
privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti pokazatelji
privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo
nezamenljive analitike kategorije u veini
makroekonomskih istraivanja.

Kada govorimo o pojmovnom odreenju rasta i razvoja

treba istai i to da je u tumaenju sloenih relacija
privrednog rasta i razoja u dananjim uslovima privreivanja,
posebno vano zapaziti injenicu da odgovarajue promene
turbulentnog karaktera, u najirem okruenju u teorijskom
smislu nalau neprekidno korienje novih kategorijalnih
veliina i postupaka, veliina koje su bile do skora u
ekonomskoj nauci ili potpuno nepoznate ili su se na
kvalitetno drugaiji nain ispoljavale.

Analizirajui proces udaljavanja sistema od opte

ravnotee i ponovnog vraanja u nju, tj. kretanje privrede
kroz reprodukcione cikluse Lange ukazuje da je to kretanje
praeno raznim vrstama kolebanja i da se razliiti sistemi
razliito i ponaaju na ta kolebanja. Vrlo mlad sistem otporan
je samo na male poremeaje, ali ako je zreo, sistem dobija
otpornost na velike poremeaje i najzad, sistem koji postaje
star potpuno gubi svoju otpornost na velike poremeaje, i
otporan je samo na sve manje poremeaje, dok, najzad, ne
izgubi svaku otpornost na poremeaje.
Seminarski rad 4
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Stepen sposobnosti ili ergodinosti razvoja sistema da

tokom svog razvoja povremeno ulazi u stanje opte
privredne ravnotee se menja tokom vremena i zavisi od
toga da li se radi o vrlo mladom sistemu. Ovo je veoma
znaajno za voenje politike stabilizacije a i za razumevanje
ponaanja sistema u razliitim stadijumima zrelosti.

Privreda je dinamiki sistem tako da moemo govoriti i

o stalnoj promeni najvieg nivoa stabilnosti. Moe se
govoriti i o nemogunosti da se unapred utvrdi gde je za neki
veliki ekonomski sistem njegov najvei mogui nivo
stabilnosti.1 Ono to se moe sa sigurnou istai to su
osnovne karakteristike jednog i drugog procesa te se dati
nivo i moe definisati u zavisnosti od stepena ostvarivanja
datih karakteristika stabilizacije odnosno destabilizacije
velikog ekonomskog sistema.

Privredni rast je agregatni proces koji govori o

prosenom kretanju mnogobrojnih sektorskih promena.
Stabilan privredni rast vana je pretpostavka iakeg
reavanja centralnog ekonomskog pitanja u svakoj zajednici,
koje se moe definisati kao nastojanje da se u to je mogue
veem stepenu zadovolje rastue potrebe ljudi sa
ogranienim resursima. Govorei jezikom makroekonomske
analize proizilazi da privredni rast predstavlja poveanje
agregatne ponude.

Iz definicije privrednog rasta proizilazi da on u osnovi

predstavlja poveanje agregatne ponude. On dakle nije
apstraktna kategorija, ve veliina koja shvaena u smislu
realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika znai
uveanje realnih plata, rast ivotnog standarda, porast
akumulacije, i preko nje mogunost jaanja materijalne
osnove proizvodnje u buduem periodu. Ako proces
proizvodnje izrazimo kao funkciju y = f(x), proizilazi da se
privredni rast moe ostvariti na dva naina. Naime, do

1
Prof. Dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1999. godina, str.
329.
Seminarski rad 5
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

uveanog agregatnog autputa moe se doi poveanom

upotrebom inputa, ali i istom koliinom inputa sa rastuom
efikasnou njihove upotrebe. Valja uvek imati na umu da
shvatanje pojma privrednog rasta u smislu uveanja
vrednosti autputa u dugom roku ima smisla jedino pod
pretpostavkom funkcionisanja privrede sa punim
proizvodnim kapacitetom. U torn sluaju, privredni rast je
rezultat rastue efikasnosti upotrebe proizvodnih inputa.

Privredni rast se moe kvantitativno izraziti i to pre

svega pomou stopa rasta, bruto drutvenog proizvoda,
nacionalnog dohotka, bruto drutvenog proizvoda po glavi
stanovnika, nacionalnog dohotka po gtavi stanovnika i sl.
Zahvaljujui statistikim podacima Simon Kuznets-a ukazano
je na nedostatke kvantitativnih oznaavanja rasta. Ona su
vezana za kvalitet statistikih podataka i za metode
nacionalnog knjigovodstva. Uprkos bogatstvu statistikih
podataka niko, ko se bavi ovom problematikom ne dovodi u
sumnju nedovoljnost informacija, koje se tiu raspoloivih
podataka danas i u prolosti, u sutinskim domenima
proizvodnje i raspodele. Rast je pravilno posmatran kao uvek
istovremen sa promenama u strukturama: ne postoji
homotetini rast, niti rast koji je podjednako raspodeljen u
prostoru. Samo su promene proporcija i veza izmeu delova
u celini istaknute putem sumarnih razdvajanja, koja se tiu
"grana" ill "sektora" proizvodnje, ali su prvi zaeci za regione
i dozvoljavaju samo vrlo posredno da se verifikuju hipoteze o
pokretakom uticaju koji jedan podskup vri na drugi. Kada
jedan izvrni statistiar uporeuje rast proizvoda i rast
velikih agregata - investicija, potronja, tednja, i tako dalje -
imamo dobrih - razloga da posumnjamo da li on ini drugo
osim to zapoinje jednu kauzalnu analizu, uprkos naslova
njegove poznate knjige.

Pojam privrednog rasta je ui od pojma privrednog

razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja. S obzirom
na napred datu definiciju da je privredni rast proces
poveanja realnog drutvenog bruto proizvoda, proizilazi da
Seminarski rad 6
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

se on bazira na krajnje simplificiranom prouavanju

ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo rigorozna
ogranienja. Iz same definicije privrednog rasta se vidi da
njegovo sagledavanje ne vodi rauna o osnovama
funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim
atributima) niti o promenama unutar same strukture
privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao komponentu
privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti pokazatelji
privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo
nezamenljive analitike kategorije u veini
makroekonomskih istraivanja.

U posredne faktore privrednog rasta ubrajamo sredstva

rada i predmete rada koji u svojoj ukupnosti ine proizvodne
fondove privrede i slue kao neophodan uslov delotvorne
aktivnosti radne snage. Posmatran sa stanovita ovih
materijalnih inilaca, privredni rast se pokazuje zavisan od
promene obima i efektivnosti proizvodnih fondova. Drutveni
proizvod se u ovom sluaju moe izraziti kao funkcija
sledeih dveju veliina: a) proizvodnih fondova i b)
kapitalnog koeficijenta, tj. parametra kojim se meri
proizvodni efekat primenjenih fondova. Kapitalni keoficijent
je u stvari jedna vrsta sintetikog izraza tehnikog progresa,
njegova veliina i kretanje su neposredno upivisani
tehnikim uslovima proizvodnje, te se u njemu manifestuju
promene u tehnikoj opremljenosti i produktivnosti rada, kao
i druge karakteristike tehnikog progresa.

Na osnovu faktora zaposlenosti i proiduktivnosti radne

snage u neposredne faktore moemo ire ubrojiti: a) obim
zaposlene radne snage, b) nivo njene produktivnosti, i c)
utede u materijalnim trokovima po jedinici stvorenog
drutvenog proizvoda.

U analizi ovaj poslednji faktor moe biti i zanemaren.

Jer, produktivnost u irokom smislu, naroito kad se meri
veliinom nacionalnog dohotka po zaposlenom, obuhvata
tednju i ivog i opredmeenog rada. Utedom sirovina u
Seminarski rad 7
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

proizvodnji finalnih dobara, na primer, postiu se i odreene

utede ivog rada prethodno angaovanog u stvaranju
sirovina. Istina, u sluajevima gde porast produktivnosti rada
ne izraava ovu vrstu uteda, bie potrebno i taj faktor
prikljuiti analizi.

Ako se za stopu investicija moe uzimati jedna ili druga

pretpostavka zavisno od dotignutog stupnja privrednog
razvitka, kapitalni koeficijent se, naprotiv, mora posmatrati
kao promenljiva veliina u vremenu. Tehniki progres i
strukturne promene koje on izaziva, ine ga tom
promenljivom veliinom, bez obzira da li se privredni razvoj
vri uz konstantnu, rastuu ili opadajuu stopu investicija.
Zato smo u izvoenju jednaina rasta kapitalni koeficijent
dosledno tretirali kao promenljivu veliinu.

Stopa privrednog rasta je direktno srazmerna stopi

proizvodnih investicija, a obrnuto srazmerna kapitalnom
koeficijentu, odnosno vremenskim promenama kapitalnog
koeficijenta. Proizlazi iz toga da su za stopu privrednog rasta
merodavne obe veliine. Uzete pojedinano, same za sebe,
one ne mogu dati odgovor na pitanje o mogunoj stopi
proirene reprodukcije. Veliine sadrane u modelu
posrednih faktora privrednog rasta pruaju ujedno veoma
vane indikacije o efikasnosti datog ekonomskog sistema.
Stopa investicija pokazuje kolika je sposobnost sistema da
mobilie proizvodne faktore, a kapitalni koeficijent opet,
kakva je njegova delotvornost da iz upotrebe tih faktora
izvue maksimalni ekonomski rezultat.

Stopa privrednog rasta moe biti ubrzana alternativno,

poveanjem stope investicija ili snienjem kapitalnog
koeficijenta, tj. poveanjem proizvodnog efekta investicija.
Ako kapitalni koeficijent raste, tada je za odravanje iste
stope rasta a pogotovo za njeno ubrzanje, potrebno vee
uee investicija u drutvenom proizvodu, odnosno vea
stopa proizvodnih investicija. Time se istie znaaj investicija
kao odluujueg faktora privrednog rasta. Ukoliko se vei
Seminarski rad 8
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

deo drutvenog proizvoda namenjuje investicijama, utoliko

e, opte uzev, i stopa privrednog rasta biti via.

Taj zakljuak dobija svoju najpuniju vrednost u

nedovoljno razvijenoj zemlji, gde se samo osetnijim
poveanjem investicija moe postii jaa zaposlenost ostalih
faktora proizvodnje, a pre svega radne snage. U poetnoj
etapi privrednog razvoja kapitalni koeficijent je obino
rastua veliina. Poetna etapa pretpostavlja ubrzano
poveanje tehnike opremljenosti rada, prelazak sa runog
na mainski rad, to znai i znatno veu upotrebu kapitala na
jedinicu proizvodnje. Poetna etapa stvara, sem toga,
bazine uslove razvoja, te je i struktura investicija pretenije
upravljena prema granama koje zahtevaju velika poetna
ulaganja (elektrina energija, komunikacije, proizvodnja
sirovina itd.). U rezultatu navedenih okolnosti kapitalni
koeficijent pokazuje u poetnoj etapi ubrzanog razvoja
tendenciju rasta. Zbog toga stvarno ubrzanje privrednog
razvoja u nedovoljno razvijenoj zemlji mora pre svega
poivati na uveanju stope proizvodnih investicija.

Polazni model tretira stopu investicija i kapitalni

koeficijent kao dva nerazdvojna elementa. Pri tom treba
konstatovati da je kapitalni koeficijent veoma kompleksna
veliina. Njegove promene rezultat su istovremenog dejstva
razliitih faktora iji uticaji ne idu u istom ve esto u
suprotnom smeru. Usled toga su dalji koraci u razvijanju
polaznog modela neizbeno vezani za ralanjavanje onih
inilaca ije kretanje blie opredeljuje veliinu kapitalnog
koeficijenta.2

2
Prof. Dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1999. godina, str. 328
Seminarski rad 9
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Privredni razvoj

Potpuno je razumljivo to se u novim pristupima

privrednom razvoju na adekvatni nain tretira i celokupno
podruje indikatora kojima se ekonomski rast vrednuje.
Razliita mogunost merljivosti faktora i nejednak intenzitet
njihove promenljivosti u vremenu uzrokovasli su da je
ekonomska teorija dugo bila zaokupljena onim faktorima
koji su najlake merljivi i ije su promene najdinaminije i
najoiglednije. Broj tih faktora je prilino ogranien i zato je
kvantitativna ekonomska analiza uglavnom operisala s
nekoliko osnovnih varijabila, svodoi sve ostale na zbirne
pojmove kao to su "socijalni ambijent", "institucionalni
okviri", i slino. Samim tim to su ostajale van jednaina
privrednog rasta, preutno su uzimane kao neka vrsta
konstanti, a ne kao endogene i promenljive veliine, ili su
pak u deskriptivnim analizama tretirane u smislu
olakavajuih ili oteavajuih uslova privrednog razvoja.
Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede
predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog
rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih
faktora.3 Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i
politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i
rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna
organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako
okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih
drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog
razvoja.

Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama

usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu

3
Prof.dr Branislav oki, Ekonomska misao, Beograd, 1995.
Seminarski rad 10
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U

ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i
materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u
formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja.
Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se
odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom
usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju
svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i
efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj
nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim
znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno
dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi
veliina i rast drutvenog proizvoda.

Moe se polaziti eksplicitno bilo od linih faktora, tj.

radne snage i porasta njene produktivnosti, pri emu se
podrazurneva dejstvo materijalnih proizvodnih fondova na
produktivnost rada, bilo od materijalnih inilaca, tj.
proizvodnih fondova i njihove efektivnosti, gde je opet
implicitno sadrano uee radne snage kao neizbenog
faktora procesa proizvodnje. Pozabaviemo se i jednim i
drugim pristupom, s tim to emo, saglasno radnoj teoriji
vrednosti, prvu grupu faktora tretirati kao neposredne
stvaraoce nove vrednosti, a drugu grupu faktora prema tome
kao posredne stvaraoce vrednosti. Odnosno, skraeno emo
ih nazvati neposrednim i posrednim faktorima privrednog
rasta.

Faktori privrednog rasta potiu iz brojnih sfera drutva,

spektar ovih faktora ide od istorijskog i kulturnog naslea,
tradicija, agrarnih odnosa, graanskih sloboda, sistema
obrazovanja i razvitka nauke, do razliitih ekonomskih
faktora. Svi ovifaktori se meu sobom naroito razlikuju
stepenom merljivosti njihovih efekata na stopu privrednog
rasta. U tom pogledu skala je veoma iroka i obuhvata ne
samo one potpuno merljive (to su po pravilu svi proizvodni
faktori), nego i one koji su nedovoljno precizno i vie
posredno merljivi (uticaj nauke, tehnike, strunog
Seminarski rad 11
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

obrazovanja itd.), kao i one krajnje nemerljive ije prisustvo

oseamo, ali nismo u stanju da im efekte jasnije opredelimo
(socijalna gibanja, intelektualna klima i slino). Napori injeni
poslednje dve decenije u ekonomskoj teoriji i statistici u
pravcu merenja efekata pojedinih faktora razvoja dali su
znaajne rezultate koji su omoguili da se odreenije shvati
zamaan udeo i uticaj dotle nemerljivih faktora. Posebno su
novije kvantitativne analize istakle veliku vrednost ranije
nemerljivih ekonomskih faktora, meu kojima je najveu
rehabilitaciju doiveo sistem upravljanja privredom.

Nejednak tempo njihove promenljivosti u vremenu je

sledei relevantan moment u oceni delovanja pojedinih
faktora na privredni razvoj, a samim tim i njihov nejednak
uticaj na stopu ekonomskog rasta. Neki od gore nabrojanih
faktora pokazuju znatnu meru inertnosti, dok su drugi
podloni relativno brzim promenama i sa tendencijom
ubrzanja tih promena. Srazmerno se brzo moe delovati na
privredni razvoj putem tehnikih modernizacija manjih
razmera ili putem vee zaposlenosti, neto sporije putem
krupnijih tehnikih inovacija i novih strunih znanja, dok su
demografske promene, urbanizacija, transformisanje
agrarnih odnosa itd., faktori ije se znaajnije delovanje na
stopu privrednog rasta ispoljava tek u duem vremenskom
roku. Naravno, postoje i takvi faktori gde promene imaju
sekularni karakter, kao to je sluaj sa istorijskim nasleem,
osnovnim osobenostima nacije i slino. Pojedini od ovih
faktora nalaze razliito mesto po svojoj vanosti u zavisnosti
od toga da li se na proces razvoja gleda kratkorono,
srednjerono ili dugorono. Ako sporo promenljivi faktori
nemaju nekog veeg znaaja za kratkoronu i srednjoronu
analizu, onda se dugorone analize razvoja ne bi smele da
liavaju istraivanja ovih sekularnih faktora. Razliita
mogunost merljivosti faktora i nejednak intenzitet njihove
promenljivosti u vremenu dovela je do toga da je ekonomska
teorija dugo bila zaokupljena onim faktorima koji su najlake
merljivi i ije su promene najdinaminije i najoiglednije.
Samim tim to su ostajale van jednaina privrednog rasta,
Seminarski rad 12
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

preutno su uzimane kao neka vrsta konstanti, a ne kao

endogene i promenljive veliine, ili su pak u deskriptivnim
analizama tretirane u smislu olakavajuih ili oteavajuih
uslova privrednog razvoja.

Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede

predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog
rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih
faktora. Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i
politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i
rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna
organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako
okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih
drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog
razvoja.

Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama

usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu
njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U
ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i
materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u
formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja.
Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se
odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom
usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju
svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i
efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj
nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim
znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno
dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi
veliina i rast drutvenog proizvoda.

U analizi privrednog rasta moe se polaziti bilo od linih

faktora, tj. radne snage i porasta njene produktivnosti, pri
emu se podrazurneva dejstvo materijalnih proizvodnih
fondova na produktivnost rada, bilo od materijalnih inilaca,
tj. proizvodnih fondova i njihove efektivnosti, gde je opet
implicitno sadrano uee radne snage kao neizbenog
Seminarski rad 13
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

faktora procesa proizvodnje. Pozabaviemo se i jednim i

drugim pristupom, s tim to emo, saglasno radnoj teoriji
vrednosti, prvu grupu faktora tretirati kao neposredne
stvaraoce nove vrednosti, a drugu grupu faktora prema tome
kao posredne stvaraoce vrednosti.
Kategorijalno odreenje privrednog
rasta i razvoja
Privredni rast ne obuhvata sloene promene u
strkturnom, institucionalnom i tehnolokom smislu i samim
tim indicirali da je privredni rast ui pojam od privrednog
razvoja, odnosno da je on samo jedna od komponenti
razvoja. U osnovi on se bazira na krajnje specifinom
prouavanju ekonomske dinamike i podrazumeva vrlo
rigorozna ogranienja. Njegovo sagledavanje i izraunavanje
ne vodi rauna o osnovnim privredno-sistemskim atributima,
niti o promenama unutar same strukture privrede. Meutim,
zbog svoje preciznosti, pokazatelji privrednog rasta
predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo nezamenljive
analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja.

Kao iri pojam privredni razvoj, obuhvata ne samo rast

obima nacionalne proizvodnje ve i sve neophodne
privrednosistemske i strukturne promene. Drugaije reeno
pojam privrednog razvoja obuhvata poveanje proizvodnje
na nivou nacionalne ekonomije i objanjava sloene
transformacije u kompoziciji i strukturi privrede, kao i
promene znaaja pojedinih inputa i njihovih udela u rastu
ukupnog autputa. Prema profesoru Peruu razvoj
predpostavlja optenje meu ljudima putem razmene dobara
i usluga i putem razmene informacija i simbola. Kada se radi
o privrednom razvoju prof. Peru ukazuje na tri nivoa:

artikulacija delova u jednu celinu,

meusektorska akcija i reakcija i
promene ljudskih resursa u efikasnosti i u kvalitetu
Seminarski rad 14
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

prilikom evolutivnih strukturacija.4

U sisteminoj terminologiji za pojmove meusektorska

akcija i reakcija koja se dogaa direktno ili indirektno i koja
nije nita drugo nego dijalektika struktura moglo rei
sledee: akcije i feedbacks zahtevaju da budu regulisani. U
tom procesu vri se ponovna strukturacija delova ili celine.
Treba napomenuti da se tu ne radi o blokovima (varijablama)
koji susreu druge blokove i za koje se pretpostavlja da su
sposobni da modifikuju jedni druge i da menjaju celinu, a da
se ne kae zato i kako.

Ekonomske strukture su zapravo tako usko povezane

sa mentalnim i drutvenim strukturama grupa u
organizovanom drutvenom sistemu. Izmeu prvih i drugih
uspostavlja se sistem povratnih sprega, jer se radi o
agensima, aktivnim donosiocima odluka. Sledi da razvoj
podrazumeva meusobni povratni uticaj ljudskih resursa i
konanih autputa nacionalne ekonomije. Uspostavljen sistem
povratne sprege na ovoj relaciji omoguava da se dobiju
kvalitetniji autputi, da proizvodnja bude efikasnija i
raznovrsnija, ali i da povratno ljudski resursi u svim svojim
oblicima dobiju u efikasnosti i u kvantitetu.

Objanjavajui osnovna obeleja privrednog razvoja

Jurij Bajec smatra da akcenat treba staviti na sledeim
stvarima:

razvoj je normativan proces-usmeren na realizaciju

odreenih ciljeva,
razvoj je multidimenzionalni proces, vezan za sve
aspekte ivota i potrebe ljudi i drutva,
razvoj je koherentan proces-ako je potrebno simultano
ostvarivati razliite ciljeve, potrebno je njihovo
prethodno usklaivanje.5
4
Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.46
5
Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.47
Seminarski rad 15
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Treba napomenuti sluaj kada se pojedine privrede

nalaze na niim stepenima privredne razvijenosti, kada
privreda ostvaruje vei kvantum agregatnog autputa
prvenstveno zahvaljujui uveanoj upotrebi privrednih
resursa i realne snage kao i transferom inostrane
akumulacije. Tada se ostvaruje rast proizvodnje u odreenim
oblastima privreivanja a izostaje odgovarajui rast u
mnogim drugim ak i komplementarnim segmentima
prozvodnje. Ovakvi sluajevi nazivaju se privredni rast bez
privrednog razvoja.

Kada govori o razvoju bez rasta prof. Peru smatra da

takav pristup pojedinih teoretiara predstavlja zapravo
povrnu i pogibeljnu parolu koja je imala odreeni uspeh u
Evropi pod nazivom nulti rast.

Parola je samo svedoila o izvesnoj dezorijentaciji

odgovornih za ekonomiju pred pojaanim socijalnim
zahtevima; ona je ieznula skoro istom brzinom kao to je i
bila formirana. Ona zasluuje jedan krai komentar da bi se
videlo da, dok je rast bez razvoja jedan vidan fenomen,
razvoj bez rasta je ostao neodriva hipoteza. Preraspodela
resursa bez rasta proizvoda dovela bi do kumulativnih
gubitaka ija bi posledica bila snienje stope ostvarenog
rasta.

Majkl Gordon, profesor Teorije privrednog razvoja

Njujorkog univerzitea tvrdi da je razvoj istovremeno i fizika
realnost i saznanje pomou koga drutvo kombinujui
razvoje i institucionalne procese stvara uslove veini
stanovnitva da bolje ivi. Po njemu, privredni razoj
podrazumeva najmanje tri stvari:6

poveanu potronju uz stalno podizanje kvaliteta hrane,

uslova stanovanja, zdravstvene zatite i ukupnog nivoa
socijalne sigurnosti;
6
Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.48
Seminarski rad 16
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

porast drutvenog blagostanja kroz otvaranje novih

radnih mesta, poveanje nivoa obrazovanja i kulturnog
uzdizanja kao i stalnog razvoja svih humanih vrednosti i
stalan proces demokratizacije kroz oslobaanje pojedinaca i
nacija od zavisnosti ne samo od drugih ljudi i drave, ve i od
snaga neznanja i nepotovanja sopstvene linosti.

Kada se poe od injenice da je privredni razvoj daleko

kompleksniji pojam u odnosu na privredni rast, jer pored
kvantitativnog poveanja kljunih makroekonomskih varijabli
podrazumeva i promene u strukturi privrede kao i
najznaajnije institucionalne promene u sistemu
funkcionisanja. Pod privrednim razvojem podrazumevamo:

porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz

istovremene strukturne promene i promene u
funkcionisanju date privrede na optoj uzlaznoj
razvojnoj liniji;
to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najoptiji
oblik kretanja i razvoja privrede;
svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene
koje su u istoj meri i kvalitativne i kvantitativne;
izazvane promene se vre pod dejstvom naunog i
tehnikog progresa i izmenama drutvenog i privrednog
okruenja.
Seminarski rad 17
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Zakljuak
Sagledavanje privrednog rasta ne vodi rauna o
osnovama funkcionisanja privrede (dakle, o privredno
sistemskim atributima) niti o promenama unutar same
strukture privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao
komponentu privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti
pokazatelji privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i
gotovo nezamenljive analitike kategorije u veini
makroekonomskih istraivanja.

Kada govorimo o pojmovnom odreenju rasta i razvoja

treba istai i to da je u tumaenju sloenih relacija
privrednog rasta i razoja u dananjim uslovima privreivanja,
posebno vano zapaziti injenicu da odgovarajue promene
turbulentnog karaktera, u najirem okruenju u teorijskom
smislu nalau neprekidno korienje novih kategorijalnih
veliina i postupaka, veliina koje su bile do skora u
ekonomskoj nauci ili potpuno nepoznate ili su se na
kvalitetno drugaiji nain ispoljavale.

Potpuno je razumljivo to se u novim pristupima

privrednom razvoju na adekvatni nain tretira i celokupno
podruje indikatora kojima se ekonomski rast vrednuje. To
adekvatnije tretiranje logino proistie iz ireg i sloenijeg
poimanja samog pojma razvoja

S obzirom na napred datu definiciju da je privredni rast

proces poveanja realnog drutvenog bruto proizvoda,
proizilazi da se on bazira na krajnje simplificiranom
prouavanju ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo
Seminarski rad 18
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

rigorozna ogranienja.

Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede

predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog
rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih
faktora. Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i
politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i
rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna
organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako
okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih
drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog
razvoja.

Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama

usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu
njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U
ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i
materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u
formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja.
Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se
odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom
usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju
svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i
efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj
nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim
znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno
dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi
veliina i rast drutvenog proizvoda.
Imajui u vidu sadraj definicije privrednog razvoja
moemo rei da je razvoj privrede oduvek bio osnova svakog
drutvenog i politikog ureenja pojedinih drava. Polazei
od injenice da privredni razvoj moemo posmatrati kao
kljunu povratnu spregu sa mnogobrojnim drutvenim
transformacijama proizilazi i logian zakljuak da je on u
najoptijem smislu osnovna pretpostavka svakog drutvenog
progresa.
Seminarski rad 19
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Literatura

1. dr Ilija Rosi: Rast, strukturne promene i funkcionisanje

privrede Nacionalna ekonomija , Kraljevo 2002.

2. dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd,

1999.

3. dr Dragutin Marseni: Ekonomika Jugoslavije, Beograd,

1997.

4. dr Branislav oki: Ekonomska misao, Beograd, 1995.

5. dr Sveto Puri: Makroekonomska politika, Beograd, 1995

Seminarski rad 20
PRIVREDNI RAST I RAZVOJ
_____________________________________________________________________________

Sadraj

Uvod 1

Pojam i faktori privrednog rasta

2

Privredni razvoj 9

Kategorijalno odreenje privrednog

rasta i razvoja 13

Zakljuak 17

Literatura 19