POSLOVNO I FINANSISKO PRAVO

Tema: EK
SADRAJ

Uvod..............................................................2
1. Pojam i znaaj eka.......................................3
2. Sastojci eka..................................................4
3. ekovne radnje..............................................5
3.1.Izdavanje eka..........................................5
3.2.Prenos eka...............................................5
3.3.Aval-jemstvo eka....................................6
3.4.Prezentacija eka na isplatu......................6
3.5.Isplata eka...............................................6
3.6.Regres kod eka........................................7
4.Prestanak ekovnih prava i obaveza ekovne
tube........................................................................7
4.1.Prestanak ekovnih prava..........................7
4.2.ekovne tube............................................7
5.Vrste eka.........................................................8
6. Literatura........................................................10
 UVOD

Hartije od vrednosti su isprave o izvesnom imovinskom

pravu,najee o isplati odreene sume novca,pri emu je
ovo pravo usko povezano sa ispravom, i to u tolikoj meri da
je vrenje prava uslovljeno dranjem isprave.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmeu posla
povodom koga je hartija od vrednosti izdata i same hartije od
vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti moe videti
svrha,cilj,osnova povodom koje je hartija izdata,onda se
kae da tu dolazi do izraaja princip kauzalnosti.
Kada se pak nemoe videti veza izmeu osnovnog
posla hartije od vrednosti ,onda se kae da u ovom sluaju
dolazi do izraaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na
donosioca i po naredbi.
Izmeu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada ek o
emu e u daljnem tekstu biti rei.
 EK

1.POJAM I ZNAAJ EKA

ek je hatrija od vrednosti po naredbi i predstavlja pismeni

dokaz izdavaoca eka-trasanta-upuen trasatu ,kod kojeg ima
pokrie,da iz tog pokria isplati odreenu sumu navca imaocu eka
ili samom trasantu.ek se upotrebljava kao sredstvo plaanja,pri
emu se izbegava upotreba gotovog novca,makar samo
privremeno.ek je prema tome plateno sredstvo i on se regulie
posebnim propisima iako se na njega primenjuje i propis meninog
prava.
ek ima iroku primenu u privredi,u paltnom prometu.On
slui kao pogodan instrument plaanja u unutranjem ,a i u
meunarodnom platnom prometu,jer se upotrebom eka sve vie
potiskuje upotreba gotovoga novca u prometu,plaanje u
gotovom.Novana sredstva vlasnici deponuju kod banke umesto dai
sami uvaju.Time se ona bolje uva ,a njihovi vlasnici dobijaju
izvesnu kamatu.Na taj nain kod banke se koncentriu velika
novana sredstva koja ona moe da investira u proizvodnju,u razne
grane privrede.Tako se korienjem eka postiu znatne utede ,jer
se izbegava slanje gotovog novca.koje je uvek mnogo skuplje
,smanjuje se rizik skopan s prenosom novca u drugo mesto,novani
promet je jednostavnijii jeftiniji.Najzad upotreba eka smanjuje
mogunost greaka pri isplati.

U nas su ekovnopravni odnosi regulisani Zakonom o eku

od 1946.godine sa izmenama od 1965(Slubeni list SFRJ br.12/65)
 2.SASTOJCI EKA

ek predstavlja kao i menica strogo formulisanu pismenu

ispravu koja mora da sadri zakonom propisane sastojke.Svaki ek
mora da sadri ove bitne sastojke:
-oznaenje da je osnovna isprava ek mora biti napisano u
samom slogu isprave
-bezuslovni uput da se plati odreena suma novca iz
trasantovog pokria
-ime trasanta,tj.lice koje treba da plati oznaenu sumu novca
-mesto plaanja
-datum i mesto izdavanja eka
-potpis izdavaoca eka
Oznaenje da je isprava koja je u pitanju ek,potrebno je da bi
potpisnici znali kakav je pravni posao u pitanju.
Nalog za isplatu kod eka mora biti bezuslovan iz istih razloga
kao i kod menice.On mora glasiti na plaanje odreene sume
novca ,pri emu se ima navesti i pokrie iz koga se ova suma ima
isplatiti.
Ime trasata ,je veoma vaan element aka i to je lice koje treba
da ispati ekovnu sumu.
Mesto plaanja mora biti navedeno u eku da bi se tano
znalo u kome mestu imalac eka ima da prezentuje ek na isplatu.
Datum i mesto izdavanja su vani uglavnom iz tih razloga kao
i kod menice.Naime prema datumu i mestu izdavanja se odreuje
rok za prezentaciju aka na isplatu.
Potpis trasanta na eku ima krupan znaaj kao i kod
menice.Naime trasant svojim potpisom preuzima obavezu za isplatu
eka i odgovornost da u trenutku izdavanja eka ima pokrie kod
trasata iz koga se ima isplatiti ekovna suma.
Princip stroge forme vai i za ek,ek mora imati sve navedene
bitne sastojke i oni se po volji stranaka nemogu menjati ili izostaviti.
Posebno treba naglasiti
 -da ime remitenta nije bitni elemenat u eku poto ek moe
glasiti i na donosioca
-da ni rok dospelosti nije bitni ekovni element i ne sme se
oznaiti na eku,jer se plaa po vienju,im se podnese na isplatu
-da trasat kod eka koji je plativ u naoj zemlji mora biti neka
banka ,bankarsko preduzee
-da trasant u trenutku izdavanja eka treba da ima pokrie kod
trasata
-da se ovo pokrie mora sastojati u gotovom novcu ili
otvorenom kreditu

3.EKOVNE RADNJE

Kod eka imamo vie radnji kao to su izdavanje eka,prenos

eka ,aval i dr.
3.1 Izdavanje eka
Izdavanje eka je prva ekovnopravna radnja.Za izdavanje
eka nuno je da trasant ima pokrie kod trasata jo u trenutku
izdavanja eka.Ovo pokrie mora biti samo u novcu ili u otvorenom
kreditu kod trasata.Trasant mora imati pravo da ovim pokriem
raspolae putem eka,na osnovu izrinog ili preutnog sporazuma sa
trasatom.Ako bi trasant izdao ek bez pokria ,tada bi trasant
odgovarao za naknadu tete imaocu eka ,auz to bi i odgovarao i
krivino.
Izdavanjem eka ,to jest stavljanjem potpisa na ekovnu
ispravu,trasant preuzima prema imaocu eka odgovornost za
njegovu isplatu.
Potrebno je istai da kod eka nama akcenta poto trasat-
banka,ne preuzima ekovnu obavezu,ve isplatu eka vri iz
trasantovog pokria.
3.2 Prenos eka
Prenos eka zavisi od toga da li je u pitanju ek na ime ,ek po
naredbi ili ek na donosioca.ek na ime po naredbi prenosi se kao i
menica ,izjavom koja se stavlja na poleini eka.Tako se indosiranje
eka vri putem izjave,naredbe,koju imalac eka ispisuje na poleini
eka.Indosament eka moe biti po formi pun i blanko.Za iplatu
eka primenjuju se pravila meninog prava.

3.3 Aval-jemstvo eka

Isplata kod eka moe se ,kao i isplata menice ,obezbediti

avalom i to za celu ekovnu sumu ili za neki njen deo.Avalista
garantuje da e ek biti isplaen .Ovo jemstvo moe dati svako tree
lice ,pa i ono koje je ek ve potpisalo,osim trasata.Avalista
odgovara kao lice za koje je dao aval.Obaveza avaliste je
solidarna,on odgovara solidarno sa licem za koje je jemio.Njegova
obaveza je ujedno i samostalna.U svemu ostalom za aval vrede
propisi koji se odnose na manini aval.

3.4 Prezentacija eka na isplatu

Imalac eka je duan da prilikom traenja isplate podnese ek

trasatu.ek se ima prezentovati na isplatu u odreenom roku.Rokovi
za prezentaciju odreeni su Zakonom o eku i to sobzirom na
geografsku udaljenost izmeu mesta izdavanja i mesta plaanja
eka.Ovi rokovi poinju da teku od dana izdavanja eka.Imalac eka
je duan da ek blagovremeno prezentuje trasatu na
isplatu.Proputanjem rokova za prezentaciju ,imalaca eka gubi
svoja regresna prava prema regresnim dunicima.Prezentacija eka
na isplatu trasatu-banci vri se u njenim poslovnim prostorijama u
redovnom radnom vremenu.

3.5 Isplata eka

Isplatu eka ima da izvri lice koje je u njemu oznaeno kao

trasat.Imalac eka je radi toga duan da prezentuje ek trasatu na
isplatu.ek se plaa po vienju i ima se podneti na isplatu u
navedenim rokovima za prezentaciju.Trasat je duan da pre isplate
proveri dali je lice koje podnosi ek na isplatu zakoniti imalac
eka.Za takvog imaoca smatra se kod ekova na ime i po naredbi
remitent,odnosno ako je ek bio indosiran-onda lice koje svoje
pravo zasniva na neprekidnom nizu indosamenata.Trasat je duan da
ispita da li postoji neprekinuti niz indosamenata.Trasat je po
pravilu ,duan da ekovnu sumu isplati u celini. Po isplati cele
ekovne sume trasat ima pravo da trai od imaoca eka da mu preda
ek i da na samom eku potvrdi da je isplata izvrena.Dejstvo
potpune isplate eka od strane trasata sastoji se u tome to se gase
sve obaveze indosanata i trasanta.

3.6 Regres kod eka

U sluaju da trasat odbije da plati ekovnu svotu celu ili jedan

njen deo,imalac eka ima pravo da se radi naplate obrati trasantu i
svojim prethodnicima indosantima.Ovo pravo imaoca eka naziva
se pravo regresa.Da bi imalac eka mogao da vri svoja regresna
prava ,potrebno je da u zakonskom roku podnese ek na isplatu i da
u sluaju potpunog ili deliminog odbijanja isplate od strane trasata
podigne protest zbog neisplate.Ako su ovi uslovi ispunjeni svi oni
solidarno odgovaraju imaocu eka za isplatu eka.

4.PRESTANAK EKOVNIH PRAVA I OBAVEZA

EKOVNE TUBE

4.1.Prestanak ekovnih prava

ekovna prava i obaveze prestaju kao i menina prava
,isplatom,prebijanjem,zastarelou,..Zastarelost odlikuje se kratkim
rokovima ,jer je ek izrazito plateno sredstvo.Tako regresni zahtevi
imaoca eka prema trasantu i indosantima zastarevaju za 6
meseci.Ovaj rok poinje tei od isteka roka za podnoenje eka na
isplatu
4.2.ekovne tube
Imalac eka moe radi zatite svojih prava prema ekovnim
dunicima upotrebiti odreene ekovne tube.Imalac eka imana
raspolaganjusamo jednu ekovnu tubu-regresnu tubu.Ova se tuba
moe podneti ne samo protiv regresnih ekovnih dunika ve i
protiv izdavaoca eka(trasanta).Najzad imalac eka moe podii i
tubu zbog neosnovanog obogaenja ekovnog dunika(trasanta) i
to pod istim uslovima kao kod menice.

5.VRSTE EKA

Prema nainu izdavanja ,tj. nainu oznaenja korisnika ili

imaoca eka ,razlikujemo ek na ime,ek po naredbi i ek na
donosioca.
ek na ime je takav ek u kome je izriito oznaen imalac
eka ,remitent,tj. lice kome se treba isplatiti ekovna suma.ek na
ime prenosi se kao i ek po naredbi ,indosiranjem,pa u sluaju da je
ovakav ek indosiran ,trasat je duan da isplatu eka izvri
poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.
ek po naredbi je takav ek u kome je prilikom izdavanja
oznaeno da se isplata ima izvriti po naredbi izvesnog lica .Ova
klauzula ovlauje remitenta da moe ek preneti dalje putem
indosamenta.
ak na donosioca je takav ek u kome nije oznaeno lice
kome se ima platiti ekovna suma ,ve se ona ima isplatiti svakom
donosiocu eka.Ovakav ek se prenosi tradicijom ,tj. Prostom
predajom drugom licu ,to omoguuje njegovu laku i brzu
cirkulaciju.Trasat je duan da ek na donosioca isplati licu koje mu
ovakav ek podnese na isplatu.
Pored ove tri vrste eka postoje i posebne vrste ekova prema
njihovom obliku i nameni ato su ;
Barirani ek je takav ek koji imalac eka moe naplatiti
samo preko banke .Radi toga se ek sa lica precrtava paralelnim
crtama koje su dijagonalno povuene.Naziv ovog eka nastao je od
francuske rei barrer,to znai precrtati.Barirani ek trasat
neisplauje u gotovom novcu imaocu eka ,ve ga dostavlja onoj
banci koja se javlja kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja
na raspolaganje imaocu eka,preko njegovog otvorenog rauna.
Isplatni ek je takav ek kojim se daje nalog trasatu da
ekovnu sumu isplati imaocu eka u gotovom.
Virmanski ek je takav ek na ijoj je prednjoj strani licu-
stavljena oznaka ,, samo za obraun,, .Virmanski ek se nemoe
isplatiti u gotovom novcu ,ve samo putem obrauna,na osnovu
koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos eka tekui raun
izdavaoca eka,a poveava tekui raun korisnika(remitenta)Oznaku
na eku moe staviti trasant a i svaku docniju imalac
eka.Virmanski ek se najvie upotrebljava meusobna plaanja
privrednih preduzea i organizacija.
Akreditivni ek upotrebljava se kod nas pri otkupu
poljoprivrednih proizvoda od proizvoaa kada ovaj otkup vre
trgovinska ,odnosno otkupna preduzea.Ova preduzea vre isplate
proizvoaima putem akreditivnih ekova.Korisnik moe dobijene
ekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne
banke i na svakoj poti..Akreditivni ek vai tri meseca od dana
izdavanja , aglasi na unapred na eku natampane iznose.Ovaj ek
se izdaje na ime odreenog lica.
Putniki ek izdaje se obino ukorist putnika ,turista,trgovca i
dr.Kod nas ove ekove izdaje Narodna banka i oni se mogu
upotrebiti za plaanje saobraajnih i drugih
usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne
banke i vae tri meseca raunajui od dana kada kupac eka potpie
ek kao trasant i stavi datum i mesto izdavanja eka.
Cirkularni ek je ek koji banka kao trasant izdaje
korisniku ,koji kod nje ima pokrie ,ovlaujui ga da isplatu eka
moe traiti od bilo koje njene filijale ili banke korespodenta.Ovom
vrsto eka se uveliko olakava plaanje i otklanja upotreba gotovog
novca.Cirkularni ekovi imaju dui rok vaenja ,oni vae 6 meseci
,raunajui od dana izdavanja.

http://www.maturski.org