www.mojaradionica.

com

DRVO
Pod drvetom se smatra viegodinja drvenasta biljka ija je visina iznad zemlje najmanje 5
m. Drvo se grana i stvara kronju tek na odreenoj visini debla. To je i najvanija razlika u
odnosu na grm kod koga vie stabljika izbija iz samog korena i na taj nain formira kronju
iznad same povrine zemlje. Deblo je centralni nosa stabla. Kod nekih vrsta drveta ono
prolazi kroz kronju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi ve na poetku kronje. Sam
oblik kronje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj umi i
slino.
Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najvia drvea su
australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu
do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m. Starost drveta mogue je, priblino, proceniti po
visini drveta.

Vrsta Starost drveta u godinama

drveta 40 60 80 100 120
Hrast 7 - 18 11 - 24 15 - 28 17 - 31 20 - 33
Bukva 5 - 17 9 - 24 12 - 30 15 - 35 17 - 38
Jela 3 - 13 8 - 25 13 - 28 15 - 32 13 - 34
Bor 6 - 18 8 - 22 10 - 26 11 - 29 21 - 31

Po debljini kao rekorderi se istiu Baobab koji ima opseg 35 45 m, taksodij (33 m) i
mamutovac (21 m). Opseg jele, hrasta i kestena kree se od 12 do 17 m. Po debljini, takoe,
moe da se odredi, sa odreenom tanou, starost drveta. Potrebno je izmeriti obim debla
na visini od 1.3 m od zemlje, pronai u tabeli odgovarajui obim i oitati priblinu starost
drveta.

Vrsta Starost drveta u godinama

drveta 40 60 80 100 120
Hrast 6 - 16 13 - 25 20 - 23 27 - 40 32 - 47
Bukva 4 - 14 11 - 23 14 - 29 18 - 36 21 - 43
Jela 2 - 12 7 - 24 13 - 34 18 - 41 23 - 46
Bor 8 - 16 11 - 23 15 - 33 18 - 43 25 - 49

Drvee dosee najveu starost od svih ivih bia. Zmajevac dosee starost od 6000 godina,
meksiki cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 3000, bukva 600
1000 godina.
Drvo se sastoji od tri vrste elija. Prva grupa elija provodi drvene sokove. Druga
grupa slui za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fizioloku
funkciju. Trea grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehaniku
funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu vrstou. Elementi koji ine sastav drveta su:
Ugljenik 50 %
Kiseonik 43.45 %
Vodonik 6 %
Azot 0.2 %
Pepeo 0.3 %

1
www.mojaradionica.com

U krajevima umerenog pojasa rast drveta ogranien je uglavnom na letnje mesece.

Godinjim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili vie kontinualan,
ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentrine zone koje se zovu zone prirasta.
God nije homogene grae. Deo goda koji je nastao u prolee je svetle boje. Deo goda koji je
nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fizioloki
aktivni i imaju samo mehaniki zadatak.

Osobine:
Boja je, pored teksture, jedna od najznaajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta
razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod domaih vrsta drveta razlike nisu znaajne i ne postoje
izrazite boje. Kod njih se boja kree od belkastog do tamnosmeeg tona. Ton boje je
ujednaen a vee razlike u boji su uoljive jedino izmeu belog i tamnog dela drveta. Drvea
koja rastu u tropskim predelima imaju ivi ton boje i arolikiju skalu boja Tako su ebonovina i
wenge crne boje, tikovina zlatnosmee, mahagonij i padauk vie ili manje crveni,
zapadnoindijski palisad modroljubiastog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod
mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta takoe utie
na boju nekog drveta.
Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima. Mnoge se pojavljuju u toku samog
rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv
po neravnomernoj obojenosti u sredinjem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika
kroz odlomljenu granu u sredite debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje.
Obzirom na presek drveta tekstura drveta moe biti:

Frontalna Radijalna Tangencijalna Spiralna

Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki znaaj pri
raspoznavanju vrste drveta.
Radijalna tekstura je znaajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka. Godovi se
niu kao paralelne linije.
Tangencijalna tekstura je karakteristina za daske koje se reu iz bonih delova
trupca.
Spiralna tekstura se moe videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora.
S obzirom na grau, tekstura moe biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno
raste ima pravilnu grau. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta.
Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena.

Po sjaju drvo moe biti bez prirodnog sjaja (kruka, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela,
grab), jaeg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen). ivi sjaj imaju neke egzotine vrste
drvea. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja.
Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlake drvo je balsa
(Ochroma spp.) sa zapreminskom masom 0.13 g/cm3, a najtee je gvajakovina (Guaiacum
officinale L.) sa zapreminskom masom 1.28 g/cm3.

2
www.mojaradionica.com

Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa

prostiranjem zvuka, odlian je materijal za akustinu izolaciju.
Mehanike osobina drveta koje dolaze do izraaja u graevinarstvu su elastinost,
vrstoa i tvrdoa. Mehanike osobine se uoavaju pri spoljanjem delovanju mehanikih
sila. Na ove osobine utiu smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i
njegova zapreminska masa.
Tvrdoa predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, jo tvreg tela u njegovu
masu. Taj otpor se moe osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja rafa i dr. Tvrdoa drveta
zavisi od vrste drveta, gustoe, vlanosti i slino. tvrde vrste drveta otpornije su na
povrinsko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepenita, pragove,
posebne graevinske konstrukcije i sl. Meke vrste drveta imaju prednost kod krovnih
konstrukcija, u rezbarenju, modelarstvu, za izradu ambalae i dr.
Rascepljivanje je razdvajanje drveta u uzdunom smeru. Rascepljivanjem se dobijaju
cepanice, potrebni oblici za neke posude, krovopokrivaki materijali, vinogradarski kolci, drvo
za ogrev. Meutim, rascepljivost je nekada loa osobina drveta koja uzrokuje potekoe u
sluaju zakucavanja eksera, zavrtanja rafa, struganja i rezbarenja.
Elastinost je osobina drveta da pod uticanjem vanjskih sila izmeni svoje dimenzije ili
oblik a potom se vrati u prvobitno stanje im one prestanu delovati.
Vrlo elastino drvo: Orah, jasen, breza, tik, ebonovina, mahagonij
Srednje elastino drvo: Bukva, hrast, smreka, dibetou
Slabo elastino drvo: bor, topola, palisander
Elastinost drveta dolazi do izraaja kod izrade eleznikih pragova, raznih sportskih
pomagala, ambalae, izrade amaca i sl.
Plastinost je kad optereenja premae granicu elastinosti ali pri emu ipak ne dolazi
do loma. Deformacija je trajna i drvo zadrava novi oblik i kada sile prestanu da deluju na
njega. Ova osobina je korisna u proizvodnji zakrivljenog nametaja, muzikih instrumenata,
sportskih pomagala u pletarstvu i kolarstvu. Najplastinije vrste drveta su bukovina i
jasenovina a neto manje javorovina. U praksi se esto sree termin ilavost. Pod ilavim
materijalom se podrazumeva onaj materijal koga moemo trajno deformisati ali se on velikom
silom opire toj deformaciji.
Trajnost je osobina drveta da krae ili due vreme odoleva faktorima koji menjaju
njegove prirodne osobine. Dugovenost drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava,
sadraja smole, teini drveta, vremenu see (trajnije je drvo koje se see u zimsko doba jer
je tada udeo vlage u drvetu manji a razvoj gljivica i insekata onemoguavaju niske
temperature), postupku nakon see, uticaju okoline i dr. Vrste koje imaju obojen crni deo
trajnije su od dugih, budui da su smola i druge komponente u njemu otrovne, pa spreavaju
razvijanje gljivica i insekata. Prema trajnosti drvo se deli na skupine:
Vrlo trajno drvo sredinji deo hrasta, aria, domaeg kestena, tikovina, mahagonij,
wenge
Trajno drvo borovina, smrekovina, jelovina, jasenovina, padauk
Malo trajno drvo javorovina, bukovina, grabovina, brezovina, drvo johe, lopovina,
topolovina, vrbovina, drvo trenje, divlji kesten.
Njegovu postojanost najvie naruavaju mikroorganizmi, insekti, mehanike povrede i vlaga.
Najveu trajnost pokazuje drvo upotrebljeno u suvoj prostoriji niste temperature bez prisustva
vazduha. Veliku trajnost pokazuje i drvo koje je stalno potopljeno u vodu. Najmanji stepen
trajnosti pokazuje drvo upotrebljeno u povrinskom sloju zemlje. Trajnost drveta se poveava
konzerviranjem.

Greke drveta

Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, izmeu ostalog, neophodno je poznavati

njegove greke. Greke drveta mogu se razvrstati na:

3
www.mojaradionica.com

Greke grae drveta

Greke koje potiu od uzroka fizike prirode (vetar, hladnoa, vruina, ovek)
Greke boje i konzistencije drveta
Greke koje potiu od insekata

Za tehniku upotrebljivost i vrednost drveta najvanije su sledee greke:

Nepravilnost preseka smatra se ako presek debla nije krug ve je

elipsa, kvadratan oblik ili potpuno nepravilan

Dvostruko ili viestruko srce. Na poprenom preseku vide se dva ili

vie srca. Nastaje zbog sraivanja dva debla u toku njihovog razvoja

Nepravilnost toka vlakana. Vlakna teku uzdunom osom debla, ali

njihova uzduna osa nije pravac nego talasasta linija (javor rebra)

Okruljivost je razdvajanje drveta u smeru godova. Ovoj greci su

sklona debla jela, bresta, pitomog kestena, cera bukve i smreke.

Paljivost je raspucavanje donjeg dela debla u radijanom smeru.

Raspukline su najire u srcu, a sve ue prema periferiji debla. Paljivost
se javlja kod starih debla hrasta, jele i aria.

Lana sr kao posledicu ima rastavljanje drveta izazvanog gljivicama

jo za vreme rasta drveta. esta je pojava kod bukve, javora, jasena i
graba.

4
www.mojaradionica.com

Kvrge su ostatci grana ili pupova

Trule je posledica razornog delovanje nekih vrsta gljivica

Raspukline drveta nastaju od zime (deblo prsne u donjem delu u

radijalnom smeru) i od suenja (nastaju naglim suenjem drveta)

Vitlanje je posledica nepravilnog utezanja i bubrenja drveta

Usukanost. Greka kod koje vlakna teku spiralno oko uzdune

osovine, a ne uporedo sa njom. Obino ova deformacija nastaje u
blizini kvrga

Smolne vreice su meuelijski prostori ispunjeni smolom

5
www.mojaradionica.com

Srne mrlje su na poprenom preseku male crveno smee mrlje, a na

uzdunom isti takvi trakovi. Nastaju delovanjem Agromyza

Piravost je posledica razornog delovanja gljivica na oborenom stablu.

Drvo je na poetku u tagovima prlavosmee boje. Proces traje 4 5
meseci posle ega je drvo neupotrebljivo. Bukovo drvo je naroito
podlono ovom delovanju gljivica

Modrenje borovine, smrekovine, jelovine ali i nekih drugih vrsta kao

to su ari, javor, hrast i lipa. Nastaje kao posledica delovanja gljivica
Ophiostama spp. Drvo postaje prljavomodro. Ovo ne smanjuje
tehnike osobine drveta ve je samo estetska greka

Greke od insekata su buotine (hodnici) koje bue insekti i njihove

larve u drvetu pa tako umanjuju tehniku upotrebljivost drveta.
Crvotoinu uzrokuju insekti koji ive u drvetu (ksilofagni insekti). Za
njih je drvo hrana i prebivalite. Jedinke polau jajaca iz kojih se legu
liinke. One prodiru u drvo i u njemu kopaju rovove. Tako uzrokuju
mehanika oteenja koja smanjuju vrstou i tvrdou. Veliku hranjivu
vrednosti ima beli deo i deo ispod kore pa veina insekata ivi u tim
delovima. Sredina je tvra i manje bogata hranjivim materijama, a
sadri i tanin, smolu, kinone, alkaloide i dr. Sve ove materije deluju na
insekte kao otrov. Napadaju ivo, oboreno, neobraeno i obraeno
drvo

6
www.mojaradionica.com

Upotreba drveta

Podruje upotrebe drveta je jako iroko. Sa razvojem tehnike raste i broj naina
primene drveta. Primera radi, pre prvog svetskog rata drvo se koristilo na neto vie od 2000
naina da bi broj naina korienja drveta neposredno pred drugi svetski rat porastao na
5000. Prema upotrebi razlikuje se:
Tehniko drvo (Oblo, tesano, cepano, rezano)
Hemijsko (slui za dobijanje celuloze, tanina, smole i drvenog uglja)
Ogrevno drvo su komadi koji nisu upotrebljivi ni kao tehniko drvo ni kao hemijsko.

Obradom drveta dobijaju se razni poluproizvodi kao to su furniri, daske, lamelirano drvo
(dobija se lepljenjem furnira), ploe iverice (izraene od iverja), ploe od drvenih vlakana
(slue u graevinarstvu za oblaganje i izolaciju)

Natapanjem drveta vetakim smolama i metalima dobija se materijal vee teine, koji
se moe lako obraivati.

Abies Alba Obina jela Drvo uto-bele do crvenkaste boje koje naknadno
potamni. Veoma mekano i elastino drvo. Zbog mnogobrojnih vorova srednje je
obradivo. Koristi se za izradu nametaja i kao graevinsko drvo.

Kanadski javor - Acer saccharum Marsh eerni Javor raste na

severu Severne Amerike, naroito na zapadu Kanade i u severozapadnim krajevima
SAD. Drvo je beloukaste boje, a na vazduhu moe da pouti. Tekstura je nekada
talasasta. Drvo je tvrdo, srednje elastino i teko se cepa. Slabo otporno na gljivice i
insekte. Drvo je fino, ima svilenkast odsjaj i dosta se stee pri suenju. Zbog izrazito
svetle boje i odlinih mehanikih osobina, javorovina se koristi u proizvodnji furnira i
manetaja visokog kvaliteta. Drvo je idelalno za izradu tesarskih i rezbarskih
proizvoda, muzikih instrumenata i sl. Parketi od javorovog drveta su veoma
dekorativni.

Afriki padauk - Pterocarpus soyauxii - Uspeva u srednjem i tropskom

pojasu zapadne afrike.Beli deo je belkaste ili ukaste boje. Tamniji deo ima
karakteristinu crvenu boju, ona sa vremenom postaje tamnosmeecrvena sa
svetlim crvenim prugama. Drvo je tvrdo, vrsto i vrlo elastino te otporno na
habanje. Beli deo je slabije, dok je tamniji vrlo trajan. Koristi se u proizvodnji furnira,
kvalitetnig nametaja, za umetnike proizvode. esto se koristi pri izradi podnih
obloga u javnim prostorijama gde je prohodnost velika. Odlikuje ga velika stabilnosti
i zato je pogodan za polaganje na podno grejanje.

7
www.mojaradionica.com

Afrormosia Elata Raste u ekvatorijalnom pojasu zapadne Afrike izmeu

Obale Belokosti i Zaira. Zbog visokog postotka tanina drvo pomodri ukoliko doe u
dodir sa gvoem. Beli deo je svetliji od tamnog koji je zlatnoukaste boje , a na
svetlosti tamni usled oksidacije. Drvo se malo stee. Drvo je tvrdo i elastino. Beli
deo je srednje, a crni izrazito postojan i trajan. Koristi se kao graevinsko drvo, za
izradu nametaja, stepenita, podne i zidne obloge, orue za poljoprivrednu
delatnost, za dekoraciju enterijera, u brodogradnji. Iz odabranih tabla se izrauje
furnir koji se koristi kao dekorativna obloga.

Doussie - Afzelia Africana Raste u kinim umama i savanama tropskog i

ekvatorijalnog pojasa. Beli deo bledo ukaset boje, a tamni sveto smee, dok pri
suenju dobija intenzivno seme crvenu boju. Drvo je grubo. Sakuplja se
umereno. Drvo je tvrdo, vrsto i vrlo elastino, te otporno pri upotrebi. Teko se cepi.
Beli deo je manje trajan u odnosu na crni koji je vrlo otporan. Drvo je vrlo cenjeno
kod stolara, kako za unutranju tako i za spoljanju primenu. Koristi se kao
graevinsko drvo. Koristi se i za laboratorijski nametaj kao i tamo gde su pristutne
hemikalije.

Afrika Ebonovina Diospyrus Raste u centralnoj i junoj Africi. Ima

veoma finu teksturu sa nepravilnim vlaknima. Sredinji deo totalno crn, a beli deo
ukast. Izuzetno jako, vrsto i tvrdo drvo sa velikom otpornou na udarce,
habanje, truljenje i insekte. Koristi se za izradu klavira i drugih muzikih
instrumenata, za obradu na strugu, rezbarenje, drke za noeve...

Bubinga Guibourtia Deneusie Slaba elastinost, pored toga ima dosta

depova sa smolom. Srednje je trajnosti, osetljivo drvo na udarce. Crni deo je
izdrljiv samo ako je podvrgnut konzervaciji, beli deo je vodopropusan. Slui za
oblaganje zidova kancelarija, za furnir i parket. Takoe se koristi i za izradu drki
noeva.

Muirapiranga Brosimum Rubesoens Veoma elastino drvo, odlikuje

se velikom gustinom i otporan je na udarce ali se i lako cepa. Slabo se oblikuje na
pari. Dugotrajno drvo i veoma otporno uz primenu zatitnih sredstava. Koristi se za
furnir, dekorativne umetke, ukraavanje, fine kutije, obrada na sturgu.

Kesten - Castanea Sativa Uspeva u junoj Evropi i severozapadnoj Africi,

a srodne vrste i u Severnoj Americi i na Dalekom istoku. Drvo je grubo a struktura
mu nije homogena. Drvo sadri mnogo materijala od koga se dobija tanin. Ima
obojen tamni deo, obino sivkastocrvenkaste do smee boje, koja na vazduhu brzo
postaje tamnija, dok je beli deo uzak i ukasto bele boje. Tamni deo je vrlo trajan
i otporan na gljivice i insekte. Drvo je srednje tvrdoe i slabe elastinosti. Koristi se
za izradu rezanog furnira, nametaja, za obloge, stepenita, parket, muzike
instrumente i sl. Iz kore dobija se tanin.

8
www.mojaradionica.com

Iroko - Chloraphora Excelsa Raste u vlanim umama tropske Afrike, od

Siera Leonea na zapadu do Tanzanije na istoku. Na zapadu Afrike od Senegala do
Gane. Beli deo drveta je sivo ukast i jasno odudara od tamnog dela, koji je kod
starijeg drva ukasto tamno sme sa svetlijim prugama. Sa vremenom ova boja e
potamniti usled oksidacije. Drvo je tvrdo, vrsto i elastino. Tamni deo je vrlo trajan
a beli ne. Drvo se malo stee i poput tika je vrlo stabilno. Teko se obrauje zbog
kalcijevog karbonata. Drvo se koristi kao masivno i graevinsko drvo te u
brodogradnji (zamena za tikovinu). Naroito je cenjeno u stolariji kod izrade
nametaja, unutranje opreme, podnih obloga, stepenita, rezbarskih predmeta.

Morado machaerium schlerotylon raste u centralnoj i junoj Americi.

Purpurno mrke je boje sa upadljivim braon ili crnim linijama.

Sapelli Entandrophragma cylindricum Rairen u tropskim umama

zapadne, srednje i istone Afrike. Beli deo je uzak, bele ili svetloute boje. Crni deo
ima nakon see crvankastu boju koja nakon nekog vremena potamni i postaje
crvenkastosmea. Drvo je sjajno i fino. Osrednje se stee pri suenju. Srednje je
tvrdo i vrsto, elastino je i otporno na habanje. Beli deo je slabo postojan a crni
bolje. Sapelli podsea na mahagonij i zbog toga se koristi za izradu furnira i
prestinog nametaja, za unutranju opremu kancelarija i drugih vanih objekata, za
izradu graevinske stolarije. Koristi se u brodogradnji i automobilskoj industriji, za
klavire i druge muzike instrumente, parkete i skupocene podne obloge.

Bukva Fagus Sylvatica Od ute do smee boje. Uspeva u centralnoj i

junoj Evropi. Tvrdo drvo koje se lako obrauje. Pri suenju jako se skuplja. Usled
delovanja pare lako se preoblikuje i dobija crveno smeu boju. Veoma osetljiva na
vlagu i koristi se samo za unutranje radove. Koristi se za proizvodnju parketa i
delova nametaja.

Bucote Cordia Alliodora Srednje jako drvo sa dobim mogunostima

oblikovanja na pari. Srednja trajnosti, otporan je samo uz konzervatorski tretman.
Beli deo je vodopropustan. Koristi se za izradu furnira, dekorativnih kutija, brodskih
paluba...

Zingana Microberilinia Brazzavillensis Prvenstveno se koristi u

dekorativne svrhe gde snaga i mehanike karakteristike nisu bitne. Nije trajno drvo i
veoma je osetljivo na insekte. Koristi se za izradu dekorativnih i skupih stvari, za
rezbariju i ukrasne panele.

9
www.mojaradionica.com

Mutenye - Guibourtia Arnoldiana Raireno je u tropsko ekvatorijanom

pojasu zapadne Afrike, od Obale Slonovae do Angole. Najee u podruju reke
Kongo. Beli deo je ukasto sivkast i jasno se razlikuje od crnog koji moe biti
raznih boja, od ukaste do crvenkaste, sivkaste i maslinasto zelene. Drvo je fino,
svilenkastog sjaja, srednje tvrdoe. Beli deo je slabo, a crni dobro otporan na
napade gljivica i insekata. Po spoljanjem izgledu podsea na orahovinu pa se
koriste njegove dekorativne osobine u obliku masivnog drveta ili furnira. Koristi se za
izradu nametaja, podne obloge, unutranje stepenice, rezbarske proizvode, izradu
bilijarskih tapova i sl.

Jatoba - Hymenaea Corubaril Rairen je u tropskom pojasu Srednje i

June Amerike kao i na Zapadnoindijskim ostrvima. Beli deo je irok,
svetlocrvenkaste boje i jasno se razlikuje od crnoga koji je obino narandasto crven
ili tamnocrvenosmekast. Drvo je sjajno i fino do grubo pod opipom. Drvo je vrlo
tvrdo i vrsto, izrazito elastino i otporno na habanje. Vrlo teko se cepa. Beli deo je
slabo, a crni vrlo otporan na napade gljivica i insekata. Pri suenju se osrednje
stee. Radi lepe boje i odlinih mehanikih svojstava drvo se koristi u proizvodnji
furnira, nametaja visokog kvaliteta, za unutranje opremanje, prozore, vrata,
obloge, parket i sl.

Merbau - Intsia Palembanica ume ekvatorijalnog pojasa s mnogo

padavina, koje se rasprostiru od jugozapadne Azije do Filipina i drugih ostrva Tihog
okeana. Svetli deo je belkast ili bledo ukast i po boji se jasno razlikuje od crnog
dela, koji pri suenju dobija smekasto crvenkasti ton. U crnom delu su vidljive
pruge ukaste boje. Ima dobre mehanike osobine i trajnost. Svetli deo nije
otporan na insekte. Ovo drvo je cenjeno u stolarstvu za unutranju i spoljanju
upotrebu, za podne obloge kako unutranje tako i spoljanje. Radi dobre
postojanosti na otvorenom koristi se i kao graevinsko drvo.

Orah Juglas Regia Spada u skupoceno drvo. Nemaka i francuska

orahovina je sivkasto-smea, prekomorske zemlje daju ljubiastu nijansu orahovini
dok su ostali crveno-smee varijante. To je tvrdo i vrsto drvo sa lepom teksturom.
Iako posle suenja se ne menja, ne odgovara mu vlaga. Koristi se za izradu
nametaja, furnira i za duborez.

Ari evropski Larix Decidua Raste u Alpama, na Karpatima i u niim

delovima june Poljske. Beli deo drveta je uzak i ukast, a jezgra crvenosmea.
Bogat je smolom. Smolasti kanali su sitni, ali brojni. Drvo je srednje tvrdoe, vrlo
elastino i dobro se cepa. Stee se srednjom jainom. Ari je odlino graevinsko
drvo, naroito prikladno za vodene konstrukcije i mostove (zbog smole je
vodonepropusno). Koristi se za stambeni i masivan nametaj, furnir i obloge. Zbog
svoje lepe boje, dobre obradivosti i odgovarajue tvrdoe, ovo drvo je idealno za
izradu stepenita, podova i parketa.

Wenge - Millettia Laurentii Raste u ekvatorijalnom delu zapadne Afrike.

Tekstura je gruba. Beli deo je uzak, sivobele boje. Crni deo je tamnosme sa
naizmeninim cinim i beliastim prugama koje drvetu daju dekorativni izgled. Sa
vremenom drvo tamni. Beli deo je srednje, a crni veoma izdrljiv i trajan. Zbog
prirodne otpornosti na habanje ovo drvo je odlino za podne obloge u javnim
prostorijama gde je prohodnost velika. Koristi se u industriji nametaja a zbog svoje
interesantne teksture esto se koristi za izradu stubova, furnira i slui kao
dekorativni element u hotelima i konferenciskim salama.

10
www.mojaradionica.com

Popple Liriodendron Tulipifera Drvo je srednje gustoe, slabo

elastino i slabo otporno na udarce. Slabe jaine i srednje otporno na lomljenje.
Takoe ima srednje dobre osobine savijanja na pari. Nije trajno drvo, beli deo je
otporan samo uz zatitu. Koristi se za pravljenje figura, rezbarenje, opremanje
enterijera kod brodova, igrake, vrata.

Honduras Mahagony Swietenia Macrophylla Drvo ima slabu

elastinost i srednju otpornost na lomljenje. Veoma male gustine i loe podnosti
udare. Krarakteristike koje pokazuju oblikovanje drveta na pari su osrednje. Crni deo
je trajan i otporan na truljenje i insekte. Koristi se za izradu vrhunskih furnira,
ureenja poslovnih prostora, enterijera u brodovima, klavira, figura, a pogodan je i
za rezbarske radove i obradu na strugu.

Maslina evropska Olea Europea Jako traeno i prilino skupo drvo.

Zbog izraene teksture koristi se za proizvodnju malih ukrasnih predmeta.

Smreka Picea abies Vrlo raireno drvo. Uspeva u severnoj Evropi i

brdovitim predelima june i srednje Evrope. Sredite drveta nije obojeno, a samo
drvo je ukastobele boje i svilenkastog sjaja. Drvo je meko, lako se cepa i elastino
je. Na otvorenom je slabe trajnosti, teko se impregnira, nezatieno je i nije
otporeno na gljivice i insekte. Koristi se kao konstruktivno i graevinsko drvo, za
nametaj, furnir, plafonske i zidne obloge, drvene ploe, stepenice, brodski pod, za
proizvodnju celuloze i papira, ibice i sl. Posebna je rezonantna smerekovina i ona
se koristi za izradu muzikih instrumenata.

Divlja trenja - Prunus Avium Tvrdo i vrsto drvo. Uspeva u Evropi i

Zapadnoj Aziji. Nije trajno drvo. Koristi se za izradu nametaja, furnira i rezbarskih
radova.

Louro Faia Roopola Brasillensis Srednje jako drvo sa malom

gustinom ali izuzetno dobrim elastinim karakteristikama. Koristi se za izradu furnira,
lakih konstrukcija, panela, ornamentni umetci...

11
www.mojaradionica.com

Tananeo Peltogyne Raste u tropskim predelima centralne i june Amerike.

Ima finu teksturu. Beli deo je krem bele boje dok tamni deo ima purpurnu boju koja
potamni kada se izloi svetlosti. Izuzetno jako, tvrdo i vrsto drvo. Jako otporno i
stabilno. Elastinost mu se moe okarakterisati kao osrednja. Koristi se u rezbariji,
laboratorijama (krajnje je otporno na uticaj kiselina) za izradu furnira, podova,
ulaznih vrata, kao i za gradnju brodova.

Lapacho - Tabebuia ipe Raste u srednjem pojasu June Amerike, naroito

u Brazilu, Argentini i Paragvaju. Beli deo je ukast, a crni varira od tonova
maslinasto zelene do maslinasto smee boje sa uestalim crnim ili tamnosmeim
pegama. Drvo je fino, ravnomerne strukture i srednje se stee pri suenju. Vrlo je
vrsto i tvrdo, elastino i otporno na habanje. Crni deo je vrlo trajan i otporan na
gljivice i insekte. Koristi se kao graevinsko drvo, za proizvodnju furnira, nametaja
visokog kvaliteta, tesane proizvode, podne obloge u javnim prostoirjama kojima
prolazi mnogo ljudi. ukasti kristali menjaju boju u alkalinm tenostima pa se
koriste kao indikatori u medicini.

Tikovo drvo - Tectona Grandis Spontano raste u umama u niim ili

brdovitim predelim ajune Azije, od Indije do Vijetnama. Kao plantano drvo raste na
Javi, u ekvatorijanom delu Afrike i Srednje Amerike. Tekstura je gruba, na
radijalnom preseku ima lep sjaj. Bela jezgra je svetlosmee boje, a tamni deo
zlatnosme sa zelenkastim, ponekad i crnim prugama. Na vazduhu tamni. Povrina
je na dodir masna, a ima specifian miris stare koe. Drvo je srednje tvrdo, vrlo
elastino i loe se cepa. Pri suenju malo se stee.Beli deo nije toliko trajan ali crni
jeste.Koristi se za izradu skupocenog nametaja, prikladno za spoljanju upotrebu,
u brodogradnji nezamenjivo.

Brest - Ulmus carpinifolia Uspeva u srednjoj i junoj Evropi, severnoj Afirci

i zapadnoj Aziji. Brestovina je porozna vrsta drveta obojenog sredita. Beli deo je
irok i ukast, a tamni okoladno sme. Drvo je srednje tvrdo i srednje vrsto, jako
se stee pri suenju, elastino i ilavo i jako se teko cepa. Beli deo nije trajan, a
tamni jeste. Nije otporan na vremenske uslove. Koristi se u graevinarstvu za
izradu vodenih konstrukcija, za nametaj, za izradu plemenitog furnira, za obloge,
parket, sportski pribor i svuda gde se zahteva elastinost i ilavost.

Lipa - Tilia sp Nije prvoklasno drvo. Crvenkasto bele boje. Meko, vrsto i
elastino drvo. Svee drvo pri suenju se izuzetno skuplja, ipak jednom osueno
nema promena. Odlino se obrauje ali nije pogodna za spoljanje radove. Koristi
se za delove nametaja i jeftinije rezbarske radove.

Hrast Quercus ilex Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je
teko i tvrdo drvo zbog ega je i obrada oteana. Dugotrajno je drvo (u zatvorenom
prostoru moe da opstane i 800 godina). Nije pogodno koristiti eline i gvozdene
eksere obzirom da ima mnogo tanina zbog ega se pojavljuju crne mrlje koje nije
mogue odstraniti. Manje vredni komadi slue za potrebe graevine, pragove...
Bolje vrste se koriste za unutranje radove, za izradu furnira i nametaja. Na vlazi
se malo skuplja i krivi. Ako se koristi pod vodom pocrni i otvrdne kao kamen. Zbog
toga ima veliku primenu u hidrogradnji.

12
www.mojaradionica.com

Bor obini Pinus Sylvestris Beli deo je crvenkaso bele boje, a tamni
crvenkasto ut. Na vazduhu brozo potamni. Rairen je po celoj srednjoj i severnoj
Evropi kao i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje tvrdo, nije elastino, lako
se cepi i obrauje Beli deo je manje otporan a crni je vrlo trajan (u zatvorenom
prostoru 1000 godina). Vrlo je osetljivo na drvne tetoine i mora se impregnirati pre
zavrne obrade. To je graevinsko i stolarsko drvo. Koristi se za unutranje radove,
kod izrade masivnog i obinog nametaja, furnira, obloga, brodskog poda, parketnih
daica i dr.

13