SAGLEDAVANJE SADASNJOSTI IZ PERSPEKTIVE BUDUCNOSTI

OD BODRIJARA DO SAJBERPANKA

Zan Bodrijar je bio preteca I prorok novog tehnoloskog sveta koji sajberpank
fikcija istrazuje I opisuje.

Sajber-kiber-grc. koren-kontrola.U pojmu kibernetika (kontrolni sistemi

visoke tehnologije)kombinovanje kompjutera, nove tehnologije I vestacke
stvarnosti sa strategijama odrzavanja I kontrole. Koren sajber povezan I sa reci
sajborg (opisuje sintezu ljudskog bica I masine I oznacava predmete I iskustva
visoke tehnologije. Termin pank potice od pank-rok pokreta I oznacava
iskustvo surovog urbanog zivota, droge nasilja Sajberpank se odnosi na spoj
visoke tehnologije sa prizemnom ulicnom kulturom.

Zan Bodrijar jedan od interesantnijih teoreticara medijske kulture 70/80 godina

xx veka. Studije simulacije, implozije(medjusobno stapanje razlicitih
fenomena), hiperrealnosti i efekata nove komunikacione, informacione i medijske
tehnologije. Opisivao je pojavu novog postmodernistickog drustva. Njegov svet
je svet dramaticne implozije, u kojem se klase, polovi, politicke razlike razlicita
drustva i kulture medjusobno prozimaju, brisuci granice i medjusobne razlike.
Tokim 80tih i pocetkom 90tih Bodrijar je lutao i menjao pravac, a sajberpank
postaje knjizevni trend. Dela Vilijema Gibsona, Bilija Sterlinga, Radija Rakera
postala su najprivlacnije predstave i prikazi naseg savremenog drustva , drustva
visoke tehnologije i medijske kulture Gibson- Neuromanser, kljucni tekst
sajberpank pokreta.

Dela sajberpanka pruzaju upecatljivu viziju novog tipa tehnoloskog drustva, u

kome se ljudi i masine neprestano prozimaju, a samo ljdsko bice prolazi kroz
drasticne mutacije. I Bodrijar i ostali sajberpank autori nastoje da prikazu
sadasnjost analizirajuci trendove buducnosti koji su vec prisutni u drustvu. Ovi
autori slikaju nasu sadasnjost sa stanovista sopstvene vizije buducnosti,
demonstrirajuci moguce posledice trenutnih pravaca razvoja, slikaju pejzaz sveta
u kojem vladaju informacije i mediji, u kojem se ljudska bica stapaju sa
tehnologijom. Sadasnjost se u njihovim delima posmatra iz perspektive
buducnosti koja se ogleda u iskustvima i trendovima sadasnjeg trenutka. Daglas
Kelner, sajperpank naucnu fantastiku posmatra kao neku vrstu drustvene teorije
i Gibsona cita kao drustvenog teoreticara, dok za Bodrijarovu futuristicku
(postmodernisticku) drustvenu teoriju kaze da se moze citati kao naucna
fantastika.

Kao supkulturni fenomen ,sajberpank u sustini oznacava ostri avangardni stav

prema tehnologiji i kulturi, spremnost za prihvatanje novog, kao i za pobunu
protiv ustaljenih struktura i autoriteta radi sticanja novog iskustva i primene
novih tehnologija. Sajberpank deluje izvan zakona, u korist decentralizovane
supkulturne primene nauke i tehnologije u sluzbi pojedinca, protiveci se
centralizovanoj drzavi i korporacijama. Sajberpank kultura prihvata tehnologiju
koja sluzi licnim ambicijama pojedinca. Kao zanr, sajberpank se moze shvatiti
kao sistem upozorenja, koji nam predstavlja buducnost bez mogucnosti da je
ljudka bica kontrolisu i oblikuju prema svojim potrebama.Kao knjizevni fenomen,
sajberpank karakterise senzibilitet i vezanost za savremeno okruzenje visoke
tehnologije. Njegov stl karakterisu intezivni i slioviti opsi, komplikovani zapleti,
bizarne i nasirne licnosti koji se bore za moc i opstanak u savremenom svetu
korporacija.

Ostvarenja sajberpank fikcije su urbana i bave se urbanim iskustvima kriminala,

droge, seksa i rokenrola, komercijalizovanim okruzenjem visoke tehnologije.
Sajberpank fikcija predstavlja pogled na blisku buducnost u kojoj
megakorporacije kontrolisu sve aspekte zivota, a kojima tehnologija omogucava
intezivni sistem kontrole, sve je roba, a zivot je jeftin. Sajberpank predstavlja
odgovor na eksploziju i polavu tehnologije i masovne kulture. I sajberpank i
posmodernisticka teorija proizvodi su okruzenja visoke tehnologije, i obe se
bave njenim opisivanjem i objasnjenjem.Drustvo prikazano u sajberpank delima
je kapitalizam bez granica. Neobuzdani kapitalizam svodi drustvo na haos,
prirodna sredina je unistena, sve postaje vestacko, a iskustvo tehnoloski
modifikovano.

Bodrijar je ukazao i na imploziju biologije i tehnologije, ljudski delovi tela se lako

zamenjuju tehnoloskim protezama, licnonst postaje programirana, mozak i
kompjuter se prozimaju i stapaju, a pojedinci ulaze u cudan novi svet
tehnologije. On je jos ukazao i na to da je koncept realnosti vremena i prostora
doveden u pitanje pojavom sajeberprostora. U novom informatickom drustvu
visoke tehnologije brisu se granice izmedju razlicitih kultura, biologije i
tehnologije, realnog i nerealnog. Novi svet je pun vestackih i kompjuterski
generisanih identiteta, droga i implantanata, gubi se granica izmedju fizicke i
virtuelne stvarnosti. Taj novi svet je svet u kome se razlicite rase, kulture i
nacionalnnosti stapaju u jedinstvenu futuristicku kulturu visoke tehnologije.
Tehnoloske promene odvijaju se takvom brzinom da stvarnost nimalo ne
zaostaje za najfantasticnijom fikcijom.

U delima Gibsonova i drugih autora sajberpanka, tehnologija je

antropomorfizovana, poput automobila koji govori i sam se krece, a
kompjuterske konstrukcije imaju sopstvenu licnost. Ljudi su tehnologizovani uz
pomoc implantanata, hirurskih zahvata, droga i genetskog inzenjeringa koji
menja samu sustinu licnosti, stvarajujci novu sintezu coveka i tehnologije.
Tehnologija stice vecu moc i suverenitet od ljudskog bica.

Sajberpank fikcija nudi neustrasiv i realistican pogled na strukturu moci u svetu

u kojem zivimo i postavlja vazna pitanja o tome na koji nacin tehnologija utrice
na nase iskustvo, kao i kakav je status ljudskih bica u trenutku kojem se
infrastruktura drustva menja sa industrije i proizvodje ka medijskoj i
informacionoj kulturi, u novoj eri tehnokapitalizma. Sajberpank rasvetljava
sadasnojst projektujuci vizije buducnosti koje objasnjavaju kljucne fenomene
sadasnjeg trenutka, kao i njihova moguca dejstva. Sajberpank autori imaju
izvalansiran stav prema tehnoloskoj eksploziji i imploziji tehnologije, kulture i
ljudi. Tehnologija je sveprisutna pojava koje pojediinicima pruza mnogobrojne
mogucnosti zadovoljsva i slobode, ali i mogucnost unistenja i porobljavanja.

Bodrijar i sajberpank stvaraju prosvetljjuce vizije savremenog drustva, opisuju

kljucne trendove i fenomene sadasnjosti, daju doprinos drustvenoj teoriji.
Sadasnjost je napeta buduci da se novi oblici tehnologije otimaju kontroli, dok se
drustvenopoliticko ustrojstvo i njegove institucije ruse ili ocigledno ne uspevaju
da izdaju na kraj sa izazovima savremenog doba. Zato je pravi momenat za
sumorne i pesimisticke vizije, a Bodrijar i Gibson daju opis osecanja panike i
anksioznosti u vezi sa sadasnjoscu i buducnoscu. Tehnologija i sistemi
komunikacija polako postaju fundamentalna sredsva moci. Tako u sajberpank
pokretu postoji neka vrsta populizma koja se zalaze za to da pojedinci treba da
koriste tehnologiju u sopstvene svrhe. Novi prostori kompjuterskih i medijskih
komunikacija pruzaju mogucnost vecem broju ljudi da ucestvuje u javnim
debatama, u javnost tako dopire veci broj razlicitih gledista i vidokruga nego sto
je bio slucaj pre kompjutera. Sajberpank nas navodi na razmisljanje o tome na
koji nacin tehnologija u ljudskom zivotu moze postati i konstruktivna i
destruktivna.

LITERATURA

Daglas Kelner, Medijska kultura, Clio 2004,488-542, Osnovna

www.nb.rs- Ljubomir Masirevic,Mediji i postmoderna stvarnost, pregledni naucni

clanak,2009, dodatna

www.nb.rs-Predrag Krstic, Saznanje I proricanje- o zamislivosti

buducnost,dodatna

Tema prezentacije MEDIJISKI FUTURIZAM

Profesor- ZORAN JOVANOVIC

Student- Maja Kostadinovic