GENETIKA MODIFIKACIJA BILJAKA

(METODE GENETIKE MODIIKACIJE)

Najee modifikovane biljke jesu usjevi, kojima se
dodaju ili oduzimaju geni metodama genetikog
inenjeringa, u koje spadaju genski pitolj,
elektroporeza, mikroinjekcija i agrobakterija. U skorije
vrijeme, CRISPR i TALEN metode omoguile su mnogo
preciznije i prikladnije tehnike modifikacije.

Genski pitolj ili sistem biolistike isporuke

estica, izvorno dizajniran
za genetiku transformaciju biljaka, je ureaj za
injekciju elije s novom genetikom informacijom.
Korisni nosa je elementarna estica a
tekog metala obloena plazmidnom DNK. Ova tehnika
se esto jednostavno naziva biobalistika ili biolistika.

Ovaj ureaj je u stanju transformisati gotovo bilo koju

vrstu elije, ukljuujui i biljke, i nije ograniena na
genetiki materijal jedra, ona takoe moe
transformisati organele, ukljuujui plastide.

Biolistik tehnika omoguava unoenje stranih gena u

razliita biljna tkiva (elijska suspenzija, kalus, embrio,
meristem, djelovi lista, mikrospore i dr.) iz kojih se,
kulturom biljnog tkiva, ostvaruje njihova regeneracija do
kompletne biljke. Postupak transformacije biljaka ovim
putem sastoji se u tome to se strana DNK prvo vee za
neki plemeniti metal (zlato ili volfram) i nakon toga se
pod velikim pritiskom (helijuma ili tenog azota)
mikroprojektilima ubaci u
ciljane elije. Metalne partikule (mikroprojektili) prodiru
kroz elijski zid i membranu i ne oteuju ih, a pri tome
se formiraju pore koje su dovoljnih dimenzija za ulazak
strane DNK u unutranjost ciljane elije. Ovim putem se
danas uspjeno transformiu biljke, gljive, alge, razni
prokarioti
(Bacillus, Pseudomonas, Agrobacterium, Erwinia i E.
coli), a na ovaj nain je mogue izvesti i transformaciju
citoplazmatskih organela (hloroplasta i mitohondrija).

Elektroporeza omoguuva dostavu velikih molekula

koji nikad ne bi mogli ui putem pasivne difuzije,tako
to aplicira kratke i intezivne eletrine pulseve. Ovaj
postupak se oslovljava kao genski elektrotransfer kad
su molekuli koji se transportuju DNK. U mikrobiologiji
ovaj proces se cesto koristi da se modifikuju biljni
protoplast tako sto se dovodi nova kodirajua DNK.

Mikroinjekcija se upotrebljava za ubrizgavanje tenih

supstanci na mikroskopskom nivou. Cilj su esto ive
elije ali se takodje ukljuuju i medjuelijski prostori.
Mikroinjekcija je jednostavan mehaniki proces koji
obino ukljuuje invertni mikroskop. Za procese kao to
su elijska ili pronukleusna injekcija, ciljne elije se
nalaze ispod miroskopa i dva mikromanipulatora, od
kojih jedan dri kapaljku, a drugi mikrokapilarnu iglu,
obino promjera izmedju 0.5-5m. . Na ovaj nain se
proces moe se koristiti za unoenje vektora u
odredjenu eliju.
CRISPR su segmenti prokariotske DNK koje sadre
kratke sekvence baza koje se ponavljaju. One grade
osnovu za tehnologiju promjene genoma koja se zove
CRISPR-Cas9, i koja omoguava trajnu modifikaciju gena
organizma. CRISPR/cas sistem je prokariotski imuni
sistem koji je zaduen za odbranu od stranih genskih
elemenata tako sto Cas proteini prepoznaju i kidaju
stranu DNK.
Jednostavna verzija ovog sistema, CRISPR-Cas9, je
modificirana tako da moze da preureuje genome.
Dostavljajui Cas9 nukleazu, mogue je kidati elijski
genom na tano odreenoj lokaciji, dozvoljavajui da se
ve postojei geni odstrane ili dodaju novi. Ova metoda
je esto u upotrebi pri poboljanju sjemena usjeva.
TALEN su restrikcioni enzimi koji mogu biti izmijenjeni
da kidaju tano odreene sekvence DNK,a mogu se
vezivati za praktino bilo koju sekvencu DNK. Pa
ovako,kada se vee sa nukleazom, DNK moe biti
presjeena na toj lokaciji. Ovi enzimi mogu biti uneseni
u eliju radi upotrebe u genskoj modifikaciji.
Ovo efikasano orue za gensku modifikaciju, nalo je
primjenu u genskoj modifikaciji biljaka sa ciljem
poboljanja osobina.