KOSTIM U FRANCUSKOJ U PERIODU OD LUJA XIII DO LUJA XIV

Pod vladavinom Anrija IV, prekomerni luksuz u odevanju bio je ogranien, ali za vreme Luja XIII
rasko se tako razvila da se nisu samo upotrebljavale najskuplje, najsjajnije materije, nego se odelo
jo pretrpavalo pervazima, zlatnim ili srebrnim vezovima , ak i umetniki izraenim dragim
kamenjem.Ovo upadljivo rasipanje naroito se ogleda u prekomernoj upotrebi skupocenih ipaka. I
plemii i graani pokazali su skoro bolesnu naklonost prema ovom materijalu. Potranja za ipkama
bila je tolika da su dotadanji snabdevai, panija i Holandija, bili u nemogunosti da zadovolje
potrebe, pa su se morale osnivati radionice u zemlji. Pod kraljevskim pokroviteljstvom osnovane su
mnogobrojne ipkarske kole u Alansonu, Remsu i Arasu, koje su se docnije proule po izradi izvrsnih
ipaka (tzv. Points de France).

Kardinal Rielje je objavio 1625. edikt protivu raskoi, kojim je zabranio uvoz gajtana i vezova da bi se
zatitili francuski proizvodi. Poevi od tada, francuska nonja sve vie dobija u lepoti linija i
elegantnoj jednostavnosti. Jednostavne materije zamenjuju one protkane arama.

MUKA NONJA

Grudnjak (le pourpoint) je bio postavljen tankim slojem vate, ali u kroju je dobio jedan deo sa strane.
Spreda struk pada nie, tako da peevi idu koso od pojasa nanie. Rukavi su lako postavljeni-
ispupeni, glatki ili ukraeni malim kosim prorezima, a takoe ponekad prorezom u gornjem delu,
du ava, kroz koji se vidi postava. Umesto krila nosi se umetak od tkanine, izmeu ramenog ava i
rukava. Grudnjak je spreda ukraen sitnom okruglom dugmadi, iritima i gajtanima. ee se viaju
etiri ili est proreza na grudima, postavljeni istom bojom kao postava na rukavu (chiqetqde). Nosi se
gornji kaput istog kroja kao i grudnjak, sa otvorenim viseim rukavima (collet). On je ukraen, au tom
sluaju donji grudnjak nema pervaza. Nosi se i slian kaput, koji ima dugake peeve, skoro do
kolena, optoene krznom (casaque). On slui kao zimsko odelo, a nose ga i sluge, paevi i konjuari,
kao jednu vrstu livreje. Ukraava se na isti nain kao i grudnjak, a ima i iste omiljene visee rukave.

Umesto kolira nosi se poloena kragna (fraise). U isto vreme ulaze u modu izvezene kragne zupastih
ivica, koje pokrivaju ramena i lea (large col rabattu). Slini ukrasi od ipke nose se i na rukavima.
Koliri se postepeno smanjuju i konano ustupaju mesto kragni od ipke (col rabattu). Oko vrata nosi
se mali komad od muslina koji se zove cravatte; taj naziv izgleda dolazi od rei croate, jer su je nosili
hrvatski vojnici.

Ogrta se nosi na jednom ramenu i lebdi pozadi. akire, lako naduvene u gornjem delu, dopiru do
ispod kolena. Ukraene su poprenim iritima, dugmetima i biserom, koji se zovu ecussons. Sa
strane je isti ukras du ava. izma je u obliku levka. Mamuza se dri pomou irokog kaia od koe.
Nose se velike i uzane lovake izme koje se uvlae u jednu vrstu nanula (socques, pantoufles); zatim
kratke izme, koje mogu da se kombinuju sa dugakim akirama preko kolena uzanog kroja
(lazzarines), a nosi se i obua sa irokom rozetom kao ukrasom. Kako je obua zahtevala otkrivenu
nogu, bile su potrebne skupe arape; one su se pravile od crvene svile (bas millanais).

Uz ovo odelo nosio se uvek ma na uzanom bandeliru od koe, koji je bio ukraen, a stavljao se preko
desnog ramena. Pored maa, u desnoj ruci, nosio se i tap.

Ogrta se zvao le manteau. On se drapirao ispod desne ruke i uvijao oko tela. Nametanje ogrtaa
bila je prava vetina. Isto tako, drao se dvema uzicama vezanim ispod jake i vezivao oko jednog ili
drugog ramena, tako da je padao koso niz lea. Graani su ga vezivali napred, ispod vrata. Njihovo
odelo bilo je tamne boje. Crnu boju nosila je visoka buroazija, a sivu boju sitna.

eiri su bili od filca, imali su veliku glavu i obod koji se podvijao napred ili sa leve strane. Ukraavalo
ga je nojevo ili vuneno pero. U poetku XVII veka moda je izbacila veliki eir koji je postao klasian
za to doba. On je bio od filca ili dabrovine, niske glave a irokog oboda. Ukraavao se nojevim perom
koje se zvalo pleureuse. Dok su ovaj eir nosili ratnici i plemii, buroazija je usvojila poseban
oblik: visok konusni eir sa uzanim obodom, unaokolo ukraen vrpcom ili gajtanom (bourdaloue). I
graani nose dugu kosu koja pada na ramena. Mali brkovi ukraavaju gornju usnu a bradu bradica
(la royale). Meu ekscentrinostima frizure treba navesti moustache dugaak pramen koji je uvezan
trakom visio sa leve strane, dok je ostatak kose padao sa desne. Docnije, ovaj pramen bio je
ukovrden, ukraen skupocenim trakama, i postao je tzv. La cadenette. Pokrivao je levo uvo, u kome
se nosio veliki biser.

ENSKA NONJA

Za vreme vladavine Luja XIII nonja elegantne ene se sastojala od koulje, korzeta (basquine,
corset), nekoliko sukanja i prvog odela, koje se zvalo jupe, a sastojalo se od dva dela, korsaa (le
corsage ili corps de jupe) i suknje (la jupe ili bas de jupe). Drugo odelo je imalo iste delove (corps de
robe i bas de robe). Gornji deo je bio otvoren da bi se video donji, ili je pak potpuno zatvoren. Isti je
sluaj i sa suknjom. Vertigaden se nosio sve do dvadesetih godina. Meutim, velika reforma je
pogodila grudnjak, koji je bio osloboen, tako da bista ene nije vie bila deformisana. Jedna od
originalnih crta enske nonje u doba Luja XIII bilo je zadizanje suknje sa strane. Ta moda je postojala
i u srednjem veku. Tako zadignuta suknja otkrivala je donje odelo (la friponne). Ona se stavljala u
bone proreze ili depove, ali se isto tako mogla prikaiti i spreda. Korsa se zatvarao tzv.
brandenburzima, tj. iritima koje je francuska moda pozajmila od istonih naroda. Ovaj horizontalni
ukras imao je uspeha pa je docnije preao na vojniku uniformu, koja je uvedena u drugoj polovini
stolea. Zadignuta haljina je bila verovatno u depovima privrena nekom uzicom. Suknja la jupe
bila je veoma ukraena, dok se prednji deo haljine zatvarao manama. Rukavi, proseeni u celoj
duini, omoguavali su da se vidi rukav donjeg dela. Muf ulazi u modu. Ali ovo zadizanje sukanja bilo
je svojstveno samo graanskim enama. ene iz naroda ostale su verne starim obiajima. Nosile su
jedan kaput koji se zvao jupon ili veste, plisiranu suknju i kecelju. Njihova kona obua imala je nisku
petu.

Za vreme vladavine Luja XIII vertigaden, koji se pridravao gvozdenim obruima i davao utisak
neprijatne naduvenosti oko bedara, bio je suen na oba kraja i uglavnom je izgubio svoj raniji oblik.

NONJA ZA VLADAVINE LUJA XIV

Istorija nonje za vladavine Luja XIV moe se podeliti u tri perioda. Prvi period je prelazna epoha,
doba mladosti Luja XIV: 1643-1661. Drugi period je vrhunac vladavine Luja XIV: 1661-1670. To je
epoha raskoi pod uticajem gospoe Montespan. Francuska je tada bila arbitar mode za celokupnu
Evropu, sem panije. Trei period odlikuje se slinim crtama, ali pri kraju vladavine Luja XIV, pod
uticajem gospoe Mentenon, zapaa se tenja ka jednostavnosti linija i strogost u izboru
ornamenata. Ovaj period obuhvata vreme od 1670. Do 1715.
MUKA NONJA

U prvom periodu zadravaju se izvesni elementi nonje iz perioda Luja XIII; to su eiri sa
perjanicama i izme u obliku levka. Ali ima i novina: kragna (le rabat) se vezuje kiankom. Snopovi
traka (garlants) ukraavaju gornji i donji deo akira i suavaju se idui nanie. Kanoni su jedna vrsta
ukrasa u obliku levka kojima se zavravaju akire. esto se sastoje od nekoliko redova finog platna
ili ipke.Novina je pogodila i grudnjak. On je bio skraen i otvoren, tako da se videla koulja. Kako je
moda uvela u odevanje izvestan nehat, to se prostor izmeu grudnjaka i akira ostavljao slobodnim.

I drugi period se odlikuje meavinom: nehatnim izgledom i tenjom za elegancijom i bogatstvom.

Kragna (rabat) je vea, a dugake vrpce kojima se ona vezuje vise upravo iznad koulje, koja se
providi. U dvorskom kostimu rukavi grudnjaka su veoma kratki i ukraeni redovima ipaka tako da se
vide rukavi koulje stegnuti oko lakta ili oko lanka.Radi zatite od zime nosi se ispod koulje
potkoulja, tzv. camisole. Glavni i najoriginalniji elemenat nonje ovoga doba jesu gornje akire u
obliku suknjice, koja se zvala rhingrave. Nju je uveo u modu grof Salm, koji je imao titulu grofa od
Rajne (Rhin-Rhein-Graf). Rengrav je mogao imati oblik suknjice, ali je pri jahanju imao oblik
pantalonai u tom sluaju akire su bile due od suknjice. Izmeu 1660. I 1668. rengrav je ukraen
nizom pantljika u pojasu i itavom hrpom sa svake strane pored kolena. iroki kanoni od ipke ostaju
iako je prola moda oblaenja izama za sveani kostim. Vaan rekvizit ukraavanja je bandelir,
iroka traka od tkanine, optoena svilom. Od 1668. godine bandelir se pokriva oko pojasa earpom, a
u zimu se oko ovog pojasa nosi muf. Ogrtai su imali oblik tzv. cape. Ogrta se pridravao rukom da
bi otkrio rengrav sa kanonima.

U treem periodu pojavljuje se justaucorps koji e pri kraju vladavine Luja XIV dobiti ime habit. Ovaj
kaput je uzan u struku, a ima iroke peeve do kolena. Rukavi su dugaki i pri kraju ukraeni
zarukavljem, koje oko 1690. Postaje veoma iroko i dobija levkast oblik (manches a bottes). Osim
toga nosi se prsnik (veste ili gilet) i kratke pripijene akire do ispod kolena. Depovi na ovom kaputu
su u poetku niski i nalaze se spreda, a docnije su horizontalni i vie po strani. istokor je u poetku
ukraen trakama na ramenima, ali poev od 1690. one potpumo iezavaju. Spreda se zakopavao
dugmetima, a rupice su bile ukraene iritima (brandenburzima), kojima su ukraeni i depovi. S
vremenom istokor se otvara do pojasa i proputa kravatu od muselina, koji silazi dosta nisko i
vezuje se oko vrata trakom ili ipkom.Ona sleduje rabatu posle 1670. Rengrav je ostao do 1678, ali se
sve vie zamenjivao kratkim akirama. Ni jedne ni druge ne vide se ispod istokora. Rengrav je
doiveo pravi trijumf u celoj Evropi gde je bio podraavan i noen. Noge su prekrivene arapama koje
prelaze preko kolena. Krajem vladavine Luja XIV istokor dobija sa strane plisirane umetke. U to
vreme nosi se zimi muf, koji se vea o vrpcu oko struka.

U drutvenom ivotu sve vie su se izobiajavale izme. Dok su se za vreme Luja XIII one nosile u
salonima, a nosili su ih i plemii i graani, pod Lujem XIV izme se viaju samo pri jahanju, u lovu ili
ratu; tu ih nose konjanici ili komandanti koji imaju konje. Cipele se zavravaju jednom alkom koju
pokriva jezik, veoma irok i uspravan. Od 1690. godine njihova ivica je crvena. Na dvoru su se nosile
crvene potpetice. U prvom periodu vladavine obua se zakopava dvema irokim pantljikama (1660-
1680), a od tada se upotrebljava samo preica (boucle). Ova preica je katkad oiviena pravim ili
lanim dijamantima. Deca bogataa nosila su bele cipele od velura. U alosti, preice su bile
bronzane i bez dragog kamenja.
U ovom periodu vlasuljari su se takmiili u pronicljivosti za usavravanje perika. Umesto da priiju
kosu na kalotu, kao u vreme Luja XIII, oni su je priivali na fino platno, pleli je u svilene konce, a
pronali su i kovrdavu kosu. Podraavanje prirodne kose bilo je tako veto da je cela Evropa postala
kupac perika iz Francuske. Opti oblik perika bio je en criniere, koje su docnije prozvane in folio; one
su se odlikovale redovima kovrda koje su padale na ramena. Poev od 1690. godine perike su visoke
i obrazuju dva vrha, a krajem vladavine Luja XIV visina im se smanjuje i dele se u tri uperka, od kojih
su dva sa strane. Perike su bile tako teke da se glava potpuno brijala.

U prvo doba eiri su dosta visoki. Od 1660. do 1675. oblik im je manji, ivice ue, sa dva velika pera
sa strane, boje vatre. Oko 1680. ivice se diu u vidu talasa. Upotreba perja je manja. Krajem 1690.
eir se posuvraa na tri strane i dobija poznati trorogi oblik, ije se ivice ukraavaju iritima.

PRVE UNIFORME

Luj XIV je prvi uveo uniforme za svu vojsku, po savetu Kolimana de Froda 1672. godine. Kroj nonje
vojnika bio je slian graanskom: eir, istokor (habit) do kolena, uzane akire i cipele; konjanici su
nosili izme. Prvobitne boje bile su neutralne: sivo-ukasta i mrka, a zarukavlja su bila ivljih boja.
Kraljevska garda (maison du roi) odlikovala se uniformama jasnih boja: francuska garda plavim,
andarmi i musketari crvenim, a kotska garda belim uniformama. I artiljerija je bila obuena u plavo;
konjiki pukovi su bili kitnjastije obueni nego peadija. Osim grenadira i dragona, koji su nosili kape
od ohe sa srednjim delom u obliku kese i kopljanika peaka, koji su imali lemove, svi ostali rodovi
vojske imali su eir.

ENSKA NONJA

Mala je razlika izmeu enske nonje pri kraju vladavine Luja XIII i nonje u prvom periodu vladavine
Luja XIV. I sada se nose grudnjaci sa peevima, suknje koje zadravaju svoje nazive (la modeste, la
secrete). U drugom periodu trijumfuju ukrasi od zlata, ipke i traka (galants ili faveours). Boje su:
uta, bledo plava, inkarnat ili boja zore. Upadljivo je bogatstvo enske nonje: bogato vezene trake i
iriti, ili ipke vezene zlatom, ukraavaju suknje i grudnjak. Suknje su iroke. Gornja se zadie sa svake
strane velikim manama od traka (ruban). Zove se manteau ili gornja suknja (jupe de dessus). Ta
suknja se otvara pred drugom suknjom od tafta. Ona ima lep ija duina zavisi od socijalnog
poloaja. Kratki rukavi grudnjaka se produuju od lakta redovima ipke. Grudnjak se zakopava ili
nira spreda. Dekolte je u vidu amca (en bateau), oivien drapiranim muslinom, ukraenim u sredini
manom. Rado se upotrebljavaju prugasti materijali i materijali koji se prelivaju. Na tilu se slikalo
cvee i to se zvalo transparents. Suknja je pokrivala noge.

U treem periodu enska nonja je bila veoma raskona sve do pojave gospoe de Mentenon i
politikih nedaa, koje su uslovile strou i jednostavniju modu. Grudnjak je utegnut. Ukraava se
spreda redovima mani koje se zovu les echelles. Suknja se nosi zadignuta kao ranije, ali da bi dobila
to vei obim uveava se pozadi turnirom od gumiranog platna (la criarde). Donja suknja se ukraava
prorezima, u koje se priivaju razni iseci, frizovi, panoi, zlatni vezovi i umetci ipke (pretintailles). Svi
ti ukrasi davali su gornjoj odei znatnu teinu i suknja je padala u tekim naborima.

Kao i u mukoj modi pojavljuju se iriti (brandenbourgs). Oko 1676. suknja dobija volane od
plisiranog tofa (falbalas), a kratki rukavi se produuju manetnama, zvanim engageantes. I u to
vreme, kao i u docnijim vekovima, pojedine opere uticale su na modu. Od 1672. usvaja se moda tzv.
dezabijea, tj. manje raskonih nonji (deshabilles). One su se nosile esto i sa keceljom (laisse-tout-
faire).

Za vreme prvog perioda vladavine Luja XIV bila je u modi frizura a la Sevigne. Ona se sastojala od
pramenova koji su se od slepoonica sputali du obraza. Najvie uspeha imala je frizura a la
Fontange. Ona se odrala u modi skoro trideset godina (1675-1699). Postala je sasvim sluajno.
Jednog dana u lovu gospoici de Fontan vetar je raupao kosu, a ona je kosu prikupila i vezala
svojom podvezicom. Luj XIV je veoma pohvalio ovu improvizovanu frizuru. Kapica a la Fontange
(bonnet) obuhvata punu i za nju se vezuju dve trake, koje lebde niz lea ili se vraaju napred.
Spreda se uzdiu prave ipkane cevi na spratove, koje se odravaju na kosturu od ice i pomou
ioda sa sjajnom glavom. Oko 1696. Fontange izlazi iz mode i ostaje sqamo kao dodtatak frizure pod
imenom commode. Frizura en palissade pojavljuje se oko 1680. To je visoka kapa nainjena od tila i
pantljika, sa koje vise dva dugaka kraja od platna ili ipke. Slika enske nonje bila bi nepotpuna ako
ne bismo uz frizuru pomenuli i tzv. muice (les mouches). To su bili vetaki mladei koji su se stavljali
u prilinom broju na lice.

PRESTI FRANCUSKE

Vladavina Luja XIV imala je velikog uticaja na kulturu evropskih naroda. Nain ivota i sjaj koji je
razvio Luj XIV na vrhuncu svojih ratnih uspeha, imponovao je mnogim vladarima, naroito onim u
malim dravama Nemakog (Rimskog) carstva, koji su nastojali da ga podraavaju. Svaki od njih hteo
je da ima svoj Versaj, isti nain ivota, istu modu. Potreba za francuskom modom dostigla je vrhunac
kad su u svim pravcima slate lutke, potpuno obuene od eira i obue kao i oruja sa svim modnim
rekvizitima i sitnom galanterijom. Takve lutke su prolazile i kroz ratne operacije, ali su uredno stizale
do poruioca i klijentele.

Ovaj modni i kulturni presti dobio je jo vee razmere kada je Luj XIV opozvao Nantski edikt 1685.
godine, zbog ega su protestanti poeli da naputaju Francusku spasavajui ivote.Stotine hiljada
protestanata napustilo je zemlju, a najvie ih je otilo u mali kneevinu Brandenburg. Kako je to bio
kulturniji deo tadanjeg francuskog drutva, oni su bili oberuke prihvaeni u maloj dravi, gde su se i
naselili i znatno doprineli njenom napretku i uzdizanju da postane kraljevina Pruska. Tu je bio veliki
broj umetnika svih grana, od arhitekata do vajara i slikara, ime su doprineli zraenju i vladavini
francuskog duha i ukusa u XVIII veku. Moda je bila jedna paralelna, ni malo beznaajna pojava tog
irokog zraenja u svim evropskim zemljama.

IZVORI

Izvori za francusku nonju iz vremena vladavine Luja XIII nalaze se prvenstveno u delima gravera, koji
su prikazali tipove i ivot svih drutvenih klasa. To su bili ak Kalo, Abram Bos, Sen Inji, Vencel Holar,
Sebastijan Leklerk i Sebastijan Ponto de Bolije. Zanimljiva su takoe i dela pojedinih slikara, naroito
portretista kao to je Filip ampenj, ili slikara anra, kao to su bili braa Le Nen. Vani su i pisani
izvori, romani onog vremena, u kojima je esto podrobno prikazan nain odevanja (Skaron, Sorel,
Firetijer).

Izvori o nonji iz vremena vladavine Luja XIV nejednake su vrednosti. Pojedini slikari eleli su da
svojim modelima daju konvencionalni kostim (Rigo, Minjar, Lebren), a drugi su oblaili svoje modele
u stvarni kostim (Larilijer).
Veoma vaan izvor su ilimi, raeni u Goblenima, po kartonima Van der Melena. I ovde posebnu
vanost, kao izvor, imaju dela gravera. Te je portrete radio Rober Nantej, zatim specijalisti koji su se
interesovali prvenstveno za nonje, braa Bonar, Arnu, Sen an, an le Potr (1618-1682), koji je
otiao dalje od kostima i prikazao niz sveanosti na dvoru Luja XIV (Fetes et Divertisseements, 1668-
1671). Antoan Truven je autor serije gravira iji je naziv Les Appartements royaux, koja je dragocena
kao dokument. U to vreme iveo je i R. Genjijer koji se zanimao za nonju ranijih vremena. Kostimi
njegove zbirke, raeni po prirodi, ili po spomenicima koji su postojali u to doba, predstavljaju veliku
istorijsku i dokumentarnu vrednost.