UNIVERZITET U NIU

ELEKTRONSKI FAKULTET
KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

SEMINARSKI RAD
Predmet: Raunarske mree i interfejsi

Studenti:

Marko Ili, 11759

Zoran Ili, 11762

0
 Ni, decemdar 2007.
Sadraj:
1. Sadraj .......................................................................................................... 1
2. Uvod ............................................................................................................. 2
3. Zato koristimo decibele pri raunanju? ..................................................... 3
4. ta znai dBm ? ........................................................................................... 4
5. Koja je razlika izmedju decibela napona i decibela snage? ......................... 5
6. Slabljenje i pojaanje ................................................................................... 8
7. Redna veza dvo-ulaznih kola ....................................................................... 9
8. Konverzija iz decibela u procente i obrnuto ................................................ 9
9. Konverzija napona u % u decibele i obrnuto ............................................... 10
10. Konverzija snage u % u decibele i obrnuto ............................................... 11
11. Konvertovanje x % vie ili manje od nekog napona u decibele ................ 12
12. Konvertovanje x % vie ili manje od neke snage u decibele ..................... 13
13. Korienje vrednosti u decibelima u proraunima ......................................13
14. Sabiranje nivoa snaga ................................................................................. 13
15. Merenje signala koji su u granicama uma ................................................ 14
16. Sabiranje napona ........................................................................................ 15
17. Maksimalni naponi ..................................................................................... 19
18. ta merimo u decibelima? .......................................................................... 19
19. um ........................................................................................................... 21
20. Usrednjavanje signala uma ...................................................................... 22
21. Faktor uma, slika uma ............................................................................ 23
22. Fazni um ................................................................................................... 24
23. S parametri ................................................................................................. 26
24. Koeficijent stojeeg talasa i koeficijent refleksije ...................................... 27
25. Intenzitet polja ............................................................................................ 29
26. Pojaanje antene ......................................................................................... 30
27. Krest faktor ................................................................................................. 30
28. Snaga kanala i snaga susednog kanala ....................................................... 33
29. Kvalitet modulacije EVM .......................................................................... 35
30. Dinamiki opseg A/D i D/A konvertora .................................................... 36
31. dB(FS)(Opseg pune skale) ......................................................................... 37
32. Pritisak nivoa zvuka......................................................... ...............38
33. Odmereni nivo pritiska zvuka dB(A)............................... ...............38
34. Nekoliko brojeva koje vedno znati................................... ...............39
35. Tabela sabiranja vrednosti u decibelima.......................... ...............41
36. Neke korisne vrednosti..................................................... ...............42
37. Druge referentne vrednosti............................................... ...............42
38. Tanost, broj i decimalna mesta....................................... ...............43

1
39. O autorima........................................................................ ...............44
40. Literatura... ...................................................................... ...............45
UVOD

dB (decibel)
Decibele nalazimo svuda, u nivoima snage, napona, uma, koeficijenata refleksije, jaini
polja... Decibel se koristi za merenje nivoa zvuka, ali se znatno ire koristi u elektronici,
obradi signala i komunikacijama.

Decibel je logaritamska jedinica koja se koristi da opie odnos. Taj odnos moe biti odnos
snage, pritiska zvuka, napona, ili intenzitet nekih parametera signala.

Osnovna jedinica je Bel i ona prestavlja dekadni logaritam odnosa dva nivoa snage
signala. Ovaj jedinica se koristi jer je praktinija za raun. Prvobitno je koriena u
proraunima audio signala, a poznato je da ljudsko uho reaguje logaritamski na promenu
jaine signala.

Poto je Bel velika jedinica (1 B predstavlja odnos 1:10) , u praksi se koristi decibel (dB)
koji je 10 puta manji.

Decibel je, dakle, jedinica koja prikazuje relativan odnos snage dva signala, u naem
sluaju odnos snage ili jaine polja dva signala. Ona predstavlja neimenovan broj, slino
kao i procenat.

Jedinica Bel je data u ast pronalazaa telefona Aleksandra Grema Bel-a. Medjutim, kao
to smo naveli, znatno je pogodnije koristiti decibele (gde skraenica deci znai u
prevodu deseti deo), tako da velike opsege signala koje susreemo u telekomunikacijama
i elektronici moemo prikazati znatno manjim brojnim vrednostima koje su mnogo
pogodnije za raunanje.

Osnova logaritma je 10. Skraenica za logaritam sa osnovom 10 je log. Nekada je

mogue sresti da se koristi prirodni logaritam ln sa osnovom e (e = 2,178.).

2
Ova formula pokazuje nain konverzije odnosa snaga P1 i P2 u decibele. Pretpostavimo da
P1 iznosi 200 W, a P2 iznosi 100 mW. Njihov odnos u decibelima moemo izraunati ba
pomou ove relacije na sledei nain:

Naravno, pre deljenja nivoa snage, moramo konvertovati njihove vrednosti na isti red
veliine (znai P1 je 200 W, a P2 moramo takodje pretvoriti u vate, i ono iznosi 0,1 W).

Takodje mogu je obrnuti proces, odnosno decibele moemo konvertovati u linearne

vrednosti. Prvo moramo konvertovati decibele u Bele, deljenjem sa 10. Zatim,
stepenujemo 10 sa odgovarajuim eksponentom na sledei nain:

Na primer, ako je a = 23 dB, odnos P 1 i P2 se rauna po prethodnoj relaciji na sledei

nain:

U praksi se koristi i dBm, a to je jedinica koja pokazuje apsolutan odnos jednog signala
prema referentnom signalu 0.001 W (1 mW). Dakle dB i dBm je ista jedinica, samo to je
dBm izraen u odnosu na poznat nivo snage. Takoe se i osetljivost prijemnika oznaava
negativnim vrednostima decibela i to u dBm.

ZATO KORISTIMO DECIBELE PRI RAUNANJU?

Primer 1:

3
Inenjeri rade svakodnevno sa brojevima, neki od njih su jako mali, a neki veoma veliki.
Na primer, mobilna radio stanica moe emitovati 80 W snage. Mobilni telefon prima
samo 0,000 000 002 W, to je 0,000 000 0025 % ukupne izraene snage. U ovakvim
sluajevima pogodno je koristiti logaritme ovih brojeva.

Za na sluaj, logaritamske vrednosti bi bile:

Snaga bazne stanice je +49 dBm, mobilni telefon prima snagu od -57 dBm, to daje
razliku nivoa snaga od +49 dBm - ( -57 dBm) = 106 dB.

Primer 2:

Ako kaskadno poveemo dva pojaavaa sa pojaanjima 12 i 16 respektivno, dobijamo

ukupno pojaanje kao proizvod ova dva pojaanja, a to je 12*16 = 192 (to nadamo se,
moemo izraunati napamet? ). Medjutim, u logaritamskoj predstavi, ova dva pojaavaa
imaju pojaanja od 10.8 dB i 12 dB respektivno, te je ukupno pojaanje 10.8 dB + 12 dB
= 22.8 dB, to moemo veoma lako izraunati.

Kao to vidimo, kada su vrednosti izraene u decibelima, mnogo je lake sa njima

manipulisati. Znatno je lake sabirati i oduzimati vrednosti u decibelima, nego mnoiti i
deliti vrednosti u linearnoj predstavi.

Ovo je osnovni razlog zbog ega koristimo decibele!

TA ZNAI dBm ?

Najea vrednost koja se javlja u telekomunikacijama i elektronici je snaga od 1 mW

(hiljaditi deo vata) pri otporu od 50 . Za ovakvu vrednost koristi se jedinica dBm.

Generalni odnos snaga P1 i P2 sada postaje odnos P1 i 1 mW, oznaena sa dBm:

U skladu sa standardom IEC 27, postoje dva naina pisanja ove formule:

4
Izraunavanjem se dobija vrednost od 7 dB. Medjutim, prema standardu IEC 27, nije
dozvoljeno pisati 7 dB, ve je u ovom sluaju jedinica kojom se izraava odnos ove dve
snage dBm.

Naveemo nekoliko primera korienja jedinice dBm:

Opseg izlazne snage signal generatora tipino se kree od -140 dBm do +20 dBm
ili od 0.01 fW do 0.1 W.
Mobilne radio stanice emituju signal snage od +43 dBm ili 20 W.
Mobilni telefoni emituju signal snage od +10 dBm do +33 dBm, ili od 10 mW do
2 W.
Broadcast predajnici emituju signal snage od +70 dBm do +90 dBm, ili od 10 kW
do 1 MW.

KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU DECIBELA NAPONA I DECIBELA SNAGE ?

Pre svega, zaboravite sve to ste ikada uli o decibelima napona i snage. Postoji samo
jedna vrsta decibela i ona predstavlja odnos nivoa snaga P1 i P2.

Naravno, bilo koji nivo snage se moe izraziti preko napona ukoliko znamo otpornost:

Moemo izraunati logaritamski odnos na sledei nain:

Korienjem sledee tri srodne transformacije:

5
dobijamo:

U veini sluajeva, otpornosti R1 i R2 su jednake, pa se dodija:

Tako da se celi izraz pojednostavljuje:

Poslednje dve formule pokazuju zato se za odnos snaga koristi 10log, a za odnos napona
20log. Naravno, sve ovo vai ukoliko su otpornosti R 1 i R2 jednake. Medjutim, u
sluajevima da one nisu jednake, moramo ukljuiti u konani rezultat i njihov odnos.

Vraanje u linearne vrednosti je isto kao to smo naveli. Za odnose napona vri se
deljenje sa 20, a za odnose snaga delimo sa 10:

dBm se odnosi na nivo snage od 1 mW. Druge esto koriene veliine su 1 W, 1 V, 1

V, a takodje i 1 A ili 1 A. Oni se opisuju sa dB(W), dB(V), dB(V), dB(A) i dB(A),
respektivno, ili jedinicama za jainu polja kao to su dB(W/m2), dB(V/m), dB(V/m),
dB(A/m) i dB(A/m). Kao to je sluaj sa dBm, konvencionalni nain pisanja ovih
jedinica dBW, dBV, dBV, dBA, dBA, dBW/m 2 , dBV/m, dBA/m i dBA/m, odstupa
od standarda, ali ima praktinu primenu.

Iz relativnih vrednosti odnosa nivoa snage P1 (napona U1) i nivoa snage P2 (napona U2),
dobijamo apsolutne vrednosti korienjem naznaenih vrednosti (1 V, 1 V...)

Ove apsolutne vrednosti su takodje poznate kao NIVOI. Nivo od 10 dBm znai
vrednost koja je 10 dB iznad 1 mW, a nivo od -17 dB(V) znai vrednost koja je 17 dB
ispod 1 V.

6
Kada raunamo ove vrednosti, veoma je vano obratiti panju na to da li su one vrednosti
snage ili vrednosti napona.
U vrednosti snage spadaju snaga, energija, otpornost, um i fluks.

U vrednosti napona spadaju napon, struja, intenzitet elektrinog polja, intenzitet

magnetnog polja i koeficijent refleksije.

Primer 3:

Fluks od 5 W/m2 ima sledei nivo:

Napon od 7 V moe se takodje preko nivoa u dB(V) izraziti kao:

Konverzija iz nivoa u linearne vrednosti se vri po sledeoj formuli:

ili

Primer 4:

Nivo snage od -3 dB(W) ima sledeu vrednost snage u lineranim vrednostima:

Nivo napona od 120 dB(V) ima vrednost napona u linearnim vrednostima:

7
SLABLJENJE i POJAANJE

Linearna prenosna funkcija alin dvo-ulaznog kola predstavlja odnos izlazne i ulazne
snage:

Slika 1: Dvo-ulazno kolo

Prenosna funkcija u linearnim vrednostima

Prenosna funkcija u logaritamskim vrednostima.

Ako je izlazna snaga P2 vea od ulazne snage P1, tada je logaritamski odnos P1 i P2
pozitivan. To je poznato kao POJAANJE.

Ako je izlazna snaga P2 manja od ulazne snage P1, tada je logaritamski odnos P1 i P2
negativan. To je poznato kao SLABLJENJE.

Raunanje odnosa snaga ili odnosa napona iz vrednosti dB u linearne vrednoti se vri po
sledeim relacijama:

(Za Rout=Rin) (Za Rout=Rin)

Konvencionalni jednostepeni pojaavai imaju pojaanje od 40 dB, koje odgovara

odnosima napona do 100 i odnosima snaga do 10000. Sa veim vrednostima, postoji rizik

8
da se jave oscilacije u pojaavau. Medjutim, vee pojaanje se moe postii
povezivanjem vie pojaavakih stepena na red. Problem oscilacija moe se izbei preko
odgovarajue zatite od oscilacija.

Najee oslabljivai imaju vrednost slabljenja od 3 dB, 6 dB, 10 dB i 20 dB. Ovo

odgovara odnosima napona od 0.7, 0.5, 0.3, 0.1 ili odnosima snaga od 0.5, 0.25,0.1 i
0.01. Da bi smo postigli vee slabljenja, takodje moemo redno vezati vie oslabljivaa.
Ako bismo eleli da postignemo vee pojaanje sa samo jednim stepenom, postoji rizik
od presluavanja.

REDNA VEZA DVO-ULAZNIH KOLA

U sluaju redne veze (kaskade) dvo-ulaznih kola, moemo lako izraunati ukupno
pojaanje (ili slabljenje) sabiranjem vrednosti decibela.

Slika 2: Redna veza dvo-ulaznih kola (filter-filter, amplifier pojaava, mixer mea
frekvencija, IF amplifier mejdufrekventni pojaava)

Ukupno pojaanje se rauna kao:

Primer 5:

Za vrednosti pojaanja datih na slici, imaemo ukupno pojaanje od:

KONVERZIJA IZ DECIBELA U PROCENTE I OBRNUTO

Termin procenat potie iz Latinskog jezika i ima znaenje po sto. 1% znai stoti
deo vrednosti.

9
Kada koristimo procente, moramo ispitati dve stvari:

Da li raunamo vrednosti napona ili snaga?

Da li nam treba x % neke vrednosti ili x % vie ili manje od neke vrednosti!

KONVERZIJA NAPONA U % U DECIBELE I OBRNUTO

X % vrednosti napona se konvertuje u decibele na sledei nain:

Formula znai sledee:

Da bi smo dobili X % vrednosti u decibelima, moramo prvo konvertovati procentualnu

vrednost X u racionalni broj deljenjem X sa 100. Da bi smo sada konvertovali u decibele,
moramo sada pomnoiti logaritam tog racionalnog broja sa 20.

Primer 6:

Pretpostavimo da je izlazni napon dvo-ulaznog kola jednak 3% od ulaznog napona.

Koliko je slabljenje a u dB?

Vrednosti u decibelima moemo konvertovati u procente na sledei nain:

Primer 7:

Izraunati izlazni napon u procentima koji je za 3 dB manji od ulaznog napona?

10
Izlazni napon koji je za 3 dB manji od ulaznog napona, je prikazan u procentima za 70,8
% manji od ulaznog napona.

Napomena: Slabljenje znai negativne vrednosti decibela!

KONVERZIJA SNAGE U % U DECIBELE I OBRNUTO

X % vrednosti snage se konvertuje u decibele na sledei nain:

Formula znai sledee:

Prvo konvertujemo procentualnu vrednost X u racionalni broj deljenjem sa 100. Da bi

konvertovali u decibele, mnoimo logaritam racionalnog broja sa 10.

Primer 8:

Pretpostavimo da izlazna snaga dvo-ulaznog kola je za 3% manja od ulazne snage.

Koliko je slabljenje a u dB?

Vrednost slabljenja a moemo konvertovati u procente na sledei nain:

Primer 9:

Izraunati izlaznu snagu koja je za 3 dB manja od ulazne snage?

11
Izlazna snaga koja za tri decibela manja
od ulazne snage, je prikazana u
procentima 50% ulazne snage.

KONVERTOVANJE X % VIE ILI MANJE OD NEKOG NAPONA U DECIBELE

X % vie ili manje od neke vrednosti znai da sabiramo ili oduzimamo datih X % od
poetne vrednosti. Na primer, ako pretpostavimo da je izlazni napon U2 pojaavaa vei
od ulaznog napona U1, onda to raunamo na sledei nain:

Ako je izlazni napon manji od ulaznog napona, onda X mora da bude negativna vrednost.

Konverzija u decibele vri se prema sledeoj relaciji:

Primer 10:

Izlazni napon pojaavaa je za 12,2% vei od ulaznog napona pojaavaa. Koliko je

pojaanje u decibelima?

12
U sluaju da je izlazni napon za 20% vei od ulaznog napona, onda e pojaanje u
decibelima biti +1.58 dB, a za sluaj da je izlazni napon za 20% manji od ulaznog
napona, tada e pojaanje u decibelima biti -1.94 dB.

KONVERTOVANJE X % VIE ILI MANJE OD NEKE SNAGE U DECIBELE

Analogno formuli koju smo koristili kod konvertovanja napona, kod konvertovanja snage
situacija je sledea:

Konverzija u decibele vri se prema sledeoj relaciji:

Primer 11:

Izlazna snaga je za 20% manja od ulazne snage. Koliko je slabljenje u decibelima?

KORIENJE VREDNOSTI U DECIBELIMA U PRORAUNIMA

U ovom delu je prikazano kako da sabiramo nivoe snaga i nivoe napona u logaritamskom
obliku, odnosno u decibelima.

SABIRANJE NIVOA SNAGA

30 dBm + 30 dBm = 60 dBm ?

Naravno, nije!

13
Ako konvertujemo ove nivoe snaga u linearne vrednosti, oigledno je da je 1 W + 1 W =
2 W. Ovo je 33 dBm, a ne 60 dBm. Ovo je tano samo ako nivoi snaga koji se sabiraju
nisu u korelaciji, to znai da trenutne vrednosti nivoa snaga nemaju zajedniku fazu.
Napomena: Nivoi snaga u logaritamskim jedinicama trebaju se konvertovati prethodno da
bi ih sabirali, tako da moemo sabirati linearne vrednosti. Ako nam je nakon sabiranja
pogodnije da radimo sa vrednostima u decibelima, moemo konani zbir konvertovati u
dBm.

Primer 12:

elimo da sabiramo tri signala P1, P2 i P3 sa nivoima od 0 dBm, +3 dBm i -6 dBm. Kolika
je ukupna snaga?

Konvertovanjem u decibele, dobijamo:

Znai, ukupna snaga je 5.12 dBm.

MERENJE SIGNALA KOJI SU U GRANICAMA UMA

14
Jedan zajedniki proces merenja ukljuuje i merenje oslabljenih signala, koji su blizu
granice uma i potiu od test instrumenata kao to su prijemnik ili spektralni analizator.
Test instrument prikazuje zbir svih prisutnih umova i snage signala, ali bi idealno trebao
da prikae samo snagu signala.

Preduslov za takav proces je da test instrument mora da prikazuje RMS snagu signala.
Ovo je skoro uvek sluaj kod meraa snage, ali kod spektralnih analizatora neophodno je
da ukljuimo RMS detektor.

Prvo, odredjujemo prisutan um Pr test instrumenta iskljuivanjem izvora signala (bez

signala). Zatim, merimo signal sa umom P tot. Snagu korisnog signala P dobijamo
oduzimanjem linearnih vrednosti snaga.

Primer 13:

Izmereni um Pr meraa snage ima nivo od -70 dBm. Kada se dovede ulazni signal,
izmerena vrednost se poveava na Ptot = -65 dBm. Kolika je snaga korisnog signala P u
dBm?

Vidimo da bez ikakve kompenzacije, um test instrumenta e izazvati greku od 1.6 dB,
koja je relativno velika za test instrumente.

SABIRANJE NAPONA

Na sledeoj slici je prikazano sabiranje dva napona koji nisu u korelaciji.

15
Slino, moemo sabirati vrednosti u decibelima za naponske veliine samo ako ih pre
toga konvertujemo iz logaritamskih jedinica. Moramo takodje imati na umu da naponi
mogu biti u korelaciji ili ne. Ako su naponi u korelaciji, moramo onda znati i odnos faza
tih napona.

Slika 3: Sabiranje napona koji nisu u korelaciji

Signale koji nisu u korelaciji, sabiramo tako to sabiramo njihove kvadrate. Ako je neki
od napona u poetku specificiran u dB(V), moramo ga prvo konvertovati u linearnu
vrednost:

Primer 14:

Tri signala koja nisu u korelaciji U1 = 0 dB(V), U2 = -6 dB(V) i U3 = +3 dB(V) sabiramo

na sledei nain kako bi dobili ukupni napon:

16
Posle konvertovanja ukupnog napona u dB(V), dobijamo:

Ako su naponi u korelaciji, raunanje postaje znatno komplikovanije.

Slika 4: Sabiranje dva signala u korelaciji koji imaju fazni stav od 0o.

17
 Slika 5: Sabiranje dva signala u korelaciji koji imaju fazni stav od 90o.

Slika 6: Sabiranje dva signala u korelaciji koji imaju fazni stav od 180o.

Ukupni napon U je u opsegu od Umin = U1 - U2 sa faznim stavom od 180o (protiv faza), do

Umax = U1 + U2 sa faznim stavom od 0o (u fazi).

18
 Slika 7: Vektorsko sabiranje dva napona
Ako su naponi U1 i U2 u istom obliku, kao to je dB(V) ili dB(V), moramo ih prvo
konvertovati u linearne vrednosti kao to smo radili sa signalima koji nisu u korelaciji, pri
emu sada ne sabiramo kvadrate napona, ve njihove apsolutne vrednosti, to je
prikazano u narednom poglavlju.

MAKSIMALNI NAPONI

Ako dovodimo signal koji se sastoji od razliitih napona na ulaz pojaavaa, prijemnika
ili spektralnog analizatora, moramo da znamo njegovu maksimalnu vrednost. Ako
maksimalni napon premai odredjenu vrednost, pojavie se efekti odsecanja koji mogu
izazvati neeljene efekte. Maksimalni napon U je:

Maksimalni napon za pojaavae i analizatore se obino prikazuje u dBm. Ako imamo

sistem sa impedansom od 50 , konverzija maksimalnog napona se vri po sledeoj
formuli:

19
Faktor 103 potie od konverzije W u mW. Takodje, treba zapaziti da nivo snage ovde
predstavlja trenutnu maksimalnu snagu, a ne RMS vrednost snage.

TA MERIMO U DECIBELIMA ?

ODNOS SIGNAL-UM (S/N)

Jedna od najvanijih veliina kod merenja nekih parametara signala je odnos signal-um
(S/N). Merene vrednosti e vie varirati ako se odnos S/N smanjuje. Da bi smo odredili
odnos signal-um, moramo prvo izmeriti signal S a onda snagu uma N bez signala ili sa
potisnutim signalom korienjem filtra. Naravno, nije mogue meriti signal koji
apsolutno ne sadri um, to znai da e rezultati biti korektni ukoliko imamo korektan
odnos signal-um (S/N).

Odnos signal-um u linerarnim vrednostima

Odnos signal- um u decibelima (logaritamski)

Ponekad, distorzija se superponira umu. U takvim sluajevima, odredjuje se parametar

signal-um i distorzija (SINAD):

Signal-um i distorzija u lineranim vrednostima

Signal-um i distorzija u decibelima

Primer 15:

elimo da merimo odnos signal-um za FM radio prijemnik. FM signal je modulisan

signalom frekvencije 1 kHz sa odgovarajuom FM devijacijom. Na izlazu zvunika
prijemnika izmeren je nivo snage signala od 100 mW. U odsustvu FM signala, izmerena

20
je snaga uma od 0.1 (W) na izlazu prijemnika. Odnos signal-um se tada rauna na
sledei nain:

Da bi smo odredili vrednost SINAD parametra FM signala modulisanog signalom

frekvencije 1 kHz, takodje merimo snagu signala na isti nain i ona iznosi 100 mW.
Sada, potiskujemo signal od 1 kHz koristei noch filtar test instrumenta. Na izlazu
prijemnika, sve to sada merimo je um i harmonijska izoblienja. Ako je izmerena
vrednost jednaka, recimo, 0.5 W, SINAD parametar raunamo na sledei nain:

UM

um je izazvan termalnom pobudom elektrona u elektrinom provodniku. Snaga P koja

moe biti potroena na pobudu ulaza pojaavaa ili prijemnika, zavisi od temperature T i
merenog propusnog opsega B:

K je Bolcmanova konstanta vrednosti 1,38x10 -23 JK-1 ( Joules per Kelvin, 1 J = 1 W/s), T
je temperatura u K ( Kelvin, 0 K odgovara -273,15 oC ili -459,67 oF) i B je propusni
opseg u Hz.

Na sobnoj temperaturi (20 oC, 68 oF) pri propusnom opsegu od jednog Hz, dobijamo
snagu:

Ako konvertujemo ovaj nivo snage u dBm, dobiemo sledei izraz:

21
Snaga termalnog uma na ulazu prijemnika je -174 dBm pri propusnom opsegu od 1 Hz.
Vidimo, da ovaj nivo snage nije funkcija ulazne impedanse, to znai da je ista za sisteme
sa impedansama 50 , 60 i 70 .

Nivo snage je proporcionalan propusnom opsegu B. Koristei faktor propusnog opsega b

dB, moemo izraunati ukupnu snagu na sledei nain:

Primer16:

Ako (imaginarni) spektralni analizator nema sopstveni (unutranji) um, a podeen je na

propusni opseg od 1 MHz, odrediti snagu uma koja e biti prikazana na ekranu
analizatora?

Snaga uma koja je prikazana, je pri sobnoj temperaturi i pri propusnom opsegu od 1
MHz, iznosi -114 dBm.

Prijemnik/spektralni analizator proizvodi 60 dB dodatnog uma pri propusnom opsegu od

1 MHz, nego pri propusnom opsegu od 1 Hz. Ako elimo da merimo signale manjih
amplituda, potrebno je redukovati propusni opseg. Medjutim, to je mogue vriti sve dok
ne postignemo propusni opseg samog signala. Do odredjene granice mogue je meriti
signal, ak iako je on ispod granice uma, obzirom da svaki dodatni signal poveava

22
ukupnu prikazanu snagu. Bez obzira, brzo emo postii maksimalnu rezoluciju test
instrumenta koji se koristi.

Konkretne specijalne aplikacije kao to su istraivanja dubokog svemira i astronomija

iziskuju merenja signala veoma malih amplituda iz svemirskih uzoraka i zvezdi, na
primer. Zato, jedino mogue reenje je hladjenje ulaznih stepena prijemnika do vrednosti
bliskih apsolutnoj nuli (-273,15 oC ili -459,67 oF).

SREDNJA VREDNOST SIGNALA UMA

Da bi smo imali stabilan prikaz signala uma, neophodno je ukljuiti funkciju

usrednjavanja na spektar analizatoru. Veina spektralnih analizatora rauna signale uma
korienjem takozvanog DETEKTORA UZORAKA i usrednjavaju logaritamske
vrednosti prikazane na ekranu.

Ovo unosi sistematsku greku merenja, obzirom da male merene vrednosti imaju veliki
uticaj na prikazane merne retultate. Na sledeoj slici je prikazan ovaj efekat na primeru
sinusnog signala sa amplitudskom modulacijom.

23
 Slika 8: Amplitudno modulisani signal sa vrednostima amplituda predstavljenih u
logaritamskoj razmeri u funkciji vremena.

Kao to se vidi na slici, sinusni signal je izoblien i dobijen je signal ija je srednja
vrednost ispod 2.5 dB. Rohde & Schwarz spektralni analizatori koriste RMS detektor da
bi se izbegle greke merenja.

FAKTOR UMA, SLIKA UMA

Faktor uma F dvo-ulaznog kola se definie kao odnos ulaznog odnosa signal-um SN IN i
izlaznog odnosa signal-um SNOUT.

Ako je faktor uma prikazan u logaritamskim jedinicama, koristi se termin SLIKA

UMA (NF).

FAZNI UM

Idealni oscilator ima beskonano uski spektar. Usled uticaja fizikih efekata uma, fazni
stav signala se menja to izaziva proirenje spektra. Ovo je poznato kao fazni um.

24
 Slika 9: Fazni um oscilatora

Da di smo merili ovaj fazni um, moramo odrediti snagu uma oscilatora P R kao funkciju
ofseta nosee frekvencije fc (poznate kao ofset frekvencija foffset) korienjem
uskopropusnog prijemnika ili spektralnog analizatora sa propusnim opsegom B. Onda
smanjujemo propusni opseg na 1 Hz. Sada delimo ovu snagu sa snagom nosioca P c da bi
dobili rezultat u dBc. Parametar c u dBc odnosi se na signal nosilac (carrier).
Zbog toga dobijamo fazni um sa samo jednim propusnim opsegom:

Uputstva za oscilatore, generatore signala i spektralne analizatore, obino sadre tabele sa

vrednostima faznog uma pri razliitim ofset frekvencijama. Vrednosti za vii i nii
propusni opseg pretpostavljeno je da su jednake.

25
 Tabela 1: Fazni um sa jednim propusnim opsegom pri frekvenciji od 640 MHz.

Napomena: SSB phase noise ( Fazni um sa jednim propusnim opsegom)

Na sledeoj slici su prikazane krive za Signal Analizator Rohde & Schwarz FSQ.

Kada uporedjujemo oscilatore, takodje je neophodno da uzmemo u obzir vrednost nosee

frekvencije. Ako mnoimo frekvenciju oscilatora korienjem zero-noise mnoaa (to je
mogue samo u teoriji), koeficijent faznog uma e se smanjiti proporcionalno naponu,
na primer ako mnoimo frekvenciju sa 10, fazni um e se poveati za 20 dB za isti
frekventni opseg. Prema tome, oscilatori mikrotalasa su loiji od RF oscilatora. Kada
kombinujemo dva signala, nivoi snaga uma se sabiraju pri svakom frekventnom ofsetu.

26
 Slika 10: Krive faznog uma snimljenog spektralnim analizatorom Rohde & Schwarz
FSQ.

S PARAMETRI

Sva dvoulazna kola se karakteriu sa etiri parametra: S 11 (ulazni koeficijent refleksije),

S21 (direktni koeficijent prenosa), S12 (inverzni koeficijent prenosa) i S22 (izlazni
koeficijent refleksije). Na sledeoj slici prikazano je jedno dvoulazno kolo:

Slika 11: S parametri dvo-ulaznog kola

27
S parametri se mogu raunati preko talasnih promenjljivih a1, b1 i a2, b2 na sledei nain:

Talasne promenjljive a i b su naponske promenjljive.

Da bi smo prikazali S parametre u decibelima, koristimo sledee formule:

KOEFICIJENT STOJEEG TALASA I KOEFICIJENT REFLEKSIJE

Kao koeficijent refleksije, koeficijent naponskog stojeeg talasa (VSWR) ili koeficijent
stojeeg talasa (SWR) je mera prilagodjenosti izvora signala na referentnu impedansu.
VSWR ima opseg od 1 do beskonanosti i ne izraava se u decibelima.

Koeficijent refleksije se oznaava sa r.

Veza izmedju r i VSWR je sledea:

Za VSWR = 1 (veoma dobro prilagodjenje), r = 0. Za veliko VSWR, r je priblino 1, tj.

dolazi do neprilagodjenja ili totalne refleksije.

28
r predstavlja odnos dve naponske veliine. Kada se r prikazuje u decibelima, tada
koristimo oznaku ar:

a vraamo se u linerane vrednosti preko relacije:

ar predstavlja koeficijent gubitaka.

Pri raunanju VSWR preko koeficijenta refleksije r, r mora da bude prikazano u

linearnim vrednostima (ne sme biti u decibelima).

Sledea tabela prikazuje odnos izmedju VSWR, r i a r[dB]. Ako nam treba gruba
aproksimacija r preko VSWR jednostavno podelimo decimalni deo VSWR na pola. Ovo
vai za sve vrednosti VSWR koje su ispod 1,2 ukljuujui i ovu vrednost.

Tabela 2: Konverzija iz VSWR-a u koeficijent refleksije r i koeficijent gubitaka.

29
Vidimo da za dvo-ulazna kola, r odgovara ulaznom koeficijentu refleksije S 11 ili izlaznom
koeficijentu refleksije S22.

Oslabljivai imaju najmanje koeficijente refleksije. Dobri oslabljivai imaju koeficijent

refleksije manji od 5% na frekvencijama do 18 GHz. Tada je koeficijent gubitaka vei od
26 dB a VSWR je manji od 1,1. Ulazi test instrumenata i izlazi izvora signala generalno
imaju VSWR manji od 1.5, pri emu je koeficijent gubitaka r manji od 0.2 ili vei od 14
dB.

INTENZITET POLJA

Za merenje intenziteta polja, najee koristimo termine gustina polja, intenzitet

elektrinog polja i intenzitet magnetnog polja.

Gustina polja S se meri u W/m2 ili mW/m2. Odgovarajue logaritamske jedinice su

dB(W/m2) ili dB(mW/m2).

Intenzitet elektrinog polja E se meri u V/m ili V/m. Odgovarajue logaritamske

jedinice su dB(V/m) ili dB(V/m).

Konverzija iz dB(V/m) u dB(V/m), vri se prema sledeoj formuli:

30
Dodatak od 120 dB u formuli odgovara mnoenju sa 106 u linearnim vrednostima.
1 V = 106 V.

Primer 17:

Intenzitet magnetnog polja H se meri u A/m ili A/m. Odgovarajue logaritamske

jedinice su dB(A/m) ili dB(A/m).

Konverzija iz db(A/m) u dB(A/m) vri se prema sledeoj formuli:

Primer 18:

POJAANJE ANTENE

Antena, generalno, usmerava elektromagnetno zraenje u odredjenom smeru. Pojaanje

prijemne antene G se izraava u decibelima u odnosu na pojaanje referentne antene.
Najee referentne antene su izotropni radijator i dipol. Pojaanje se izraava u dB i i
dBD. Za prikazivanje pojaanja u linearnim jedinicama, koristi se sledea formula:

KREST FAKTOR

Odnos maksimalne snage prema srednjoj termalnoj snazi (RMS vrednost) signala
predstavlja KREST faktor. Sinusni signal ima maksimalnu vrednost koja je duplo vea od

31
RMS vrednosti, to znai da je krest faktor 2, to odgovara vrednosti od 3 dB u
logaritamskoj predstavi.

Za modulisane RF signale, krest faktor se odnosi na maksimalnu vrednost anvelope

moduliueg signala a ne na maksimalnu vrednost signala nosioca. Frekventno
modulisani (FM) signal ima konstantnu anvelopu i prema tome krest faktor je 1, to
odgovara vrednosti od 0 dB.

Ako bi smo sabirali vie sinusnih signala, maksimalna vrednost napona moe teorijski da
se poveava do zbira amplituda pojedinanih napona. Maksimalna snaga Ps se rauna na
sledei nain:

RMS snagu P, dobijamo sabiranjem pojedinanih nivoa snaga:

Prema tome, krest faktor se rauna na sledei nain:

Ako sabiramo vie signala koji nisu u korelaciji, manja je verovatnoa da e se postii
maksimalna amplituda zbira svih pojedinanih napona zbog toga to su razliiti fazni
stavovi. Krest faktor se menja oko nivoa od 11 dB. Signal e imati um kao to je
prikazano na slici:

32
 Slika 12: um kao signal sa krest faktorom od 11 dB.

Primer 19:

Krest faktor uma iznosi priblino 11 dB. OFDM signali koji se koriste u DAB, DVB-T i
WLAN takodje imaju krest faktor od 11 dB. CDMA signali koji se razmatraju u okviru
CDMA2000 i UMTS mobilnih radio standarda imaju krest faktore u opsegu do 15 dB, ali
oni mogu biti smanjeni od 9 dB do 7 dB, korienjem specijalnih tehnika koje ukljuuju
modulacione podatke. Osim BURST signala, GSM signali imaju konstantnu anvelopu
zahvaljujui MSK modulaciji i zato im je krest faktor 0 dB. EDGE signali imaju krest
faktor od 3,2 dB zahvaljujui filtarskoj funkciji 8PSK modulacije.
Na sledeoj slici je prikazana takozvana KOMPLEMENTARNA KUMULATIVNA
DISTRIBUCIONA FUNKCIJA (CCDF) uma kao signala. Krest faktor je ona taka
krive merenja u kojoj funkcija see x-osu. Na slici je to taka od priblino 10.5 dB.

Na slici je prikazan krest faktor meren sa signalnim analizerom Rohde & Schwarz FSQ.

33
 Slika 13: Krest faktor meren spektralnim analizatorom Rohde & Schwarz FSQ.

SNAGA KANALA i SNAGA SUSEDNOG KANALA

Moderni komunikacioni sistemi kao to su GSM, CDMA2000 i UMTS podravaju

veoma veliki broj kanala. Da bi izbegli mogua presluavanja i pratee gubitke, veoma je
vano da taan, dozvoljeni nivo snage kanala P ch (ch je skraenica od channel) postoji
samo u korisnom kanalu. Snaga korisnog kanala se najee izraava kao nivo Lch u
dBm:

Normalna vrednost je 20 W ili 43 dBm.

U susednim kanalima, snaga ne sme da predje vrednost Padj. Ova vrednost se rauna kao
odnos snaga u susednom Padj i korisnom kanalu Pch i oznaava se sa LACPR i izraava se u
dB:

34
 Slika 14: Snaga susednog kanala merena spektralnim analizatorom Rohde & Schwarz
FSQ.

Vrednosti od -40 dB (kod mobilnih uredjaja) pa do -70 dB (kod UMTS baznih stanica) se
zahtevaju u konkretnom susednom kanalu i odgovarajue vee vrednosti u drugim
susednim kanalima.

Kada merimo nivoe snaga, vano je uzeti u obzir propusni opseg kanala. On moe biti
razliit za korisni i susedni kanal. Na primer, za CDMA2000 korisni kanal ima propusni
opseg od 1.2288 MHz, a susedni kanal opseg od 30 kHz. Naravno, vaan je i tip
modulacije.

Moderni spektralni analizatori imaju ugradjene funkcije merenja koje automatski uzimaju
u obzir propusni opseg korisnog kanala i susednog kanala.

35
Na slici je prikazana snaga susednog kanala za UMTS signal, merena sa signalnim
analizatorom Rohde & Schwarz FSQ.

KVALITET MODULACIJE EVM

U idealnom sluaju, najbolje bi bilo da dekodiramo digitalno modulisane signale tako da

imamo to manje mogu broj greaka na prijemu. Tokom prenosa po transmisionoj liniji,
um i interferencija se nadgradjuju kao neizbeni proces. Ovo je veoma vano za signal
iz predajnika da bi imao dobar kvalitet. Kao jedna od mera kvaliteta modulacije je
devijacija ili odstupanje od idealne konstelacione take. Na sledeeoj slici je prikazana
ilustracija devijacije take (modulaciona greka) na primeru QPSK mdulacije.

Slika 15: Modulaciona greka

Da bi smo odrediili kvalitet modulacije, amplituda vektora greke U err se deli sa

nominalnom vrednou modulacionog vektora Umod. Ovaj kolinik je poznat kao vektor
greke ili amplituda vektora greke (EVM) i moe se izraziti u procentima ili u
decibelima.

36
Razmatramo izmedju maksimalne vrednosti EVMpeak koja se deava tokom odredjenog
vremenskog intervala i RMS vrednosti vektora EVMRMS.

Ovi vektori su naponi. To znai da moramo da koristimo 20 log u raunanju. Vrednost

EVM od 0.3% odgovara vrednosti od -50 dB.

DINAMIKI OPSEG A/D I D/A KONVERTORA

Vane osobine A/D i D/A konvertora podrazumevaju taktnu frekvenciju f clock i broj bitova
podataka n. Svaki bit moemo prikazati duplim naponom. Zbog toga dobijamo dinamiki
opseg D od 6 dB po bitu (a kao to znamo 6 dB odgovara faktoru 2 za naponsku
veliinu). Takodje, sistemsko pojaanje je 1.76 dB pri merenju sinusnog signala.

Primer 20:

16-bitni D/A konvertor ima dinamiki opseg od 96.3 dB + 1.76 dB = 98 dB.

Praktino, A/D i D/A konvertori imaju odredjenu nelinearnost zbog koje je nemogue
postii njihove maksimalne teorijske vrednosti. Dodatno, diter kloka i dinamiki efekti
znae da konvertori imaju smanjeni dinamiki opseg pri visokim frekvencijama takta.
Tako da se konvertori karakteriu takozvanim prividnim-slobodnim dinamikim
opsegom ili brojem efektivnih bitova.

Primer 21:

8-bitni A/D konvertor se karakterie sa 6.3 efektivnih bitova pri frekvenciji takta od 1
GHz. To znai da je dinamiki opseg 37.9 dB + 1.76 dB = 40dB.

Pri frekvenicji takta od 1 GHz, A/D konvertor moe podrati signal od najvie 500 MHz
(prema Nikvistovoj teoremi). Ako koristimo samo deo ovog propusnog opsega, moemo
poveati dinamiki opseg primenom filtra decimacije. Na primer, 8-bitni konvertor moe
imati dinamiki opseg od 60 dB ili vie, pored opsega od 50 dB = (8*6 + 1.76 dB).

Pomou vrednosti dinamikog opsega, moemo izraunati broj efektivnih bitova na

sledei nain:

Gde je n = log2(2n) i:

37
Dobijamo:

Primer 22:

Koliko efektivnih bitova ima A/D konvertor sa dinamikim opsegom od 70 dB ?

Proraun je sledei:

70 dB - 1.76 dB = 68.2 dB a 20log10(2) = 6.02, pa dobijamo 68.2/6.02 = 11.3

Znai, broj efektivnih bitova je 11.3.

dB (FS) (OPSEG PUNE SKALE)

A/D i D/A konvertori imaju maksimalni dinamiki opseg koji se odredjuje opsegom
brojeva koji se moe obradjivati. Na primer, 8-bitni A/D konvertor moe podrati brojeve
od 0 do maksimalno 28-1 = 255. Ovaj broj je takodje poznat kao opseg pune skale (n FS).
Moemo definisati nivo pobude n svakog konvertora u odnosu na opseg pune skale i
prikazujemo ovaj odnos logaritamski.

Primer 23:

38
16-bitni A/D konvertor ima opseg vrednosti od 0 do 216-1 = 65535. Ako pobudimo ovaj
konvertor sa naponom koji je prikazan brojanom vrednou 32737, imamo:

Ako je predvidjeno da konvertor prikazuje i pozitivne i negativne vrednosti, moramo

podeliti opseg vrednosti na dva i uzeti u obzir odgovarajui ofset za nultu taku.

PRITISAK NIVOA ZVUKA

U oblasti akustinih merenja, nivo pritiska zvuka Lp se meri u dB. Lp je logaritamski

odnos pritiska zvuka p i referentnog pritiska zvuka p 0 = 20 Pa. Pritisak zvuka p0 je donja
granica pritiska koju ovekovo uho moe da registruje u svom najosetljivijem
frekventnom opsegu (oko 3kHz). Ovaj pritisak je poznat kao PRAG UJNOSTI.

ODMERAVANJE NIVOA PRITISKA ZVUKA dB(A)

ovekovo uho ima prilino jasan frekvencijski odziv koji takodje zavisi od nivoa pritiska
zvuka. Kada merimo pritisak zvuka, filteri za odmeravanje se koriste da simuliraju ovaj
frekventni odziv. Filteri za odmeravanje nam obezbedjuju pribline vrednosti nivoa
zvuka da bi simulirali ovekovu percepciju zvuka u poredjenju sa neodmerenim nivoima.
Razliiti tipovi filtera za odmeravanje su poznati kao A,B,C i D.

39
Slika 16: Odmerevanje filtera A, B, C i D na frekvencijama koje ovekovo uho moe da
detektuje

Filter A se najvie koristi. Nivo meren na ovaj nain je poznat kao L pA i izraava se u
jedinicama dB(A) da bi oznaili da se radi o filterima za odmeravanje.

Razlika u nivou pritiska zvuka od 10 dB(A) se opaa kao grubo dupliranje jaine zvuka.
Razlika od 3 dB(A) je u potpunosti ujna. Manje razlike u nivou zvuka se obino mogu
prepoznati samo preko direktnog poredjenja.

Primer 24:

Na opseg ujnosti se protee od 0 dB(A), to je poznato kao granica ujnosti, pa sve do

granice bola koja je od 120 dB(A) do 134 dB(A). Nivo pritiska zvuka u gluvoj sobi se
kree od 20 dB(A) do 30 dB(A). Korienjem 16-bitnih podataka, dinamiki opseg
muzikog CD-a moe dostii vrednost od 98 dB, to je dovoljno da zadovolji dinamiki
opseg ljudskog sluha.

NEKOLIKO BROJEVA KOJE JE VREDNO ZNATI

Rad sa vrednostima u decibelima je mnogo laki ako elimo da zapamtimo nekoliko

kljunih vrednosti. Od samo nekoliko lakih vrednosti, moemo lako dobiti druge
vrednosti koje su nam potrebne. Moemo dalje pojednostaviti problem zaokruivanjem
konkretne vrednosti na veu ili manju vrednost koju je lako zapamtiti. Sve to treba da

40
uradimo je da zapamtimo pojednostavljene vrednosti, na primer ako je odnos snaga 2, to
odgovara vrednosti od 3 dB (pored tane vrednosti od 3.02 dB koja se redje koristi).

abela sadri neke od najkorisnijih brojeva koje treba zapamtiti. Iz tabele je najvanije
zapamtiti vrednosti za 3 dB, 6 dB, 10 dB i 20 dB.

Znai, 3 dB nije u linearnim vrednostima konkretno 2, a takodje ni 6 dB nije 4.

Medjutim, za svakodnevnu upotrebu, ova pojednostavljenja obezbedjuju dovoljnu tanost
i kao takve se koriste. Srednje vrednosti koje se ne nalaze u tabeli, lako se dobijaju na
sledei nain:

4 dB = 3dB + 1dB, 7 dB = 10 dB 3 dB... i tako sve nepoznate vrednosti koje su nam

potrebne dobijamo tako to ih izraavamo preko poznatih datih u tabeli.

Tabela 3: Tabela konverzije vrednosti u decibelima u linearne vrednosti

41
TABELA SABIRANJA VREDNOSTI U DECIBELIMA

Ako treba da sabiramo dve vrednosti izraene u decibelima, moramo ih prvo konvertovati
u linearne vrednosti, sabrati ih i onda ih konvertovati nazad u logaritamskom obliku.
Sledea tabela je korisna za brzo sabiranje. Kolona 1 prikazuje razliku izmedju dve
vrednosti u decibelima i oznaena je sa Delta dB. Kolona 2 prikazuje korektivni faktor za
vrednosti snage. Kolona 3 prikazuje korektivni faktor za vrednosti napona. Dodavanjem
korektivnog faktora na veu vrednost od dve izraene u decibelima, dobijamo ukupnu
vrednost.

Tabela 4: Korekcioni faktori pri sabiranju vrednosti u decibelima

42
Primeri 25:

1. Pretpostavimo da elimo da sabiramo nivoe snaga od -60 dBm i -66 dBm.

Oduzimamo vrednosti u decibelima da bi dobili razliku od 6 dB. Iz tabele, oitamo
korekcioni faktor od 0.97 dB. Dodamo ovu vrednost na veu od dve koje sabiramo,
na primer na -60 dBm (-60 dBm je vei od -65 dBm) i dobijamo ukupnu snagu od
-59 dBm.

2. Pri dovodjenju signala na spektralni analizator, prikazani um se poveava za 0.04

dB. Iz tabele, vidimo da nivo ovog signala se nalazi 20 dB ispod nivoa uma
spektralnog analizatora.

3. elimo da sabiramo dva ekvivalentna napona. Ovo znai da je razlika u nivoima 0

dB. Ukupni napon se nalazi na 6 dB iznad vrednosti jednog napona, to
predstavalja duplu vrednost napona (vidi se iz tabele),

NEKE KORISNE VREDNOSTI

Sledee vrednosti su takodje korisne u razliitim sluajevima:

13 dBm odgovara URMS = 1 V na otpormosti od 50 .

0 dBm odgovara URMS = 0.224 V na otpormosti od 50 .

107 dB(V) odgovara 0 dBm na otpornosti od 50 .

120 dB(V) odgovara 1 V.

-174 dBm je snaga termalnog uma pri propusnom opsegu od 1 Hz, pri temperaturi od 20
o
C (68 oF).

DRUGE REFERENTNE VREDNOSTI

Kao referentne vrednosti koristili smo 1 mW i 50 . Medjutim, postoje i drugi referentni

sistemi ukljuujui najvaniji 75 omski sistem u televiziji i 600 omski sistem kod
akustinih merenja. 60 omski sistem formalno korien u RF tehnologiji i 600 omski
sistem korien u Americi sa referentnom vrednou od 1.66 mW sada je redje u
upotrebi. U sledeoj tabeli dati su dodatni referentni sistemi:

43
 Tabela 5: Dodatni referentni sistemi

TANOST, BROJ I DECIMALNA MESTA

Postavlja se pitanje, koliko decimalnih mesta treba da se koriste kod izraavanja

vrednosti u dB?

A poveamo vrednost X, koji predstavlja snagu izraenu u decibelima, za 0.01 dB,

odgovarajua linearna vrednost e se promeniti na sledei nain:

Ovo je ekvivalentno promeni snage od 0.23%. Napon se menja za 0.11%. Ove minimalne
promene ne mogu se uoiti iz normalnih promena rezultata merenja.

Prema tome, nije potrebno da izraavamo vrednosti u decibelima sa, recimo 5 ili vie
decimalnih mesta, osim u veoma retkim sluajevima.

44
 O AUTORIMA

Ime i prezime: Marko Ili

Datum i mesto rodjenja: 22. novembar 1986. u Parainu
Prethodna zavrena kola: Elektrotehnika kola u Parainu, smer
Raunari

Od 2005. godine je student Elektronskog fakulteta u Niu.

Godina studija: III (trea)
Smer: Elektronika, multimedijalne tehnologije
Oblasti interesovanja: Multimedija, Digitalna obrada signala,
WEB tehnologije, beine mree...

Ime i prezime: Zoran Ili

Datum i mesto rodjenja: 15. novembar 1985. u Kragujevcu
Prethodna zavrena kola: Prva tehnika kola u Kragujevcu, smer
Audio i Video tehnika

Od 2005. godine je student Elektronskog fakulteta u Niu.

Godina studija: III (trea)
Smer: Elektronika, multimedijalne tehnologije
Oblasti interesovanja: Multimedija, ADSL, Digitalna elektronska
kola

45
LITERATURA

1. Field Strength and Power Estimator, Application Note 1MA85, Rohde & Schwarz
GmbH & Co. KG 1MA85
2. Christoph Rauscher,Fundamentals of Spectrum Analysis, GmbH & Co. KG, PW
0002.6629.00
3. Internet sadraji sa sledeih web adresa: www.google.com, www.wikipedia.org i
www.rohde-schwarz.com

46