PSIHOLOGIJA, 2002, Vol. 35 (1-2), 3-23 UDC 159.942.075 : 392.

BLISKE PARTNERSKE VEZE

Tatjana Stefanovi Stanojevi1

Filozofski fakultet, Ni

Prema teoriji afektivnog vezivanja, u najranijem detinjstvu, izmeu

deteta i roditelja se uspostavljaju specifine afektivne veze. Na osnovu
kvaliteta ovih veza, dete formira tzv. unutranji radni model, odnosno sliku
sebe i sliku drugih. Radni model, perzistira kroz itav ivotni vek osobe,
oblikujui delimino i kvalitet odraslih veza. Dominantna veza odrasle osobe
je bliska, partnerska ili ljubavna veza. U naznaenom teorijskom kontekstu,
zanimalo nas je da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu rano
stvorenih afektivnih veza roditelja i dece i kasnijih partnerskih veza.
Istraivanje je obuhvatilo 180 odraslih osoba, ujednaenih po polu i starosti.
Bliske, partnerske veze ispitivane su testom Experience in Close Relationships
amerikih autora (Brenan,K.A.,Clark,C.L., & Shaver,P.R. 1998.), a rane
afektivne veze su ispitivane testom koji za sada jedini meri ovaj kvalitet kod
odraslih osoba - Adult Attachment Interview, autora Mein, Kasidi i Kaplan,
(Main,M., Casidy,J., & Kaplan,N., 1985). Rezultati su pokazali da postoji
statistiki znaajna povezanost izmeu opisanih varijabli.

Kljune rei: obrasci afektivnog vezivanja, rane afektivne veze, odrasle

afektivne veze, partnerske afektivne veze, unutranji radni model.

TEORIJSKI KONTEKST

Bliske partnerske ili ljubavne veze su forma u kojoj veina ljudi provodi ivot.
Pri tom, raznovrsnost i brojnost modaliteta u kojima parovi funkcioniu nije lako ni
predvideti, ni objasniti. injenica da su partnerski odnosi forma koju ne razumemo
sasvim, a u kojoj provodimo ivot, uinila nam se vrednom istraivanja.
Dakle, odluili smo da pokuamo da razumemo faktore koji su povezani sa
kvalitetom naih bliskih partnerskih veza. Jedan od znaajnih faktora, svakako je faktor
1
Adresa autora: stefano@bankerinter.net
Tatjana Stefanovi Stanojevi

ranih iskustava deteta. Na znaajnost ranih iskustava odavno je ukazivala nauka, pre
svih filozofija. Pogledajmo kako je o tome pisao Platon u godinama pre nove ere: "Kao
to znate prvi korak je najvaniji, naroito kada se radi o mladim i nenim osobama.
To je vreme kada se formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni
trag." (Platon, 428-348 pre n.e., prema A.M. Klark,1981). Ovakva koncepcija
prenoena je iz veka u vek, iz drutva u drutvo, stekavi teinu kulturoloke
pretpostavke.
Sa pojavom psihologije kao nauke, ova pretpostavka pretendujui da postane
nauna injenica postaje podlona ispitivanju, merenju, empirijskoj proveri uopte. Pre
svih, psihoanaliza je rana iskustva deteta podigla na pijedestal odluujueg i
nepopravljivog ivotnog poteza, ali i smestila u njihov prirodni kontekst, kontekst
odnosa sa majkom. U okvirima psihoanalize, meutim, nastaje jo jedna teorija koja u
sredite svog istraivanja stavlja detetove rane relacije osobom koja ga neguje. Re je o
teoriji afektivnog vezivanja. Odluivi da istraimo povezanost izmeu kvaliteta
bliskih, partnerskih veza i ranih odnosa osobe sa roditeljima, prihvatljiv teorijski okvir
za istraivanje pronali smo upravo u teoriji afektivnog vezivanja.

Teorija afektivnog vezivanja

Teoretiari afektivnog vezivanja osim to pretpostavljaju postojanje

povezanosti izmeu ranih obrazaca deteta i kasnijih partnerskih obrazaca osobe,
odnosno daju teorijsko utemeljenje ovoj pretpostavci, obezbeuju i metodoloku
osnovu za proveravanje pretpostavljene povezanosti. Prema teoriji afektivnog
vezivanja, potreba za kontaktom sa odraslom osobom, primarna je ljudska potreba.
Dete je ubrzo po roenju ispoljava na mnogo naina: kroz osmeh, pla, gukanje,
smirivanje u majinom zagrljaju... Majka, odnosno osoba koja se njime bavi, reaguje
na potrebe deteta i u odnosu na kvalitet njenog reagovanja, dete postepeno formira
sliku o sebi i sliku o drugima.
Ukoliko je majka dosledno responzivna za signale deteta, ukoliko je dostupna i
osetljiva
za njegove potrebe, dete e formirati sliku o sebi kao biu vrednom ljubavi i
panje i sliku o majci, kao o osobi na koju se moe osloniti. Prema teoriji
afektivnog vezivanja, ovo dete e formirati sigurnu afektivnu vezanost ili B
obrazac afektivne vezanosti. Jedino dete ovog tipa vezivanja, zadrae primarnu
strategiju obezbeivanja podrke i ljubavi kroz kontakt sa drugima.
Meutim, ukoliko je majka, dosledno neresponzivna za detetove potrebe, njegova
slika o
sebi bie kao o biu koje nije vredno panje i ljubavi, a slika o svetu kao o mestu
koje nije sigurno, udobno i koje nas ne prihvata. Ovo dete formirae odbacujuu
afektivnu vezanost i pripadae "A" tipu afektivnog vezivanja. Njegova strategija
bie povlaenje, nepoverenje, odustajanje od drugih i oslanjanje samo na sebe.
Uz majku koja je selektivno responzivna za detetove potrebe, dete e nesigurno u
njenu dostupnost izabrati strategiju pojaanog vezivanja za majku, strategiju koju
najjednostavnije moemo opisati kao pojaanu kontrolu kroz pojaanu
82
 Bliske partnerske veze

bespomonost, to je ambivalentno afektivno vezivanje ili "C" obrazac

afektivnog vezivanja.
I na kraju uz majku koja je psihiki bolesna ili fiziki zlostavljana, dete e
formirati model sebe i model drugih u smislu visoke anksioznosti i jo vieg
povlaenja. Njegova strategija nazvana je dezorijentisano/dezorganizovanom, a
obrazac afektivnog vezivanja "D".
Ve je osniva teorije afektivnog vezivanja, Don Bolbi (John Bowlby, 1988)
pretpostavio da ovi rano formirani modeli vezanosti predstavljaju trajni kapital osobe,
da stabilni i otporni na promene, perzistiraju kroz itav ivotni vek, utiui na
oblikovanje svih naih odraslih relacija. Odnosno, Bolbi je teoriju odraslog afektivnog
vezivanja zaduio sledeim premisama:
Afektivne veze prisutne su u celom ljudskom veku.
Romantini partneri su figure na koje se u odraslom dobu, prenosi rani obrazac
afektivne vezanosti.
itav dalji razvoj teorije afektivnog vezivanja bazirao se na teorijskoj razradi i
empirijskoj proveri navedenih pretpostavki. Na temelju prve Bolbijeve pretpostavke
izgraena je nova teorijska oblast: Oblast odraslog afektivnog vezivanja. Njenom
razvoju najvie su doprineli istraivai sa kalifornijskog, Berkli univerziteta: Meri
Mein, Dudi Kesidi, Kerol Dord i Nensi Kaplan (Main, M., Casidy, J., George,K.,
Caplan, N., 1985). Naime, sredinom osamdesetih, istraujui modalitete afektivnih
veza odraslih, oni uspevaju da konstruiu intervju za procenu odraslog afektivnog
vezivanja (Adult Attachment Interview, AAI), za procenjivanje ranih afektivnih veza,
kod odraslih osoba. Na osnovu ovog intervjua nastaje i klasifikacija individualnih
razlika u afektivnoj vezanosti odraslih. Instrument za procenjivanje ranih obrazaca kod
odraslih osoba, omoguio je uporeivanje ranih i kasnijih afektivnih obrazaca, bez
primenjivanja dugotrajne i vrlo esto neizvesne, longitudinalne strategije.
Na temelju druge Bolbijeve pretpostavke, pretpostavke o romantinim partnerima
kao figurama afektivnog vezivanja odraslih, nastaje: Oblast partnerskog afektivnog
vezivanja. Za razvoj ove oblasti prevashodno su zasluni istraivai, ejver i Hazan
(Hazan, C., Shaver, P., 1988) sa Dejvis univerziteta u Kaliforniji. Pomenimo samo da
je od 1988. kada su oni objavili tekst u kome romantine partnerske veze sagledavaju
kao afektivne, preko 400 istraivaa citiralo njihove argumente. Citiraemo ih i ovom
prilikom:
Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog odnosa upravlja isti
bihejvioralni sistem.
Vrste individualnih razlika primeenih u odnosima dete-staralac su sline
razlikama primeenim u partnerskim odnosima.
Unutranja reprezentacija sebe i drugih ili tzv. "radni model" zajedniki je kapital
emocionalne vezanosti u detinjstvu i u partnerskim vezama.
Hazan i ejver su konstruisali i poetne upitnike za procenjivanje bliskih
partnerskih veza, na osnovu kojih je zapoela istraivaka ekspanzija u ovoj oblasti.

83
Tatjana Stefanovi Stanojevi

METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

Ciljevi i hipoteze istraivanja

Oekivali smo da nam istraivanje ponudi odgovore na neka od sledeih

pitanja:
Da li obrasci ranog i kasnijeg afektivnog vezivanja postoje i u naoj sredini? Da li
je njihova zastupljenost slina distribucijama dobijenim u drugim istraivanjima ili
sadri i neke za nau sredinu indikativne karakteristike?
Da li postoji znaajna povezanost izmeu ranih i kasnijih afektivnih obrazaca? I
da li na osnovu obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva sa statistiki
znaajnom verovatnoom moemo zakljuivati o obrascima partnerskog
vezivanja? ak, da li o obrascima partnerskog vezivanja moemo zakljuivati i na
osnovu pojedinih dimenzija AAI-a ili na osnovu nekih od kontrolnih varijabli?

U skladu sa navedenim oekivanjima, OPTA HIPOTEZA istraivanja glasi:

Oekuje se da postoji pozitivna veza izmeu obrazaca afektivne vezanosti

formiranih sa roditeljima i obrazaca afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim
odnosima.
Ovo globalno oekivanje izraeno je posredstvom hipoteza ueg obima, koje e
biti predstavljene u nekoliko loginih celina, bez navoenja svake pojedinane
hipoteze.

Hipoteze koje se odnose na rasprostranjenost varijabli istraivanja: Oekujemo da

e se i na naem uzorku potvrditi postojanje etiri rana i etiri partnerska obrasca
afektivne vezanosti i da e njihova zastupljenost biti slina utvrenim
distribucijama u drugim zemljama.

Hipoteze koje se odnose na povezanost afektivnih obrazaca, ranih i kasnijih:

Oekujemo da postoji povezanost izmeu ranih obrazaca afektivnog vezivanja i
kasnijih partnerskih obrazaca.

Hipoteze koje se odnose na povezanost odreenih dimenzija na skalama AAI i

obrazaca partnerskog afektivnog vezivanja. Oekujemo da postoji povezanost
izmeu pojedinih dimenzija Intervjua za procenu odrasle afektivne vezanosti i
obrazaca afektivne vezanosti u partnerskoj vezi.

Uzorak istraivanja

Uzorak istraivanja je inilo 180 odraslih osoba, 90 mukaraca i 90 ena

podeljenih u sledee starosne grupe: mladi ispitanici (18-25), ispitanici srednjih godina
(26-32) i neto stariji ispitanici (33-40). Priroda zadavanja intervjua odredila je da se sa
84
 Bliske partnerske veze

svakim ispitanikom provede vie asova, ponekad i da bude vie susreta. Budui da su
pitanja u intervjuu traila poveravanje i poverenje u ispitivaa, bilo je prilino teko
doi do subjekata. Mladi ispitanici su bili uglavnom studenti, ali i mladii koji su na
odsluenju vojnog roka. Srednja i starija grupa subjekata apsolutno je prigodnog
karaktera. Dakle, u uzorak smo ukljuivali sve koji su pristajali, a ispunjavali uslov
godina i pola.

Instrumenti istraivanja

Obrasci afektivnog vezivanja odraslih u naem istraivanju bie

operacionalizovani preko Intervjua za procenu afektivne vezanosti odraslih, (AAI;
George, Kaplan & Main, 1985) jedinog do sada konstruisanog instrumenta za procenu
ranih obrazaca kod odraslih osoba. Radi se o sledeim obrascima:

"Ds" - Izbegavajue, zatvorene, odbrambeno fokusirane linosti.

"F" - Samopouzdane, slobodne, autonomne linosti.
"E" - Preokupirane, nesigurne linosti.
"Ud" - Dezorijentisane osobe koje nisu obradile traume iz detinjstva.

Za procenjivanje se koristi vie setova skala:

Skala iskustava iz detinjstva - obuhvata dimenzije: Voljenosti, Odbaenosti,
Igranja obrnutih uloga, Pritiska na dete zbog postignua i Zanemarivanja deteta.
Skala aktuelnog raspoloenja u odnosu na roditeljske figure - tretira diemnzije:
Idealizacije, Okupiranosti ljutnjom i Cinizma.
Skala generalnog raspoloenja subjekta u odnosu na detinjstvo - obuhvata
dimenzije: Insistiranja na nemogunosti priseanja doivljaja iz detinjstva, Pasivnosti,
odnosno neodreenosti u izlaganju, Globalnog cinizma, Iracionalnog straha od gubitka
deteta, Neobraenog doivljaja gubitka, Neobraenog doivljaja traumiranosti,
Koherentnosti transkripta i Koherentnosti svesti.
Partnerska, afektivna vezanost, bie procenjivana Skalom za procenjivanje bliskih
veza, konstruisanom 1998., (Experience of Close Relationships Scale, Brenan, Clark
and Shaver,1998). Ovaj instrument operacionalizuje obrasce afektivnih veza u
partnerskim odnosima odraslih preko sadraja svesnih verovanja osobe o bliskim,
partnerskim vezama. Re je o upitniku koji sadri 36 ajtema, skorovanih
sedmostepenom Likert skalom. Instrument je zasnovan na dvodimenzionalnom modelu
individualnih razlika u afektivnom vezivanju odraslih (dimenzija anksioznosti i
dimenzija izbegavanja). Ove dve dimenzije ukrtanjem daju etiri obrasca afektivnog
vezivanja:

a) Obrazac izbegavajue partnerske vezanosti

b) Obrazac sigurnog partnerskog vezivanja
c) Obrazac preokupiranog partnerskog vezivanja
d) Obrazac bojaljivog partnerskog vezivanja

85
Tatjana Stefanovi Stanojevi

REZULTATI ISTRAIVANJA

Osnovni rezultati istraivanja bie saopteni u okviru nekoliko manjih celina,

shodno koracima u obradi podataka. Pre svega, namera nam je bila da se na naim
prostorima sagleda zastupljenost obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz detinjstva,
kao i zastupljenost obrazaca vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. Da bi ostvarili
ovaj zadatak koristili smo statistiku metodu frekvencije. Sledei cilj istraivanja bio je
utvrivanje eventualne povezanosti izmeu obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz
detinjstva i obrazaca afektivnog vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. U okviru
ispitivanja povezanosti, bile su sagledane i povezanosti pojedinih skala, odnosno
dimenzija AAI instrumenta sa partnerskim afektivnim obrascima. Za utvrivanje
meusobne povezanosti svih varijabli bile su koriene korelacione metode
odgovarajue prirodi podataka.

Distribucija varijabli istraivanja

Grafikon br. 1: Distribucija obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva

3,9 17,2
26,1
Ds
F
E
Ud

52,8

Kao to vidimo, najzastupljenije je sigurno afektivno vezivanje, uz

nezanemarljiv procenat okupiranih i izbegavajuih afektivnih veza.

86
 Bliske partnerske veze

Grafikon 2: Distribucija obrazaca partnerskog vezivanja

5
18.3

24.4

Izbegavajua partnerska veza

sigurna partnerska veza

okupirana partnerska veza

52.3

bojaljiva partnerska veza

Ponovo je najzastupljenije sigurno afektivno vezivanje, a i zastupljenost ostalih

tipova afektivne vezanosti slina je distribuciji tzv. ranih obrazaca.

Korelacione analize

Grafikon 3: Korelacija osnovnih varijabli istraivanja

Ds i izbegavajui
obrazac
F i siguran obrazac

0.640 E i okupirani obrazac

0.620 Ud i bojaljivi
obrazac
0.600
0.580
0.560 Ud i bojaljivi
obrazac
0.540 E i okupirani
obrazac
0.520
F i siguran obrazac
0.500
Ds i izbegavajui
0.480 obrazac
1

87
 Tatjana Stefanovi Stanojevi

Vidimo da su varijabla afektivne vezanosti u odnosu na roditelje i varijabla

partnerske vezanosti statistiki znaajno povezane, u svim obrascima vezivanja, to
spada u jedan od osnovnih nalaza istraivanja. ak, najznaajnija povezanost je u
dezorijentisanom tipu afektivnog vezivanja.

Korelacije dimenzija na skalama AAI-a i obrazaca partnerskog afektivnog

vezivanja

Tabela 1: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa majkom)

sigurni okupirani bojaljivi
Iskustva iz detinjstva u izbegavajui
partnerski partnerski partnerski
odnosu na majku partnerski obrazac
obrazac obrazac obrazac
Doivljaj voljenosti u odnosu
0.042 0.508** -0.046 -0.533
na majku
Doivljaj odbaenosti od
0.224** -0.447 -0.092 0.491**
majke
Zamena uloga u odnosu na
-0.371 -0.284 0.402** 0.367**
majku
Majino insistiranje na
-0.100 0.049 0.186* 0.066
postignuu
Zanemarivanje deteta u
0.036 -0.25 -0.044 0.245**
odnosu na majku

Tabela 2: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa ocem)

sigurni okupirani bojazljivi
Iskustva iz detinjstva u izbegavajui
partnerski partnerski partnerski
odnosu na oca partnerski obrazac
obrazac obrazac obrazac
Doivljaj voljenosti u
- 0.166 0.543** -0.199 -0.514
odnosu na oca
Doivljaj odbaenosti u
0.173* -0.549 -0.144 0.587**
odnosu na oca
Zamena uloga u odnosu
-0.296 -0.312 0.317** 0.377**
na oca
Oevo insistiranje na
-0.102 -0.028 0.174* 0.128
postignuu
Zanemarenost deteta u
0.132 -0.46 -0.133 0.463**
odnosu na oca

Iz tabela 1 i 2 jasno vidimo statistiku znaajnost dobijenih korelacija: u

izbegavajuoj partnerskoj vezanosti znaajna povezanost je sa doivljajem odbaenosti
od majke, odnosno oca, u kategoriji sigurnih partnerskih veza postoji statistiki
znaajna povezanost sa subjektovim doivljajem prihvaenosti od oba roditelja.
88
 Bliske partnerske veze

Sklonost ka okupiranom partnerskom vezivanju povezana je sa zamenom uloga izmeu

roditelja i deteta, kao i insistiranjem na postignuu, a u dezorijentisanoj vezanosti
ponovo nalazimo doivljaj odbaenosti, zamenu uloga i doivljaj zanemarenosti
subjekta od roditelja.

Tabela 3: Skala aktuelnog raspoloenja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa

majkom)

izbegavajui sigurni okupirani bojazljivi

partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Idealizacija 0.535** 0.061 -0.573 -0.161
Okupiranost ljutnjom -0.469 -0.334 0.501** 0.429**
Cinizam 0.214** -0.067 -0.185 0.085
** - statistika znaajnost na nivou 0.01; * - statistika znaajnost na nivou 0.05

Tabela 4: Skala aktuelnog raspoloenja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa

ocem)
izbegavajui sigurni okupirani bojazljivi
partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Idealizacija 0.411** 0.047 -0.426 -0.107
Okupiranost
-0.31 -0.456 0.341** 0.537**
ljutnjom
Cinizam 0.229** -0.048 -0.19 0.078

Tabele 3 i 4 upuuju na sledee statistiki znaajne veze: izbegavajua,

partnerska vezanost povezana je sa sklonou ka idealizaciji majke, odnosno oca, dok
sigurna partnerska vezanost nije statistiki znaajno povezana ni sa jednim od traenih
aspekata. Okupirana partnerska veza je statistiki znaajno povezana sa okupiranou
ljutnjom na oba roditelja. Dimenzija okupiranosti ljutnjom statistiki znaajno je
povezana i sa dezorijentisanom afektivnom vezanou.

89
Tatjana Stefanovi Stanojevi

Tabela 5: Skala generalnog raspoloenja subjekta u odnosu na detinjstvo i

partnerski obrasci
izbegavajui sigurni okupirani bojazljivi
partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Globalni cinizam 0.211** -0.058 -0.175 0.083
Nemogunost
seanja 0.447** 0.006 -0.482 -0.092
detinjstva
Pasivnost u
0.114 -0.33 0.031 0.274**
izlaganju
Strah od gubitka
- 0.215 -0.404 0.276** 0.514**
deteta
Neobraeni
0.119 -0.309 0.198 0.334**
gubitak
Neobraena
0.128 -0.475 0.191 0.525**
trauma
Koherentnost
- 0.031 0.617** 0.07 -0.585
transkripta
Koherentnost
- 0.001 0.641** 0.043 -0.61
svesti

Kao to vidimo iz tabele, izbegavajua partnerska vezanost znaajno je

povezana sa dimenzijama globalnog cinizma i insistiranja na nemogunosti seanja
detinjstva. Sigurna partnerska vezanost znaajno je povezana sa dimenzijama
koherentnosti svesti i koherentnosti transkripta. Okupirana partnerska vezanost
statistiki je znaajno povezana sa strahom od gubitka deteta. Bojaljiva partnerska
vezanost statistiki je znaajno povezana ak sa etiri dimenzije: pasivnost u izlaganju,
strah od gubitka deteta, nerazreeni gubitak i nerazreena trauma.

DISKUSIJA

Opta hipoteza kojom se pretpostavljalo da postoji pozitivna veza izmeu

obrazaca afektivne vezanosti formiranih na osnovu odnosa sa roditeljima i obrazaca
afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim odnosima, potvrena je. Dakle, mogli bi
sa statistiki znaajnom verovatnoom oekivati da osoba koja u odnosu na roditelje
stekne odreeni obrazac afektivnog vezivanja, razvije isti model vezanosti i u odnosu
na partnera. Uprkos statistikoj znaajnosti prediktivne vrednosti afektivnih veza
formiranih sa roditeljima za kvalitet partnerske afektivne vezanosti, analiza poduzoraka
u kojima nije dolo do povezanosti upozorava na najmanje dve situacije koje dovode
do akomodacije unutranjeg radnog modela stvorenog u odnosu sa roditeljima:

90
 Bliske partnerske veze

situacija kasnijeg, dugotrajnog delovanja kvalitativno drugaijeg modela

vezivanja i
situacija iznenadnog delovanja odreenih za subjekta traumatinih okolnosti.

Preglednosti radi, dalja diskusija e biti organizovana oko specifinih hipoteza.

1. Rezultati istraivanja potvrdili su oekivanje da e i na naem uzorku biti
identifikovana etiri rana i etiri partnerska obrasca afektivne vezanosti i da e njihova
zastupljenost biti slina utvrenim distribucijama u drugim zemljama. Preciznije,
distribucija obrazaca afektivnog vezivanja u naoj zemlji, slina je distribuciji u
siromanim afrikim zemljama, zatim u Japanu, Kini i Izraelu, a razlikuje se od odnosa
obrazaca afektivnog vezivanja u zemljama Zapadne Evrope i Amerike (Sagi,A. & van
IJzendoorn, M.H., 1996). Razlike se tiu odnosa okupiranog i izbegavajueg
afektivnog vezivanja, u smislu da je kod nas izraeniji procenat okupiranih od
izbegavajuih subjekata, dok je u ekonomski razvijenijim zapadnim zemljama
znaajniji procenat izbegavajuih subjekata od okupiranih. ak nemaki istraivai
saoptavaju da je izbegavajui obrazac dominantni afektivni obrazac u njihovoj kulturi,
(Bakermans-Kranenburg, M.J.&van IJzendoorn, M.H., 1997). Razlike moemo samo
pokuati da objasnimo specifinostima konteksta odrastanja. Naime, u sredinama
kakva je naa povezanost lanova porodice naglaena je ekonomskim uslovima: decu
uvaju bake, roditelji nemaju uslova za osamostaljivanje... Jednom reju model
porodice je iri i komplikovaniji, to je pogodan kontekst za razvoj okupiranog
afektivnog vezivanja. U prilog ovoj mogunosti svakako govori i ve izvedeno
istraivanje obrazaca afektivne vezanosti dece u naoj sredini (T.S.Stanojevi, 2000.) u
kome je bio evidentan transgeneracijski uticaj "prezatitnikih" majki i baka. Sa druge
strane, vii procenat izbegavajuih afektivnih veza logino je oekivati u sredinama u
kojima je naglasak na osamostaljivanju, pojedincu i postignuu.
2. Potvreno je oekivanje povezanosti obrazaca afektivnog vezivanja steenih u
odnosu sa roditeljima i partnerskih afektivnih obrazaca. Budui da je potvreno
oekivanje povezanosti ranih i kasnijih afektivnih obrazaca, te da je uglavnom
potvreno i oekivanje povezanosti dimenzija AAI-a sa obrascima partnerskog
vezivanja, pokuaemo da kroz diskusiju obrazaca afektivnog vezivanja objasnimo sve
dobijene statistiki znaajne veze.
Dobijena je statistiki znaajna povezanost izmeu odbacujueg tipa afektivnog
vezivanja i stava prema partnerskim odnosima u smislu distanciranosti, izbegavanja
bliskosti. U distanciranom obrascu ranog afektivnog vezivanja, majka dosledno ne
reaguje na signale koje dete alje. U kontaktu sa ovakvom majkom dete prolazi kroz
trijas simptoma: protestvuje, oajno je i na kraju odustaje, povlai se, ne oekuje i ne
trai ono to nije ni dobijalo. Na osnovu ove poslednje faze formira i svoj unutranji
radni model. Sklapa sliku o sebi kao o biu koje ne vredi dovoljno da bi se na njegove
signale odgovorilo, a o drugima kao o osobama u koje se ne moe imati poverenja,
(dimenzija Odbaenosti). Sa ovakvim unutranjim radnim modelom deca odrastaju u
krute, odbrambeno fokusirane linosti. tit koji su podigli oko sebe ne bi li preiveli
roditeljska uskraivanja ne odgovara realnosti, ali uva od daljih razoaravanja. tit
odreuje da njihova pria o detinjstvu bude stereotipna, neuverljiva, bez konkretnih
91
Tatjana Stefanovi Stanojevi

seanja a sa tendencijom Idealizovanja. Deo ovog tita svakako je i Sklonost crnom

humoru kao stavu prema sebi i drugima, sklonost koju mogu negovati samo oni koji su
svoja oseanja sklonili na sigurno, pod tit nepovredljivosti. Oslonjene samo na sebe,
distancirane osobe, ako i kada odlue da istrauju sredinu, orijentiu se na deo sredine
koji ih nije razoarao, a to je materijalni svet, to su finansijska postignua. U odnose sa
drugima, naravno ulaze nevoljno, oprezno, nepoverljivo, povrno... Partnerske veze,
kao najznaajniji oblik afektivne vezanosti odraslih, njihovu oklopljenost jo jednom
stavljaju na probu. Zato, u partnerske veze ulaze retko ili ukoliko to ine ee radi se o
vezama bez obaveza (visoko odbacivanje). Partneru ne veruju, zatvoreni su i
distancirani (niska anksioznost). Ukoliko je partner osoba sa drugaijom afektivnom
vezom, utoliko je pred unutranjim radnim modelom distancirane osobe tei zadatak.
Nova i drugaija iskustva nastojae da asimiluje u stari nepoverljivi, distancirani oklop.
Potvreno je oekivanje da postoji povezanost izmeu sigurno/autonomnog ili
"F" tipa afektivne veze i odnosa prema partnerskim vezama u smislu otvorenosti,
sigurnosti, poverljivosti. U sigurnoj afektivnoj vezanosti majka dosledno reaguje na
bebine signale. Dosledno i adekvatno. Uverena da e majka reagovati na svaki ili skoro
svaki njen signal sigurna beba formira unutranji radni model u skladu sa ovakvim
afektivnim odnosom. Odnosno, formira sliku o sebi kao o biu koje je vredno panje i
ljubavi drugih (dimenzija Voljenosti) i formira sliku drugih kao bia kojima se moe
verovati, na koje se moe oslanjati. Ovakav radni model perzistira kroz itav ivotni
vek. Dakle, sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. Njihov stav prema ivotu je
otvorenost i iskrenost, (Koherentnost svesti), ba kao i njihovo seanje na detinjstvo
(Koherentnost transkripta). Ovu iskrenost one "duguju" roditelju koji je umeo da im
"stvari koje su se deavale" interpretira na istinit, a njima razumljiv nain. Pred njima
su mogunosti: otvoreni su za komunikaciju, istraivanje, za rast i razvoj uopte.
Njihovi kapaciteti da izau na kraj sa ivotnim tekoama su veliki i neoptereeni
tragovima detinjstva. Njihove partnerske veze obeleene su niskom anksioznou, kao
i niskim odbacivanjem.
Potvreno je i oekivanje da postoji povezanost izmeu nesigurno/okupiranog ili
"E" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj vezi u smislu preokupiranosti vezom.
U ambivalentnom afektivnom obrascu, majka je nedosledno responzivna za bebine
potrebe. Dakle, majka odgovara na bebine potrebe samo povremeno, samo selektivno.
Ovaj neredovni reim potkrepljenja dodatno pojaava detetovu primarnu potrebu za
majkom. Nesigurno u majine odgovore dete je prisiljeno da odustane od primarne i
pronae sekundarnu, adekvatniju i adaptivniju strategiju. Strategiju kojom e
obezbediti majinu dostupnost. Ova strategija svodi se na pojaano vezivanje za
majku. Moemo je odrediti kao strategiju pojaane kontrole kroz pojaanu
bespomonost (dimenzija Zamene uloga). Nesigurna, ambivalentna deca i kao odrasli
ljudi ostaju preokupirana svojim odnosom sa figurom afektivne vezanosti, bespomoni
su bez nje, jo bespomoniji sa njom. Ambivalentni ponaajni model oni nose kao svoj
ivotni stil i njime oblikuju sve budue relacije, (Okupiranost ljutnjom). U partnersku
vezu ulaze sa ve izgraenim oekivanjima, da je partner nedosledan i da samo
simbiotska veza obezbeuje potpunu ljubav, odnosno potpunu kontrolu, (visoka

92
 Bliske partnerske veze

anksioznost, nisko odbacivanje). Sklonost simbiotskom vezivanju ispoljavaju i prema

sopstvenom detetu, na ta ukazuje i dimenzija Iracionalnog straha od gubitka deteta.
Potvreno je i oekivanje da postoji povezanost izmeu
neodluno/dezorganizovanog ili "Ud" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj
vezi u smislu uplaenosti i neodlunosti. Ve sama injenica da je "Ud"obrazac
afektivnog vezivanja prvobitno, identifikovan na osnovu opserviranja dece iji su
roditelji bolovali (manijako - depresivna psihoza) ili su bili zlostavljani (Crittenden,
P., 1988), upuuje na neke od njegovih osobenosti. Naglasimo i da su u naem
istraivanju ovi ispitanici imali prilino doslednu i prilino tipinu ivotnu priu:
odrastali su uz oca alkoholiara koji je tukao majku. Budui da u nalazima drugih
istraivaa alkoholizam kao problem nije naveden, ostaje pitanje da li je u naoj sredini
alkoholizam uestalija patologija od drugih ili se njime pokrivaju i neki drugi
psihijatrijski poremeaji. U svakom sluaju, smatraju teoretiari afektivnog vezivanja,
roditelji ove dece preplavljeni sopstvenim strahovima, na deje potrebe reaguju
haotino, pa deca ne uspevaju da organizuju konzistentnu sliku sebe i sliku sveta. Deca
koja pripadaju ovom obrascu nauena da svet i drugi pre svega znae opasnost, kao da
imaju problem da razumeju poruke koje im drugi alju, odnosno da dosledno i
adekvatno testiraju realnost. Iz detinjstva svakako nose doivaljaj Zanemarivanja i
Odbaenosti. Odrastajui uz maltretirane ili psihiki bolesne roditelje, oni nisu imali
model koji e im "pomoi" da obrade ivotne traume ili gubitke, (dimenzija
Neobraene traume ili gubitka). Odrastaju visoko anksiozni, visoko oklopljeni,
uplaeni od ivota. Njihov nain ivota, ba kao i njihovo miljenje, je konfuzan,
iracionalan, grevit, nerazuman, (dimenzija Nejasnoe, odnosno pasivnosti u
izlaganju). I ovo je onda model sa kojim ovakve osobe ulaze i u partnerske veze. U
partnerskoj vezi one su takoe neadekvatne, anksioznost odreuje njihov doivljaj
realnosti, disocijativnost diktira interpretaciju, (visoka anksioznost i visoko
odbacivanje).
I na kraju, razmiljajui o ljubavnim vezama u svetlu dobijenih rezultata, ini
se da nije sve ba toliko nepredvidivo. Rani odnosi sa majkom kae teorija, a kau i
dobijeni rezultati u izvesnoj (statistiki znaajnoj) meri povezani su sa kvalitetom
bliskih, partnerskih veza. I moda nas to jo jednom uverava u opravdanost laike
intuicije: "Gledaj majku, ne pitaj za kerku."

93
Tatjana Stefanovi Stanojevi

LITERATURA

Bowlby, J.,(1988), A secure base, New York: Basic book.

Brennan, K. A., Clark, C.L., Shaver, P.R. (1998) Self - report measurement of adult
attachment: An integrative overview. U knjizi: J.A: Simpson & W.S. Rholes
(Ed.), Attachment theory nad close relationships (pp 46-76) New York:
Guilford Press.
Bakermans-Kranenburg, M.J.& van IJzendoorn, M.H. (1997), Adult attachment and
the break-up of romantic relationships. Journal of Divorce and Remarriage,
27, (pp 121-139).
Crittenden, P., (1988), Relationships at risk. U knjizi: J. Belsky&T. Nezworski (Ed.),
Clinical implications of attachment (pp 136-174), Hilsdale, NJ: Erlbaum.
George, C., Kaplan, N., Main, M. (1985), Adult Attachment Interview, Unpublished
manuscript, University of California at Berkeley.
Hazan, C. & Shaver, P., (1988), AA biased overview of the study of love, Journal of
Social and Personal Relationships, 5, (pp 473-510).
Klark, A.M., Klark A.D.B, (1987), Rano iskustvo, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva
Main, M. & Goldwyn, R., (1994), Adult Attachment Interview, scoring and
classification manual. Unpublished manuscript, University of California at
Berkeley.
Sagi,A. & van IJzendoorn, M.H. (1996), Multiple caregiving environments: The
kibbutz experience. U knjizi: S.Harel&J.P.Shonkoff (Ed.) Early childhood
intervention and family support programs: Accomplishments nad challenges
(pp 143-162). Jerusalem: JDC-Brokale Institue.
Stanojevi, T.S. (2001). Afektivno vezivanje - transgeneracijski prenos, Magistarski
rad, Beograd: Filozofski fakulte

94
 Bliske partnerske veze

ABSTRACT

CLOSE PARTNER RELATIONSHIPS

Tatjana Stefanovi Stanojevi

According to the theory of emotional attachment, specific emotional

relationships are being established at an early age between a child and its parents. On
the basis of the quality of these relationships the child creates the so-called internal
working model ie the image of itself as well as others. The working model persists
throughout one's lifetime, shaping in part the quality of adult relationships. Thus, a
dominant adult relationship is a close, partner or love one. Within the indicated
theoretical context, we were interested in finding out whether there is a statistically
significant link between the emotional ties of parents and their children formed in early
childhood. The investigation included 180 grown-ups of the same sex and age.
The results show there is a statistically significant link between the observed
variables.

Key words: patterns of emotional attachment, early emotional relationships, adult

emotional relationships, partner emotional relationships, internal working model.

95