Blagovesnik Biometrija PDF

@I^KI APEL
Blagoslovom Episkopa ì~kog G. Hrisostoma jo{ 26. marta 2005. godine

u organizaciji Duhovnog centra Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu je odràn
Simposion o elektronskim li~nim kartama. Na osnovu stru~ne analize ce-
loga projekta zapo~etog u vreme ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, a
za~etog u glavama kreatora novog evropskog totalitarizma, u~esnici Sim-
posiona su doneli Deklaraciju i objavili svoj zajedni~ki stav, kojeg je bla-
goslovom podrào Tron ì~kog Episkopa.

1. Biometrijske li~ne karte kao obavezuju}i dokument na nacionalnom
nivou su uvedene u nekoliko dràva sveta, uglavnom dalekoisto~nih. U Ev-
ropskoj uniji velika ve}ina zemaqa nema takve li~ne karte, one nisu uslov
za ulazak u Evropsku uniju niti wihovo uvo|ewe doprinosi brèm ulasku.
O~igledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte
(iako je postojala mogu}nost), ve} obi~ne plasti~ne sa vi{im nivoom za{tite.
2. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu pravoslavne crkve u Gr~koj,
Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, Sveti Sinod Ukrajinske pravoslavne
crkve (Moskovske patrijar{ije), Protat Svete gore Atoske, Episkopija @i~ka
upozoravaju da se iza celog projekta novih identifikacionih dokumenata kri-
je najteì totalitarizam potpuno suprotan hri{}anskom razumevawu sveta i
ìvota, i poguban za qudsko dostojanstvo i slobodu kao najdragoceniji dar
Boga qudima. A Duh (Sveti) je Gospod, a gde je Duh Gospodwi onde je sloboda
(2 Kor. 3,17). Upravo zato zbog, svetosti slobodenikakvog Boìjeg blagoslova
nema na ovome projektu i pravoslavni ga ne mogu podràti.
3. Zemqe koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske li~ne
karte suo~ene su sa otporom misle}e javnosti i dru{tvene zajednice uop{te.
U Velikoj Britaniji je poku{aj uvo|ewa biometrijskih li~nih karti do-
veo do vi{emese~nih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih
gra|ana, dok je u Kanadi od strane zvani~ne parlamentarne komisije odba-
~en na neodre|eno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.
4. Svetski stru~ni organi, kakav je Zajedni~ki komitet za qudska prava
britanske vlade, procewuju da je projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih
1
karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Kon-
vencijom o qudskim pravima, a zvani~ne studije o izvodqivosti pokazuju
da takve li~ne karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autenti~nost.
Sudovi nekih zemaqa (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat
biometrijskih li~nih karti kr{i prava gra|ana i odredbe Ustava, u skla-
du sa ~ime su doneti i suspenzivni akti.
5. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih li~nih
karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tada{wi ministar poli-
cije objavio da je kupqena moderna i skupa oprema od ameri~ke firme Mo-
torola. Ta kupovina nije pro{la ni obavezan tenderski protokol ni zakon-
sko dodeqivawe novca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine rea-
govao ministar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbija
je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku identi-
fikaciju gra|ana, a posle toga (ta~nije posle tri godine) pokrenuta skup-
{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim kartama,
zbog ~ega je sebe svrstala u red totalitarnih dràva sa voluntaristi~kim
pravnim ure|ewem.
6. Ameri~ka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku
identifikaciju gra|ana ima posebne ugovore sa ameri~kom vojskom i cen-
tralnoobave{tajnom slu`bom (CIA) te niko ne moè da garantuje da ne postoji
mogu}nost odliva podataka stranim slu`bama. Tako|e je osnovano pretposta-
viti da pomenute slu`be veoma lako mogu kreirati la`ne li~ne karte za svo-
je potrebe, koje }e od strane na{eg ra~unarskog sistema biti prepoznate kao
potpuno validne. Indikativna je ~iwenica da u Americi dràvna uprava
nije ni poku{ala sa uvo|ewem biometrijskih li~nih karti me|u svojim sta-
novni{tvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.
7. Nije traèna masovna saglasnost gra|ana Srbije za pro{irivawe ba-
ze podataka koju }e dràva o wima voditi niti su organizovane javne debate
i diskusije po tom pitawu.
8. Projekat direktno ugroàva privatnost gra|ana kao jedno od funda-
mentalnih li~nih prava dana{wice i otvara prostor za elektronski krip-
tovane tajne arhive.
9. Birokratski aparat dobija mogu}nost gotovo trenutnog manipulisa-
wa ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova
baze tre}im licima.
10. Zlonamerni upadi spoqa ili namerno ispravqawe centralizovane
baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet li~nosti koje su wima
obuhva}ene.
11. Usvajawe ovog projekta u budu}nosti vodi ka mnogo totalitarnijim
konceptima integracije svih dokumenata u jedan, ~ime bi se izbrisala ano-
nimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru dràve nad pojedin-
cem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu
potko`nih ~ipova, zbog ~ega hri{}ani svih konfesija izraàvaju opravdan
2
strah od najave totalitarnog reìma opisanog u Jovanovom Otkrivewu (up.
gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih Crkava su dali zvani~na saop-
{tewa, jer zlonamerni qudi mogu iskoristiti ovakve projekte za uno{ewe
razdora i nemira me|u hri{}ane.
Uzev{i u obzir sve navedeno, trìmo od dràve po{tovawe elementarnih
gra|anskih prava i pridruùjemo se protestu svetskih akademskih krugova
i stru~ne javnosti. Pozivamo sve relevantne duhovne, politi~ke i intelek-
tualne ~inioce na{eg dru{tva da se ukqu~e u re{avawe ovog problema, kao
i da se omogu}i pravo na prigovor savesti alternativni oblik legitimisawa.
Ovaj proglas i protest savesti potpisali su: prof. dr Nikola Milo{e-
vi}, red. ~l. SANU, Milovan Danojli}, dopis. ~l. SANU, prof. dr Alek-
sandar Lipkovski, Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Qubomir Proti},
Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Milorad Stevanovi}, Tehni~ki fa-
kultet Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Qiqana ôli}, Filolo{ki
fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Mirjana Stefanovski, Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Avramovi}, Filosofski
fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Veqko \uri}, Fi-
losofski fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, dr @arko Vido-
vi}, filosof, Predrag R. Dragi}-Kijuk, kwièvnik, mr Dejan Mirovi},
pravnik i publicista, proto|akon Rado{ Mladenovi}, Duhovni centar Sve-
tog Vladike Nikolaja u Kraqevu, Vladan Gli{i}, Bo{ko Obradovi}, Bra-
nimir Ne{i} Srpski sabor Dveri, Aleksandar Pavi}, politikolog, os-
niva~ NVO Za ìvot bez ìga, Oliver Suboti}, inèwer informatike i
teolog, autor kwige ôvek i informacione tehnologije, Borislav êliko-
vi}, istori~ar, Vladimir Dimitrijevi}, publicista.
Neka bude obznaweno da ovaj spisak nije zakqu~en, i da postoje mnogo-
brojni koji se sa ovim ne slaù, i spremni su da inicijativu potpi{u. Do
zakqu~ewa ovog broja stigao je i potpis princeze Linde Kara|or|evi}.
3
GLASOVI POMESNIH CRKAVA
Pred ~itaocem @i~kog blagovesnika nalaze se sva obra}awa pome-
snih Pravoslavnih Crkava (Gr~ke i Ruske, u ~ijem sastavu je autonomna Ukra-
jinska Pravoslavna Crkva) koja se ti~u prava i sloboda gra|ana u vezi sa raz-
li~itim vrstama novih, elektronskih tipova ìgosawa. Gr~ka crkva se bo-
rila na dva fronta: protiv elektronskih legitimacija i protiv izbacivawa
odredbe o veroispovesti iz li~nih karti. Prva borba je sasvim uspela: iako
je Gr~ka u Evropskoj Uniji, li~ne karte su sasvim obi~ne. Druga, zbog pri-
tisaka zbog strane, nije: veroispovest vi{e nije obavezan elemenat li~ne
karte. Ukrajinska i Ruska Crkva su se borile protiv nametawa PIB-a (po-
reskog identifikacionog broja) gra|anima koji ga ne èle (i ukrajinske i ruske
vlasti su iza{le u susret Crkvi, pa su dobijeni i mnogi sudski procesi, koji su
vernicima omogu}ili da poreze pla}aju bez PIB-a, pod svojim li~nim imenom). Sa-
da se vodi borba za pravo da se poseduju li~na dokumenta bez ~ipa koji sa-
drì mno{tvo biometrijskih podataka.
Crkva je uvek bila braniteq ~ovekove slobode. Ne zaboravimo: od trena
u kojem je prvi hri{}anski mu~enik odbio da se pokloni rimskom caru kao
bogu, po~iwe borba protiv dràve zasnovane na totalitarnom na~elu, borba
za qudska prava. Dve hiqade godina te odbrane ~ovekove slobode daje svoje
rezultate i danas. îtalac }e se sam u to uveriti.
DOKUMENTI PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ

1. Izve{taj Svetoga Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj od 9. 3. 1993.
Stalni Sveti Sinod Gr~ke Crkve na svom zasedawu 8.3.1993. prou~io je
pitawe da li je obavezno uvo|ewe rubrike veroispovest u novim elek-
tronskim legitimacijama, koje se uvode u opticaj i, u vezi sa tim, pitawe
od ve}eg zna~aja o samom uvo|ewu tog novog tipa legitimacija elektron-
skih kartica.
Sveti Sinod, vanredno formirav{i specijalnu komisiju, koja je detaq-
no prou~ila celi niz pitawa, vezanih za taj problem i koja je pro~itala
referat na zasedawu 3.2.1993. godine u prisustvu ministra unutra{wih po-
slova Kefalojanisa, doneo je slede}u odluku.
1. Crkva ima jasna saznawa da se zemqa nalazi u dubokoj krizi i u te-
{kom poloàju, usled dobro organizovanog pritiska spoqnih neprijateqa,
koji teè da oskrnave duhovnu ~istotu naroda i koji imaju nameru da defi-
nitivno porobe Gr~ku.
2. Da se bi se pruìo otpor toj agresiji, narod treba da ima duhovni os-
lonac pre svega u Pravoslavqu. Cela protekla istorija svedo~i da je upra-
vo spoj patriotizma i Pravoslavqa davao gr~kom narodu neizrecivu snagu
da o~uva svoje nacionalno bi}e.
4
3. Odvajawe gr~kog naroda od Pravoslavqa }e biti fatalan korak na pu-
tu wegove asimilacije (odnosno rastvarawa me|u drugim narodima - prev.) i bi-
lo kakvi poku{aji u tom pravcu treba da budu ne samo razotkriveni, nego i
odba~eni, kao ne{to {to nam je potpuno strano.
4. Predlog da se neobaveznom u~ini rubrika veroispovest u novim le-
gitimacijama jeste, van svake sumwe, korak u pravcu o kom smo ve} govorili
i koji predstavqa poku{aj rukovodstva na{e zemqe da se zbliì sa drugim
zemqama Evrope, druga~ijim od nas, i samim tim da izvitoperi na{e Sveto
Predawe u jednom od kqu~nih momenata.
5. Crkva, ne zaboravqaju}i na svoje obaveze pred narodom, ne moè da do-
prinosi sprovo|ewu ve} navedenih tendencija, zbog ~ega ona i nastupa tako
da {titi ideju da u legitimacijama bude obavezna rubrika veroispovest
za sve Grke, suprotstavqaju}i se svakom nastojawu nametawa suprotnog mi{-
qewa i obja{wavaju}i da obaveznost te rubrike ne protivre~i Ustavu ni na
koji na~in ne ometa vernike u po{tovawu verskih dogmi i pravila blago-
~estivog pona{awa. Naprotiv, u demokratskoj Gr~koj vernici imaju veliku
religioznu slobodu, a u odre|enim slu~ajevima koriste olak{ice od drà-
ve, koje su utvr|ene za Pravoslavnu Crkvu.
Istovremeno, Sveti Sinod, shvativ{i ogromni zna~aj re{avawa svih
pitawa, vezanih za uvo|ewe novog tipa legitimacija, sa zebwom nagla{ava
da se, prilikom wihovog kori{tewa, uzimaju}i u obzir neograni~ene mogu-
}nosti savremene tehnologije u oblasti elektronike, a vezano za kra|u ili
izvrtawe informacija, pojavquje realna pretwa od pojave ograni~ewa slo-
bode li~nosti u dràvi. Realnost te pretwe je lako osetiti dovoqno je
pogledati obrazac elektronske kartice: na woj se nalazi elektronska traka,
koja je predvi|ena da se u wu unesu karakteristi~ne osobenosti li~nosti
wenog vlasnika; ta se informacija ne moè videti golim okom, i zbog toga
za wu ne}e znati ni sam vlasnik kartice, ali zato }e je mo}i i{~itati odgo-
varaju}i elektronski ure|aji, koji se nalaze na raspolagawu organa vlasti.
Polaze}i od gore navedenog, Crkva smatra da je veoma diskutabilna nu`-
nost uvo|ewa legitimacija, koje na toliko o~igledan na~in ugroàvaju
li~nu slobodu gra|ana, tim pre {to se ni u svim zemqama EEZ javno mwewe,
iz istih razloga, ne odnosi blagonaklono prema tim legitimacijama.
U skladu sa ovim {to je gore navedeno, Sveti Sinod smatra da ne treba
podràvati uvo|ewe novih elektronskih legitimacija, uzimaju}i u obzir
toliko o~igledne i mnogobrojne opasnosti, i izraàva èqu da se preispi-
taju odgovaraju}e odluke vlade i da se prekinu ve} zapo~ete mere, kako ne bi
do{lo do opasnog smu}ivawa i nemira u na{em narodu, koji je izuzetno oset-
qiv kada je re~ o veri i pitawu slobode li~nosti, koju garantuje Ustav.
2. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj

po pitawu broja 666 i elektronskih kartica, br. 2626 od 7.4.1997.
Blago~estivom Gr~kom narodu.
Voqena deco na{a u Gospodu! Neka je sa vama blagodat od Gospoda Boga
Svedrìteqa.
Sveti Sinod Gr~ke Crkve, uznemiren time {to se u posledwe vreme tako
mnogo pi{e, govori i deluje u pogledu problema, koji su u vezi sa [engenskim
sporazumom i glasawem za prihvatawe zakona O za{titi gra|ana prili-
5
kom prikupqawa i obrade podataka li~ne prirode, prou~io je to pitawe i,
rukovode}i se re~ima Gospoda i Spasiteqa Isusa Hrista dajte carevo caru
i Bo`je Bogu, saop{tava svojoj vernoj deci zakqu~ke do kojih je do{ao.
1. Daju}i carevo caru, Sveti Sinod, kao i svaki blagorazumni hri{-
}anin, priznaje da se pitawa spoqne politike i unutra{we bezbednosti,
~iji je ciq blagostawe naroda u wegovom ovozemaqskom ìvotu, reguli{u
pomo}u dràvne vlasti, koja je pred narodom odgovorna i obavezna da se bo-
ri za wegove slobode, prava i procvat.
2. Me|utim, i pored toga, Sveti Sinod, kao i svaki gra|anin Gr~ke, ima
pravo, po Ustavu, da vodi ra~una o ispravnosti po{tovawa prava li~nosti
i zajednice, koja daje Ustav. Samim tim, Sveti Sinod, pouzdano znaju}i da
su svi pojmovi vezano za datu tematiku razvodweni (na primer, termin elek-
tronska obrada informacija) i da se ne moè sakriti celokupnost nejasnih
aspekata te problematike, obra}a se vladi i rukovodstvu na{e zemqe u ce-
lini, s tim da ono uzme u obzir, u okvirima svoje nadle`nosti i odgovorno-
sti, sva poja{wewa koja su u~iwena u vezi sa razmatranom temom. I ujedno,
ono mora da ispoqi brigu da se li~nost {to je mogu}e boqe za{titi od elek-
tronske obrade podataka li~ne prirode merama, koje predvi|a Ustav pri-
premom nacrta zakona, i da unese neophodne ispravke kako bi se poboq{ao
zakon koji je iznet na glasawe.
3. Osim toga, Sveti Sinod èli da naglasi da, u vezi sa [engenskim
sporazumom i odgovaraju}im zakonom, ponovo postaje aktuelna tema antihri-
sta i wegovog ìga, o ~emu nam pripoveda kwiga Apokalipse. Obzirom da se
ta tema nalazi u neposrednoj vezi sa pitawima hri{}anske vere i ~ovekovog
spasewa, Sveti Sinod smatra da ima pravo da iznese svoje mi{qewe u vezi
sa svim aspektima te tematike, daju}i Bo`je-Bogu.
Sa àqewem zapaàmo da je napredak civilizacije u oblasti primene
elektronskih ure|aja vezan za broj 666, koji se koristi kao glavni kodni broj
u toj istoj tehnologiji. Na taj se broj jasno ukazuje u Bibliji, kao na broj
antihrista. Povodom tog broja je napisano i re~eno mnogo.
Na{a Crkva priznaje da pe~at Hristov nije nekakav spoqa{wi simvol,
koji se moè naneti prisilno ili na tiranski na~in, nego je to blagodat
Svetoga Duha, koja preko svetih Tajni Kr{tewa i Miropomazawa osve{ta-
va ~oveka i ~ini ga sinom Bo`jim, i zbog toga se te Tajne, posebno Miro-
pomazawe, nazivaju pe~atom Hristovim.
Uistinu, prosve}ewe koje poti~e od Duha, jeste odre|eni pe~at, kaè
sveti Simeon Novi Bogoslov. I onaj ko pe~at Hristov ima i ~uva, samim
tim ispoveda da je Isus Hristos Sin Bo`ji, Koji je do{ao u svet vaplo}en
i postao ~ovek radi na{ega spasewa. I nema takve vrste pe~ata, koji se stav-
qa nasilno i tiranski, a koji bi oduzeo mo} pe~atu Hristovom.
Tako da pe~at antihrista, o kome pripoveda Apokalipsa, nije neki spo-
qa{wi simvol, koji se moè staviti prisilno, protiv èqe i protiv voqe
li~nosti, nego je to dobrovoqno odricawe li~nosti od ìvota Svetoga Duha,
uz dobrovoqno odricawe od vere u to da je Isus Hristos Sin Bo`ji i Spa-
siteq sveta. Na tu temu su mnogo pisali sveti sluìteqi Crkve i mudri
nau~nici bogoslovi.
Broj 666, kako se vidi iz Apokalipse, bezuslovno predstavqa pe~at an-
tihrista. I samim tim - hri{}aninu ne moè biti svejedno {to se taj broj
6
namerno i sistematski uvodi u wegov ìvot, a ujedno i u ìvot celog gr~kog
naroda, koji je skoro u potpunosti hri{}anski i pravoslavan, nezavisno od
toga, koliko svaka zasebna li~nost ìvi u veri.
Naravno, broj 666 sam po sebi nema poseban duhovni zna~aj kada se, na
primer, susre}e u izra~unavawu stranica neke debele kwige ili kao redni
broj kod registracije. Pa ipak, ~ini nam se ~udnom i kontradiktornom ~i-
wenica da, s jedne strane na{a zemqa smatra svojom najve}om vredno{}u
pe~at Hristov, t.j. veru u Hrista i Svetu Trojicu, ~ijim je Imenom, kome
prili~i poklowewe, zape~a}en na{ Ustav, i âsni Krst koji, u bukvalnom
smislu, predstavqa na{e znamewe, a s druge strane da mi kao dràva pri-
hvatamo takav na~in ìvota i takve zakone (u bilo kom pogledu, a najvi{e u
pogledu pitawa, koja se nalaze u neposrednoj vezi sa li~no{}u ~oveka, wegovom ve-
rom u Hrista i wegovom save{}u), koji u praksi dovode do uvo|ewa u Gr~koj dr-
àvi elektronskog sistema, ~iji je osnovni element kodni broj 666.
Zar to nije nemarnost prema re~i Bo`joj? Zar to ne vodi ka izazivawu
sablazni za na{ Pravoslavni hri{}anski narod?
Predvi|amo da se mnogi ne}e sloìti sa nama u na{em pristupu toj te-
mi. I na nesre}u, to }e biti uglavnom oni krugovi koji ne priznaju autoritet
Crkve.
Eto za{to Sveti Sinod smatra da je sada pravo vreme za obra}awe vladi
i politi~kim funkcionerima na{e zemqe sa slede}im preporukama:
1) Ne sme se prihvatati broj 666 u svojstvu kodnog broja dràvnih elek-
tronskih sistema za za{titu li~nosti. Trebalo bi da postane tradicija da
se svaki put, prilikom smene vlade, u svojstvu potvrde te odluke naprave
zvani~ne izjave, po mogu}nosti svih dràvnih funkcionera.
2) Treba se obratiti rukovodstvu zemaqa Evropske unije koje, iako su se-
be proglasile (u svakom slu~aju neke od wih) sekularnim dràvama, ipak
predstavqaju hri{}anske zemqe, sa hri{}anskom kulturom, i zvani~no po-
krenuti pitawe zamene broja 666 u glavnom elektronskom sistemu Unije
pomo}u bilo koga drugog kodnog broja. Zar, uz takav napredak elektronike,
sli~na zamena ne bi bila mogu}a?
3) Ne sme se dozvoliti da broj 666 pod bilo kakvim izgovorom dospe u
novi legitimacijski sistem u na{oj zemqi i treba insistirati da rubrika
veroispovest ostane kao obavezna u novom tipu legitimacija. Nije vaqda
slu~ajna tolika upornost da se uvede novi zakon? Zar nije opravdana sumwa da
kori{}ewe broja 666 nije slu~ajno i da se iza toga krije ne{to sumwivo?
Uznesimo hvalu Bogu za procvat kulture i za sve darove Bo`je pravo-
slavnom narodu na{em.
Uznesimo hvalu Bogu za to {to se upravqawe zemqom na{om vr{i demo-
kratskim putem i {to se slobode i prava svake li~nosti brane Ustavom na-
{e zemqe, kao i me|unarodnim sporazumima, tako da se pod za{titom nalaze
i kao neprikosnovena se po{tuju prava li~nosti malobrojnih qudi sa druga-
~ijim shvatawima, ~ak i ako oni dolaze u o~iglednu protivre~nost sa prav-
cem kojim se kre}e ve}ina.
Izraàvamo uverewe da }e na{ narod blagonaklono prihvatiti ovu na-
{u poslanicu i da }e odgovorni politi~ki rukovodioci u~initi neki bo-
qi potez, da se ne bi pojavila potreba da jedan deo na{eg pravoslavnog na-
roda (ili ~ak on ceo) postane kategorija koja ima druga~ija shvatawa.
7
Privode}i kraju sve ovo, i obzirom da nastupaju dani Stradawa Spasi-
teqevog i Wegovog Vaskrsewa iz mrtvih, mi se molimo da ceo blago~estivi
gr~ki narod u radosti do~eka Svetlo Vaskrsewe, {aqemo svima maj~inski
blagoslov Crkve i prizivamo na sve blagodat Bo`ju i Wegovu beskona~nu
milost.
3. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj,

br. 2641 od 9. februara 1998. god.
Blago~estivom pravoslavnom Gr~kom narodu.
Voqena na{a deco u Hristu, Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve, u vezi
sa delimi~nim sprovo|ewem, zapo~etim 8. decembra 1997. god., odredbi [en-
genskog sporazuma na teritoriji Gr~ke i uo~i wegovog potpunog stupawa na
snagu 1998. god., obra}a se svima vama sa razja{wewem i sa èqom da vas
u~ini duhovno ~vr{}ima, imaju}i na umu to da mnoge zabriwava i izaziva
kod wih nedoumicu pitawe sprovo|ewa u ìvot tog Sporazuma.
Osnov te zabrinutosti je, s jedne strane, odsustvo bilo kakvih jasnih i
zaokruènih informacija o datom Sporazumu, o ciqevima i sredstvima we-
govog sprovo|ewa u ìvot, a s druge strane ta zabrinutost se bazira na veo-
ma osnovanim pretpostavkama da pomo}u Sporazuma dràva poku{ava da na-
metne narodu totalitarni sistem kontrole nad li~nim ìvotom ~oveka,
uvredqiv po wegovo dostojanstvo.
Osim toga, u vezi sa pitawem sprovo|ewa u ìvot [engenskog sporazu-
ma su i ozbiqni duhovni problemi: antihrist, wegov pe~at i broj 666, koji
izazivaju nemir i mno{tvo pitawa kod vernika; oni pak o~ekuju od svojih
duhovnih u~iteqa autoritativna obja{wewa.
1) Sv. Sinod ne moè a da ne konstatuje odsustvo {irokog publiciteta
i detaqnog informisawa gra|ana o toku usvajawa [engenskog sporazuma od
strane Parlamenta Gr~ke.
2) Svrha tog Sporazuma, kako je nagla{eno u wegovom osnovnom delu, je-
ste omogu}avawe kretawa qudi i roba izme|u dràva, koje formiraju je-
dinstvenu celinu posle otvarawa granica i ukidawa sistema pograni~ne
kontrole. Polaze}i od teksta Sporazuma, zakqu~ujemo da posledwi postav-
qa sebi za ciq postizawe smawewa nivoa organizovanog kriminala i reali-
zacije kontrole nad wim, kao i za{tite interesa gra|ana, koji se pridrà-
vaju zakona.
3) Me|utim, bez obzira na o~ekivana dobra, rezultati ovog Sporazuma se
o~igledno baziraju na takvim metodama i mehanizmima, koji su usmereni
protiv sloboda i prava gra|ana.
Elektronski sistem informisawa [engen ima za ciq prikupqawe,
obradu i kori{}ewe informacija o li~nom ìvotu onih gra|ana, koje poli-
cija smatra sumwivim ili koji zaista takvi jesu.
Shodno odredbama [engena, uvodi se ne{to novo u oblasti pravnog po-
retka, na primer metoda takozvanog takti~kog pra}ewa onih lica, koja
se, prema naho|ewu vlasti, mogu okvalifikovati kao sposobna da u budu}-
nosti izvr{e pravno ka`wive radwe; ili pak sastavqawe spiskova nepo-
èqnih lica, koja se ne pu{taju u zemqe, na koje je se odnosi primena [en-
genskog sporazuma, t.j. u zemqe Evrope. I to se radi iskqu~ivo samo na osno-
vu sumwi.
8
4) Osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~avaju slobodu qudske
li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquju se drugi
razlozi za uznemirenost u vezi sa [engenskim sporazumom. U novom ideal-
nom poretku, koji se sada stvara, pravoslavnim qudima preti opasnost da
se pretvore u odre|enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen u rukama
antipravoslavnih qudi i antigr~kih snaga.
Ujedno, prvi koraci na realizaciji toga sporazuma su pokazali da se wi-
me odvajamo od naroda Balkana, koji su iste vere sa nama.
5) U ovom ili onom obliku, u vezi sa [engenskim sporazumom, ve} su se
izjasnile razli~ite politi~ke partije, dru{tvene organizacije, ugledni
nau~ni radnici, kako u Gr~koj, tako i u drugim zemqama.
âk je Evropski parlament u nizu svojih odredaba, u periodu od 1992. do
1997. godine, isticao da je ~iwenica da odsustvuje javna re~ i demokratska
kontrola u toku sprovo|ewa Sporazuma, i zahtevao je da se preduzmu mere
da bi se spre~ile sli~ne situacije ubudu}e.
Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve insistira na svojim ranijim izja-
vama i zahteva da se neodlo`no preispita zakon br. 2472/97.
6) Dati Sporazum je u direktnoj vezi sa procesom izdavawa novih elek-
tronskih legitimacija i sa kori{}ewem broja 666 na wima, koji predstavqa
broj antihrista, shodno tekstu Apokalipse, a ne neki slu~ajan broj, kako
mnogi tvrde. Sv. Sinod je, u svojoj prethodnoj Poslanici od 7. 4. 1997. god.,
ukazao na misti~ko zna~ewe broja 666 i zamolio da se on ne prihvata u svoj-
stvu kodnog broja u dràvnim kompjuterskim sistemima za{tite ~oveka, a
tako|e da se ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legitima-
cijama, gde se kao obavezna ostavqa rubrika veroispovest. Kako se pokazalo
u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena.
7) Ako se ipak ispostavi da se u novim paso{ima koristi kao kodni, zlo-
slutni i za nas neprihvatqivi broj 666, Sv. Sinod }e to tretirati kao na-
siqe nad slobodom savesti pravoslavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju
da prihvate nove legitimacije.
U tom slu~aju vlada }e morati da tretira te vernike kao lica koja zah-
tevaju uvaàvawe wihove slobode savesti, i potrudi}e se da izna|e druge
dràvne mere u ciqu regulisawa tog pitawa.
Osim toga, pitawe pe~ata antihrista, o kome se mnogo govori i pi{e
u posledwe vreme i koje je uzburkalo unutra{wi mir veruju}ih i izazvalo
smutwu, sporove i nemir, kako me|u zvani~nim licima, tako i me|u obi~nim
narodom, uop{te vi{e ne predstavqa pitawe ni za javne rasprave i disku-
sije, ni, jo{ mawe, za li~na ili kolektivna autoritativna tuma~ewa. Sve-
ti oci su se sa trepetom doticali tema Apokalipse i sa izuzetno velikim
oprezom su iznosili svoja mi{qewa, savetuju}i vernicima da budu krajwe
obazrivi i trezveni, ako bude neophodno da (kao prosvetqeni od Svetoga Duha)
porede istorijske doga|aje koje preìvqavaju sa onim {to je proro~anski
opisano u Apokalipsi.
Pe~at, bilo to ime antihrista ili broj wegovog imena, kada do|e tre-
nutak wegovog stavqawa qudima on }e tek onda povu}i za sobom odricawe
od Hrista i spajawe s antihristom, kada bude dobrovoqno prihva}en od stra-
ne ~oveka.
9
Dobrovoqno prihvatawe pe~ata, koje se poistove}uje sa otvorenim od-
bacivawem Hrista, li{ava ~oveka Boànske blagodati, obzirom da sam ~o-
vek svojom voqom prestaje da doprinosi toj Blagodati i bez ikakvog kajawa
teì da je odbaci.
Voqena deco u Hristu! Vreme, u kome mi ìvimo jeste vreme pada nivoa
duhovnih vrednosti i opasnosti od izvitoperivawa pravoslavnog na~ina
mi{qewa. Posebnu uznemirenost izazivaju doga|aji, koji se odvijaju u du-
hovnoj i dru{tvenoj sferi, gde je ideja stvarawa svetske zajednice sa sin-
kreti~kom religijom usmerena ka tome da nestane bilo kakva razlika me|u
Pravoslavqem i jeresima, istinom i zabludom. zdravim i iskvarenim na-
~inom mi{qewa. Ceo taj skup ~iwenica, a isto tako kao upornost u kori{-
}ewu broja 666, primorava nas da budemo trezveni, budni, da duhovno ostanemo
prisebni i da imamo nepokolebivu nadu u pobedu Hrista. Zbog toga se obra-
}amo svima sa apostolskom re~ju ne smu}ujte se (2 Solun. 2,2). Budite ~vr{}i
u veri i uzdajte se u Boga. Istrajte i odrìte veru pomo}u blagodati Gospod-
we. Wegova snaga i beskona~na milost neka budu sa svima nama.
Atinski Serafim, Predstojateq Etolijski i Akarnapijski,
Teoklit Patrski, Nikodim Idrejski i Eginski, Jerotej Levkadski, Nikifor i dr.
4. Obra}awe Svetoga Protata Svete Gore Atoske povodom nacrta

zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podataka
li~ne prirode, Evropskog informacionog sistema [engen, kao i
ratifikacije i po~etka stupawa na snagu [engenskog sporazuma u
Gr~koj od 24. 2. 1997.
Sveti Protat Svete Gore Atos, budu}i da je obave{ten o predstoje}em
razmatrawu nacrta zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa
podataka li~ne prirode u Parlamentu Gr~ke, koji predstavqa slede}u fa-
zu u ratifikaciji evropskog [engenskog sporazuma, smatra svojom obavezom
da izjavi slede}e:
1. U vezi sa ogromnim mogu}nostima savremenih tehnologija, nikakav
zakon, ni bilo kakvo sudstvo ne mogu kontrolisati prikupqawe, obradu i
kori{tewe skoro nematerijalnih elektronskih informacija.
2. Rasprava o nacrtu zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{-
tewa podataka li~ne prirode je bila utvr|ena od strane Evropske ekonomske
zajednice, kao stupaw koji prethodi ratifikaciji [engenskog sporazuma
od strane gr~kog Parlamenta, ~emu se gr~ka Vlada pridruìla, shodno dogo-
voru od 6. novembra 1992. godine. Osim svega ostalog, dati sporazum ukida
pograni~nu kontrolu, umesto koje se, radi suzbijawa kriminala, u okvirima
ujediwene Evrope uvodi informacioni sistem [engen. Taj sistem ~ini
zakonitim stvarawe i me|udràvno spajawe svih arhiva sa li~nim podaci-
ma gra|ana, koji su ili ve} prekr{ili zakon ili ga pak mogu potencijalno
prekr{iti.
3. Postoje jaki razlozi da se govori o kr{ewu demokratskih principa
u tom sporazumu; ozbiqne sumwe su bile izre~ene tako|e od strane odre|enih
zakonodavnih organa, takvih kao {to je Evropski Parlament i Dràvni sa-
vet Holandije. Ta~no je utvr|eno da se, zahvaquju}i [engenskom sporazumu
i istoimenom informacionom sistemu, znatno olak{ava i pojednostavquje
10
uplitawe u li~ni ìvot gra|ana, a tako|e se nanosi èstok udarac statusu
pretpostavke nevinosti gra|anina. Osim toga, na taj na~in se licima koja
imaju vlast pruà mogu}nost legalnog pristupa li~nim podacima radne sna-
ge, sa ciqem da se ona maltretira na razli~ite na~ine. Razgla{avawe poda-
taka li~ne prirode o gra|anima moè da poprimi oblike tiranije.
4. Pored svega ostalog, za Gr~ku, koja nema kopnenu granicu ni sa jednom
od zemaqa iz sastava EEZ, nacionalna korist od tog Sporazuma je ni{tavna.
Naprotiv, opasnosti od pojedinih odredaba Sporazuma su o~igledne: kao {to
je me|ugrani~no gowewe kriminalaca i pra}ewe osumwi~enih od strane dr-
àva ~lanica EEZ, ~ak u slu~aju da osumwi~eno lice ne predstavqa opa-
snost po Gr~ku. Naglasimo da Velika Britanija i Irska upravo iz tog raz-
loga nisu u{le u sastav Sporazuma.
5. Tako|e, sa ~isto pravoslavne ta~ke gledi{ta, postoji ozbiqna uznemi-
renost i strahovawe povodom mogu}e povrede religioznih sloboda i vre|awa
hri{}anskih ose}awa, {to se, na istovetan na~in, ve} desilo s beskompro-
misnim nametawem Svetskog kodirawa proizvoda (UPC) na{oj zemqi, uz ko-
ri{}ewe, zloglasnog broja iz Apokalipse 666. Shodno jednom autoritativ-
nom mi{qewu, opasnost skorije pojave sli~nog evropskog, a kasnije i svet-
skog informacionog sistema tipa [engen, uop{te ne predstavqa plod ne-
~ije ma{te,kao ni mogu}nost wegovog kori{tewa od strane antihri{}an-
skih snaga sa ciqem da se kasnije nametne jedinstvena svetska politi~ko-
ekonomska, a zatim i duhovna, diktatura, kao {to se to opisuje u 13. glavi
Apokalipse. Naprotiv, savremeni napredak u pogledu informacionih teh-
nologija, zajedno sa nametawem me|unarodnog informacionog sistema, ~ine
sasvim razumqivim i realno ostvarivim ove alarmantne redove iz Apoka-
lipse jevan|eliste Jovana Bogoslova.
Obzirom da su gore navedene informacije i upozorewa verodostojni, mi
objavqujemo na{e potpuno i jasno suprotstavqawe prihvatawu datog nacrta
zakona. Pravoslavna Crkva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slo-
bodi ~oveka, bez koje on ne moè uistinu da se sjedini sa Crkvom i da se spa-
se. Upravo zato je Crkva uvek i stajala na ~elu nacionalne borbe za slobodu.
Mona{tvo sa Atosa, kao duhovna predstraà Crkve i kao ~uvar Svetog Pre-
dawa pravoslavnog naroda, prinu|eno je da obavesti narod o svojoj velikoj
zabrinutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sveop{te elektron-
ske evidencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim negativnim posledi-
cama po Bogom datu slobodu qudske li~nosti i wenog spasewa u Hristu.
Nacrt zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{tewa podata-
ka li~ne prirode, na àlost, u su{tini predstavqa legalizaciju elek-
tronskog prikupqawa, obrade i kori{tewa informacija li~ne prirode: isto-
vremeno, takozvana za{tita, koja je uvedena tek na re~ima, za ~oveka je na
delu ~isto teoretska.
Eventualno prihvatawe tog nacrta zakona od strane Parlamenta pred-
stavqa}e posledwi korak ka ratifikaciji [engenskog sporazuma i, mo`da,
ka kona~nom nestanku li~nih tajni i po{tovawa na{e slobode.
U vezi s tim apelujemo na sva odgovorna lica da pa`qivo preispitaju
dato pitawe u svetlu gore navedenoga, i molimo Vladu Gr~ke da, u najmawu
ruku, privremeno odloì usvajawe nacrta zakona u Parlamentu.
11
ARHIEPISKOP I SABOR SVETOG SINODA U STALNOM
SAZIVU PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ
Saop{tewe
Danas se sastao, 26. maja 2000. godine, na vanrednom zasedawu Sabor Sve-
tog Sinoda u stalnom sazivu, sa Predsedavaju}im Wegovim Preosve{ten-
stvom Arhiepiskopom Atine i Sve Gr~ke g. g. Hristodulom, da razmotri nov
sled doga|aja u vezi sa problemom ne uno{ewa podataka o veroispovedawu u
li~ne karte1), nakon saop{tewa g.Premijera u Skup{tini Gr~ke (24.5.2000).
Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu s velikim ose}awem odgovornosti pre-
ma sopstvenoj slu`bi i prema Narodu, koga i predstavqa, i shvatawem ozbiq-
nosti problema, jednoglasno daje slede}e saop{tewe vernom gr~kom Narodu:
1. Gr~koj Crkvi jeste strana i osta}e strana svaka svetovna vlast, kao
{to joj i nalaè weno dugo predawe. Niti se zanosi wom, niti pomi{qa da
zauzme weno mesto. Po ovome, uloga Crkve i Vlade se potpuno razlikuju, ali
se uzajamno po{tuju. Me|utim, ovo ne bi trebalo da zna~i, niti da vodi u
drsko prenebregavawe i ignorisawe Crkve u procesu dono{ewa dràvni~-
kih odluka, koje se we direktno ti~u, niti moè da se opravda poku{aj da
se ona izruga.
Zaista, dok je Crkva pokazala raspoloèwe za plodnu saradwu sa Vla-
dom po pitawu li~nih karti, i po{to je odgovorno zastupala uverewe da
nije mogu}e doneti odluke dok ne do|e do me|usobnog dijaloga, neo~ekivano
i na na~in veoma neuqudan, dok je Glava Crkve bio u crkvenom poslanstvu
u Rumuniji, do{lo se pred svr{en ~in, zbog poku{aja jednostranog i apsolu-
tisti~kog dolaèwa do re{ewa jednog pitawa koje se ti~e miliona gr~kih
gra|ana i, u isto vreme, ~lanova Crkve.
Crkva izraàva zbog toga àqewe i neslagawe sa onima, zbog neo~eki-
vanog napada i zbog prevare, kojima je naivno posluìla. I pita se {ta je
po sredi ili {ta se krije iza ovog plana. o~igledno zna~ajno, da je odvelo
nadle`ne do samoopovrgavawa, u zaista te{kim trenucima, kao {to su sada,
kada je potrebna jednodu{nost i dru{tveno jedinstvo.
2. Crkva, koja po{tuje u potpunosti bilo koje veroispovedawe svakog
Grka i vrednost qudske li~nosti, koja se ~uva i izraàva u neuskrativom
pravu svakog ~oveka u slobodnom samoopredeqewu, od samog po~etka se zala-
è za uno{ewe veroispovesti u nove li~ne karte na dobrovoqnoj osnovi.
Ovo ne protivre~i niti nepostoje}oj direktivi2), niti Zakonodavstvu Evrop-
ske Zajednice, a jo{ mawe tekstu gr~kog Zakona 1988/1991, koji zaista pred-
vi|a obavezno uno{ewe veroispovesti.
I sigurno je da je sa ovim jednostavnim i logi~nim predlogom Crkve
saglasna velika ve}ina gr~kog naroda, ~iwenica koju je mogu}e lako prove-
riti na referendumu.
3. Crkva smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u
li~ne karte neposredno povezano sa gr~ko pravoslavnim identitetom na{e
1)
U Gr~koj je zakonom bilo propisano obavezno uno{ewe podatka o veroispovedawu u
li~nim dokumentima, koje izdaje odgovaraju}a slu`ba (policija).
2)
Prav. (koinotik odhg) delo Dogovora ili Komisije Evropske Zajednice, koje obavezuje
dràvu-~lanicu na koju se odnosi da napreduje u odre|enoj izmeni unutra{weg zakonodavstva,
ali ne obavezuju}i je na~inima kojima }e to i posti}i (direktiva).
12
Nacije, koji predstavqa polaznu istorijsku osnovu na{eg nacionalnog o~u-
vawa i neophodnu podr{ku Naroda, bez omalovaàvawa bilo kog gra|anina
druge vere ili verskog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno
po{tuje. I zaista u ~asu, kada Zemqa prolazi kroz velike i su{tinske, na-
cionalne i dru{tvene probleme, i kada Narod svakodnevno preìvqava niz
presudnih situacija, koje zahtevaju bolna re{ewa, u ovaj nesre}ni ~as na-
{ao se, potpomognut unutra{wim i spoqnim krugovima, ~itav jedan spisak
nesuglasica, s problemom li~nih karti na vrhu kopqa, koje su posluìle
ciqu da se crkveno oboji na{ dru{tveni i nacionalni ìvot, ali eventu-
alno i za zablude i samoopredeqewe na{eg Naroda i istovremeno slabqewe
uticaja Crkve. U~iwen izbor na ovu temu, pod sloganom tobo`we moderni-
zacije i uglavnom isticawem zastarelih pravnih mehanizama, koji imaju
za ciq slabqewe Ustavne odredbe vera koja preovla|uje (3. ~lan Ustava),
stvara podlogu za konflikte i razdore. Ali Crkva, ~uvar dru{tvenog i na-
cionalnog mira i jedinstva, narodne solidarnosti, stava protiv sile i ra-
sizma, ne moè naravno da bude obmanuta niti da bude blagonaklona prema
razdoru u Narodu. Veruje da, dakle, kao i oni na vlasti radi na istom.
4. Me|utim, istovremeno Crkva smatra neophodnim da zauzme stav prema
svakoj strani, i ne pomi{qa da se saglasi sa bilo kakvom promenom ili
onim {to bi ugrozilo da izgubi poverewe, zbog koga je po{tovana i okruè-
na vernim gr~kim narodom. S dosta rasu|ivawa, ali i odlu~no }e se boriti
svakim zakonskim sredstvom da ubedi Vladu da je u zabludi. Bori}e se da
prebaci, gde i treba, borbu, brigu i problem Naroda. Narod ozbiqno brine,
ne samo o ukidawu uno{ewa podataka o veroispovedawu u li~ne karte, ve}
i o mnogim drugim sli~nim pojavama, kao na primer: o elektronskoj traci
sa, za vlasnika, nepoznatim podacima, i o elektronskom dosijeu. Za sve ovo
Vlast nije uop{te pokazala spremnost ni za osnovnu za{titu gra|ana. Ulo-
ga Crkve nije da sledi svetske postupke i koristoqubive ciqeve da bi za-
dovoqila one koji ugroàvaju na{ nacionalni identitet. Borba }e biti
nepopustqiva, snagom re~i, ali }e joj potpuno biti stran svaki oblik neod-
govornog pona{awa, fanatizma i mr`we, koja }e se verovatno projaviti zbog
provokatora, koji nameravaju da klevetaju Pravoslavqe unutar ili izvan
Gr~ke. Takvo pona{awe, sa koje strane i da se pojavi, jeste za optu`bu.
5. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu poziva na dono{ewe prijem~ivog
re{ewa jednog, po na~inu ~udnog i neo~ekivanog, problema koji nastaje. Gre-
{ke su svojstvene ~oveku, ali se pretvaraju u zlo~in, kada upornost u zlu, egoi-
zam i koristoqubqe vladaju umesto razuma, savesti i ose}awa odgovornosti.
Sabor Svetog Sinoda àli zato {to jedan mali deo gra|ana koje ne pla}a
Parlament, obmawuje Premijera i grubo vre|a Gr~ku Crkvu.
Crkva se moli i nada da se hitno promeni na~in u dono{ewu odluka.
Crkva }e se suo~iti sa krizom, odgovorna, savesna, pomirqiva, ali nepo-
kolebiva u o~uvawu Svog Vjeruju i Svoje nadle`nosti.
Crkva }e biti neprestano u stawu opreznosti. Crkva bdi.
6. Zbog svega ovoga Sabor Svetog Sinoda je jednoglasno odlu~io da sazove
vanredno zasedawe Svetog Arhijerejskog Sabora za {esti dan nastupaju}eg
meseca juna, u ciqu dono{ewa krajwih i jasnih odluka.
U sekretarijatu Svetog Sinoda.
Sa gr~kog: Marina Veqkovi}
13
DOKUMENTI RUSKE CRKVE
SAOP[TEWE SVETOG SINODA RUSKE PRAVOSLAVNE
CRKVE POVODOM ELEKTRONSKE IDENTIFIKACIJE QUDI
Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve uputio je Obra}awe organima

vlasti Zajednice Nezavisnih Dràva i Balti~ke oblasti. Uzrok za to obra-
}awe je zabrinutost jednog dela vernika koja se pojavila zbog elektronske
identifikacije gra|ana, stvarawa i unifikacije elektronskih baza li~-
nih podataka, kao i otpo~ele ili planirane u nekim zemqama akcije izda-
vawa novih legitimacija koje sadrè elektronsku informaciju o prirod-
nim svojstvima qudskog tela biometrijske podatke.
Shvataju}i neophodnost brige o javnoj i dràvnoj bezbednosti, borbe sa
kriminalom i naro~ito terorizmom, Sveti Sinod se sa razumevawem odnosi
prema brizi onih koji su na vlasti da se sprovede neophodna evidencija gra-
|ana od strane dràve. Od najstarijih vremena odnosi me|u qudima i naro-
dima re{avali su se postavqawem pitawa koje je Isus Navin kod Jerihona
postavio arhan|elu Mihailu: Jesi li na{ ili na{ih neprijateqa? (Is.
Nav. 5,13). Jedna od prvih u istoriji mera popisa stanovni{tva sprovedena
je po neposrednoj zapovesti Boìjoj: Izbrojte svu zajednicu Sinova Izrai-
qevih, po wihovim plemenima, po porodicama, po imenima wihovim (Bro-
jevi, 1,2). Majka Boìja i sveti pravedni Josif pot~inili su se zakonitom
zahtevu vlasti i u~estovali u popisu stanovni{tva Rimske imperije u
Vitlejemu.
Nema ni~eg grehovnog u tome {to se za evidentirawe gra|ana i bezbed-
nosti ~oveka i dru{tva koriste najnovija tehni~ka dostignu}a, pa i elek-
tronska sredstva, koja samo razvijaju prvobitne metode. Recimo, opisi i sli-
ke ~ove~ijeg lica u ciqu bezbednosti kori{}eni su i u drevna vremena.
Usavr{avawe metoda wihovog zapisivawa nema u sebi ni{ta na~elno novo.
Pa ipak, pored niza tehni~kih preimu}stava, stvarawe i unifikacija
mase li~nih informacija, kao i razvoj sredstava elektronskog prepoznavawa
li~nosti, u sebi krije ne malo opasnosti. Sve vi{e raste zavisnost ~oveka
od tehni~kih propusta, gre{aka, nemarnosti ~inovni{tva ili upada zlo-
namernika. Nije iskqu~ena ni mogu}nost centralizovanog sabirawa poda-
taka o li~nom ìvotu gra|ana i wihovim uverewima. To je pretwa pravima
i slobodama li~nosti, stvara mogu}nost totalne kontrole ~ovekovog ìvota,
pa izme|u ostalog, i wegovog pogleda na svet. Takav razvoj doga|aja osnaùje
opasnost od odnosa prema ~oveku zasnovanog na predrasudama koje se ti~u
wegovih religioznih, politi~kih i drugih uverewa.
Data opasnost dobija veoma realne obrise u trenutku kad se u nacionalnom
i me|unarodnom pravu utvr|uju ideje moralnog i svetopoglednog relativizma.
Za pravoslavne hri{}ane, vernike na{e Crkve, koja je u XX veku pre-
ìvela nevi|ene po masovnosti i surovosti progone zbog ispovedawa imena
Hristovoga, krajwe je dragocena mogu}nost ìvqewa u skladu sa normama
14
vere. S tim u vezi Sve{tenona~alije Ruske Pravoslavne Crkve pregovara sa
vlastima i to ne bez uspeha, po ~itavom nizu pitawa, obave{tavaju}i crk-
veni narod o toku i ishodima takvog dijaloga.
U mnogim pitawima vlasti su ve} iza{le u susret zahtevima veruju}ih.
Veoma je va`no da se u toj delikatnoj sferi sve {to preduzima sprovodi jav-
no, pod strogom dru{tvenom kontrolom. Obrativ{i se vlastima zemaqa u
kojima najve}im delom ìvi pastva Ruske Pravoslavne Crkve, Sveti Sinod
je izrekao niz èqa, ~ije bi zadovoqewe moglo da ukloni prisutnu zabri-
nutost i da ne podvrgne isku{ewima lojalnost prema gra|anskim zakonima
karakteristi~nu za pravoslavne hri{}ane.
Posebno je ukazano na opasnost od skupqawa i ~uvawa podataka o li~nom
ìvotu qudi, naro~ito o wihovom religioznom i politi~kom izboru, zdra-
vqu, poznanstvima, putovawima i sli~no.
Smatramo neopravdanim daqinsko prepoznavawe ~oveka bez wegovog zna-
wa, naro~ito na mestima na kojima nije duàn da se predstavi.
Svaki ~ovek mora da zna kakve se zapravo informacija nalazi u wegovom
elektronskom dosijeu, i da ima mogu}nost da iz wega ukloni podatke koji
su izgubili aktuelnost. Listu podataka koji se sabiraju i ~uvaju, po mi{-
qewu Crkve, treba jasno definisati i u~initi op{tepoznatom.
îni nam se va`nim da se razrada elektronskih sistema identifika-
cije i evidentirawa gra|ana vodi o~evidno, pod kontrolom javnosti, sa ja-
snim tuma~ewem motiva, kao i obja{wewem zna~ewa simbola koji se u tom
procesu koriste.
Smatramo neophodnim da se jasno i iscrpno defini{e spisak ustanova
koje imaju pristup bazama podataka, kao i usvajawe mera za za{titu li~nih
informacija, sa poja~avawem odgovornosti za nezakonito kori{}ewe istih.
Sredstva prepoznavawa ~oveka ne smeju da {tete wegovom zdravqu, poni-
àvaju wegovu ~ast i dostojanstvo. Smatramo neprihvatqivim sve vrste sre-
dstava prepoznavawa koja bi bila neodvojiva od qudskog tela (tzv. bio-~ipovi,
nap. prev.).
U sistemima evidencije qudima se ne sme dodeqivati nekakav broj koji
}e se koristiti umesto imena. Sli~no broju paso{a, evidencioni brojevi mo-
gu da se odnose na broj dokumenata ili zapise u bazi podataka, a ne na li~nost.
Na kraju, a to je najbitnije, nedopustivo je da qudi koji iz raznih raz-
loga budu odbili da u~estvuju u novom identifikacionom sistemu budu ba~e-
ni na marginu ìvota, su{tinski uskra}eni u oblasti svojih prava, pod-
vrgnuti diskriminaciji prilikom zapo{qavawa, deqewa socijalne pomo-
}i, itd. Za takve gra|ane mora se obezbediti alternativa, koja im omogu}uje
da punopravno ìve u dru{tvu, ne prave}i prepreke ostvarewu wihovih
prava i sloboda, kori{}ewu zakonskih olak{ica bez obzira na ovu ili onu
formu identifikacije li~nosti.
Pravoslavne hri{}ane pozivamo na to da shvate da je primawe ili ne-
primawe novih dokumenata, pa i onih koji sadrè elektronsku informaciju
o prirodnim svojstvima qudskog tela, ne{to {to ne sme da sluì da bi hri-
{}ani osu|ivali jedne druge, da bi sejali pometwu i raskol u Crkvi.
Hiqadugodi{we iskustvo ìvota u Hristu svedo~i da Gospod ~uva unu-
tra{wu slobodu hri{}ana, u kakvim god da se uslovima nalazi, jer Gospod
je Duh; a gde je Duh Gospodwi, tamo je sloboda (2Kor.3,17).
Sa zvani~nog sajta Moskovske patrijar{ije, www.patriarhia.ru
15
PO[TOVATI OSE]AWA VERNIKA I ISTRAJATI U
HRI[]ANSKI TREZVENOM NAÎNU MI[QEWA
Izjava Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve
U posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu drugih zemaqa Zajednice na-
stoje da organizuju prikupqawe informacija o gra|anima, koje }e se ~uva-
ti u dràvnim kompjuterskim sistemima. To se obja{wava nu`no{}u dovo-
|ewa u red poreskih naplata, kao i èqom da se olak{aju finansijski me-
|usobni odnosi izme|u gra|anina i administrativnih struktura.
Izme|u ostalog, ìteqima pojedinih mesta su se po~ele neposredno iz-
davati elektronske kartice, pomo}u kojih }e se vr{iti obra~uni sa lokal-
nim organima upravqawa i koje }e postati osnov za pruàwe socijalne i
medicinske pomo}i, odnosno vra}awa sredstava, koja su gra|ani dali drà-
vi u vidu poreza. Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju}ih qudi;
oni se pribojavaju totalne kontrole vlasti nad privatnim i dru{tvenim
ìvotom ~oveka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad infor-
macijama, koje se mogu nalaziti na tim karticama.
Svakom radnom ~oveku }e, na wegovu molbu, biti dodeqen individualni
poreski kod. Mnogi hri{}ani, koji kao svetiwu po{tuju ime dobijeno pri-
likom Kr{tewa, smatraju da je nedostojno da traè od dràve da im ona
dodeli neko novo ime u vidu broja.
Drugo prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se obra}aju verni-
ci, jeste problem simvolike, koja se koristi prilikom registracije gra-
|ana. U pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod pri-
kaz brojki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadrì u
sebi tri rastavne linije, grafi~ki podudarne sa simvolom, koji je adekva-
tan broju 6. Na taj na~in, u barkodovima, odlukom tvoraca me|unarodnog
sistema wihovog obeleàvawa, je sadràn prikaz broja 666, koji se pomiwe
u kwizi Otkrivewa svetoga Jovana Bogoslova kao broj antihrista (Otkr. 13,16-18),
a iz tog razloga ga koriste satanisti~ke sekte, radi vre|awa Crkve i hri{}ana.
Mnogi stru~waci, koji rade sa kompjuterima, nas uveravaju: za upotre-
bu oznake za brojku 6, u svojstvu rastavne linije,nije postojala nikakva
nu`nost. Iz toga se moè izvesti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, ali qudi
koji su razra|ivali globalni sistem bar-koda danas {iroko primewivanog
u statistici, trgovini, evidenciji kretawa robe i u mnogim drugim sfera-
ma izabrali su simvol koji je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to,
u najmawu ruku, izgleda kao drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog pro-
blema ve} su izraàvale mnoge pravoslavne zajednice u svetu, izme|u osta-
lih i Gr~ka Crkva. Uvi|aju}i svu sloènost problema, Sveti Sinod se, uprkos
tome, obra}a pastirima i pastvi sa apelom da sa~uvaju hri{}anski trezven
na~in mi{qewa.
Uznemirenost, koju kod vas izazivaju postupci vlasti, sa vama deli i
crkvena Jerarhija, jer, na kraju krajeva, radi se o za{titi prava veruju}ih
qudi da ìve u skladu sa sopstvenim religioznim ube|ewima. Ujedno, mi
16
pri tome èlimo jasno da damo na znawe: ne treba se bojati spoqnih simvo-
la i znakova, jer nikakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu
da nadvlada blagodat Bo`ju, koja se u izobiqu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta
i niko ne moè da poquqa veru ~oveka koji uistinu prebiva sa Hristom i
koji se pri~e{}uje Tajnama crkvenim. Sveti apostol Petar pi{e: I ko mo-
è vama nauditi ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pravde
radi, blaèni ste. A straha se wihova ne bojte, niti se pla{ite. No Gospoda
Boga osve}ujte u srcima svojim, svagda spremni sa kroto{}u i strahom na
odgovor svakome, koji traì od vas razlog va{e nade (1Pet. 3.13-15). Pojedini
su pastiri svojevoqno uvrstili pitawe prihvatawa poreskog broja u krug
pitawa koja se postavqaju na ispovesti, dok su odbijawe poreske registra-
cije postavili kao uslov za pristupawe Svetom Pri~e{}u. One, koji poku{a-
vaju da poveù identifikacijske brojeve sa pe~atom antihrista, podse}amo
da se u predawu Svetih Otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje
svesno odricawe od Hrista. Prema re~ima Ipolita Rimskoga, taj pe~at }e
da glasi: Odri~em se od Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; od-
ri~em se od svog sluèwa Bogu i pristajem uz tebe i tebi verujem. Isto to
kazuje i prepodobni Nil Miroto~ivi: Na pe~atu }e biti napisano slede}e:
Ja sam tvoj Da, ti si moj. Uprkos tom predawu, qudi ponekad tvrde da
tehnolo{ko dejstvo moè, toboè, da samo po sebi u~ini zaokret u najskri-
venijim dubinama qudske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista. Takvo
sujeverje se razilazi sa pravoslavnim tuma~ewem Otkrivewa svetoga Jova-
na Bogoslova, shodno kome se pe~at zveri stavqa na one koji svesno poveru-
ju u wega jedino radi la`nih wegovih ~uda (svetiteq Jovan Zlatoust). Ni-
kakav spoqni znak ne remeti duhovno zdravqe ~oveka, ako ne postane posle-
dica svesne izdaje Hrista i ismevawa vere.
Izrekav{i ovo u ime na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima,
napomiwu}i sve navedene razloge za zabrinutost i nedoumice.
Crkva se sa razumevawem odnosi prema te`wi ka usavr{avawu na~ina
prikupqawa poreza, zato {to od toga u velikoj meri zavisi dobrobit qudi,
pre svega onih koji pate od siroma{tva, bolesti i starosti. Tako|e, mi poz-
dravqamo poku{aje da se gra|aninu olak{a pristup socijalnoj pomo}i i
drugim dobrima koja mu pruà dràva, jer znamo kakvim je te{ko}ama pra-
}en taj pristup.
S druge strane, Sveti Sinod podse}a dràvu: shodno normativima sve-
tovnog prava, a izme|u ostalog ruskog Ustava, prikupqawe, ~uvawe i ko-
ri{tewe informacija o privatnom ìvotu lica bez wegove saglasnosti ni-
je dozvoqeno (~lan 24). Odgovaraju}i na apel uznemirene pastve na{e Crkve,
pozivamo one u ~ijim je rukama vlast da se ozbiqno pozabave na{om Molbom.
Nas, pored ostalog, zabriwava nemogu}nost pristupa gra|ana informacija-
ma o wima, koje mogu biti ~uvane u elektronskim sefovima poreskih organa
i drugih administrativno-finansijskih ustanova, kao i mogu}nost da te
informacije budu iskori{tene na {tetu qudi.
Nalazimo da je va`no pruàwe mogu}nosti vernicima da se ne pojavqu-
ju kao podnosioci molbi za izdavawe individualnog poreskog broja.
Apelujemo na vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan broj pra-
voslavnog stanovni{tva, da se postavi pitawe otklawawa svetogrdnih simvo-
la iz bar-koda, putem izmena u me|unarodnom sistemu ispisivawa odgovaraju}ih
17
znakova. Ako to pak ne bude mogu}e uraditi, smatramo da je neophodno stvori-
ti alternativni nacionalni elektronski jezik. Postoji jo{ jedna bitna okol-
nost. Uskoro qudi, koji nemaju poreski kod ili plasti~nu karticu, mogu da
se na|u u situaciji da im je prakti~no uskra}ena mogu}nost da dobijaju soci-
jalnu ili ~ak medicinsku pomo}. Ako se ne{to sli~no desi, pojavi}e se svi
mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnopravnosti gra|ana i slobode save-
sti principe, koje tako aktivno propagira savremena civilizacija.
Upravo zato mi insistiramo na nu`nosti postojawa alternativnog si-
stema evidencije gra|ana i pruàwa istima socijalnih, medicinskih, osigura-
vaju}ih i drugih usluga.
Crkva ne moè a da ne podigne svoj glas u za{titu qudske slobode. Jer,
za duhovno jedinstvo dru{tva izuzetno je zna~ajno da se vernici ne ose}aju
kao gra|ani drugog reda, da ne bi ponovo u dràvi videli progoniteqa i
skrnaviteqa vere. Da, pravoslavni hri{}anin, kome vlasti nametnu prih-
vatawe dokumenata sa brojem, koji je po zlu poznat, ne}e naneti {tetu svojoj
du{i. Ali, istovremeno, on }e morati da ponovo, kao i u vreme progona, da
napravi mu~nu razliku izme|u Domovine i dràve. Istinsko pokajawe zbog
zlo~ina, na~iwenih u 20. veku protiv veruju}ih qudi, }e nastupiti onda,
kada dràva bude kontinuirano po{tovala ose}awa vernika i kada se ne
bude uplitala u pitawa savesti ~oveka, iz bilo kojih razloga: politi~kih,
ekonomskih, ideolo{kih ili policijskih.
Mole}i se za Rusiju i druge zemqe, gde se nalazi na{a pastva, nadamo se
da dràvne vlasti ne}e ostati ravnodu{ne prema bolu miliona hri{}ana.
A sluìteqima Hristovim i na{oj pastvi upu}ujemo re~i apostola Pavla:
Bog trpqewa i utjehe neka vam da isto da mislite me|u sobom po Hristu
Isusu (Rim. 15,5).
(www.russianorthodoxchurch.org.yu)
POSLANICA VLASTIMA SVETOGA SINODA

UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)
Predsedniku, Vrhovnom Savetu i Vladi Ukrajine, duhovnim licima, mona{tvu
i svim vernicima Ukrajinske Pravoslavne Crkve
Danas je pravoslavni narod, kao istinski ~uvar vere i blago~estivosti,
posebno zabrinut zbog onoga {to se de{ava u religijskom, politi~kom, eko-
nomskom, nau~nom i kulturnom ìvotu na{e zemqe i celog sveta. U tome mi
uo~avamo ute{nu projavu budnosti i duhovne trezvenosti u crkvenoj sredi-
ni. Sa svoje strane, s punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e
koje su nam poverene, isti~emo da savremena civilizacija ne samo da se mu-
wevito sekularizuje, nego se i vrlo ~esto rukovodi u svom razvoju idejama,
koje su suprotne boànskim i koje su bogoborne. Posledica toga je kori{-
tewe do sada nepoznatih sredstava masovnog uni{tewa, me|unarodni tero-
rizam, propaganda razvrata i nasiqa preko sredstava javnog informisawa,
nasilno me{awe u tajnu ìvota i tome sli~no. Savremeni zapadni svet, i
pored stalnih pri~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na-
18
~inom ìvota ~ini ~oveka apsolutnim robom strasti i grehovnih èqa. Tru-
li antihri{}anski duh sve aktivnije prodire u na{ svakodnevni ìvot
posredstvom upornog nametawa zapadnih vrednosti: idola komfornog ìvo-
ta, samouverenosti, dozvoqenosti svega itd. Shodno Otkrivewu, u odre|eno
vreme }e se taj proces zavr{iti dolaskom antihrista na presto i odlu~ewem
mnogih veruju}ih od blagodati Bo`je, zahvaquju}i wihovom prihvatawu
zloslutnog pogubnog ìga. Jer, kako je, prema re~ima Jovana Zlatousta, pre
svetskog potopa ~ove~anstvo potonulo u svojim gresima, tako }e se i na kra-
ju istorije qudi najpre proèti duhom antihrista, a zatim }e prihvatiti
wegov pe~at.
Sada kod mnogih vernika pripadnika Ukrajinske Pravoslavne Crkve
veliku uznemirenost izaziva namera rukovode}ih struktura Ukrajine da
u zemqi uvedu sveop{tu kodifikaciju, shodno Odluci kabineta ministara
Ukrajine O merama vezanim za uvo|ewe identifikacijskih brojeva za fi-
zi~ka lica, od 6. novembra 1997. godine. Prili~no veliki broj pravoslav-
nih hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vidi ispuwewe apokalip-
ti~kog proro~anstva, vezano za pe~at antihrista, i da doìvqava identi-
fikacijske brojeve kao broj zveri, na koji je ukazao sveti apostol i jevan-
|elista Jovan Bogoslov (Otkr. 13,1718).
Ve} sada nije te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokup-
nog stanovni{tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stvarawa banke in-
formacija o svim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole svake li~-
nosti pojedina~no. A kasnije objediwavawe kompjuterizovanih sistema kon-
trole na me|unarodnom nivou stvori}e sve uslove za nastanak naddràvnih
rukovode}ih struktura, koje mogu da prerastu u proro~anstvom predvi|enu
svetsku vladu. To bi bio posledwi korak na putu ka potpunoj realizaciji
eshatolo{ke perspektive (razvoja doga|aja u posledwem periodu istorije ~ove-
~anstva), koju je opisao sveti apostol i jevan|elista Jovan Bogoslov, jer, u
slu~aju da do|e do osvajawa nekog takvog aparata totalne kontrole ~ove~an-
stva, lako }e do}i i do stvarawa carstva antihrista.
Ali, pri tome je nu`no imati na umu da }e pe~at antihrista samo da za-
vr{i proces otpadije od Boga i Wegove blagodati, {to se danas tajno de{ava
u dubini qudskih srca. Upravo u tom slu~aju individualni identifika-
cijski broj, koji }e biti dodeqen svakom ~oveku i nanet na wega pomo}u ne-
kakve tehnologije koja se ne skida, zaista moè postati pe~at antihri-
sta. Na kraju }e se ~ovek na}i u dilemi: ili da prihvati kod, bez koga bi wegova
egzistencija u dru{tvu postala nemogu}a, ili da ga odbije i da se na taj na~in
na|e van granica antihri{}anske zajednice, i da se tako podvrgne progawawi-
ma to je redosled nastupaju}ih doga|aja, koji je predstavqen u Otkrivewu sve-
tog apostola Jovana Bogoslova.
Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, prou~iv{i sa svih aspe-
kata problem, koji je u vezi sa uvo|ewem identifikacijskih brojeva i koji
je, po wegovom nalogu, bio razmotren na pro{irenoj sednici Sinodalne Bo-
goslovske komisije, na kojoj su, pored wenih ~lanova, u~estvovali stru~wa-
ci za kompjuterske sisteme, ekonomisti, odgovorna lica iz dràvne poreske
administracije, kao i nastojateqi, namesnici i duhovna lica poznatih ma-
nastira i druga autoritativna sve{tena lica, i do{ao do zakqu~ka da bi u
datom trenutku kategori~ne izjave o tome da se pravoslavni hri{}ani pri-
19
moravaju da prihvate pe~at antihrista bile preurawene i nepravedne.
Kao prvo, shodno u~ewu Svetih Otaca, pe~at antihrista }e biti univer-
zalan za celo ~ove~anstvo. Danas pak, milo{}u Bo`jom, na{ narod se jo{
nije utopio u sekularizovanu porodicu zapadnih naroda i na{e legitima-
cije i identifikacijski brojevi su za sada predvi|eni samo za unutra{wu
primenu.
Kao drugo, sama po sebi kodifikacija, van bilo kakvog konteksta, ne mo-
è da se okvalifikuje kao antihri{}anska akcija.
Me|utim, svaki pravoslavni hri{}anin ima pravo da sam odredi za sebe:
da li je za wega mogu}e da prihvati takav kod. U vezi s tim, ne umawuju}i
budnost vernika, smatramo da prihvatawe dana{wih identifikacijskih bro-
jeva jo{ ne ozna~ava izdaju Hrista i stoga jo{ ne zna~i prihvatawe pe~ata
antihrista. Sveta Crkva }e u pravo vreme di}i svoj glas, upozoriti i sa-
~uvati svoju vernu decu od nepopravqive gre{ke.
Na taj na~in, shvataju}i da se uvo|ewe kodifikacije, koje se danas pred-
laè na Ukrajini, ne sme poistove}ivati sa stavqawem pe~ata antihrista,
Ukrajinska Pravoslavna Crkva ujedno ne moè da ne izrazi svoju ozbiqnu
zabrinutost zbog mogu}ih posledica tog poteza, makar to bilo u dalekoj per-
spektivi. Crkva poziva dràvnu vlast da odmereno i osmi{qeno pristupi
razre{ewu tako va`nog pitawa, kao {to je uvo|ewe identifikacijskog bro-
ja, {to, pored ostalog, moè dovesti i do destabilizacije dru{tva i gubit-
ka poverewa u vlast kod naroda.
Apelujemo na odgovaraju}e dràvne organe da za pravoslavne vernike na
Ukrajini razrade alternativni sistem oporezivawa i registracije fizi~-
kih lica i religijskih organizacija, koji ne bi bio diskriminativan, kao i
pravo na slobodan izbor sistema naplate poreza za sve gra|ane, da ih ni u
kom slu~aju ne primoravaju da prihvate identifikacijski kod, koji, pred
svega ostalog, ~ini ~oveka bezli~nim, fakti~ki ga li{avaju}i prezimena
i imena na nivou gra|anskog i dràvnog ìvota, uniàvaju}i wegovo do-
stojanstvo i dovode}i do povrede wegovih prava i sloboda. U svakom slu~aju,
ako se po{tuju religijska ube|ewa gra|ana, svakom verniku se mora dati
pravo da moè odbiti prihvatawe koda, u kome }e se nalaziti tri i vi{e
{estica.
Molimo dràvnu vlast da ne poziva na administrativnu ili krivi~nu
odgovornost one vernike na{e Crkve, koji uop{te ne budu hteli da prime
identifikacijski broj.
Podse}amo svu vernu decu Svete Majke Crkve na apostolski zavet: Ne
qubite svijeta ni {to je u svijetu. Ako neko qubi svijet, qubavi O~eve ne-
ma u wemu; Jer sve {to je u svijetu: pohota tjelesna, i pohota o~iju, i nad-
menost ìvqewa, nije od Oca, nego je od svijeta. I svijet prolazi i pohota
wegova; a onaj koji tvori voqu Bo`ju ostaje vavijek (1 Jn. 2,1517).
Dakle, bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt. 26,41), jer ne znate
dana ni ~asa u koji }e Sin ôvje~ji do}i (Mt. 25,13).
A Bog svake blagodati, koji vas pozva u vje~nu svoju slavu u Hristu Isu-
su, neka vas on... usavr{i, utvrdi, ukrijepi, utemeqi; Wemu slava i sila u
vijekove vijekova. Amin (1 Petr. 5,1011).
Mitropolit Kijevski i cele Ukrajine, Vladimir
sa ~lanovima Sv. Sinoda Ruski dom, br. 10, 1998.
20
POSLANICA VERNIMA
SV. SINODA UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)
Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, neprestano se staraju}i

pou~avawu zdrave nauke pravoslavne vere i razobli~avawu onih koji se pro-
tive (Tit. 1,9), obra}aju}i pa`wu na ozbiqnu i dugotrajnu uznemirenost crk-
venog pravoslavnog naroda i pastirski uzimaju}i u obzir nespokojstvo dobre
savesti mnogih gra|ana na{e Otaxbine povodom problema identifikacio-
nih brojeva, smatra svojom svetom du`no{}u da to pitawe ponovo razmotri
i da se obrati svojoj duhovnoj deci, gra|anima Ukrajine i wenim vlastima
slede}om Izjavom:
Pitawe o uvo|ewu identifikacionih brojeva i ranije je, ne jednom, bi-
lo tema detaqnog razmatrawa, ~iji su rezultat odluke Sv. Sinoda na{e Sve-
te Crkve ~ije vaèwe i nepromenqivost potvr|ujemo opet.
Ipak, nove okolnosti stvorile su neophodnost da damo nekoliko obja-
{wewa radi produbqavawa poimawa date tematike u kontekstu eshatolo{ke
dimenzije na{e vere (to jest onoga {to se ti~e sudbine Crkve i Wenih ~eda u pos-
ledwa vremena pred kraj sveta). Na{a vera, zasnovana na istorijskim svedo~an-
stvima Svetog Pisma i Simvola vere o Dolasku Hristovom i Wegovoj spaso-
nosnoj pobedi, okrenuta je ka budu}nosti, doga|aju Drugog i Slavnog Hri-
stovog dolaska, posle koga }e nastati novo nebo i nova zemqa. Drugi Dolazak
je ispuwewe hri{}anske vere, bez kojeg Hri{}anstvo gubi svoj smisao. Zato
o~ekivawe Drugog Dolaska traje kroz sav ìvot Crkve i weno bogoslovqe.
Apostol Pavle kaè da svaki put kad sluìmo Evharistiju, smrt Gospodwu
objavqujemo dok se ne vrati (1.Kor. 11,26). I svaki dan, ~itaju}i Simvol Ve-
re, mi ispovedamo veru u Dolazak Hristov koji ~ekamo i veru u ìvot budu-
}ega veka.
Eshatologija, kao realno zbivawe u budu}nosti, prisutna je u na{em sa-
da{wem ìvotu, ispuwavaju}i ga hri{}anskom nadom i smislom. Zato se ona
ne sme razmatrati jednostrano, to jest kao tema koja se ne ti~e na{eg sada{weg
postojawa, ali, s druge strane, ne moè se prihvatiti kao delo li~nog izbora
svakog hri{}anina, ne{to sasvim privatno. Zato je briga zbog budu}e sudbine
sveta prirodna za svakog vernika, jer je povezana s wegovom li~nom sudbinom.
Ipak, realnost o~ekivawa budu}eg ìvota i Drugog Dolaska kao doga-
|aja, pretpostavqa i istorijsku stvarnost svih pojava sa wim povezanih. Dru-
gom Dolasku Hristovom prethodi}e pojava i kratkotrajno zacarewe anti-
hrista, koji }e hteti da bude umesto Hrista Boga, i zahteva}e za sebe takve
po~asti koje pripadaju samo Bogu. Oni koji ga budu primili kao Boga, pri-
mi}e wegov znak (pe~at antihrista Otkr. 13,16-17), koji }e im dati mogu}nost
da obitavaju u prostoru koji }e privremeno kontrolisati antihrist. A ko
bude ostao veran Hristu, i ne pokloni se antihristu, bi}e li{en svih pra-
va i, na kraju krajeva, ~ak i sve{tenog dara Bo`jeg ìvota. S carstvom
antihrista u budu}nosti povezana su dva pitawa ~iji su koreni u sada{wi-
ci: pojam ìga i prava i slobode li~nosti.
21
Dobijawe antihristovog ìga podrazumeva svesno poklowewe wemu kao
Bogu. Za neke }e ono biti dobrovoqno, za druge prinudno, ali u oba slu~aja
svesno. Pe~at (sam po sebi) jeste tehni~ko sredstvo koje }e dati mogu}nost
da se bude u svetu pot~iwenom antihristu, i bez poklowewa wemu on nije
ni{ta, nema nikakve misti~ke stvarne vlasti nad ~ovekom. Pa ipak, carstvo
antihrista ne}e biti mogu}e bez odgovaraju}e tehni~ke baze, pomo}u koje }e
on poku{ati da ostvari svoj ciq.
U vezi s tim, bilo kakva, ~ak i predvidiva, ograni~ewa politi~kih i
privrednih prava i sloboda gra|anina pomo}u tehni~kih sredstava u hri{-
}anskom linearnom poimawu vremena usmerenog svom kraju dobijaju svoju
eshatolo{ku dimenziju i ne mogu a da ne uznemire savest ~lanova Crkve,
tako da se postavqa pitawe: s kakvim ciqem se to radi? Problem prava i
sloboda u tom slu~aju ne moè biti privatna stvar vernika.
Sada{wi proces kodifikacije gra|ana ti~e se neposredno politi~ke i
ekonomske aktivnosti gra|ana. Uvodi se u formama koje imaju tipolo{ku
srodnost sa ograni~ewima apokalipti~kih vremena. Pritom se sve vreme
ignori{u i blokiraju stvarni metodi ostvarewa funkcije dràvne regula-
cije i kontrola u oblasti javne ekonomije i politi~ke delatnosti, {to kod
vernika izaziva apokalipti~ke paralele.
O~ima vere u sada{wem toku doga|aja mi moèmo uo~iti izvesne esha-
tolo{ke znake. U isti mah, projavquju}i potrebnu trezvenost, ne smemo da
te znake poimamo kao doga|aje samog kraja sveta. Zato one koji su primili
identifikacione brojeve, dobrovoqno ili prinudno, ne treba shvatati kao
odstupnike od vere. S druge strane, ne treba primoravati one koji svesno to
ne èle na primawe kodova, a, u slu~aju nesaglasnosti s wima, zbog verske
osetqivosti nazivati ih fanaticima i sekta{ima.
Po{to nam se u kontekstu Boànskog Otkrivewa ukazuje eshatolo{ka
usmerenost i pogubnost svestrane tehni~ke kontrole nad li~no{}u, mi ne
moèmo da budemo ravnodu{ni prema uvo|ewu iste u na{u domovinu, gde nam
je Gospod odredio da ìvimo i zemqu koju nam je dao preko na{ih roditeqa.
Bog, Koji svime upravqa, je, radi dobra Svojih ~eda, ustrojio tako da sada{-
wa tehni~ka sredstva, bez obzira na nejednozna~an odnos prema wima, mogu
da na zadivquju}i na~in posluè za re{avawe dràvnih problema na na~in
prihvatqiv za hri{}ane. Ali, pritom, dràvna vlast, deklari{u}i svoju
privrènost novim politi~kim standardima, mora da se prema ose}awima
svojih gra|ana odnosi ~asno i odgovorno.
Izgradwa novog demokratskog dru{tva je, u stvari, izgradwa gra|anskog
dru{tva, koje priznaje realnu a ne mitsku, vlast tih istih gra|ana koji ga
~ine. Zato se zadatak izvr{ne vlasti sastoji u re{avawu problema gra|ana,
koji imaju stvarnu vlast, koju su delegirali dràvi. Svaki poku{aj dràv-
nih ~inovnika da nametnu gra|anima svoje re{ewe bilo kakvih pitawa,
pozivaju}i se na nekakve tobo` va`ne razloge, neposredno je suprotan kon-
ceptu gra|anske dràve. Rezultat je ne procvat, nego tapkawe u mestu. Vlast
mora na}i na~ina da re{i probleme, a ne da re{avawe istih blokira, na-
ro~ito kad je re~ o sve{tenim, Bogom danim, pravima i slobodama ~ovekovim.
Odbijawe odgovornih predstavnika dràvne vlasti da pre|u na alter-
nativni model regulacije privredne delatnosti gra|ana (naro~ito u vezi s
pla}awem poreza), ili ve{ta~ko stvarawe problema oko uvo|ewa istog, s pu-
22
nim pravom se doìvqava kao naru{avawe osnovnih na~ela demokratije i
neodgovornost prema narodu. U religioznom kontekstu takve akcije vlasti
dobijaju apokalipti~nu dimenziju, {to se moè oceniti kao svesno ili
nesvesno pripremawe tehni~ke baze koja pogoduje zacarewu antihrista. Ta-
kva pozicija vlasti u budu}e ne }e doprinositi smawivawu napetosti u dru-
{tvu, niti }e wegovim ~lanovima pruìti danas tako neophodnu stabilnost
i nadu da }e se ìvot poboq{ati.
Obra}amo se svim qudima dobre voqe na Ukrajini da u~ine sve {to je
mogu}e da bi se spre~io sukob izme|u vlasti i veruju}ih.
Jo{ jednom uporno pozivamo predstavnike svih organa vlasti da pomo-
gnu ostvarewu zakonski zagarantovanog prava veruju}ih da ìve i vr{e svoje
gra|anske du`nosti u skladu s religioznim uverewima, a naro~ito da ostva-
ruju finansijske operacije bez broj~ane identifikacije, kao ni da ne dopu-
ste univerzalnu primenu identifikacionog broja u svim oblastima qud-
skog ìvota.
Tako|e molimo vlast da razradi mehanizam kojim bi vernici koji su ra-
nije primili identifikacioni broj istog mogli da se odreknu, jer smatra-
ju da ne mogu da ga koriste zbog svojih religioznih uverewa, i da im se omo-
gu}i da ostvaruju svoju ekonomsku delatnost u okviru alternativnog obra-
~unskog sistema pla}awa, kao i oni koji uop{te nisu primili te brojeve.
Vernike prizivamo da se, po re~ima, ap. Pavla, ne kolebaju umom i da
se ne smu}uju ni duhom ni re~ju kao da je ve} do{ao dan Hristov (2.Sol.2,2).
Poglavar Ukrajinske Pravoslavne Crkve
Blaèwej{i Mitropolit Kijevski
i sve Ukrajine Vladimir sa ~lanovima Sv. Sinoda
Dano u Kijevo-Pe~erskoj Lavri, 29. 12. 2003.
23
HRONIKA NAJAVQENOG SLOBODOUBISTVA
Li~ne karte s ~ipom u Srbiju se uvode zato {to je 2003. kupqena oprema
za iste bez javne rasprave, bez parlamentarne odluke , bez tendera. Zakon
u Skup{tini Srbije je formalnost, koja, tri godine nakon ovog ne~uvenog
~ina, treba da ga opravda. Da bi ~italac imao uvid u to kako je stvar tekla,
donosimo niz novinskih ~lanaka PRO ET CONTRA (PRO su propagandni
tekstovi ~iji je ciq bio da se gra|ani pripreme za bezakowe, a CONTRA su ~la-
nci slobodnih novinara, koji su upozoravali na opasnosti, naro~ito u NIN-u,
Geopolitici, i Ogledalu.)
Tu su i tekstovi o sveop{toj pomami elektronske identifikacije: od
prava, preko pacijenata javnih zdravstvenih ustanova, do {kolaraca.
Demokratije u jednom dru{tvu nema bez javne i slobodne rasprave i bez
minimuma javne saglasnosti svih zainteresovanih. Svega toga u Srbiji ove,
2006. godine, nema. Za{to?
Mo`da je odgovor u Domanovi}evoj satiri Danga koja se, posle sto
godina, pokazuje kao proro~anstvo.
DANGA
Snio sam stra{an san. Ne ~udim se samom snu, ve} se
~udim kako sam imao kuraì i da sawam stra{ne stva-
ri kad sam i ja miran i vaqan gra|anin, dobro dete ove
namu~ene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca
wena. 'Ajde da re~em da ja pravim izuzetak od ostalih,
ali ne, brate, ve} sve na dlaku radim {to i drugi, a po-
na{awa sam tako pa`qiva da mi nema ravna. Jedared
sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske
uniforme, zagledah se u wegov ~arobni sjaj, i taman hte-
doh pro}i, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom
zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama priklo-
ni zemqi, a usta mi se razvuko{e na prijatan osmeh ko-
Radoje Domanovi}
jim obi~no svi mi starijeg pozdravqamo.
Ba{ mi krv u ìlama plemenita, i ni{ta drugo! pomislih u tom tre-
nutku, i s prezrewem pogledam na jednog prostaka {to ba{ u taj mah pro|e
i u nepa`wi nagazi ono dugme.
Prostak! izgovorim jetko i pqunem, pa mirno produìm daqe {eta-
ti, ute{en mi{qu da su takvi prostaci u vrlo malom broju, a neobi~no mi
be{e prijatno {to je meni bog dao fino srce i plemenitu, vite{ku krv na-
{ih starih. Eto, sad vidite kako sam krasan ~ovek, koji se ba{ ni{ta ne
razlikuje od ostalih vaqanih gra|ana, pa }ete se i sami ~uditi otkud ba{
meni u snu da do|u stra{ne i glupe stvari na um.
24
Toga dana mi se nije ni{ta neobi~no desilo. Ve~erao sam dobro i po ve-
~eri ~a~kao zube, pijuckao vino, a zatim, po{to sam tako kura`no i savesno
upotrebio sva svoja gra|anska prava, legao u postequ i uzeo kwigu da bih
pre zadremao. Ubrzo mi je kwiga ispala iz ruke, po{to je, naravno, ispuni-
la moju èqu, i ja sam zaspao kao jagwe s mirnom save{}u, jer sam potpuno
izvr{io sve svoje du`nosti.
Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaqavom putu.
Hladna, mra~na no}. Vetar jau~e kroz ogolelo grawe i ~isto se~e gde dohva-
ti po goloj koì. Nebo mra~no, stra{no i nemo, a sitan sneg zavejava u o~i
i bije u lice. Nigde ìve du{e. @urim napred i klizam se po kaqavom pu-
tu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog
sveti zna kuda, a no} nije bila kratka, obi~na no}, ve} kao nekakva duga~ka
no}, kao ~itav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda.
I{ao sam tako vrlo mnogo godina i oti{ao nekud tako daleko, daleko
od svog zavi~aja, u neki nepoznat kraj, u neku ~udnu zemqu, za koju, vaqda,
niko ìvi i ne zna i koja se sigurno samo u snu moè sawati.
Vrqaju}i po toj zemqi, stignem u neki veliki, mnogoqudni grad. Na
prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se stra{na
graja, da u{i ~oveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu ba{ prema pija-
ci i upitam mehanxiju {to se skupio toliki svet?
Mi smo mirni i vaqani qudi otpo~e mi on pri~ati verni smo i
poslu{ni svome kmetu.
Zar je kod vas kmet najstariji? prekidoh ga pitawem.
Kod nas upravqa kmet; on je najstariji: posle wega dolaze panduri.
Ja se nasmejah.
[to se smeje{? Zar ti nisi znao? A odakle si ti?
Ja mu ispri~am kako sam zalutao i da sam iz daleke zemqe, Srbije.
Slu{ao sam ja o toj ~uvenoj zemqi! pro{aputa onaj za sebe i pogleda
me s re{pektom, a zatim mi se obrati glasno:
Eto, tako je kod nas produì on. Kmet upravqa sa svojim panduri-
ma.
Kakvi su to panduri kod vas?
E, pandura, zna{, ima raznih, i razlikuju se po rangu. Ima vi{ih i
niìh Dakle, mi smo ti ovde mirni i vaqani qudi, ali iz okoline dola-
ze ovamo svakojaki probisveti te nas kvare i u~e zlu. Da bi se raspoznavao
svaki na{ gra|anin od ostalih, kmet je ju~e izdao naredbu da svi ovda{wi
gra|ani idu pred op{tinski sud, gde }e svakom udariti ìg na ~elo. Eto,
zato se narod iskupio da se dogovorimo {ta }emo raditi?
Ja se stresoh i pomislih da {to pre beìm iz te stra{ne zemqe, jer se
ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao ba{ na toliko vite{tvo, i bi
mi zazorno!
Mehanxija se dobrodu{no nasmeja i tapnu me po ramenu, pa }e oholo re}i:
He, stran~e, ti se ve} upla{io?! Me|er nema na{e kuraì daleko!
Pa {ta mislite da radite? upitam stidqivo.
Kako {ta mislimo! Vide}e{ ti samo na{e juna{tvo! Nema na{e kura-
ì nadaleko, kaèm ti. Pro{ao si mnogi svet, ali sam siguran da ve}ih ju-
naka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram poùriti.
Taman mi da po|emo, kad se tek pred vratima ~u pucaw bi~a.
25
Provirim napoqe, kad al' imam {ta videti: jedan ~ovek sa nekom trorog-
qastom, sjajnom kapom, a u {arenom odelu, ja{e jednog drugog ~oveka u vrlo
bogatu odelu obi~nog, gra|anskog kroja, i zaustavi se pred mehanom, te se skide.
Mehanxija izi|e i pokloni se do zemqe, a onaj ~ovek u {arenom odelu
u|e u mehanu i sede za naro~ito ukra{en sto. Onaj u gra|anskom odelu osta-
de pred mehanom ~ekaju}i. Mehanxija se i pred wim duboko pokloni.
[ta ovo zna~i? upitam mehanxiju zbuweno.
Pa ovaj {to u|e u mehanu, to je vi{i pandur, a ovo je jedan od najugled-
nijih gra|ana, na{ veliki bogata{ i patriota pro{aputa mehanxija.
Pa {to dopu{ta da ga ja{e?
Mehanxija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se ne-
kako prezrivo i re~e:
Pa to se kod nas smatra za po~ast koje se retko ko udostoji!
On mi pri~a{e jo{ vazdan stvari, no ja ga od uzbu|ewa nisam razabrao.
Ali sam posledwe re~i dobro ~uo: To je usluga otaxbini, koju ne moè i ne
ume svaki narod da ceni!
Stigosmo na zbor, gde je ve} otpo~et izbor ~asni{tva zborskog.
Jedna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se
dobro se}am imena; druga grupa nekog Talba, tre}a, opet, svoga kandidata.
Napravi se grdan mete`; svaka grupa èli da proturi svoga ~oveka.
Ja mislim da od Kolba nemamo boqeg ~oveka za predsednika tako va`-
nog zbora govori jedan iz prve grupe jer su wegove gra|anske vrline i
kura` svima nama dobro poznate. Ja mislim da nema nijednog me|u nama koga
su velika{i ~e{}e jahali no wega.
[ta ti govori{ ci~i jedan iz druge grupe kad tebe nije ni prakti-
kant nikad uzjahao.
Znamo mi va{e vrline vi~e neko iz tre}e grupe vi niste ni jedan
udarac bi~a otrpeli a da ne zakukate.
Da se sporazumemo, bra}o! po~e Kolb.
Mene su, istina, jahali ~esto na{i velikodostojnici jo{ pre deset go-
dina i udarali bi~em pa nisam jaukao, ali opet moè biti da ima jo{ za-
slu`nijih qudi. Ima mo`da mla|ih i boqih.
Nema, nema! dreknu{e wegovi bira~i.
Ne}emo da ~ujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali jo{ pre deset go-
dina vi~u iz druge grupe.
Sad se javqaju mla|e snage, a za stare ne}emo da znamo vi{e vi~u iz
tre}e grupe.
Najedanput se uti{a graja; narod se rasklopi, te u~ini prolaz, na kome
ugledah mlada ~oveka oko svojih tridesetak godina. Kako on nai|e, a sve se
glave duboko prikloni{e.
Ko je ovo? {apnuh mehanxiji.
To je prvak u gra|anstvu. Mlad ~ovek, ali mnogo obe}ava. U svoje mlado
doba do~ekao je da ga je i sam kmet ve} tri puta dosad jahao. Stekao je vi{e
popularnosti nego iko do sada.
Mo`da }e wega izabrati? upitam.
Vi{e nego sigurno, jer ovo dosad {to je kandidata, sve su stariji, i
posle toga i vreme ih ve} pregazilo, a ovoga je ju~e kmet projahao.
Kako se zove?
26
Kleard.
U~ini{e mu po~asno mesto.
Ja mislim prekide Kolb ti{inu da nam boqeg ~oveka za ovo mesto
ne treba traìti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu
ravni.
Tako je, tako je! @iveo Kleard! zaori se iz sviju grla.
Kolb i Talb ga odvedo{e da zauzme predsedni~ko mesto.
Svi se opet prikloni{e duboko, a zatim nastade tajac.
Hvala vam, bra}o, na ovako visokoj pa`wi i po~asti koju mi danas je-
dnodu{no ukazaste. Va{e nade koje su poloène na mene i suvi{e su laskave.
Te{ko je rukovoditi narodnim èqama u ovako va`ne dane, ali ja }u ulo-
ìti sve svoje sile da poverewe va{e opravdam, da vas svuda iskreno zastu-
pam i da svoj ugled i daqe visoko odrìm. Hvala vam, bra}o, na izboru.
@iveo, ìveo, ìveo! osu se sa sviju strana.
A sada, bra}o, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko re~i o
ovom va`nom doga|aju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas o~ekuju;
nije lako izdràti da se vrelim gvo`|em stavi ìg na na{e ~elo. Jest, to
su muke koje ne moè svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha,
ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka,
da kroz na{e ìle te~e plemenita, juna~ka krv na{ih |edova, onih div-vi-
tezova {to ni zubom ne {kripnu{e umiru}i za slobodu i dobro nas, wiho-
vih potomaka. Ni{tavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi po-
kaèmo trulim i kukavi~kim kolenom sada, u svakom dobru i izobiqu? Sva-
ki pravi rodoqub, svaki koji èli da se pleme ne obruka pred svetom, pod-
ne}e bol juna~ki i mu{ki.
Tako je! @iveo, ìveo!
Jo{ se javi nekoliko vatrenih govornika, koji su hrabrili zastra{eni
narod i govorili otprilike to isto {to i Kleard.
Javi se za re~ jedan bled, iznemogao starac, smeùrana lica i bele kose
i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, le|a povijena, a ruke drhte.
Glas mu je trepereo, a u o~ima se svetlele suze.
Deco otpo~e on, a suze se skotrqa{e niz blede, smeùrane obraze i
pado{e na belu bradu meni je te{ko i skoro }u umreti, ali mi se ~ini da
je boqe ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i ìveo sam bez
toga Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara ìg ropski
Dole s tom matorom r|om! dreknu predsednik.
Dole s wim! vi~u jedni.
Matora kukavica! vi~u drugi.
Mesto da mla|e kuraì, a on jo{ pla{i narod! vi~u tre}i.
Sram ga bilo od one sede kose! Naìveo se, pa ga jo{ strah ne~ega, a mi
mla|i juna~niji! vi~u ~etvrti.
Dole s kukavicom!
Da se izbaci napoqe!
Dole s kukavicom!
Razdraèna masa mladih, juna~nih gra|ana jurnu na iznemoglog starca,
te ga u jarosti po~e{e udarati i vu}i. Jedva ga pusti{e zbog starosti, a ina-
~e bi ga kamewem zasuli. Svi se zakle{e i zaveri{e da }e sutra osvetlati
27
obraz svoga narodnog imena i da }e se juna~ki dràti. Zbor se rasturi u na-
jboqem redu. Pri razilaèwu se ~uli glasovi:
Sutra }emo se videti ko smo!
Vide}emo sutra mnoge hvali{e!
Do{lo je vreme da se pokaèmo ko vredi, a ko ne, a ne da se svaka r|a
razme}e juna{tvom!

Vratio sam se nazad u hotel.
Jesi li video ko smo mi? upita ponosno mehanxija.
Video sam odgovorim mehani~no, a ose}am kako me snaga izdala i gla-
va bu~i od ~udnih utisaka.
Jo{ tog istog dana sam ~itao u novinama wihovim uvodni ~lanak ove
sadrìne: Gra|ani, vreme je da jednom prestanu dani prazne hvale i razme-
tawa ovoga ili onoga od nas; vreme je da se jednom prestanu ceniti prazne
re~i, kojima mi izobilujemo isti~u}i svoje neke uobraène vrline i zaslu-
ge; vreme je, gra|ani, da se jednom i na delu oprobamo i da se stvarno pokaèmo
ko vredi a ko ne! Ali drìmo da me|u nama ne}e biti sramnih kukavica
koje }e vlast sama morati silom doterivati na odre|eno mesto gde }e ìg
udarati. Svaki koji u sebi ose}a i trunku vite{ke krvi na{ih starih, gra-
bi}e se da {to pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti,
to je `rtva koju otaxbina i op{te dobro sviju nas zahteva. Napred, gra|ani,
sutra je dan vite{ke probe!

Moj mehanxija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutra-
dan {to pre stigao na odre|eno mesto. Mnogi su, opet, oti{li odmah pred
sudnicu da uhvate {to boqe mesto. Sutradan oti|em i ja pred sudnicu. Sle-
glo se sve iz grada, i malo i veliko, i mu{ko i ènsko. Neke majke ponele i
malu decu u naru~ju da i wih ìgo{u ropskim, odnosno po~asnim ìgom,
kako bi kasnije imali pre~a prava na boqa mesta u dràvnoj slu`bi. Tu je
gurawe, psovawe u tom pomalo li~e na nas Srbe, pa mi bi milo otimawe
ko }e pre do}i do vrata. Neki se ~ak i pogu{aju. @igove udara naro~iti ~i-
novnik u belom, sve~anom odelu, i blago ukoreva narod:
Polako, zaboga, do}i }e svaki na red, niste vaqda stoka da se tako oti-
mate!
Po~elo ìgosawe. Neko jaukne, neko samo zastewe, ali niko ne odrà
bez ikakva glasa dok sam ja bio. Nisam mogao gledati dugo to mu~ewe, ve}
odem u mehanu; kad tamo, neki ve} zaseli, te mezete i piju.
Prebrinusmo i to! govori jedan.
More, mi i ne kukasmo mnogo, ali Talb se dere kao magarac re~e
drugi.
A, eto ti tvoga Talba, a ju~e ga ho}ete da predsedava na zboru!
E pa ko ga znao!
Razgovaraju, a stewu od bola i uvijaju se, ali kriju jedan od drugoga, jer
svakog sramota da se pokaè kukavicom. Kleard se obruka jer je zastewao, a
istakao se juna{tvom neki Lear, koji je traìo da mu se dva ìga udare i
nije glasa pustio. Ceo grad je samo o wemu govorio s najve}im po{tovawem.
Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju.
28
Posle nekoliko dana {etao je onaj sa dva ìga na ~elu, ispravqene gla-
ve, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god pro|e sve se ìvo
klawa i skida kape pred junakom svojih dana.
Tr~e ulicama za wim i ène, i deca i qudi da vide velikana narodnog.
Kud god pro|e prostire se {apat pun strahopo{tovawa: Lear, Lear! To je
on! On je taj junak {to nije jauknuo, ni glasa od sebe dao dok su mu dva ìga
udarali! Novine su pisale o wemu i obasipahu ga najve}om hvalom i sla-
vom. I zasluìo je qubav narodnu.

Slu{am te hvale na sve strane, pa se ~ak i u meni probudi juna~ka krv
srpska. I na{i su stari junaci, i oni su umirali na koqu za slobodu; i mi
imamo juna~ku pro{lost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da
osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem:
[ta hvalite va{eg Leara? Vi jo{ niste ni videli junake! Da vidite
{ta je srpska, vite{ka krv! Udarajte deset ìgova, a ne samo dva!
înovnik u belom odelu prinese mom ~elu ìg i ja se trgoh Probudim
se iz sna.
Umalo ja ne potamneh slavu wihovog Leara, pomislim i okrenem se za-
dovoqno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo {to se ceo san nije zavr{io.
1899.
Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 30. novembar 2003.

NAJMODERNIJI SISTEM ZA IDENTIFIKACIJU
GRA\ANA U RADU OD JANUARA 2004. '
LEGITIMISAWE PO KOMPJUTERU
U MUP Srbije u toku instalacija Motorolinog sistema vrednog
20.000.000 evra. Prepoznavawe na osnovu kaìprsta i slike
BEOGRAD Motorolin najsavremeniji ure|aj za identifikaciju gra-

|ana, koji ne postoji u svetu, bi}e instaliran u srpskoj policiji do kraja
novembra, dok }e u upotrebu biti pu{ten u januaru 2004. godine. Ovaj pro-
jekat, vredan je 20.000.000 evra.
Radnici MUP Srbije izvr{ili su proveru novog sistema i u toku je
instalacija obja{wava Aleksej Makarov, predstavnik kompanije Vlata-
kom, ovla{}eni distributer Motorole za Srbiju i Crnu Goru. Sistem je
najmoderniji u svetu, mada i neke zemqe Evrope planiraju da uvedu ne{to
sli~no. Srbija }e prva mo}i da prepoznaje gra|ane paralelno kroz dve provere
Prva provera, na osnovu otiska kaìprsta i to prepoznavawem u 12 ta-
~aka, jedna je od najpouzdanijih metoda gde je gotovo sigurno, u 99,99 odsto,
da se identifikuje ~ovek. Prepoznavawe na osnovu fotografije, druga je me-
toda i gotovo da se prvi put primewuje u svetu.
Vlatakom MUP-u Srbije isporu~uje ~etiri modela kompjutera kaè
Makarov. U policiji }e biti ugra|eno 300 lajf skenera gde }e biti baza
29
podataka gra|ana i kriminalnih dosijea, a sve }e biti napravqeno na osno-
vu otiska i slike. Tu }e biti 1.200 print trakova , 660 xepnih kompjutera
i 330 dejt strita za identifikaciju gra|ana na grani~nim prelazima.
Lajf skener je sastavqen od kamere u pokretu, dva skenera (za prste i
dlan) i taktilni ekran, kao i tastaturu za uno{ewe imena i podataka.
Print trak je sli~an lajf skeneru, ali nema skener za dlan. Za pozorni-
ke je namewen xepni kompjuter HDT-600. Pozornici }e imati taktilmi
ekran kao i windows CE navodi predstavnik Vlatakoma. Ima}e GPRS
modem kojim }e se preko mobilnih operatera mo}i da se prikqu~e na In-
ternet. Sa kompjutera mo}i }e da se u {aqe izve{taj direktno u bazu, a po-
mo}u skenera bi}e o~itano ko je gra|anin podvrgnut proveri. Tu je i ~ita~
li~ne karte, a lopov koji ukrade xepni kompjuter ne}e mo}i da ga koristi.
Svoje kompjutere ima}e i patrole u kolima, ugra|ene na suvoza~evom mestu.
Na grani~nim prelazima koristi}e se dejt strit. Policajci }e lako,
na osnovu za{tita na paso{u, mo}i da utvrde ko prelazi granicu.
Zbog novog kompjuterskog sistema policija }e, zbog ve}e za{tite, da iz-
radi i nova li~na dokumenta paso{e, li~ne karte, saobra}ajne i voza~ke
dozvole.
BRZINA: Aleksej Makarov navodi da }e se novim sistemom, odnosno upo-
re|ivawem otisaka prstiju i slika, rasvetliti zlo~ini iz bliske i daleke
pro{losti. Tako|e, na osnovu snimaka sa bezbedonosne kamere, za 10 sekundi,
mo}i }e se otkriti ko je napada~.
OBUKA: Celokupni sistem je napravqen da bude jasan. Prema re~ima
Alekseja Makarova, pripadnici MUP Srbije trenutno imaju obuku o kori{-
}ewu kompjuterskog sistema. Kurs traje nedequ dana, a Motorola obe}ala
da }e obuka trajati sve dok svaki policajci na nau~e da ga upotrebqavaju.
Hronika najavqenog slobodoubistva: Balkan, 17.1.2004.

ZA DVADESET MILIONA EVRA SRBIJA UVODI
DOKUMENTA KOJA NIKO NEMA
Nova dokumenta jo{ nema nijedna zemqa evropske unije, a policija
insistira na wihovom uvo|ewu jer olak{avaju identifikaciju gra|ana
BEOGRAD Nove li~ne karte u Srbiji bi}e plasti~ne kartice sa kompju-
terskim ~ipom, u kome }e, pored osnovnih podataka, biti i otisak prsta. Ka-
ko je obja{weno na predstavqawu novog sistema izdavawa i provere li~nih
dokumenata u MUP, dokumenta }e se dobijati znatno brè, a eventualna po-
licijska provera }e trajati znatno kra}e. Provera identiteta na ulici vr-
{i}e se pomo}u ~ita~a smart kartica, odnosno nove li~ne karte. Zvani~no
obrazloèwe MUP je da se uvo|ewem novog sistema evidencije li~nih poda-
taka, Srbija pribliàva zemqama Evropske unije. Me|utim, predstavnik
kompanije Motorola, koja nam je prodala sistem, tvrdi da smo u ovoj obla-
sti prvi, odnosno jedini u Evropi.
30
Inèwer elektrotehnike, Miodrag Peri{i}, koji se posledwih neko-
liko godina bavi poslovima elektronske uprave za kanadsku federalnu vla-
du, u pismu jednom beogradskom dnevnom listu tvrdi da u osnovna demokratska
prava spada i pravo gra|ana da zahtevaju od dràve da prikupqa, ~uva i ob-
ra|uje samo nove vrste li~nih podataka za koje su oni dali jasnu i masovnu
saglasnost. Peri{i} podse}a da je princip u mnogim demokratskim zemqa-
ma da je dràva, a ne gra|anin, du`na da obezbedi identifikaciju osoba
osumwi~enih za razne vrste prekr{aja zakona.
Obja{wewe da se sve ovo radi zbog uskla|ivawa sa propisima Evropske
unije ne stoji jer ti propisi samo nalaù standarde za pojedine tipove iden-
tifikacionih dokumenata, ali ne i kako do}i do dru{tvenog koncenzusa {ta
je prihvatqivo i potrebno, a {ta nije, odnosno koja dokumenta dràva tre-
ba da ima za unutra{we i spoqne potrebe nagla{ava Peri{i}.
Mirna Kosanovi}, advokat JUKOM, smatra da se ne zadire u privatnost
gra|anina, pogotovo ako je MUP imao ideju da usaglasi dokumenta sa zemqama
Evropske unije i ako; je to jedan od uslova da joj se {to pre prikqu~imo.
Me|utim, ostaje pitawe u kojim se sve to zemqama takav na~in identi-
fikacije primewuje. Dosad su se otisci prstiju i potpisi ~uvali u arhi-
vama odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova dodala je ona.
U novi sistem uloèno je 20 miliona evra, a ceo posao je zavr{ila Mo-
torola.
Potpredsednik kompanije Motorola Natan Gidron prilikom predstav-
qawa novog sistema rekao je da je u pitawu najsavremenija tehnologija:
Ovaj sistem, prvi ove vrste ikada instaliran u Evropi, gurnu}e Srbi-
ju u prvi red zemaqa koje koriste napredne i kombinovane biometrijske teh-
nologije za utvr|ivawe identiteta i krivi~ne istrage rekao je Natan
Gidron.
Zamena identifikacionih kartica po~e}e krajem godine. Proces zame-
ne }e biti u roku zakonske regulative, {to zna~i da }e gra|anin po isteku
vremena za vaè}i, dokument dobiti novi dokument. Kako je re~eno na pome-
nutoj konferenciji za novinare u MUP Srbije, sva dokumenta u celom svetu
treba da zakqu~no sa 1.1.2006. godine dobiju zajedni~ke karakteristike.
Povodom izdavawa novih li~nih karti pozvali smo i MUP Srbije, sa
èqom da nam objasne novi sistem i da li je ta~no da je Srbija prva zemqa
u Evropi sa ovakvim sistemom. Me|utim, do zakqu~ewa ovog broja odgovor
nismo dobili.
Kana|ani, i pored straha od terorizma, odbili kartice

Peri{i} navodi da je pro{le godine u Kanadi vlada poku{avala da pla-
sira ideju o nacionalnoj li~noj karti, ali je javnost burno reagovala i od
te ideje se odustalo.
Ovaj sistem je omogu}avao brù identifikaciju qudi, a samim tim i
lak{e pronalaèwe osoba koje su osumwi~ene za razna krivi~na dela, a iz-
me|u ostalog, i z terorizam. Kana|ani se pla{e terorizma, ali su ipak od-
bili ponu|enu varijantu nove nacionalne li~ne karte naglasio je on.
M. An|elkovi}
31
Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 25. mart 2004.
NOVE LI^NE KARTE
DOBAR DAN, ORVELE!
Nove legitimacije trebalo bi da nam olak{aju ìvot, ali olak{a}e i
policiji da preko ~ipova lak{e {pijuniraju gra|ane
Po~etkom slede}e godine dobi}emo nove li~ne karte. Prema re~ima Bra-
nka Beli}a, pomo}nika na~elnika za informatiku Ministarstva unutra{-
wih poslova Republike Srbije u ceo posao bi}e uloèno 80 000 000 evra.
Nagla{avam da ova suma obuhvata i nabavku i instalirawe celokup-
nog sistema za izdavawe ne samo li~nih karata ve} i paso{a, voza~kih doz-
vola, dozvola za no{ewe oru`ja i saobra}ajnih dozvola. Osim toga ovaj si-
stem bi}e od koristi i kriminalisti~koj policiji ali }e sistem za evi-
dentirawe kriminalaca biti potpuno odvojen od zbirke podataka o gra|ani-
ma kojima se izdaju li~ne isprave, obja{wava Beli}.
Promena sistema ne}e pove}ati takse koje gra|ani pla}aju prilikom
podno{ewa zahteva za izdavawe li~nih karata jer je jedan od uslova pod ko-
jim je Vlada Srbije dala zeleno svetlo za otpo~iwawe projekta bio da se ta-
kse ne pove}avaju.
Pored ove, gra|ani }e osetiti i druge pogodnosti koje }e doneti prime-
na novog sistema. Oni ne}e morati da donose fotografije kao do sada jer }e
se fotografisawe obavqati na licu mesta, prilikom podno{ewa zahteva za
novu li~nu kartu, uzimawe otisaka prstiju bi}e kompjuterizovano a kada
sistem bude potpuno izgra|en i pu{ten u rad ne}e morati da podnose gomi-
lu dokumenata ve} }e biti dovoqno da podnesu samo zahtev a ceo posao }e se
daqe obavqati unutar sa-mog sistema i gra|anin }e samo morati da odredi
adresu na koju èli da mu se dostavi nova li~na karta.
Sama procedura izdavawa novih li~nih karata je takva da garantuje
ta~nost i spre~ava zloupotrebe, nagla{ava Beli}.
Prakti~no to zna~i da }e jedno lice teoretski mo}i da ima vi{e li~nih
karata ali }e se na wima nalaziti istovetni podaci {to zna~i da ne}e biti
mogu}a praksa za koju se svojevremeno tvrdilo da postoji na Kosovu gde nije
bila retkost da jedno lice ima vi{e li~nih karata sa razli~itim identi-
tetima. Istini za voqu, ova praksa nije bila samo kosovska specijalnost.
Na bira~kom mestu u centru Beograda predsednica izborne komisije prekon-
trolisala je li~nu kartu jednog glasa~a i kazala mu: Moète glasati gospo-
dine, mada sam sigurna da ste ovde bili pre podne i da ste ve} glasali ali
ste se tada druk~ije zvali.
Provera identiteta bi}e brà nego do sada jer }e se podaci o~itavati
provla~ewem li~ne karte kroz poseban ~ita~.
Na novoj li~noj karti bi}e od{tampana fotografija, otisak prsta, ime
i prezime gra|anina, datum wegovog ro|ewa, potpis i datum kada je doku-
ment izdat i do kada vaì. Adresa ne}e biti od{tampana ve} }e taj podatak
biti uskladi{ten na ~ipu koji }e biti ugra|en u li~nu kartu. Prema re-
32
~ima Branka Beli}a, to je jedna od prednosti ugra|ivawa ~ipa jer }e se pro-
mena adrese registrovati u ~ipu i ne}e biti potrebno izdavawe novog doku-
menta posle svakog preseqewa.
Na ~ipu }e se nalaziti kqu~evi koji }e garantovati bezbednost poda-
taka a na wemu je ostavqeno dovoqno mesta da se na wega mogu uneti i drugi
podaci, kao {to je broj socijalnog osigurawa.
Jo{ uvek nije odlu~eno kako }e izgledati nove li~ne karte, tako da posto-
ji mogu}nost da se na wima na|e i srpski grb ukoliko Skup{tina odlu~i kako
}e on izgledati a pretpostavqa se da }e podaci biti {tampani }irilicom.
Prednosti uvo|ewa novih li~nih karata su: brì postupak izdavawa,
mawe maltretirawe gra|ana, smawivawe administracije, bitno mawa mogu}-
nost zloupotrebe. Ipak, nove li~ne karte donose mogu}nost da se preko wih
gra|ani mogu {pijunirati na na~in koji podse}a na Orvelovu 1984. To omo-
gu}avaju ~ipovi koji }e u wih biti ugra|eni i zakon koji nalaè gra|ani-
ma da moraju da ih imaju i da ih nose sa sobom.
U nove li~ne karte bi}e ugra|en {esnaestobitni procesor sa trideset i
dva kilobajta memorije. Sam po sebi ~ip ne omogu}ava pra}ewe ne~ijeg kre-
tawa jer u wemu nema predajnika koji emituje signal kao {to je to slu~aj sa
mobilnim telefonom. Ipak {pijunirawe je mogu}e po uzoru na sistem kon-
trole koji se sprovodi u robnim ku}ama u kojima je roba ozna~ena ~ipom i
na ulazu se nalazi detektor koji u slu~aju izno{ewa robe bez pla}awa akti-
vira alarm.
NIN je zamolio elektroinèwere da objasne princip preko koga se mo-
gu pratiti gra|ani.
Postoje dve mogu}nosti uho|ewa. Ukoliko bi se li~na karta koristila
prilikom podizawa novca u banci ili bezgotovinskog pla}awa, mogla bi se
formirati evidencija o ne~ijim tro{kovima. Ukoliko u nove li~ne karte
bude ugra|en tzv. smart ~ip (prema podacima iz MUP-ovog pres materijala takav
~ip bi}e ugra|en u nove li~ne karte, op. V.S.), bilo bi mogu}e pratiti kretawe
gra|ana ukoliko bi na odre|enim mestima bili postavqeni ure|aji koji bi,
kada neko pro|e kraj wih, o~itavali ~ip koji je ugra|en u li~ne karte. Ne-
{to sli~no ovome trenutno se moè videti na Kopaoniku. Tamo skija{i do-
bijaju kartice sa ~ipom koje registruju ure|aji postavqeni na ulasku u ski
stazu."
Pravnici smatraju da treba sa~ekati da li~ne karte budu podeqene gra-
|anima. Nata{a Novakovi}, savetnik u Helsin{kom odboru za qudska pra-
va u Srbiji, kaè:
Ne postoje ~vrste zakonske granice o tome kada prestaje dru{tveni in-
teres da se obezbedi sigurnost gra|ana a kada po~iwe wihovo {pijunirawe.
To pitawe nije precizno definisano u na{em ali ni u drugim pravnim si-
stemima. Svaka situacija u kojoj se sumwa na kr{ewe prava gra|ana mora
biti analizirana ponaosob. Da li su, i u kojoj meri, prava na{ih gra|ana
ugroèna uvo|ewem li~nih karata sa ~ipom, mo}i }e da se utvrdi tek kada
one budu uvedene i kada se zakonom defini{e na~in wihove kontrole.
Postavqa se pitawe u ~emu je opasnost od ovog na~ina uho|ewa ukoliko
se zna za mogu}nost {pijunaè preko mobilnih telefona sa kojom smo se
mawe-vi{e pomirili.
Da li }e neko imati mobilni telefon stvar je wegovog izbora i on moè
ali i ne mora, da ga nosi sa sobom. Sa li~nim kartama nije tako jer smo po
33
zakonu obavezni da ih imamo, a imalac li~ne karte duàn je da li~nu kar-
tu nosi sa sobom.
îwenica je da je postavqawe i prikrivawe ure|aja za o~itavawe ~ipo-
va skupo i neprakti~no i postavqa se pitawe za{to bi se neko time bavio.
Ipak, da nam je pre desetak godina neko rekao da }emo doìveti sve {to nam
se desilo, rekli bismo mu da je paranoi~an i upitali bi ga: Za{to bi neko
to radio?
Samo Srbi i Izraelci

Prema NIN-ovim saznawima jedina zemqa koja trenutno u li~ne karte
ugra|uje ~ipove je Finska. Ali, pravna regulativa u Finskoj se razlikuje
od na{e. Finci nisu obavezni da izvade li~ne karte i ne moraju da ih nose
sa sobom. Pored Srbije samo Izrael namerava da u karte svojih gra|ana ugra-
|uje ~ipove. Izraelci moraju da imaju li~ne karte i nose ih sa sobom, a na-
meru da u wih ugrade ~ipove izraelski zvani~nici pravdaju ugroèno{}u
od terorizma.
Nacisti~ko zave{tawe
Li~ne karte u obliku kakav nam je danas poznat uvedene su u Srbiju to-
kom Drugog svetskog rata. Beogradska policija po~ela je 1924. godine da vo-
di evidenciju ìteqa op{tine i svi gra|ani morali su da prijave mesto
boravka. Stvorena je kartoteka koja je imala 1 000 000 kartica, koja se danas
nalazi u Arhivu grada. Prete~e li~nih karata postojale su u Kraqevini
Srbiji. Bora Vuji}, hroni~ar Vaqeva obja{wava:
Li~ne karte prvi put se javqaju u Srbiji pred po~etak Prvog svetskog
rata. One nisu bile obavezne i gra|ani ih nisu èleli tvrde}i da su name-
wene xeparo{ima a da po{ten svet svoj identitet dokazuje uz pomo} dva
svedoka. Kada su Nemci 1941. godine okupirali Srbiju, oni su uveli obavez-
ne li~ne karte koje su gra|ani morali da nose sa sobom. Tokom februara i
marta 1942. godine Nemci su ovaj posao prepustili organima Nedi}eve Sr-
bije. Kad bi partizani zauzeli neko mesto, wihovi vojni {tabovi izdavali
su gra|anima li~ne karte. Posle 1946. ovaj posao prepu{ten je organima
unutra{wih poslova.
ID nije li~na karta

Ukoliko bi neko kazao da su nam nove li~ne karte neophodne da bi smo
se pribliìli Evropskoj uniji ne bi bio u pravu. Dokumenti za identifi-
kaciju, skra}eno ID (Aj-Di), postoje u svim zemqama ali to nipo{to ne zna~i
da ti dokumenti izgledaju kao na{e li~ne karte. U Velikoj Britaniji li-
~ne karte ne postoje. Kada je britanska vlada predloìla wihovo uvo|ewe
zbog situacije u Severnoj Irskoj, huliganstava na stadionima i rasta stope
kriminala, suo~ila se sa besom javnosti koja je smatrala da je to , pretvara-
we Britanije u policijsku zemqu i odustala je od te ideje. I u ostatku an-
glosaksonskog sveta, SAD i Kanadi, li~ne karte ne postoje. U Australiji u
Novom Ju`nom Velsu postoji dokument koji podse}a na na{u li~nu kartu
ali je to u stvari izvod iz mati~ne kwige ro|enih na kome se nalazi foto-
grafija i wegovo posedovawe nije dokaz da je neko dràvqanin Australije.
U ovim zemqama se kao ID koriste voza~ke dozvole, paso{i i sli~na doku-
menta sa fotografijom. Danci tako|e ne znaju {ta su li~ne karte i oni
34
mogu da policiji pokaù kartu zdravstvenog osigurawa, bankovnu karticu
na kojoj se nalazi wihova fotografija ili da saop{te svoj mati~ni broj.
Holan|ani nemaju li~ne karte i mogu da se legitimi{u sli~no kao Danci.
[panci imaju li~ne karte ali ne moraju da ih nose sa sobom. Li~ne karte
su rasprostrawene u Francuskoj ali Francuzi ne moraju da ih izvade uko-
liko to ne èle.Francuska vlada organizuje reklamne kampawe u kojima
gra|ane poziva da izvade li~ne karte, upoznaje ih sa prednostima tog doku-
menta nagla{avaju}i da je wegovo dobijawe besplatno. Kada izvadi li~nu
kartu Francuz ne mora da je nosi sa sobom, moè da se wome legitimi{e i
kada nije vaè}a a francuska policija ne moè da ga legitimi{e ukoliko
svojim pona{awem ne remeti javni red i mir. Portugalci i Turci moraju
da imaju li~ne karte i da ih nose sa sobom a u ovim zemqama postoji praksa
da se one po kazuju i uz paso{e. Nemci moraju da imaju li~ne karte i da ih
nose sa sobom. Isto~noevropske zemqe kao Bugarska imaju li~ne karte i wi-
hova pravna re{ewa li~e na na{a. Sli~no je i na Kipru. U svetu li~ne kar-
te nemaju Indijci i Meksikanci, a moraju da ih imaju i svuda da ih nose
Kubanci. Japanci mogu da imaju li~ne karte ukoliko to èle, ali ~ak ni
visoko-tehnolo{ki Japan nema ~ipove u li~nim kartama, a oni se ne nalaze
u li~nim kartama nijedne od navedenih zemaqa.
Vladan Sto{i}
Hronika najavqenog slobodoubistva: Blic, 30.9.2004.

NEZAKONIT TENDER ZA OPREMU MUP-A
Buxetska inspekcija Mi-
nistarstva finansija podnela
je tri krivi~ne i tri prekr{aj-
ne prijave protiv nekada{wih
odgovornih lica u MUP-u Srbi-
je zbog kr{ewa Zakona o buxet-
skom sistemu i Zakona o javnim
nabavkama, izjavila je Vesna Ko-
va~, sekretar Ministarstva fi-
nansija. Ona nije èlela da pre-
cizira o kojim se slu`benici-
ma MUP-a radi, kako ne bi ometala istragu.
Kontrola buxetske inspekcije utvrdila je da je MUP od 2001. do 2003.
preuzeo finansijske obaveze za period od 2004. do 2010. koje su za 7,2 mili-
jarde dinara ve}e od buxeta rekla je Vesna Kova~.
Prema wenim re~ima, prekr{en je i Zakon o javnim nabavkama, u slu~aju
nabavke informati~ke opreme Tetra sistem, kada nije traèna saglasno-
st Uprave za javne nabavke.
Vrednost ugovora je 20 miliona evra, s tim da je dva miliona evra pla-
}eno avansno, a ostatak u 12 jednakih, {estomese~nih rata. Nepravilnost je
u odredbi koja omogu}ava dobavqa~u da u slu~aju da MUP ne plati jednu
ratu, sve ostale dospevaju odjednom. To moè napraviti MUP-u problem, jer
se moè desiti da ima problem sa isplatom dospelih obaveza, a za buxet Sr-
bije to moè biti dodatni tro{ak objasnila je Kova~.
35
MUP i kompanija Motorola potpisali su 24. decembra 2003. ugovor o
realizaciji projekta digitalne radio mreè Tetra, savremenog sistema
veza. Tada nije saop{teno koliko uvo|ewe novog sistema ko{ta.
Podno{ewe krivi~nih prijava najavio je ministar finansija Mla|an
Dinki}.
Predsednik Liberala Srbije Du{an Mihajlovi} tada je najavio da }e
protiv Dinki}a podneti krivi~nu prijavu zbog klevete.
Ne znam protiv koga su podnete prijave, niti da li sam ja me|u wima.
Nijedan zakon nije prekr{en rekao je za Blic Du{an Mihajlovi}.
K.P.
FEDERALNE VLASTI U SAD DOZVOLILE ELEKTRONSKE
ZDRAVSTVENE KARTONE
MIKROÎPOVI I U QUDIMA
Federalna administracija SAD
za hranu i lekove dala je zeleno svet-
lo za komercijalnu upotrebu prvog
elektronskog ~ipa koji }e biti ugra-
|ivan u qudski organizam. Odobrewe
je dobila kompanija Aplajd dixital
solu{n proizvo|a~ veri-~ipa, a on
bi trebalo da pomogne doktorima u br-
zom pristupu lekarskom kartonu pa-
cijenta.
U saop{tewu kompanije sa sedi{tem na Floridi navodi se da se veri-
~ip ugra|uje u qudsko telo za svega nekoliko minuta tokom bezbolne opera-
cije. Odmah po objavqivawu ove vesti, akcije Aplajd dixital solu{na
sko~ile su na berzi za 68 odsto i sada je wihova cena 3,57 dolara.
îp veli~ine zrna pirin~a ugra|uje se iznad lakta i radi na osnovu ra-
dio-talasa. On emituje {ifru sa 16 brojeva koju doktor dekodira putem ske-
nera kako bi utvrdio identitet pacijenta i wegove medicinske podatke
(istoriju ranijih bolesti, alergije, tip krvne grupe). Ti podaci }e biti sme{-
teni u posebnoj bazi podataka. Doktori tvrde da se radi o idealnom re{ewu
u slu~ajevima kada pacijent nije pri svesti ili kada ima problema sa ko-
munikacijom. Sli~nu tehnologiju do sada su koristili sto~ari i vlasnici
ku}nih qubimaca.
Skot R. Silvermen, direktor Aplajd dixital solu{na, tvrdi da su fe-
deralne vlasti prebrodile jezivi faktor najnovije tehnologije.
Verujemo da se danas mnogo mawe qudi pla{i ove tehnologije, kaè
Silvermen.
Me|utim, stru~waci su zabrinuti za bezbednost poverqivih informa-
cija i navode da bi veri-~ip mogao da se iskoristi za pra}ewe pacijenata:
Ukoliko se za{tita pacijenata ne zasniva na potpunom poverewu, mo-
glo bi da do|e do brojnih komplikacija kaè Emili Stjuart, analiti~ar
iz projekta za za{titu privatnosti u zdravstvu.
Sli~nog mi{qewa je i Mark Rotenberg iz informativnog centra za elek-
tronsku privatnost:
Da li }e oni koji pristanu na ugradwu ~ipa mo}i da ga izvade? Zaista
mislim da }e prava debata u dru{tvu po~eti kada ta tehnologija po~ne da se
36
koristi za zatvorenike ili osobe koje su na uslovnoj slobodi, mo`da ~ak i
za strance koji pose}uju Ameriku.
On isti~e da }e tek biti prave debate o za{titi qudskih prava i privat-
nosti i kori{}ewu savremene tehnologije. Kriti~ari upozoravaju da bi tu
tehnologiju mogli da zloupotrebe kompanije, vladine slu`be ili oni koji
imaju ve}a ovla{}ewa. Na primer, da li }e veri-~ip zameniti legendarne
plo~ice koje se koriste za identifikaciju pripadnika vojske ili }e zaposle-
ni u nuklearnim postrojewima biti dostupni u svakom trenutku vlastima.
Ministarstvo zdravqa SAD najavilo je da }e sa 139 miliona dolara po-
dràti odluku predsednika Xorxa Bu{a o uvo|ewu elektronskih lekarskih
kartona za ve}inu Amerikanaca u narednih deset godina. Kompanija sa Flo-
ride najavila je da }e hitnim slu`bama besplatno podeliti 200 skenera vre-
dnih 650 dolara. Ugradwa ~ipa ko{ta}e izme|u 150 i 200 dolara.
A. Petrovi}
POLICIJA PREUZIMA POSAO FOTOGRAFA
Namera MUP-a Srbije da u svojoj {tampariji u Lipovici (za te potrebe
adaptiraju se magacini BIA) od 1. januara 2006. godine {tampa nove li~ne ka-
rte sa tzv. ~ip tehnologijom, preti da ugrozi poslovawe vlasnika fotograf-
skih radwi. Naime, iz Udruèwa fotografa upozoravaju da u MUP-u name-
ravaju da se sami bave izradom fotografija za li~na dokumenta, ~ime }e ug-
roziti wihov opstanak.
S obzirom da od 30 do 50 odsto na{ih prihoda dolazi upravo od izrade
fotografija za li~na dokumenta - paso{e, li~ne karte i vize, ovakva odluka
MUP-a mogla bi da ostavi blizu 4.000 porodica bez prihoda kaè za Blic
Mihajlo Tatalovi}, predsednik Udruèwa fotografa. On isti~e da u Srbiji
ima preko 1.000 fotografskih radwi, u koje je uloèno preko 56 miliona evra.
Ve}ina vlasnika fotografskih radwi kupila je opremu za digitalne
foto-laboratorije na lizing, a wihova cena ide i do 80.000 evra. Da bismo to
mogli da otpla}ujemo, ra~unali smo na stabilnu kreditnu sposobnost. Ume-
sto toga, MUP nam uzima najprofitabilniji deo posla, ugroàvaju}i nam
otplatu tako kupqene opreme. Zbog svega toga, prva posledica bi}e po jedan
otpu{teni radnika iz svake foto-radwe, {to }e automatski ostaviti preko
1.000 qudi na ulici tvrdi Tatalovi}.
Udruèwe fotografa poziva se na iskustva drugih evropskih zemaqa,
poput Nema~ke, Slova~ke, Ma|arske i Hrvatske, gde je izrada fotografija
za li~na dokumenta ostala u nadle`nosti foto-radwi, a wihovo skenirawe
u nadle`nosti MUP-a. Tatalovi} podse}a na lo{ primer Bosne i Hercego-
vine, gde je Ministarstvo unutra{wih poslova preuzeo izradu fotografija
za li~na dokumenta, a posledice su bile, osim dugih redova u kojima su gra|a-
ni ~ekali fotografisawe za nova dokumenta i lo{ kvalitet fotografija.
U Bosni i Hercegovini se de{avalo da mladom ~oveku kosa ispadne seda
na tako ura|enoj fotografiji jer policajci nisu bili vi~ni radu sa digital-
nim kamerama. Onda je sve moralo da se radi ispo~etka kaè Tatalovi}.
Digitalne kamere za potrebe MUP-a, tvrdi na{ sagovornik, ve} su nabav-
qene tenderom iz 2003. godine, a u nekim gradovima, poput Kikinde, ve} je i po-
~ela wihova primena. Tvrdwe Udruèwa fotografa Srbije ju~e nismo mogli da
proverimo u MUP-u jer obe}an odgovor nije stigao do zakqu~ewa ovog broja.
Katarina Preradovi}
37
Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN 22.9.2005.
MIKROÎPOVAWE SRBA
Ministar Dinki} je zapretio: ili }e se zbog afere o nabavci vojne opre-
me neko na}i na optuèni~koj klupi ili on napu{ta politiku. [to preve-
deno zna~i: ako nikome ne bude su|eno pada vlada. Kojoj se, naravno, nikako
ne pada bez obzira {to narod misli da bi trebalo.
Crnogorski politi~ari i pridodata im svita tako|e su zapretili: ili
}e u Beogradu prestati mrko da ih gledaju, pre svega saobra}ajni policajci
kao konstantna pretwa mirnom suìvotu wihovih i srpskih automobila,
ili }e se povu}i u bezbednu Milovu dràvu koja po u~estalosti nerazja{we-
nih ubistava opasno ugroàva onu Milo{evi}evu.
Razmena pretwi okon~ana je stavqawem u pritvor nekoliko oficira i
pancirnog Mileta" (zna~i, nijednog pripadnika ju`ne nacije koja u obra~unu
sa svim srpskim nalazi budilnik svog novog uzleta). Efikasno, a bezbolno! Osta-
ju, tako, i pravedni Mla|an, sre}no useqen u sveè renoviranu, luksuzno
opremqenu zgradu Ministarstva finansija, i Crnogorci, hipersenzibil-
ni na sve u Beogradu osim na debele privilegije (najva`nija: mogu da rade samo
kad im se prohte, a ne, kao smrtnici necrnogorskog dràvqanstva, kad im du`nost
nalaè). Blagotvorni u~inak pretwi iskazao se time u potpunosti, a jedine
`rtve, eventualno, mogu biti na{i vojnici koji }e u doglednoj budu}nosti,
dok se ne na|e dobavqa~ iz inostranstva, ostati bez nove opreme.
Da je neko sli~nim pretwama obasipao javnost kad je prodavan Kwaz
Milo{, mo`da bismo saznali i za{to su se pregovori o ovoj transakciji
vrednoj mawe evra od sporne vojne opreme, ali nikako bezna~ajnoj, vodili
po privatnim stanovima, a predsednici nadle`nih komisija iz neobja{wi-
vih razloga ostajali bez svesti posle telefonskih poziva iz pojedinih ka-
bineta. U vreme promene vlasni{tva nad puwewem vode iz Aran|elovca lo-
pta je, me|utim, spu{tana, i to sa mesta bok uz najvi{e.
[to, otprilike, zna~i da je borba protiv korupcije na ovim prostori-
ma i daqe selektivna, bitno vezana za politi~ku mo}, a da se sve ostalo mo-
è podvesti pod manipulisawe javno{}u. U suprotnom, policija bi svoj
posao obavila pre ultimativne naredbe izvr{nih organa dràve da to ura-
di, odnosno, otkrila bi korupciju u nabavci vojne opreme i bez miga da to
sme da u~ini.
Javne nabavke, treba i to znati, kao na~in izbora poslovnih partnera,
me|utim, od prole}a nisu striktno predvi|ene ni za MUP Srbije, pa nije
~udno {to policija zazire od petqawa direktne pogodbe dràvni novac za
robu u susednom, vojnom, ataru. Ko zna {ta se sutra, kad se promeni vlast,
moè na}i i u wenom dvori{tu
Jer, ove jeseni bi slu`be koje bdiju nad nama i na{om bezbedno{}u tre-
balo da dobiju nova, ve}a ovla{}ewa, a samim tim i novu, savr{eniju i sku-
pqu opremu.
38
Novi zakon o li~nim kartama predvi|a da svi gra|ani siroma{ne zem-
qe Srbije moraju da postanu vlasnici identifikacionih dokumenata koja
po kvalitetu (i koli~ini podataka) padaju u top-pet u svetu. Na mikro~ipu }e
se na}i trodimenzionalna slika va{eg lica, elektronski otisak prstiju
obe {ake, elektronski potpis i otisak ro`wa~e i, naravno, svi ostali po-
daci koji vas genetski i ~iweni~no razlikuju od bilo koga drugog.
Za ovaj sloèn poduhvat ve} je nabavqena najmodernija tehnika. Bi}e
instalirano sto centara za uzimawe" biometrijskih podataka. Sastoja}e se
od specijalne kabine u kojoj }e milion gra|ana Srbije biti snimani speci-
jalnom, a i kakvom bi drugom, kamerom
Koliko li }e ovo ko{tati na{u dràvu, odnosno sve nas? Ko je sklapao
posao? Sa kim? Javnosti ovi podaci nisu poznati.
A bi}e, po svemu sude}i, potrebe i za novim, brojnim prislu{nim ure-
|ajima. Jer, Vlada Srbije zatraìla je od Skup{tine da, po hitnom postupku,
razmotri izmene Zakonika o krivi~nom postupku, kojima bi se omogu}ilo
da i BIA, osim organa unutra{wih poslova, kako je bilo do sada, moè da
vr{i nadzor osumwi~enih lica, snima telefonske i druge razgovore. Pre-
dvi|eno je da se po naredbi istra`nog sudije, a pa osnovu predloga javnog
tuìoca, mogu (izvinite zbog suve terminologije), nadzirati i snimati tele-
fonski i drugi razgovori tehni~kim sredstvima i opti~ka snimawa qudi
za koje postoje osnove sumwe da su samostalno ili zajedno sa drugima izvr-
{ili krivi~no delo protiv ustavnog ure|ewa ili bezbednosti, protiv ~o-
ve~nosti i me|unarodnog prava ili sa elementima organizovanog kriminala.
Dovoqno {iroko da svako moè biti povremeno oslu{kivan i pra}en ne bi
li se u startu otkrile sumwive namere, zle primisli i nepodobna ~iwewa.
U isto vreme (paralelna akcija?) i VBA, vojna slu`ba bezbednosti, dobi}e
odobrewe za dodatne aktivnosti": prema Nacrtu zakona o slu`bama bezbed-
nosti. VBA }e mo}i da primewuje posebna sredstva i metode za prikupqawe
podataka. Pod tim se podrazumeva prislu{kivawe telefona, kontrola pi-
sama i po{iqki, pra}ewe i prismotra osoba, kao i snimawe prostora i ob-
jekata. Ovu meru odobravaju republi~ki tuìlac Srbije ili Crne Gore.
Uskoro }e, dakle, uz javnu, i tajne slu`be dobiti pravo da oslu{kuju sve
razgovore, ne samo telefonske, da vas prate, snimaju Realno je pretposta-
viti da ne}e ista tehni~ka slu`ba prislu{kivati i za MUP, i za BIA, i
za VBA, pa }e triplirawe ovla{}ewa sigurno zna~iti i triplirawe opreme
koja se za prismotru koristi. Ho}emo li saznati od koga }e, u kojim koli~i-
nama i za koje pare biti nabavqena?
âk i ako ostavimo po strani ~udno narastawe èqe dràve da preko
vi{e koloseka nadzire podanike, a wihov potencijalni broj moè biti ra-
van, samo da je tehnike, celokupnom gra|anstvu, moè se ispostaviti da Dra-
gi}evi ~udesni {lemovi ko{taju tek razlomak cifre koju je dràva preko
svojih ~inovnika spremna da uloì u kontrolu i pra}ewe svih koji su joj
sumwivi, odnosno, mo`da, {to da ne, stali na ùq.
O ceni ograni~avawa qudskih sloboda i gra|anskih prava za sada niko ne
govori. Vaqda zato {to je to te{ko proceniti merom vrednosti zvanom novac.
Zoran Miqatovi}
39
Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.
U SRBIJI, POSLE VI[EMESE^NIH PRIPREMA
POÊLO BESPLATNO OBELE@AVAWE GOVEDA
SVAKA KRAVA U KOMPJUTERU

BEOGRAD U Srbiji, posle vi{emese~nih priprema i obuke veterina-
ra, po~elo je obeleàvawe goveda. U{ne min|u{e do kraja godine dobi}e oko
milion i 200 hiqada grla i tako overiti svoj paso{ za Evropu.
Projekat finansiraju Evropska unija i Vlada Srbije i to predstavqa
uvod u novu eru podr{ke u za{titi zdravqa potro{a~a i razvoj poqopriv-
rede na doma}im gazdinstvima. Evropska agencija za rekonstrukciju i srp-
ska vlada uloì}e, u odnosu pola pola, oko tri miliona evra u tu akciju,
{to zna~i da je obeleàvawe za vlasnike stoke besplatno. Ona pored obe-
leàvawa podrazumeva i pravqewe baze podataka, {to zna~i da }e svako grlo
biti u kompjuteru, a podaci o wemu i wegovom kretawu dostupni svim zain-
teresovanima.
Obeleàvawe }e omogu}iti pra}ewe svih ìvotiwa tokom ~itavog wi-
hovog ìvota a time i proizvoda od mesa i mleka kaè @ika Kosti}, di-
plomirani veterinar, vlasnik Veterinarske stanice u Zve~ki kod Obrenov-
ca, koji je me|u prvima zapo~eo posao u svom ataru. Tako }e bezbednost
hrane biti osigurana od staje do trpeze. To }e istovremeno zna~iti i ve}u
mogu}nost izvoza goveda i wihovih proizvoda na trì{te EU.
Pored obeleàvawa, ìvotiwama }e biti uzeta i krv radi utvr|ivawa
da li ima obolelih od bruceloze, leukoze i tuberkuloze.
Nema sumwe da je re~ o najzna~ajnijem poduhvatu u sto~arstvu u posled-
wih dvadesetak godina kaè Kosti}.
Uprava za veterinu vrhunski je odradila pripreme i obezbedila mate-
rijal i evidenciju. U narednim mesecima timovi veterinara poseti}e sva-
ko sto~arsko doma}instvo kako bi zaka~ili jedinstvene posebno dizajnira-
ne markice na svaku ìvotiwu. U{na markica je poput registarske tabli-
ce: sadrì jedinstveni broj koji identifikuje ìvotiwu i weno poreklo.
Za svaku od wih bi}e izdat paso{, a ima}e i zdravstvenu legitimaciju.
Sa nestankom ìvotiwe gasi se i registracija, {to zna~i da je neprenosi-
va. Samo grla tako obeleèna mo}i }e da idu u klanice ili na prodaju kao
ìva stoka.
EU je obezbedila povlastice za Srbiju kada je u pitawu izvoz prehram-
benih proizvoda na weno trì{te ali je uslov da se ovde hrana proizvodi
po evropskim standardima kaè Kosti}. Ovom akcijom u~iwen je prvi
korak ka zadovoqewu tih standarda, a bi}e ih svakako jo{.
M.âbarkapa,
Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.
ÎP VIDI SVE
BEOGRAD Novi li~ni dokumenti, u formi poslovne kartice u kojem
}e biti li~na karta, voza~ka i saobra}ajna dozvola, ali i oru`ni list, sa
dodatkom smart kartice, po~e}e da si izdaju, trkom 2006, godine. Za izdavawe
ovih dokumenata gra|anin }e morati da izdvoji najmawe 400, a ako ima i vi-
{e dozvola bi}e mu potrebno i vi{e od 3.000 dinara.
40
Policija je predvidela da }e se svi podaci o vlasnicima novih dokumena-
ta slivati u jedan ra~unski centar. On }e biti u Lipovici, kraj Beograda.
Srpski MUP, odnosno vlada Srbije, kupio je objekte u Lipovi~oj {u-
mi, koje je koristila Vojska Srbije i Crne Gore navode sagovornici No-
vosti iz policije. U ovim zgradama bi}e centralni kompjuterski sistem
gde }e se prikupqati svi podaci o vlasnicima dokumenata. Trenutno se ra-
di na ure|ewu zgrade i uskoro bi trebalo da se montira ra~unarska oprema.
Da bi zapo~ela realizacija programa o novim li~nim dokumentima neo-
phodno je da policija pre|e na kompjuterski TETRA sistem. Kada on zaìvi
i sa montaòm potrebne opreme startova}e izdavawe dokumenta sa smart-
karticama.
Planirano je da zamena postoje}ih dokumenata traje od pet do deset go-
dina. Dobija}e se tek po isteku starih, sada vaè}ih.
Gotovo je nemogu}e falsifikovati nova dokumenta i izbe}i }e se mno-
{tvo prevara, kra|a i zloupotreba identiteta isti~u u MUP. Ima}e, po
me|unarodno postavqenim bezbedonosnim i tehnolo{kim zahtevima, vi{e-
struki mehanizam za{tite. Te{ko ko }e mo}i da u~ita nove, la`ne podatke
u smart-~ip.
U smart ~ipovima bi}e uba~eni biometrijski podaci vlasnika kartice.
Tu }e biti memorisani li~ni podaci, wegova fotografija, otisci prstiju i
elektronski potpis. Za sada, nije planirano da se ubacuju neki drugi podaci.
Jednom uzeti podaci upotrebqavaju se i za re{avawe svih zahteva gra-
|ana prema ministarstvu unutra{wih poslova, a sam kompjuterski potpis
gra|anima omogu}ava i elektronsko potpisivawe ugovora, naru~ivawe po-
tvrda, uverewa, dokumenata navode u policiji. Ina~e, nova dokumenta
izdava}e se u roku od 72 sata od trenutka podno{ewa zahteva. Zahteve. }e,
kao i do sada, gra|ani predavati u lokalnim policijskim stanicama, gde }e
biti i fotografisani.
Pored novih dokumenata u obliku poslovne kartice, smart ~ipovi bi}e
ugra|eni i u sada{we paso{e. Svi li~ni i biometrijski podaci u ~ipu,
ugra|iva}e se u ve} takozvani plavi paso{, za koji nije predvi|eno da pro-
meni trenutni izgled.
Iz policije obe}avaju da }e se nova dokumenta sa smart karticama pla-
}ati po sad vaè}im cenama. Prema cenovniku nova li~na karta je 400, vo-
za~ka 380, a saobra}ajna dozvola 960 dinara. Cena nove dozvole za oru`je, u
zavisnosti od vrste oru`ja i da li je za no{ewe ili dràwe, kre}e se od 330
do 1.090 dinara.
Kredit
Celokupan sistem za izdavawe novih identifikacionih dokumenata vre-
dan je 100.000.000 evra. Oprema je kupqena na kredit, a ve} su ispla}ene neke
od rata, sav novac ide iz buxeta vlade Srbije.
Fabrika plastike
Srpska policija, uz svu opremu za izdavawe novih dokumenata, kupila je
i pogon za pravqewe kartica. Ovakav pogon za preradu plastike retko koja dr-
àva ima u Evropi. Zbog toga, u MUP planiraju da, kada pogon po~ne da proiz-
vodi li~na dokumenta, ponude proizvodwu kartica i za zemqe iz okruèwa.
M. âbarkapa
41
Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 8.6.2006.
VELIKI BRAT PRED SUDOM
Moè li putnik koji iz Frankfurta ili Pariza leti za Ameriku da
postane sumwiv prilikom sletawa u Wujork zato {to u avionu nije èleo
da jede pra{ku {unku?
Evropsku sud pravde je zakqu~io da moè, kada je nedavno proglasio
nezakonitim takozvani Transatlantski sporazum izme|u SAD i EU o vaz-
du{nom saobra}aju. Po tom sporazumu, avio-kompanije su du`ne da ameri~koj
pograni~noj policiji dostave odgovore anketiranih putnika na 34 pitawa,
me|u kojima i na pitawe {ta putnik nije èleo da jede od hrane koja je ser-
virana u avionu. Razlog se moè naslutiti: pra{ka {unka je od sviwskog
mesa, muslimani ne jedu sviwetinu, a terorista, koji ugroàvaju Ameriku,
najvi{e je me|u muslimanima.
Transatlantski sporazum zakqu~en je u maju 2004. na insistirawe Va-
{ingtona i u Americi se smatra merom pove}ane bezbednosti u borbi pro-
tiv me|unarodnog terorizma, nakon napada na Wujork 9. septembra 2001. Mi-
nistarski savet EU bio je, nesumwivo iz politi~kih razloga, saglasan da se
takav sporazum zakqu~i, ali je sada Evropski sud pravde presudio da je ovaj
dokument nezakonit, jer ne garantuje za{titu privatnosti putnika. A to je
u suprotnosti sa evropskim zakonima i poimawem gra|anskih i qudskih
prava u Evropi. Sud je zakqu~io i da ne postoji pravna garancija da }e
ameri~ke vlasti na adekvatan na~in obezbediti za{titu pribavqenih po-
dataka.
Me|u podacima koje su evropske avio-kompanije du`ne da dostave ame-
ri~kim vlastima i to na 15 minuta pre poletawa aviona iz Evrope pored
imena i adresa putnika, nalaze se i detaqi iz wihovih biografija i li~nog
ìvota, pa ~ak i brojevi wihovih kreditnih kartica.
U Evropskom parlamentu, koji nije bio konsultovan pre sklapawa spo-
razuma, vo|ena je rasprava o legalnosti dokumenta u senci dve afere. Prva
se ti~e tajnih letova ameri~kih {pijunskih aviona, koji su iz Evrope pre-
vozili uhap{enike optuène za terorizam u druge zatvore. Druga je pove-
zana sa gnevom 26,5 miliona ameri~kih gra|ana zbog toga {to su poverqivi
podaci o wima, dati ina~e slu`bi socijalne za{tite, iza{li u javnost.
Obe afere bile su u Evropskom parlamentu protuma~ene kao dokazi o
nemarnom odnosu ameri~kih vlasti u prvom slu~aju prema saveznicima u
Evropi, a u drugom prema qudskim pravima sopstvenih gra|ana. Otuda i
pitawa: ko garantuje da se ameri~ka policija ne}e nemarno odnositi i pre-
ma podacima koje dobije o putnicima iz, Evrope? êmu brojevi kreditnih
kartica? Koliko je terorista i koliko kriminalaca uhva}eno za posledwe
dve godine, otkako se Transatlantski sporazum o vazdu{nom saobra}aju pri-
mewuje? Koliko je teroristi~kih napada spre~eno?
Veliki brat nije pozvan samo pred Evropski sud pravde i prozvan u
Evropskom parlamentu. U javnim raspravama na{ao se i pred naj{irim mo-
gu}im sudom. Evropa se, zajedno sa Amerikom, bori protiv terorizma, ali
izgleda da je postala osetqivija na qudska prava, pa samim tim i na mere
bezbednosti koje zadiru u privatnost gra|ana, nego Amerika prime}uju
komentatori.
42
Karakteristi~na je ocena ènevskog lista Tribin. [vajcarska, kao
{to se zna, nije u Evropskoj uniji, ali ima zna~ajne avio-kompanije koje
lete za Ameriku. Komentator kaè da se radi o poquqanom transatlantskom
poverewu, a EU i [vajcarska nemaju politi~ke hrabrosti da se odupru
ameri~kom pritisku i maniji prinudnog lova na {pijune. Ono, pak, {to
nedostaje Va{ingtonu to je sagovornik koji je politi~ki jak i demokrat-
ski kredibilan da moè da podseti na sve liberalne principe koji su op-
ravdali stvarawe SAD.
[ira javnost je jo{ o{trija. U reagovawima slu{alaca Bi-Bi-Sija ~u-
ju se i mi{qewa da su ameri~ke mere zastra{uju}e i paranoidne i da
Evropa treba, zauzvrat, sli~nom {ikanirawu da podvrgne ameri~ke putnike,
pa da vide kako to izgleda. Veliki brat postaje sve ve}i i ne}e se smi-
riti dok nam svima na implantira mikro~ipove, kaè jedan gnevni mladi
~ovek. A drugi ironi~no predlaè da se Amerikancima date informacije
napla}uju. Malo ko veruje da podaci koje Amerikanci uzimaju, kr{e}i qud-
ska prava evropskih putnika, {tite od terorizma, a jo{ mawe da pomaù
hvatawu terorista.
Va{ington je, me|utim, na odluku Evropskog suda pravde reagovao upo-
zorewem: avio-prevoznicima koji ne budu dostavqali traène informaci-
je bi}e izre~ene nov~ane kazne od 6.000 dolara po putniku a nekima bi
moglo da bude uskra}eno i pravo na sletawe u Ameriku. To je pozicija iz
tamnog vilajeta: ako se podaci ne daju, kr{i se ameri~ki propis; ako se da-
ju, kr{i se evropski zakon. A radi se o velikim poslovima: godi{we At-
lantik preleti 9,6 miliona qudi, {to je 48 odsto svih putnika koji iz sve-
ta stignu u Ameriku.
Sud pravde je dao rok od ~etiri meseca za novu nagodbu.
Dragoslav Ran~i}
43
GLASOVI IZ SVETA
P ROF . DR R OXER K LARK

Australijski dràvni univerzitet
ELEKTRONSKA IDENTIFIKACIJA
IZAZOVI I OPASNOSTI
Identifikacija qudi predstavqa povezivawe podataka iz pro{losti

sa odre|enim qudskim bi}em. Koristi se u vezi sa podacima koji se ~uvaju
u dosijeima i novim izvr{nim podacima koji obuhvataju aspekte doga|aja
stvarnog sveta. Nekoliko baza je na raspolagawu da bi se pomoglo u formal-
noj identifikaciji. Me|utim, nijedna od wih ne zadovoqava sve poeqne
karakteristike. Prema tome, organizacije kombinuju identifikacione teh-
nike da bi se time postigla odgovaraju}a ravnotea izme|u {tete koja na-
staje zbog pogre{nog ukqu~ivawa (odnosno povezivawa informacija sa pogre{-
nom osobom) i pogre{nog iskqu~ivawa (odnosno neuspeha u povezivawu infor-
macija sa pravom osobom). Pristup koji je sveop{te prihva}en kada organiza-
cija po prvi put uspostavqa odnos sa odre|enom osobom je traewe obiqa
podataka o wima i to iz velikog broja izvora. Ako nema nedoslednosti i
lo{ih referenci osoba biva prihva}ena kao identifikovana pomo}u tog
seta podataka. Da bi se olak{ala identifikacija tokom idu}ih interakci-
ja izme|u organizacije i osobe, osobi se izdaje obeleje (uglavnom kartica).
Da bi stvorila dovoqno pouzdawe u identitet osobe organizacija moe tra-
iti ne samo davawe obeleja, ve} i saznawa za koje se o~ekuje da samo osoba
ima, kao {to je lozinka ili li~ni identifikacioni broj.
Zavisnost od dokumenata i obeleja stvara, u najboqem slu~aju, sistem
umerene pouzdanosti. Sa razvojem tehnologije neke dravne organe i organi-
zacije sve vi{e privla~i biometrija. Ovo je identifikacija osobe putem
nekog dela wihove li~nosti ili ne~ega {to odre|ena osoba radi.
Identifikacija, anomimnost i pseudonimnost

Postoje izvesne transakcije koje se ne mogu odviti bez otkrivawa, veri-
fikacije i beleewa identiteta. Zna~ajan skup okolnosti u kojima je pot-
rebno potvr|ivawe identiteta je tamo gde je neophodna autentifikacija za
izvo|ewe neke radwe u budu}nosti, kao {to je pla}awe pozajmice ili po-
javqivawe na sudu radi odobravawa kaucije. Jedan od zgodnih na~ina da se
izvede takva autentifikacija je da jedna strana obezbedi dokaze o identi-
tetu, ali da druga ne registruje vi{e od neophodnog broja podataka. Specija-
lan slu~aj ovoga je kada osoba skupqa li~na i poverqiva dokumenta (kao {to
su podaci o le~ewu) ili dokument koji slui kao dokaz identiteta (kao {to
44
je paso{). Anonimni podaci su oni koji se ne mogu povezati sa odre|enom oso-
bom. Postoji veliki opseg transakcija za koje identifikacija nije logi~an
preduslov, {to ukqu~uje sve vrste pla}awa ke{om, transakcije koje ukqu-
~uju razmenu, biroe za traewe informacija (npr. brojeva telefona) itd. U
zavisnosti od sadraja, identifikacija moe pomo}i u za{titi interesa
jedne ili obe strane ili dru{tva kao celine. Ona tako|e preti identifi-
kovanoj strani iz razloga koje }emo izloiti. Anonimnost zadovoqava in-
terese osoba u izbegavawu nagomilavawa baza podataka o wima od strane dru-
gih, ali isto tako moe kompromitovati interese drugih strana. Alterna-
tiva postoji i predstavqa komromis izme|u ekstrema identifikacije i ano-
nimnosti. Pseudonim je ono ~ime se identifikuje strana transakcije, a koji
nije, u normalnom toku doga|aja, dovoqan da bi se transakcija povezala sa
odre|enim qudskim bi}em. Podaci mogu biti neposredno povezani sa oso-
bom ukoliko se prati odre|ena procedura. Najjednostavniji, mada ne i jedi-
ni na~in primene i izvr{avawa pseudonimne {eme je odravawe indeksa
koji povezuje pseudo-identifikatora sa pouzdanim identifikatorom za oso-
bu i wegovo podvrgavawe tehni~koj, organizacionoj i pravnoj za{titi. Pre-
ma tome, osobe mogu biti anonimne, osim kada okolnosti opravdavaju pri-
stup pravom identitetu (npr. kada se policiji izdaje nalog za pretres). Prin-
cipi pseudonimnosti su poznati, ali se ipak iznena|uju}e malo primewuju.
Napad na anonimnost
Ve} postoji veliki broj tragova podataka koje osobe ostavqaju za sobom,
a razvoj tehnologije rezultira stvarawem novih. Tokom 20. veka organiza-
cije su traile smawewe tro{kova koji su vezani za administraciju u wi-
hovom odnosu sa gra|anima, i to zamenom qudskog dodira automatizacijom,
{to je rezultiralo potrebom za ve}om intenzivno{}u dobijawa podataka u
tim odnosima. Organizacije tee da iskoriste rastu}e tehnolo{ke revolu-
cije i poku{avaju da pretvore, do tada anonimne, podatke u identifikovane.
Primeri ukqu~uju:
pretvarawe anonimnog novca u identifikovane kreditne i debitne ka-
rtice (odnosno specijalne kartice koje se mogu koristiti za pla}awe direktno sa
ra~una u banci);
primenu CND-a i CLI-a u telefoniji da bi se identifikovala oblast, pa
~ak i lokacija sa koje poziv dolazi, a s tim i identitet osobe koja zove.
{eme lojalnosti, kako bi se identifikovale sve transakcije koje je
osoba napravila sa odre|enom organizacijom;
pro{irene {eme lojalnosti, kako bi se identifikovalo intenzivno
mno{tvo transakcija koje svaka osoba ima sa nizom organizacija Vladine
agencije su ~esto u poziciji da zakonski osobama nametnu uslov da identifi-
kuju sebe pri izvr{avawu odre|ene vrste transakcija. Korporacije mogu ko-
ristiti razna navo|ewa i trgova~ku mo} kako bi postigle isti ciq.
Pretwe u {emama baziranim na ~ipovima

îp-kartice je mogu}e primeniti u velikom broju svrha. Procena po-
verqivih pitawa u maloprodajnom finansijskom sektoru otkrila je slede}e
glavne probleme:
45
dosta uve}an intenzitet tragova transakcija (va{a kreditna i debitna
kartica su stvarale trag od 5-10 transakcija mese~no, a moda i sedmi~no, dok, sa
druge strane, va{a smart kartica moe omogu}iti beleewe mesta gde se nalazite
i {ta radite 5-10 puta dnevno);
iskori{}avawe tragova transakcija: od strane vladinih organa, {to
predstavqa represivnu upotrebu dravne mo}i nad pojedincem; od strane
marketin{kih korporacija kako bi poboq{ali prodaju svojih proizvoda i
usluga;
dokaz o identitetu, koji se uglavnom ti~e: potrebe za dokazom o identi-
tetu u vezi sa dobijawem i upotrebom kartice; upotrebe smart kartice kao
vi{enamenskog dokaza o identitetu.
Pored primene u finansijske svrhe, kartice i wihove povezane baze po-
dataka mogu omogu}iti dokaz o identitetu i sklonostima. Pored dobro poz-
natih primera, kao {to je sudbina Jevreja u Holandiji za vreme invazije
nacista, skora{wi novinski izve{taji nagovestili su da je informacija
o rasnoj pripadnosti, povezana sa nacionalnom identifikacionom karti-
com, kori{}ena u razlikovawu plemenske pripadnosti tokom pokoqa u Ru-
andi. Jo{ dve primene ~ipova su od velikog zna~aja. Prva je na~in no{ewa
kriptografskih kqu~eva za koje postoji velika mogu}nost da budu kori{-
}eni u bliskoj budu}nosti za {ifrovawe poruka i digitalno potpisivawe
elektronskih dokumenata. Postoji ozbiqan rizik da blesava nacija, odnos-
no SAD, moe nastaviti svoj nerealni, hladni, ratni stav i zatraiti pra-
vo uplitawa u privatne kqu~eve pojedinaca. U svakom slu~aju, digital-
ni potpisi stvaraju veliku mogu}nost za me{awe u privatnost. Druga pri-
mena ~ipa je uno{ewe biometrije, odnosno mere nekog dela osobe, kao {to je
otisak prsta ili oblik ruke, prsta ili palca ili nekog od modela qudskog
pona{awa, kao {to su dinamika potpisivawa ili kucawa lozinke. Biome-
trija se, dakle, moe koristiti pri testirawu toga da li je mogu}e da osoba
koja prilae karticu ista kao osoba kojoj je ta kartica izdata. Tako|e se
moe koristiti kao na~in otkqu~avawa {ifrovanih kqu~eva sme{tenih
u istom ~ipu. Biometrija mnogim qudima izgleda nametqiva i opasna. U
zavisnosti od primene, ne mora samo izgledati tako, ve} i jeste tako.
Pretwe u vi{enamenskim identifikacionim {emama

Mnoge identifikacione {eme se koriste od strane jedne organizacije,
u jednu svrhu, ali postoji o~igledna zainteresovanost raznih organizacija
da smawe tro{kove kori{}ewem iste kartice za razne svrhe. Specijalan
slu~aj vi{enamenske identifikacione {eme je ono {to je obja{weno kao
{eme registracije gra|ana. Time se svakome u zemqi daje jedinstvena {ifra
(kod) i obeleje (obi~no kartica) koje sadri kod. Naro~ito se koriste za
poslove zdravstvenog osigurawa, poreza i penzionog fonda. U nekim zemqa-
ma koristi se u dodatne svrhe, kao {to je administracija socijalnog dobra
i da bi se utvrdilo da se odre|ena prava vr{e samo od strane qudi koji na
to imaju zakonsko pravo, kao {to je vr{ewe prava glasa, prava stanovawa,
prava rada, prava kretawa preko granica zemqe i prava kretawa u okviru
granica zemqe. [eme registracije gra|ana trpe, a moda i dobrovoqno pri-
hvataju, stanovnici nekih zemaqa, dok ih u mnogim zemqama ne odobravaju
i aktivno im se suprotstavqaju. Za{tite privatnosti variraju od veoma
46
malih do sredwe jakih, ali samo postojawe ovakve {eme predstavqa pretwu
protiv koje je bilo kakva za{tita podataka samo bezna~ajnost. Da bi se
stvorilo dru{tvo pod totalnom kontrolom moraju biti uspuwena tri uslova:
mora postojati niz baza li~nih podataka, od kojih svaki obra|uje po-
datke za odgovaraju}u svrhu
baze li~nih podataka moraju biti povezane preko jedne ili vi{e tele-
komunikacionih mrea
podaci moraju biti dosledno identifikovani.
Prva dva uslova su zadovoqena tokom posledwe dve decenije, kao rezul-
tat primene informacione tehnologije. Tre}i je, dakle, kriti~ni tehni~ki
faktor koji onemogu}ava postizawe dru{tva pod prismotrom. [eme regi-
stracije gra|ana putem li~nih karti prevazilaze tu prepreku.
Pretwe identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima

Ne mora biti iznena|ewe da primena ~ipova u opsenim, vi{enamen-
skim identifikacionim {emama rezultira pove}awem pretwi privatno-
sti koje nastaju iz svake od wih. Svaki potpuni identifikator je pretwa
slobodama, zbog toga {to predstavqa osnovu sveprisutne identifikacione
{eme, a takva {ema omogu}ava ogromnu mo} nad stanovni{tvom. Svo qudsko
pona{awe bi postalo vidqivo za dravu i opseg za nekonformizam i nesla-
gawe bio bi prigu{en do ta~ke koju su predvideli anti-utopijski romano-
pisci. Najpotpunije {eme kombinuju nametqivu kolekciju podataka sa po-
tencijalno sveprisutnim instrumentom mo}i. Kao rezultat, vrste vi{ena-
menskih identifikacionih {ema ili sistema registracije gra|ana koje
}e se pokazati sposobnim za izazivawe najvi{eg nivoa brige su one koje su
bazirane na ugra|enim ~ipovima i DNK-otisku. Iz analize koja je ovde spro-
vedena izgleda neizbeno da }e identifikacione {eme bazirane na ~ipo-
vima ugroziti privatnost i da postoji direktan sukob izme|u primene ~i-
pova u identifikacionim karticama i preivqavawa relativno slobodnog
i demokratskog dru{tva kome tee napredne nacije. Zbog mogu}nosti da bu-
du elektronski kontrolisani, ~ipovi su veoma fleksibilni instrumenti.
Nude toliko veliki opseg dizajneru {eme da se u su{tini mogu primewivati
u nekoliko alternativnih svrha:
da bi se uni{tila privatnost, {to predstavqa jednu krajnost;
da bi se za{titila privatnost, {to predstavla drugu krajnost;
da bi se postigla ravnotea izme|u interesa privatnosti ili drugih
interesa osoba, grupa i korporacija i dravnih agencija i dru{tva kao
celine.
Ova posledwa sekcija identifikuje odre|ene karakteristike u dizajnu
koji bi trebalo da budu usvojeni od strane onih koji primewuju ~ip tehno-
logiju u identifikacione svrhe:
identifikovani tragovi transakcije moraju biti ograni~eni na okol-
nosti u kojima su opravdani zbog nepostojawa alternativa;
da bi se postigla ravnotea me|u sukobqenim interesima, mora se mno-
go vi{e primewivati pseudonimnost, naro~ito kroz za{ti}ene indekse;
autentifikacija identiteta mora se samo koristiti tamo gde je for-
malno potrebna i mora se mnogo vi{e primewivati dovoqna autentifika-
cija;
47
mora se koristiti vi{e jednonamenskih identifikatora, a ne jedan
vi{enamenski;
veoma vana posledica principa vi{e identifikatora je odrava-
we razdvojenosti izme|u primene u okviru vi{efunkcionalnih ~ipova, da
bi se utvrdila celovitost primene i za{tita protiv neautorizovanog oda-
vawa podataka i identifikatora;
jo{ jedna bitna primena principa vi{e identifikatora je uvo|ewe
role ids-a i person ids-a, da bi se pokazala ~iwenica da osoba vr{i vi{e
uloga u isto vreme ili da vi{e osoba obavqa istu organizacionu funkciju.
Drugi opseg potreba povezan je sa omogu}avawem pojedincu da ima ozbiq-
nu kontrolu nad procesima koji ukqu~uju kartice bazirane na ~ipovima:
vlasni{tvo kartice mora biti u rukama li~nosti, a ne drave;
dizajn identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima mora biti ja-
san pojedincu;
izdavawe i konfiguracija kartice moraju biti plod konkurencije vi-
{e firmi, ukqu~uju}i i korporacije privatnog sektora, u saradwi sa pred-
stavnicima javnih interesa;
privatni kqu~evi koji se razli~ito koriste za {ifrovawe poruke i
za digitalne potpise mogu biti sme{teni u istoj kartici, ali se ne sme
dozvoliti razvijawe centralne baze privatnih kqu~eva;
kontrola biometrije osobe mora biti u rukama osobe, a ne drave. Pre-
ma tome, ne sme se dozvoliti sme{tawe biometrije u jedinstvenu dravnu
bazu podataka.
Ove karakteristike dizajna stvaraju dodatne izazove za organizacije ko-
je planiraju upotrebu ~ipova kao osnovu za identifikacionu {emu. Ali one
predstavqaju osnovu po kojoj organizacije mogu legitimno ostvariti svoje
ciqeve, dok gra|ani mogu biti uvereni da {eme ne}e preterano ugroziti
wihovu privatnost.
Rizici nadzora podataka

Nadzor podataka je sistematska upoteba li~nih sistema podataka u is-
traivawu ili snimawu radwi ili komunikacija jedne ili vi{e osoba.
Li~ni nadzor predstavqa nadgledawe identifikovane osobe. Masovni
nadzor je nadzor vi{e grupa qudi, naro~ito velikih grupa, obi~no da bi se
identifikovale osobe koje pripadaju odre|enoj interesnoj sferi ili da bi
se moda potisnulo wihovo pona{awe. Organizacije dobijaju mo} nad oso-
bama kroz akumulaciju podataka o wima. One mogu pove}ati tu mo} crpqe-
wem podataka iz vi{e izvora. Pojedinci su uglavnom nemo}ni da isprave
neta~ne podatke, pogre{ne procene i nerazumne odluke. Na nivou dru{tva
kao celine, daqi ozbiqni problemi izbijaju na povr{inu, po{to preovla-
dava op{ta sumwa, dok samoopredeqewe i raznolikost bivaju ugu{eni efek-
tom sveobuhvatnog nadzirawa.
[ta sad?
Identifikacija bazirana na ~ipovima obuhvata najozbiqnije pretwe
za slobodna i demokratska dru{tva. Jedna mogu}nost je direktan sukob iz-
me|u mo}i vlade i vladinih agencija, sa jedne strane, i stanovni{tva koje
nije spremno da se lako prepusti ropstvu, sa druge strane. Ali tehnologija
48
tako|e obe}ava. Kao rezultat toga, alternativa postoji i u woj se ~ipovi
primewuju na na~in koji pravi ravnoteu izme|u interesa drave i kor-
poracija i interesa osoba. Ovim se ne}e mo}i posti}i ideal kontrolisa-
nog i efikasno vo|enog dru{tva, sa osobama koje se tretiraju kao roba i po-
na{aju na ne mawe predvidiv na~in nego i-votiwe, ali }e se zauzvrat o~u-
vati ~ove~anstvo. Vreme za izbor izme|u ove dve mogu}nosti nije daleko.
Ono je ve} sada.
GLAS PROTESTA PROTIV ID KARTICA

U VELIKOJ BRITANIJI
Sajmon Dejvis, ~elnik Privacy International, objavio je 29. septembra 2003.
u Dejli telegrafu svoj komentar povodom poku{aja vlade Tonija Blera da
nametne ID kartice Britancima. Dejvis smatra da }e wihovo uvo|ewe te-
meqno izmeniti prirodu vlasti i karakter nacije.
On dodaje: "Ovo je neizbe`no jer savremena ID kartica nije obi~no par~e
plastike. Ona je vidqiva komponenta mreè interaktivne tehnologije koja
najintimnije osobine pojedinca spaja sa ma{inerijom dràve. To je sred-
stvo kojim }e mo} vlasti biti racionalizovana i pojednostavqena. Skoro
sve vrste ID kartice koje su uvedene u posledwih 15 godina imaju tri kom-
ponente koje poseduju potencijal razoran po li~ne slobode i privatnost.
Svaki gra|anin je primoran da da otisak svog prsta ili snimak duìce
oka u nacionalnu bazu podataka. Ova informacija se kombinuje sa ostalim
li~nim podacima kakvi su rasa, ìvotno doba i gra|anski status. Fotogra-
fija kompletira dosije. Uz to, uvo|ewe iste vodi su{tinskom pove}awu poli-
cijske mo}i. Na kraju, vlasti }e èleti da traè ID karticu u razli~itim
okolnostima, i qudi }e biti prinu|eni da izraàvaju nezadovoqstvo. Jo{
zna~ajniji, mada suptilniji, elemenat je ~iwenica da }e kartica i wen nu-
meri~ki sistem omogu}iti povezivawe informacija iz svih dràvnih baza
podataka. Taj broj je najmo}niji elemenat novog sistema. Takav sistem, pove-
zan desetinama hiqada ~ita~a sa centralnom bazom podataka, jeste uobi~ajeni
na~in za re{avawe problema falsifikovawa li~nih dokumenata. Ali tehno-
lo{ki jaz izme|u vlasti i organizovanog kriminala toliko se suzio da i naj-
sigurnije ID kartice mogu da se nabave blanko, svega nekoliko sedmica nakon
uvo|ewa. Kriminalci i teroristi mogu da se kre}u mnogo slobodnije i sigur-
nije nego {to su to mogli u zemqi sa vi{e vrsta raznih ID kartica.
Zbog toga je u Maleziji u ID karticu ugra|en ~ip koji sadrì biome-
triju otisak prsta, duìce ili {ake. ID kartica i prst se stavqaju u ~i-
ta~ i li~nost je potvr|ena.
Vlasti mogu da zahtevaju jo{ li~nih podataka koje treba da se smeste u
~ii da bi se potvrdio identitet vlasnika. Proces potvrde identiteta moè
se obaviti bilo gde na ulici, na aerodromu, u {koli, na bazenima ili u
ustanovama vlasti.
Nikada ne}ete ~uti da vlast pomiwe ove aspekte problema. Umesto toga,
novi ID sistemi se predstavqaju kao dobro}udne gra|anske karte koje obez-
be|uju pristup olak{icama i javnim servisima.
49
Pre pet godina, vlada je tiho povukla predlog za uvo|ewe ID kartica kad
je otkrila da }e uvo|ewe istih ko{tati milijarde funti vi{e no {to se
mislilo, da }e se wima malo posti}i na suzbijawu kriminala, i da }e po-
stati veoma nepopularne. Koliko }e biti nepopularnije kad qudi otkriju
da }e se traìti skenirawe delova wihovog tela?
Ako su ID kartice bile neupotrebqive pre pe{ godina, za{to bi bile
upotrebqive sada? Ne}e biti upotrebqive osim ako se ne doda biometrija
i ne stvori dràvna baza podataka. To onda nije li~na karta: TO JE DR@AVNI
SISTEM ZA NADZIRAWE I PRA]EWE.
Ako se ovo uvede u sada{woj dru{tvenoj atmosferi, neizbe`ne su tri
posledice. Prvo, veoma za{ti}ena kartica posta}e svojevrstan unutra{wi
paso{, koji }e biti zahtevan na uvid u bezbroj situacija (ne napu{taj ku}u
bez wega). Drugo, milioni qudi }e biti ugroèni svake godine zbog izgubqe-
nih, ukradenih ili o{te}enih kartica, kao i zbog pada kompjuterskog si-
stema ili ma{inerije za ~itawe biometrijskih podataka. I, kona~no, kartica
}e neizbe`no biti zloupotrebqavana od strane zvani~nika koji }e se isti-
ma sluìti kao mehanizmima predrasuda, diskriminacije i zlostavqawa.
Niko ne moè da navede zemqe gde su ID kartice uticale na smawewe
opasnosti od terorizma. Da bi se to postiglo, vlasti }e preduzimati mere
nezamislive u demokratskim zemqama.
Vlada se zbog toga suo~ava s izborom. Ili }e uvesti visoko bezbedne bio-
metrijske ID karte i tako nasrnuti na sve oblasti slobode, ili }e uvesti
malo bezbedne karte dostupne kriminalcima i teroristima na crnom trì-
{tu. Ili, naravno, ona napu{ta takvu ideju, i usredsre|uje se na mnogo do-
kazanija sredstva za borbu s terorizmom kaè Sajmon Dejvis.
J EROMONAH H RISTODUL S VETOGORAC

[TA ZNAÊ INTEGRISANI PODACI?
Pojedini jo{ nisu shvatili kako }e se sakupqati i skladi{titi wi-
hovi li~ni podaci i misle da postoje neki qudi koji }e ih pratiti na tra-
dicionalan na~in. Zato }emo se ovde osvrnuti na novi globalni ekonomski
sistem, koji se polako name}e i stvara bezgotovinsku zajednicu. Ciq im je
da gotovinu zamene jednim kodiranim brojem. Ho}e svakome ~oveku na svetu
da daju jedan jedinstveni kodni broj, koji ne}e posedovati drugi ~ovek na
zemqi. Na prvom nivou ovaj kod se daje na jednoj kartici ili elektronskoj
identifikaciji i postepeno se prenosi na ruku ili na ~elo. Tada bi se za-
branila upotreba gotovog novca i ko bi ga posedovao bio bi ka`wavan. A to
}e se ostvariti propagandom povodom kontrolisawa nezakonitih transak-
cija. Ali }e u isto vreme kontrolisati i svaku transakciju.
Sistem }e raditi na slede}i na~in: Koju kod transakciju da u~ini neki
~ovek to }e biti ostvareno na osnovu jedinstvenog koda wegove integrisane
karte ili nekog mikro~ipa na wegovoj ruci ili ~elu elektronskim putem.
Npr. gospodin N.N. je zaposlen u nekoj firmi. Kada na kraju meseca treba da
bude ispla}en sa ra~una wegovog gazde prenosi se na wegov koji ima broj
koda 520.1578349 i koji je wegov li~ni broj koda suma u iznosu od 30.000,-
dinara, wegova plata. Slede}eg dana N.N proverava da li je na wegov ra~un
50
preneta odre|ena suma i uverava se da je ona zaista tu. Znaju}i da na svome
ra~unu ima ovaj novac, ~ini razne transakcije, uvek elektronskim putem i
svaki put zaduùju}i iznos. Zna~i, svaki put se elektronski prenosi odre|e-
na koli~ina novca sa wegovog ra~una na ra~un drugog. Kada se odigravaju
transakcije, kodovi se spajaju sa bankama preko elektronskih ma{ina on line
i na taj na~in se beleì svaka promena koju pokazuje svaki od kodova, da bi
se potom vlasnicima prikazao ra~un u detaqe, ali istovremeno, da bi se do-
stavile informacije i raznim drugim slu`bama u slu~aju da su im potreb-
ne. Pogledajmo kako se na ra~unaru nacionalne banke podataka beleì tok
jednog dana gra|anina kodnog broja:
Nacionalna banka podataka
Strogo poverqiva stranica Dnevnog nadgledawa
18. mart 1998. li~ni kod 520.1578349
SUBJEKT PODATAKA: N.N.
STAROST: 40 godina
ADRESA: Palih boraca 167, Novi Beograd
ZANIMAWE: Blagajnik u firmi ALFA
BRA^NO STAWE: oèwen i otac jednog deteta
(i drugi uskladi{teni li~ni podaci)
PRIKUPQAWE PODATAKA 18. marta 1998.
5.45 Napunio je benzin za 1.000,- dinara na [elovoj pumpi u ulici
Vo`dovoj br. 4
7.15 Telefonirao je na broj 222777, Poziv od jednog impulsa 5 dinara
7.17 Telefonirao je na broj 355872. Poziv od jednog impulsa 5 dinara
7.35 Kupio je burek sa spana}em 50 dinara i kafu 30 dinara u radwi
Na }o{ku, Pobedina 62
10.40 U JAT-u je kupio jednu avionsku kartu do Ni{a letom 925 za 21.00
14.30 Ru~ao je u restoranu Kruna, Bulevar Nemawi}a 124. Jeo je: Be-
~ku {niclu 100 dinara, salatu 30 dinara, hleb 10 dinara. popio
je litar vina. Rubinov [ardone 150 dinara.
17.30 Kupio je Politiku 20 dinara i ~asopis Nacional 30 dinara
18.00 Telefonirao je na broj 018/592 6734, u trajawu od 7 minuta. 45 din.
18.15 U kafeu Alan ul. Pu{kinova 33, popio je jedan viski 100 din.
18.55 U radwi LILA, Cara Konstantina 65, kupio je odelce za bebu
od 4 meseca, vrednost 650 dinara.
20.40 U radwi Srbija, koja se nalazi na Sur~inskom aerodromu kupu-
je jednu ~okoladu bez mleka 50 dinara i paklu cigareta Fast,
22.30 Pla}a 250 dinara za taksi br NI 33-333
KRAJ BELE[KE DNEVNOG NADGLEDAWA
DNEVNA OBRADA ELEMENATA RAÛNARA BANKE PODATAKA

Danas je kupio benzin za 1.000,- dinara. Ovog meseca je za benzin potro{io
ukupno 5.000,- dinara. Najradije kupuje u [elu. O~igledno je da, osim {to
ide na posao koji je od wegove ku}e udaqen 20 km, putuje i negde drugde. Ben-
zin je kupio u 5.45. Wegovo radno vreme po~iwe u 8.30. Verovatno je krenuo
tako rano jer je hteo negde da ide. Ranije je zabeleèno daje u 7.00 sati kupo-
vao neke hri{}anske kwige u prodavnici crkve Sv. Save. Najverovatnije da
onaj period od dva sata provodi u crkvi. Hri{}anin je i u~estvuje u bogo-
51
sluèwima. Vidimo da do wegovog radnog vremena, uvek oko 7.35 kupuje bu-
rek sa spana}em i kafu u odre|enoj radwi Na }o{ku. Radwa se nalazi bli-
zu crkve Sv. Save, {to potvr|uje pretpostavke. Telefonski broj 222777, koji
je pozvao u 7.15 pripada poslaniku N.N. iz partije, poznatom po svojim
pozitivnim stavovima prema Crkvi i svojim protivqewima elektronskoj
identifikaciji. U pro{losti je pokreta~ protesta protiv li~nih karti s
~ipom i svojim pisawem je uzburkao javnost i smatran je opasnim za nacio-
nalnu bezbednost.
Broj telefona 355872, koji je pozvao u 7.17 pripada gospo|i Jovanki Mit-
rovi}, majci monaha Atanasija, poznatog po svojim antievropskim idejama.
i po pisawu mnogih kwiga na ovu temu koje su u pro{losti uznemirile jav-
nost. Smatran je za opasnog i odre|en mu je suptilan nadzor, jer postoji sum-
wa da }e govoriti u budu}nosti i na taj na~in ponovo uzburkati javnost.
Na osnovu ova dva telefonska poziva postoje osnovane sumwe da N.N. sa-
ra|uje sa revolucionarnim elementima i ocewuje se da je sumwiv kao opa-
san za nacionalnu bezbednost. Nalaè se da bude pod suptilnim nadzorom.
Do sada u toku teku}e godine, triput je putovao do Ni{a. Ova putovawa
nisu opravdana wegovim poslom. O~igledno putuje radi susreta i iz li~nih
potreba.
Uvek odlazi u petak uve~e, {to zna~i da koristi vikend, i ne èli da
uzme odsustvo sa posla, ali niti da o tome znaju na poslu.
Vidi se da u svome jelovniku uvek sredom: i petkom koristi posnu hra-
nu. Ovo potvr|uje da je savestan hri{}anin i da se drì tipika Crkve. Ali,
strast mu je vino. Uz svaki ru~ak popije oko litar vina i predstavqa opasno-
st u vo`wi, jer skoro uvek vozi posle ru~ka kada je pio. U slu~aju kontrole
od strane saobra}ajaca preporu~uje se podvrgavawe alko-testu.
Stalni je ~italac listova Istina, Nacionalna borba poznatih po to-
me {to sluè nacionalnim interesima i blagonaklonima prema Crkvi.
Okarakterisani su kao listovi nacionalisti~kog sadràja, koji podrà-
vaju pravoslavne stavove. Bore se protiv svih nadnacionalnih ideja i za
promenu su vlasti, {to nam je u pro{losti zadavalo dosta te{ko}a. Wiho-
vi pisci i izdava~i su pod suptilnim nadzorom.
Iz ovoga se moè izvesti zakqu~ak i pokazuju se realnim sumwe da je
re~ o ~oveku koji je raspoloèn da se suprotstavi i koji se informi{e od
qudi sa te{kom nacionalisti~kom pro{lo{}u.
Broj telefona 018/592 6734 pripada novinaru N.N, lista Istina, poz-
natom po svojoj drskosti aktivnostima protiv elektronske identifikaci-
je. Antievropski je raspoloèn i borac je samo za interese svoje otaxbine,
uvek se protive}i na{oj nadnacionalnoj vlasti. Zato je pod suptilnim nad-
zorom od strane S.I.S.-a (sistem informacija savesti). Smatra se sumwivim za
pokretawe mladih na pobunu protiv nas. Nedavno je dobio }erku i izgleda
da je zato N.N. kupio odelce za bebu. Novac koji je dao taksisti, 250 dinara,
jo{ je jedan dodatni dokaz da mu je to kona~na destinacija, jer od aerodroma
do Panteleja, gde ìvi N.N. vo`wa taksijem staje 250 dinara. Informacije o
kona~noj destinaciji moèmo dobiti i od taksiste, jer posedujemo wegov kod.
P.S. Wegova prva sutra{wa transakcija pokaza}e ta~no kraj u kojem se
nalazi.
KRAJ DNEVNE OBRADE PODATAKA
52

Sve gore navedene adrese, brojevi telefona i imena su izmi{qeni. Jedno-
stavno su upotrebqeni da bi prikazali, objasnili, kako }e se svakodnevno, na
osnovu na{eg koda, sakupqati sve informacije, ~ak i one najosetqivije. Na-
ravno, oni kojima je poznata tehnologija ra~unara znaju da kod svakog ~oveka
ima mogu}nost skladi{tewa velikog broja elektronskih stranica o svim te-
mama koje nas se ti~u. Moè, npr., u na{em dosijeu neko da potraì i strani-
cu koja se ti~e zdravqa. Tamo na ekranu ra~unara moè da vidi svu istori-
ju na{eg zdravstvenog stawa od trenutka na{eg ro|ewa: koje smo bolesti pre-
leàli, na{u krvnu grupu, DNK, od kojih hroni~nih bolesti patimo, koli-
ko puta smo potraìli pomo} bolnice, koliko puta i kom trajawu smo bili
hospitalizovani, koji lekar prati na{e zdravstveno stawe, koje lekove ko-
ristimo, i sve {to god ima veze sa na{im zdravqem. Ako npr. poreska uprava
potraì arhiv koji se ti~e na{eg ekonomskog stawa na kraju svake godine,
sakupqaju}i sve izve{taje o na{im poslovnim transakcijama, samo }e da nam
ispostavi re{ewe koje }emo morati da potpi{emo, ili }e jednostavno tra-
ìti porez koji treba da platimo. Svakako, uz pomo} ra~unara bi}e upore|eno
na{e ekonomsko stawe sa onim od pro{le godine. Tako|e }e postojati mogu}-
nost provere na{ih rashoda u odnosu na na{e prihode. Sve ovo }e vaìti i za
mnoge druge stvari koje ovde ne moèmo izlagati.
Postoja}e toliko arhiva u na{em kodu, da }e mo}i da se skladi{te po-
daci o svim aktivnostima i svim stranama na{eg li~nog ìvota, koji }e
biti izloèni kao na dlanu. Odasvud }e se sakupqati podaci i bi}e skla-
di{teni u na{em li~nom kodu, u centralnoj nacionalnoj banci podataka,
odakle }e biti preno{eni u evropsku banku podataka.
Ukida se, u su{tini, i zapovest Gospodwa, koja kaè: da ne zna tvoja le-
vica {ta ~ini tvoja desnica. Vlastima }e sve biti poznato i gde ona bude
smatra za shodno upotrebi}e ove prikupqene podatke.
U isto vreme osniva se planetarni sistem kontrole uz pomo} satelit-
skog sistema, itd. U automobilima, ìvotiwama, na qudima, postavqa se
kod u vidu mikro~ipa, tako da se bilo ko moè locirati na kojem god kraju
planete da se nalazi.
Svako ko ne èli da za`muri pred ovim vidi da se nalazimo pred uki-
dawem ~ovekove slobode, i da ovaj sistem koji se ostvaruje prerasta u jednu
naprednu tehnologiju sa svim karakteristikama koje nalazimo u 13. glavi
Otkrovewa. Ovaj sistem }e obavqati javnu kontrolu, kako pi{e u Svetom
Pismu (Otk.13,17). Moète da zamislite kakvo istrebqewe bismo doìveli
da su u pro{losti diktatori tipa Hitlera u svojim rukama imali jedan ta-
kav vid tehnologije, i da su kontrolisali svaku na{u transakciju i da su
mogli u svakom trenutku da lociraju na{ poloàj na planeti?
Ako sam ~ist, za{to da se bojim?
Neki beznade`no, verovatno iz straha, govore: Ne smeta mi ako gledaju
sve {to ~inim, jer sam ~ist, i ne bojim se! I mi se slaèmo sa wima da su
~isti. Ono, me|utim, ~ega se bojimo je slede}e: [ta }e biti ako do sistema
do|e neko ne~ist ko mrzi ~iste? [ta se tada desiti? Kada poèli da
istrebi ~iste, koje mogu}nosti se tada wima pruàju da traè svoja prava
i kuda }e se obratiti da ih potraè? Zaboravqamo koliko je tirana pro-
{losti pokrenulo progon svetih qudi .
Zar smo zaboravili progon hri{}ana u komunisti~kim zemqama?
53
GLASOVI IZ SRBIJE
ELEKTRONSKI KONC-LOGOR
U Srbiji se ubrzano radi na uvo|ewu novih li~nih dokumenata takozva-
nih smart kartica. Suprotno svim qudskim pravama na za{titu privatno-
sti koji su garantovani u Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka i Me|unarod-
nom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima, kao i u Evropskoj konven-
ciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, prethodna Vlada Srbi-
je je bez ikakve javne rasprave i demokratske kontrole uurbano pripremi-
la uvo|ewe tzv. smart kartica. Umesto papirnih dokumenata, gra|ani }e ima-
ti visokokvalitetnu laminantnu biometri~ku karticu s mikrokontrolo-
rom, u kojoj }e biti sadrani svi podaci o vlasniku. Do kraja 2006. najve}i
deo li~nih dokumenata bi}e povu~eno iz upotrebe, a zameni}e ih moderne
smart kartice.
Pravo na privatnost jedno je od osnovnih qudskih prava, koje ograni-
~ava dravu u wenim poku{ajima da se me{a u li~ni ivot svojih gra|ana.
Ovo pravo za{ti}eno je nizom me|unarodnih poveqa i dokumenata ~iji je
potpisnik i na{a zemqa. U Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka kae se
da niko ne sme biti izloen proizvoqnom me{awu u privatni ivot, po-
rodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ~ast i ugled (~lan 12); Me|u-
narodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima isti~e: Niko ne moe
biti predmet samovoqnih ili nezakonitih me{awa u wegov privatni i-
vot, u wegovu porodicu, u wegov stan ili wegovu prepisku (~lan 17); ~lan 8.
Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda tako|e
{titi pravo na privatnost; Ameri~ka konvencija o qudskim pravima isti-
~e pravo na li~ni ivot (~lan 11). S tim u vezi, u zemqama Evrope postoji
~itav niz ozbiqnih pravila vezanih za skupqawe i obradu li~nih podata-
ka gra|ana, ~iji je ciq da spre~e zloupotrebu istih od strane drave. Evro-
pski sud za qudska prava i Evropska komisija za prava ~oveka razmatraju 8.
~lan Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda
kao osnovu za sudske procese i odluke koje se ti~u za{tite podataka. Komi-
sija je razmatrala tri slu~aja u kojima je upotreba li~nih identifikacio-
nih brojeva od strane drave bila povod za spor drave s pojedincem (Lin-
dkvist protiv [vedske, N 10879/84; Lundval protiv [vedske, N 10473/83;
Kozler protiv [vedske, N 11762/85). Komisija je albe pojedinaca ovim po-
vodom tuma~ila upravo u oblasti naru{avawa ~lana 8. Evropske konvencije
o qudskim pravima. Konvencija o za{titi podataka zasniva se upravo na
tome {to su LI^NI IDENTIFIKACIONI BROJEVI NEPOSREDNO PO-
VEZANI S OBRADOM LI^NIH PODATAKA. Najobi~niji broj otvara pri-
stup bazi podataka s ogromnim brojem informacija o pojedincu.
54
U zemqi u kojoj ima milion nezaposlenih i koja polako pada u duni~ko
ropstvo, jer duguje oko 13,8 milijardi dolara, u kojoj je spoqni dug ve}i
nego za vreme Slobodana Milo{evi}a i koja je, umesto 488 miliona dolara,
ove, 2003, poveriocima vratila 50 miliona dolara, u toj, dakle, zemqi, u ko-
joj svake godine umire 30 hiqada qudi vi{e no {to ih se rodi prva briga
je uvo|ewe novih legitimacija, elektronskih, najsavremenijih, kakvih ne-
ma skoro nigde u Evropi. Bez javnih rasprava kakve su uobi~ajene u istinski
demokratskom dru{tvu, prethodna Vlada Srbije i weno Ministarstvo unu-
tra{wih poslova re{ili su na ovaj korak u ime transparentne tranzici-
je, evropskih integracija, borbe protiv kriminala i terorizma. Kako
se ovi poslovi reklamiraju? O. Nikoli} u Nedeqnom telegrafu (1. oktobar
2003) belei: Do kraja 2006. najve}i deo li~nih dokumenata, ~etiri milio-
na paso{a i 12 miliona li~nih karata, voza~kih i saobra}ajnih dozvola i
orunih listova bi}e povu~eno iz upotrebe, a zameni}e ih moderne smart
kartice. Ne}e vi{e biti reqefnih li~nih dokumenata na kojima su foto-
grafije pri~vr{}ene nitnama. Umesto papirnih dokumenata, gra|ani }e
imati visokokvalitetnu laminantnu biometri~ku karticu s mikrokontro-
lorom, u kojoj }e biti sadrani svi podaci o vlasniku. To najavquje pu-
kovnik Sa{a Mili}evi}, na~elnik Uprave za informatiku MUP Srbije.
Gospodin Mili}evi}, hvale}i se da smo nabavili najsavremeniji Motoro-
lin sistem za kontrolu gra|ana, kae: Do sada se Motorolin sistem uspe{no
koristi u Belgiji, Italiji, Finskoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Esto-
niji, Maleziji, Makau, Kanadi i delimi~no SAD. Elektronska identifi-
kaciona dokumenta, kako govore wihova iskustva, samo su pove}ala efika-
snost dravne administracije i smawila sve mogu}e vrste zloupotreba.
Uvo|ewe ove vrste dokumenata deo je i svetske strategije u borbi protiv ter-
orizma (gde se koristi, a ako SAD uop{te nemaju li~ne karte). U budu}oj, u Ev-
ropu usmerenoj Srbiji, policajac }e kontrolom kartice ili otiska prsta,
za pet sekundi mo}i da proveri identitet gra|ana. Kompletna kriminali-
sti~ka provera i upore|ivawe s bazom od 10 miliona Srba traja}e od 15 se-
kundi do dva minuta. Policajac }e karticu uvu}i u prorez svog malog ra~u-
nara, koji }e nositi u ruci, i provera je zavr{ena. G. Mili}evi} preporu~u-
je gra|anima da radosno ~ekaju nova dokumenta: Najpre }e biti zameweni
paso{i. I}i }emo na to da, po evropskim standardima, putna isprava i na-
cionalna ID kartica (li~na karta) budu identifikacioni dokumenti prvog
reda. Svi ostali dokumenti bi}e izvedeni iz wih. Zadravawa na granici
traja}e znatno kra}e, jer dovoqno je samo pokazati karticu i procedura s
policijom je zavr{ena. Na~in izdavawa ovih dokumenata tako|e }e biti je-
dnostavan. To je, ujedno, i najve}a prednost ovog sistema za gra|ane. Pri
izdavawu dokumenata, na {alteru }e provesti mawe od deset minuta, a novi
paso{ ili me|unarodno vae}u voza~ku dozvolu dobi}e u roku od 24 ili 72
sata. U novom dokumentu }e, pored osnovnih podataka, biti i otisak prsta
i digitalni potpis vlasnika, kao i digitalni snimak wegovog lica, {to je
nemogu}e falsifikovati. Prednosti novog sistema su, obja{wava daqe pu-
kovnik, slede}e: Svi gra|ani }e pred dravom biti isti. Zloupotrebe u
radu unapred su onemogu}ene. Svi podaci su na kartici kriptografski za-
{ti}eni, tako da im je tajnost zagarantovana. Sem toga, posle kompletne
informatizacije poslova MUP ne}e biti ni re{avawa problema preko re-
55
da. Nacionalna baza podataka bi}e povezana s me|unarodnim sistemima, a i
vizni reim bi}e znatno olak{an. Pukovnik je uveren da }e kriptogra-
fija spre~iti za{titu i zloupotrebu podataka u dnevnopoliti~ke svrhe;
bi}e i specijalnih mera, za koje on veli: U velikom broju zemaqa, kont-
rola zloupotrebe re{ena je uvo|ewem institucija ili osobe u vladi ili
pri woj koja se stara da se podaci kojima drava raspolae ne koriste u
druge svrhe osim kontrolnih. Ta osoba je obi~no na visokom dravnom po-
loaju i predstavqa civilnu kontrolu. Tako|e, u proizvodwu kartica su
ukqu~eni posebni, za{titni mehanizmi koji onemogu}avaju neautorizova-
ni pristup podacima s kartice i wihovo kori{}ewe. Kartica je otporna
na deformacije, hemikalije, termi~ki stabilna, ne sme biti napravqena od
toksi~nih materijala, niti autorefleksivna. Ne moe se polomiti. Poda-
ci na woj ne mogu se mewati. Po{to }e postojati tri nivoa za{tite podata-
ka, karticu }e koristiti samo pravi vlasnik, policajci ne}e mo}i da neau-
torizovano pristupaju podacima, niti }e hakeri prodirati u sistem. Nara-
vno, najve}a prednost je borba protiv kriminala.
MUP }e uvesti i novi sistem: umesto dosada{we zastarele radio-veze,
to }e biti mobilni sistem policijske komunikacije koji }e pokrivati
celu Srbiju. Policija }e imati ure|aje koji }e mo}i da skeniraju, prenose
zvu~ne, slikovne informacije itd. Nove naprave }e biti u isti mah radio-
stanica, mobilni telefon, kompjuter s unutra{wom internet mreom, fak-
som. Sada }e, samo na osnovu otiska prsta, mo}i da se otkriju kriminalna
dela. Jo{ detaqnije podatke o na{oj evropskoj policiji i wenoj budu}no-
sti da}e nam, u razgovoru s novinarem Blica (17. novembar 2003), g. Tomas
Soke, direktor Odseka za biometriju u kompaniji Motorola. On govori da
je Srbija, bar u ne~emu najnaprednija u Evropi u policijskoj kontroli
svog stanovni{tva. Evo wegovih re~i: Srbija uvodi najnapredniji sistem
za identifikaciju gra|ana i izdavawe li~nih dokumenata u Evropi i jedan
je od najboqih u svetu. Evropska unija i druge zemqe kre}u se u pravcu bio-
metrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavawa otiska prstiju
ili osoba, ali je Srbija, po primeni, ispred wih. (Za{to ba{ u oblasti poli-
cijskog nadzora da budemo prvi?)
G. Soke hvali biometrijske dokumente, koji }e od 2006. biti glavni us-
lov za ulazak u Evropsku uniju, u koju }emo, s ovakvim stawem privrede i
dru{tva, u}i kao {to smo u{li u besklasni komunizam, vo|eni samoupra-
vqawem. Soke veli: Nova li~na karta bi}e sli~na plasti~noj kreditnoj
kartici, a na woj }e se nalaziti slika osobe, weni podaci i ~ip u koji su,
u elektronskom obliku, uneti otisci prstiju.
I g. Soke je pun hvale za novi metod rada na{e policije: Novi sistem
omogu}ava brzo identifikovawe osoba pomo}u otisaka prstiju i brzo re{a-
vawe zlo~ina. Pozitivan efekat savremene tehnologije oseti}e i gra|ani
kroz brzo izdavawe li~nih dokumenata i brzu identifikaciju, a putovawa
qudi iz Srbije u inostranstvo bi}e znatno olak{ana. Kompanija Motorola
je partner u ameri~kom projektu izdavawa biometrijskih viza i Srbija je u
prednosti zbog uvo|ewa ovakvih dokumenata. Nije mogu}e falsifikovawe,
jer ne postoje dve osobe sa istim otiscima prstiju.(...) Gra|anin }e do}i kod
slubenika policije, bez potrebe da nosi sopstvenu sliku. Na skeneru }e
mu uzeti otiske, fotografisa}e ga digitalnom kamerom, ostavi}e li~ni pot-
56
pis, a slubenik }e u ra~unar uneti wegove podatke. Procedura traje de-
setak minuta, informacije se unose u centralni ra~unar, a osoba ubrzo do-
bija dokumenat. Slika je posebnim postupkom urezana u plastiku i nije je
mogu}e falsifikovati, kao ni elektronski ~ip.
Jo{ nije poznato koliko }e gra|ane ko{tati ovaj proces.(...) Legitimi-
sawe gra|ana, odnosno provera identiteta, bi}e mogu}e u policijskim sta-
nicama, na grani~nim prelazima, carinskim terminalima i drugim mesti-
ma koja poseduju odgovaraju}e stanice, kao i na ulici od policajaca. Li~na
karta ili paso{ se postavqa u terminal za proveru, a gra|anin stavqa prst
na skener za uzimawe otiska. Ti podaci se upore|uju s podacima upisanim
na dokumentu i tako se utvr|uje identitet, a provera je skoro trenutna. Uko-
liko se otisak prsta gra|anina ne poklapa s otiskom upisanim na ~ipu we-
govog dokumenta, policajci za desetak sekundi mogu da pretrae bazu poda-
taka od deset miliona gra|ana Srbije i utvrde o kome se radi. Na isti na~in
postupak }e se obavqati i u policijskim stanicama i na ulici, jer policaj-
ci }e nositi sa sobom ure|aj lak{i od pola kilograma koji }e se radio-
vezom povezivati s centralnim kompjuterom.(...) Srpska policija dobila je
centralni ra~unarski sistem koji se sastoji od {est takozvanih me~era
kompjutera u kutijama visokim oko dva metra i u wima }e biti sme{teni
svi podaci. Motorola }e MUP-u isporu~iti i 1200 radnih stanica za uzima-
we podataka i identifikaciju gra|ana koji }e sluiti za civilnu upotre-
bu i bi}e raspore|eni u policijskim odeqewima u drugim mestima u Srbi-
ji. Osim toga, srpska policija }e dobiti i 300 radnih stanica koje su ne{to
sloenije i slue za upotrebu u kriminalisti~koj policiji. Naru~eno je
i 660 malih ru~nih ure|aja koji }e nositi policajci na ulici i u patroli.
Radovi na postavqawu sistema bi}e zavr{eni za nekoliko dana, a do kraja
meseca }e sve biti spremno za upotrebu. (...) Centralni ra~unarski sistem,
1.500 radnih stanica i 660 prenosnih ure|aja s ugradwom Motorola je ispo-
ru~ila za 20 miliona evra. Pla}awe je odloeno na pet godina i bez dra-
vne garancije. Srbija je izuzetno povoqno dobila najsavremeniji biometrij-
ski sistem jer }e, pore|ewa radi, u Velikoj Britaniji tro{kovi zamene li~-
nih karata ko{tati pet milijardi funti.(...)
Baza podataka u centralnom ra~unaru ima}e tri dela civilnu, krimi-
nalisti~ku i bazu tragova. U civilnoj bazi bi}e sme{teni podaci o svim
gra|anima, a u kriminalisti~kom delu informacije o qudima s kriminal-
nom pro{lo{}u. U bazi tragova bi}e sme{teni svi otisci poznati ili ne-
poznati, koji su ikad ranije prona|eni na nekom mestu zlo~ina. Upore|i-
vawem podataka iz ovih baza bi}e mogu}a bra identifikacija po~inilaca
i re{avawe kriminalnih slu~ajeva. Obi~no, kada u nekoj zemqi postavimo
ovakav sistem, policija u prvoj nedeqi upotrebe re{i nekoliko slu~ajeva
koji stoje pet-{est godina. Nijedan ~ovek ne moe tako brzo da pregleda i
uporedi veliki broj otisaka prstiju kao {to to ~ine ra~unari.
Geopolitika 14/2004
POSMRTNI LI^NI BROJ

Najava uvo|ewa novih elektronskih dokumenata s identifikacionim
brojevima uznemirila je posledwih godina vernike u nekoliko pravoslav-
nih zemaqa. Pre svih u Gr~koj, gde se Gr~ka Pravoslavna Crkva otvoreno
57
suprotstavila uvo|ewu novih li~nih karata koje je, u okviru procesa uskla-
|ivawa zakonodavstva sa zemqama Evropske unije, predloila vlada Koste
Simitisa. Pravdaju}i to obavezama koje proisti~u iz [engenskog sporazu-
ma, Simitisova vlada je predloila nacrt novih dokumenata koji predvi-
|a da se iz li~nih karata bri{u podaci o veroispovesti. To je izazvalo
estoku reakciju Gr~ke Crkve, koja je u jednom trenutku organizovala ve-
like demonstracije u Atini u koju se slilo vi{e od milion vernika iz svih
krajeva Gr~ke. Krenulo se s potpisivawem peticije protiv uvo|ewa novih
dokumenata na koji stavilo potpis vi{e od milion pravoslavnih Grka. U
jednom od svojih saop{tewa, posve}enom sporu sa svetovnim vlastima, Sve-
ti sinod Pravoslavne Crkve u Gr~koj najpre isti~e da je Gr~koj Crkvi
strana i osta}e strana svaka svetovna vlast kao {to joj nalae predawe, te
da se ne zanosi niti pomi{qa da zauzme weno mesto. Ali Crkva upozorava
i smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u li~ne kar-
te neposredno povezano s gr~kopravoslavnim identitetom na{e Nacije, ko-
ji predstavqa polaznu osnovu na{eg nacionalnog o~uvawa i neophodnu po-
dr{ku Naroda bez omalovaavawa bilo kog gra|anina druge vere ili vers-
kog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno po{tuje. Mnogi pra-
voslavni vernici u novim identifikacionim brojevima s bar-kodom vide-
li su ispuwewe doga|aja iz kwige Apokalipse gde je re~eno da }e u posled-
wim vremenima antihrist stavqati qudima svoj pe~at pe~at zveri.
U saop{tewu iz 1998. godine, koje je posve}eno sprovo|ewu odredbi [en-
genskog sporazuma na teritoriji Gr~ke o uvo|ewu novih dokumenata kaè
se da osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~avaju slobodu qudske
li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquje se i
drugi razlog za uznemirenost u vezi sa {engenskim sporazumom. U novom
idealnom poretku koji se sada stvara, pravoslavnim qudima preti opa-
snost da se pretvore u odre|enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen
u rukama antipravoslavnih snaga. Ujedno, prvi koraci na realizaciji tog
sporazuma pokazali su da se wime odvajamo od naroda Balkana, koji je iste
vere s nama.
Ali, neuporedivo ve}e uznemirewe u Gr~koj je izazvala najava da }e nove
elektronske legitimacije imati broj 666, {to je po tekstu Apokalipse broj
antihrista. Dati sporazum je u direktnoj vezi s procesom izdavawa elektron-
skih legitimacija i s kori{}ewem broja 666 na wima, koji predstavqa broj
antihrista, shodno tekstu Apokalipse, a ne neki slu~ajan broj, kako mnogi
tvrde. Sveti Sinod je u svojoj prethodnoj poslanici od 7. aprila 1997. godi-
ne ukazao na misti~no zna~ewe broja 666 i zamolio da se on ne prihvata u
svojstvu kodnog broja u dràvnim kompjuterskim sistemima za{tite ~ove-
ka, a tako|e da se ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legi-
timacijama, gde se obavezno stavqa rubrika veroispovest. Kako se pokazalo
u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena. Ako se, pak, ispostavi da se u
novim paso{ima koristi kao kodni, zloslutni i za nas neprihvatqivi broj
666, Sveti Sinod }e to tretirati kao nasiqe nad slobodom savesti pravos-
lavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju da prihvate nove legitimacije,
kaè se, izme|u ostalog, u saop{tewu Gr~ke Pravoslavne Crkve. I u drugoj
velikoj pravoslavnoj zemqi, Rusiji, uvo|ewe tema identifikacionih bro-
jeva izazvalo je dosta uznemirenosti, polemika i naravno i reakciju Svetog
sinoda Ruske pravoslavne crkve. U posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu
drugih zemaqa Zajednice nezavisnih dràva nastoje da organizuju priku-
58
pqawe informacija o gra|anima, koji }e se ~uvati u dràvnim kompjuter-
skim sistemima. To se obja{wava nu`no{}u dovo|ewa u red poreskih na-
plata, kao i èqom da se olak{aju finansijski me|usobni odnosi izme|u
gra|anina i administrativnih struktura. Izme|u ostalog, ìteqima po-
jedinih mesta po~ele su se neposredno izdavati elektronske kartice, pomo}u
kojih }e se vr{iti obra~un s lokalnim organima upravqawa i koji }e po-
stati osnov za pruàwe socijalne i medicinske pomo}i, odnosno vra}awa
sredstava, koja se gra|ani dali dràvi u vidu poreza.
Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju}ih qudi; oni se pri-
bojavaju totalne kontrole vlasti nad privatnim i dru{tvenim ìvotom
~oveka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad informacijama
koje se mogu nalaziti na tim karticama. Svakom radnom ~oveku }e, na wego-
vu molbu, biti dodeqen individualni poreski kod. Mnogi hri{}ani koji
kao svetiwu po{tuju ime dobijeno prilikom kr{tewa, smatraju da je nedo-
stojno da trae od drave da im ona dodeli neko novo ime u vidu broja.
Drugo prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se obra}aju vernici,
jeste problem simbolike, koja se koristi prilikom registracije gra|ana. U
pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod prikaz bro-
jki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadri u sebi tri
rastavne linije, grafi~ki podudarne sa simbolom koji je adekvatan broju 6.
Na taj na~in, u bar-kodovima, odlukom tvorca me|unarodnog sistema wiho-
vog obeleavawa, sadran je prikaz broja 666, koji se pomiwe u Kwizi Ot-
krovewa Svetog Jovana Bogoslova kao broj antihrista (Otkr. 13, 16-18), a zbog
toga ga koriste satanisti~ke sekte radi vre|awa Crkve i hri{}ana. Sinod
Ruske Pravoslavne Crkve povodom novonastalog problema obratio se pozna-
tim stru~wacima iz oblasti kompjutera i elektronike. Mnogi stru~waci
koji rade s kompjuterima nas uveravaju: za upotrebu oznake za brojku 6 u svoj-
stvu rastavne linije nije postojala nikakva nunost. Iz toga se moe izve-
sti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, qudi koji su razra|ivali globalni si-
stem bar-koda danas {iroko primewivanog u statistici, trgovini, evide-
nciji kretawa robe i u mnogim drugim sferama izabrali su simbol koji
je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to, u najmawu ruku, izgleda kao
drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog problema ve} su izraavale mno-
ge pravoslavne zajednice u svetu, izme|u ostalih, i Gr~ka Crkva. Uvi|aju-
}i svu sloenost problema, Sveti sinod, uprkos tome, obra}a se pastirima
i pastvi s apelom da sa~uvaju hri{}anski trezveni na~in mi{qewa. Upo-
zorewima svetovnim vlastima da budu obazrive u problematici identifi-
kacionih brojeva Ruskoj Crkvi se pridruila i Ukrajinska Pravoslavna
Crkva Moskovske Patrijar{ije. U saop{tewu Ukrajinske Pravoslavne Cr-
kve tim povodom se kae:
S punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e koje su nam po-
verene isti~emo da savremena civilizacija ne samo da se muwevito sekula-
rizuje, nego se ~esto i rukovodi u svom razvoju idejama, koje su suprotne bo-
anskim i koje su bogoborne. Savremeni zapadni svet, i pored stalnih pri-
~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na~inom ivota ~ini
~oveka apsolutnim robom strasti i grehovnih eqa. Truli antihri{}an-
ski duh sve aktivnije prodire u na{ svakodnevni ivot posredstvom upor-
nog nametawa zapadnih vrednosti: idola komfornog ivota, samouvereno-
sti, dozvoqenosti svega itd. Sada kod mnogih vernika, pripadnika Ukraji-
nske Pravoslavne Crkve, veliku uznemirenost izaziva namera rukovode}ih
59
struktura Ukrajine da u zemqu uvedu sveop{tu kodifikaciju, shodno odlu-
ci kabineta ministara Ukrajine O merama u vezi s uvo|ewem identifika-
cionih brojeva za fizi~ka lica, od 6. novembra 1997. godine.
Prili~no veliki broj hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vi-
di ispuwewe apokalipti~nog proro~anstva, povezanog s pe~atom antihrista
i da doivqava identifikacione brojeve kao broj zveri na koji je ukazao
Sveti Apostol i Jevan|elista Jovan Bogoslov (Otkr.13,17-18). Ve} sada nije
te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokupnog stanovni{-
tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stvarawa banke informacija o
svojim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole svake li~nosti
pojedina~no uzete. A kasnije objediwevawe kompjuterizovanih sistema ko-
ntrole na me|unarodnom nivou stvori}e sve uslove za nastanak naddra-
vnih rukovode}ih struktura koje mogu da prerastu u proro~anstvom predvi-
|enu svetsku vladu. O~ekivana i odlu~na reakcije u ovom problemu stig-
la je i iz mona{ke drave Svete Gore. U obra}awu Svetog Protata Svete
Gore povodom zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa poda-
tak li~ne prirode, a povodom Evropskog informacionog sistema [engen,
kao i ratifikaciji i po~etka stupawa na snagu {engenskog sporazuma u
Gr~koj se, izme|u ostalog, kae: S ~isto pravoslavne ta~ke gledi{ta, po-
stoji ozbiqna uznemirenost i strahovawe povodom mogu}e povrede religio-
znih sloboda i vre|awa hri{}anskih ose}awa, {to se, na istovetan na~in,
ve} desilo s beskompromisnim nametawem kodirawa proizvoda (UPC) na{oj
zemqi uz kori{tewe zloglasnog broja iz Apokalipse 666. Shodno jednom
autoritetnom mi{qewu, opasnost skorije pojave sli~nog evropskog, a kas-
nije i svetskog informacionog sistema tipa [engen, uop{te ne predstav-
qa plod ni~ije ma{te, uostalom, kao i mogu}nost wegovog kori{}ewa od
strane antihri{}anskih snaga s ciqem da se kasnije nametne jedinstvena
svetska politi~ko-ekonomska, a zatim i duhovna diktatura kao {to se to
opisuje u 13. glavi Apokalipse. Naprotiv, savremeni napredak u pogledu
informacionih tehnologija, zajedno s nametawem me|unarodnog Informa-
cionog sistema, ~ini sasvim razumqivim i realno ostvarqivim ove alar-
mantne redove iz Apokalipse Jevan|eliste Jovana Bogoslova. S obzirom na
to da su gore navedene informacije i upozorewa verodostojni, mi objavquje-
mo na{e potpuno i jasno suprotstavqawe prihvatawu datog nacrta zakona.
Pravoslavna Crkva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slobodi ~o-
veka, bez koje on ne moe usitinu da se sjedini s Crkvom i da se spase. Upra-
vo zato je Crkva uvek o stajala na ~elu nacionalne borbe za slobodu. Mo-
na{tvo Atosa, kao duhovna predstraa Crkve i kao ~uvar Svetog predawa
pravoslavnog naroda, prinu|ena je da obavesti narod o svojoj velikoj zabri-
nutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sveop{te elektronske evi-
dencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim negativnim posledicama po
Bogom datu slobodu qudske li~nosti i wenog spasewa u Hristu, kae se u
obra}awu najvi{eg tela Svete Gore. Najave o uvo|ewu novih elektronskih
kartica s bar-kodom, kao i polemike izazvane tim povodom proizvelo je uz-
nemirenost, konfuziju i strah kod obi~nih vernika.
Mnogi vernici, koji su poistovetili bar-kod s pe~atom zveri, po~eli
su da ive u apokalipti~noj atmosferi. Crkvene vlasti bile su prinu|ene
da reaguju i da umire upla{ene vernike.
U saop{tewu Ruske Pravoslavne Crkve se kae: Uznemirenost, koju
kod vas izazivaju postupci vlasti, s vama deli i crkvena jerarhija, jer, na
60
kraju krajeva, radi se o za{titi prava veruju}ih qudi da ive u skladu sa
svojim sopstvenim religioznim ube|ewima. Ujedno, mi pri tome elimo ja-
sno da damo na znawe: ne treba se bojati spoqnih simbola i znakova, jer ni-
kakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu da nadvlada blago-
dat Boju, koja se u izobiqu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta i niko ne moe
da poquqa veru ~oveka koji usitinu prebiva s Hristom i koji se pri~e{}uje
Tajnama crkvenim. Sveti Apostol Petar pi{e: I ko moe da vama nauditi
ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pravde radi, blaeni ste.
A straha se wihova ne bojte, niti se pla{ite. No Gospoda Boga osve}ujte u
srcima svojim, svagda spremni sa kroto{}u i strahom na odgovor svakome,
koji trai od vas razlog va{e nade (1Pet. 3.13-15). Pojedini su pastiri svo-
jevoqno uvrstili pitawe prihvatawe poreskog broja u krug pitawa koja se
postavqaju na ispovesti, dok se odbijawe poreske registracije postavili
kao uslov za pristupawe Svetom Pri~e{}u. One, koji poku{avaju da poveu
identifikacione brojeve s pe~atom antihrista, podse}amo da su u predawu
svetih otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje svesno odricawe
od Hrista. Prema re~ima Ipolita Rimskog, taj pe~at }e da glasi: Odri~em
se Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; odri~em se od svog sluewa
Bogu i pristajem uz Tebe i Tebi verujem. Isto to pokazuje i prepodobni
Nil Miroto~ivi: Na pe~atu }e biti napisano slede}e: Ja sam tvoj Da,
ti si moj. Uprkos toj tradiciji, qudi ponekad tvrde da tehnolo{ko dejst-
vo moe, toboe, da samo po sebi u~ini zaokret u najskrivenijim dubinama
qudske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista.
Takvo sujeverje se razilazi s pravoslavnim tuma~ewem Otkrovewa Sve-
tog Jovana Bogoslova, shodno kome se pe~at zveri stavqa na one koji sves-
no poveruju u wega jedino radi lanih wegovih ~uda (Svetiteq Jovan Zla-
toust). Nikakav spoqni znak ne remeti duhovno zdravqe ~oveka, ako ne po-
stane posledica svesne izdaje Hrista i ismevawe vere. Izrekav{i ovo u ime
na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima, napomiwu}i sve navedene
razloge za zabrinutost i nedoumice. Razmatraju}i mogu}nost za razre{ewe
ovog problema, Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve zatraio je da se stvo-
ri alternativni elektronski jezik:
Apelujemo da vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan
broj pravoslavnog stanovni{tva da se postavim pitawe otklawawa sveto-
grdnih simbola iz bar-koda putem izmene u me|unarodnom sistemu ispisi-
vawa odgovaraju}ih znakova. Ako to tako ne bude mogu}e uraditi, smatramo
da je neophodno stvoriti alternativni nacionalni elektronski jezik. Po-
stoji jo{ jedna bitna okolnost. Uskoro qudi koji nemaju poreski kod ili
plasti~nu karticu mogu da se na|u u situaciji da im je prakti~no uskra}ena
mogu}nost da dobijaju socijalnu ili ~ak medicinsku pomo}. Ako se ne{to
sli~no desi, pojavi}e se svi mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnoprav-
nosti gra|ana i slobode savesti principe, koje tako aktivno propagira
savremena civilizacija.
Iako su Pravoslavne Crkve i vernici gotovo svi sumwi~avi prema uvo-
|ewu novih elektronskih dokumenata s identifikacionim brojevima, ipak
kod svih ne postoji do kraja jasan i iskristalisan stav prema ovoj proble-
matici. Izne}emo dva umnogome suprotna mi{qewa koja dele dva ruska cr-
kvenosluiteqa jero|akon Aveq Semjonov i Arhimandrit Jovan Krestjan-
kin. Jero|akon Aveq Semjonov, autor kwige Crkva globalizacija, i iden-
tifikacioni broj sumira ovu problematiku ovako: Identifikacioni broj
61
je praslika pe~ata antihrista i naru{ava Bogom datu slobodu li~nosti i
weno pravo izbora i predstavqa najvaniji ~inilac globalizacije, jer uvo-
di ~oveka u sistem totalne svetske kompjuterske kontrole. Mere zakonodav-
nog i izvr{nog karaktera, koje Vlada Rusije sprovodi, ne slue za optimi-
zaciju i olak{avawe naplate poreza, ve} za usavr{avawe upravqawa dru-
{tvom, ja~awa vlasti i kontrole nad wim, za formirawe socijalnog siste-
ma novog tipa, u kome se ~ovek upro{}ava do elementa, koji ne predstavqa
li~nost, ve} samo koristi i proizvodi materijalna dobra.
Identifikacioni broj je legitimacija, kao i elektronski paso{, to je
doivotni i posmrtni li~ni broj (ime izraeno u ciframa) i s prijavqiva-
wem poreskoj inspekciji ~ovek ga dobrovoqno prima. Zato tvr|ewe da ni
identifikacioni brojevi, ni paso{i, ni ~ipovi ne mogu da uti~u na duhov-
ni ivot je neosnovano. Za svakog ~oveka pojedina~no identifikacioni broj
je dokument pripadnosti antihristovom sistemu Novog svetskog poretka.
Jero|akon Aveq Semjonov zakqu~uje:
Uvla~ewe Crkve i wenih ~eda u globalni kompjuterski sistem tzv.
Novog svetskog poretka je put prilago|avawa i komformizma i sa~uva}e sa-
mo spoqa{wi oblik wene aktivnosti, koji se manifestuje u Sv. Tajnama,
obredima, bogosluewima, ~inovima, dok }e se wen unutra{wi sadraj
Duh Boiji izgubiti. Crkva }e postati apostazijska. Od Crkve }e ostati
samo prazan omota~ nasuprot onom malom stadu, koje je odbacilo bezumnu
ideologiju, o kome govori Gospod: I na tome kamenu sazida}e Crkvu svoju
i vrata pakla je ne}e nadvladati (Mat.16,18), tj. na kamenu vere u Hrista
koji }e do}i s Nebesa, a ne u globalni raj sa Svetskom vladom.
Arhimandrit Jovan Krestjankin u svojoj besedi koju je izrekao na Bo-
i} 2001. godine izraava mi{qewe da nikakva tehnolo{ka sredstva ne
mogu uticati na du{u ~ovekovu: Dragi moji! Kako smo se samo prepustili
panici da }emo izgubiti svoje hri{}ansko ime, mewaju}i ga za broj? Zar }e
nam Gospod po tome suditi? Zar }e neko u â{i @ivota zaboraviti sebe i
svoga Nebeskog Za{titnika koga smo dobili u trenutku Kr{tewa? Setimo
se samo onih sve{tenosluiteqa, hri{}ana, koji su tokom dugih perioda
ivota (u konclogorima) morali da zaborave svoja imena, prezimena i zame-
nili ih brojem, a mnogi su se preselili u ve~nost s brojem. A Gospod ih je
primio u svoj O~inski zagrqaj kao Sve{tenomu~enike i Mu~enike i bele
pobedni~ke odede su pokrile robija{ke brojeve. Nije bilo imena, ali Bog
je bio pored wih i Wegova ruka je vodila zato~enog vernika posred senke
smrti svaki dan. Za Gospoda ~ovek nikada ne moe biti broj, brojevi su pot-
rebni samo savremenoj ra~unarskoj tehnici, za Gospoda nema ni~eg draeg
od qudske du{e Govore}i o dolasku zadwih vremena, Arhimandrit Jovan
Krestjankin kae:
O vremenima i rokovima zna samo Gospod Bog Otac, i ni najmo}nija
ruka nije u stawu da zaustavi ili izmeni Promisao Boiji. I mi ne moemo
ni da pribliimo to vreme, niti da spre~imo Wegov dolazak. A treba iveti
sada i danas u Gospodu. Tema novih dokumenata ~esto je prisutna i me|u verni-
cima Srpske Pravoslavne Crkve. Ali, osim podr{ke Gr~koj Pravoslavnoj
Crkvi u sporu s vlastima oko li~nih karata, Sinod i Sabor SPC se nisu pre-
ciznije izja{wavali o identifikacionim brojevima i novim dokumentima.
Ukoliko uvo|ewe novih dokumenata bude i{lo u rokovima koje su naja-
vili dravni organi, Srpska Pravoslavna Crkva }e morati da se odredi
prema ovoj problematici. Geopolitika 14/2004
62
OPASNOSTI PREBACIVAWA INFORMACIJA
U BAZE TOTALITARNIH SEKTI
Jedna od najopasnijih totalitarnih sekti dana{weg sveta, sajentologi-
ja, uìva za{titu Vlade SAD. Godine 1993. ameri~ka Slu`ba unutra{wih
prihoda (IRS) priznala je sajentologiji, poznatoj po stavu svog osniva~a Ro-
na Habarda: Pravite pare, pare, jo{ vi{e para!, status religije i oslobo-
dila je pla}awa poreza. Ova slu`ba je to u~inila posle 25 godina borbe sa-
jentologa za status religiozne organizacije. Sekta je samo 1997. izdvojila
725 hiqada dolara za lobirawe u Senatu i kongresu. Sajentolozi su povezani
sa isto tako opasnom sektom munovaca, ~iji gazda, vele~asni Mun, ima og-
romnu imovinu: od fabrika do novina kakve su Va{ington Post. Obe ove
organizacije koordiniraju svoju delatnost u Isto~noj Evropi.
Sajentologija ve}, odavno prodire u zemqe biv{eg komunisti~kog Isto-
ka i iza sebe ostavqa opasne tragove. U Albaniji, za vreme vlade Saqija Be-
ri{e, niz ministara bio je u sajentolo{koj sekti, koja je osnovala sistem
piramidalnih banaka, ~iji je slom doveo do kolapsa albanske privrede. U
Rusiji su sajentolozi postavili mreù preduze}a zasnovanih na tzv. habard-
tehnologiji, ubacili se na Novinarski fakultet Moskovskog dràvnog uni-
verziteta, prodrli u metalsku industriju, banke, savetodavne centar ~ak
300 ruskih firmi pla}a porez od 16% sajentolo{kom WISE - centru u Ame-
rici. I u Gr~koj je bilo opasnih skandala sa sektom. Gr~ka policija je u
wihovom atinskom {tabu na{la dosijee na hiqade gra|ana koji su, ovako
ili onako, bili zanimqivi sekti, a vo|a doma}ih sajentologa je uhap{en
kada je otkriven spisak qudi za likvidaciju. Svi su, na ~elu sa poznatim
sektologom, sve{tenikom Antonijem Alevizopulosom, bili progla{eni ne-
prijateqima sekte.
Sajentolozi su veliku {pijunsku aferu imali kad su poku{ali da pro-
dru u ameri~ke tajne slu`be. Zbog toga je svojevremeno Meri Sju, Habardova
èna, bila na robiji. Ali, nagodba je, o~ito, postignuta. Sada su sajentolo-
zi za{ti}ena vrsta.
Kakve ovo veze ima sa na{im novim li~nim kartama? Ima, i to velike.
Re~ je o bezbednosti podataka koja je kod nas na veoma niskom nivou. Podaci
o svim gra|anima Srbije staja}e u kompjuterskim bazama, a ne na policama.
A to zna~i da }e lako biti dostupne kra|i. Za{to? Izme|u ostalog, zato
{to je ~elnik Majkrosofta, Bil Gejts, poslovno povezan sa sajentolozima.
Wegov zvani~ni biograf, Dejvid Aj~baja, je sajentolog; jedan od glavnih og-
ranaka Majkrosoft imperije, EXECUTIVE SOFTWARE je sajentolo{kog
usmerewa. Zato mnoge ozbiqne evropske dràve u administraciji ne kori-
ste programe Majkrosofta. I zato {to je neophodno biti oprezan kad su u
pitawu kompjuterske baze podataka, pogotovu ako se zna kome i zbog ~ega
trebaju. Kakav je nivo na{e bezbedonosne kulture, znamo svi.
63
V LADIMIR D IMITRIJEVI ]
KONCLOGOR SRBIJA
Milorad Ivanovi}, ambasador koordinator za [engen pri Generalnoj
direkciji za konzularne poslove i dijasporu Ministarstva spoqnih poslo-
va SCG, izjavio je da nove li~ne karte podrazumevaju slede}e: U}i }emo u
specijalnu kabinu, u MUP-u, odnosno u diplomatsko-konzularnim predstav-
ni{tvima, gde }e nas snimiti specijalna digitalna kamera. Tim putem }e
biti uzeti biometri~ni podaci o licu. Zatim }emo, na jednoj metalnoj po-
vr{ini, ostaviti otiske prstiju, koliko znam jo{ postoji dilema da li sa-
mo jednog ili svih pet, i na toj istoj povr{ini potpisati se, ostavqaju}i
tako elektronski zapis svog potpisa. Popuni}emo zahtev za izdavawe i na
osnovu svega toga dobi}emo li~nu kartu (Ve~erwe novosti, 10.08.2005.).
Ko god je ~itao Domanovi}evu Dangu, rekao bi: sto~nu kartu. Prorok
Domanovi} kao da je video na{e vlasti 2005, na putu za [engen, ako prave
li~ne karte u kojima }e biti na{i podaci na ~ipu.
A to nije nikakav uslov za stavqawe na belu {engensku listu, koja
podrazumeva slobodno putovawe zemaqa Evropske unije. Uslov za to stavqa-
we je izmena politi~kog odnosa prema Srbiji i Crnoj Gori, ~ega, u dogledno
vreme, pogotovu posle presuda u Hagu (genocid, i tome sli~no), ne}e biti. Uz
to, [engen ne traì li~ne karte s ~ipovima. On traì ve}u bezbednost
PASO[A, a ne li~nih karti, voza~kih dozvola, zdravstvenih kwiìca i
sli~nih dokumenata. Nije re~ o tome. Re~ je o tome da Srbi nose virus koji
treba uni{titi (Dejvid Gompert, RAND korporacija, ~lan Saveta za inostrane
odnose, tamo negde 1994.) Treba nametnuti li~ne karte koje, posle milionskih
demonstracija, nisu pro{le u Gr~koj, kojih nema nigde u zemqama biv{e
SFRJ, koje nije prihvatila britanska javnost. Srbi su parije u Evropi i
zato ih treba ìgosati, zar ne?
Od sada vas policija fotografi{e, i fotografi, koji su kupili opremu
za digitalne fotografije vrednu i po 80.000 evra, ostaju bez posla. Predsed-
nik Udruèwa fotografa Mihailo Tatalovi} najavquje da }e tako bez pri-
hoda ostati oko 4.000 porodica. U Hrvatskoj, Ma|arskoj, Nema~koj i Slova~-
koj fotografi i daqe izra|uju slike, a MUP ih samo skenira. Ali, kod nas
}e to biti NAJNAPREDNIJE U EVROPI! Jeste da imamo afri~ki standard,
ali imamo svemirsku policijsku opremu. Nema veze, g. Tatalovi}u, {to }e
hiqade zaposlenih fotografa ostati na ulici (Blic, 20. april 2005.). Va`no
je da policija ima {ta da fotografi{e. Uskoro bi mogli da preuzmu i po-
sao va|ewa na{e krvi (otpu{tawa u zdravstvu) i nastavu u {kolama (ideja mi-
nistra prosvete o {kolskom policajcu). A za [engen }emo se na~ekati. Go-
ran Svilanovi} nam ga je obe}avao do 2005, a Milorad Ivanovi} do 2007.
(Novosti, 6. avgust 2005.). Sve u okviru evro-projekta Ne lip{i, magar~e,
do zelene trave.
Li~ne karte u svetu

Nemaju sve zemqe sveta obavezne li~ne karte. One koje ih nemaju su Au-
stralija, Kanada, Indija, Irska, Novi Zeland, SAD, Velika Britanija (sada
su opcione). Imaju ih, izme|u ostalih, Belgija, Egipat, Francuska, Nema~ka,
Gr~ka, Malezija i Ju`na Afrika. Posledwih godina postoji te`wa da se
64
napravi jedinstvena identifikaciona karta s ~ipom, u kojoj bi bili spoje-
ni podaci iz zdravstvene, socijalne i kriminalno-policijske baze podata-
ka. Ovo je dovelo do mnogobrojnih sudskih procesa u odbranu qudskog prava
na privatnost. Godine 1991. Ustavni sud Ma|arske doneo je zakon po kome
je upotreba vi{enamenskog identifikacionog broja gra|anina zabrawena;
godine 1997. Ustav Portugalije je zabranio nasrtaj na privatnost slede-
}im ~lanom: Gra|anima se ne sme dodeqivati vi{enamenski dràvni iden-
tifikacioni broj.
Poku{aj uvo|ewa ID karte 1987. u Australiji doveo je do masovnih pro-
testa, i vlasti su plan povukle. Ju`na Koreja i Tajvan su povukle projekat
zbog ogromnog neslagawa javnosti. Plan uvo|ewa dràvne voza~ke dozvole u
SAD kao na~ina masovne identifikacije gra|ana je, zbog protesta niza gru-
pa za za{titu qudskih prava, povu~en. Podvla~imo: SAD ni danas nemaju
li~ne karte!
Nijedna zemqa biv{e SFRJ nema li~ne karte sa bio~ipom u kome su
sken ro`wa~e i otisci pet prstiju! To se planira samo u Srbiji. Slovenci
su, na dràvnom nivou, odbili uvo|ewe takvih dokumentaa.
Biometrika
Biometrika je identifikacija ili verifikacija ne~ijeg identiteta
na osnovu wegovih psiholo{kih ili bihejvioralnih osobina. Ona podrazu-
meva pore|ewe ranije uskladi{tenih biometrijskih podataka sa onima ko-
je pojedinac naknadno da je licu zaduènom za identifikaciju/verifika-
ciju. Nove biometrijske tehnologije imaju za ciq automatizaciju postup-
ka identifikacije, putem pretvarawa ~ovekovih podataka u kompijuterski
~itqiv algoritam. Ovo ~esto vodi pogre{nim identifikacijama i zamena-
ma, koje u dana{wem dru{tvu mogu imati kobne posledice. Najpopularnije
forme biometrije su otisci prstiju, sken ro`wa~e, geometrija dlana, pre-
poznavawe glasa, i digitalizovane slike. Kriti~ari, u ime qudskih prava,
isti~u da takvi procesi ukidaju pravo na privatnost, stavqaju}i ~oveka pod
vlast dràve.
Najve}a opasnost u toj oblasti sastoji se od (mogu}eg) prinudnog uzima-
wa DNK otiska od qudi. Svojevremeno je gradona~elnik Wujorka \ulijani
traìo da se DNK otisak uzima od svih novoro|enih i sme{ta u policij-
ske baze podataka. Za sada, me|utim, ovo nije {iroko prihva}ena praksa.
U SAD je, na dobrovoqnoj bazi, po~elo ugra|ivawe mikro~ipova pod qu-
dsku koù iz razloga bezbednosti ili zdravstvenih (recimo, kod obolelih
od Alchajmerove bolesti, da se ne bi izgubili). Ovi ~ipovi {aqu radio signale
i mogu}e ih je satelitski pratiti. Ministarstvo SAD za hranu i lekove
odobrilo je upotrebu takvih ~ipova (Blic, 21. oktobar 2004.). Qudi koji stra-
huju od orvelovske budu}nosti veoma su zabrinuti tim povodom.
Nezakoniti postupak
Buxetska inspekija Ministarstva finansija podnela je tri krivi~ne
i tri prekr{ajne prijave protiv nekad odgovornih lica u MUP-u Srbije
zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama, u se-
ptembru 2004. (Blic, 30 septembar 2004.). Vesna Kova~ sekretar Ministarstva
finansija, obavestila je o tome novinare. Vest da je sve ra|eno daleko od
65
o~iju javnosti, s namerom antidemokratskog prikrivawa ~iwenice da se
kr{e osnovna qudska prava. Kasnije su ove krivi~ne prijave povu~ene ne
zna se zbog ~ega. U Crnoj Gori je predlog zakona o li~nim kartama na sajtu
tamo{we vlade bio sme{ten godinu dana, upravo da bi se vodila javna raspra-
va. Nikakva oprema pre toga nije nabavqana.
Za{to se policiji daju tolika ovla{}ewa? Za{to je policija izuzeta
od Zakona o javnim nabavkama Uredbom o sredstvima za posebne namene
(Slu`beni glasnik Republike Srbije, 1.april 2005.)? U ~lanu 5. ove uredbe, pod
sredstvima posebne namene, nalaze se i sredstva veze i telekomunikaci-
je i oprema kripto-za{tite, kao i hardver i softver posebne namene!
Da li se pod tim podrazumeva sve ono {to se ti~e novih li~nih karti?
Zar se nismo umorili od ìvota pod vla{}u Titove OZNE i UDBE? Zar
nam je potreban novi totalitarizam?
Elektronski zdravstveni kartoni

Za sada, u igri su samo recepti sa barkodom. Ali, i oni se evidentiraju
u centralnoj bazi podataka dràvnog zdravstvenog osigurawa. A kad uvedu
elektronske zdravstvene kwiìce, podaci o bolestima i le~ewu svakog
gra|anina nalazi}e se u centralnoj bazi kompijutera. A koliko su te in-
formacije osetqive! Bilo je slu~ajeva da roditeqi odbijaju da im deca idu
u odeqewe u kome je neki de~ak ili devoj~ica, po nesre}i, HIV pozitivan
vest je procurela od lekara. A {ta }e tek biti kad podaci procure iz
kompjutera? Koliko mogu}nosti ucene, laì, podmetawa! Misli li ko o tome?
Bezbednost na{ih podataka

Kakva je za{ti}enost podataka u nas?
Po~etkom maja 2004. godine po~elo je prvo su|ewe u Srbiji za kra|u ko-
mpjuterske baze podataka. Dvoje radnika jedne firme za prodaju nekretnina
optuèni su za kra|u banke podataka doti~ne firme, {to je u~iweno za sve-
ga dve godine (1997-1999). Baza je nastajala od 1992. godine i sadràla 11 hi-
qada podataka o stanovima, wihovoj lokaciji, ceni i izgledu, a tuèna
strana je tvrdila da joj je naneta {teta od 500 hiqada evra. ôvek koji je
tuìo svoje biv{e saradnike je, skoro u o~aju, izjavqivao: Za na{e pravo-
su|e je delo ako im dovede{ i pokaè{ {leper ili kravu te{ku 500 kila,
pa se lepo izra~una koliko ona daje mleka i na osnovu toga ustanovi krivi-
ca i visina nastale {tete. Sve {to je mawe od krave izlazi iz wihovog vi-
dokruga. êtiri godine ~ekam da se o~igledna kra|a nazove tim imenom, pa
sti~em utisak da treba ~ekati da izumre sada{wa generacija sudija da bi se
moglo kvalitetno suditi za sofisticiranije oblike kriminala (Revija 92,
15. jun 2004.).
Godine 2002. desio se slu~aj koji je, sasvim na doma}i na~in, zata{kan
u potpunosti. Iz Ekonomskog biroa u Beogradu, osnovanog jo{ daleke 1952.
koji je u vreme najè{}e tajkunske tranzicije pod vla{}u DOS-a bio par-
tner Vlade Srbije i wene Agencije za privatizaciju, u dva maha, odneti su
kompletni podaci o firmama spremni za prodaju. Kako je to ura|eno? U
no}i izme|u 26. i 27. decembra 2002, neko (ah, neko!) je u{ao u zgradu u Ulici
kraqa Milana br. 4 (samo srce Beograda!) popeo se u prostorije Ekonomskog
biroa, uzeo hard-diskove (to jest, sve podatke o preduze}ima), ni{ta drugo nije
66
pipnuo i oti{ao U no}i izme|u 10. i 11. januara 2003. desilo se to isto.
Direktor Ekonomskog biroa Vesna Petrevski je rekla da je policija ovu
kra|u okarakterisala kao kra|u tehni~kih ure|aja ra~unara. Policaj-
ci su saop{tili da nema svrhe obezbe|ivati prostorije re{etkama, jer }e
ih lopovi ve} savladati. Ona kaè i slede}e: Interesovali su ih samo kom-
pjuteri napuweni podacima (15. januar 2003, Nedeqni telegraf).
[ta }e biti kad se svi podaci, veoma osetqivi BIOMETRIJSKI
na|u u jednom jedinom, policijskom super-kompjuteru? Ko }e biti siguran
da oni ne}e biti dostupni ne samo tajnim obave{tajnim slu`bama (kojima su
pojedinci iz vlasti spremni da nas prodaju u svako doba, radi evroatlanskih in-
tegracija), nego i sektama i kriminalcima svih vrsta? Ako je mogu}e da ha-
keri upadnu u izraelske niklearne programe i {pijuniraju ih (Ve~erwe
novosti, 12. jun 2004.), {ta je tek mogu}e u jadnoj Srbiji?
A kad se podaci ukradu, {ta je tek onda mogu}e? Kakve sve zloupotrebe?
Slu~aj Kuzmanovi}
Godine 2005. je u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu zavr{en proces u
kome je vojni muzi~ar Dejan Kuzmanovi} tuìo dràvu zbog nevi|enog na-
siqa nad svojom li~no{}u po~iwenom u toku famozne operacije Sabqa u
prole}e 2003. [ta se desilo? Te, 2003, neko iz MUP-a Srbije je izvukao Kuz-
manovi}evu fotografiju iz voza~ke dozvole doti~nog, i objavio je kao sli-
ku ubice premijera Zorana \in|i}a. Kuzmanovi}ev advokat Arsenije Kata-
ni} izjavio je, po{to je sud presudio da doti~ni nije ubica i da dràva
mora da mu plati 730 000 dinara od{tete: Ta nazovi-gre{ka Dejanu Kuz-
manovi}u i wegovoj porodici nanela je te{ke posledice koje, o~igledno,
vi{e nije mogu}e ispraviti. Svi qudi u ovoj zemqi pamte wegov lik kao ~o-
veka koji je u~estvovao u ubistvu, a jedva da ima nekog ko zna danas da on s
tim nije imao nikakve veze. Dejanu je zbog svega stradalo i zdravqe, on je
bukvalno osedeo preko no}i Po savetu lekara, on vi{e o ovome ne}e govo-
riti u javnosti, a isto vaì i za mene (Glas javnosti, 7. april 2005.).
Zamislimo sada {ta }e se de{avati u dràvi Srbiji kad na{i digital-
ni podaci budu u kompjuteru! Koliko }e biti gre{aka, nemarnih i namer-
nih! Koliko }e qudskih ìvota biti ugroèno nemarom raznih pozornika,
inspektora, i sli~nih. Evo {ta je svojevremeno Kuzmanovi} izjavio o pak-
lu kroz koji je pro{ao: Danima sam bio najtraèniji begunac, slu{ao u
policijskoj stanici kako dràva organizuje hajku na mene, kako upozora-
vaju da sam osumwi~en, ubica ili {ta ve} îm je ~uo da ga traè, Kuzma-
novi} je oti{ao u policijsku stanicu u Ulici 29. novembar i prijavio se,
ali mu je re~eno da to nije on. Ali, dok je sedeo u kancelariji, krenula je
slika na TV-u: Odjednom sam video sebe na TV-u i ministra Mihailovi}a
koji pokazuje moju sliku iz voza~ke dozvole. U policijskoj stanici je bio
i sutradan: Celo popodne sam proveo u SUP dok je Srbija pozivana da me
traì. Nije mi bilo ni do ~ega, ni do jela, ni do pi}a. Samo sam ~ekao da se
ve} jednom zavr{i. Na kraju, u policiji sam bio najsigurniji. Ne daj Boè
da sam iza{ao na ulicu raksomadali bi me istog momenta// Uve~e je do-
{ao dràvni tuìlac i rekao mi da sam slobodan. Potpisao sam dokument
i, kao, nikom ni{ta. Pitao sam za{to su mi to uradili, izmaltretirali me,
napravili celu frku, a ja sam iz sasvim druge pri~e vojno lice i muzi~ar.
67
Jedan inspektor mi je rekao: To je komlikovano. Nemoj da ti obja{wavamo,
da zamara{ mozak. Slobodan si, idi ku}i i potrudi se da ne li~i{ na sebe.
Dok nije optuèn Zvezdan Jovanovi}, Dejan Kuzmanovi} je ìveo zatvoren
u svojoj sobi, u ogromnom strahu. [ta je sve preìvela wegova porodica? Evo
{ta: Moju biv{u suprugu su tada vratili sa slu`benog puta i bila je ispi-
tivana i proveravana. Sre}om, dete mi je bilo kod wenih roditeqa. Mali je
video fotografiju na TV, ali na kratko, pa su ga ube|ivali da to nisam ja.
Me|utim, prepoznao me je po nao~arima, nikako nisu mogli da ga ubede u
suprotno. Tada je imao pet i po godina. Hteli su da ga isteraju iz vrti}a, a
supruga je dobila peticiju sa zahtevom da se iseli iz stana. Moja majka je
doìvela nervni napad, ~ekala je svake vesti, a ja nisam mogao da se javim
jer su mi uzeli telefon. (Nedeqni telegraf, 12. maj 2004.).
To se zove pogre{na identifikacija, zar ne?

BAZE PODATAKA U SRBIJI: OD STOKE DO QUDI

Odnedavno, kravu u Srbiji ne moè{ ni kupiti, ni prodati, ako nema
markicu u uvetu i ako nije uvedena u centralnu, kravqu bazu podataka.
Odnedavno, ku}nim qubimcima u telo treba ugra|ivati bio-~ipove, da se ne
bi izgubili. Odnedavno, Srbija je na putu u ON LINE totalitarizam, sve pod
vidom borbe protiv kriminala i prevara. (Setimo se da svaka radwica u Srbiji
mora da ima GPS ure|aj za satelitsko o~itavawe stawa u kasi. Za to ima para, a za
zapo{qavawe 30% nezaposlenog radno sposobnog stanovni{tva, nema).
Dobro, krave su krave. Ali {ta je sa qudima?
SLUÂJ CHOICE POINT

Zakon SAD zabrawuje da dràva sabira i ~uva podatke o gra|anima.
Ali, i za to ima re{ewa: dràva sklapa ugovore sa privatnim firmama
koje sabiraju podatke o qudima, a zatim ih prodaju vladinim agencijama.
Jedna od najve}ih ameri~kih firmi za sabirawe personalnih informacija
je Choice Point, ~iji je centar u Xorxiji. Ona poslodavce snabdeva obave-
{tewima o potencijalnim name{tenicima, osiguravaju}e zavode o razli~i-
tosti novih klijenata, a policiju i tajne slu`be podacima o osumwi~enima.
Od 1997., Choice Point je kupio 58 kompanija. Ameri~ki borac za qudska pra-
,
va, Ri~ard O Harou, autor kwige Nema{ gde da se sakrije{ (2005.), u inter-
vjuu za sajt www.democracynow.org isti~e da Choice Point poseduje baze DNK
podataka, biometrije, otisaka prstiju, ukupno 19 milijardi raznih vrsta
zapisa o qudima.
Harou kaè: Ako je neko zabrinut za to, on vidi da mi idemo ka dru{tvu
ìgosanih, u kome }e ~ovek biti obeleèn zbog onoga {to je u~inio kao
mlad i lud devetnaestogodi{wak. Jer, svi podaci o svima dostupni su
onima koji plate.
Me|utim, u baze podataka Choice Point upali su kriminalci hakeri,
i do{li do imena, adresa, brojeva socijalnog osigurawa i kreditnih izve-
{taja 144778 qudi.
Tako je u SAD. A kako }e biti u ubogoj Srbiji?
68
Aleksandar Pavi}
ZA @IVOT BEZ @IGA
OTVORENO PISMO SVIMA SLOBODNIMA U SRBIJI
Do{lo je vreme za povla~ewe crte i ìvotno istupawe protiv najve}eg
nasrtaja na samu osnovu qudske slobode u istoriji ovih prostora.
Kako se ve} vi{e puta tokom posledwe dve godine najavqivalo preko
raznih sredstava informisawa, vlast u Srbiji namerava da zapo~ne izdavawe
novih li~nih dokumenata, koji u sebi sadrè biometrijske ~ipove, tj. kom-
pjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotogra-
fije svakog stanovnika Srbije. Za po~etak. Niko ne zna koji }e se sve li~ni
podaci kasnije dodavati poput genetskih zapisa, intimnih ìvotnih de-
taqa, policijskih dosijea i sli~no. Me|utim, kada se jednom tim putem
krene, povratka nema.
îpove na tim novim li~nim kartama koji su proizvedeni u inostra-
nstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole mo}i }e da
o~itavaju jedino ~ita~i u posedu dràvnih organa, poput policije i pa-
so{ke kontrole, ali i dràvne birokratije u svim dràvnim sektorima,
kao i - policijskih i obave{tajnih organa drugih dràva! Jedino vlasnik
li~nog dokumenta ne}e nikad vi{e sa sigurno{}u mo}i da zna {ta sadrì
~ip koji ga ogoqava pred doma}im i stranim organima represije, kao i pred
bilo kojim drugim privatnim i dràvnim organizacijama koje, putem ku-
povine ili raznih oblika me|udràvne saradwe mogu do}i u posed wegovih
ili wenih najosetqivijih, najli~nijih podataka. Ali to je samo po~etak.
Moderna tehnologija ve} sada omogu}ava stalno pra}ewe raznih vrsta
~ipova putem aparata nevidqivih golim okom, ili postavqenih na ne-
primetna mesta. [tavi{e, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim
povodom ili budete upotrebili li~nu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome
bi}e neminovno pohrawen u centralizovanoj bazi podataka. [to zna~i da
se priprema teren da svaki va{ korak, svaka va{a akcija, kupovina, odlazak
u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva
vremena mapirana. I da se stalno dodaju novi podaci na va{ ~ip i u va{u
jedinstvenu bazu podataka bez va{eg znawa.
Sa stanovi{ta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao
pojedinaca, zamisao da li~ni podaci svih dràvqana Srbije stoje na jednom
mestu u elektronskom obliku, da li~na karta nacije bude kao na dlanu po-
tencijalnim neprijateqima, hakerima ili kriminalcima u potpunosti
je suluda.
Oprema koja je za ovu svrhu naru~ena jo{ pre ~etiri godine, ko{tala je,
po priznawu samog ministra policije, Dragana Jo~i}a, skoro 100 miliona
evra poreskog novca, bez ikakvog odobrewa od strane ìteqa Srbije, bez wi-
hovog znawa, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o li~nim
69
dokumentima tada jo{ nije bio ni blizu pojavqivawa pred Skup{tinom Sr-
bije. O~igledno da je neko ra~unao da }e taj zakon sigurno biti usvojen. Taj
neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazuju}i
najve}i mogu}i cinizam i prezir prema ìteqima Sribije. Taj neko }e na-
staviti da profitira, po{to ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju sta-
lnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom tro{ku misli da
za sva vremena proda qudsku slobodu svih nas.
Pokaìmo ovoga puta da se dràvna mafija prera~unala. To je sada ve}
pitawe ìvota - i nas i budu}ih generacija.
Da li }emo im ostaviti svet u kojem nose ìg, poput rogate stoke, od ro-
|ewa do smrti? Da li }emo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak
zna i kontroli{e?
Ko ima pravo da tretira qude kao stoku? Niko u Evropi jo{ nema ovako
napredne li~ne dokumente kakve sada{wa vlast namerava da uvede u Sr-
biji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako ne{to, ili sli~no,
poku{avaju da uvedu. Me|utim, to }e se desiti samo ako im qudi to budu
dozvolili. Jo{ uvek ne postoji nikakva me|unarodna obaveza da se li~ne
karte sa biometrijskim ~ipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, pri-
hvate. A, ~ak i da je to cena za prikqu~ak svetu da li je to svet u kojem
èlimo da ìvimo? Nije li boqe da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode,
u koju }e dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?
@ivot je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga u~ini ne~o-
ve~nim, ~ak i zarad nekog vi{eg interesa? Niko.
Prikqu~imo se ovoj akciji koja ìvot zna~i u wegovom najdubqem smi-
slu. Recimo NE novom ìgosawu putem mikro~ipovanih li~nih dokumenata.
Recimo DA @ivotu Bez @iga.
Vreme je sad. Sutra }e biti kasno.
Ne prihvatamo nove li~ne karte sa ~ipom ni po koju cenu.
Borimo se da se zakon promeni sada ili u slede}em sazivu Skup{tine.
Izlazimo iz totalitarnog matrix-a koji nam se name}e, i gradimo jasnu
alternativu @ivota dostojnog Slobodnog ôveka.
I za Srbiju i za svet.
Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeleàvawe nikada ne moè pri-
hvatiti.
A plemstvo obavezuje.
Po ovom pitawu nema kompromisa.
70
O LIVER S UBOTI },
IZLAGAWE NA @ I ~ KOM SIMPOSIONU , 26. MARTA 2005. GODINE .
INTEGRALNA KRITIKA
PROJEKTA BIOMETRIJSKIH LI^NIH KARTI
NA NACIONALNOM NIVOU
Predmet diskusije ovog stru~nog skupa je problem koji je aktuelan ne

samo kod nas, ve} i na svetskom nivou. Iako je spoqa gledano u pitawu teh-
nolo{ka problematika, su{tinski je re~ o problematici pravne i eti~ke
prirode. Sli~na isku{ewa su svagda bila sastavni deo svetske istorije, no
ono {to razlikuje dana{wicu od davnih vremena jeste sofisticirana teh-
nologija koja proìma sve pore dru{tva. Upravo taj nevi|eni tehnolo{ki
zamah je omogu}io da se problem naru{avawa privatnosti i bezbednosti po-
jedinca razmahne do neslu}enih granica. U slu~aju Srbije, taj vid naru{a-
vawa su biometrijska li~na dokumenta ~ije je uvo|ewe najavqeno od nad-
le`nih organa jo{ za vreme vladavine DOS-a. Za razliku od ve}ine zemaqa
u kojima su sli~ni projekti odmah po predlagawu parlamenta ili nadle`-
nog ministarstva izlagani èstokoj kritici celokupne zajednice i jav-
nosti, u Srbiji su za sada retki glasovi kritike po ovom pitawu, verovatno
stoga {to ekonomska kriza name}e druge probleme kao primarne ili iz raz-
loga su{tinske neobave{tenosti. Ne}u zato pogre{iti ako kaèm da je ulo-
ga Eparhije ì~ke po tom pitawu od istorijskog zna~aja jer je to jedinstven
slu~aj u svetu da prva zvani~na kritika do|e od nau~nog skupa organizova-
nog sa blagoslovom jednog episkopa i u organizaciji jedne episkopije u
svetu su prve reakcije tog tipa dolazile ili od strane akademskih ustanova
ili od strane organizacija koje se bore za qudska prava.
Odmah na po~etku je korisno navesti neke ~iwenice u vezi sa biometrijom.
Biometrijske metode identifikacije temeqe se na osobenostima koje su
razli~ite za svakog ~oveka. Primera radi, takve osobine su otisak i oblik
prstiju, raspored vena, glasovne komponente, dinamika i oblik potpisa,
mre`wa~a oka i sli~no. Ove metode su u svom rudimentarnom obliku kori{-
}ene jo{ u doba egipatskih faraona kada su uzimane fizi~ke mere podanika.
Posledwih decenija su izraène te`we, pre svega od strane velikih kor-
poracija, da se kombinacijom najmodernije digitalne tehnologije i biomet-
rijskih podataka uvede nov princip identifikacije slu`benika. Na nivou
firmi i korporacija to nije veliki problem, ukoliko su radnici pre pri-
mawa na posao informisani o bazi podataka koja }e se o wima voditi i na-
~inu identifikacije u okviru same firme jer se time uvaàva wihova slo-
bodna voqa da pristanu ili ne pristanu na takve uslove rada. Problem na-
staje pri poku{aju da se biometrijski digitalni sistem uvede na nacional-
nom nivou kao op{teobavezan i iskqu~iv sistem identifikacije. Nekoliko
zemaqa u svetu, uglavnom dalekoisto~nih, je uvelo takav sistem na nacio-
nalnom nivou kao zamenu za klasi~nu li~nu kartu, a neke se stidqivo spre-
maju zbog jakog otpora javnosti, no velika ve}ina zemaqa ne razmatra tu op-
ciju. Bilo je i slu~ajeva, poput Kanade, u kojima je dràvni aparat zakqu~io
da nema podr{ku {ire populacije za takav sistem te je odustao na neodre|eno
vreme. Za nas su trenutno najbitnija dva najskorija primera po ovom pitawu.
71
Prvi je Slovenija, koja je od skora postala ~lanica Evropske Unije. Slo-
venci su imali mogu}nost uvo|ewa pametnih tzv. smart li~nih karti, me-
|utim, odustali su od te opcije i uveli obi~ne plasti~ne li~ne karte sa
vi{im nivoom za{tite od falsifikovawa. Ovo je veoma bitno ista}i jer }e
sigurno biti onih koji }e pravdati uvo|ewe biometrijskih li~nih karti
kao deo obavezne harmonizacije na{eg dru{tvenog sistema sa evropskim {to,
kao {to smo videli na ovom primeru, uop{te nije relevantno.
Drugi primer koji je neophodno ista}i je primer Velike Britanije gde
ve} mesecima traju ù~ne debate u parlamentu i medijima oko uvo|ewa bio-
metrijskih dokumenata. Vlada Tonija Blera se suo~ava sa izri~itim pro-
tivqewem Gorweg doma, opozicije, organizacija za za{titu qudskih prava
i dela stru~ne javnosti, tako da bez dobijawa novog mandata ne moè uspeti
da sprovede ovaj projekat. Osim toga, vladin Zajedni~ki komitet za qudska
prava je u januarskom izve{taju objavio da bi najavqeni zakon o biometrij-
skim li~nim kartama potencijalno ugroàvao evropsku Konvenciju o qud-
skim pravima. Sa druge strane, podaci studije izvodqivosti koja je naru~e-
na upravo od strane vlade govore da ovaj sistem ne pruà stoprocentnu pou-
zdanost i autenti~nost {to je imperativ kod ovakve svrhe. Pre nekoliko da-
na, preko stotinu profesora i stru~nih saradnika poznate Londonske {kole
ekonomije i politi~kih nauka su uputili stru~ni izve{taj sa zahtevom mi-
nistrima da zaustave projekat biometrijskih karti zbog ugroàvawa qud-
skih prava i bezbedonosnih opasnosti koje on sa sobom nosi.
Bilo kako bilo, u svim zemqama razvijene demokratije po ovom pitawu
se itekako vode javne rasprave i debate, dok kod nas nije ispo{tovana ni
osnovna pravna procedura za skup{tinsko ve}awe, a o daqem i da ne govo-
rimo. Iako na ovom skupu prisustvujem kao informati~ar, duàn sam da opet
naglasim da je ovo prevashodno pravni problem, a ne informacioni. Pored
toga {to je projekat prosto najavqen bez ikakve pravne procedure i tendera,
sa modernog demokratskog stanovi{ta ovaj projekat je totalitaran jer u li-
stu demokratskih prava spada i pravo gra|anina da od dràve zahteva skup-
qawe samo onih podataka za koje je data masovna gra|anska saglasnost. Dru-
gi zna~ajan problem jeste direktno ugroàvawe prava na privatnost, jednog
od elementarnih prava u demokratskim zemqama jer se koli~ina i tip in-
formacija koje dràva skupqa o pojedincu drasti~no pove}ava. Potenci-
jalno bi ovaj projekat mogao voditi i ka kreirawu {ifriranih tajnih do-
sijea kao i pove}avawu opsega nadzora dràve nad pojedincem.
Informati~ko-bezbedonosni propusti su na slede}em mestu prioriteta
u daqoj kritici. Iako se kori{}ewem ove tehnologije neki poslovi zna~aj-
no ubrzavaju, to moè da ima dvostruke reperkusije. Pre svega, birokratiji
se daje ogromna mo} raspolagawa velikom koli~inom centralizovanih poda-
taka koji u slu~aju korumpiranih slu`benika mogu zavr{iti u rukama raz-
nih interesnih grupa. Slu~ajne ili namerne gre{ke u centralizovanim si-
stemima poput ovog mogu biti egzistencijalno kobne po onoga na koga se od-
nose. Posebna pri~a jeste fenomen curewa podataka. Naime, Motorola je autor
celokupnog projekta i treba odmah re}i da je ta kompanija poznata po kva-
litetnom kadru i re{ewima, ali i po tome {to radi projekte za ameri~ku
vladu i vojsku. Uzev{i u obzir negativna iskustva po pitawu operativnog
sistema Windows kao i skora{wu bruku oko otkrivawa ameri~kog {pijun-
72
skog satelitskog sistema Echelon kojim je {pijunirana skoro cela savezni~-
ka Evropa, ko moè svojom li~nom odgovorno{}u da garantuje da ovaj sistem
nema pozadinska vrata koja omogu}avaju preuzimawe podataka od strane ne-
ke strane slu`be? Posebno pitawe su hakerski upadi s obzirom na ~iwenicu
da je za testirawe sigurnosti ovakvog sistema potrebno da pro|e bar neko-
liko godina.
Li~no mislim da je ovo prelazno re{ewe na kome se opipava puls qudi
{irom sveta za uvo|ewe daleko totalitarnijih koncepata. Da ne bih i{ao
suvi{e u {irinu, nave{}u samo dva budu}a projekta koja bi nas verovatno
~ekala ukoliko bi ovakvi projekti bili nekriti~ki usvojeni i implemen-
tirani.
Naime, posle izvesnog perioda sigurno bi do{lo do predloga za integra-
ciju svih dokumenata u jedan super-dokument koji bi izme|u ostalog omo-
gu}io i automatizaciju nov~anih tokova. Prva posledica tog pristupa bilo
bi ukidawe anonimnosti tokova novca jer bi papirni novac bio potpuno li-
kvidiran i koristile bi se samo elektronske finansijske transakcije. To
bi dovelo do velikog dobitka u brzini i do isto tolikog gubitka u privat-
nosti jer bi postojala baza podataka o kupqenoj robi, vremenu, mestu i os-
talim osetqivim podacima. ôvek koji bi se uklopio u kupovni profil te-
roriste ili koji bi ~itao literaturu nepodobnu po vladaju}i reìm bi ri-
zikovao da bude izloèn direktnoj diskriminaciji, pra}ewu i torturi.
Drugi korak budu}nosti bi bio krajwa minijaturizacija celog sistema
u vidu jednog ~ipa koji bi se nosio ugra|en u neki deo odela ili bi bio pra-
kti~no istetoviran pod koòm. Ve} danas u svetu takve radio-frekventne
~ipove dobrovoqno nose na hiqade qudi radi identifikacije i pra}ewa, a
u slu~aju osobqa tuìla{tva Meksiko Sitija, takav ~ip pod koòm ruke je
i obavezan. U decembru mesecu, ameri~ka Uprava za hranu i lekove je dozvo-
lila dobrovoqnu ugradwu sli~nih ~ipova pod koù pacijenta, ukoliko on
èli da time zameni zdravstveni karton. Ina~e, ugradwom ovih ~ipova izu-
zetno je lako pratiti pojedinca bilo gde da se isti nalazi. Pored nepri-
hvatqivosti ovog koncepta sa ~isto antropolo{kog aspekta, va`no je nagla-
siti i da cela pri~a neodoqivo podse}a na zlokobna predvi|awa iz Jova-
novog Otkrovewa i da lako moè uneti razdor me|u hri{}ane {irom sveta
koji bi imali razli~it stav po ovom pitawu. Ova pojava zahteva posebnu
diskusiju i formirawe zajedni~kog stava.
Zbog svih ovih i mnogih drugih razloga koji mogu biti obuhva}eni samo
opse`nom studijom, veoma je bitno da se politi~ki ~inioci i javno mnewe
Srbije kona~no ukqu~i u plodnu raspravu. Propusti i opasnosti projekta
biometrijskih li~nih karti su suvi{e veliki da bi mogli biti potisnuti
jer }e isplivati na povr{inu u trenutku kada to najmawe budemo o~ekivali
i tada }e za reakciju mo`da biti prekasno. Jo{ uvek nije kasno da se ovaj
projekat, ako ne obustavi, a ono preusmeri kao vid internog i ograni~enog
re{ewa ili da se postavi na dobrovoqnu, a ne obavezuju}u osnovu. Prigovor
savesti, kao u slu~aju civilnog sluèwa vojnog roka, je krajwa granica u
kojoj su koliko-toliko ispo{tovana prava gra|ana. Ostaje mi samo da kao
savestan gra|anin ovog dru{tva izrazim nadu da }e duhovne, intelektualne
i politi~ke elite biti svesne problema koji je pred nama i wegovo re{ava-
we zapo~eti odmah.
73
O LIVER S UBOTI }, P RAVOSLAVQE 942/2006.
KORAK BLI@E ORVELOVSKOJ SRBIJI?
Sa izlaskom ovog broja verovatno }e biti zavr{eno glasawe o vladinom
predlogu za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti odnosno zamewivawu sta-
rih dokumenata novim. Pravoslavqe je u vi{e navrata detaqno pisalo o
tom projektu pre svega isti~u}i wegovu nezakonitost, potpuni pravni vo-
luntarizam koji ga prati i totalitarni ambijent koji se wime otvara. Time
se redakcija Pravoslavqa pridruìla svetskoj akademskoj javnosti koja
se bori protiv totalitarnih projekata. Ne}emo ponavqati ono {to je do sa-
da ve} re~eno, ve} }emo navesti neke od primera koji potvr|uju na{ stav.
Marta meseca pro{le godine je preko sto profesora i stru~nih sarad-
nika presti`ne Londonske {kole ekonomije i politi~kih nauka potpisa-
lo peticiju protiv uvo|ewa biometrijskih li~nih karti. U Velikoj Bri-
taniji se ina~e mesecima vode èstoke parlamentarne debate o tom pitawu,
a Dom Lordova je ravno 12 (!) puta vra}ao zakon na doradu. Kada je zna~ajno
promewena verzija zakona pro{la parlamentarnu proceduru, Konzervativ-
na partija je najavila da }e po dolasku na vlast ukinuti taj zakon. Sa druge
strane, istraìvawe BBC-a je pokazalo da projekat uvo|ewa biometrijskih
li~nih karti ima veoma malo upori{te u bira~kom telu, jer je 83% stanov-
ni{tva protiv toga, tako da su izgledi za wegovu zakonsku primenu u bu-
du}nosti mali.
ûveni australijski profesor kompjuterskog prava, dr Roxer Klark, je
tako temeqno kritikovao koncept centralizovane baze podataka od strane
dràvnih slu`bi, da je to imalo ogromnog uticaja da Australija i Novi Ze-
land odbace takav predlog zbog otpora javnosti.
Sli~an predlog od strane kanadske vlade je odba~en pre tri godine na
na~in koji treba da bude primer svim zemqama koje pretenduju na prefiks
demokratske. Naime, kanadski parlamentarci su, kao svaki kulturni i
civilizovani qudi, pre svega ispitali pomenuti projekat tako {to su
oformili specijalnu komisiju koja je imala za zadatak da detaqno prou~i
predlog za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti. Posle temeqnog istraì-
vawa, koje je obuhvatilo i obilazak zemaqa koje imaju takve isprave, komi-
sija je 8. oktobra 2003. gotovo jednoglasno usvojila zakqu~ak (Report of the
Standing committee on citizenship and immigration) da predloèni projekat iz-
rade biometrijskih li~nih karti predstavqa bespotrebno gubqewe vreme-
na i resursa, te da ne doprinose pove}awu bezbednosti, {to su razlozi zbog
kojih je kanadska vlada odustala od to projekta na neodre|eno vreme.
U nekim zemqama reaguju nadle`ni sudovi. U Japanu, tehnolo{ki naj-
razvijenijoj zemqi, ne postoje obavezne li~ne karte. Postoji samo sistem pod
imenom JukiNet, koji predstavqa elektronski sistem identifikacije, ali
na dobrovoqnoj bazi i koji ima veoma mali broj korisnika u odnosu na broj
stanovnika. Me|utim, i pored toga {to je projekat na dobrovoqnoj bazi, ne-
koliko prefektura je donelo sudske odluke da je projekat neustavan jer se
kosi sa ~lanom 13. Ustava te zemqe koji garantuje privatnost gra|ana. Sud
Kanazawa District-a je 30. maja 2005 godine naredio upravi da mora da vrati
gra|anima ovako skupqene podatke. Sli~no se desilo i u Tajvanu, samo na
nivou Vrhovnog suda, jer je 22. juna 2005. godine taj sud stopirao biometrijski
74
projekat koji je razvila tajvanska vlada, jer je ocenio da bi projekat pri-
kupqawa digitalnih otiska prstiju i stvarawa nacionalne baze istih mo-
gao biti neustavan, {to bi dovelo do bespotrebnog tro{ewa novca za opremu.
I na kraju, veoma je zanimqivo da u najrazvijenijoj zemqi sveta, SAD,
ne postoje niti obi~ne niti biometrijske li~ne karte.
Srpske pri~e
Gledaju}i parlamentarnu raspravu o ovom pitawu, upu}en ~ovek ne mo-
è a da se ne zapita ko nas sve to predstavqa u parlamentu i na koji na~in
se sve brani ovaj voluntaristi~ki i totalitarni projekat. Argumenti za od-
branu vladinog predloga su se svodili na to da je u pitawu modernizacija
uprave i pove}awe produktivnosti i bezbednosti, dok su se potpuno previ-
|ali primeri najrazvijenijih zemaqa sveta koje takve karte uop{te nemaju.
Uz to, na dràvnoj televiziji je na dan parlamentarne debate jedna no-
vinarka u razgovoru sa ministrom unutra{wih poslova iznela podatak da
biometrijske li~ne karte poseduju gotovo sve zemqe EU, te da je to uslov za
ulazak u Uniju (ministar je nije demantovao). Kao savesni gra|anin ovog dru-
{tva, koji redovno pla}a porez i televizijsku pretplatu, zahtevam od pome-
nute televizije zvani~an demanti obe informacije.
Prvo, upravo velika ve}ina zemaqa kako EU, tako Evrope uop{te, ne po-
seduje elektronske biometrijske li~ne karte, ni na obavezuju}oj ni na do-
brovoqnoj bazi. #ak bi mogli re}i da ih ne poseduju upravo najrazvijenije
zemqe Evrope, tj. one koje imaju najvi{i standard. S obzirom da se elektron-
ske biometrijske li~ne karte u Srbiji reklamiraju kao ne{to bez ~ega se
visok civilizacijski standard ne moè zamisliti, pitam se kakav je pa-
radoks u pitawu?
Drugo, apsolutna je la` da je uslov za ulazak u EU uvo|ewe elektronskih
biometrijskih li~nih karti uslov je uvo|ewe vi{eg stepena za{tite do-
kumenata, {to se veoma lako i mnogo jeftiniji radi sa obi~nim plasti~nim
karticama bez ~ipa. Najboqi primer za to je Slovenija, koja je daleko is-
pred Srbije po svim ekonomskim aspektima, ali koja nije uvela elektron-
ske biometrijske li~ne karte, ve} obi~ne plastificirane sa vi{im nivoom
za{tite. Pritom je veoma bitno ista}i da je u Sloveniji postojala mogu}nost
uvo|ewa biometrijskih li~nih karti, ali da su ih Slovenci odbili. Svaka
~ast Slovencima, od kojih treba puno da u~imo kada je ekonomi~nost i po-
{tovawe gra|anskih prava i sloboda u pitawu!
Neki elektronski mediji su plasirali dezinformaciju da je Hrvatska
uvela elektronske biometrijske li~ne karte, {to je tako|e obmana javnosti,
jer su uvedene plastificirane karte sa ma{inski ~itqivim podacima, ali
bez elektronskog ~ipa (to se lako da proveriti prostim uvidom u hrvatski zakon
o osobnoj iskaznici, ~lan 7., kao i u zakonu o izmenama i dopunama istog).
Uzev{i u obzir sve navedeno, ne smemo pomisliti kakvi bi se tek argu-
menti koristili protiv misle}ih qudi u Srbiji kada bi zaista bilo onako
kako se u ovim dezinformacijama tvrdi.
Borba za gra|anska prava

Ono {to treba otvoreno i nedvosmisleno re}i jeste da se gra|ani Srbije,
poput onih koji su se okupili 8. juna 2006. na Ma{inskom fakultetu na tribi-
75
ni pod nazivom Elektronske li~ne karte digitalni totalitarizam? ne bo-
re protiv zakonske obaveze, ve} naprotiv, brane zakone i ustrojstvo ove dr-
àve od nezakonitih i nelegitimnih projekata. Gospodin Aleksandar Pa-
vi}, predsednik nevladine organizacije Za ìvot bez ìga (za sada jedine
nevladine organizacije koja se bori protiv ovog totalitarnog projekta i koja je
eksplicitno iznela svoje stavove o ovom pitawu) je rekao da se ta organizacija
obratila poslani~kim klubovima radi re{avawa ovog pitawa, ali da je u
slu~aju vladaju}ih partija ostala bez odgovora. Ukoliko se u Parlamentu
izglasa re{ewe o uvo|ewu ovih li~nih karti bez amandmana koji bi se od-
nosili na sporna mesta, onda, po re~ima predsednika ovog udruèwa, sledi
obra}awe predsedniku dràve. Ako predsednik dràve ipak verifikuje svo-
jim potpisom eventualni parlamentarni akt, onda sledi osporavawe pred
nadle`nim sudovima, kao {to se to radi svuda u civilizovanom svetu. Na
pomenutoj tribini (koju je medijski propratila televizija Logos i Glas jav-
nosti) je re~eno da je minimum koji se zahteva mogu}nost neobavezne zamene
li~nih karti po principu prigovora savesti.
Akcenat je, dakle, na zakonskom osporavawu projekta koji je od po~etka
bio nezakonit. S tim u vezi, udruèwe Dveri srpske su izdale poseban do-
kument u jedanaest ta~aka koje su u stvari razra|ene ta~ke @i~kog simpo-
siona od pre godinu dana, prvog nau~nog simposiona u Srbiji koji je sa raz-
li~itih aspekata prou~io ovaj problem.
Kao savesni gra|anin ovog dru{tva mogu samo da izrazim nadu da }emo
na{im potomcima sutra ostaviti dràvu u kojoj }e wihovo pravo na pri-
vatnost i slobodu biti o~uvano. A ako nam deca budu ìvela u orvelovskoj
Srbiji, koje opravdawe }emo im dati?
D R S LOBODAN A NTONI }
U POTRAZI ZA SRPSKI TOROOM
Iza ogledala: nove li~ne karte kao povod
Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da
nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sop-
stvenoj dràvi? Naravno da ne verujemo!
To od nas traì EU. Svi u Evropi to ve} imaju. Sa ove dve re~enice
u Srbiju moète uvesti bilo koju glupost. Recimo, da deca ne smeju da sednu
na klackalicu bez za{titnog {lema za glavu. Ili da, pre no {to uzberete
vo}ku, morate drvetu da ubrizgate anestetik.
Posledwi primer su nove li~ne karte. Tvrdilo se da su elektronske li~-
ne karte uslov za ukidawe viza Srbiji i da ve} sve zemqe u okruèwu to ima-
ju. Onda su neke religiozne grupe i radikali pokazali da ni{ta od toga
nije ta~no. Niko ne vezuje ukidawe viza Srbiji sa stavqawem ~ipa na li~ne
karte, a zemqe u okruèwu imaju plastifikovane, ali ne i elektronske
iskaznice.
Sada se, me|utim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u mo-
dernizaciji i da se samo mra~ne i retrogradne snage boje ovog unapre|ewa
kao {to su se nekada bojale èleznice ili radija. Polako, gospodo, stvari
76
nisu ba{ tako jednostavne. Da su elektronske li~ne karte toliko sjajna i
neproblemati~na stvar, kako nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Sr-
biju da ih prva uvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedina-
ca, a ovde dràva uvodi obavezu svakog ko je stariji od 16 godina da sa sobom
nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dràvni slu`benik moè
da i{~ita odre|ene podatke. I to onda vi{e nije stra{ilo samo za reli-
giozne grupe i radikale, to je ne{to {to diè kosu na glavi i svakom iskre-
nom liberalu.
Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da
nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sop-
stvenoj dràvi? Naravno da ne verujemo! Prvo, svako od nas je bio svedok gre-
{aka administracije. Te gre{ke su makar bile belodane, i ~ovek je nekako
mogao da traì da se isprave. Kako sada da znate da se u va{em ~ipu ne}e
potkrasti neka gre{ka recimo, podatak da ste vi{estruki ubica?
Treba li da vas deset policajaca, koji su vas legitimisali, izmaltreti-
ra da biste tek onda shvatili da ne{to sa va{om li~nom kartom nije redu?
Ali, takvi podaci ne}e ni stajati na ~ipu. Ne}e? Kako to moèmo da zna-
mo? Zato {to }e tako pisati u zakonu? Ma hajdete, molim vas! Mo`da sada{wa
vlast iskreno veruje da }e se dràti zakona i na ~ip stavqati samo ono ~ega
ve} ima u postoje}im li~nim kartama. Ali, svako kome pam}ewe doseè da-
qe od prekju~e zna da nema stvari koju ovde vlast nije zloupotrebila samo
ako je to mogla. Srpska istorija je puna pustolova, ~astoqubaca, grabe`qi-
vaca i neurastenika, koji su se domogli dràvne vlasti i od we napravili
zlo~in. [ta nam jam~i da bukvalno ve} sutra neko od takvih ne}e ponovo
zavladati Srbijom? Pogledajte samo sve one politi~ke desperadose koji, ispu-
weni mr`wom i manijom veli~ine, stoje na ulazu u na{e politi~ke ustano-
ve i otvoreno prete svojim gvozdenim metlama? Pa zar mislite da }e se oni
mo}i uzdràti? I da nam ne}e, neobuzdani javno{}u i transparentno{}u, u
~ip staviti i ne{to vi{e od JMBG i otiska prsta ne{to {to }e nam be-
skrajno oteàti i zatrovati svaki dodir sa dràvom i administracijom?
Ako neko o tome ima bilo kakvih iluzija, to je wegova stvar.
Ali, ne moè sve ostale terati da u~estvuju u wegovim iluzijama. Ko vo-
li takve, moderne li~ne karte neka ih slobodno uzme. Ali, neka ne tera i
one koji ih se pla{e da ih moraju imati. Ako i za odlazak u vojsku postoji
alternativa, ne vidim za{to se i ovde ona ne bi mogla dozvoliti? Zato {to
je neko, pre tri godine, bez tendera i zakona nabavio opremu vrednu 100 mi-
liona dolara, pa je sada policiji ào da tolika oprema stoji neiskori{}e-
na? Neka stoji, to je mawa {teta od straha gra|ana da je ponovo na pomolu
totalitarna dràva samo ovoga puta tehni~ki mnogo naprednija i mo}nija.
A ako se u sada{wem obliku ovaj zakon ipak usvoji, ne}e nam preostati
ni{ta drugo do da se setimo starog liberalnog heroja Dejvida Toroa. On je
smatrao da je li~na sloboda toliko neprikosnovena, da je boqe oti}i u za-
tvor nego li se pokoriti zakonu koji je ugroàva. I oti{ao je u zatvor. Ta-
ko je nastao pojam gra|anske neposlu{nosti. Ovda{wi kvaziliberali ~esto
su mahali tim pojmom. Ali, naravno, u zatvor nisu odlazili. Sada je red na
istinske liberale. Neko mora da ode u zatvor da bi ovo dru{tvo shvatilo
su{tinu liberalizma. Ko }e biti srpski Dejvid Toro?
Politika, 13.06. 2006
77
V ASILIJE M I { KOVI }
DIGITALNO @IGOSAWE GRA\ANA SRBIJE
Do{lo doba da se i ~ip proba: kroz doma}u javnost se, tek u trenutku
kada se (kaù dugo spreman i odlagan) zakonski predlog na{ao pred skup{ti-
nom, prolomila vest da }e gra|ani Srbije od slede}e godine dobiti nove,
elektronske li~ne dokumente bazirane na tehnologiji mnogo primewiva-
nih smart kartica koje }e obezbediti brzu i pouzdanu identifikaciju po-
jedinaca. Nova dokumenta su, navodno, ura|ena po vaè}im me|unarodnim
standardima i zahtevima (sic!) i predstavqaju preduslov ulaska u {engen-
sku zonu po kojoj }e i voza~ke i saobra}ajne, kao i dozvole za no{ewe oru`ja
biti u obliku kartice sa ~ipom u kome su sme{teni neophodni li~ni po-
daci. Svi podaci sa elektronskih isprava bi}e uneseni u novi informativ-
ni sistem ~iji je proizvo|a~ Motorola. Taj sistem, koji je ve} delom insta-
liran, i koji obuhvata skladi{tewe biometrijskih podataka (otisaka prsti-
ju i dlanova, fotografije, potpisa) u 1200 radnih stanica u prostorijama MUP-a
{irom Srbije, predstavqa hvaqenu inovaciju jer, po wegovim zagovorni-
cima, doprinosi rasvetqavawu najteìh krivi~nih dela i spre~ava poten-
cijalnu infiltraciju terorista po{to zbog brzine obrade digitalizova-
nih podataka pove}ava stepen identifikacije pojedinaca i smawuje mogu}-
nost falsifikovawa ili postojawa duplih isprava.
Da gra|ani Srbije odavno ne podozrevaju da ìve u jednom modernizova-
nom otelotvorewu Domanovi}evske Dange ili Stradije, harmoni~na pri~a
oko zamene dosada{wih li~nih karti i dobijawa novih elektronskih doku-
menata zaista bi zvu~ala idili~no. Dovoqno je bilo samo malo slu{ati po-
jedine pripadnike vladaju}e koalicije kao skup{tinske agitatore pa da se
~oveku du{a ozari od toliko brige u bar neko modernizacijsko ulagawe,
koje }e ne biti samo sigurnije i jeftinije, nego }e i poboq{ati bezbednost
svih gra|ana. Ve} se ose}ao, makar samo putem dostizawa ponekih novih i
vi{ih standarda, predukus ulaska u obe}anu Evropsku zemqu, da su qudi
gotovo prevideli da su i ovde, kao i mnogo puta u zadwih pet godina, pohva-
le predloènom zakonu najverovatnije pristigle kao deo paketa dodatnih
usluga za bogate napojnice dobijene od strane onih kojima }e takvo ulagawe,
sve na osnovu zakona, doneti veliku materijalnu korist. A onda su ozlo-
gla{eni radikali ponovo po~eli da teraju kontru zakonskom predlogu, dok
su se u ùtoj {tampi pojavile bizarne i dobrano paranoi~ne-apokalipti~ne
tvrdwe o ìgosawu gra|ana potkrepqene biblijskim citatima koje su li-
~ile na {kolski primer teorije zavere
Ubrzo su na ove uvrnute tvrdwe stigla ne samo razuveravawa, ve} i do-
datne hvale koje bi trebalo da ubede gra|ane da je uvo|ewe elektronskih li-
~nih isprava sa biometrijskim podacima (termin koga 90% ovda{wih gra-
|ana ne razume) ne samo civilizacijsko dostignu}e, ve} i u{teda vremena. Vi-
{e se gra|ani ne}e morati o svom tro{ku slikati, ne}e se prqati prsti pri
uzimawu otisaka, a nove isprave }e se dobijati za rekordnih deset minuta.
Gra|anin }e samo jednom do}i da zatraì dokument koji }e mu biti potom
isporu~en na ku}nu adresu, a jednom uzeti podaci za identifikaciju }e po-
sle biti kori{}eni i za druga dokumenta za ~ije izdavawe podnese zahtev.
78
@ig na strani mig
Uvo|ewe elektronskih li~nih karti nije jedina digitalizacija li~-
nih podataka koja se odvija u Srbiji. U reìji Ministarstva prosvete, a po
projektu Svetske Banke, ve} se uveliko vr{i prikupqawe podataka o pro-
svetnim radnicima, u~enicima i wihovim roditeqima, a ~iji je ciq prema
saop{tewu ministarstva formirawe jedinstvenog informacionog sistema
koji treba da olak{a analizu i pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim
u~enicima. Prosvetni pregled (od 16.02.2006) prenosi podatke o burnom rea-
govawu roditeqa na zadirawe prosvete u wihovu intimu, jer su me|u tra-
ènim podacima bili i oni o tome da li su roditeqi {kolaraca razvedeni
ili npr. da li je o~uh priznao dete kao svoje. I u oblasti zdravstva se po-
stupno odvija elektronsko skladi{tewe postoje}ih podataka, tako da se svi
podaci o zdravstvenom osigurawu uvode u elektronsku evidenciju, a u planu
su i nove elektronske zdravstvene kwiìce. @eqeni ciq je da u centralnoj
bazi podataka uskoro stoje zdravstveni podaci o svim gra|anima Srbije do
kojih }e se mo}i do}i klikom mi{a za svega nekoliko sekundi.
Sve ove aktivnosti, koje se pravdaju ve}om efikasno{}u zbog brzine
pristupa digitalizovanim podacima, kod nas se na pre~ac uvode kao poè-
qan presedan u pravcu sveop{teg progresa. Pri tome se nigde ne navode na-
~ini za{tite ovakvih poverqivih podataka, niti se unapred zakonski re-
guli{e na~in spre~avawa mogu}nosti wihove zloupotrebe, koja je, obzirom
na stawe na{ih dràvnih slu`bi i korupcije u administraciji, ogromna.
Naprotiv, od strane vlasti se samo potpisuju pojedini ugovori sa me|una-
rodnim organizacijama kojima se na{e baze podataka, jo{ u samom formi-
rawu, daju na izvolte. Upozorewa zbog mogu}eg odliva i potoweg objedi-
wavawa digitalizovanih informacija, bilo od strane na{ih dràvnih slu-
`bi, bilo stranih dràva ili kompanija, od zagovornika ovih poduhvata u
redovima vladaju}e koalicije posmatra se kao paranoja i zluradost i pro-
gla{ava za poku{aj da se predupredi ono {to je neizbe`no.
Upravo zato je u medijskoj kampawi u prilog usvajawa zakonskog pred-
loga o li~nim ispravama neprestano ponavqano da se ono sprovodi u skladu
sa me|unarodnim obavezama i standardima, da se u nekoliko zemaqa ve} pri-
mewuju elektronske li~ne karte dok je kod drugih proces uvo|ewa u toku, te
se apostrofiraju zemqe koje su navodno oti{le daleko u razvoju ove tehno-
logije (Belgija, Estonija, Finska, Italija, Makao, Malezija, Britanija i delimi~-
no SAD). Pri tome se ne kaè gde su ovakve li~ne isprave ve} usvojene, a gde
}e i kada }e to tek da budu, kao i gde se to samo oti{lo daleko u tehnologiji
proizvodwe ovakvih dokumenata, ali se isti ne primewuju u praksi.
Danga Reloaded
Tvrdwe o me|unarodnim obavezama i standardima su, naravno, potpuno
la`ne. U tehnolo{kim najrazvijenijim zemqama poput SAD, Velike Bri-
tanije ili Kanade ne postoji institucija klasi~nih li~nih karti (u V. Bri-
taniji ne postoje nikakve isprave te vrste) koje su ina~e istorijski produkt
sovjetskog totalitarizma i specifi~nih okupacionih reìma u pro{lo-
sti koji su potencirali izradu ovakvih dokumenata da bi pove}ali kontrolu
i represiju nad svojim gra|anima. Drugo, ne postoje me|unarodni standardi
koji obavezuju dràve potpisnice da izrade ovakve isprave, ve} samo dobro-
79
voqno preuzete obaveze pojedinih dràva i wenih ministarstava da razme-
wuju samo pojedine podatke o pojedinim osobama sa pojedinim me|unarod-
nim organizacijama, kao {to je npr. Interpol. Ve}ina evropskih dràva
uop{te nema, ~ak ni u perspektivi, plan o uvo|ewu ovakvih dokumenata.
Naprotiv, proces uvo|ewa digitalizovanih li~nih isprava de{ava se samo
u uru{enim dràvama i banana republikama, dok sli~ni projekti u ozbiq-
nim dràvama sa slobodarskom tradicijom i sna`nim javnim mwewem ne
mogu da pro|u postoje}u skup{tinsku proceduru.
Tako je, naprimer, britanski ministar Dejvid Blakent pod pritiskom
javnosti (koja mu je dala nadimak Veliki Brat) bio prinu|en da podnese ostavku
jer je zagovarao uvo|ewe elektronskih li~nih karti na koje su Britanci,
kao qudi izuzetno ponosni i osetqivi na svoju privatnost, odbacili. U Ka-
nadi, koja se kod nas navodi kao primer zemqe u proceduri digitalizaci-
je li~nih dokumenata, reakcija javnosti na ovakve najave bila je toliko ja-
ka da su wihovi zagovornici morali da se povuku. Ista pri~a se ponovila
i u Japanu, dok su u nama u svakom pogledu bliskoj Gr~koj gra|ani u masov-
nim milionskim demonstracijama spre~ili uvo|ewe elektronskih isprava
koja su vi{e puta na mala vrata prolazile kroz skup{tinsku proceduru.
U Americi, gde Motorola (koja treba da nama da licencu za elektronske li~ne
isprave) iste kartice proizvodi i za Mondex-ove pametne kartice (smartcard),
ovakva tehnologija se svakodnevno primewuje, dodu{e ne za li~na dokumen-
ta, ve} za druge namene. Mondex-ov smartcard je prete~a za za implantat
VeriChip koji se uveliko proizvodi (milijardu komada godi{we) i koristi
samo na li~ni zahtev, ponajvi{e za locirawe i identifikaciju izgubqenih
ku}nih qubimaca kojima je hirur{kim putem ugra|en ovaj implantat. Ori-
ginalno namewen pacijentima sa ugra|enim pesmejkerom jer omogu}ava sla-
we informacija o zdravstvenom stawu pacijenta bolni~kom osobqu, ovaj
implantat koji je proizvod kompanije Applied Digital Solutions, od nedavno
ima i druge primene: nedavno su tri ju`noameri~ke dràve koje imaju pro-
bleme sa pronalaèwem otetih osoba (u Kolumbiji, koja je svetski rekorder,
godi{we bude kidnapovano 3.000 qudi) od ove ameri~ke kompanije zatraìli
kontigent VeriChip-ova, dok se implantati u Meksiku ugra|uju javnim tuìo-
cima i agentima na tajnom zadatku da bi se ovi lako prona{li u slu~aju
wihovog nestanka.
U kombinaciji sa sistemom Digital Angel koji kombinuje GPS tehno-
logiju i sistem za nadzor i pra}ewe, ovi ~ipovi omogu}avaju ne samo otkri}e
pozicionirawa osobe bilo gde na planeti, ve} i utvr|ivawe wegovog tre-
nutnog zdravstvenog stawa. Nedavno su tako u Americi veliki publicitet
dobili pripadnici porodice Xejkobs sa Floride, dobrovoqci kojima je
kompanija Applied Digital Solutions ugradila implantate da bi neprestano
pratila wihovo zdravstveno stawe.
Paranoja sa dobrim razlogom

Elektronske li~ne karte, naravno, nisu VeriChip i ne omogu}avaju dano-
no}no pra}ewe kretawa wegovog nosioca, ali su put ka objediwavawu svih
digitalnih podataka o gra|anima, i prvi korak ka wihovom navikavawu
gra|ana na no{ewe ~ipova. Obzirom na ozlogla{enost Srbije i Srba koji u
globalnim medijima slove za genocidan i neposlu{an element koji mo-
80
ra biti stalno nadziran i dràn pod kontrolom, bojazan da }e neko poku{a-
ti da uz pomo} ~ipova kontroli{e kretawe gra|ana ili manipuli{e wiho-
vim li~nim podacima uop{te nije neprirodna ni neosnovana.
Sama digitalizacija li~nih podataka kao novi tehnolo{ki pristup
nesumwivo ne predstavqa ni{ta samo po sebi lo{e, ve} samo zamewuje ono
{to se nekad u isprave unosilo {tampanim putem. Ono {to je ovde lo{e je
to {to pojedinci ne}e biti u mogu}nosti da imaju pristup li~nim infor-
macijama koje }e sadràvati smart kartica, jer }e se ove isprave ~itati
uz pomo} posebnih terminala nedostupnih gra|anima. To zna~i i da }e neko
ko kontroli{e i upravqa softverom mo}i da preuzima, objediwuje, dopisu-
je ili prepravqa podatke u centralnoj bazi podatka, a da gra|anin to ne
zna, kao {to ne}e znati da li se ti prepravqeni ili dodatni podaci o~i-
tavaju prilikom kasnijih kontrola identiteta na terminalima.
U slu~aju da se u ovaj ~ip ugradi primopredajnik (kao {to kruè nepro-
verene glasine za nove bugarske paso{e), te da se prilikom uzimawa biomet-
rijskih podataka uzima i uzorak tkiva radi utvr|ivawa DNK-a, onda bi se
moglo govoriti o najteèm obliku kr{ewa osnovnih prava i sloboda gra|ana
koja otvaraju prostor za najgore oblike zloupotreba. Kao {to je mogu}e pra-
}ewe svakog nosioca mobilnog telefona na osnovu kartice i napona iz ba-
terije, tako je mogu}e i pra}ewe pojedinaca koji savesno nose li~ne karte
sa ~ipom kao primopredajnikom. Bez toga, radi se samo o zadirawu u pri-
vatnost gra|ana, koja bi daqim objediwavawem ovih i drugih digitalizova-
nih podataka (bankovnih, zdravstvenih i sl.), bilo od strane dràve bilo pri-
vatnih kompanija, mogle da posluì brojnim manipulacijama i diskrimi-
naciji gra|ana, odnosno proteìrawu jednih a progonu drugih, nepodobnih
pojedinaca. Mogu}e zloupotrebe su brojne, pogotovo {to je li~ne podatke u
Srbiji danas te{ko sa~uvati i od politi~kih zloupotreba (naro~ito po pi-
tawu izbornog prava, odnosno manipulacijama bira~kim spiskom) i od nasrtaja
marketin{kih kampawi (~esta slawa formulara za problemati~ne nagradne ig-
re po{tom).
Opravdawa za deprivatizaciju gra|ana radi borbe protiv kriminala
ili terorizma ne stoje, jer kao {to su kriminalci usavr{ili metode fal-
sifikovawa i zloupotrebe platnih kartica, tako }e vrlo brzo razviti i me-
tode izigravawa elektronske provere li~nog identiteta. U celoj pri~i o bez-
bednosti na kraju }e biti na gubitku ogromna ve}ina savesnih gra|ana ~ije }e
pravo na privatnost biti pogaèno. Ovo pravo spada u jedno od osnovnih pra-
va gra|ana (i kao takvo je odre|eno ~l. 8 Evropske Konvencije o qudskim pravima),
u koga dràva ne moè da dira kada i koliko ho}e, osim u posebnim slu~ajevima
koji su predvi|eni zakonom, a i tada samo do ta~ke dokle je to razlo`no. Pro-
{irivawem baze li~nih podataka i na biometrijske (u zakonom predvi|enom
obimu) zadirawe u privatnost gra|ana se zna~ajno pro{iruje, i to bez osnova
i prethodne gra|anske saglasnosti; da ne spomiwemo to da nemogu}nost na-
knadnog pristupa gra|ana informacijama koje se o wima pohrawuju u smart
kartice mogu da vode kreirawu tajnih elektronskih baza podataka i wihovoj
daqoj zloupotrebi od strane dràvne uprave ili tre}ih lica.
Integracija podataka je opasnost za qudsku slobodu

Opasnosti od elektronskog beleèwa li~nih podataka neupredivo su
ve}e od prednosti koje pruà primena nove tehnologije. Brzina obrade di-
81
gitalnih podataka jeste neuporedivo ve}a od klasi~nih mera obrade samo
kada sistem radi, ali kada je on u kvaru (kao pri nedavnom padu umreènih ra-
~unara britanske vlade) nefunkcionalnost je totalna; da ne spomiwemo to da
je lak{e upasti u bazu elektronskih podataka i krivotvoriti ih od fi-
zi~kog upadawa i falsifikovawa podataka unesenih u klasi~nu policij-
sku kartoteku. Dakle, u ovom slu~aju se o~iglednim pokazuje da brè na zna-
~i i bezbednije.
Ipak, treba re}i da najve}a opasnost, daleko ve}a od same izrade elek-
tronskih li~nih karti i zloupotrebe wenih podatka, preti od spajawa svih
digitalnih li~nih podataka, odnosno stvarawa super dokumenta koji bi
ujedinio sve ostale, a koji bi bio i li~na karta, i zdravstvena kwiìca, i
voza~ka dozvola i objediwena plate`na kartica. Uz pomo} ovakvog dokumen-
ta nosioci vlasti bi bili u mogu}nosti da lako kontroli{u sve relevantne
podatke o bilo kom pojedincu. Na taj na~in bi, posledi~no, iz upotrebe bio
izba~en ne samo gotov novac, ve} bi ga{ewem wegovih gotovinskih, anonim-
nih tokova pod kontrolu do{ao i sav promet robe i novca koji vr{e gra|ani.
Tako bi se za svakog gra|anina u roku od par sekundi moglo utvrditi i gde
je i {ta to kupuje. Qudi koji idu na sporne internet sajtove, koji kupuju
kriti~ke kwige i ~asopise, sumwive predmete ili na bilo koji problema-
ti~an na~in tro{e (ili pak ne tro{e) svoj bezgotovinski novac, bi mogli
biti svrstani u tajne kategorije od strane onih koji ih nadziru i potom po-
dvrgavani razli~itim oblicima diskriminacije, i to sve tako da ovi ni-
kako ne bi mogli da dokaù ni da su nadzirani, ni da im se mnogi potowi
problemi koji im se javqaju u ìvotu (npr. gubitak posla, odbijawa na konkur-
sima i sl.) ne de{avaju sasvim slu~ajno.
Zato je potrebno ne samo zakonom ograni~iti skupqawe, obradu i prenos
ovakvih podataka, ve} i omogu}iti svim gra|anima uvid u sopstvene podat-
ke, sa mogu}nostima wihovih ispravki i brisawa. Onim gra|anima koji to
ne èle, treba obezbediti da, poput prigovora savesti kod sluèwa vojnog
roka, i nadaqe imaju pravo na klasi~ne li~ne karte, naravno sa svim onim
podacima koje predvi|a zakon. Najàlosnija je ~iwenica (koja nikoga nima-
lo ne ~udi) ta {to kod nas nijedna od prethodnih mera za{tite privatnih
sloboda nije sprovedena, ve} se odmah poùrilo sa modernim zakonskim
predlogom. To samo pokazuje da Srbija, kao i mnogo puta do sada, tr~i kao
`drebe pred rudu za stvarima koje su krajwe problemati~ne, a veoma mogu-
}e i pogubne.
Ako u mnogim pitawima na{a zemqa i zaostaje za nekim od svojih sa-
vremenih uzora, za{to bi po ovom pitawu ona trebala da bude avangarda i
pokusni kuni} velikih multunacionalki proizvo|a~a digitalne opreme
i softvera? Za{to, umesto da se ugleda na ~lanice EU, ona postaje ogledno
dobro i presedan uz pomo} kojeg }e se sutra vitlati i prisiqavati druge da
krenu stopama Srbije, kada putevi ovakve digitalne tranzicije neodoqi-
vo podse}aju na totalitarne antiutopije za koje smo, kako izgleda prerano,
zakqu~ili da su ostale za nama? Od nadle`nih odgovore na ova pitawa ne
treba o~ekivati, ve} se za o~uvawe privatnost i treba sam izboriti.

http://www.nspm.org.yu/koment%202006/2006_vasilije_digitalno2.htm
82
ISKU[EWA TEHNOLOGIJE TOTALITARIZMA:
PRIMERI
Odnedavno je u Jugoslovenskom aerotransportu uvedeno identifiko-

vawe radnika putem biometrije prsta i ukucavawe li~nog identifikacio-
nog broja. Zaposleni koji su protestovali protiv ovih mera rekli su da
samo policija ima pravo da uzima otiske prstiju, i napisali su pismo Za-
konodavnom odboru Skup{tine Srbije, traè}i za{titu privatnosti. Iz
vrha firme je odgovoreno da je to jedan bezbedan, za{titni sistem koji je
do{ao iz sveta, kao {to i sve nove tehnologije stiù i ne naru{avaju ni~i-
ju privatnost. Na primedbu da je biometrija nepotrebna, jer je pouzdan na-
~in identifikacije upotreba identifikacione kartice, re~eno je da je no-
vi metod jednostavniji, jer ne morate da otvarate torbu, nov~anik i da tra-
ìte svoju identifikacionu karticu. (Revija 92, 7. februar 2006).
Veoma ubedqivo, zar ne?

Odnedavno je po~elo skupqawe podataka i o |acima i wihovim rodite-
qima, a u ime Ministarstva prosvete. Iza sabirawa podataka o prosvetnim
radnicima, u~enicima i roditeqima, stoji Svetska banka. Ciq, po zvani~-
nom saop{tewu Ministarstva prosvete: Ve} godinu dana u Srbiji se unose
podaci o u~enicima i zaposlenima u osnovnim i sredwim {kolama da se
formira jedinstveni informacioni sistem koji treba da olak{a analizu i
pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim u~enicima. Prema pisawu
Prosvetnog pregleda, roditeqi su ponekad reagovali burno jer su smatra-
li da im prosvetne vlasti zadiru u intimu. Recimo, bilo je slu~ajeva kad
nisu èleli da saop{te ime oca deteta ili da obelodane ~iwenicu da su
razvedeni ili da je o~uh priznao dete kao svoje. (Prosvetni pregled, 16. febru-
ar 2006).
Me|u postavqenim pitawima, bilo je, izme|u ostalih, i ono da li deca
idu na veronauku.

Ne}e nas elektronski nadzor podataka mimoi}i ni u oblasti zdravstva.
Svi podaci o osiguranicima bi}e uneti u jedinstvenu elektronsku eviden-
ciju, kako to najavquje Svetlana Vukajlovi}, direktor Republi~kog zavoda
za zdravstveno osigurawe. Ciqevi (naravno) smawewe zloupotreba, boqi kva-
litet usluge, pregled plansko-analiti~kih izve{taja za nekoliko sekun-
di (a ranije je trebalo nekoliko dana). Od juna meseca mewaju se zdravstvene
kwiìce da bi bile uvedene nove, sa bar-kodom Ho}e li to smawiti admi-
nistraciju? Ne, jer je, po pisawu Ve~erwih novosti (23. mart 2006), potrebno
obu~iti vi{e od hiqadu qudi za prikupqawe, obradu i evidenciju osigu-
ranika. U centralnoj bazi podataka staja}e podaci o svim gra|anima Srbi-
83
je i wihovom zdravstvenom stawu, a to su najintimnije li~ne informaci-
je I ovaj projekat su pomogle me|unarodne finansijske organizacije
Ne samo da je roba u trgovini bar-kodirana, i mi }emo biti pod bar-ko-
dom kad odemo kod lekara.

Prema novom Zakonu o krivi~nom postupku, bi}e uveden ku}ni prit-
vor, to jest mera zabrane kretawa okrivqenog. Po re~ima Branislava Bje-
lice, istra`ni sudija }e mo}i da naloì elektronski nadzor radi kon-
trole po{tovawa zabrane, kroz fiksirawe ure|aja za locirawe okrivqenog
na zglob ruke ili noge (Ve~erwe novosti, 12.mart 2006).

ûveni profesor Australijskog univerziteta, Roxer Klark, jedan od vr-
hunskih stru~waka iz oblasti kompjuterskog prava i prava na privatnost,
kaè da }e dràva ostvariti totalni nadzor nad svojim gra|anima ako stvo-
ri niz baza podataka za razne svrhe, poveè te baze podataka jedinstvenom
mreòm i identifikuje ih na konzistentan na~in.
Dakle, ve} imamo sto~nu bazu podataka, imamo prosvetnu bazu podata-
ka, a ima}emo i zdravstvenu bazu podataka. Uz policijsku bazu podataka i
nove, najavqene, elektronske li~ne karte, re~i Roxera Klarka }e se ispuni-
ti. A da je to i planirano, ~itamo u kwizi dr Slobodana R. Petrovi}a Poli-
cijska informatika (Policijska akademija, Beograd 2003). Tamo doslovno pi{e:
Neophodna je integracija podataka, preko zajedni~ke baze podataka,
slede}ih subjekata: MUP-a, Republi~kog zavoda za statistiku, pravosudnih
organa, Republi~kog geodetskog zavoda, Ministarstva za rad, bora~ka i so-
cijalna pitawa, Republi~ke uprave javnih prihoda, Republi~kog fonda za
penzijsko i invalidsko osigurawe, Republi~kog zavoda za trì{te rada,
Zavoda za obra~un i pla}awa, op{tine.
Setimo se {ta moè da nastane ako neko nedobronameran prodre u bazu
podataka i, za nekoliko minuta, sazna sve o svakom od nas. Ima li ko to u
vidu? Ili sve svodimo na robotiku? Ho}emo li svi biti roboti koji rade na
dugme?
84
Iz ìvota na{e Eparhije
PASTIRSKE POSETE EPISKOPA @I^KOG

G. HRISOSTOMA
u periodu od 02/15. marta do 15/28.juna 2006. godine od Hristovog Ro|ewa
02/15. mart (Sveti sve{tenomu~enik Teodor Kirinejski)

Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sa-
stanku sve{tenika ì~kog i studeni~kog namesni{tva u Jo{ani~koj Bawi.
04/17. mart (Prepodobni Gersim Jordanski)
Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom
sastanku sve{tenstva trsteni~kog i ùpskog namesni{tva u Vrwa~koj Bawi.
05/18. mart (Sveti mu~enik Konan)
Na dan prestavqewa Svetog Vladike Nikolaja (50. godi{wica) Vladika
je sluìo Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, jerejskim ~inom, u paraklisu
Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu, a potom prerezao slavski kola~.
06/19. mart (Sveta 42 mu~enika Amorejska)
Svetu Arhij. Liturgiju Svetog Vasilija Velikog Episkop je sluìo u
Sabornom hramu u Kraqevu. U ~in |akona rukopoloìo je gospodina Blago-
ja Vidakovi}a.
08/21. mart (Sveti Teofilakt Ispovednik)
sastanku sve{tenika namesni{tava ka~erkog, gruànskog i takovskog, u
Kni}u.
09/22. mart (Svetih 40 mu~enika Sevastijskih Mladenci)
Liturgiju Pre|eosve}enih Darova, Vladika je sluìo u Manastiru @i~a.
11/24. mart (Sveti Sofonije Jerusalinski)
sastanku sve{tenika namesni{tava uì~kog i ra~anskog u Bajinoj Ba{ti.
13/26. mart (Prenos mo{tiju Svetog Nikifora Carigradskog)
Sveta Arhijerejska Liturgija Episkop je sluìo u Hramu Svetog Save u
Kraqevu.
16/29. mart (Sveti apostol Aristovul)
sastanku sve{tenika namesni{tava moravi~kog, poè{kog i crnogorskog u
Kosjeri}u.
18/31. mart (Sveti Kirilo Jerusalimski)
sastanku sve{tenika namesni{tava draga~evskog, qubi~kog i trnavskog u
Gora~i}ima.
85
02. mart/20. april (Prepodobni oci poubijani u manastiru Sv. Save Osve}enog,
nedeqa ~etvrta posta-sredoposna)
Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru @i~a.
25. mart/07. april (Blagovesti)
Sv. Arhijerejska Liturgija Sv. Jovana Zlatousta sa ve~erwom, Vladika
sluìo u manastiru Trnavi.
27. mart/09. april (Sveta Matrona Solunska, nedeqa peta posta - gluvna)
Sv. Arhijerejska Liturgija u novom hramu u Poègi.
30. mart/12. april-13/26. april
Vladika je boravio u Svetoj Zemqi, gde je sluìo na Vrbicu u Vitaniji,
na Cveti i Veliku Subotu u hramu Vaskrsewa Gospodweg, a na praznik Pashe
u Grobu Gospodwem.
15/28. april (Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim Isto~ni petak)
Liturgija jerejskim ~inom i osve}ewe vode u manastiru @i~a.
17/30. april (Prepodobni Simeon Persijski)
Sveta Arhijerejska Liturgija u Manastiru @i~a.
20. aprila /03. maja (Sveti Nikolaj @i~ki)
Sv. Arhijerejska Liturgija u spomen na dan prenosa mo{tiju Svetog Vla-
dike Nikolaja u man. @i~a.
22. april/05. maj (Prepodobni Teodor Sikeot)
Vladika sluìo ve~erwe u manastiru Jovawe. U ~in velike shime za-
mona{io igumaniju Ekaterinu.
23. april/06. maj (Sveti velikomu~enik Georgije)
Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Vra}ev{nica.
24. april/07. maj (Sveti mu~enik Sava Stratilat)
Sv. Arhijerejska Liturgija u U{}u. Osve}en novi parohijski dom.
25.april/08. maj (Sveti apostol i jevan|elist Marko)
Episkop osvetio i poloìo mo{ti u sveti presto hrama svetog Marka u
Uìcu, a potom sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju.
26.april/09. maj (Sve{tenomu~enik Vasilije Amasijski)
U manastiru Vavedewu Vladika je zamona{io isku{enicu Vesnu \oko-
vi} kao monahiwu Teodosiju.
27. april/10. maj (Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru)
Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Save u Kraqevu. Episkop prisu-
stvovao slavi hrama i prerezao slavski kola~.
28. april /11. maj (Svet apostoli Jason i Sosipatr)
U Manastiru Voqav~a u ~in male shime Episkop zamona{io isku{enice
Milijanu ûkanovi}, Nata{u Stanijevi} i Qiqanu Bo{kovi} kao mona-
hiwe Makrinu, Teodoru i Anastasiju.
29.april/12.maj (Sveti Vasilije Ostro{ki)
Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Vasilija Ostro{kog na Kovanluku.
Episkop prerezao slavski kola~i prisustvovao slavi hrama.
86
30.april/13. maj (Sv. Apostol Jakov Zevedejev)
Sv. arhijerejska Liturgija (druga po redu) odsluèna u obnovqenom ma-
nastiru Rujnu. Tom prilikom Episkop je osvetio novosagra|eni manastir-
ski konak.
01/14.maj(Sveti prorok Jeremija)
Sv. Arhijerejska Liturgija i osve}ewe novog hrama u Mr{incima uz sa-
sluèwe Episkopa kanadskog gospodina Georgija koji je u ~in prezvitera
rukopoloìo |akona Aleksu Milinkovi}a, klirika sredweevropske eparhije.
08/21. maj (Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov)
Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Trojice u Trsteniku. Episkop pre-
rezao slavski kola~ i prisustvovao slavi pravoslavne televizije Logos.
09/22.maj (Prenos mo{tiju svetog Nikolaja)
Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom manastiru Jeèvica. Za igu-
mana manastira imenovan monah German (Avakumovi}).
11/24. maj (Sveti Kirilo i Metodije )
Episkop ì~ki G.Hrisostom do~ekao Wegovu Svetost Patrijarha Pav-
la sa Episkopima okupqenim na Sv. Arhijerejskom saboru u manastiru Stu-
denica, odakle su otputovali u Pe}ku Patrijar{iju gde je sluèna Sv. Ar-
hijerejska Liturgija.
15/28. maj (Prepodobni Pahomije Veliki)
Sv. Arhijerejska Liturgija u Manastiru Studenica, a u sklopu liturgi-
je Vladika je izvr{io i ~in kr{tewa.
19maj/01.jun (Vaznesewe Gospodwe Spasovdan)
Sveta Arhijerejska Liturgija i Litija gradom u gradu â~ku.
20.maj/02.jun (Sveti mu~enik Talalej)
Mona{ewe u Manastiru Vra}ev{nica. Zamona{ene isku{enice Sofija
Ve{kovac i Vesna Filipovi} kao monahiwe Haritina i Marta.
21.maj/03.jun (Sveti car Konstantin i carica Jelena)
Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Cara Konstantina i Carice Je-
lene u Ivawici. Episkop potom obi{ao manastir Koviqe. Na ve~erwu istog
dana u manastiru Sretewe Preosve}eni je zamona{io isku{enicu Mirosla-
vu Bogdanovi} kao manahiwu Anastasiju.
22.maj/04.jun (Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski)
Sv. Arhijerejska Liturgija u varo{ici Rudnik na istoimenoj planini.
Episkop osve{tao krstove i zvona za novopodignuti hram. U povratku je
obi{ao hramove u selima Jarmenovci, [ilopaj i Savinac.
28.maj/10.jun (Prepodobni Nikita Ispovednik zadu{nice)
Liturgija jerejskim ~inom i pomen svim upokojenim pravoslavnim hri-
{}anima u Manastiru @i~a.
29.maj/11. jun (Silazak Svetog Duha na apostole Duhovi)
Sv. Arhijerejska Liturgija u Sabornom hramu Sv. Trojice u Kraqevu i
slava grada. Episkop predvodio Litiju gradom i presekao slavski kola~.
Ve~erwu sa molitvama predvi|enim slu`bom Episkop tako|e sluìo u is-
tom hramu.
87
30.maj/12.jun (Duhovski ponedeqak)
Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Preobraèwe u Ov~ar Bawi. Na
liturgiji je zamona{en isku{enik Predrag Vasiqevi} kao monah Uro{, u
~in prezvitera rukopoloèn je jero|akon Dimitrije, sabrat manastira, a u
~in |akona Bogdan Mitrovi}.
31.maj/13.jun (Duhovski utorak)
Episkop je prisustvovao Liturgiji u hramu Svetog Save u Kraqevu.
02/15.jun (Sveti Nikifor)
Episkop izvr{io osve}ewe Upravne zgrade kasarne u Ribnici.
04/17.jun (Mironosice Marta i Marija)
Na ru{evinama Manastira Stara Pavlica sluèna je Sveta Arhijerej-
ska Liturgija na kojoj je u ~in prezvitera rukopoloèn |akon Bogdan Mit-
rovi}.
05/18.jun (Sve{tenomu~enik Dorotej)
Episkop boravio u Zaje~aru i sasluìvao sa Episkopom Grigorijem Her-
cegova~kim na osve}ewu temeqa novog hrama Vaznesewa Gospodweg i po-
stavqawu kamena temeqca i na Sv. Arhijerejskoj Liturgiji episkopu ti-
mo~kom Gospodinu Justinu.
11/24. jun (Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava)
Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom Manastiru Jeèvica. U ~in
jero|akona rukopoloìo je igumana Germana (Avakumovi}a).
12/25.jun (Prepodobni Onufrije Veliki i prepodobni Petar Atonski)
Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Jeèvica. U ~in jeromonaha ru-
kopoloìo igumana manastira Germana (Avakumovi}a), a u ~in ~teca ruko-
proizveo Miroquba Popadi}a, studenta.
15/28.jun (Sv. Amos, Sv. velikomu~enik Knez Lazar i Sveti srpski mu-
~enici Vidovdan). Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Svetog Kneza La-
zara u Mataru{koj Bawi.
88
ZA[TO NE MO@EMO PRISTATI
NA NOVA IDENTIFIKACIONA
DOKUMENTA
ZATO [TO:
1. ONE SLU@E ZA DISKRIMINACIJU, KAO SREDSTVO PREDRASUDA

I MR@WE KOJA ]E BITI PRIMEWIVANA PREMA SVIMA [TO NE
@ELE DA SE ODREKNU SVOJE SLOBODE;
2. UNI[TAVAJU PRIVATNOST, OMOGU]AVAJU]I SKUPQAWE OG-
ROMNOG BROJA PODATAKA U POLICIJSKIM KOMPJUTERIMA O
NA[EM @IVOTU I DELAWU;
3. RAZARAJU DR@AVNI SUVERENITET, JER ODLUKA O UVO\EWU
ISTIH NIJE DONETA SLOBODNOM RASPRAVOM U DEMOKRATSKOJ
SRBIJI, NEGO U NEKOM OD ME\UNARODNIH CENTARA MO]I
KO JI IMA PREDRASUDE I NEGATIVNE STEREOTIPE O NA[IM
GRA\ANIMA;
4. POSTAJU UNUTRA[WI PASO[I BEZ KOJIH SE NIGDE NE SMEMO
KRETATI;
5. GUBITAK ILI KRA\A LEGITIMACIJA VODE ÔVEKA U OZBIQNE
PROBLEME, A DR@AVNE BAZE PODATAKA SU NESIGURNE;
6. NESAVESNI NADZORNICI BAZA PODATAKA MOGU IH PRODAVATI
ONIM KOJI SU ZA TO ZAINTERESOVANI (U KOMERCIJALNE I
DRUGE SVRHE);
7. STRANE OBAVE[TAJNE SLU@BE I NEDOBRONAMERNI MOGU DO-
]I DO NA[IH LI^NIH PODATAKA;
8. STVARA SE PREDUSLOV ZA TOTALITARNU DR@AVU KOJA ]E PRA-
TITI SVAKI KORAK SVOJIH GRA\ANA;
9. UZIMAWE OTISKA PRSTA NASRED ULICE ILI NA JAVNOM MESTU
NEODOQIVO PODSE]A NA PROVERU STO^NOG @IGA KAO OSNOV-
NE GRA\ANSKE VRLINE OPISANE U DOMANOVI]EVOJ SATIRI
DANGA;
10. DVESTA GODINA POSLE KARA\OR\A, NEKO OD NAS PONOVO HO]E
DA NAPRAVI RAJU. ZA[TO???
89
EPARHIJA @I^KA,
JUL/SEPTEMBAR 2006.
Izlazi s blagoslovom
Wegovog Preosve{tenstva Episkopa ì~kog
Gospodina HRISOSTOMA
SADR@AJ:
@i~ki apel
GLASOVI POMESNIH CRKAVA

Dokumenti Atinske arhiepiskopije
Dokumenti Moskovske Patrijar{ije
Obra}awe Protata Svete Gore Atoske
Radoje Domanovi} DANGA
Novinski napisi
o problemu elektronskih
identifikacionih
dokumenata
GLASOVI IZ SVETA
Prof. dr Roxer Klark ELEKTRONSKA IDENTFIKACIJA:
IZAZOVI I OPASNOSTI
Glas protesta iz Velike Britanije
Jerom. Hristodul Svetogorac [TA ZNAÊ INTEGRISANI PODACI?
GLASOVI IZ SRBIJE
Elektronski konc-logor
Posmrtni li~ni broj
Vladimir Dimitrijevi} KONC-LOGOR SRBIJA
Oliver Suboti} INTEGRALNA KRITIKA ID DOKUMENATA
KORAK BLI@E ORVELOVOJ SRBIJI
Slobodan Antoni} U POTRAZI ZA SRPSKIM TOROOM
Vasilije Mi{kovi} DIGITALNO @IGOSAWE GRA\ANA SRBIJE
Aleksandar Pavi} OBRA]AWE SLOBODNIM
GRA\ANIMA SRBIJE
Isku{ewa tehnologije totalitarizma
Na korici:
Redakcijski odbor: proto|akon Rado{ M. Mladenovi} (odgovorni urednik), pro-

tojerej Tomislav Milinkovi}, protojerej Qubinko Kosti}, protojerej Dmitar Lu-
kovi}, protojerej Nenad M. Mihajlovi}, prof. Vladimir Dimitrijevi}
Izdava~: EUO Eparhije ì~ke, Kraqevo, Trg Svetog Save 4

Slog, prelom i grafi~ko ure|ewe: Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog
Tira` 5.000
90

Blagovesnik Biometrija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blagovesnik Biometrija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

@I^KI APEL

Blagoslovom Episkopa `i~kog G. Hrisostoma jo{ 26. marta 2005. godine

DOKUMENTI PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ

2. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj

3. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj,

4. Obra}awe Svetoga Protata Svete Gore Atoske povodom nacrta

Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve uputio je Obra}awe organima

POSLANICA VLASTIMA SVETOGA SINODA

Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, neprestano se staraju}i

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 30. novembar 2003.

BEOGRAD Motorolin najsavremeniji ure|aj za identifikaciju gra-

Hronika najavqenog slobodoubistva: Balkan, 17.1.2004.

Kana|ani, i pored straha od terorizma, odbili kartice

Samo Srbi i Izraelci

ID nije li~na karta

Hronika najavqenog slobodoubistva: Blic, 30.9.2004.

SVAKA KRAVA U KOMPJUTERU

P ROF . DR R OXER K LARK

Identifikacija qudi predstavqa povezivawe podataka iz pro{losti

Identifikacija, anomimnost i pseudonimnost

Pretwe u {emama baziranim na ~ipovima

Pretwe u vi{enamenskim identifikacionim {emama

Pretwe identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima

Rizici nadzora podataka

GLAS PROTESTA PROTIV ID KARTICA

J EROMONAH H RISTODUL S VETOGORAC

DNEVNA OBRADA ELEMENATA RA^UNARA BANKE PODATAKA

POSMRTNI LI^NI BROJ

Li~ne karte u svetu

Elektronski zdravstveni kartoni

Bezbednost na{ih podataka

BAZE PODATAKA U SRBIJI: OD STOKE DO QUDI

SLU^AJ CHOICE POINT

Predmet diskusije ovog stru~nog skupa je problem koji je aktuelan ne

Borba za gra|anska prava

Paranoja sa dobrim razlogom

Integracija podataka je opasnost za qudsku slobodu

Odnedavno je u Jugoslovenskom aerotransportu uvedeno identifiko-

PASTIRSKE POSETE EPISKOPA @I^KOG

02/15. mart (Sveti sve{tenomu~enik Teodor Kirinejski)

1. ONE SLU@E ZA DISKRIMINACIJU, KAO SREDSTVO PREDRASUDA

GLASOVI POMESNIH CRKAVA

Redakcijski odbor: proto|akon Rado{ M. Mladenovi} (odgovorni urednik), pro-

Izdava~: EUO Eparhije `i~ke, Kraqevo, Trg Svetog Save 4

You might also like