Elektrina merenja

2009/2010

MERNA
NESIGURNOST

Evaluacija merne preciznosti merna tanost

Merenje ima za cilj da nam pokae kvantitet pojave od

interesa. Rezultat merenja nije kompletan ako sa sobom ne
nosi informaciju o tanosti. (pravilno merenje je proces koji se ponavlja
dovoljan broj puta da bi se utvrdila tanost).

Tana vrednost se sa nekom verovatnoom nalazi u opsegu oko

izmerene vrednosti. irina tog opsega je informacija i mernoj
nesigurnosti.

1993 je Internacionalna organizacija za standardizaciju (International

Standard Organization - ISO) izdala Vodi za prikazivanje nesigurnosti
merenja (Guide to the Expression of Uncertainty of Measurements) u
kome su definisane osnovne oznake i relacije, kao i primeri primene.
Evaluacija merne preciznosti merna tanost

Definicije:
Merena veliina je centralni element seta
rezultata koji su dobijeni merenjem
Pravilno merenje se moe karakterisati kao stohastiki
(sluajni) proces

Merna nesigurnost je parametar koji

se pridruuje rezultatima merenja
Mernu nesigurnost karakterie disperzija. Mera disperzije je
standardna devijacija.

MERNA NESIGURNOST
KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

Komponente koje se odreuju iz statistike

raspodele izmerenih vrednosti su
karakterisane eksperimentalnom standardnom
devijacijom.

Standardna nesigurnost tipa A (oznaka uA) se

odreuje statistikom analizom rezultata koji su
dobijeni ponavljanjem merenja.
Uzrok ovog tipa standardne nesigurnosti se smatra
neodreenim
Veliina se smanjuje pri poveanju broja merenja.
 Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Posmatrajmo skup diskretnih

vrednosti (merenja), i na
horizontalnu osu nanosimo
izmerenu vrednost, a na
vertikalnu broj merenja pri
kojima je izmerena ta
vrednost.

Broj ponavljanja pojedine vrednosti nazivamo uestanost

rezultata merenja (fi).

Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Na ordinatu moemo nanositi

i relativnu uestanost
rezultata merenja (fi/n)
umesto uestanosti merenja.

m
1
x=
n
f
i=1
i xi , m n

i=1
f i= n Srednja vrednost merenja
 Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A
Histogram je grafiki prikaz rezultata merenja u kome
apscisa pokazuje skupove rezultata merenja unutar
opsega merene veliine, a ordinata uestanost njihovih
ponavljanja.
Pri merenju kontinualne veliine skup merenja ini diskretni skup koji se
razlikuju za diferencijalno male prirataje.

Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Grupisanje rezultata u intervale histograma u odnosu na ukupan

interval merenja R(x)=xmax-xmin, gde je xmax najvei, a xmin najmanji
rezultat.
Moramo obuhvatiti sve izmerene vrednosti, i svaki pojedini rezultat
mora da pripada samo po jednom intervalu.
Broj intervala
histograma je

m n +1
 Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Pri crtanju dijagrama na apscisu se nanose intervali histograma, a na

ordinatu uestanost intervala, relativna uestanost intervala ili
procentulana uestanost intervala. Uestanost intervala je broj merenja
koja pripadaju intervalu histograma, a relativna uestanost intervala
odnosu broja koji pripada pojedinom intervalu u odnosu na ukupan broj
merenja.
Normalizovani histogram - uestanost intervala se deli irinom intervala histograma.

Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Posmatrajmo proces merenja sa velikim broj ponavljanja

n , tako da broj merenja, irina intervala histograma se
moe smanjivati tako da zapravo postaje x
. 0
Obvojnica histograma je u ovom sluaju neprekidna funkcija
(prikazana na prethodnoj slici) i obeleavamo je sa f(x). Ova
nenegativna, realna i neprekidna funkcija je definisana za
svaki prirodan broj x i nazivamo je gustina raspodele
verovatnoe merenja. Ova funkcija se matematiki definie
jednainom:

P ( x i < X < x i+1 )

f ( x )= lim
x 0 x
 Raspodela rezultata merenja nesigurnost tipa A

Osnovni parametri koji karakteriu

nesigurnost tipa A su:
1. gustina raspodele verovatnoe rezultata
merenja f(x); i
2. funkcija raspodele verovatnoe
rezultata merenja F(x).
x

F ( x )= f ( x )d x
-

Evaluacija merne preciznosti merna tanost

Koristei gustinu raspodele verovatnoe moemo

napisati aritmetiku sredinu populacije i
standardnu devijaciju polulacije pomou sledeih
jednaina:

1 T
= lim f ( x)dx
T 2T T

= ( x- ) f ( x )d x
-
 Evaluacija merne preciznosti merna tanost

Najvanije osobine normalne (Gausove) raspodele su:

1) Gausova funkcija gustine raspodele je pozitivna i neprekidna za
svaku realnu vrednost promenljive x;
2) strmina zvonaste Gausove krive zavisi od tako to se smanjenjem
poveava strmina;
3) maksimalna vrednost zvonaste krive ( , 1 / ( 2 )
4) zvonasta kriva je osno simetrina u odnosu na vertikalu kroz
maksimum;
5) povrina ispod krive je jednaka 1;

Evaluacija merne preciznosti merna tanost

6) verovatnoa da se rezultat merenja nae na intervalu (x1,x2) je

x2
1 ( x - )2
e
-
P ( x1 < X < x 2 ) = 22 dx
2 x1

7) funkcija raspodele je odreena jednainom

x1
1 ( x - )2
e
-
F ( x1 ) = 22 dx
2 -
Evaluacija merne preciznosti merna tanost

Evaluacija merne preciznosti merna tanost

( z )=
1 -z
e 2
2

dz Z =( X - ) /
2
 MERNA NESIGURNOST
STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA A
Rezultati merenja pri dobro tanim merenjima imaju normalnu
raspodelu ako se u intervalu odreenom dvostrukom varijansom 2 u
odnosu na srednju vrednost merenja nalazi dve treine rezultata
merenja (66.6%).
Funkcija gustine
verovatnoe
normalne raspodele
(Gausove raspodele):
(x x)2

1 2 2
f ( x) = e
2

Sluajna raspodela je karakteristika sluajnih dogaaja i karakterie

merne nesigurnosti tipa A.

MERNA NESIGURNOST
STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA A
Rezultati merenja mogu da imaju i uniformnu raspodelu (ako sve
izmerene vrednosti pripadaju intervalu 2x u odnosu na srednju
vrednost merenja). U ovom sluaju 58% rezultata merenja pripada
intervalu 2 u odnosu na centralnu vrednost, i vai jednaina:

Uniformna raspodela esto obuhvata merne nesigurnosti tipa B.

MERNA NESIGURNOST
KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

Komponente nesigurnosti koje nastaju zbog oekivanih

dogaaja, tj. oekivane verovatnoe pojavljivanja (npr.
nesigurnost pri oitavanju vrednosti sa instrumenta,
nesigurnosti pasivnih elemenata pri merenjima).
Ove nesigurnosti odgovaraju sistematskim grekama u
klasinoj terminologiji. Ove nesigurnosti treba minimizirati.
Standardne nesigurnosti tipa B (oznaka uB) se odreuju
drugaijim postupcima od statistike analize rezultata dobijenih
ponavljanjem merenja.
Odreuju se pojedinanom analizom merenja
Ne zavise od broja ponavljanja merenja.

MERNA NESIGURNOST
KOMBINOVANA STANDARDNA NESIGURNOST

Standardne nesigurnosti tipa A i B su ortogonalne pa je

rezultujua nesigurnost data jednainom:

u C (x) = u 2 A (x) + u 2 B (x)

 MERNA NESIGURNOST
PROIRENA NESIGURNOST
Verovatnoa da se rezultat merenja nalazi u intervalu 2 je
relativno mala (66.6% u sluaju normalne raspodele i 58% u
sluaju uniformne raspodele). Proirena nesigurnost se definie
jednainom:
U ( x) = kuC ( x)
U je proirena nesigurnost, k faktor proirenja, uC kombinovana
standardna nesigurnost, i x merna veliina.
Faktor proirenja k utie na sigurnost da vei broj merenja
pripada intervalu koji smatramo sigurnim.
Za vrednost k=2 i sluajnu raspodelu dobijamo da je 95%
rezultata merenja pripada intervalu 2.

MERNA NESIGURNOST
RELATIVNA NESIGURNOST

Merne nesigurnosti mogu da se izraavaju i kao

relativne veliine u odnosu na merenu veliinu.
Relativna nesigurnost se dobija kao kolinik apsolutne
merne nesigurnosti i srednje vrednosti merenja. Ovo je
mogue u svim sluajevima osim kada je aritmetika
sredina jednaka 0.
Relativna nesigurnost se iskazuje u obliku

Gndr = X%pv
gde oznaka "pv" znai "od pokazane vrednosti, od oitane
vrednosti ili od ulazne vrednosti za merne instrumente.
U uputstvima za rad na engleskom jeziku ovome odgovaraju
oznake of input, of reading, i of setting. Prema tome, u
ovom sluaju najvea doputena greka je data u obliku
relativne greke pa se moe preciznije nazvati najvea
doputena relativna greka mernog sredstva.

Ako se pomenuta relativna nesigurnost, za

svaku vrednost merene veliine posebno,
prerauna u apsolutnu nesigurnost, moe se
dobiti odgovarajua najvea doputena
absolutna merna nesigurnost instrumenta.

Gnda = Gndr pv
Apsolutna merna nesigurnost zavisi od merene veliine i
proporcionalna je sa njom.
Apsolutna merna nesigurnost je najmanja na poetnom
delu opsega, a najvea na kraju opsega.
Dijagram najvee doputene relativne merne nesigurnosti jednog
voltmetra, Gndr = f(U), za konkretnu vrednost X = 1, kao i dijagram
odgovarajue (pretvorene) najvee doputene apsolutne merne
nesigurnosti, Gnda= f(U) = Gndr x.
x je merena veliina (napon) za koji je pretpostavljeno da ima tri
opsega: 1, 10, i 100 V.

isto apsolutna merna nesigurnost

Gnd = Y %ks
gde oznaka ks znai od kraja skale, od pune skale, ili od
opsega. Na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake of end
scale, of range, i full scale.
Najvea doputena merna nesigurnost zavisi iskljuivo od
postavljenog opsega merenja na mernom sredstvu, i u apsolutnom
iznosu je konstantna unutar jednog mernog opsega.
Odgovarajua (preraunata) najvea doputena relativna greka u
ovom sluaju je promenljiva i opada posmatrajui od poetka ka
kraju mernog opsega gde ima najmanju vrednost.
Na slici je dijagram najvee doputene apsolutne merne
nesigurnoosti Gnda ranije pomenutog voltmetra za konkretnu
vrednost Y = 1, kao i dijagram odgovarajue najvee doputene
relativne merne nesigurnosti, Gndr, koja se dobija pomou relacije
G nda
G ndr = 100
x
gde je x merena veliina ( npr. napon).

Kombinovana merna nesigurnsot u obliku

Gnd = (X% pv + Y% ks)
predstavlja kombinaciju prethodno opisanih
nesigurnosti.
 KLASA TANOSTI

Klasa tanosti je klasa mernog instrumenta koji zadovoljava

odreene metroloke zahteve potrebne za odravanje mernih
nesigurnsoti u zadatim granicama.
Klasa mernog instrumenta se definie jednainom
G nda
K =| | 100
x max
Prema jugoslovenskim standardima za pokazne instrumente
(JUS L.G1.020) merni instrumenti se svrstavaju u klase tanosti
0.1; 0.2; 0.5; 1; 1.5; 2; 2.5; i 5.

Primer za utvrivanje karakteristike

mernog instrumenta:

Neka je voltmetar klase 0.5, i skala od 0 do 150 V. Meri se

napon od 75 V, pa moemo odrediti najvee merne
nesigurnosti:

xmax = 0.5 * 150 = 0.75V

G nda = K
100 100
G nda 100
G ndr = * 100 = 0.75 * = 1%
x 75
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

Procena se zasniva na postojeim informacijama:

Specifikacija proizvoaa (klasa tanost elektromehanikog
instrumenta, parovi parametara koji karakteriu tanost digitalnog
instrumenta, tolerancija pasivnih elemenata)
Podaci o kalibraciji na osnovu sertifikata o mernom ureaju
Nesigurnosti referentnih podataka iz uputstava za upotrebu

Pri svemu ovome se podrazumeva da se merenje vri pri

propisanim radnim uslovima proizvoaa!

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Greka instrumenta definisana na klasian nain definie
maksimalno mogue odstupanje rezultata merenja od stvarne
vrednosti. Ova maksimalna apsolutna greka je:
K K - klasa tanosti
P = M
100 M - maksimalna vrednost koju moe
da pokae instrument

U intervalu {x -P, x +P} je najvea

verovatnoa nalaenja rezultata merenja.
Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela.
p K / 100
Nesigurnost itanja se odreuje is jednaine: u B = = = M
3 3
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Primer:
Odrediti proirenu mernu nesigurnost voltmetra sa pokretnim
gvoem. Pri ovom smatrati da je klasa tanosti K=0.5,
maksimalno pokazivanje instrumenta (opseg merenja) M=130 V, i
da je faktor proirenja k=2. Pri merenju pokazana vrednost napona
je bila 71.1 V.
S obzirom da na merenje mogu da utiu temperatura, magnetsko
polje, i druge pojave, vano je da se obezbedi da pri merenju sve te
smetnje budu u propisanim granicama.

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Reenje:
Proceniemo prvo standardnu nesigurnost tipa B:
p K / 100 0.5 / 100
uB = = M= 130 = 0.375V
3 3 3

S obzirom da se radi o merenju napona, merna nesigurnost je u Voltima.

Koristei zadati faktor proirenja k=2 dobijamo da je

U x = 71.1 0.75 V
Ova merna nesigurnost se moe prikazati i kao relativna vrednost.
Merna nesigurnost se dobija deljenjem merne nesigurnosti i
merenog napona, pa dobijamo da je ona 1.1%.
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Greka instrumenta x u klasinom smislu se definie kao

najvee odstupanje prikazane vrednosti od tane vrednosti.
Greka u procentima oitavanja 1 i greka u procentima od
opsega 2. Greka pokazivanja je:
X - izmerena vrednost
1 2
x = X+ M M - opseg merenja (najvea vrednost koju moe da
100 100
pokae instrument).
1 R - rezolucija instrumenta, vrednost veliine
x = X + NR izraena kroz broj kvantizacionih koraka.
100
N - broj kvantizacionih koraka
U intervalu { x-x, x +x} je najvea verovatnoa nalaenja rezultata
merenja. Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela.
Nesigurnost itanja se odreuje is jednaine:
1 1
X+ 2 M X + NR
x 100 100 x 100
uB = = = ili u B = = =
3 3 3 3

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Primer:
Odrediti proirenu mernu nesigurnost digitalnog ampermetra. Pri
ovom koristiti podatke proizvoaa (opseg merenja M=200 mA,
relativne greke: 0.1% od itanja, 0.05 % od opsega). Pri
ponavljanja merenja dobijen je rezultat Ix=60 mA
Proceniemo standardnu nesigurnost tipa B:
Reenje:
1 2 0.1 0.05
X+ M 60 + 200
u B = 100 100 = 100 100 = 0.09 mA
3 3
Za faktor proirenja k=2: I x = 60.0 0.18 mA, k = 2
Ako mernu nesigurnost izrazimo kao relativnu veliinu dobijamo da
je nesigurnost merenja struje od 60 mA 0.3%.
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost itanja)

Primer: Odrediti mernu nesigurnost tipa B ako je opseg

instrumenta M=200 mA, greka oitavanja je 0.1% od broja, a
ekran ima 4 cifre. Broj kvantizacionih nivoa greke je N=2. Pri
merenju pokazivanje je Ix=60 mA.
Reenje: 1 0.1 2
X + NR 60 + 200
uB = 100 = 100 2000 = 0.15 mA
3 3

I x = 60.0 0.3 mA, k = 2

U ovom sluaju dobijamo da relativna nesigurnost pri merenju

struje od 60 mA iznosi 0.5%.

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
Procena nesigurnosti tipa A je slina evaluaciji
sluajne greke u klasinoj metrologiji.
Procena nesigurnosti je bazirana na statistikoj analizi
n nezavisnih i jednako tanih ponovljenih merenja
(n1).
U ovom sluaju pretpostavljamo da je tana vrednost
veliine od interesa jednaka srednjoj vrednosti
(aritmetikoj sredini) pojedinanih rezultata merenja.
Standardna nesigurnost tipa A:
n
1 1 n
u A ( x) = ( X ) = i
n( n 1) i =1
( x x ) 2
, x = xi
n i =1
n broj ponavljanja merenja veliine x.
Ova procedura ima smisla samo ako je broj merenja vei od 10.
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

Primer:
Odrediti mernu nesigurnost ako su u toku ponavljanja merenja
napona dobijeni sledei naponi:
No. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
U[V] 5.0009 5.0019 4.9992 4.9998 5.0011 4.9989 5.0007 5.0003 4.9995 5.0014
Opseg mernog instrumenta je M=10 V, tanost oitavanja je
0.01%, a tanost opsega je 0.005%.
Reenje:
Procenjena tana vrednost merenja je:

1 n
UX = U i = 5.00037 5.0004 V
n i =1

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
Reenje (nastavak):
Procenjena merna nesigurnost tipa A je:
n
1
u A,U X = ( X ) = (U Xi U x ) 2 = 0.00032 V
n( n 1) i =1

Procenjena merna nesigurnost tipa B je:

1 0.01 0.005
X+ 2 M 5.0004 + 10
0.0005 + 0.0005
u B ,U X = 100 100 = 100 100 = = 0.00058 V
3 3 3

Kombinovana nesigurnost je:

uC ,U X = u 2 A,U X + u 2 B ,U X = 0.000322 + 0.000582 = 0.00066 V

 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
Reenje (nastavak):
Ako se ovaj rezultat proiri (k=2) dobijamo proirenu
nesigurnost
U X = 5.0004 0.0013 V; k = 2

Konano, moemo napisati i da je izmereni napon

UX = 5.000037 V sa nesigurnou od 0.026%, i
faktorom proirenja k=2.

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Indirektna merenja su procedure pri kojima nam rezultati

merenja veliine X omoguuju da primenom poznate
relacije Y=f(X) odredimo veliinu Y. Pri ovome veliina
od interesa moe da zavisi od N veliina Xi, i=1,2, .., N.
Ako je tada postoji i funkcionalna jednaina
y=f(x1,x2,..,xN), gde su x1, x2, .., xN procenjene vrednosti
veliina X1, X2, .., i XN. U ovom sluaju je merna
nesigurnost za meusobno nekorelisane promenljive:
N
f
uy = ( x u xi ) 2
i =1 i
gde je uy kombinovana standardna nesigurnost promenljive y, a
uxi je kombinovana standardna nesigurnost veliine xi.
 INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Merna nesigurnost indirektnih merenja

se javlja i zbog izbora metode koja unosi
greku. U ovom domenu iskustvo i
prouavanje merenja u literaturi su
jedini nain prevazilaenja problema.

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Primer: Procena merne nesigurnosti otpora koristei voltmetar i
ampermetar. Digitalni voltmetar moe da meri u opsegu od 200 mV,
0.1% je tanost oitavanja, a 0.05 % tanost opsega. U toku merenja
napon je Ux=150 mV. Analogni ampermetar moe da meri u opsegu do
1.2 A, klasa tanosti je K=0.5, i struja u toku merenja je Ix=0.4 A.
Reenje:
S obzirom na podatke je merna nesigurnost voltmetra odreena
jednainom:
0.1 0.05
150 + 200
uU = 100 100 = 0.14 mV ili 0.1%
3
Merna nesigurnost ampermetra je:
0.1 1.2
ui = = 0.0034 A ili 0.87%
3
 INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Reenje (nastavak):
Standardna nesigurnost merenja otpornosti V-A metodom je:
(U / I (U / I 1 U
uRx = ( uU ) 2 + ( u I ) 2 = ( uU ) 2 + ( 2 ui ) 2 = 3.2 m ili 0.88%
U I I I

Ako uvedemo i proirenu nesigurnost sa koeficijentom proirenja k=2

dobijamo da je veliina od interesa:
Rx= U/I = 375 6.4 m; k=2, ili Rx= 375 m sa tanou od
1.7% i faktorom proirenja k=2.

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Primer:
Odrediti mernu nesigurnost merenja snage trofazne mree: Px
= P1 + P2 + P3.
Vatmetar koji se koristi za merenje ima opseg od 2400 W,
klasa tanosti je 0.5, a snage koje se mere su P1 = 1600 W, P2
= 1200 W, i P3 = 2000 W.

Reenje:
Prvo emo odrediti standardi nesigurnost instrumenta:
0.5 2400
u P1 = u P2 = u P3 = = 6.9 W
100 3
 INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Reenje (nastavak):
Standardna nesigurnost snage je ako koristimo tri vatmetra:

( P1 + P2 + P3 ( P + P + P ( P + P + P
u Px = ( u P1 ) 2 + ( 1 2 3 u P2 ) 2 + ( 1 2 3 u P3 ) 2 = 12 W
P1 P2 P3

Uzimajui i faktor proirenja 2 dobijamo da je

PX=P1+P2+P3=4800 W 24 W, ili
ako se koristi relativna nesigurnost
PX=4800 W sa nesigurnou od 0.5%.