Marinko Loli UDK: 378.1(4971.11): 316.4.

052
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Pregledni lanak
Beograd

UNIVERZITET I NAUKA U SRBIJI U

KONTEKSTU EVROPSKIH INTEGRACIJA 1

Apstrakt: Autor razmatra uslove nastanka srednjovekovnog univerziteta,

shvaenog kao korporacije fakulteta, i govori o filozofskim idejama koje su uticale
na stvaranje i irenje moderne ideje univerziteta, sigurno jedne od najznaajnijih in-
stitucija znanja koja je nastala u modernoj epohi. U ovom radu posebna panja bie
posveena razmatranju razliitih filozofskih ideja univerziteta koje su prethodile
stvaranju tzv. Humboltove ideje univerziteta koja je u poslednja dva veka, bez obzira
na periode krize, imala u savremenom visokom kolstvu dominantnu poziciju.
Drugi deo rada posveen je razmatranju procesa konstituisanja prvog srp-
skog univerziteta. U ovom delu rada bie analizirane razliite rasprave i projekti
univerziteta koji su tokom 19. i poetkom 20. veka nastali u krugovima srpske intelek-
tualne elite i koji su bitno uticali na institucionalni karakter i obrazovni profil prvog
srpskog univerziteta.
Trei deo rada obuhvata razmatranje etiri razliite faze razvitka modernog
univerziteta i univerzitetske nastave u Srbiji u XX veku. Prvu fazu ini period od osni-
vanja Beogradskog univerziteta (1905) do poetka Prvog svetskog rata. Druga faza
je posveena razmatranju univerzitetskog obrazovanja u meuratnom periodu, a
trea i etvrta faza obuhvataju analizu razvitka i funkcionisanja univerziteta u doba
komunizma i poetak tranzicije. Burne promene u naem drutvu devedesetih godina
XX veka, najavile su nova traganja i temeljna preispitivanja stanja na naim visoko-
kolskim institucijama s osnovnim ciljem da se njihov nain i program rada uskladi
sa savremenim evropskim univerzitetskim standardima i na taj nain pripremi njiho-
vo integrisanje u mreu evropskih univerziteta.
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

Kljune rei: Ideja univerzitet, Humboltova ideja univerziteta, filozofija, in-

tegracija, institucije, obrazovanje, znanje, reforma.

I. Nastanak moderne ideje univerziteta

Nasuprot pojmu univerziteta, shvaenom kao korporacija fa-

kulteta, koji je nastao sredinom 12. veka, veina istraivaa smatra
1
Ovaj tekst je raen u okviru naunoistraivakog projekta Instituta za filozofiju
i drutvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih
procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost, koji finan-
sira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije pod brojem 149031.
115
 da je ideja univerziteta istorijski novijeg datuma i da se o njoj u sav-
remenoj filozofiji raspravlja, neto vie od dva veka.
Sticanje svesti o osobenom karakteru univerziteta kao obra-
zovne institucije teklo je veoma sporo i trajalo je skoro est vekova.
Prema istraivanjima znamenitog francuskog istoriara aka Le
Gofa, koja obuhvataju tri jasno okarakterisane etape razvitka sred-
njovekovonog univerziteta: postanak, krizu sazrevanja i sklerozu,
najvanije momente u sticanju svesti univerzitetlija predstavlja ra-
zumevanje njihovog poloaja i njihovog razvoja u drutvu srednjo-
vekovnog zapada.
Prve znake nove svesti u novoformiranim univerzitetskim
korporacijama, Gof prepoznaje u postavljanju zahteva univerzitet-
skih ljudi za promenom radne sredine i njihovom iskazivanju potre-
be da se ivi od sopstvenog rada. Zbog ovog svog stava, predstavnici
univerziteta doli su u sukob s tradicionalnom monakom sredinom.
Za razliku od monake, novi univerzitetski ambijent ini gradsko
okruenje. Posmatrano iz ove perspektive, problem osveivanja
buduih pripadnika univerziteta, moe se, po Gofovom miljenju,
razumeti i kao poetak sticanja svesti o modernom urbanom drutvu.
Kao kljunu kakrakteristiku te nove kolske i drutvene grupe, fran-
cuski istoriar istie relativno jasno artikulisano uverenje o nemo-
gunosti da se vlastita egzistencija temelji na delatnostima koje nisu
u skladu s nastavnikim pozivom; pre svega prosjaenje i razliiti
oblici manuelnog rada.
Odbacivanje manuelnog rada i prosjaenja, od strane univerzi-
tetlija, predstavlja poetak velikih sporova meu pripadnicima univer-
ziteta u XIII veku. U krugovima srednjovekovonog svetenstva, sve
vie se istie neophodnost da se svetenik opredeli izmeu intelektual-
nog i manuelnog rada. To je jasan dokaz da postoji svest o potrebi spe-
cijalizacije uenog svetenika koji mora da suzi udeo manuelnog rada
u svom ivotu. Stoga, po Gofovom miljenju, meu pripadnicima sve-
MARINKO LOLI

tenstva uskoro postaje opte prihvaen i uobiajen stav da raditi svo-

jim rukama to vie nije posao clericusa. (Gof, 1997)
Promena svesti, o vrednosti nauke i znanja, pokazae se usko-
ro, u jo jednom vanom aspektu kod Franje Asikog. Naime, ovaj
teolog izriito tvrdi, da je nauka nespojiva sa siromatvom. (Gof,
1997) To uverenje ima svoj oslonac u tradicionalnom shvatanju
znanja i nauke kao poseda, svojine, blaga. S ovim stavom T. Asikog

116
potvreno je da je specijalizacija postala nezaobilazna norma inte-
lektualnog rada. Drugim reima, poput drugih zanimanja prihvae-
no je da i univerzitetlija ima svoj zanat. Time je, po Gofovom mi-
ljenju, i na teorijskom polju opravdan sutinski fenomen podele
rada koji predstavlja temelj specifine univerzitetske delatnosti.
Nastojei da na koncizan nain sumira svoju analizu o kon-
troverznom toku i razvitku svesti srednjovekovnog univerziteta, Gof
ukazuje na shvatanja ana ersona koja, na upeatljiv nain pokazu-
ju, da su u sumrak srednjeg veka temelji univerzitetske osobenosti i
dosotojanstva onako kako su definisani od Abelara do Sigera od
Barbanta nestali ili su uspeno potkopani. (Gof, 1997) Dodue, i
erson, po Gofovom miljenju, svojim isticanjem da je univerzitet
majka studija, uiteljica nauke i nastavnica istine podsea na inte-
lektualne i naune vrline univerziteta.
Ali, za Gofa se postavlja pitanje kakav je karakter istine kojoj
nas poduava univerzitet? ta je sutina svetlosti kojom on zrai?
Ova pitanja neminovno se postavljaju pred istraivae koji se bave
karakterom i misijom srednjovekovnog univerziteta. Odgovor na ta
pitanja mogue je potraiti u analizi srednjovekovne slike ivota i
strukture srednjovekovnog univerziteta. Prema tim shvatanjima
ljudska egzistencija moe se podeliti na tri oblika: telesni, platonski i
graanski ivot, politiki ili opti ivot i ivot milosti, boanske ili
duhovne. U srednjovekovnoj aksiologiji svaki od ovih momenata
ljudskog ivota ima svoje specifine osobenosti. Prvi je propadljiv,
drugi je odriv, a trei je neprolazan. Nesmnjivo je da kod ersona
postoji uverenje da je univerzitet institucija koja ima mo da upra-
vlja svim aspektima ljudskog ivota. Prema tom shvatanju telesnim FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

ivotom upravlja Medicinski fakultet, politikim ivotom Fakultet

vetina, a boanskim ivotom Teoloki fakultet. Meutim, treba rei
da hijerarhija koja postoji izmeu tih stepena daje posebnu cenu dru-
gom i treem.
Dajui prednost, politikoj vetini i teologiji, u odnosu na me-
dicinu, erson, po Gofovoj oceni, pokazuje da, krajem srednjeg veka,
intelektualna funkcija univerziteta postepeno gubi na vanosti pred
njegovom politikom i duhovnom ulogom. Politika uloga srednjove-
kovnog univerziteta ima osoben karakter. Ona je po definiciji strogo
podreena duhovnim ciljevima. Stoga univerzitet stremi ka istinskoj
emancipaciji i slobodi naroda Francuske, te obnovi hrama ne materi-
jalnog, nego duhovnog i mistinog tela svete crkve. (Gof, 1997)
117
 Tako, prema ersonu, univerzitetlija stie svest o novom po-
zivu u celini politikom, a ire gledano, nacionalnom i meunarod-
nom. Pokazuje se da se profesionalna svest srednjovekovnog uni-
verziteta na pragu modernog doba menja u moralnu svest. Kako je
odreeno mesto univerzitetlije u naciji i u svetskom drutvu? Koje
vrednosti on nastoji da zastupa, da unapredi i da brani?
Po Gofovom miljenju, poricanjem profesionalne svesti, er-
sonovski univerzitetlija istovremeno odbija i sredstva za vrenje tih
novih prerogativa. Iako je univerzitet, ostao i krajem srednjeg veka,
otvoren za pridolice, on je po svom karakteru, bio jo samo jedna
kasta. Kastinski karakter univerziteta istie i erson, smatrajui da je
bez obzira na svoju otvorenost prema svim klasama drutva, univer-
zitet bio kasta po svom mentalitetu i svojoj funkciji. Korporacija ru-
kovatelja knjigom preobrazila se u grupu verglakih teologa koji su
se nametali za policajce duha i obiaja i spalitelje knjiga. Upravo
zbog naputanja svoje profesionalne uloge, Gof vidi kljuni razlog
zbog kojeg srednjovekovne univerzitetlije, nisu uspele da do kraja
dovedu svoje profesionalno osveivanje.
Razliku izmeu srednjovekovnog univerziteta i moderne ide-
je univerziteta, koja se javlja krajem 18. i poetkom 19. veka, u epo-
hi nemakog klasinog idealizma, prvi put je izrazio Imanuel Kant
novim tumaenjem tradicionalne podele na vie i nie fakultete
u svom spisu Spor Teolokog i Filozofskog fakulteta (1798). Kanto-
vo shvatanje razdeobe fakulteta predstavljalo je uputstvo za organi-
zaciju savremenih univerziteta, odnosno, za organizaciju univerzi-
tetske nastave na nemakim univerzitetima. Kant je prihvatio staru
podelu fakulteta na tri via (teoloki, pravni i medicinski) i jedan nii
(filozofski). Meutim, svojim obrazloenjem kriterijuma podele fa-
kulteta, on je na radikalan nain promenio samu arhitektoniku tradi-
cionalnog univerziteta:
Prema umu bi se dakle nalo obino prihvaeno rangiranje
MARINKO LOLI

meu fakultetima; naime prvo teoloki, zatim pravni i napokon medi-

cinski fakultet. Prema prirodnom instinktu naprotiv bio bi oveku le-
kar najvaniji mu, jer mu ovaj produuje njegov ivot, nakon toga
najpre onaj koji je upuen u pravne stvari, koji mu garantuje da e sa-
uvati ono to je sluajno Njegovo, a tek bi se na kraju (gotovo samo
kad doe umiranje), iako se dodue radi o blaenstvu, traio sve-
tenika; jer i on nam, ma koliko i slavio sretno blaenstvo budueg

118
sveta, ipak, budui da nita od njega pred sobom ne vidi, enjivo
eli, da ga lekar u ovoj dolini suza jo uvek neko vrem odri.
(I. Kant, 1991, 37.)
Na kopernikanski preokret, koji je izazvalo Kantovo odre-
enje poloaja pojedinih fakulteta na univerzitetu ukazuje u svom
pregledu istorije obrazovanja V. Bazala istiui da je uz male izmje-
ne klasino sveuilite od kraja 18. stoljea do danas imalo etiri fa-
kulteta: filozofski, teoloki, pravoslovni i medicinski. Filozofija se na
mnogim sveuilitima brzo podijelila na humanistike nauke i na pri-
rodoslovlje, a na drugima se to dogodilo tek sredinom 20. stoljea.
Teologija se odrala na sveuilitima koja su zadrala stari ivotni na-
zor, a na drugima je ukinuta. (V. Bazala, 1980, 194). Nastojei, posle
Drugog svetskog rata, da rehabilituje Humboltovu ideju univerziteta,
koja je u Nemakoj doivela potpuni krah, dolaskom nacista na vlast
(Slobodan unji, 1993), tridesetih godina prolog veka, Karl Jaspers
posebnu panju posvetio je mestu i ulozi filozofskog fakulteta u isto-
riji moderne evropske ideje univerziteta. Prema Jaspersu filozofski
fakultet ima izuzetan poloaj. On prvobitno nije bio priprema za neki
odreeni poziv, nego je bio pripremna kola za sve druge vie fa-
kultete. Taj poloaj se promenio. Od pripremanja on je postao osnova.
On sam za sebe obuhvata sve nauke. (K. Jaspers, 2003)
Veina istraivaa koji su se bavili razmatranjem problema
konstituisanja modernog univerziteta, smatra da su Kant, Fihte, He-
gel, eling, Gete, iler i Humbolt, svojim filozofskim i pedagokim
idejama bili glavni inicijatori promena koje su se krajem 18. i poet-
kom 19. veka dogodile u nemakom akademskom ivotu, i iz kojih je
roena nova ideja univerziteta. Ne umanjujui nimalo ulogu i nekih
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

nemakih knjievnika u stvaranju ideje univerziteta, treba naglasiti

da su i Humbolt svojim naunim radovima, ali i svojim neposrednim
angaovanjem u Pruskom ministarstvu, u kome je bio na visokim
poloajima, i naroito Fihte, svojim celokupnim naunim i filozof-
skim delom, ali i svojom neposrednom univerzitetskom delatnou,
vodei borbu za ideju univerziteta, vodili glavnu bitku za u evrop-
skim razmerama istorijsku reformu tadanjih univerziteta.
Obino se smatra da centralno mesto ideje nauke u Fihteovoj
filozofiji odgovara sredinje mesto Filozofskog fakuteta na univerzi-
tetu. Prema Fihteu, duh filozofije garantuje duh naunosti i drugim
naukama i proiruje se i na njih. Filozofija svoju metodu prosleuje i

119
 na izuavanje drugih nauka. Po Fihteovom miljenju, studiranje sva-
ke druge nauke poinje sa studiranjem filozofije. Fihte smatra da filo-
zof mora prethodno dati sumu svih znanja, jedan enciklopedijski
pregled celokupne nauke u njenom organskom jedinstvu. On ujedno
mora da odreuje poslednje svrhe znanja uopte, i da ostalim nau-
nim disciplinama, ukae na njihovo mesto u korpusu nauka. Nauka
koju Fihte iskljuuje iz korpusa nauke jeste teologija, i to ukoliko je
ona po svom karakteru dogmatska. Po njegovom miljenju, ona moe
biti nauka samo kao nauka religije. Time je Fihte u svojoj hijerarhiji
nauka postavio filozofiju na mesto teologije.
Imajui u vidu znaaj koji Fihte daje filozofiji, moe se rei
da, za njega, u stvari filozofski fakultet predstavlja univerzitet. Drugi
fakulteti, pravo, medicina, teologija, koji su inili sredite srednjove-
kovne koncepcije univerziteta, imaju status specijalistikih kola,
koje slue normalnom funkcionisanju ivota u dravi. Filozofski fa-
kultet, meutim, po Fihteu ima zadatak da utemeljuje ivot univerzi-
teta i da svojim filozofskim principima obezbedi slobodu nauke. To
je, po Fihteovom miljenju, mogue postii samo ako se jedino filo-
zofija bavi poslednjim svrhama znanja i na taj nain omogui posto-
janje svesti o jedinstvu svih naunih znanja. Otuda su se i Fihte i npr.
lajermaher, snano borili protiv pukog jednostranog, fahovskog
obrazovanja, pomou koga drava unitava samo vaspitanje i obra-
zovanje i naunu tenju udaljava od njenih korena i poslednjih svrha.
Fihteov je bio izriit u svom stavu da univerzitet ne sme postati kola
za praksu. Nauniko obrazovanje na treba da proizilazi iz potreba
mehanikih zanimanja niti iz potreba odreenog poziva.
Prema Fihteu, univerzitet ima dvostruku ulogu. S jedne strane,
on treba da pomogne duhovnu integraciju Nemaca, a s druge strane
ima zadatak da izvri organsko ujedinjenje oveanstva pomou nau-
ke. Neki Fihteovi tumai smatraju da time kosmopolitsko miljenje
dobija prusko-nemaki lik, to e kasnije postati jedna od najpoznati-
jih kontroverzi Fihteove filozofije. Fihte je, meutim, u Patriotizmu i
MARINKO LOLI

njegovoj suprotnosti pokazao da u njegovom shvatanju ne postoji du-

alizam izmeu patriotskog i kosmopolitskog. Fihteova snana i opti-
mistika poruka da e narod koji ima najtemeljnije i najsvestranije
obrazovanje biti ujedno i najmoniji i najsreniji meu narodima
svoga vremena, izreena u osvit XIX veka postala je glavna ideja vo-
dilja, ne samo nemake prosvetne politike, ve i mnogih drugih naro-
da u Evropi u tom razdoblju.
120
II. Problemi konstituisanja univerziteta u Srbiji

Uporedo sa stvaranjem moderne srpske drave poetkom

XIX veka zapoeo je i razvitak modernog kolstva u Srbiji. Izgrad-
nju visokokolskih ustanova, kao jednog od kljunih uslova moder-
nizacije drave i drutva, pratile su brojne prepreke koje su najee
bile materijalne prirode, ali su i sukobi i neslaganja naune i politi-
ke elite oko razliitih koncepcija univerziteta i shvatanja obrazovne,
naune, vaspitne i drutvene uloge najviih obrazovnih ustanova
usporavala bri razvitak visokog kolstva u Srbiji.
Prvi deo rada bie posveen raspravama srpske intelektualne
elite o modernoj ideji univerziteta i razmatranju diskusija i polemika
koje su u XIX veku u naoj kulturnoj javnosti voene oko razliitih
koncepcija univerziteta, njegovoj naunoj, vaspitnoj, kulturnoj i po-
litikoj ulozi u drutvu.
Drugi deo istraivanja bavi se samim procesom konstituisa-
nja prvog srpskog Univerziteta, uvoenjem evropskih standarda
naunog rada, reorganizacijom nastave i upravljanja u skladu sa tada
prihvaenim evropskim pedagokim metodama, koje su predstavlja-
le neophodan uslov za podizanje obrazovanja u Srbiji na Univerzi-
tetski nivo.

III.Razvitak i reforme srpskog univerziteta u XX i XXI veku

U treem delu rada bie osvetljena pojava razliitih politikih

ideologija (faizam, nacizam i liberalizam) i ispitana njihova uloga u
razaranju humboltovske ideje univerziteta u prvoj polovini XX veka.
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

Posebna panja u ovom istraivanju bie posveena analizi re-

formi univerziteta u komunistikom periodu (19451990). Shvatanje
univerziteta u doba socijalistike izgradnje moe se grubo svesti na
dva osnovna modela, koji ine; funkcionalistika i racionalistika
koncepcija univerziteta. U vremenskom periodu od 19451965 dru-
tvu su bili potrebni visokokolski obrazovani strunjaci za skoro sve
oblasti tada veoma ubrzanog privrednog razvoja jugoslovenske dra-
ve. Stoga je univerzitet imao zadatak da stvori to vei broj visoko-
obrazovanih strunjaka za razliite oblasti privrede i kulture: indu-
striju, graevinarstvo, vojnu industriju ali i strunjake za potrebe
naglo proirene kolske i zdravstvene mree.
121
 Polovinom ezdesetih godina prolog veka poinje da se obli-
kuje racionalistiko poimanje univerziteta. Iz te perspektive, nauka i
na nauci zasnovano obrazovanje predstavljaju sredstvo za reavanje
socijalnih, politikih i ekonomskih problema. U tom shvatanju, uni-
verzitet kao obrazovna institucija, ima zadatak da efikasno zadovolji
potrebe drutvenog inenjeringa.
Merkantilistika koncepcija univerziteta, koja se u svetu
javlja osamdesetih godina XX veka, kod nas se kao trend pojavila
deceniju kasnije, osnivanjem prvih privatnih univerziteta. Sutinska
novina u ovako shvaenoj koncepciji univerziteta jeste tenja da se
univerzitet tretira kao preduzee koje proizvodi znanje i na slobod-
nom tritu prodaje nastavne i naune usluge. Promena ekonomskog
sistema drutva odrazila se i na ekonomski poloaja univerziteta i
bitno je uticala na promenu ciljeva visokokolske nastave. Od uni-
verziteta i drugih ustanova visokokolske nastave trai se da, prema
potrebi trita radne snage, usko specijalistiki, studente obrazuje za
odreene kompetencije, a ne, kao u doba klasinog univerziteta, za
ideale. Shodno tome, smatra se da univerzitetom kao institucijom,
bez obzira da li je u dravnom ili privatnom vlasnitvu, valja u eko-
nomskom pogledu upravljati u skladu sa nainima upravljanja u
privredi, da se njegova uspenost moe meriti stopom profita koji
stvara, a da rektori i dekani treba u svakodnevnom rukovoenju pre
svega da se postave kao direktori. Ovaj trend, na specifian nain
uticao je i na poetak reforme beogradskog univerziteta uvoenjem
kategorije samofinansirajuih studenata i davanjem prava fakulteti-
ma da slobodno donose odluke o visini kolarine.
Burne promene u naem drutvu, devedesetih godina, tek mi-
nulog veka, i svest o kontroverznom i sloenom procesu evropskih
integracija olienom u tehnokratskoj ideji Evropske Unije, najavile
su nova traganja i temeljna preispitivanja stanja u naim visokokol-
skim institucijama, ime je pitanje reforme univerziteta ponovo do-
MARINKO LOLI

vedeno u iu, ne samo akademske, ve i ire kulturne i politike

javnosti. U politikoj i akademskoj javnosti stvorena je atmosfera da
je reforma univerziteta neodloan imperativ. Meutim, i pored rela-
tivno povoljne atmosfere, neki pokazatelji govore nam da se u refor-
mu Univerziteta ulo nepromiljeno i brzopleto. Poetku reforme
nije prethodila ozbiljna analiza stanja u oblasti univerzitetskog obra-
zovanja. Da bi reforma univerziteta bila temeljita, sveobuhvatna i

122
korenita ona mora biti promiljena, savesno i odgovorno pripremlje-
na. Na samom njenom poetku, kao nit vodilja itavog refomskog
poduhvata, mora stajati razvijena zamisao budueg lika univerziteta.
Takva zamisao moe nastati u onom prostoru koji je, na jednoj stra-
ni, omeen vrstim opredeljenjem za produktivan univerzitet saob-
raen razvojnim potrebama demokratskog drutva, a na drugoj, da se
ne treba ogluiti o ono to je tokom dugog vremena, i kod nas i drug-
de, posvedoilo svoju trajnu vrednost i opravdanost.

Literatura
Babi, Jovan, (1998): Moral i nae vreme , Beograd
Baki, Vojislav, (1899): O srpskom univerzitetu, Prosvetni glasnik, br. 8,
str. 433-436.
Beli, Aleksandar, (1919): Univerzitet kao nacionalna ustanova, Zagreb,
str. 20.
Bojovi, Sneana, (1986): Reforme Liceja i Velike kole i osnivanje uni-
verziteta u Srbiji, Istorijski glasnik, br. 1, str.69-82.
Borkenau, Franc, (1983): Prelazak sa feudalne na graansku sliku sveta,
Beograd/Zagreb
Burkhart, Jakob, (1991): Renesansa i Italiji, Beograd
Derida, ak, (2002): Kosmopolitike, Beograd
Dimi, Ljubodrag, (1997): Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji
1918-1942, trei deo, Stubovi kulture, Beograd.
aja, Ivan, (1919): Teologija i Univerzitet, Demokratija, sreda, 2. jula,
Beograd, str. 1.
urovi, Arsen (2004): Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

1905-1914, Beograd, str. 808.

J.G.Fichte, (1845/1846): Saemmtliche Werke, Hrsg. von I. H. Fichte, Berlin
J.G.Fihte, (1976): Uenje o nauci, Beograd
J.G. Fihte, (1979): Zatvorena trgovaka drava, Beograd
J.G. Fichte, (2001): Filozofija zidarstva, Zagreb
Gavrilovi, Bogdan, (1906): Evolucije vie nastave u Srbiji, Beograd, str. 22.
Gavrilovi, Bogdan, (1911): Civilizacija i nauka, Beograd, str. 3-22.
Gavrilovi, Bogdan, (1912): Socijalni zadatak univerziteta, Beograd, str. 3-19.
Gof, Le ak, (1982): Intelektualci u srednjem veku, Zagreb
Gof, Le ak, (1997): Za jedan drugi srednji vek vreme, rad i kultura zapa-
da, Novi Sad, 171-235.

123
 Hobs, Tomas, (2004): Levijatan, Zagreb
Jaspers, Karl, (2003): Ideja univerziteta, Plato, Beograd
Jovanovi, Milivoje, (2001): Impersonalije, Beograd
Jovanovi, S., (1914): Univerzitetsko pitanje, Beograd, str. 5-13.
Jovanovi, S., (1921): Otvaranje novih fakulteta na Beogradskom Univer-
zitetu, Prosvetni glasnik, Beograd 129-133.
Kamuf, Pegi, (1999): Univerzitet u dekonstrukciji ili podela knjievnosti,
prevela B. Arsi, Beograd, str. 406.
Kant, Imanuel, (1974): Um i sloboda, zbornik, Beograd
Kasirer, Ernst, (2006): Kant ivot i uenje, Beograd
Kazimirovi, Radovan, (1913): Bogoslovski fakultet srpskog univerziteta,
Beograd, str. 3-32.
Kazimirovi, Radovan, (1919): Bogoslovski fakultet Beogradskog univer-
ziteta, etvrtak 26. jun, Demokratija, br. 49., Beograd, str. 1.
Kazimirovi, Radovan, (1920): Nauka i demokratija (Povodom otvaranja
novih fakulteta: Bogoslovskog, poljoprivrednog i Medicinskog),
Demokratija, Beograd, str. 1.
Kurcijus, E.R., (1996): Evropska knjievnost i latinski srednji vek, Beograd
Lasch, Christopher, (1986): Narcistika kultura Ameriki ivot u doba
smanjenih oekivanja, Zagreb
La, Kristofer, (1996): Pobuna Elita i izdaja demokratije, Novi Sad
Leksis, V., (1904): Pregled sadanjeg ureenja nemakih Univerziteta,
Prosvetni glasnik, Beograd, str. 553-569.
Libera, Alan (2005): Misliti u srednjem veku, Beograd, str. 158-199.
Liotar, .F., (1988): Postmoderno stanje, Novi Sad
Lwith, Karl, (1988): Od Hegela do Niea, Sarajevo
Mil, J.S., (1989): Izabrani politiki spisi, Zagreb
Mili, Vojin, (1986): Sociologija sazananja, Sarajevo
Paneneberg, Volfart, (2003): Teologija i filozofija, Plato, Beograd.
Petronijevi, Branislav, (1911): Teoloki fakultet beogradskog Univerzite-
ta, Demokratija, nedelja, 22. jun, Beograd, str. 1.
Petronijevi, Branislav, (1923): Osnovi teorije saznanja, Beograd
MARINKO LOLI

Popovi, M. Atanasije, (1930): Nepristrasna kritika, Beograd, str. 9-16.

Popovi, M. J., (1904): O Univerzitetskom pitanju kod Nemaca, Nastav-
nik, 11/12, novembar-decembar, knj. XV, str. 457-470.
Raanje moderne srpske kulture, (2006) zbornik radova, Zavod za proua-
vanje kulturnog razvitka, Beograd
Religijski dijalog razumevanje kroz vekove, (2003) zbornik, priredili M.
Vukomanovi i M. Vuini, Beograd.

124
Slijepevi, oko, (1991): Istorija Srpske pravoslavne crkve, Beograd.
indler, F., (1906): Poloaj i znaaj teolokog fakulteta, Glasnik pravo-
slavne crkve, Beograd, str. 443-458.
Ideja Univerziteta, (1991), zbornik (I. Kant, F. eling, F. Nie), Zagreb, str.
250.
Izmeu autoritarizma i demokratije, (2004), zbornik knj. II, Podgorica,
Beograd, Zagreb.
U odbranu Univerziteta, (1997), zbornik radova (J. Habermas, R. Rorti, ...)
Beogradski krug, br. 3-4
Univerzitet Kralja Aleksandra I, (1899), Prosvetni glasnik, juni, str. 341-343.
Univerzitet u Beogradu 1838-1988, (1988), Beograd
Universitt und modernen Welt (1962), Hrsg. Richard Schwarz, (A. Dempf,
W. Flitner, K. Jaspers. T. Litt, E. Spranger...), Berlin
Univerzitet u Srbiji, (1988), posebno izdanje NSPM, Beograd, str. 1-294.
Vodi kroz filozofiju, (2003), priredio Peter Kozlovski, Plato, Beograd.
Zakon i uredbe, (1906), Beograd
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, (2003), zbornik (M. Mitrovi, R. Radi,
i dr. ) Beograd.

Marinko Loli

UNIVERSITY AND SCIENCE IN SERBIA IN CONTEXT

OF EUROPES INTEGRATION
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2006

Summary

Author consideing, appearing and existing modern idea about university like
one of the most important institution of knowledge which is arise in modern epoche.
In this work particular attention will be initiated on consideries different ideas and
conception university which were before so-called Himbolts idea of university
which has global disposition and which is in the last two centuries regardless on peri-
od of crisis, had dominant position in contemporary highschool education..
The secund part of work is consecrated on analysis constitute the first serbi-
an university. In this part of work will be analyze different treatise and projects of
university which are during 19. and on the begining of 20. century arise in circle of
serbian intellectual elite in which are essentialy influence at form of institutionalty
profil the first serbian university.

125
 The third part of work surroud there different phase of develop on university
and university education in Serbia in XX and on the begining of XXI century.
The first phase present the time between two war; the second phase is conse-
crate the time of and the third phase consecrate the last decade of XX and the first de-
cade of XXI century in which are tempestuous changes in society announce
newsearching and fundamental overguestioning the state in our highschool instution
with primary target that thears work cordinate with standard of europien universitys
and that way accomplish thears integration in net of european universities.
Key words: Idea of university, Humbolts idea university, philosophy, inte-
gration, institution, knowledge, education.
MARINKO LOLI

126