O P TA PE DAG O G I JA

- VASPITANJE

1. Znaaj vaspitanja za razvoj pojedinca i drutva

Vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam. Ono se odnosi na sve to ljudi planski, svesno i
organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to preduzima drutvo u
odnosu na vaspitanika, tako i ono to vaspitanik ini u odnosu na drutvo. Kako se menjalo
drutvo tako se menjao i poveavao znaaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve vee
koliine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspenijeg i lakeg ivota u
savremenom svetu - stvoreno ''drutvo koje ui'', a ovek je sam sebe doveo u situaciju da se
stalno usavrava i ui, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane linosti
vaspitanika. Vaspitanje postaje doivotan proces. A kulturan ovek se razlikuje od nekulturnog jer
mu je bogatija riznica ciljeva. Znaajno je zbog meusobnog zbliavanja ljudi i uspenije
komunikacije i predupreivanja negativnih pojava kao to su agresivnost, egoizam, izdaja,
gramzivost, asocijalnost i drugo. Vano je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera
vaspitanika.

2. Mogunosti i granice vaspitanja

Kako mogunosti, tako i granice vaspitanja lee u nasleenim osnovama, uslovima drutvene
sredine u kojima se linost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u
linom angaovanju vaspitanika. Mogunosti i granice ljudskog vaspitanja su drutveno-istorijski
uslovljene, jer ovek ivi i razvija se u odreenim drutvenim okolnostima. Takoe zavise i od
pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i
druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajuim
faktorima. A vana uloga nastavnika je da nae taj balans izmeu ovih odnosa, da otkrije
sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odluujui faktori u razvitku linosti

Bitni faktori koji utiu na razvoj linosti su: naslee, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

Naslee je proizvod dosadanjeg ivota ljudi i genetska predodreenost linosti (telesna graa,
endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik ivi. Ovi
faktori su meusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i linost

Vaspitanje je najiri pedagoki pojam i odnosi se na sve to ljudi sistemski, namerno,

organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane
linosti. Proces vaspitanja linosti kroz njenu aktivnost i delatnost je vieslojan.

*U njemu se mogu izdvojiti tri procesa:

 1. proces usvajanja, znanja i umenja racionalna osnove

2. proces razvijanja psihofizikih sposobnosti vrednosna i humanistika

3. formiranje pogleda na svet vrednosna i humanistika

*U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja moemo izdvojiti tri etape:

1. etapa racionalnog

2. etapa emocionalnog

3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo

misli, oseanja i postupanja)

*Osnovna podruja razvoja linosti se obino dele na:

1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti)

2. afektivni razvoj (stavovi, miljenja, emocije)

3. psihomotorni razvoj (upravljanje motorikim aparatima ljudskih organa)

Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u irem smislu.

5. Vaspitanje i drutvo

Vaspitanje je delatnost koja omoguava funkcionisanje drutva u razvojnom smislu. Vaspitanje je

reciproan i povratan odnos razmene koji kroz sloene socijalne uslove ukljuuje sve ljude.
Drutvena uslovljenost vaspitanja se zapaa jo od samih poetaka ove delatnosti. Isti oblici
vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je
tekovina drutvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom
sveoptem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i
politilkom strukturom drutva. Uloena sredstva jednog drutva u vaspitanje viestruko se vraaju
istom tom drutvu. Bogatije drutvo bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura

Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguu transformaciju niih oblika postojanja u vie i
humane oblike egzistiranja oveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za ivotne ili
profesionalne uloge, ve se bavi i stvaranjem svestrane linosti, koje u sebi sadri i elemente
kulturne linosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana.
Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj.
Vaspitanje je i sredstvo susreta razliitih kultura i uporeivanja razliitosti.

7. Vaspitanje i rad
Vaspitanje i rad su dve veito povezane i uslovljene drutvene funkcije. Kada se rad pojavio kao
osveen oblik ovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i nain za
prenoenje tih ovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja ovek razvija
svoje radne osobine i menja svoje individualne mogunosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti
podreeno radu ve mora imati i ire ciljeve vaspitanja celovite svestrane linosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, kole, pravci vaspitanja )

Naunici i teoretiari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji nain, koja je svrha i pravac
vaspitanja. Lista onih koji su teili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proirivala.
Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome ta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva.
One stiu u pedagogiju iz razliitih sredita drutvenih uticaja: od kolskih reformatora, od
filozofa i naunika, vostva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez
obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meusobno konfrontiraju i procenjuju i
postaju pedagoke koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo sline, a
veina meusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati.

Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeu dve pedagogije tj. dve
pedagoke koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na optosti, univerzalnosti, trajnosti i
nepromenjenosti, okrenuta je ka budunosti, ka idealnom (ona govori o tome ta bi vaspitanik
trebalo da bude).

2. pedagogija egzistencije, koja insistira na razliitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i

promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadanjosti (ona pita ta vaspitanik jeste).

eki pedagog Frantiek Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buroaske
pedagogije: reformna, pragmatistika, eksperimentalna, dinamika, psihoanalitiko-individualna,
faistika, socijalna, kulturna, esencijalistika, egzistencijalistika i religijska.

Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa:

-Dete -Drutvo (Drava) -Gentska ifra -Vrednosti van samog

oveka i drutva

-Bog -Sam pojedinac

Nikola Potkonjak sve znaajnije pedagoke koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi
su im stavovi o predmetu , metodama, poloaju vaspitanika i sadraju vaspitanja i obrazovanja.

Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomau da kritiki i samokritiki gledamo na teorije o
vaspitanju i pomau nam u sprovoenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja

Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vie idealno zamiljen i generalizovan lik oveka,
linost odreenih svojstava i sposobnosti, koje se ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod
svakog lana odreenog drutva. Opti cilj vaspitanja i obrazovanja u naem drutvu je slobodna,
svestrana linost koju karakterie bogatstvo linosti i njena kulturna osobenost i sposobnost.
Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne linosti (nasleenih i prethodno
steenih), njihovo bogaenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritikih sposobnosti,
osposobljavanje linosti za stalno usavravanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i
menjati u skladu sa optim drutvenim promenama i potrebama ljudi.

Ono to odreuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Drutvena zajednica utie na prirodu i
formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureenjem; Priroda i karakter ljudskog rada,
razvijenost sredstava za rad, podele u radu, poloaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideoloka i
politika shvatanja i sistem vrednosti koje drutvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o oveku i
njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoke nauke, srodnih nauka i izgraenost sistema
vaspitanja, posebno kolstva; Poloaj, elje, potrebe, interesi i ambicije samih linosti.

10. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu

Cilj vaspitanja odgovara na pitanje ta elimo, a zadaci vaspitanja na pitanje ta bi trebalo da

uradimo da taj cilj ostvarimo. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiu opti i posebni
ciljevi konkretnog drutva u kome se vaspitanje odvija (individualni, drutveni, ekonomski,
nauni, ideoloki, nacionalni...).

Ciljevi vaspitanja su sastavni deo drutvene svesti o potrebama, mogunostima i pravcima

drutvenog razvoja. Za drutvene i line ciljeve vano je da budu konkretizovani i formulisani
tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim
nivoima i svim podrujima vaspitnog rada, prema nivou: drutvene kompetentnosti (ustav, zakon,
propis); prema uzrastu (predkolski, kolski, odrasli); prema vrstama kola i vaspitno-obrazovnim
institucijama; prema nastavnim predmetima i programima; prema programskim celinama, pa sve
do ciljeva i zadataka jednog nastavnog asa.

Jedan opti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane linosti:

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti,, formiranje
radnih navika i umenja, razvijanje stvaralakog stava, itd.)

2. Zadaci drutveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti, moralnih oseanja, odnos

prema zajednici i drugima)

3. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u drutvu)

4. Zadaci fiziko-zdravstvenog vaspitanja (ouvanje i jaanje zdravlja)

- PEDAGOGIJA

11. Pedagogija od uoptavanja iskustva do nauke

Vaspitanje je oduvek bilo predmet prouavanja. Kao to su se vaspitanjem, s kolena na koleno,

prenosila ivotna i radna iskustva, tako je to iskustvo odabirano i uoptavano.

Prve forme uoptenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Gri filozofi su u svojim delima
prvi govorili o vaspitanju i njegovom znaaju. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka''
poetkom 19. veka izdvojile posebne nauke, tako i pedagogija. Teko je tano i precizno odrediti
kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoka teorija. Do toga je
dolazilo postepeno i na razliite naine u razliitim epohama. Istorija vaspitanja je starija od
istorije pedagogije. Prvim znaajnim pedagokim delom se smatra ''Didactica magna'', ekog
pedagoga Jana Amosa Komenskog, kojim je postavio najznaajniji kamen temeljac pedagogije u
16. veku, pa mnogi taj trenutak smatraju za zvanian poetak pedagogije kao nauke. Na samom
poetku 19. veka pojavio se i Herbart, za koga je bolje rei da je sistematizator, a ne jedini
osniva pedagoke nauke. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi znaajni pedagozi bili i
pokretai promena u drutvu i teili ka njegovom razvoju. Vreme je pokazala da je neophodno
konstituisati jednu celovitu nauku pedagogiju, koja e prouavati vaspitanje. U tom smislu su se
razvile i pomone discipline: pedagoka psihologija, filozofija vaspitanja, pedagoka
antropologija, ekonomija obrazovanja idr.

Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji, ve i kako ga organizovati i

voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Posebno se istiu tri funkcije pedagoke nauke:

1. Deskriptivna funkcija opisuje vaspitanje kao pojavu, kada i u kakvim uslovima je nastalo,
kako se razvijalo.

2. Dinamika funkcija ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predvianju kakva bi

kola i vaspitanje trebalo da budu.

3. Pedagoaka teorija koja izvire iz prakse ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse.

Analizom, sistematizacijom i uoptavanjem pozitivnog pedagokog iskustva, pedagogija

dolazi do odreenih naunih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. Uoptavanje
pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodolokih pristupa, ali nije prevazien, ve se
usavrava. Stalno se bogati novim dostignuima.

12. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke

Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju drutva. U prvobitnoj zajednici vaspitanje

jo uvek nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost. Zasnivalo se na prenoenju iskustava
neophodnih za opstanak i odranje, usvajanje obiaja i verovanja zajednice. Razvojem drutva i
sredstava za rad, pojavom privatne svojine i vika vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih
socijalnih podela. Izdvajaju se ueniji ljudi koji vre delatnost vaspitavanja i obrazovanja.
Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od
varvarskih plemena koja su ih okruivala (U Sumeru su postojale kole i klinasto pismo pre
3000godina; U Indiji je bilo organizovano uenje samo za najvie kaste i uilo se iz veda;
Percijanci su obraali panju na fiziko zdravlje, a vaspitanje su obavljali svetenici; Stari Kinezi
su takoe opismenjavali bogatije; itd)

Za antiko drutvo vasitanje se obavljalo u Atini, Sparti i Rimu. Takoe za bogatije lanove
drutva. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske linosti. U Rimskom carstvu
se izdvajaju tri vrste kola za deake od 7 do 16 godina: elementarna, gramatika i retorska. U
srednjem veku vaspitanje je staleko (sedam riterskih vetina za feudalce). U novom veku
graanski stale postaje osnovan snaga drutvenog razvoja, a samim tim i vaspitanja. Omogueno
je velikom broju dece da se ukljui u kolovanje (kola za sve bez obzira na rasu i poreklo);
Nastava je organizovana na maternjem jeziku, a ne na latinskom; U nastavu se uvode realije
(tekovine prirodnih nauka); Princip oiglednosti se proklamuje; kole se grade i opremaju o
troku drave; Donose se ''kolski ustavi''.
Industrijska revolucija (kraj 19. i po. 20. veka) dovee do masovnog obrazovanja. Socijalistiki
ureene zemlje nastavljaju tendenciju karakteristinu za industrijsko drutvo.Na samom kraju 20.
veka smanjuje se potreba za fabrikim radnicima, a poveava u sektoru obrazovanja. Raste
potreba za visoko obrazovanim kadrovima.

13. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

Sokrat Platon ''Drava'' Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju)

Kvintijan prvi po svojim delima pravi pedagog vodio retorske kole i razradio metodiku
govornitva.

U periodu humanizma sve vie se govori o vasitanju.

Vitorino da Feltre uitelj novog tipa, ureuje kolu koju zovu ''dom radosti''.

Franso Rable u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritiki opisuje odnos oca i sina.

Miel Montenj u ''Esejima'' kritikuje uenje napamet i bez razumevanja.

Erazmo Roterdamski ''Pohvala ludosti'', gde kritikuje feudalno vaspitanje.

Na prelazu iz srednjeg u novi vek:

Jan Amos Komenski Didactica magna, u njoj su sadrani interesi celog naroda. On otro
kritikuje srednjevekovno vaspitanje, on trai optu obaveznu kolu, na maternjem jeziku, zalagao
se za smiljeno vaspitanje u predkolskom periodu, bavio se pitanjem didaktike, sainio
raazredno-predmetnu-asovnu nastavu.

Don Lok bavi se pitanjem vaspitanja dece viih stalea i porodinim vaspitanjem.

an ak Ruso zastupa interese sitne buroazije, ustaje veoma otro protiv drutvene
nejednakosti, despotizma, religijskih zabluda.

Pestolaci istie se kao veliki uitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. Napisao
''Kako Gertruda ui svoju decu''.

Herbert Spenser - popularan tokom 19. veka u Engleskoj, smatrao da bi sadraj obrazovanja
trebalo da ine realne nauke, bio je protivnik stvaranja dravnih kola i smatrao da drava ne bi
trebalo da brine o kolovanju radnike dece i sirotinje.

Johan Fridrih Herbart od svih pomenutih se najvie izdvaja ovaj nemaki pedagog. Njegove
pristalice su stvorile pokret herbartijanstvo. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu
nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Prvi koji je pokuao da povue razliku izmeu pedagogije
kao teorije i kao prakse. Nije se slagao sa Rusoovim idejama, pa nije ni udo to su ga faisti
hvalili. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (to je izvesna novina). Po njemu je ta
cilj izgraen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Osnovna sredstva koja istie za
ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom, nastava i disciplina. Po njemu nastava mora uvek biti
jasna, asocijativna, sistematina i metodina formalni stupnjevi nastave.

Uinski veoma odluan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ubeenju.

Don Djui istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je sa optih
drutvenih ciljeva usmerio na konkretne ivotne ciljeve. Napisao ''Pedagogija i demokratija''

Anton Semjonovi Makarenko najpoznatiji pedagog socijalistike epohe, radio na

prevaspitavanju mladih socijalnih sluajeva u vaspitno-radnim kolonijama.Najpoznatija dela
''Pedagoka poema'' i ''Zastave na kulama'', spadaju u najpopularnije pedagoke knjige u svetu.

U 20. veku se teko moe govoriti o pedagokim klasicima, ve vie o istaknutim

pojedincima.

Za razvoj prosvete i kolstva u Srbiji zasluni su mnogi. Neki od njih su: Mirijevski, Vujanovski,
Nestorovi i Mrazovi, koji su krajem 18. veka organizovali prvu kolu po ugledu na ''Opti
kolski red''; Dositej Obradovi; Vuk Karadi; Milan Milievi; Svetozar Markovi; Vasa
Pelagi.

14. Sistem naunih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama

Razvijenih naunih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih podruja vaspitno-
obrazovnog rada:

Podruje vaspitno-obrazovnog rada

Nauna disciplina u pedagogiji

Vaspitanje u porodici

Porodina pedagogija

Vaspitanje predkolske dece

Predkolska pedagogija

kolsko vaspitanje

kolska pedagogija

Visokokolsko obrazovanje

Viskokolska pedagogija

Obrazovanje i vaspitanje odraslih

Pedagogija odraslih, andragogija

Vasp. i obr. u uslovima nastave

Didaktika
Vasp. dece ometene u razvoju

Specijalna pedagogija

Vojno vaspitanje

Vojana pedagogija

Vasp. u internatima i domovima

Internatska, domska pedagogija

Obraz. i vasp. u industriji

Industrijska pedagogija

Vaspitanje u slobodno vreme

Pedagogija slobodnog vremena

Pojedine naune discipline moemo klasifikovati prema drugim kriterijumima:

- prema uzrastu vaspitanika (predkolska, pedagogija odraslih),

- prema mestu izvoenja vaspitanja (porodina, kolska, internatska, vankolska pedagogija),

- prema vremenu pouavanja (istorija pedagogije, savremena, futuroloka pedagogija), itd.

Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama.

+ Filozofija: Filozofija tei da odgovori na pitanja ovekove egzistencije (ta je ovek, kakva je
njegova priroda, misija, sudbina, ivot; ta je to drutvo, koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.).
Sva ta pitanja su u osnovi pedagokih koncepcija. Povezanost pedagogije i filozofije proistie iz
prirode vaspitanja. Pedagogija je naroito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih
disciplina kao to su : etika, sistem vrednosti, logika, teorija saznanja, estetika i drugo.

+ Psihologija: Srodne nauke, meusobno povezane i proete.

+ Sociologija: Vaspitanje je drutveno uslovljeno, a poto se sociologija bavi prouavanjem

drutva, onda je ona neizostavna i u pedagogiji.

15. Nauno istraivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja

Metodologija pedagokih istraivanja

Pod pedagokim istraivanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkivanje i utvrivanje

zakonitosti, unutranjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.
Metodologija pedagokih istraivanja je put prouavanja, pre svega to su metode, tehnike,
instrumenti i uslovi naunog saznavanja u podruju vaspitanja.

Pedagoka istraivanja su vrlo raznovrsna. Osnovna su:

- fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije, kao to su priroda i karakter vaspitanja, cilj,

predmet),

- razvojna (predvianje daljeg razvoja vaspitanja),

- primenjena (operativna, praktina)

Polazei od drugih kriterijuma pedagoka istraivanja se mogu podeliti na:

- istorijska, savremena i prognostika

- teorijska i empirijska

- longitudinalna (razvoj pojave u jednom duem periodu) i transferzalna (u istom trenutku)

U istorijskom razvoju pedagogije poznati su razliiti metodoloki pristupi u istraivanju

pojava u vaspitanju, koji su esto bili jednostrani i suprotni. Tako s jedne strane se javio
metodoloki deduktivizam (koji je teio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i
metodoloki induktivizam (deskriptivna pedagogija).

Svako istraivanje vaspitnih pojava mora da ima logian tok i da odgovori na osnovna
pitanja: ta prouavati, kako prouavati, pomou kojih metoda, tehnika i instrumenata. Odgovori
na ta pitanja se dobijaju razraenim etapama istraivanja, a to su: 1. Izbor i formulacija
predmeta istraivanja

2. Odreivanje cilja, konkretizacija

zadatka

3. Izbor metoda, tehnika i instrumenata

4. Preciziranje populacije i uzoraka

5. Prikupljanje podataka

6. Obrada podataka

7. Analiza rezultata i izvoenje

zakljuaka

8. Pisanje izvetaja i objavljivanje

Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju, u suprotnom rezultat nee biti taan. Instrumenti
moraju biti tani, pouzdani, obuhvatan, jednostavan i praktian i diskriminativan tj. mora jasno da
izdvaja ono to se meri.

16. Praktina pitanja izrada nauno-istraivakih instrumenata u pedagokim istraivanjima

 (izrade testova znanja, anketnih listova i slino)

Istraivaki instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju injenice u okviru istraivnja. To su

testovi, upitnici, anketni listii, sociometrijski testovi, skica za intervju, protokol posmatranja.

Anketa tj. upitnik slui za prikupljanje podataka u vezi sa stavom, miljenjem, interesovanjima
ispitanika. To esto mogu biti miljenja o aktuelnom problemu. Postoje tri vrste pitanja u
upitncima: otvorenog tipa, zatvorenog i kombinovanog. Optimalna duina upitnika je 25 pitanja,
koja se mogu uraditi za 30 minuta.

Intervju je namerni, prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Mora se voditi
rauna da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Sadri: temu, cilj, pitanja, vreme, mesto,
trajanje i statika obrada na kraju.

Testovi; Najee su u upotrebi testovi znanja, testovi umenosti, testovi interesovanja, testovi
inteligencije itd.

Za rad nastavnika posebno je znaajno da poznaje postupak izrade testova znanja.On bi u sebi
trebalo da sadri raznovrsne tipove zadataka, od lakih ka teim. Da bude tako sastavljen da svaki
vaspitanik moe bar neto da uradi. Tipovi zadataka su: - Priseanje - Dopunjavanje
- Dvoanog izbora (Da / Ne )

- Viestrukog izbora - Uporeivanje

-Sreivanje (poreati po redu)

17. kola i kolski sistem. Od tradicionalnog do savremenog kolskog sistema.

(predkolske ustanove, osnovna i srednja kola, visokokolske ustanove)

kolski sistem je jedan od inioca sistema vaspitanja (pored ireg pojam sistema
obrazovanja.). U sistem kolstva spadaju deji vrtii, osnovne, srednje, vie i visoke kole i kole
za odrasle.

On je okosnica svakog sistema vaspitanja, poto se ove ustanove meusobno povezane i

osnovni cilj im je vaspitna delatnost. kola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i
usklaivanja sa potrebama i promenama u drutvu. Ona je najznaajnija ustanova savremenog
drutva, posebno zato to pokriva najdue razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja
jedne linosti u toku ivota, u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. Osnovno obrazovanje je
obavezno i jednako za sve.

Prve kole su se pojavile u direktnoj vezi sa drutvenim razvojem najstarijim ljudskim

zajednicama. Najpre su se pojavile pisarske, svetenike i inovnike kole. Pravo na kolovanje
su imali bogati. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj drutva dolo se do ''obrazovanja za
sve''. Uporine take u razvoju kola se mogu izdvojiti na sledeinain: a)
predinstitucionalni period prenoenje iskustva, verovanja i navika

b) kole skriba itanje i pisanje

c) kole itanja, pisanja i rauna

d) sholastika kola religija i klasini jezici

 e) klasina srednja kola u periodu humanizma i renesanse

f) realne gimanzije u razvoju industijskog drutva

g) politehnizacija kolskog obrazovanja kao izraz razvoja nauke i

tehnike

h) raznovrsnost modela kolskih institucija

Tradicionalna kola je bila usko povezana sa crkvom, a kasnije i sa dravom.

Konstituisanje celovitih kolskih sistema poelo je stvaranjem industrijskog drutva. I pre toga su
postojali kolski sistemi, ali u despotski ureenim drutvima i pri crkvi. Savremena kola tei
otvaranju, boljoj unutranjoj povezanosti, a naroito razbijanju uniformisanosti.

- Predkolske ustanove

Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. U

njima se vodi rauna o fizikom vaspitanju, intelektualnom razvoju sposobnosti panje i
pamenja, razvoju mate i govora; likovnom i muzikom vaspitanju; moralnom vaspitanju (na
osnovu linog iskustva, kroz pohvale, nagrade i kazne); estetskom vaspitanju (istoa, urednost);
radnom vaspitanju (navike); priprema za polazak u kolu. Sve to kroz igru, rad i uenje.

- Osnovna kola

Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematinije i najorganizovanije ostvaruju

zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i
osmorazredna je. Obavezna je i besplatna za sve. Prua osnovna znanja. Ima opteobrazovni
karakter. Najmasovnija. Dravna institucija. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. Odvojena od
crkve. Na maternjem je jeziku. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Nije selektivna.
Ima naglaenu vaspitnu ulogu.

- Srednje kole

Srednje su zato to se nalaze u sredini izmeu osnovne kole i viih i visokih kola. Mogu biti
gimnazije (opte, jezike,matematike, specijalne) i srednje strune za obrazovanje odreenih
profila. Traju 3 ili 4 godine.

- Visoke kole i fakulteti

Pruaju visko obrazovanje iz odreenih oblasti i spremaju kadara za razliite granu u privredi,
drutvu i kulturi.Vie kole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i perteno traju tri godine,
a fakulteti VII stepena i preteno traju od 4 do 5 godina.

18. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene kole

Savremena kola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne

samo sa uenicima ve i sa predkolcima, bivim uenicima, susedima, roditeljima, lokalnom
zajednicom. Otvorenost kole se ogleda u njenom uticaju na graanje u okruenju, u saradnji sa
preduzeima. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti kole. Kulturna i javna
delatnost kole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su ukljuena urazne kulturne
aktivnosti.Ona organizuje kolektivni pedagoki rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno
osnovan kola); pravi ekoloke programe i organizuje sekcije i razne deje organizacije.

- Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u koli. U okviru nje se nalaze
obavezne, izborne, fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.

-Zatim drutveno koristan rad; vannastavne aktivnosti, rad organizacija i sl.

- Rad u biblioteci, galeriji, muzeju...

- Organizovanje predkolskog vaspitanja, obrazovanja odraslih, baletsko i muziko obrazovanje

- Organizovanje izleta i ekskurzija

19. Savremena kritika kole kao institucije

Sa pojavom krize u drutvu dolazi i do krize i kritike u kolstvu. Savremena kritika kole
zapoela je u drugoj polovini 20. veka, naroito 1968. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize
industrijskog drutva i najave snane nauno-tehnoloke revolucije, koja i sada potresa svet.
Javili su se zahtevi za reformom kola sa raznim idejama ''kola bez zidova'', ''uenje bez kole'',
''slobodna kola'', ''otvorena kola'' itd.

kola postaje mesto gde se odvija ivot, a ne samo ue teorije o njemu. Ona postaje mesto gde se
razvijaju bogati meuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Ovaj preobraaj podrazumeva
preureenje kole, opremanje savremenim sredstvima, stvaranje nove klime u razredu i koli,
osposobljavanje nastanika za nove uloge itd.

21. kola kao pedagoki i kulturni centar lokalne sredine

Nastava je svakako osnovni, najsistematiniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada

kole. Ali nije i jedini. Savremena kola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju
celovitiji pedagoki razvoj uenika, ime se omoguava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane
linosti. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje kola organizuje u okviru svojih
klubova, radionica, sekcija. Te organizacije su esto ili gortovo uvek povezane i sa ivotom i
radom u lokalnoj sredini. Lokalna sredina i roditelji se ukljuuju u rad i ivot kole, pratei razvoj
svoje dece i uestvujui u njemu. Tako kole postaju svojevrsni pedagoki i kulturni centri
lokalnih sredina, gde se ne ui samo o ivotu ve se ivot u njima i odvija.

22. Neophodnost poznavanja i praenja razvoja linosti uenika

U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati linost vaspitanika. Vaspitanje se ne moe

prepustiti sluajnom, rutinskom, neorganizovanomi neplanskom toku. Njegov uticaj je veliki, a
njegove posledice trajne. Neophodno je poznavati opti proces razvitka linosti, karakteristike
etapa kroz koje prolazi, faktore koji utiu na taj razvitak, kao i individualne osobenosti svakog
vaspitanika. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika, vaspita moe da odreuje poloaj
i aktivnosti vaspitanika, bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Plansko i
sistematsko praenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u slubi
pedagokog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. Takoe ti podaci
mogu da poslue i za istraivanja s ciljem unapreivanja vaspitnog rada. U naim osnovnim
kolama podaci se evidentiraju u ''Lini karton uenika'', koji sadri osnovne podatke,
zdravstveno i fiziko stanje, ponaanje, drutveno ponaanje i zaduenja u koli, interesovanje,
sklonosti, opti sud odeljenjskog stareine. Za unoenje podataka odgovorni su uitelji, razredne
stareine i nastavnik fizikog vaspitanja, ali i kolski lekar.

20. kola i njeno okruenje: vaspitanje u porodici; vaspitanje u slobodno vreme; vaspitni znaaj
sredstava masovnog komuniciranja (tampe, radija, televizije, filma i pozorita); vaspitanje i
obrazovanje odraslih

- Vaspitanje u porodici

Porodica je osnovno socijalno okruenje u kome se linost razvija. Ona je istovremeno i osnovna
elija sloenog drutvenog sistema. Porodica je najznaajniji faktor u vaspitanju i razvoju
linosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeivanje bioloke reprodukcije
oveka; roditelji, posebno, majka obezbeuju negu za fiziko odranje deteta, a vaspitanje jedna
od osnovnih funkcija; lanovi porodice su prvi vaspitai i uzori deteta u njegovom
najznaajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. On, ako se ne izvrava na pravilan nain,
moe veoma negativno uticati na razvoj linosti i ostaviti brojne posledice. to je bliskost i
poverenje u porodici vee, to je atmosfera mirnija i slobodnija, to su vee anse da se izgradi i
razvija jedna svestrana linost.

- Vaspitanje u slobodno vreme

Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon to izvrimo sve svoje
radne, kolske, porodine i drutvene obaveze. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao
vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaivanja, ve kao korisno utroeno slobodno vreme na
vrenje raznovrsnih aktivnosti, koje su predmet interesovanja linosti. Kao to su: bavljenja
rekreacijom, hobijem, odlazak u prirodu, pozorite, galerije, kulturne centre i razne klubove.
Samo pravilno okorieno slobodno vrememoe ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreenja
vaspitanja. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti, jer u tom smislu gubi
znaaj kao slobodna aktivnost.

- Vaspitni znaaj sredstava masovnog kumuniciranja

Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna, preko njih se upuujemo i informiemo

o najznaajnijim deavanjima u drutvenom ivotu. Veoma je vano da sredstva javnog
informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiu na razvoj i vaspitanje
pojedinca i obogauju njegov kulturni i drutveni ivot.

Listovi namenjeni deci - imaju poseban drutveni i pedagoki znaaj. Njihovi sadraji su
popularni, atraktivni i dinamini sa slikama, stripovima, ilustracijama i nauno-popularnog,
kulturnog i sportskog sadraja. Njihov cilj je da informiu decu i podstaknu stvaralatvo. Posebno
je dobro, ako uenici i sami ureuju asopis u svojoj koli.

Film pored toga to je veoma popularan i dobro poznat svima jo na najranijem uzrastu, film
moe biti veoma zanimljiv oblik stvaralatva samih uenika. Organizovanjem filmoteke u koli,
osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma'', iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za
rad, rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog znaaja za vaspitanje i razvoj
svestrane linosti.
Radio i televizija nam esto omoguavaju da se oseamo graanima itavog sveta. Preko njih se
informiemo o svemu to se dogaa u celom svetu. Pored informativnog programa od posebnog
su znaaja obrazovni programi namenjeni deci. Didaktiki znaaj televizije je u tome to
pribliava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja, razvija sposobnost opaanja.

- Vaspitanje i obrazovanje odraslih

U prolosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu

stekli u periodu kada je to bilo predvieno, pa se kasnijim kolovanjem to nadoknaivali. Danas
su ti sluajevi retki, pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavravanje i
obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i ire. Ono se danas vie smatra ''doivotnim
obrazovanjem'' jer se ovek kroz itav svoj ivot usavrava i ui. Takvi su zahtevi savremenog
drutva da pojedinac ne moe da oekuje da je zavretkom kolovanja zavrio i sa obrazovanjem
i vaspitanjem. Na ovom polju poseban znaaj imaju institucije: posebne kole za odrasle i
obrazovni centri pri fabrikama i preduzeima; redovne kole koje organizuju programe za
odrasle; radniki i narodni univerziteti; kulturni centri; savetovalita itd.

M ET O D I KA PITAN JA VAS PI T N O G RADA

23.Opti principi vaspitnog rada

Principi su rukovodea naela kojih se moramo pridravati u vaspitnom radu. Oni su

predpostavka za uspean rad. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogkog iskustva.
Principi su uslovljeni drutveno i psihofiziki. Principi vaspitanja sadre i odreenu regulativnost
(govore o odreenim odnosima koji vladaju u vaspitanju), normativnost (odreuju najbitnije
norme ponaanja), celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces), korelativnost i integrativnost
(funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). Zahvaljujui njima vaspitanje nije
preputeno improvizaciji i linom nahoenju pojedinaca. U okviru principa vaspitanja, pedagoka
nauka formulie i etiri principa postupnosti (jo od J.A. Komenskog): od blieg ka daljem, od
lakeg ka teem, od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka sloenom. Nema univerzalno
vaeih principa koji bi vaili za sva vremena i kole u razliitim drutvima. Menjaju se i njihovi
nazivi i sadraji.

- Princip naune zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti

Sve aktivnosti koje ine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Nauka nije jedina koja
oveku otkriva svet, tu su i iroki prostori kulture, umetnosti i dr. ali najvei broj ovekovih
ivotnih aktivnosti poiva na naunim posmatranjima i dokazima. Nauka bi trebalo da bude u
slubi razvoja vaspitanja i potovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otii predaleko u
scijentizam. Prihvatajui ovaj princip, svi koji rade u oblasti vaspitanja, obavezuju se da e, kad
god su u mogunosti, koristiti nauna istraivanja i dostignua u svom vaspitnom delovanju.
Nastavnik usmerava naune sadraje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u
tom sloenom procesu. Ovde se radi o optem stavu linosti prema svom okruenju i shvatanju i
boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcionie. Ovaj princip mnogi tumae i kao
princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju.

- Princip svesne aktivnosti

Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. Do svesne i stvaralake linosti se moe doi
samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same linosti. Tradicionalne pedagoke teorije su smatrale
da je linost ve sudbinski odreena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Dok savremene
teorije smatraju da je vaspitanik u mogunosti da menja i usavrava sebe kroz svoje svesne
aktivnosti. Ovaj princip zahteva odreene pogodnosti, ako to je adekvatna priprema i razrada
sadraja, specifina adaptacija metoda, sredstva i oblik vaspitanja, osposobljenost nastavnika i
pripremu uenika. nastavnik vie nije u centru aktivnosti, ve se ueniku daje mogunost da sam
kreira i uestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Takoe, ovaj princip ima snano
motivaciono dejstvo.

- Princip humanosti i demokratinosti vaspitanja

Humanost je odreeni obavezujui stil ponaanja vaspitanika, a demokratinost je odreeni nain

ponaanja i meusobnih odnosa u procesu vaspitanja. Demokratinost podrazumeva organizaciju
vaspitanja za sve bez izuzetaka, gde sve linosti imaju isti tretman. Pravila ponaanja i odnosi su
regulisani i nekim meunarodnim zakonima kao to su Konvencija o pravu deteta, i sl. Pitanje
demokratinosti vaspitanja je unutranje pedagoko pitanje, pitanje meusobnih odnosa onih koji
znaju prema onima koji ne znaju, siromanijih i bogatijih, monijih i nemonijih potovanje
razlika.Humanost se pre svega u veri u oveka i ljubav prema oveku, u elji da se pomogne,
potovanju, iskrenim odnosima. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti
posveena oveku. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti, duan je da izvri humanizaciju
i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija.

- Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se esto suprtostavljali, pa su jedni

isticali jedan, a jedni drugi. Meutim cilj je u objedinjavanju oba, jer individualizacija je jedino
mogua u okviru neke socijalne zajednice. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da
vodi rauna o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Prema njima je potrebno
odabrati odgovarajuu pedagoku meru, razradu sadraja, sredstvo, oblik i postupak vaspitanja.
Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lake integrie u socijalne tokove.

- Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih inilaca (pojedinac, roditelji,
kola, crkva...). Jedinstvo delovanja poveava snagu i mo vaspitanja i osigurava njegovo
uspeno sprovoenje. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od inilaca npr. na kolu ili
samo na porodicu, jer e tako uppadati u protivurenosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne
celovite svestrane linosti.

24. Opte metode vaspitanja linosti i sredstva koja se najee koriste u vaspitnom radu

Metod je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Metode nam
odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. One oznaavaju relativno ustaljene
postupke koji su se pokazali efikasnim. One bi u sebi trebalo da sadre karakteristike koje su
najdelotvornije, nauno dokazane i praktino proverene. Postoje razliite podele metoda u
vaspitanju, a kao opte metode javljaju se sledee metode: ubeivanja i uveravanja, vebanja i
navikavanja, podsticanja i spreavanja.
-Metod ubeivanja i uveravanja

Moe se rei da se ova metoda bavi onim to je veito, ali i isto tako i stalno promenjivo u
vaspitanju: ta je dobro, istinito, vredno, a ta loe, lano uvredljivo itd. O svemu ovome uenici
saznaju kroz injenice koje im nastavnik prezentuje, ali i iz linog iskustva, zakljuivanja,
posmatranja, pronalaenja dokaza.

Sredstva ubeivanja i uveravanja su: istinite injenice, podaci i provereni dokazi; sistem
vrednosti sopstvenih stavova, odlika, ubeenja i uverenja; drutveni obiaji, navike i zakoni;
situaciono uticanje (ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja); predavanja, javne rasprave,
polemike; ugledanje ( na roditelje, idole); saveti i direktne poruke vaspitaa; upozorenje, kritika i
samokritika.

- Metod vebanja i navikavanja

Metodom vebanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeivanja i uveravanja. Nije

dovoljno samo znati ta i kako treba raditi, ve to treba neprekidno praktino primenjivati da bi
cilj vaspitanja bio ispunjen. Potrebno je stei odreene pozitivne navike, kao to su higijenske,
kulturne, radne i profesionalne.

Sredstva vebanja i navikavanja su: rad, praksa, lina aktivnost vaspitanika; kolski red, reim
ivota i rada uenika, propisi; tradicija; organizovanost procesa vaspitanja; ivot i rad u kolektivu,
igra, zabava i kulturna razonoda; kontrola od strane nastavnika.

- Metod podsticanja

Metod podsticanja primenjujemo onda kada uenik pokazuje uspeh, ali i kada naie na
potekoe, kada se koleba i posustaje. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na
simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. Metodom podsticanja pomaemo vaspitaniku da
se to bolje afirmie i ispolji sve svoje sposobnosti.

Sredstva podsticanja su: izraena briga i razumevanje; blago i pravino postupanje; bodrenje i
ohrabrivanje; pohvale; obeanja; iskustvo uspeha; priznanja; nagrade; takmienja; ocena;

- Metod spreavanja

Metod spreavanja i kanjavanja mnogi pokuavanju potpuno da iskljue iz savremene metodike

vaspitanja, tvrdei da se radi o metodi represije na linost. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoki
opravdanu intervenciju u cilju spreavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponaanja.

Sredstva spreavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s nainom rada ili ponaanjem;
Primedbe, prigovori, zamerke; Skretanje ili zamena motiva (navodimo uenika da izvri zamenu
aktivnosti nekom korisnijom); Kritika (individualna, kolektivna, javno mnjenje); Pretnja, zahtev,
zapovest, zabrana i nareenje;

Ocena; Ocene vladanja; Kazne.

Sledee kazne su zabranjene u koli: telesno kanjavanje, kazne glau, kazne zasnovane na
strahu, kanjavanje radom koji nije prijatan, izlaganje prirodnim posledicama svoje greke,
oduzimanjem stvari, zaspisivanjem u dnevnik rada, upiivanje kod direktora i sl., kazne koje
omalovaavaju i poniavaju linost.

25. Nastavnik: odlike poziva i linosti (Moe biti i deo 46. pitanja)

Nastavnik stavlja sve svoje line i profesionalne kvalitete u slubu svog poziva, svo svoje znaje i
umenje koristi za pomo, vaspitanje, obrazovanje i usmeravanje deteta. Jedan je od najstraijih
poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. Njegova uloga i uticaj na dete je velika, pa se
od davnina smatralo da su uitelji i nastavnici cenjene i odabrane linosti. Od njega se oekuje da
svojim znanjem, osobinama i ponaanjem bude primer deci. Savremeni nastavnik je dobio niz
novih uloga i radnih zadataka on nije samo predava, ve i vaspita, on brine o celokupnom
razvoj linosti, nastavnik postaje ''trei roditelj'', a poveava se i njegova kreativna uloga planera i
stratega ukupnog nastavnog procesa. On vie nije dominirajua, jedina i centralna linost koja
predaje, ve je ravnopravan s uenicima i slui kao posrednik u njihovom samostalnijem i
aktivnijem razvoju.

Osobine nastavnikove linosti:

- da ima iroko i solidno opte obrazovanje

- da vlada predmetom koji predaje

- da poznaje psiholoko-pedagoke i metodike osnove vaspitanja

- da je ovladao pedagokim umenjima

- da se stalno usavrava

Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni, demokrtski i ravnoduni.

26. Nastavnik u funkciji odeljenjskog stareine

Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja.

Osnovne radne dunosti su mu:

- pedagoka funkcija

- organizaciona i koordinirajua funkcija

- saradnja sa roditeljima

- administrativna funkcija

Uloga odeljenjskog stareine je primarno vaspitne prirode. Za taj posao se biraju najsposobniji i
najbolji nastavnici u jednoj koli.
DIDAKTIKA

27. Osnovni teorijski i metodoloki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i
nastavi

Didaktika se smatra vetinom uenja, odn. specifinom praktinom pedagokom vetinom.

Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz
1657.god. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo vetinu uenja, ve takoe i
vaspitanje. U svojoj didaktici je izneo ''sveoptu vetinu svih da se ue svemu'', a raspravljao je i
o poduavanju mladih naukom, radu u koli i vaspitanju bogobojaljivih. Sadraj ove didaktike je
prihvaen i primenjivan sve do danas. Poetkim 19. veka Johan Fridrih Herbart je razradio
teorijske osnove didaktike stvarajui teoriju vaspitne nastave, koja je u to vreme ulazila u okvire
pedagogije. Herbartijanci su pridavali poseban znaaj prenoenju znanja na uenike u okviru
nastave (formalni stupnjevi nastave), a ne uenju. Iz toga je proiziao osnovni zadatak didaktike
koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u koli, s ciljem da se uenici upoznaju sa novim
sadrajem. Krajem 19. i poetkom 20. veka menja se osnovna orijentacija prema radu uenika i
javlja se nova pedagoka struja, iji je najistaknutiji predstavnik Don Djui. Predstavnici ovog
pravca su pridavali najvie znaaja aktivnoj ulozi uenika, to se u velikoj meri razlikovalo od
stava herbartijanaca. Umesto zapamivanja, oni insistiraju na razvijanju razliitih oblika
intelektualnih aktivnosti uenika, a posebno na razvijanju praktinog delovanja. Umesto teorije
nastave, oni su zastupali teoriju uenja. Danas ova dva pravca nisu vie suprotstavljena.
Savremena shvatanja istiu da nastava i uenje ine celinu, predstavljaju jedinstvo i da se
meusobno prepliu i nadopunjuju.Dakle, savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije
jednostrano. Postoje etiri osnovna znaenja i oblika didaktike kao posebne pedagoke vetine:

1. Didaktika kao nauka o nastavi i uenju u svim oblicima i nastavnim nivoima

- podrazumeva procese uenja i predavanja koji se deavaju sluajno i nezavisno od uticaja

koje na njih vri nastava. Veoma irok pojam.

2. Shvatanje didaktika kao teorija uenja i nastave koju zastupaju tzv. ''Berlinski
didaktiari''

- Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. Autori nastoje

da obave to sveobuhvatniju opis i analizu svih inilaca u procesu nastave i objasne njihovu optu
i uzajamnu zavisnost, kao i mogunosti za kontrolu i planiranje nastave. Berlinski didaktiari su
izneli est osnovnih kategorija za opisivanje, analizu i planiranje nastave, koje su podelili u dve
grupe (od kojih u prvu spadaju etiri kategorije, a u drugu dve) - Podvlai nauni aspekt.

1. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE

2. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE

1. Pedagoke intencije (ciljevi)

2.Nastavne teme (sadraji)

3.Metode ili postupci

4. Mediji ili sredstva

5. Antropoloke pretpostavke (sve psihike delatnosti uenika u procesu nastave, stvaralake

sposobnosti nastavnika i uenika, interesovanja i sl.)

6. Socijalno-kulturne pretpostavke

(kola, nastavnici, uenici)

3. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadraja nastavnog plana (dosta slina
prethodnoj) .

Podvlai idejni aspekt

4. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog uenja i nastave pomou direktne nastave
ili putem programa i nastavnih maina (upravljanje procesima uenja - kibernetika didaktika)
Podvlai tehniki apekt.

Nedostatak ovih teorija je to to se teko mogu direktno primeniti na reavanje

konkretnih problema. Sva tri (2, 3, 4) odnose se na nastavne situacije, a ni jedan ne obuhvata sve
aspekte zajednikog procesa u kome se odvijaju nastava i uenje.

Zadatak didaktike je da obezbedi zajedniki i jedinstven prilaz nastavi i uenju. Moe se rei da
je didaktika posebna pedagoka disciplina koja prouava sutinske probleme obrazovanja i
vaspitanja putem nastave i uenja. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se
odvija nastavni proces, kako bi se on sprovodio na to bolji nain i uspenije ostvarili ciljevi i
zadaci obrazovanja. Didaktika ne samo da odreuje sadraj obrazovanja, ve i odgovara na
pitanje kako pouavati, to ukazuje na nje praktini karakter.

Didaktika: odreuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne moe uspeno organizovati
nastava); daje analizu procesa nastave; odreuje sadraje i izbor naunog materijala koji bi
uenici trebalo da usvoje; upoznaje s organizacionim oblicima nastave; razmatra metode nastave.

Prema sadrajima ona ima teorijsku i praktinu funkciju. A bavei se analizom sadraja didaktika
ima i dijagnostiku funkciju, a iz toga proizilazi i prognostika funkcija.

28. Didaktika i druge nauke

+ Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omoguava da se realno shvati i odredi mesto obuke u
razvoju uenika, kao i mogunosti formiranja njihove linosti u nastavnom procesu)
+ Istorija (Istorija pedagogije)

+ Sociologija (Sociologija vaspitanja, kakav uticaj na mlade ima odreeni drutveni sistem,
materijalni, socijalni i kulturni uslovi, itd.)

+ Logika (prouava zakonitosti, zakone i forme miljenja)

+ Matematika i kibernetika (Sve vea primena u strukturi nastave, metode i sredstva, a posebno
programirane nastave i uenja)

+ Metodike odreenih nastavnih predmeta (Odnos opte prema posebnim disciplinama)

29. Osnova i sutina nastavnog procesa

U irem smislu rei nastava je socijalna pojava i proces. Neophodan uslov dobre nastave je
saradnja uenika i nastavnika koje povezuje zajedniki cilj stvaranje odreene promene u
linosti uenika. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji pouavaju i one koji ue.
Jedinstvo ova dva ini nastavu uspenom. Nikako se ne sme svesti na samo jedno, jer to stavlja u
centar ili samo nastavnika ili uenika, pa nastava dobija oblik jednostranosti. Sutina nastavnog
procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka ueniku s ciljem davanja znanja i razvijanja
stvaralakih i saznajnih sposobnosti. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i
utvrenom procesu, pod rukovodstvom nastavnika, ali stalnim i aktivnim ueem grupe ili
pojedninih uenika. Po svom karakteru ona je viesmerna, a njeni zadaci su materijalne,
formalne i vaspitne prirode. Obrazovanje i vaspitanje se danas stie i van nastave, ali je ona ipak
najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja.

30. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ???

Osnovu nastavnog procesa ini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. Zbog
svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti, ali i raznovrsnosti spoljnih
formi nastave. Ritam i dinamika nastavnog procesa podleu optim, ali specifinim
zakonitostima. Opte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima, koji se menjaju i
koji su neponovljivi. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera, ali i subjektivnog
zbog onih koji u njemu uestvuju: nastavnika, koji taj proces organizuju, i uenika, koji usvajaju.
U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: drutvenog razvoja, fizikog i psihikog razvoja
uenika, socijalnih odnosa, nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline, proces nastave
(pouavanja i uenja) itd. Ovaj niz zakonitosti je viestruko povezan i utiu na nastavni proces.
Uspean nastavni proces bi trebalo da sadri: stvaranje motiva kod uenika; upoznavanje uenika
sa novim gradivom; rukovoenje procesima uoptavanja; utvrivanje znanja uenika;
povezivanje teorije i prakse; kontrola ocena i rezultat nastave.

31. Primena teorija intelektualnog razvoja linosti uenika u nastavi

Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od sutinskih pitanja teorije

obrazovanja, a to je ''ime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadraja opteg obrazovanja?''
Razvijanju intelektualnih sposobnosti uenika.
U savremenoj didaktici se smatra da pored opteg obrazovanja podjednak znaaj ima i razvijanje
intelektualnih sposobnosti uenika tj. nauiti uenike da misle, a ne optereiveti ih pamenjem
nepotrebnih pojmova. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. Odnos izmeu znanja i
sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem, jer bez odreenog intelekta nije ni mogue
usvojiti mnoga znanja. kola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti
uenika. Ona je duna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje,
sistem programa i nastavnih sadraja koji mogu omoguiti to potpunije intelektualne procese;
zatim, irok stepen stvaralakog i aktivnog rada; jedinstvo teorije i prakse, miljenja i aktivnosti.
Pored znanja koja su pogodna za razvoj miljenja, uenicima je potrebno pruiti i znanja potrebna
za ivot, kao i da samostalno stiu i razvijaju ta znanja.

32. Primena teorije razvoja linosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uenika u
procesu nastave.

Savremeni nastavni proces, pored toga to uenicima prua odgovarajua znanja iz nastavnih
predmeta, mora, najpre, u nastavni proces aktivno da ukljui uenika, da za takav rad obezbedi
odgovarajua sredstva i primeni odgovarajue metode, da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere
adekvatne sadraje, a u cilju razvijanja sposobnosti kritikog miljenja kod uenika, stvaralatva,
samostalnog uenja i da pozitivno utie na njegovo vaspitanje. Savremeni nastavni proces za cilj
ima stvaranje svestrane linosti.

33. Opti didaktiki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeleja i
sistematika didaktikih principa. Karakteristike pojedinih principa.

Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u razliitim oblastima
delatnosti.

Didaktikim principima se oznaavaju osnovna i opta naela koja odreuju tok nastavnog
procesa i uenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.
Oni obuhvataju obradu i tumaenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadraja, rad nastavnika i
organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Oni ne mogu zameniti stvaralaki rad i aktivnost
nastavnika, ali mu teorija moe pomoi u primeni konkretnih didaktikih principa. Zato su u
didaktici formulisana pravila nastave. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i
izvoenje odreenih aktivnosti. Zajedno didaktiki principi i pravila imaju funkciju orijentacije.
Oni su otvoreni i fleksibilni i podloni menjanju kroz istoriju i usklaivanju sa savremenim
tokovima. Pojedinano oni nisu dovoljni za uspeno sprovoenje nastavnog procesa, pa se stalno
insistira na njihovoj povezanosti i meusovnoj zavisnosti.

Karakteristike pojedinih principa:

1. Princip naunosti

Sutina principa naunosti je u tome to on zahteva: da uenici tokom procesa obrazovanja i

vaspitanja usvajaju nauno proverana znanja, koja odgovaraju savremenim naunim i
tehnolokim dostignuima; sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog ivota; da se kod uenika
formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naunih znanja; da se upoznaju sa osnovama
nauke i da nau njenu primenu u svakodnevnom ivotu; da prepoznaju bitne oznake i svojstva
predmeta pruavanja. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i
problem nagomilanih novih informacija. Zbog toga poseban znaaj dobija izbor fundamentalnih
znanja.

2. Princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika

''Ne nametati umu ono to ne odgovara uzrastu'', J.A. Komenski

Ovaj princip je zahtev za usklaivanje obima i sadraja gradiva sa psihofizikim razvojem

uenika, njegovim sposobnostima, uzrastom i interesovanjima. Prva pravila ovog principa
ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici'', a to su da se u uenju ide od lakeg ka teem,
od poznatog ka nepoznatom, od prostog ka sloenom i od blieg ka daljem. Ovim pravilima se
danas moe dodati i uvaavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno steenog znanja, jer ne
ue svi istim tempom.

3. Princip sistematinosti i postupnosti

Ovaj zahtev sistematinosti je takoe uveo Komenski, polazei od toga da je sve u prirodi
povezano jedno s drugim. Pod sistematinou nastave podrazumeva se: jasno ralanjivanje
ciljeva kojima se tei; pregledno i logino ralanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od
nebitnog; dosledno didaktiko metodiko struktuiranje toka nastavnog asa. Sistematinost se
postie ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodeom idejom i ako se tei otkrivanju
sutine. Posebno se vodi rauna o sistematinosti pravljenja udbenika.

4. Princip povezanosti teorije i prakse

Uenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi

proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u koli, ali i u svakodnevnom ivotu i radu i reavanju
brojnih problema. U svakom nastavnom predmetu moe se uspostaviti sklad teorije i prakse, a
posebno je vano razvijati svest o njihovom znaaju. Naravno, u nekim discipinama je to mogue
u manjoj meri, a u nekima u veoj.

5. Princip oiglednosti

Komenski je prvi izloio zahtev za oiglednou, oslanjajui se na znanja i iskustva kole. Isticao
je da bi ljudi trebalo da ue upoznavanjem samih stvari, a ne na osnovu izjava drugih o tome.
''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih ula ''to je vidljivo ulu vida, to
je sluljivo ulu sluha, to je opipljivo ulu dodira, ...''. Oiglednost je povezana sa linom
aktivnou uenika, gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji ue imaju veu
motivaciju i mogunost da naue. Tom prilikom bi trebalo voditi rauna da: svi uenici
podjednako imaju mogunost posmatranja, da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se
posmatra, da se predmet pokazuje uz aktivno uee uenika, a ne statino, izazavati veu
aktivnost uenika i obratiti panju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno.

6. Princip svesne aktivnosti uenika u nastavi

Ovaj princip uglavnom izraava psiholoku stranu nastave. Njegova sutina je da se sagleda
kako uenici usvajaju znanja, kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove
aktivnosti. Ovaj princip podvlai aktivnu ulogu uenika.

7. Princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika

Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna uenikova svojina
i da moe da ih aktivira uvek kada je to potrebno. U savremenoj nastavi sve vie se insistira na
logikom pamenju, a ne na zapamivanju. Ovaj princip se ostvaruje naglaenom upotrebom
znanja u nastavi, jer se na taj nain pokazuje razumevanje nauenog i primenjuje njegova veza sa
stvarnim svetom. Trajnost se ogleda i u prenoenju tih znanja na druge sluajeve.

8. Princip individualizacije

U tradicionalnoj nastavi je prilaz uenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala

prosenog uenika.Tu su najvie tete imali slabiji i jai aci. Princip individualizacije je danas
sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu, gde e svaki uenik biti u mogunosti da
napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven, a to je najvanije bie
vie motivisan i shvatae da moe da naui onoliko koliko se potrudi. Glavni cilj nastave je da
naui uenike uenju i razmiljanju, podstakne razvoj njihovih sposobnosti.

34. Problemi sadraja nastave. Shvatanja o sadrajima nastave. Izbor nastavnih sadraja

Pod sadrajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji
tokom nastavnog procesa. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadraji su definisani na razliite naine i
menjali se shodno zahtevima razvoja i drutva, kao i na osnovu rezultata pedagokih istraivanja i
iskustva. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. One se mogu svrstati u tradicionalne i
savremene teorije.

TRADICIONALNE TEORIJE

- Teorija formalnog obrazovanja

-Teorija materijalnog obrazovanja

- Didaktiki utilitarizam

Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. veka i poetkom 19. Njeni predstavnici su
bili Ruso, Herbart, Pestolaci. Oni su smatrali da bi kod uenika trebalo razvijati intelektualne
sposobnosti, jer ionako ne mogu tokom svog kolavanja da naue sve to im je potrebno za ivot.
Smatrali su da je potrebno uvebavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku, matematiku,
logiku, retoriku). Pretostavljalo se da e se razvijanjem miljenja uenici osposobiti za
samostalno i lako uenje koje e im kasnije biti potrebno u ivotu.

Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za

davanje praktinih i korisnih znanja. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije
naglaava se usvajanje odreenih znanja, njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi.
Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Dosledno primenjivanje ove
teroje moe se negativno odraziti na intelektualni razvoj.

Didaktiki utilitarizam naglaava formiranje praktinih vetina, kao pripremu za profesionalni

ivot.

Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije

opteg obrazovanja; ograniavaju razvoj intelekta i misli; optereuje uenika informacijama.

SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA

Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeu materijalnog i formalnog obrazovanja jo postoji,
dodue u izmenjenom obliku, ali ona postaje sve otrija zbog naglaenog prodiranja obima
naunih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Stare teorije se sve vie potiskuju i
zamenjuju novim. Potrebno je izdvojiti sledee:

- Teoriju egzemplarizma

- Problemsko-kompleksnu teoriju

- Teoriju strukturalizma

- Funkcionalni materijalizam

Teoriju egzemplarizma je formulisao nemaki didaktiar Hans oerl. Ova teorija je zasnovana na
tzv. egzemplarnom uenju, gde se obrazovni sadraji grupiu oko tema koje su odabrane. Tako
nastaju ''ostrva znanja''. (prim. mi smo planove izraivali po takvim temama My family, My
house...).

Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio

je informacionom izlaganju gradiva. On smatra da bi sadraje trebalo izdvojiti po grupama i tako
obuhvatiti materiju razliitih predmeta. Na taj nain se objedinjuje gradivo razliitih predmeta, a
slui i upoznanvanju konkretnih drutvenih problema i deavanja. (korelacija izmeu predmeta)

Teorija strukturalizma se zalae za struktuiranje nastavnih predmeta, koje omoguava smisaono

povezivanje vie elemenata u njemu. Opte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledei nain:
potrebno je da nastavni predmeti sadre neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema;
u eri poveanog broja informacija one se teko pamte i potrebno ih je organizovati u celinu;
potrebno je shvatiti sutinske principe; uz pomo struktura uenici lake pamte i bolje se
orijentiu; stalno ponavljati. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalistikih zemalja jer
je smatraju isuvie intelektualistikom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj koli. Mada, ona je
danas sve aktuelnija.

Funkcionalni materijalizam (Okonj). Sutina ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti,

kako bi uenici usvojili odreena znanja i primenili ih praktino. Sadraji koji se unose u
nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na
ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti uenika.
Njeni kriterijumi za izbor sadraja su veoma uopteni.

Izbor nastavnih sadraja

Shvatanje o izboru nastavnih sadraja izneo je Tomaevski u svom radu ''Na granici psihologije i
pedagogije''. On izlae popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom, i posebno
izdvaja sledee grupe pitanja:

1. opta teorija informisanja (sadraj, koliina informacija, nivo obrazovanosti i nain

prezentiranja)

2. znanja o uenju: problem uenja samih uenika

3. znanja o individualnim svojstvima uenika (pitanje razvojnih faza uenika i individualnih

razlika)
Nije dobro da se sadraji odreuju samo prema optem razvojnom nivou, jer neki su razvijenije
vie, a neki manje, ve je neophodno voditi rauna i o razlikama koje postoje meu uenicima.

Iz mnogih teorija i shvatanja proizila su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadraja, a to su :

- Drutveno politiki kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog drutva

- Nauni kriterijum, odnosi se na uvaavanje naunosti

- Didaktiki kriterijum, obuhvata pedagoki ( odnosi se na odabir sadraja prema razvojnim

mogunostima uenika) i psiholoki aspekt (odnosi se na najefikasniji nain prenoenja i
usvajanja znanja).

35. a) Opte i struno obrazovanje.

Pod optim obrazovanjem najee se podrazumeva obrazovanje u irokom smislu koje dobijaju
svi lanovi drutva u istoj meri. Za njega je karakteristian demokratski karakter, jer prua
temeljno i jednako obrazovanje za sve. Osim toga ono se ve u osnovnoj koli moe proirivati
na raznim dodatnama, sekcijama, vannastavnim aktivnostima itd. Druga karakteristika je njegova
univerzalnost, koja oznaava celovito i skladno razvijanje linosti.

Tehniko obrazovanje je postalo sastavni deo opteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi
uenika za odreenu profesiju. Uslovi za uspeno sprovoenje tehnikog obrazovanja se nalaze i
povezivanje nastave sa ivotom, teorije sa praksom, u davanju praktinih znanja o radu,
razvijanje spretnosti i umea.

Opte i tehniko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Ovo obrazovanje daje

znanja i praktina umenja koja omoguavaju bavljenje odreenom profesijom i sticanje
kvalifikacija razliitog stepena.

b) Nastavni plan.

Nastavni plan je osnovni i zvanini dokument kojim se utvruje broj i naziv predmeta, redosled
njihovog uenja po razredima, norme nastavnog vremena. Na taj nain svaki predmet ima svoje
odreeno mesto i obim po razredima. Pored redovne nastave, nastavnim planom se predviaju i
drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava, slobodne aktivnosti,
vannastavne aktivnosti, ekskurzije, kulturna i javna delatnost kole itd.).

Pri utvrivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi rauna o: ciljevima i zadacima osnvnog ili
srednjokolskog vaspitanja i obrazovanja; mogunostima uenika na odreenim starsnim
nivoima; o najnovijim pedahokim i psiholokim dostignuima, kao i dostignuim adrugih nauka.
Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog
ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj uenika i njihovih mogunosti. S druge strane,
upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomae da vide gde se njihov predmet nalazi
kao i to ta sve uenici prouavaju na kom nivou, kakva predznanja mogu da oekuju i kakvu
korelaciju da izvre. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi rauna o optimalnom
obimu znanja i ekonominosti u okviru svakog nastavnog predmeta.
c) Nastavni program.

Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujui dokument koji se sastoji iz uvodnih

napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predvienim za taj razred, sadraja,
njihovog redosleda izvoenja, sistema i obima znanja koji bi uenici trebalo da savladaju tokom
te godine. Za dobru izradu nastavnog plana, nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet, da
poznaje predmete koje uenik izuava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi rauna
o odgovarajuem tempu rada. Pri izboru nastavnih sadraja vodi se rauna o ciljevima i
zadacima, korelaciji, povezivanju teorije i prakse, uzrastu uenika, messtu odreivanja predmeta
u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu asova). Nastavno gradivo bi trebalo da se
logiki dopunjuje i nastavlja kroz razliite predmete, kako bi uenicimogli lake da poveu
pojmove u jednu celinu.

U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadraja:

1. linearni raspored po kome uenik samo jednom ui dati sadraj, a zatim prelazi na drugi, ije
uspeno savlaivanje zavisi od prethodno usvojenog sadraja.

2. koncentrini raspored isti sadraj se obrauje dva ili vie puta, ali uz ponavljanje i
proirivanje znanja.

3. raspred sadraja u vidu spirale nalazi se izmeu linearnog i koncentrinog rasporeda. U

spiralnom rasporedu imamo vraanje na obraeno i prelazak na drugi nivo sa viim i proirenim
znanjem.

Danas se za nastavni program sve vie uvodi izraz curriculum, mada termin nije ire prihvaen u
strunoj literaturi.

d) Udbenici i priruna literatura za nastavnike i uenike.

(Priajte o onome sa im radite, emu to slui itd.)

36. Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda.

Metoda je put, nain istraivanja sa ciljem da se otkrije neka istina. Metoda podrazumeva
primenu etiri operacije: 1. racionalni princip (oblici zakljuivanja), 2. take gledanja na podatke,
3. nain prilaenja zadatku, 4. postupak odn. specifian nain ispitivanja.

Nastavne metode podrazumevaju nain upravljanja radom uenika u procesu nastave, koji
omoguava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi, a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih
saznajnih sposobnosti i interesovanja, formiranju pogleda na svet i pripremanje za ivot. One
odreuju kako bi trebalo da tee nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da
ispunjavaju uenici i nastavnici. One same po sebi nisu dovoljne, njih odreuje nastavnik, dobro
pripremljen i dobra poznavalc svog rada, ali isto tako je vana i aktivna uloga uenika. Za razliku
od nastavnih principa koji usmeravaju didaktiku aktivnost uenika i nastavnika, metode govore
o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i
obrazovanja. One su objektivni inilac izvoenja nastave i posrednik u prenoenju znanja od
nastavnika ka ueniku.

38. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava.

Nastavna sredstva, njihove karakteristike i nain korienja u nastavi.

Nastavne metode povlae odgovarajua nastavna sredstva. Pri odabiru nastavnih sredstava
trebalo bi da se vodi rauna o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. Nastavna sredstva
pomau u izvoenju nastavnih sadraja, predmet su onog o emu se ui i pomau nastavnicima
da na slikovitiji i zanimljiviji nain vode tok asa. Nastavna sredstva, bez obzira da li su
tradicionalna ili savremena, nemaju sama po sebi sadraj. Njih je potrebno planski i sitematski
uklopiti sa ciljem i sadrajem asa i sa nastavnom metodom. Razlika izmeu nastavnih sredstava
(koje koristi nastavnik) i sredstava za uenje (koja slue ueniku) nije didaktiki opravdano. Da li
e neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili uenje to zavisi od njegove primene na
asu. Ne moe se povui jasna crta izmeu uenja i nastave. Savremena didaktika sve vie tei
primeni razliitih sredstava (povezanost medija). Nastavna sredstva se mogu podeliti na
auditivna, vizelna i audiovizuelna sredstva. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih
sredstava na est kategorija:

1. pisana (verbalna) sredstva (udbenici i tampani materijali),

2. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti, modeli, slike, skice, mape, itd.),

3. tehnika vizuelna sredstva (foto aparati, projektor, mikroskop, grafoskop, itd.),

4. tehnika akustika sredstva (gramofon, kasetofon, CD plejer),

5. audiovizuelna sredstva (maine za uenje, kabineti za uenje jezika, kompjuteri, laptopovi)

Sve je vei znaaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose ivot u razred, ve znake
spoljnog sveta, koje bi trebalo interpretirati''. Izuzetno motivaciono deluju na uenike, lake i
due pamte gradivo. Nastavnik moe biti u ulozi posrednika i nekoga ko moe pomoi u
korienju tih sredstava.

37. Klasifikacija nastavnih metoda. Specifinosti pojedinih nastavnih metoda.

Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda

Poljski didaktiar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji nain prikazuje
osnovu i primenu metoda. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje, rei i praktina
delatnost. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda:

1. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje)

2. metode zasnovane na reima (monoloka: opis, prianje, pripovedanje; dijaloka (popularna

predavanja, diskusije); rad sa knjigom)
3. metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika (praktina zanimanja, laboratorijski
metod)

NASTAVNE METODE

- Metode zasnovane na posmatranju

*Pokazivanje naziva se jo i demonstrativna metoda. Ona se sastoji u izlaganju razliitih

prirodnih predmeta (realnih), slika,modela, prikazivanje odreenih pojava, dogaaja ili procesa i
objanjavanje njihovih bitnih svojstava.

Nastavna sredstva : razliiti aparati, mape, reljefi, makete, modeli, slike fotografije, CD, DVD,
magnetna tabla...

Opta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav nain da svi podjednako dou u
dodir sa izloenim i da detaljno pregledaju predmet; pitanja koja se postavljaju da daju sutinske i
bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreenom pojavom.

Prednosti: Uenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv nain, ima mogunost da

uoava, povezuje i donosi zakljuke, stie potrebna znanja i svstrano se angauje; Pomae
pojedincima da na pravi nain usmere svoju panju; Stiu znanja na jednostavan i lak nain; Ova
metoda daje neophodnu osnovu ulnog opaanja bez koje nema uspenog usvajanja znanja i
razvijanja apstraktnog miljenja.

Ogranienosti: Uglavnom se odnosi na injenicu da samo opaanje nije dovoljno za ukupne

aktivnosti ii rad uenika.

- Metode zasnovane na reima

Da bi se reima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno sluiti. Zato su ove metode
podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monolokih i dijalokih metoda.

> Monoloka <

Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlae gradivo naziva se monoloka metoda.
Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. Karakterie je izraena uloga
nastavnika i pasivan poloaj uenika. Postoje tri tipa monoloke metode, a zajedniko im je to to
ih koriste ili samo nastavnici ili samo uenici:

*Opisivanje Najjednostavnija metod da se uenici upoznaju sa sadrajem. esto je povezana i

sa pokazivanjem. Najee se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike, dogaaja,
predmeta...) i analitiko (nakon iznoenja odreenih injenica, prelaz se na objanjenje).

*Prianje Prianje je izlaganje u obliku opisivanja reima, pripovedanja o konkretnim

sadrajima nastave. esto zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se pria nastavnka to
vie oslanja na znanje uenika da bi im sadraj bio shvatljiviji. Kod ovog metoda dominira
emocionalna komponenta doivljavnja, vie nego intelektualna. mnoge su prednosti ove metode:
ona budi interesovanje i motivaciju kod uenika, na lak nain saznaju injenice, ali ako predugo
traje postaje zamorna i mogunosti da zapamte su sve manje.
*Predavanje Od svih pomenutih ovo je najsloenija metoda, jer predstavlja due, kontinuirano
izlaganje sloenijeg sadraja. Ova metoda vie odgovara starijim uenicima. Iako ih do neke
mere angauje, ona od uenika oekuje pasivnu ulogu sluaa. Da bi bilo uspeno, predavanje
mora biti dobroosmiljeno, da naglasi bitno i sutinosko, da bude zanimljivo, a ne monotono; kad
god je mogue trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama.

> Dijaloka <

Dijaloka metoda spada u metode zajednikog rada uenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede
do odreenih rezultata i postizanja cilja. Zasniva se na pitanjima i odgovorima, razgovoru
nastvnika sa uenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Razgovor pomae nastavniku da
podstakne uenika na razmiljanje, a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo
usvojenog znanja. U dijaloku metodu spadaju:

*Heuristiki razgovor metoda koja usmerava uenike da sami trae reenje postavljenog
problema. Nastavnik obino stavlja pred uenike odreeni zadatak i putem veto postavljenih
pitanja podstie znanja koja oni ve imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. Osposobljava
uenike za samostalan rad i podstie aktivnost i angaovanost.

*Katihetiki razgovor metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. Ona se u

savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti
(zakoni, injenice, pravila, definicije).

*Popularno predavanje metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i uenika, pri emu

nastavnik ima vodeu ulogu. Nastavnik smiljeno i prema odgovarajuem redosledu uenicima
postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Jedan od kritiara ove metode (nemaki pedagog
Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni
koji ne znaju onome ko ih zna. Ova metoda ima efekta u mlaim razredima kao uvoenje u nova
saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje ta uenici ve zanaju na tu temu.

*Diskusija ova metoda se sastoji u razmeni miljenja na odgovarajuu temu. Primenjivija je u

starijim razredima. da bi se uspeno sprovela neophodno je da uenici ve poseduju odreena
znanja iz te oblasti. Veoma dobro utie na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje
takvog razmiljanja, zahteva intelektualnu angaovanost, razvija toleranciju i potovanje
razliitosti. Nastavnik je voditelj diskusije i pomae da se ona odvija u pravom smeru.

> Rad sa knjigom <

Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem tampanog materijala ili teksta. Koristi se ne samo
za davanje, ve i za utvrivanje i proirivanje znanja, na asu i vannjega, za izradu projekata i
istraivanja. Ova metoda podstie samostalan rad i sticcanje znanja.

- Metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika-

*Laboratorijska metoda Ovom metodom se uenici osposobljavaju da izvode eksperimente.

Primena nije ni malo jednostavna. Potrebno je prethodno izvriti temeljnu pripremu i laboratorije
i uenike uputiti u ceo proces izvoenja eksperimenta. Aktivnost uenika je slina naunom radu.

*Metoda praktinih aktivnosti Cilj praktinih metoda je sticanje znanja i vetina na osnovu
praktinih aktivnosti. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavravanjem vetina i
navika. Preteno se koristi za ponavljanje i utvrivanje. Ovde spada praktian rad, proizvodni
rad, rad u radionicama, kolskom vrtu...

- Kriterijumi za izbor nastavnih metoda -

Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi rauna o sledeem: optem cilju i zadatku
vaspitanja i obrazovanja; didaktikom cilju nastavnog asa (predavanje, obrada, utvrivanje, itd.);
prirodi, sadraju i specifinosti nastavne materije; uzrasnim osobenostima uenika; veliini i
obimu razreda i strunoj pripremljenosti nastavnika.

>> PROGRAMIRANA NASTAVA I UENJE <<

Teoriji o programiranoj nastavi je izloio ameriki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka uenja i
umetnost pouavanja'' nakon to je utvrdio slabosti nastave i uenja u kolama. On je sastavio
sistem programirane nastave u kojoj: 1. svaki uenik se upoznaje sa sadrajem, relativno kratkim
prezentacijama o sutini ili delu nastavnog gradiva, 2. od svakog se oekuje da korektno odgovori
na pitanja ili rei problem, 3. neposredno iza toga prima informaciju o tanosti odgovora. Na ovaj
nain uenici se vode od poetnog nivoa i idu ka eljenom. Nastavna materija se izlae u
delovima, kratkim koracima iza ega sledi pitanje i taan odgovor- linearna metoda. Svaki
naredni korak je uslovljen prethodnim. Pored ove metode ima i razgranata metoda, koja potie od
Kraudera. On smatra da koraci ne moraju biti mali, ve neto sloeniji i nudi viestruki izbor
odgovora, onaj ko pogrei dobija neki vid pomoi i objanjenja kao pomo. Osnovna ideja je da
putem ispravljanja greaka uenik doe da znanja. U praksi se pojavio i trei vid, a to je
kombinovano programiranje, u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. nastavno
gradivo se izlae linearno, a onda se prua mogunost izbora: dobijaju objanjenja i podatke, a
mogu i ponovoprei na linearnu emu ili dobiti nove zadatke.

Znaajna rednost programirane metode je u individualizaciji i odreivanju sopstvenog tempa

rada, mogue je diferenciranje sadraja. A kao mane uzima se to to se smanjuje interakcija meu
uenicima i sa nastavnikom.

39. Organizacija nastave i 41. Oblici i tipovi nastave.

Nastava je organizovana po razredno-asovnom sistemu, koji je ustanovljen pre 300 godina i

ustanovio ga je Komenski. Nastao je kao zahtev drutvene zajednice i odgovor na potrebe
buroazije. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazloio neophodnost grupnih oblika
rada koji se odlikuje: istovremenim poetkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom
danu, odreenom duinom rada, podela na razrede prema uzrastu, podela na kurseve po
godinama i odreivanje programa u svakoj godini. Ovakav rad i dan danas obezbeuje
sistematian rad, organizacionu jasnost, idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa
uenicima, itd.

Nastavni as je glavni element razredno-asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.

Cilj svakog nastavnog asa je da ueniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajuih znanja, da
uenika osposbi zanjegovu uspenu primenu, da unapredi samostalno uenje i da doprinese
vaspitanju.
Tipovi asova se odreuju prema didaktikim zadacima. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne
izdvaja ni jedan tip kao opteprihvaen. Evo jedne od klasifikacija: 1. uvodni
asovi

2. asovi za prenoenje
novog znanja obrada

3. asovi za utvrivanje

4. asovi za usavravanje i
razvijanje sposobnosti

5. asovi za kontrolu znanja

Struktura asa podrazumeva tok, unutranju povezanost i meusobni odnos pojedinih njegovih
delova i elemenata. Priprema bi trebalo da sadri; Cilj; Sadraj asa (Uvod Tok Zakljuak);
Nastavne metode; Uzrast uenika i njihove radne sposobnosti; Vremensku strukturu.

Organizacija rada na asu: Oblici rada na asu (podela koju je sainio Klafki) je na frontalni rad,
individualni, timski, rad u parovima, nastava u grupi i timska nastava.

- Frontalni rad je zajedniki rad svih uenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika.
Nastavnik usmerava rad na ceo razred, a potom objedinjava reakcije uenika. U takvoj nastavi svi
uenici obino ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika.

- Individualni rad je rad u kome svaki uenik samostalno rad, kao pojedinac. Individualni rad je
neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje uenike u uenju.

- Grupni rad je samostalan rad i uenje u grupi. Zasniva se na radu u grupama od 3 6 uenika.
Primenom rada u grupi mogu se postii tri pedagoka cilja: jaanje samostalnosti i sposobnosti
individualnog uenja; ovaldavanje primenom praktinih metoda; osposbljavanje za saradnju u
grupi.

- Rad u parovima je zajedniki rad dva uenika. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i
vebanju.

- Timska nastava je kada vie nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju, moe i iz razliitih
predmeta.

>>EKSKURZIJA<<

Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Organizuje se s ciljem da se uenici upoznaju sa

kulturnim, istorijskim znamenitostima, prirodnim bogatsvima i da proire svoja znanja, razviju
interesovanja i obogate iskustvo.

Ekskurzije se utvruju godinjim planom rada kole. Postoje razliite vrste ekskurzija: u prirodi,
proizvodnji, geografske, istorijske, bioloke, estetske, folklorne.

Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za
istraivanje), tekue (organizuju se uporedo sa obradom gradiva), zakljune ekskrzije (na kraju
obraenog gradiva, u cilju utvrivanja).
Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije.

40. Motivacija uenika za uenje u nastavnom procesu. (ovo me mrzelo da kucam, to svi znate)

42. kolski i domai rad uenika.

Domai rad je tesno povezan sa kolskim radom i zajedno oni ine didaktiko jedinstvo. Cilj
domaeg rada je ponavljanje, utvrivanje i produbljivanje znanja koja su steena na asu.
Domaim radom uenik se ui samostalnom uenju i usredsreivanju na njega. Domai zadaci
mogu biti pismeni, usmeni ili praktini. Pored individualnih zadataka, uenici mogu dobiti i
grupne zadatke kao to je istraivanje ili projekat. Poseban problem pri davanju domaih
zadataka je voenje rauna o stvarnim mogunostima uenika, potrebno je jasno im objasniti ta
se od njih oekuje i kako da urade domai, trebalo bi da se vodi rauna o raznovrsnosti zadataka,
nastojati da domai zadatak sadri sutinu, voditi rauna o obimu i redovno ih proveravati.

43. Ponavljanje, utvrivanje i vebanje u nastavnom radu.

Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vebanje.

PONAVLJANJE

Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg
usvajanja. Nastavnik moe da organizuje i druge vrste ponavljanja, kao to su:

1. Na poetku kolske godine s ciljem da se obnovi ranije naueno gradivo. Ovo ponavljanje je
veoma vano zato to istraivanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50%
nauenog.

2.Tekue ponavljanje ponavljanje na kraju asa, stalno ponavljanje nauenog s ciljem ada se na
zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Uglavnom se odnosi na saeto ponavljanje sutine.

3. Ponavljanje posle veih celina po zavretku programske celine ponavlja se sutina.

4. Zavrno ponavljanje sistematizacija gradiva

VEBANJE

Vebanje je jedan oblik ponavljanja sa naglaenom praktinom primenom znanja. Ona mogu biti:
usmena, pismena, grafika, laboratorijska, tehnika.

Za uspeno vebanje potrebno je da budu zadovoljeni sledei uslovi:

Dobro organizovan i smiljen nain vebanja od strane nastavnika, koji e jasno postaviti ciljeve
vebanja, ta se i kako veba; Da nastavnik bude svestan razlike meu uenicima; Svesnost
uenika o znaaju vebanja; Usmerenos ka cilju; Panja uenika (on moe da razume cilj,ali da
bude naepljiv); Sistematinost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim);
Raznovrsnost vebanja;
44. Proveravanje rezultata nastave ocenjivanje rada, uspeha i razvitka uenika u nastavi.

Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. na

taj nain se vri provera znanja kojim je uenik ovladao i daje se odgovarajua ocena.

Vrste proveravanja:

- Prethodno proveravanje, na poetku kolske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period,
stie se uvid u nivo znanja kojim uenici vladaju, omoguava dalje planiranje.

- Zavrno proveravanje, primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine.

Proverava se nivo znanja koje su uenici usvojili tokom perioda.

- Tematsko provreravanje, obino se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.

- Ispiti, provera znanja u okviru jednog ili vie predmeta, a u odreenim vremenskim periodima.
Mogu biti: prijemni, zavrni, diferencijalni, kvalifikacioni, godinji. I mogu se obavljati: usmeno,
pismeno, praktino ili kombinovano.

Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera; Pismena provera; Praktina provera;

Provera putem testova

Ocenjivanje je veoma sloen proces za nastavnika, ali i uenika. Davanjem ocene vri se
vrednovanje ukupnog rada uenika. U naoj zemlji ocenjivanje je numeriko (od 1 do 5) i opisno.
Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvreni su Uputstvom o nainu i postupku ocenjivanja
uenika. Za nastavnika to je pedagoki i ljudski akt, kroz koji se manifestuje nastavnik kao
pedagog i ovek.

45. Planiranje nastavnog rada

Planiranje rada je jedna od najznaajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi.

Za uspeno planiranje u nastavi znaajni su sledei zahtevi: 1. plan mora da se odnosi na odreeni
predmet ili predmete, 2. utvrivanje cilja delovanja, 3. plan mora da obuhvati oekivane ishode,
rezultate planiranih uticaja.

Glavnu osnovu svakog planiranja rada ine: uenici i nastavnici i interakcija izmeu njih.

Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti; izbor aktivnosti, sadraja,
sredstva i uslova; pravljenje celine neophodnih aktivnosti.

Planiranje nastave slui i kao izvestan podsetnik nastavniku.

On mora biti: - realan i ostvariv;

- treba utvrditi kiliinu i sloenost gradiva

- potrebno je voditi o redosledu

- imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti

- voditi rauna o prirodi i specifinosti nastavnih sadraja

 - predvideti tok

Planiranje se javlja najee u tri oblika:

1. GODINJI PLAN RADA Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada kole. Sadri

planove po predmetima, planove slobodnih i vannastavih aktivnosti, izborne, fakultativne
nastave, dopunske, dodatne, specijalne nastave, plan rada akog parlamenta, sekcija, klubova,
plan izvoenja ekskurzija, plan saradnje sa roditeljima i institucijama, plan rada odeljenjskih
zajednica itd.

2. PERIODINI PLAN RADA (meseni, nedeljni, tromeseni) ovaj plan ini grupa tematski
povezanih celina

3. PLANIRANJE NASTAVNOG ASA Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za

uuspeno izvoenje asa. Sadri: ciljeve i zadatke, nastavnu jedinicu, broj asa, tok asa,
oekivane ishode, zakljuak.

Na kraju, obavezna je kontrola izvrenih planova. Ona moe biti stalna, povremena,
samokontrola.

46. Nastavnik kao inilac nastavnog procesa

Organizator, koordinator, odreuje ciljeve, metode, bira sredstva za rad. On je aktivni inilac
nastavnog procesa, ali sve se vie istie i aktivna uloga uenika... itd.

Sreno svima!