Uvod

Preduzimanje svakog poslovnog poduhvata (preduzetnitvo) zahteva odreena

ulaganja kapitala, rada, sredstava u razliitim oblicima. Jedno od prvih pitanja koje se pri
tome namee jeste da li se taj poslovni poduhvat isplati. Narodnim jezikom reeno, imamo li
raunicu da u neki posao (bisnis) investiramo-uloimo? Ta raunica u savremenom
finansijskom reniku zove se biznis plan. U raunici se moemo i prevariti ako ne uzmemo u
obzir sve elemente od kojih zavisi ostvarivanje oekivanih rezultata. Zato je vano
raunicu staviti na papir, odnosno sainiti biznis plan pre donoenja svake odluke o
ozbiljnijem ulaganju. Time smanjujemo rizik i poveavamo izvesnost da e se neko ulaganje
isplatiti. Naravno, moe se destiti da biznis plan pokae i suprotno- da se ulaganje ne isplati,
u kojem sluaju emo odustati od odluke. I to je dobro jer se neemo izloiti nepotrebnim
trokovima i gubicima ne samo sredstava nego i vremena, kao resursa koji se ne moe
nadoknaditi.
Poslovna, odnosno preduztnika delatnost, se u skladu sa vaeim propisima, moe
organizovati u razliitim oblicima, samostalno ili sa drugim licima. Svejedno je o kojem se
obliku organizovanja radi, osnovni cilj tog organizovanja, cilj preduztnitva je ta je to prema
sada vaeim propisima. To je preduzee i radnja, i jednolano i vielano drutvo, i drutvo
kapitala i drutvo lica i zadruga sve to ima za cilj ostvarivanje dobiti na tritu.

1
 I Priprema za izradu biznis plana

Biznis planom se u vidu elaborata i na bazi unapred odreene metodologije prezentira

analiza realnih razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora, analiza trita u svim
aspektima i to je najvanije ekonomsko finansijska analiza isplativosti i profitabilnosti kao
krajnjeg cilja nameravanog projekta, bez obzira na izvore finansiranja. Poznato je da banke i
druge finansijske institucije imaju detaljno razraenu metodologiju za pripremu biznis
planova, koja ukljuuje i kriterijume za ocenu ekonomske opravdanosti i efikasnosti
investiranja u pojedine delatnosti i namene, sa proraunatim elementima rizika. Ta
metodologija nije zakonski propisana. Ona se utvruje prema programima banaka i drugih
institucija, organizacije koje podstiu razvoj plasmanima preko domaih banaka i sl. U tim
programima po pravilu su odreeni namena sredstava i uslovi kreditiranja. Metodologija
pojedinih kreditora je razliita u formi, obimu i detaljima pa bi bilo neracionalno opisivati
svaku od tih metodologija. Meutim, u osnovnim elementima metodi i postupci koji
opredeljuju i sadrinu biznis plana, bez obzira na navedene razlike, uvek su usmereni na
glavni cilj-dokazivanje ekonomske opravdanosti, odnosno isplativosti konkretnost projekta.
Bez obzira na to da li se radi o formiranju novog preduzea ili o prestrukturiranju,
poveanju ili usklaivanju kapaciteta, statusnoj promeni i sl. Kreditora, pre pripreme biznis
plana koji bi bio osnova za odobravanje investicionog kredita obino putem upitnika trae
odreene prethodne podatke o preduzeu, odnosno ekonomskom subjektu koji namerava da
podnese zahtev za odobravanje investicionog kredita. To je neophodno ako se ima u vidu da
izrada biznis plana povlai odreene izdatke. Bilo bi neracionalno ulagati sredstva u izradu
tog dokumenta ako se na osnovu prethodnih podataka oceni da nameravana investicija,
primera radi, nije u funkciji odreenog razvojnog koncepta ili da ne odgovora kriterijumima
koje uslovljava kreditor.
Standardni dokumenti u postupku donoenja o odobravanju i realizaciji investicionih
kredita su:
-Upitnik- prijava za evidentiranje nameravane investicije, koji se priprema na obrascu
kredita banke ili druge finansijske organizacije. Taj dokument sadri osnovne podatke koji su
neophodni za izradu biznis plana i prilagoen je tako da se iz tih podataka moe
preliminarno oceniti opravdanost investicije i pristupiti izradi biznis plana;
-Biznis (poslovni) plan predstavlja sutinu investicionog programa sa egzaktnim
analizama o uverljivosti njegove rentabilnosti. Priprema se tek ako je prihvaeno da
se na njemu radi na osnovu pozitivne ocene podataka iz upitnika dostavljenog
kreditoru.
-Izvetaj o proveri biznis plana sa predlogom odluke, koji po pravilu, sainjavaju
eksperti kreditora uz eventualnu saradnju sa ekspertima koji su pripremili biznis plan;
-Izvetaj o izvoenju investicionog projekta i
-Izvetaj o praenju efekata zavrene investicije.
Poslednja dva dokumenta sastavljaju se sukcesivno nakon to je kredit stavljen u
korienje pa ih ovom prilikom neemo komentarisati, s obzirom na to da je predmet naeg
razmatranja pre svega biznis plan. Inae svi navedeni dokumenti predstavljaju celinu strune
osnove za donoenje i realizaciju investicionih odluka, ukljuujui i odluke koje donosi sam
investitor o ulasku u odgovarajui investicioni program, uz odgovarajue zaduenje putem
investicionog kredita.
Prirodno je da veliina i vrednost investicije opredeljuju i sveobuhvatnost dokumenata
potrebnih za razmatranje zahteva i odluivanje o kreditiranju, odnosno o finansiranju

2
investicije. Kod projekata za mala i srednja preduzea kod pripreme i razmatranja biznis
plana primenjuju se sueni ali ni malo blai kriterijumi koji se odnose na ocenjivanje i
proveru finansijsko trine efikasnosti i osetljivosti (rizinosti) projekata. Kao to smo
istakli naa panja je usmerena na izradu biznis planova za finansiranje investicija malih i
srednjih preduzea, kao i preduzetnika. Razvrstavanje pravnih lica prema veliini vri se u
skladu sa lanom 4.Zakona o raunovodstvu i reviziji (Slubeni list SRJ broj 71/2002), u
zavisnosti do broja zaposlenih visine prihoda i vrednosti imovine po godinjem raunu u
poslednjoj poslovnoj godini.Meutim sa stanovita kreditiranja bitna je pre svega, veliina
projekata u smislu vrednosnog cenzusa i uz primenu odgovarajue metodologije u pripremi
tih projekata.

II Sadrina biznis plana

Svaki investicioni program a samim tim i biznis plan, za odgovarajui program ima
svoje specifinosti zavisno od delatnosti i vrste poslovnog poduhvata u koji se eli investirati.
Postoje, meutim, zajedniki elementi koje plan treba da sadri, to je predvieno u veini
metodologija za ocenu projekata. Kada se radi o investicionim programima u proizvodne
delatnosti, najee se zahteva da biznis plan sadri sledee najvanije elemente:
1. Uvodni deo;
2. Rezime biznis plana;
3. Analizu razvojnih sposobnosti investitora;
4. Analizu trita za dodatnu proizvodnju;
5. Plan prodaje;
6. Marketinku strategiju;
7. Plan proizvodnje;
8. Organizacione aspekte plana;
9. Finansijsku analizu;
10. Analizu rentabilnosti i
11. Dodatnu dokumentaciju koju treba pripremiti radi podnoenja zahteva za kredit.

U prilogu biznis plana ukoliko je to predvieno pravilima kreditora daju se i tabelarni

prikazi pokazatelja koji mogu ire potkrepiti finansijsko trinu i ekonomsku prihvatljivost
projekta. U najsaetijem obliku dajemo opis svakog od navedenih elemenata.

II.1. Uvodni deo biznis plana

U uvodnom delu biznis plana treba navesti osnovne ciljeve biznis plana. Ako se radi
o novom preduzeu ili radnji, na poetku treba izloiti poslovnu ideju i razloge opredeljenja
za odreenu delatnost, odnosno za odreeni proizvod ili uslugu. Za ve osnovanu firmu
treba navesti kad je osnova,a kojom delatnou se bavi i kratak razvojni put, ukljuujui
znaajnije programe koje je realizovala u protekom periodu, nain finansiranja i rezultate
realizacije tih programa. Vano je naglasiti da li novi program za koji je sainjen biznis plan
predstavlja kontinuitete razvoja postojeih delatnosti ili je u pitanju preorijentacija,
restrukturiranje i sl. I ta se od njega oekuje u pogledu finansijskih i drugih efekata koji

3
opravdavaju ulazak u takav poduhvat. Ukoliko postoje objektivna ogranienja na koje nije
mogue uticati, kao to su nepovoljni opti uslovi privreivanja, treba navesti u kojoj meri se
uticaj tih ogranienja na poslovanje i razvoj nosioca programa eli otkloniti ili ublaiti novim
investicionim projektom.
Pri oceni biznis plana za kreditora nije zanemarljivo po kojoj metodologiji je taj plan
sainjen i ko su autori njegove izrade, to takoe treba naglasiti u uvodnom delu. Preduzea
najee angauju specijalizovane organizacije, institute, konsalting firme, ili grupu
nezavisnih eksperata za pripremu biznis plana na bazi ideja menadmenta. Meutim, uee
sopstvenih strunjaka preduzea u tome je veoma bitno jer oni najbolje oseaju perspektivu
realizacije biznis plana, a posebno to su materijalno zainteresovani da ta realizacija bude to
uspenija. U tom smislu bi i u uvodnom delu biznis plana trebalo navesti sve uesnike u
njegovoj izradi.

II.2. Rezime biznis plana

Rezime biznis plana daje su formi obrasca koji sadri rekapitulirane odgovore na
pitanja koja biznis plan detaljno obrauje. Zato su taj, kao i uvodni deo biznis plana, u sutini
posedni na kojima treba raditi. Razumljivo je da obrazac nije uniforman jer ga kreditori
formiraju u skladu sa konkretnim programom finansiranja. Opis rezimea biznis plana dajemo
na jednom konkretnom projektu koji je izraen na bazi zahteva investitora i metodologije
kreditora sa ciljem da ukaemo na osnovne principe, okvirnu metodologiju i sadrinu biznis
plana, pre svega za preduzetnike, kao za mala i srednja preduzea.
Rezime sadri kratak prikaz svih osnovnih parametara biznis plana i to:
1. Podaci o projektu - naziv i cilj projekta, na primer, proirenje sirovinske osnove i
nabavka pratee opreme za potpunije korienje kapaciteta za proizvodnju koja ima
obezbeen plasman; uvoenje proizvodnog programa na bazi novih tehnologija koje
obezbeuju konkurentno nastupanje na tritu; osnivanje preduzea za proizvodnju i plasman
na domaem tritu, ili za izvoz, supstituciju uvoza, proizvodnju ekoloki istih proizvoda i
dr.
2. Predstavljanje investitora - njegov naziv, sedite, delatnost (predmet poslovanja)
prikaz osnovnih elemenata organizacije, ukljuujui organizacionu emu;
3. Terminski plan realizacije projekta-poetak izgradnje, zavretak izgradnje, poetak
probne proizvodnje, poetak redovne proizvodnje, predvieni ekonomski vek trajanja
projekta, cene po kojima su raeni obrauni u biznis planu (stalne, tekue ili u deviznoj
protivvrednosti).
4. Terminski plan ulaganja-datum poetka ulaganja, dinamika ulaganja, zavretak
ulaganja i poetak probnog rada finansijskog objekta:
5. Struktura ukupnih ulaganja koja su predviena biznis planom iznosi i procenti
uea ulaganja u nematerijalna ulaganja, u osnovna sredstva, ulaganja u obrtna sredstva i
ostale namene, kao i uee domaih i uvoznih komponenti;
6. Izvori finansiranja predvieni biznis planom u pogledu iznosa i strukture sredstva
(sopstvena sredstva, krediti, ostali izvori, nepovratna sredstva, donacije i dr.), gde takoe
treba odrediti nain iskazivanja cena (stalne, domae ili devizna protivvrednost);
7. Osnovni pokazatelji poslovnih rezultata i njihova komparacija za odreeni broj
godina pre i posle ulaganja-poveanje kapaciteta, porast ili smanjenje broja zaposlenih
poslovni prihodi, dobit, koeficijent rentabilnosti i likvidnosti, projektovana akumulacija,
koriena diskontna stopa posle ulaganja i dr;

4
 Rezime biznis plana je znaajan jer po pravilu sadri dovoljno elemenata za
preliminarnu ocenu podobnosti projekta za kreditiranje pri emu svaki kreditor ima svoje
kriterijume i zahteve u zavisnosti od programa finansiranja kao i mogunosti i uslova koje
moe ponuditi korisnicima kredita.
Ono to je karakteristino kod veine kreditora je da kriterijumi za ocenu i izbor
projekta, uz ispunjavanje drugih uslova (pozitivni rezultati poslovanja, likvidnost, odnosno
bonitet klijenta, pozitivan priliv novanog toga i sl) polaze od toga da projekat obezbeuje
rentabilnost najmanje na nivou prosene realne kamatne stope na sve izvore koji se koriste u
realizaciji projekta. Za izbor najpovoljnijih od vie ponuenih projekata, kriterijum je via
interna stopa rentabilnosti. Iz tih razloga detaljnije se u tabelarnom smislu obrauju pitanja
finansijske analize i analize rentabilnosti jer se u tim pitanjima i prilikom ocene opravdanosti
investiranja posveuje najvea panja. Re je o analizi isplativosti investicionog projekta koja
daje uverenje da e i investitor i kreditori biti sigurni u to da e povratiti uloena sredstva
uveana za odgovarajue prinose.

II.3. Analiza razvojnih sposobnosti investitora

Ovaj deo biznis plana kroz analizu poslovanja u proteklom periodu i na osnovu ocene
razvojnih mogunosti, treba da uspostavi vezu sa novom investicijom ukazujui na
osnovne probleme i rezultate poslovanja i na taj nain naznai kljune zadatke razvoja
obuhvaene novim investicionim programom. Analizu razvojnih sposobnosti investitora
treba prilagoditi vrsti i karakteru investicionog projekta. Osim optih podataka i podataka o
obliku organizovanja firme (akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom
odgovornou, komanditno drutvo, ortako drutvo, preduzetnik), treba dati podatke o
iznosu kapitala i njegovoj strukturi, kao i podatke o veim vlasnicima, npr. koji imaju
pet i vie procenata uea u kapitalu. Takoe treba opisati organizacionu strukturu koja
trenutno funkcionie analizu kadrovskih potencijala, broj i kvalifikacionu strukturu
zaposlenih sa prosenom starou, vremenom provedenom u firmi i slino, pri emu
posebno treba analizirati strukturu menadmenta uprave. Vano je navesti i broj kao i
kvalifikacionu strukturu novih radnika za koje je predvieno da se zaposle realizacijom
investicionog programa.
Uobiajeno je da se ukratko predstavi razvojni put investitora od njegovog osnivanja
kako u pogledu statusnih promena (ukoliko je bilo spajanja, razdvajanja i sl), tako i u
pogledu svojinske transformacije promene strukture vlasnitva i oblika organizovanja. Treba
detaljno navesti registrovane delatnosti kojim se investitor bavi osnovne, pomone i
sporedne, sa posebnim naglaskom na osnovnu delatnost. Postojei proizvodni program,
kapacitete i stepen njihovog korienja u analiziranom periodu, kao i eventualne oscilacije u
strukturi i kretanju ukupnog obima proizvodnje i prodaje.
Pored kvalitativnog opisa tehnolokog procesa, kao i tehnikih i organizacionih
reenja u proizvodnji i prodaji, korisno je grafiki ili tabelarno ilustrovati kretanja
karakteristina za protekli period za asortiman proizvoda koji ine preteni deo
postojeeg proizvodnog programa. Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora
treba da sadri kratak opis tehnologije proizvodnog procesa i opreme kao i drugih
resursa kao to su koriene zemljita, graevinski subjekti, opreme, kao i drugih
resursa kao to su korienje zemljita, graevinski subjekti, oprema, skladita,
transportni park i dr. Pri tome je vano istai stanje opreme, transportnih sredstava i
drugih osnovnih sredstava koja su u upotrebi sa stanovita njihove zastarelosti u poreenju
sa savremenim sredstvima i potrebu eventualne modernizacije postojeih sredstava u
kontekstu novog razvojnog programa.

5
 II.4. Analiza trita za dodatnu proizvodnju
Obezbeenje sigurnog i stabilnog plasmana proizvoda i usluga prva je pretpostavka
ulaska u nove investicione programe. Pojedini kreditori uslovljavaju da analiza trita prodaje
bude pripremljena i pre pristupanja izredi biznis plana kako bi se ocenila prihvatljivost
nameravane investicije i ukoliko ocena u tom delu nije pozitivna zaustavlja se rad na projektu
da bi se izbegli nepotrebni trokovi njegove pripreme. To je naroito vano kod projekta kod
kojih se znaajnije poveava obim proizvodnje ili bitno menja njen postojei asortiman kao i
kod projekata sa kojima se ulazi u novu proizvodnju. Za manje projekte u ovu svrhu mogu
posluiti elementi trinog poloaja koji su dati u analizi razvojnih mogunosti i sposobnosti
investitora, s tim to svaki projekat u principu treba da sadri nekoliko bitnih podataka, kao
to su: trine i tehnoloke karakteristike planiranog proizvoda, komparacija tih
karakteristika sa konkurentnim proizvodima, analizu realno mogueg obima prodaje i
projekciju trita na koja se rauna sa plasmanom. Za projekte koji se zasnivaju na
dugoronoj saradnji sa poslovnim partnerima kooperacija i sl. Treba dati opis tih odnosa, a po
mogunosti priloiti i ugovore, predugovore i sl. Mogue je koristiti i modele prognoziranja
tranje odreenog proizvoda, model ekstrapolacije i sl. Ali je pouzdanost i uverljivost u
realnost tranje odnosno plasmana svakako vea ako postoje obrazloeni konkretni
predaranmani ali aranmani sa poslovnim partnerima.
U ovom delu biznis plana treba opisati poziciju investitora na tritu sa obimom i
geografskom lociranou tranje za proizvodima posebno u odnosu na domae i
inostrana trita. Potrebno je opisati ko su glavni kupci na tritu investitora i njihovu
snagu. Treba naglasiti da li postoji dominantan strateki kupac i kako se sa njim
moe ui u poslovne odnose tj. Koje uslove postavlja za saradnju. Vano je oceniti da li
se oekuju neke promene u vezi sa postojeim stanjem potranje na tritu. U pogledu
konkurencije i mogunosti osvajanja trita potrebno je ukazati na eventualno nepokriveni
segment trita i planove za njegovo osvajanje. Takoe je potrebno istai da li postoje
supstituti za planom predviene proizvode, kolika je mo supstitucije, kao i da li se oekuju
neke promene u vezi sa time.
U pogledu inputa, bitno je navesti glavne snabdevae osnovnim sirovinama sa
obimom isporuka, konkurentnou u cenama, kao i ueem u strukturi snabdevanja i
eventualno moguim alternativama koje bi se mogle ostvariti novim investicionim
programom. Ako postoji dominantan dobavlja, treba sagledati koje je njegova snaga
tj. koje uslove postavlja za saradnju.

III.5. Plan prodaje

U planu prodaje utvruje se oekivana prodaja proizvoda i usluga u projektovanom

periodu. Plan prodaje se vri u koliinama i cenama, pa se na taj nain istovremeno pravi i
plan poslovnih prihoda koji se koristi za projekciju Bilansa uspeha.
Na osnovu izvrene analize trita razraenih planova i poslovnih odnosa sa
postojeim kupcima planirana je sledea prodaja u projektovanom periodu ( u koliinama i
cenama).

Tabela 1

6
 Projekcija realizacije
u 000
din
Bazna Projekcija
Red. godina Godina Godina Godina Godina Godina
broj Pozicije 1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Prihod od prodaje - - - - - -
robe
2. Prihod od prodaje
postojeih 30.000 37.000 41.000 41.000 45.000 45.000
proizvoda (2.1. +
2.2)
2.1 U zemlji 20.000 25.000 26.000 26.000 30.000 30.000
2.2 U inostranstvu 10.000 12.000 15.000 15.000 15.000 15.000
3. Prihod od prodaje - 63.000 85.000 110.000 120.000 140.000
novog proizvoda
(3.1 + 3.2)
3.1. U zemlji - 60.000 80.000 100.000 100.000 120.000
3.2. U inostranstvu - 3.000 5.000 10.000 20.000 20.000
4. Ukupno poslovni
prihodi (1+2+3) 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000

U ovom delu biznis plana potrebno je potkrepiti osnovanost izvrenog planiranja

prodaje za svaku godinu u projekciji. Drugim reima ovde se kreditor mora ubediti da e se
ostvariti planirana prodaja. Pretpostavke na kojima je sastavljen plan prodaje mogu biti
dugoroni ugovori za kupovinu proizvoda, budua planirana zajednika ulaganja, eventualna
strateka partnerstva sa kupcima iz zemlje i inostranstva, aktivnosti koje e se preduzeti da bi
se osnaila prepoznatljivost novih proizvoda (planirane promocije, sajmovi, obuka
komercijalne slube i slino).

III. 6. Marketinka strategija

Potencijalnog kreditora potrebno je uveriti da biznis plan daje reenja kako da se

podmiri postojanja realna potranja za odreenim proizvodima ili uslugama. Iz ovog razloga
marketinka strategija moe da bude jedan od najznaajnijih delova biznis plana. Zato je
treba izloiti jasno, vremenski odreeno i koncizno. Potrebno je jasno naznaiti koliko se npr.
eli poveati prodaja, u kojem periodu se to planira ostvariti i u kojem se projektuje
poveanje prihoda iz ovih aktivnosti.
U okviru marketinke strategije treba predstaviti na koji nain e novi proizvod biti
lako prepoznatljiv na tritu i koje su njegove glavne karakteristike kao i koje su vrednosti
novog proizvoda u odnosu na postojanje proizvode iz perspektive kupca. Tako ovde treba
istai koje su glavne karakteristike proizvoda koje ga izdvajaju od konkurentskih proizvoda i
zbog ega bi kupci radije kupili taj proizvod u odnosu na konkurentski. Pored toga, potrebno
je opisati planiranu politiku cena i kolike su mogunosti samog proizvoaa da utie na cenu
proizvoda na trinu.

7
 Da bi se bolje istakla mogunost uticaja na cenu i mogunosti ili nemogunost
njenih oscilacija, potrebno je navesti i objasniti cenovnu osetljivost potranje trita za
konkretnim proizvodima.
Obim prodaje znaajno moe da zavisi od planiranog naina prodaje, odnosno od
planiranih kanala distribucije. Usled ovoga neophodno je u biznis planu postaviti posebnu
panju planiranim kanalima distribucije,a posebno kako e se oni razlikovati od
konkurentskih i koje su njihove prednosti. Ukoliko postoje dugoroni ugovori sa veim
stratekim kupcima, treba ih navesti a ako ne postoje, treba istai koji su uslovi i mogunosti
da se takvi ugovori obezbede.

III.7. Plan proizvodnje

U ovom delu biznis plana potrebno je uveriti kreditora u mogunost ispunjavanja

zadatih ciljeva biznis plana u koliini proizvedenih proizvoda na takav nain da se
proizvodne aktivnosti ne dovode upitanje, tj. Da e se bez znaajnih problema i zakanjenja
isporuiti proizvodi i usluge predviene planom prodaje. Ovde treba opisati organizaciju
planirane proizvodnje i odnose sa eventualnim kooperantima. Radi se o veoma znaajnom
delu biznis plana jer e se na osnovu njega kasnije praviti plan investicija i njihovih trokova.
Potrebno je dati specifikaciju postojee i neophodne nove opreme i graevinskih
objekata. U specifikaciji opreme navode se njene osnovne karakteristike i mogunost
nabavke, kako opreme i rezervnih delova, a takoe mogunost obezbeivanja i drugih resursa
kao to su energija, repromaterijal itd. Potrebno je opisati i plan novih proizvodnih pogona i
eventualno u dodatku dati odreene nacrt i planove.
Na osnovu prethodnog potrebno je dati specifikaciju kapaciteta proizvodnje za svaku
godinu projekcije, kao i njihovu iskorienost u vezi sa planom proizvodnje. Ovde treba
predvideti koja vrsta sirovina e se koristiti da bi se postigao eljeni nivo kvaliteta proizvoda,
a takoe informacije o dostupnosti sirovina, njihovim cenama, pouzdanosti isporuke i s tim u
vezi potrebnog nivoa zaliha sirovina. U tom smislu se navode preduzete ili planirane
aktivnosti koje e omoguiti da se osigura neophodan nivo zaliha sirovina.
Na osnovu prethodno navedenih planova vrsti se projekcija materijalnih trokova
proizvodnje koja je data u narednoj Tabeli 2.

Tabela 2
Projekcija materijalnih trokova proizvodnje

u 000
din.
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Trokovi postojeih
proizvoda (1.1 do 1.3)
25.000 29.000 31.000 35.000 35.000 35.000
1.1 Materijal 20.000 22.000 23.000 25.000 25.000 25.000
1.2 Gorivo i energija 5.000 7.000 8.000 10.000 10.000 10.000
1.3. Trokovi proizvodnih - - - - -
usluga

8
 2. Trokovi novog - 51.000 67.500 78.000 78.000 90.000
proizvoda (2.1+2.2)
2.1. Domae trite (2.1.1. - 45.000 57.500 68.000 68.000 80.000
do 2.1.3)
2.1.1 Materijal - 36.000 48.000 60.000 60.000 72.000
2.1.2 Gorivo i energija - 4.000 5.000 5.000 5.000 5.000
2.1.3. Trokovi proizvodnih - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.000
usluga
2.2. Inostrano trite - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000
(2.2.1 do 2.2.3)
2.2.1 Materijal - 6.000 10.000 10.000 10.000 10.000
2.2.2. Gorivo i energija -
2.2.3 Trokovi proizvodnih -
usluga
3. Ukupno materijalni
trokovi proizvodnje 25.000 80.000 98.500 113.000 113.000 125.000
(1+2)

III. 8. Organizacioni aspekti plana

Na osnovu izraenih planova prodaje i proizvodnje potrebno je uskladiti i

organizaciju preduzea. Za svaku od godina u projekciji treba predstaviti plan sa brojem i
strukturom neophodnih radnika. Na primer, uvoenje nove proizvodnje moe zahtevati
uposlenje dodatnih visoko obuenih proizvodnih radnika, uvoenje komercijalne slube ili
racionalizaciju postojee radne snage. Na osnovu ovog organizacionog plana potrebno je
sastaviti projekciju trokova zarada za koju smo pripremili narednu Tabelu 3.

Tabela 3.
Projekcija trokova zarade
u
000 din

Red. Bazna Projekcija

broj Pozicije godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Trokovi direktnog 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032
rada (1.1-1.3)
Broj zaposlenih 200 230 230 230 230 230
1.1. Trokovi neto zarada i 4.000 5.000 5.000 5.000 6.000 7.000
naknada zarada
1.2. Porezi i doprinosi na 2.875 3.594 3.594 3.594 4.313 5.032
zarade i naknada

9
 zarada
1.3 Ostali lini rashodi 500 - - - - -
2. Trokovi indirektnog 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031
rada (2.1-2.3)
Broj zaposlenih 30 35 35 35 35 35
2.1 Trokovi neto zarada i 500 600 600 600 600 600
naknada zarada
2.2. Porezi i doprinosi na 359 431 431 431 431 431
zarada i naknade
zarada
2.3. Ostali lini rashodi 200 - - - -
3. Trokovi 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906
administrativnog rada
i uprave (3.1-3.3)
Broj zaposlenih 20 30 30 30 30 30
3.1. Trokovi neto zarada i 1.000 2.000 3.000 3.000 4.000 5.000
naknada zarada
3.2. Porezi i doprinosi na 781 1.562 2.343 2.343 3.124 3.906
zarade i naknade
zarada
3.3 Ostali lini prihodi 400 - - - - -
4. Ukupno trokovi rada
(1+2+3) 10.615 13.187 14.968 14.968 18.468 21.969

III.9. Finansijska analiza

Biznis plan, pored upoznavanja potencijalnih investitora i kreditora sa prirodom

investicije i planom prodaje i proizvodnje, mora da uverljivo pokae i ekonomsku
opravdanost investicije. Ta opravdanost investicije e se u najveoj meri bazirati na injenici
da li e uloena sredstva biti vraena kada i sa kojim prinosom. Za ocenu opravdanosti
investicije projektovani bilansi uspeha, mada su neophodni, nee biti i dovoljni jer oni ne
sadre informacije o novanom toku iz kojeg investitor moe da povrati svoja uloena
sredstva i ostvari oekivani profit. Na odluku budueg kreditora ili partnera u zajednikom
ulaganju da li e pristupiti finansiranju ponuenog projekta presudan znaaj e imati planirani
Neto novani tok.
Prema tome, biznis plan mora da sadri projektovanu finansijsku analizu iji e glavni
cilj biti projekcija bilans uspeha i bilans stanja i na osnovu njih sastavljanje bilansa tokova
gotovine i njegove analize. Osnovni cilj finansijske analize je da potvrdi rentabilnost i
profitabilnost investicije.
Period projekcije treba da obuhvati ceo period otplate pozajmljenih sredstava za
izvoenje investicije. Stoga je uobiajeno je da se period plana limitira na tri do pet godina
unapred. Planirati novani tok utvruje se na osnovu planiranih rezultata iz planiranog
bilansa uspeha i planiranih promena na sredstvima, obavezama i kapitalu iz planiranog
bilansa stanja. Prema tome da bi se dolo do planiranog novanog toga neophodno je prvo
projektovati bilanse stanja i bilanse uspeha za svaku godinu projekcije.
Projekcije u biznis planu se baziraju na pretpostavki stalnih cena, odnosno da u
periodu projekcije nee biti inflacije. Pretpostavka stalnih cena pojednostavljuje projekciju,
jer e sve promene u projektovanju bilansu stanja i bilansu uspeha koje bi po propisima o
raunovodstvu poticale iz obraunate revolarizacije biti izostavljene.

10
 Projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha se vre na osnovu planiranih poslovnih
aktivnosti i fizikih ciljeva proizvodnje preduzea u buduem periodu. Ti planovi kao to su
plan prodaje i poslovnih prihoda, plan proizvodnje i trokova proizvodnje, plan investicionih
ulaganja, plan poveanja ili smanjenja radne snage odnosno promene organizacije i drugo,
bie osnova za sastavljanje planiranih bilansa stanja i bilansa uspeha , odnosno projekcije
novanih tokova.
U okviru Finansijske analize, pre pristupanja projekciji bilansa stanja i bilansa uspeha
potrebno je sastaviti sledee projekcije i planove:
- Plan investicionih ulaganja (Tabela 4)
- Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije (Tabela 5)
- Trajna obrtna sredstva (Tabela 6, 7 i 8)
- Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja (Tabela 9)
- Plan promene strukture i vrednosti kapitala (Tabela 10)
- Projekcija dugoronih rezervisanja (Tabela 11)
- Plan otplate dugoronih kredita (Tabela 12)
- Projekcija finansijskih prihoda i rashoda (Tabela 13)

III.9.1. Plan investicionih ulaganja

U planu investicionih ulaganja prikazuju se planirana ulaganja po investicionim

programima , tehnikoj strukturi i dinamici. S obzirom na to da biznis plan obino i
predstavlja zahtev za finansiranje ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Neophodno je
specificirati ta ulaganja i posebno ih izdvojiti i prikazati. Plan investicionih ulaganja treba da
proistie iz lana proizvodnje. Ako se pored ovoga planira i vei broj manjih ulaganja, ona se
mogu sumirati i predstaviti kao jedinstven investicioni program u godini ulaganja. U narednoj
Tabeli 4 dat je plan investicionih ulaganja.

Tabela 4
Investiciona ulaganja
u 000 din.
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Nematerijalna
ulaganja
2 Zemljite
3 Graevinski objekti 20.000
4. Oprema 10.000
5. Alat i inventar
6. Osnovna sredstava
u pripremi
7. Trajna obrtna
sredstva
Ukupno - 30.000 - - - -
investiciona
ulaganja
(1+2+3+4+5+6)

11
 III. 9.2.Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije

Kako se sve projekcije u biznis planu prave pod pretpostavkom da e potencijalni

investitor izvriti ulaganje ili odobriti kredit, odnosno da e se otpoeti sa realizacijom
predloenog projekta, neophodno je na osnovu plana proizvodnje i razvoja izvriti planiranje
ulaganja u osnovna sredstva. Pored toga vrednost osnovnih sredstava e direktno planirane
trokove amortizacije.
Amortizacija je jedan od specifinih trokova koji ne zahteva odlive novanih
sredstava pa se zato pri izraunavanju neto novanog toka unosi na stranu priliva da bi se
izvrilo korigovanje neto dobitka za iznos trokova amortizacije. Osim toga, obraunata
amortizacija ulazi i u bilans stanja kao deo ispravke vrednosti nematerijalnih ulaganja i
osnovnih sredstava. Tako e planirani troak amortizacije uticati na sve projektovane bilanse:
bilans stanja, bilans uspeha i bilans gotovinskih tokova. U narednoj Tabeli 5, dat je plan
obnovih sredstava i trokova amortizacije.

Tabela 5
Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije
u 000
din

Red Pozicije Bazna Projekcija

broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
A Nematerijalna
ulaganja (neotpis.
vred.) - - - - - -

Zemljite

B1 Nabavna vrednost
1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
B2 Promene u toku
godine - - - - - -
B Neotpisana
vrednost (B1+B2) 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000

Graevinski
objekti

V1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000

V2 Promene u toku
godine 20.000
V3 Ukupna nabavna 10.000 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000
vrednost (V1+V2)
V4 Ispravka vrednosti

12
 5.400 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700
V5 Promene u toku
godine
V6 Amortizacija 100 300 300 300 300 300
V7 Ukupna ispravka
vrednosti
(V4+V5+V6) 5.500 5.800 6.100 6.400 6.700 7.000
V Neotpisana
vrednost (V3-V7) 4.500 24.200 23.900 23.600 23.300 23.000

Oprema

G1 Nabavna vrednost 10.000 10.000 20.000 20.0000 20.000 20.000

G2 Promene u toku 10.000
godine
G3 Ukupna nabavna 10.000 20.000 20.000 20.000 20.000 20.000
vrednost (G1+G2)
G4 Ispravka vrednosti
10.000 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000
G5 Promene u toku
godine
G6 Amortizacija - 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
G7 Ukupna ispravka 10.000 11.000 12.000 13.000 14.000 15.000
vrednosti
(G4+G5+G6)
G Neotpisana - 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000
vrednost (G3-G7)
D Alat i inventar
(neotpisana
vrednost)
Osnovna sredstva u
pripremi
(neotpisana
vrednost)
E Ukupno
nematerijalna
ulaganja u osnovna
sredstva
(A+B+V+G+D+) 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
F Ukupno obraunata
amortizacija
(V6+G6)
100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300

III. 9.3. Trajna obrtna sredstva

13
 Za stabilno poslovanje neophodan je odreeni nivo trajnih obrtnih sredstava i izvora
njihovog finansiranja. U sluaju da je taj nivo ispod zahtevanog ili negativan potrebno je
planirati dugorone izvore finansiranja (vlastite ili pozajmljene) koji e omoguiti neophodan
nivo trajnih obrtnih sredstava i neometano poslovanje. Stoga je pri izradi projekcije novanog
toga neophodno izvriti projekciju potrebnih i oekivanih vrednosti zaliha, kratkoronih
potraivanja i kratkoronih obaveza. Ta projekcija se vri na osnovu pozicija u bilansu stanja
i bilansu uspeha za poslednju godinu uz pomo koeficijenta obrta karakteristinih za datu
delatnost.
Projektovana vrednost zaliha materijala se dobija tako to se periodini trokovi
materijala (pozicije 1.1. + 2.1.1. + 2.2.1. iz Tabele 2) za projektovanje godine, podele
procenjenim koeficijentom obrat zaliha materijala. Projektovana vrednost zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda se dobija tako to se ukupni materijalni trokovi proizvodnje
i trokovi zarada (pozicija 3. iz Tabele 2. i pozicija 4. iz Tabele 3) za dati obraunski period
rasporede izmeu nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda na osnovu planirane strukture
zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda (u naem primeru 60% prema 40%) i
zatim podele procenjenim koeficijentom obrta zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda. Projektovana vrednost zaliha robe, kojih u naem primeru nema, dobija se tako to
se projektovani trokovi nabavne vrednosti prodate robe podele koeficijentom obrta zaliha
robe. U narednoj Tabeli 6 data je projekcija vrednosti zaliha.

Tabela 6
Projekcija vrednosti zaliha

u
000 din
Red Pozicije Dani Koeficij Bazna Projekcija
broj vezivanj enti godina Godina Godin Godina Godina Godin
a obrta 1 a2 3 4 a5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Materijal 36 10 2.500 6.399 8.100 9.499 9.499 10.700
2 Nedovrena
proizvodnja 30 12 2.500 4.660 5.673 6.399 6.574 7.348
3 Gotovi
proizvodi 30 12 2.500 3.106 3.782 4.266 4.382 4.899
4 Roba - - - - - - - -
5. Alat i - - - - - - - -
inventar
6. Ukupno
zalihe
(1+2+3+4+5) 7.500 14.166 17.556 20.164 20.456 22.947
7 Promena
vrednosti
zaliha
uinaka (poz,
2+3 tekua
manje
prethodna
godina) - 2.766 1.690 1.208 292 1.292

14
 Projektovana vrednost kratkoronih potraivanja se dobija tako to se projektovani
poslovni prihodi (pozicija 4 iz Tabele 1) podele procenjenim koeficijentom obrta
kratkoronih potraivanja. U narednoj Tabeli 7 data je projekcija kratkoronih potraivanja.

Tabela 7
Projekcija kratkoronih potraivanja
u
000 din
Red Pozicije Dani Koeficij Bazna Projekcija
broj veziv- ent god. Godina Godina Godina Godina Godina
anja obrta 1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Kupci 17 20 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
2 Ostala - - - - - - -
kratkorona
potraivanja
3 Ukupno
kratkorona
potraivanja
(1+2) 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
4 Promena
kratkoro.
potraivanja 1.300 1.250 700 1.000

Projektovana vrednost obaveza prema dobavljaima se dobija tako to se projektovani

materijalni trokovi proizvodnje (pozicija 3. iz Tabele 2) podele procenjenim koeficijentom
obrta obaveza prema dobavljaima, a projektovana vrednost obaveza za bruto zarade tako to
se projektovani trokovi zarada (pozicija 4. iz Tabele 3) podele koeficijentom obrta obaveza
za zarade.

Tabela 8
Projekcija kratkoronih obaveza

u
000 din
Red Pozicije Dani Koef Bazna Projekcija
broj veziva icije godina Godina Godina Godina Godina 4 Godina
nja nt 1 2 3 5
obrt
a
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 Dobavljai 36 10 6.000 8.000 9.850 11.300 11.300 12.500
2 Bruto Zarade 30 12 830 1.099 1.247 1.247 1.539 1.831
3 Ukupno
kratkorone

15
 obaveze (1+2) 6.830 9.099 11.097 12.547 12.839 14.331
4 Promena
vrednosti
obaveza 2.269 1.998 1.450 292 1.492

Inae, za izraunavanje koeficijenta obrta, na osnovu podataka iz bilansa uspeha i

bilansa stanja bazne godine, mogu se koristiti sledee formule:
1. materijal = (trokovi materijala) : (zalihe na kraju + zalihe na poetku godine) : 2
2. nedovrena proizvodnja = (trokovi materijala + trokovi energije + bruto zarade +
proizvodne usluge) / prosene zalihe
3. gotovi proizvodi = (trokovi materijala + trokovi energije + bruto zarade +
proizvodne usluge + nematerijalni trokovi) / prosene zalihe
4. Kupci = (poslovni prihodi-ostali poslovni prihodi) / proseno stanje kupaca
5. Gotovina = (poslovni rashodi-amortizacija) / proseno stanje gotovine
6. Dobavljai = (trokovi materijala + trokovi energije + proizvodne usluge) / proseno
stanje dobavljaa
7. Obaveze za bruto zarade = 12
8. Obaveze za nematerijalne trokove = 12

III. 9.4. Plan izvora finansiranja

Pored nivoa neophodnih investicionih ulaganja, potencijalnog kreditora e

interesovati i planirani nain finansiranja ovih ulaganja. Svaki kreditor eli da zna da e i
ekonomski subjekt u koga ulae svoja sredstva snositi deo finansiranja predloenih projekata,
odnosno deliti rizik ulaganja zajedno sa kreditorom. Drugim reima, u zavisnosti od
predloenog nanina finansiranja zavise e i oekivana dobit kreditora, pa je u biznis planu
neophodno izvriti planiranje izvora i dinamike finansiranja investicionih ulaganja. U naem
primeru smo pretpostavili da se investiciona ulaganja finansiraju putem dokapitalizacije
(sopstveni izvori) 10.000 i iz dugoronog kredita 20.000.
U narednoj tabeli 9 dat je plan izvora finansiranja investicionih ulaganja.

Tabela 9
Izvori finansiranja investicionih ulaganja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina 2 Godina Godina Godina
1 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Sopstveni
izvori 10.000
2 Zajednika
ulaganja
3 Krediti
domai 20.000
4 Krediti strani
5 Iz ostvarene
dobiti ukupno

16
 (1+2+3+4+5)
- 30.000 - - - -

III. 9.5. Plan promena strukture i vrednosti kapitala

S obzirom na to da biznis planom predloena investicija moe biti delimino

finansirana i dokapitalizacijom a da je struktura kapitala kljuna u projekciji bilansa stanja
potrebno je napraviti i plan promena strukture kapitala. U naem primeru smo pretpostavili da
e investitor nai zainteresovanog partnera koji e izvriti ulaganje u vidu dokapitalizacije,
odnosno da e uplatiti 10.000 u zamenu za akcije investitora i to pre ili istovremeno sa
dobijanjem kredita od banke u iznosu od 20.000.
U narednoj Tabeli 10 data je promena strukture kapitala

Tabela 10 Izvori finansiranja investicionih ulaganja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Akcijski kapital
10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
2 Udeli drutva sa
ogranienom
odgovornou

- - - - - -
3 Ulozi - - - - - -
4 Dravni kapital - - - - - -
5 Drutveni - - - - - -
kapital

6 Zadruni udeli - - - - - -
7 Ostali kapital
- - - - - -
8 Osnovni kapital
(1+2+23+4+5+
6+7)
10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
9 Zakonske
rezerve 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000
10 Statutarne
rezerve 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000
11 Rezerve (9+10) 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000

III. 9.6. Projekcija dugoronih rezervisanja

17
 Dugorona rezervisanja se obrazuju, koriste i ukidaju u svrhu pokria trokova i rizika
proisteklih iz poslovanja koji e se pojaviti u narednim obraunskim periodima. U skladu sa
propisima o raunovodstvu dugorona rezervisanja se procenjuju u visini trokova za koje se
za znaajnom sigurnou veruje da e nastati u narednim obraunskim periodima , a za koje
su prihodi iskazani u tekuoj godini. Prema tome i u biznis planu je neophodno izvriti
projekciju ovih rezervisanja i njihovih trokova. U narednoj Tabeli 11 data je projekcija
dugoronih rezervisanja.

Tabela 11
Projekcija rezervisanja

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godin Godina Godina
1 2 a3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Rezervisanja
za trokove i
rizike 1.500 2.000 2.000 1.500 1.000 1.000
2 Odloeni
revalorizacion
i dobitak 3.000 1.000 1.000 1.000 - -
3 Odloeni
negativni
godinji - - - - - -
4 Ostala
dugorona
rezervisanja - - - - - -
5 Ukupna
dugorona
rezervisanja
(1+2+3+4) 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000
6 Prihodi od
ukidanja
/(rashodi)
uveanja
rezervisanja - 1.500 - 500 1.500 -
III. 9.7. Projekcija finansijskih prihoda i rashoda

Kako se neto novani tokovi projekta utvruju posle servisiranja dugova, neophodno
je izvriti i planiranje finansijskih prihoda i rashoda u projektovanom periodu. U ovaj plan
ukljuuju se planirani prihodi od kamata na novane plasmane, oroene depozite i ulaganja u
hartije od vrednosti, pozitivne realizovane kursne razlike i ostali finansijski prihodi. Na strani
rashoda ukljuuju se kamate iz plana otplate dugoronih kredita, negativne realizovane
kursne razlike i ostali finansijski rashodi. Ako je planirano investiciono ulaganje finansirano
iz pozajmljenih izvora onda je potrebno istaknuti i posebno prikazati finansijske rashode u
vezi sa otplatom kamata na te izvore. Kako je ve istaknuto, projekcije u biznis planu se vre
pod pretpostavkom stabilnih cena, to se prevodi i u pretpostavku stabilnog kursa dinara

18
 (pozitivne i negativne realizovane kursne razlike treba ukalkulisati samo ako je njihovo
postojanje sa sigurnou poznato).
U narednoj Tabeli 12 dat je plan otplate dugoronih kredita na osnovu kojeg se
sastavlja plan finansijskih prihoda i rashoda.

Dugoroni kredit
U 000 din
Plan otplate dugoronih kredita
1. Iznos kredita 20.000
2. Rok otplate u godinama 5 godina
3. Kamatna stopa % 10 %
4. Obraun anuiteta polugodinje
5. Grejs period 1 godina

Tabela 12
Plan otplate dugoronog kredita

U
000 din
Godina Ostatak Ostatak Poveanje Otplata Polugodi- Godi- Anuiteti Anuiteti
duga duga smanjenje polugod nje nja polugodi godinji
polugodi- godinje godinje -inje kamata kamat nji (5+6)
nje a
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Pretho-
dna
godina - - - - - - -
20.000 - - 1.000 - 1.000
1. god 20.000 20.000 20.000 - 1.000 2.000 1.000 2.000
6 meseci
17.500 - - 2.500 1.000 - 3.500
2 god 15.000 15.000 -5.000 2.500 875 1.875 3.375 6.875
6 meseci
12.500 - - 2.500 750 - 3.250
3 god 10.000 10.000 -5.000 2.500 625 1.375 3.125 6.375
6 meseci
7.500 - - 2.500 500 - 3.000
4 god 5.000 5.000 -5.000 2.500 375 875 2.875 5.875
6 meseci
2.500 - - 2.500 250 - 2.875
5 god - - -5.000 2.500 125 375 2.625 5.375

U narednoj Tabeli 13 dat je plan finansijskih prihoda i rashoda

Tabela 13
Projekcija finansijskih prihoda i rashoda

19
 U 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Finansijski
prihodi 120 85 95 99 88 100
1.1 Prihodi od
kamata 65 60 65 64 63 70
1.2 Pozitivne
kursne
razlike 25 - - - - -
1.3 Ostali
finansijski
prihodi 30 25 30 35 25 30
2 Finansijski
rashodi 120 2.005 1.890 1.385 880 395
2.1 Rashodi
kamata 60 2.000 1.875 1.375 875 375
2.2. Negativne
kursne
razlike 50 - - - - -
2.3. Ostali
finansijski
rashodi 10 5 15 10 5 20
3 Finansijski
dobitak
/(gubitak) (1-
2) - -1.920 -1.795 -1.286 -792 -295

III. 9.8. Bilans uspeha

Projektovanje buduih rezultata kao to je ve napomenuto treba da se izvri za period

za koji se utvruje neto novani tok projekta a to je najee period otplate traenog kredita.
Najee se projekcija vri za tri do pet godina unapred.
Radi jednostavnijeg i preglednijeg sastavljanja projekcije neto novanih tokova, kao i
radi lake analize planiranih rezultata, projektovani bilans uspeha u biznis planu e se
razlikovati od propisane forme bilansa uspeha za izvesne reklasifikacije. Reklasifikovani
bilans uspeha u biznis planu uobiajeno ima sledeu strukturu.
+ poslovni prihodi
- poslovni rashodi
Bruto dobitak / (gubitak)
- Operativni rashodi (rashodi uprave i prodaje)
Poslovni dobitak/(gubitak)
+ finansijski dobitak /(gubitak)
+ neposlovni i vanredni dobitak7(gubitak)
dobit/(gubitak) pre poreza
- porez na dobit

20
 neto dobitak/(gubitak)

Poslovni prihodi u smislu reklasifikovanog bilansa uspeha su svi poslovni prihodi iz

propisanog bilansa uspeha (izuzev Promena vrednosti zaliha uinaka), tj. konta grupa 60-
Prihodi od prodaje robe, 61-Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 62- Prihodi od aktiviranja
uinaka i robe 64-Prihodi od premija, dotacija, subvenijca i sl. i 65-Drugi poslovni prihodi.
Promena vrednosti zaliha uinaka (grupa 63) se iskljuuje iz poslovnih prihoda i prikazuje
kao poslovni rashod, jer po svojoj prirodi ne generiu novane prilive, to je od primarnog
interesa za potencijalnog investitora.
Poslovne rashode, u smislu reklasifikovanog bilansa uspeha, ine, pored Promena
vrednosti zaliha uinaka (grupa 63) i svi poslovni rashodi iz Zakonom propisanog bilansa
uspeha izuzev dela rashoda koji se direktno odnose na prodaju i upravu a koji se iskazuju kao
operativni rashodi.Tako se u poslovne rashode unose u celini konta grupa 50-Nabavna
vrednost prodate robe, 51-Trokovi materijala, 54-Trokovi amortizacije i rezervisanja i 63-
Promena vrednosti zaliha uinaka , kao i delovi grupa 52-Trokovi zarade, naknada zarada i
ostali lini rashodi, 53-Trokovi proizvodnih usluga i 55-Nematerijalni trokovi koji po mestu
troka pripadaju proizvodnim trokovima. Rashodi vezani za prodaju i upravu iz grupe 52
Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, 53-Trokovi proizvodnih usluga i 55-
Nematerijalni trokovi, se prikazuju kao Operativni rashodi. Ostale stavke u
reklasifikovanom bilansu uspeha su identine sa onima iz propisanog bilans uspeha, izuzev
onih vezanih za revolarizaciju jer se inflacija iskljuuje iz projekcije budueg finansijskog
rezultata.
U projektovanom bilansu uspeha obuhvataju se podaci iz plana prodaje(Tabela 1)
plana proizvodnje i razvoja (Tabele 2 i 3) plana osnovnih sredstava i trokova amortizacije
(Tabela 5) projekcije promene vrednosti zaliha (tabela 6) promene dugoronih rezervisanja
(Tabela 11) i projekcije finansijskih prihoda i rashoda (Tabela 13).
Treba istai da se trokova koji se odnose na planirano stanje zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda iskazuju kao vrednost zaliha u bilansu stanja a u bilansu
uspeha za promene vrednosti tih zaliha na kraju i poetku perioda vri se poveanje ili
smanjenje poslovnih rashoda (u propisanom bilansu uspeha te promene se iskazuju na strani
prihoda sa promenjenim znakom). Stanje dugoronih rezervisanja se iskazuju u bilansu
stanja, dok se promene vrednosti dugoronih rezervisanja iskazuju kao prihodi od ukidanja
dugoronih rezervisanja ili rashodi dugoronih rezervisanja

U narednoj Tabeli 14 dati su projektovani bilansi uspeha.

Tabela 14
Projektovani bilansi uspeha

u 000
din.
Red Veza Pozicije Bazna Projekcija
broj god. Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 1.1 do 1.3 Poslovni
prihodi 30.000 101.500 126.000 151.500 166.500 185.000
1.1 Tab 1 poz Prihod od
1 prodaje robe - - - - - -

21
1.2. Tab 1. poz Prihodi od
2+3 proizvoda i
usluga 30.000 100.000 126.000 151.000 165.000 185.000
1.3. Tab 11 Ostali
poz 6 poslovni
prihod prihodi - 1.500 - 500 1.500 -
2 2.1. do 2.5 Poslovni
rashodi 33.535 88.160 107.735 122.717 125.352 138.071
2.1 Tab 2 poz Rashodi direk.
1.1; 2.1.1. Materijala i
i 2.2.1 robe 20.000 64.000 81.000 95.000 95.000 107.000
2.2. Tab 2 Gorivo i
ostale energija
pozicije 5.000 11.000 13.000 15.000 15.000 15.000
2.3. Tab. 6. Promene
poz 7 zaliha uinaka - -2.766 -1.690 -1.208 -292 -1.292
2.4 Tab. 3. Trokovi
poz 1 direktnog rada 7.375 8.594 8.594 8.594 10.313 12.032
2.5 2.5.1. do Opti trokovi
2.5.3 proizvodnje
1.159 7.331 6.831 5.331 5.331 5.331
2.5.1 Tab 3 poz Trokovi
. 2 indirektnog
rada 1.059 1.031 1.031 1.031 1.031 1.031
2.5.2 Tab 5 poz Amortiza -
. F cija 100 1.300 1.300 1.300 1.300 1.300
2.5.3 Tab 2 poz Trokovi
1.3. + proizvodn.
2.1.3.+ usluga
2.2.3. - 5.000 4.500 3.000 3.000 3.000
3 1-2 Poslovni
dobitak/(gubit
ak) -3.535 13.340 18.265 28.783 41.148 46.929
4 4.1. do Operativni
4.4. trokovi 7.581 6.562 9.123 9.873 12.074 14.456
4.1. Tab 3. poz Trokovi
3 admin. rada i
uprave 2.181 3.562 5.343 5.343 7.124 8.906
4.2. 1% od 1.1. Trokovi
do 1.2. 1) usluga
vezanih za 300 1.000 1.260 1.510 1.650 1.850
prodaju
4.3. Tab 11. Rezervisanja
poz 6 za mat. 4.500 - - - - -
Trokove
4.4. 1% od 1.1. Nematerijalni
+1.2. 1) trokovi 600 2.000 2.520 3.020 3.300 3.700
5 3-4 Operativni
dobitak/(gubit

22
 ak) -11.116 6.778 9.142 18.910 29.073 32.473
6 Tab 13 Finansijski
poz 1 prihod 120 85 95 99 88 100
7 Tab 13 Finansijski
poz 2 rashod 120 2.005 1.890 1.385 880 395
8 6-7 Finansijski
dobitak/(gubit
ak) - -1.920 -1.795 -1.286 -792 -295
9 5+8 Dobitak/(gubi -11.116
tak) 4.858 7.347 17.624 28.281 32.178
10 Porez na dobit
- 972 1.469 3.525 5.656 6.436
11 9-10 Neto dobitak
(gubitak) -11.116 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743

1) Trokovi usluga vezanih za prodaju i nematerijalni trokovi se projektuju kao oekivani

procenat od projektovanog prihoda od prodaje roba i proizvoda.

III.9.9. Bilans stanja

U projektovanom bilansu stanja iskazuju se planirana osnovna sredstva i obrtna

imovina u aktivi i planirane obaveze i kapital u pasivi. Nivo ralanjivanja pojedinih pozicija
u planiranim bilansima stanja uslovljen je potrebama sastavljanja plana novanih tokova.
Izuzev zbirnog prikazivanja pojedinih pozicija, projektovani bilans stanja se razlikuje u
odnosu na propisani bilans stanja u tome to se nepokriveni gubitak (grupa 29) prikazuje kao
smanjenje nerasporeene dobiti (grupa 32) a ne kao zasebna pozicija u aktivi.
Za projekciju osnovnih sredstava koriste se podaci iz Plana osnovnih sredstava i
amortizacije (Tabela 5) dok se za projekciju obrtne imovine unose podaci iz projekcije
vrednosti zaliha (Tabela 6) i projekcije kratkoronih potraivanja (Tabela 7). Gotovina se
dobija projekcijom Bilansa tokova gotovine (Tabela 16).
Za planiranje pozicija pasive najznaajnije je planiranje promena na kapitalu i
dugoronih i kratkoronih obaveza. Za planiranje dugoronih obaveza i promena na kapitalu
koriste se podaci iz plana izvora finansiranja (Tabela 9), plana promena strukture i vrednosti
kapitala (Tabela 10) i projekcije rezervisanja (Tabela 11), dok se za planiranje dugoronih
obaveza koriste podaci iz plana otplate dugoronih kredita (Tabela 12). Za planiranje
kratkoronih obaveza koriste se podaci iz projekcije kratkoronih obaveza (Tabela 7). U
narednoj Tabeli 15 dati su projektovani bilansi stanja. Pretpostavka je da se ostvarena neto
dobit ne rasporeuje, ve se kumulira na poziciji 8.3. Bilans stanja (Nerasporeeni dobitak).

Tabela 15
Projektovani bilansi stanja

u
000 din
Red Veza Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9

23
 1 AKTIVA

STALNA
IMOVINA 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
1.1 Tab. 5 Osnovna sredstva
poz E 5.500 34.200 32.900 31.600 30.300 29.000
2 1) DUGORONA
POTRAIVANj
A - - - - - -
3 OBRTNA
IMOVINA 29.814 35.770 39.945 51.294 69.011 92.545
3.1. Tab. 6
poz. 6 Zalihe 7.500 14.166 17.556 20.164 20.456 22.947
3.2. Tab. 7 Kratkorona
poz. 3 potraivanja i
plasmani 5.000 5.000 6.300 7.550 8.250 9.250
3.3. 2) Gotovina 17.314 16.604 16.090 23.580 40.305 60.348
4 1) AVR
5 1+2+3+ POSLOVNA
4 AKTIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545
6 VANPOSLO-
VNA AKTIVA - - - - - -
7 5+6 UKUPNA
AKTIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545

PASIVA

8 8.1. do KAPITAL 23.984 37.871 43.748 57.847 80.472 106.215

8.3
8.1 Tab 10. Osnovni kapital
poz 8. 10.100 20.100 20.100 20.100 20.100 20.100
8.2. Tab. 10.
poz 11. Rezerve 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000
8.3. Tab 14
poz 11 Nerasporeeni
kumulati dobitak 8.884 12.771 18.648 32.747 55.372 81.115
v
9. Tab 11. DUGORONA 4.500 3.000 3.000 2.500 1.000 1.000
poz 5 REZERVISANjA
10 10.1. do
10.2. OBAVEZE 6.830 29.099 26.097 22.547 17.839 14.331
10.1 Tab 12. Dugorone
kol. 3. obaveze - 20.000 15.000 10.000 5.000 -
10.2 Tab 8. Kratkorone
poz 3. obaveze 6.830 9.099 11.097 12.547 12.839 14.331
11 1) PVR - - - - - -
12 8+9+10 POSLOVNA
+11 PASIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545

24
13 1) VANPOSLOVN
A PASIVA - - - - - -
14 12+13 UKUPNA
PASIVA 35.314 69.970 72.845 82.894 99.311 121.545

1) U naem primeru radi jednostavnosti nismo projektovali dugorona potraivanja,

kao ni AVP, PVP i vanposlovna sredstva i izvore vanposlovnih sredstava. Ako predloeno
ulaganje ima efekta na prethodno navedene pozicije bilansa stanja, potrebno je izvriti i
njihovu projekciju.

2) Stanje gotovine za svaki od perioda projekcije se dobije tako to se od ukupno

projektovane pasive oduzmu sve projektovane pozicije aktive, sem pozicije 3.3. koja se dobija
kao rezultat tog oduzimanja.

III. 9.10. Bilans tokova godine

Za sastavljanje bilansa tokova gotovine koristi se projektovani neto dobitak iz bilansa

uspeha i planirane promene na pozicijama projektovanih bilansa stanja. S ovim u vezi,
mogue je radi jednostavnosti projekcije bilansa tokova gotovine sastaviti jo jedan obrazac
koji e pokazivati promene na pozicijama projektovanog bilansa stanja.
Za projekciju bilansa tokova gotovine radi jednostavnosti koristi se indirektna metoda
po kojoj se iskazani neto dobitak u bilansu uspeha koriguje za nenaplaene prihode i
neplaene rashode. Pored toga potrebno je neto dobitak korigovati za sve one poslovne
promene koje se evidentiraju na prihodima i rashodima, a ukljuuju prilive ili odlive
gotovine, kao to su aktivnosti investiranja i finansiranja. Osim toga postoje i trokovi koji
ine odbitku stavku prilikom utvrivanja dobitka a koji ne zahtevaju i odliv novanih
sredstava kao to su amortizacija, rashodovanje osnovnih sredstava, gubici od prodaje
osnovnih sredstava, otpisi potraivanja i slino. Iz ovih razloga neto dobitak iz bilansa uspeha
ne moe predstavljati pravu meru neto novanih tokova preduzea.
Za projektovanje bilansa gotovinskih tokova koriste se indirektni metod po kojem se
prilivi i odlivi novanih sredstava utvruju na osnovu sledeih podataka:

- Prilivi:
a) Dobitak iz bilansa uspeha
b) Amortizacija
c) Smanjenje pozicija aktive bilansa stanja
d) Poveanje pozicija pasive bilansa stanja

- Odlivi:
a) Gubitak iz bilansa uspeha
b) Poveanje pozicija aktive bilansa stanja
v) Smanjenje pozicija pasive bilansa stanja

- Neto novani tok ( 1 2 )

- Stanje gotovine na poetku perioda
- Stanje gotovine na kraju perioda ( 3 + 4 )

25
 Poveanje ili smanjenje osnovnih sredstava se uzima neto tj. smanjenje vrednosti
osnovnih sredstava za obraunatu amortizaciju se ne prikazuje u novanom toku.
U narednoj Tabeli 16 dat je projektovani bilans tokova godine

Tabela 16
Projektovani bilansi gotovinskih tokova

U 000 din
Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Prilivi 37.455 7.177 15.3699 23.925 27.043
1.1 Tab 14 poz 11 Neto dobitak 3.887 5.877 14.099 22.625 25.743
1-2 Tab 15 poz 3.1. i 3.2. Smanjenje
obrtnih sredstava - - - - -
1.4. Tab 15 poz 2. Smanjenje obrtnih
sredstava - - - - -
1.5. Tab 15 poz 4 i 6. Smanjenje AVR i
vanposlovne aktive - - - - -
1.6. Tab 15 poz 10. Poveanje obaveza 22.269 - - - -
1.7. Tab 15 poz 8.2. Poveanje osnovnog
kapitala 10.000 - - - -
1.8. Tab 15 poz 8.2. Poveanje rezervi - - - - -
1.9. Tab 15 poz 9. Poveanje dugoronih
rezervisanja - - - - -
1.10. Tab 15. poz 11 i 13 Poveanje PVR
i vanposlovne pasive - - - - -
1.11 Tab 5 poz A2-A5+B2+V2-V5+G2-
G5+D2-D5+2 Prodaja osnovnih
sredstava i nematerijalnih ulaganja
(knjigovodstvena vrednost)
- - - - -
2 Odlivi 32.565 7.123 7.200 8.120 5.695
2.1 Tab 15 poz 3.1. i 3.2. Poveanje
obrtnih sredstava 6.666 4.690 3.858 992 3.492
2.2 Tab 15 poz 2. Poveanje dugoronih
potraivanja - - - - -
2.3. Tab 15 poz 10 Smanjenje obaveza - 3.002 3.550 4.708 3.508
2.4 Tab 15 poz7 4 i 6 Poveanje AVR i
vanposlovne aktive - - - - -
2.5. Tab 15 poz 8.1. Smanjenje
osnovnog kapitala - - - - -
2.6. Tab 15 poz 8.2. Smanjenje rezervi - - - - -
2.7. Tab 15 poz. 9 Smanjenje dugoronih
rezervisanja 1.500 - 500 1.500 -
2.8. Tab 15 poz 11 i 13 Smanjenje PVR i
vanposlovne pasive - - - - -
2.9. Tab 5. poz. B2+V2-V5+G2-G5

26
 Ulaganja u osnovna sredstav i
nematerijalna ulaganja 30.000 - - - -
3 Neto novani tok (1-2) -710 -514 7.491 16.725 20.043
4 Tab 15poz 3.3. prethodna godina
Stanje gotovine na poetku perioda
17.314 16.604 16.3090 23.580 40.305
5 Tab 15 poz 3.3. tekua godina Stanje
gotovine na kraju perioda (3+4)
16.604 16.090 23.580 40.305 60.348

10. Analiza rentabilnosti

Biznis plan ukljuuje i analizu rentabilnosti planirane investicije, koju obino vre
banke i drugi kreditori, pa i sami investitori, radi ocene isplativosti ulaganja Analiza
rentabilnosti planirane investicije sa prvenstveno bazira na analizi projektovanog neto
novanog toka u bilansu tokova gotovine ili dinamikim pokazateljima rentabilnosti i analiza
prelomne take. Isto tako mogu se koristiti i statiki pokazatelji analize bilansa stanja i
bilansa uspeha.

10.1 Dinamiki pokazatelji rentabilnosti

Dinamiki pokazatelji se proraunavaju na bazi neto novanih priliva kao osnovnog

pokazatelja rentabilnosti projekta. Pored toga, dinamiki pokazatelji testiraju rentabilnost
projekta u niz uzastopnih obraunskih perioda.
Osnovni dinamiki pokazatelji rentabilnosti ponuenog programa su:
-Neto sadanja vrednost investicije;
-Vreme isplativosti investicije;
-Interna stopa rentabilnosti.

10.2. Neto sadanja vrednost

Neto sadanja vrednost investicije pokazuje neto novane prilive i odlive investicije u
dinarima tekue godine. Da bi se izraunala neto sadanja vrednost investicije potrebno je
proraunati oekivane prilive i odlive gotovine investitora posle servisiranja dugova za svaki
od perioda projekcije, odnosno neto novani tok. Neto novani tok je proraunat u bilansu
gotovinskih tokova. Zatim se na osnovu kamatne stope traenog kredita, odnosno
preovlaujue kamatne stope na tritu, formira diskontni faktor za svaku godinu u projekciji,
i to po sledeoj formuli:

DFn = (1+KS/100)n, gde je

DFn diskontni faktor za period n,

KS kamatna stopa

27
 Za na primer u kojem je kamatna stopa 10% diskontni faktor na primer u petoj
godini rauna se po prethodno navedenoj formuli i iznosi

DF5 = (1+10/100)5 = 1,6105

Oekivani prilivi i odlivi gotovine investitora za svaki period se diskontuju (dele)

ovako dobijenim diskontim faktorima. Zbir ovako diskontovanih neto priliva investicije po
svim periodima u projekciji ini neto sadanju vrednost investicije. Da bi investicija bila
isplativa potrebno je da je neto sadanja vrednost investicije vea od nule, odnosno pozitivna.

U narednoj Tabeli 17 dat je proraun neto sadanje vrednosti investicije.

Tabela 17
Neto sadanja vrednost investicije

KS=10% u 000 din

Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Neto novani tok (tab 16 poz 3) -710 -514 7.491 16.725 20.043
2 Diskontni faktor 1,1000 1,2100 1,3310 1,4641 1,6105
3 Diskontovani neto priliv
investicije (1:2) -646 -425 5.628 11.423 12.445
4 Kumulativni neto priliv investicije
posle servisiranja dugova (Poz. 4
prethodne godine +Poz. 3 tekue
godine) -646 -1.071 5.203 17.051 23.868
5 Neto sadanja vrednost investicije
(Poz. 4 u poslednjoj godini
projekcije) 23.868

10.3. Vreme isplativosti investicije

Vreme isplativosti investicije je onaj period u kojem kumulativni neto novani tok pre
servisiranja dugova postane pozitivan. Neto novani tok pre servisiranja dugova je dat u
tabeli 18, a dobija se tako to se na neto novani tok iz bilansa gotovinskih tokova dodaju
odlivi na osnovu servisiranja duga (Tabela 12 kolona 9)
Tako se u naem primeru vreme isplativosti investicije izraunava po sledeoj
formuli:

Vreme isplativosti investicije = 3 godine + (30.000-16847) / (32.283-16.847) = 3,85

godina

Poto poetno stanje ulaganje iznosi 30.000 (Tabela 9 poz. 6) to e kao to se vidi iz
Tabele 18 poz. 6 kumulativan neto priliv investicije pre servisiranja dugova premaiti
poetnu investiciju izmeu tree i etvrte godine. Precizno vreme isplativosti investicije se
dakle dobije kada se na godinu pre one u kojoj kumulativni neto priliv premai vrednost
poetne investicije ( u naem sluaju godina 3) doda odnos izmeu razlike poetne investicije

28
 i kumulativnog neto priliva investicije pre servisiranja dugova u godini pre koje on premauje
poetnu investiciju (godina 3) i razlike izmeu kumulativnog neto priliva investicije u godini
u kojoj on premauje poetnu investiciju (u naem primeru godina 4) i kumulativnog neto
priliva investicije u godini pre (godina 3).

10.4. Interna stopa rentabilnosti

Interna stopa rentabilnosti je ona kamatna stopa koja bi sadanju vrednost neto
novanog toka pre servisiranja dugova izjednaila sa nulom Drugim reima, to je ona
kamatna stopa koja bi pri diskontovanju neto novanih tokova pre servisiranja dugova
kumulativni novani tok pre servisiranja dugova dovela na nulu. Ako je interna stopa
rentabilnosti vea od preovladavajue kamate na tritu, onda je predloena investicija
rentabilna. Naalost nema precizne formule za izraunavanje interne stope rentabilnosti.
Jedan on naina za izraunavanje ove stope je da se isproba nekoliko kamatnih stopa i na
osnovu njih proraunatih diskontnih faktora, utvrdi koja od kamatnih stopa pribliava neto
sadanju vrednost nuli. Danas finansijski kalkulatori i poslovni softveri (EXCEL) imaju ovu
funkciju izraunavanja interne stope rentabilnosti (IRR) to je upotrebljeno i u naem
primeru. U narednoj Tabeli 18 dat je proraun vremena isplativosti investicije i interne stope
rentabilnosti.

Tabela 18
Vreme isplativosti investicije i interna stopa rentabilnosti

KS=10% U
000 din
Red Pozicije Projekcija
broj Godina Godina Godina Godina Godina
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7
1 Neto novani tok (Tab 16 poz 3) -710 -514 7.491 16.725 20.043
2 Odlivi za servisiranje duga (Tab. 12 poz.
9) 2.000 6.875 6.375 5.875 5.375
3 Neto novani priliv pre servisiranja
duga (1+2) 1.290 6.361 13.866 22.600 25.418
4 Diskontni faktor 1,1000 1,2100 1,3310 1,4641 1,6105
5 Diskontni neto priliv investicije
1.173 5.257 10.417 15.436 15.782
6 Kumulativni neto priliv investicije pre
servisiranja dugova (poz. 4. preth. God
+poz 5 tekue godine)
1.173 6.429 16.847 32.283 48.065

VREDNOST

Vreme isplativosti investicije 3,85 godine

Interna stopa rentabilnosti 35,78%

29
 10.5. Prelomna taka

Prelomna taka je odreena onim obimom proizvodnje i prodaje pri kojem se granini
trokovi proizvodnje izjednaavaju sa prihodom od prodaje po jedinici. Prelomna taka je
definisana varijabilnim trokovima proizvodnje po jedinici proizvoda i ukupnim fiksnim
trokovima proizvodnje. Da bi se preraunavala prelomna taka, moe se koristiti sledea
formula:

N=FT/(C-VT), gde su

N- proizvedena i prodata koliina za sve periode projekcije

FT-ukupni fiksni trokovi proizvodnje za sve periode projekcije
VT-varijabilni trokovi po jedinici za sve periode projekcije
C- prodajna cena

Na ovaj nain utvrena koliina je minimalna proizvodnja koja garantuje rentabilnost

investicije. Ako projekcija planira manje koliina proizvedenih i prodatih proizvoda u odnosu
na prelomnom takom odreene koliine takva investicija nije rentabilna i ne treba je ni
zapoinjati. U narednoj Tabeli dat je proraun prelomne take u naem primeru iz koje se vidi
da je prelomna taka na koliini od 8.049 kom. i da je to daleko ispod planiranih 103.600
kom. pa sledi da je planirana investicija visoko rentabilna.

Tako su u naem primeru prelomna taka izraunava po sledeoj formuli:

Prelomna taka = 12.500 / (5,00 - 3,45) = 8.065

U narednoj Tabeli 19 dat je proraun prelomne take za novi proizvod (projekcija od

1. do 5. godine kumulatino).

Tabela 19
Prelomna taka

u 000 din.
Red. Veza Pozicije Ukupno Po jedinici
br.
1 2 3 4 5
1 Planirana cena novog
proizvoda C 5
2 Planirana proizvodnja
novog proizvoda 103.600
3 Tabela 2. poz 2.1.1. +
poz. 2.2.1. Sirovine 322.000 3,11
(kumulativno)
4 Tabela 2. poz 2.1.2. + Ostali materijal,
poz. 2.2.2. gorivo i enerija 24.000 0,23
(kumulativno)
5 Tabela 3. poz. 1. Trokovi direktnog
(kumulativno) rada za novi proizvod 11.110 0,11
6 3+4+5 Varijabilni trokovi
novog proizvoda

30
 (3+4+5) VT 357.110 3,45
7 Tabela 5. poz. V6+G6 Amortizacija
(kumulatino) novonabavljene 6.000
opreme i objekata
8 Tabela 13. poz. 2.1. Trokovi
(kumulativno) finansiranaja 6.500
9 7+8 Fiksni trokovi
(7+8+9) FT 12.500
10 Prelomna taka N = 8.065
FT / (C-VT)

- u obraun su uli samo proizvodnja i trokovi proizvodnje novog proizvoda.

Prelomna taka

35.000

30.000

20.000

15.000

10.000 -----------------------------------------------------------------------------------------

5.000

5.000 10.000 15.000

20.000

Koliina

_ __ __ Fiksni trokovi______________________ Marginalni prihod

10.6. Statistiki pokazatelji

Statistiki pokazatelji koriste se za analizu Bilansa stanja i uspeha za jedan obraunski

period. Tako e svi statiki pokazatelji biti proraunati za svaki od obraunskih perioda
projekcije. Osnovni statiki pokazatelji su:
a. Margina bruto dobitka,
b. Margina poslovnog odbitka,
c. Margina neto dobitka,
d. Prinos na imovinu,

31
 e. Prinos na kapital.
Pored prethodno navedenih pokazatelja postoji mnotvo drugih statikih pokazatelja
kao to su pokazatelji likvidnosti, solventnosti i zaduenosti a koji se takoe mogu uvrstiti u
biznis plan. Ne postoji referentna veliina za ocenu statikih pokazatelja, pa se najee
uzima prosena veliina za datu granu delatnosti.

Margina bruto dobitka

Margina bruto dobitka je jedan od pokazatelja profitabilnosti. Ona ukazuje na to

koliko poslovnih prihoda preostaje kada se pokriju direktni trokovi proizvodnje. Margina
bruto dobitka se izraunava tako to se Poslovni dobitak iz projektovanog Bilansa uspeha
(Tabela 14 pozicija 3) podeli Poslovnim prihodima u projektovanom Bilansu uspeha (Tabela
14 pozicija 1) za isti obraunski period i pomnoi sa sto jer se uobiajeno ovi koeficijenti
prikazuju u postotcima.

Margina poslovnog dobitka

Margina poslovnog dobitka kao jedan od pokazatelja profitabilnosti ukazuje na to

koliko poslovnih perioda preostaje kada se pokriju svi trokovi proizvodnje i prodaje, a koji
se mogu koristiti za podmirenje finansijskih i neposlovnih i vanrednih rashoda. Margina
poslovnog dobitka se izraunava tako to se Operativni dobitak iz projektovanog Bilansa
uspeha (Tabela 14 pozicija 5) podeli Poslovnim prihodima u projektovanom Bilansu uspeha
(Tabela 14 pozicija 1) za isti obraunski period i pomnoi sa sto jer se uobiajeno ovi
koeficijenti prikazuju u postocima.

Margina neto dobitka

Margina neto dobitka ukazuje na to koliko poslovnih prihoda preostaje kada se

pokriju svi rashodi, a koji se mogu koristiti za budue investicije i dividende. Margina neto
dobitka se izraunava tako to se Neto dobitak iz projektovanog Bilans uspeha (Tabela 14
pozicija 11) podeli Poslovnim prihodima u projektovanom Bilansu uspeha (tabela 14 pozicija
1) za isti obraunski period i pomnoi sa sto jer se uobiajeno ovi koeficijenti prikazuju u
postocima.

Prinos na imovinu

Prinos na imovinu je pokazatelj efikasnosti korienja imovine preduzea. On ukazuje

na prinos ili zaradu na angaovanu imovinu. Prinos na imovinu se izraunava tako to se
Operativni dobitak (Tabela 14 pozicija 5) podeli vrednou ukupne aktive na kraju
obraunskog perioda (Tabela 15 pozicija 7) i pomnoi sa sto. Ponekad se ovaj pokazatelj
izraunava korienjem Neto dobitka umesto Operativnog dobitka. Poto su finansijski
prihodi i rashodi i porez na dobit odreeni vie drugim faktorima nego to je to nain
upravljanja imovinom preduzea, tanije je koristiti Poslovni dobitak.

Prinos na kapital

Dok Prinos na imovinu ukazuje na efikasnost korienja imovine bez obzira na izvore
finansiranja te imovine. Prinos na kapital je pokazatelj efikasnosti korienja sopstveno
uloenih sredstava, odnosno osnovnog kapitala preduzea. On ukazuje na prinos ili zaradu
na uloeni kapital. Prinos na kapital se izraunava tako to se Neto dobitak iz projektovanog

32
 Bilansa uspeha (Tabela 14 pozicija 11) podeli vrednou Kapitala iz projektovanog Bilansa
stanja (Tabela 15 pozicija 8) na kraju obraunskog perioda i pomnoi sa sto.
U narednoj Tabeli 20 dati su proraunati statiki pokazatelji na na primer, koji se
mogu prikazati u biznis planu.

Tabela 20
Statistiki pokazatelji

u 000 din
Red Pozicije Bazna Projekcija
broj godina Godina Godina Godina Godina 4 Godina
1 2 3 5
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Margina bruto
dobitka -12% 13% 14% 19% 25% 25%
2 Margina poslovnog
dobitka -37% 7% 7% 12% 17% 18%
3 Margina neto dobitka
-37% 4% 5% 9% 14% 14%
4 Prinos na aktivu -31% 10% 13% 23% 29% 27%
5 Prinos na kapital -46% 10% 13% 24% 28% 24%

11. Dodatne informacije

Na kraju elimo da ukaemo na dokumentaciju koju treba pripremiti pre podnoenja

zahteva za kredit. Iako traena dokumentacija moe da varira od banke do banke, ipak je pri
donoenju zahteva za kredit uobiajeno da se podnosi sledea dokumentacija:

- Zahtev banci za odobrenje kredita sa obrazloenjem

1. Dokumentacija kojom se dokazuje pravni identitet zajmotraioca:

f. Fotokopija reenja o registraciji,

g. Fotokopija ugovora o osnivanju preduzea i statuta,
h. Fotokopija reenja NBJ-ZOP o razvrstavanju preduzea po veliini,
i. Dozvole za rad,
j. Izvod iz zemljinih knjiga kao dokaz o vlasnitvu firme nad
nepokretnostima
k. Dokaz o izmirenju obaveza prema dravi (porezi, doprinosi i sl.),
l. Dokumentacija neophodna za ocenu biznis plana i kreditne sposobnosti
zajmotraioca
m. Bilansi uspeha, bilansi stanja, bilansi gotovinskih tokova, aneksi i izvetaji
revizora za poslednje tri godine (ukoliko je preduzee bilo u obavezi
vrenja revizije)
n. Biznis plan,
o. Ostala dokumentacija kojom se dokazuju navodi iz projekcija u biznis
planu (npr. ugovor o nabavci-kao dokaz o obezbeenom izvoru
snabdevanja sirovinama i repromaterijalom, ugovori o isporuci proizvoda

33
 ili dugoronoj saradnji-kao dokaz o obezbeenom plasmanu, ugovor o
lizingu opreme, ugovor o zajednikom ulaganju i slino.

Institucije za podrku razvoja malih

i srednjih preduzea i preduzetnitva

Jedno od znaajnih pitanja kojem se sve vie posveuje panja u ekonomskoj politici i
promenama privrednog sistema je stvaranje povoljnijih uslova za razvoj malih i srednjih
preduzea, kao i radnji za obavljanje samostalnih delatnosti. To se odvija u dva pravca. Jedan
je promena propisa u cilju pojednostavljenja postupka osnivanja i zapoinjanja poslovanja tih
subjekata a drugi finansijska podrka njihovom poslovanju i razvoju. Poetni koraci uinjeni
su izmenama propisa kojim je pojednostavljen postupak registracije preduzea i radnji,
odnosno ukinuta obaveza obezbeivanja prethodnih inspekcijskih kontrola za najvei broj
delatnosti, poboljavanja u radnom zakonodavstvu novim propisima o izgradnji objekata i
poreskim propisima posebno u delu koji se odnosi na podsticaje investicijama i novom
zapoljavanju.
Finansijska podrka svakako je najvaniji faktor razvoja malih i srednjih preduzea i
privatnog preduzetnitva. U tom cilju osnovano je niz institucija sa zadatkom da se ovom
sektoru privrede, pod to povoljnijem uslovima, olaka pristup izvorima kapitala, uz uee
sopstvenih sredstava i angaovanje poslovnih banaka. Vlada Republike Srbije usvojila je
januara 2003. godine, Strategiju razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u
Republici Srbiji 2003- 2008. godine, u kojoj su definisani glavni strateki pravci razvoja tog
sektora u petogodinjem periodu i zadaci nadlenih institucija koji e se ostvarivati kroz
godinje programe finansiranja. Predvieno je da na kraju svake godine, poev od 2003.
Ministarstvo za privredu i privatizaciju definie u godinjem programu prioritetne aktivnosti i
sredstva za realizaciju strategije u narednoj godini, ukljuujui i sredstva donatora koja e
prioritetno biti usmeravana u pravcu stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog
poslovnog okruenja za sektor malih i srednjih preduzea i privatnog preduzetnitva
otvaranja mikrokreditnih linija i strune pomoi bankama za pruanje usluga namenjenih tom
sektoru kao i razvoj mree regionalnih agencija i centara iji je zadatak neposredna pomo
subjektima na koje se program odnosi.
Najvaniju ulogu u mrei institucionalne podrke malim i srednjim preduzeima i
preduzetnitvu ima Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva,
pri kojoj su osnovane regionalne agencije, centri i kancelarije za pruanje informativnih i
savetodavnih usluga, kao i sprovoenje programa obuke, direktno ili preko kvalifikovanih
poslovnih konsultanata. Do kraja 2002. godine. Osnovano je deset regionalnih agencija i
centara i to u: Beogradu, Kragujevcu, Kruevcu (sa potcentrima u aku, Kraljevu), Novom
Sadu, Subotici, Uicu, Zajearu (sa podcentrima u Boru, Negotinu i Knjaevcu) i Zreljaninu
(sa potcentrima u Panevu, Kikindi i Vrcu). Preko ovih agencija i centara mogu se
obezbediti informacije u vezi sa raznim vidovima pomoi prilikom osnivanja, poslovanja i
finansiranja razvoja malih i srednjih preduzea i privatnog preduzetnitva kao i mogunosti
korienja kredita iz potencijala poslovnih banaka i iz drugih izvora kao to su krediti Fonda
za razvoj Republike Srbije i programi zapoljavanja Republikog zavoda za trite rada.
Preko Fonda za razvoj Republike Srbije obezbeuje se znaajna finansijska podrka
malim i srednjim preduzeima, kao i privatnom preduzetnitvu pred veoma povoljnim
uslovima. Prema programu tog fonda za 2003. godinu (Slubeni glasnik RS broj 3/2003)
osnovni model korienja sredstava je na kreditnoj osnovi. Programom je pored uee u
finansiranju investicionih projekata u sklopu regionalnog razvoja oivljavanja proizvodnje,
podsticanja izvoza i slino, predvieno i odabranje kredita preko poslovnih banaka za

34
osnivanje i poetak poslovanja kao i proirenje delatnosti preduzea i samostalnih radnji.
Krediti se odobravaju na pet godina sa 12 meseci grejs perioda i godinjom kamatom od tri,
pet i sedam odsto, zavisno od stepena razvijenosti optine na kojoj se kreditirani projekti
realizuju, u skladu sa Zakonom o nedovoljno razvijenim podrujima Republike Srbije do
2005. godine, (Slubeni glasnik RS, broj 53/95). Anuiteti se obraunavaju i plaaju
tromeseno a za vreme otplate (grejs period) kamata se pripisuje glavnom dugu/integralna
kamata).
Osim stepena razvijenosti optine na kojoj se vri ulaganje, prioritet u korienju
sredstava Fonda za razvoj imaju programi koji ne zahtevaju nova ulaganja u izgradnju
graevinskih objekata, kao i programi koji pod jednakim uslovima, obezbeuju vee
sopstveno uee i uea drugih izvora (sredstva poslovnih banaka, ulaganja stranog
partnera, donacije i sl) u strukturi finansiranja investicije. Bitni kriterijumi koji daju prednost
prilikom izbora programa su u vei nivo projektovane rentabilnosti bri povraaj sredstava
zapoljavanje veeg broja radnika, korienje visokih kredita za otvaranje ili proirenje
poslovanja samostalnih zanatskih i uslunih radnji, preko poslovnih banaka prioritet imaju
programi koji obezbeuju vei rast prihoda i vei broj novozaposlenih radnika, kao i lica koja
su u procesu tranzicionih promena ostala bez posla.
Saglasno sa Programom u Republikom fondu za razvoj utvrena je metodologija
koja se koristi u pripremi konkursne dokumentacije, odnosno zahteva za odobravanje kredita
iz sredstava tog Fonda. Ona se svodi na preporuke o neophodnim sadrajima kreditnog
zahteva, investicione studije ili biznis plana kao predviene dokumentacije za odobravanje
razvojnih kredita. S obzirom na specifinosti i veliinu svakog projekta, sadrina zahteva i
potrebne dokumentacije nije standardizovana i u osnovi je ista kako smo je prethodno opisali
(taka 11). Uz kreditni zahtev se dostavlja kompletan ili skraeni investicioni program,
odnosno biznis plan, zavisno od predraunske vrednosti projekta. Za izradu biznis plana,
prema, dosadanjim iskustvima, moe se u potpunosti koristiti primer koji smo obradili u
ovom priruniku.
Za mala i srednja preduzea a posebno za preduzetnike veoma je bitno da imaju u
vidu mogunost korienja finansijske i drugih vidova podrke, koje prua Republiki zavod
za trite rada iz sredstava za realizaciju programa zapoljavanja. Uslovi, kriterijumi i nain
korienja sredstava ureeni su Pravilnikom o korienju sredstava Republikog zavoda za
trite rada (Slubeni glasnik RS, broj 35/97.... i 280/02). Preteni deo sredstava usmeren
je na sprovoenje programa zapoljavanja zasnovanih na ekonomskim i trinim principima
sa prioritetom pri osnivanju novih preduzea u radnji u poljoprivredi i agorindustijskom
kompleksu kao i u propulzivnim i izvozno orjentisanim sektorima. Posebno se podstiu
programi zapoljavanja na selu, privredno nerazvijenim i pograninim podruijima.
Sredstva Zavoda odobravaju se bespovratno i na kreditnoj osnovi. Bespovratna
sredstava odobravaju se za programe zapoljavanja invalida i drugih invalidnih lica, a
izuzetno u zavisnosti od raspoloivih sredstava. Upravni odbor Zavoda svojom odlukom
moe odobriti bespovratna sredstva i za druge programe zapoljavanja. Sredstva sa obavezom
vraanja odobravaju se za programe novog zapoljavanja programe samozapoljavanja i
programe ostvarivanja prava zaposlenih ijim je radom prestala potreba u istom ili drugom
preduzeu. Krediti se daju sa rokom vraanja dve godine i kamatnom stopom najmanje u
visini eskontne stope Narodne banke Srbije, to se utvruje ugovorom izmeu Zavoda i
korisnika sredstava. Kredit dospeva za vraanje najkasnije est meseci od dana uplate
sredstava.
Zahtev za odobravanje sredstava sa potrebnom prateom dokumentacijom podnosi se
Upravnom odboru, odnosno direktoru Zavoda, preko organizacione jedinice Zavoda u seditu
podnosioca zahteva. Teritorijalna organizacija Zavoda je prilagoena tako da za svaki okrug
postoji filijala ili sluba u kojoj se mogu dobiti informacije o mogunosti korienja

35
finansijske i drugih vidova podrke i podneti zahtev za korienje sredstava Zavoda putem
programa zapoljavanja.
Sadrina zahteva i pratea dokumentacija za odobravanje kredita na osnovu programa
zapoljavanja je takoe slina kako smo je prethodno objasnili. Jedina specifinost
metodologije Zavoda, u odnosu na metodologiju za investicione programe drugih institucija
(koje za glavni cilj ne moraju imati zapoljavanje), jeste da sadrina investicionog programa,
odnosno biznis plana koji se dostavlja uz zahtev, treba da bude u funkciji zapoljavanja kao
osnovnog cilja a investicija korisnika koja e se finansirati iz sredstava predvienih
programom bitan inilac da se taj cilj realizuje.
Obim investicionog programa, odnosno biznis plana zavisi od statusa korisnika, kao i
namene i visine traenih sredstava. Taj obim je razliit kada se radi o programu za osnivanje
samostalne radnje ili proirenju individualnog poljoprivrednog gazdinstva ime se realizuje
zapoljavanje manjeg broja lica u odnosu na program preduzea koji predvia vei broj
novozaposlenih radnika. Ono to je meutim zajedniko za svaki investicioni program ili
biznis plan je da mora da sadri minimum potrebnih informacija na osnovu kojih se moe
doneti odluka u skladu sa pomenutim Pravilnikom o korienju sredstava.

Primer skraenog biznis plana za manje investicione projekte

Na kraju na bazi tipskog obrasca Zavoda za trite rada, dajemo i praktian primer
biznis plana sa minimumom podataka i informacija koji se podnosi uz zahtev za dobijanje
finansijske podrke za osnivanje i poetak poslovanja ili proirenje delatnosti preduzea ili
radnje koje predvia samozapoljavanje ili zapoljavanje manjeg broja lica. Tako skraeni
biznis plan u principu se moe koristiti i u dugim situacijama kada se radi o manjim
programima to naravno zavisi od pravila institucije ija se sredstva koriste za finansiranje
konkretnog programa. U naem primeru biznis plan je sainjen za program zanatske radnje u
oblasti zavrnih radova u graevinarstvu.

36