VISOKA EKONOMSKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
PE U LEPOSAVIU

Seminarski rad

Predmet: Carinski sistemi

Tema: Carine i carinski sistem Srbije

Mentor : Student:

Dr Neboja Milanovi Darko Tomovi

Br. Indeksa: 110/13

 Sadraj :

1 UVOD.........................................................................................................................3
1.1 Carine.................................................................................................................4
1.1.1 Vrste carina.............................................................................................................5
1.1.2 Efekti carina............................................................................................................5
1.1.3 Jedinstvena carinska isprava..................................................................................6
1.2 Postupak uvoza robe...........................................................................................7
1.2.1 Postupak prevoza robe..........................................................................................7
1.2.2 Poseban nadzor robe pri uvozu i izvozu............................................................8
1.2.3 Dokumenti koji prate robu pri uvozu i izvozu.........................................................8
1.2.4 Metode rada u carinskoj upravi...........................................................................10
1.3 Delatnost carinske uprave.................................................................................10
1.3.1 Zakon o carinskoj politici Republike Srbije...........................................................11
1.3.2 Oslobaanje od plaanja carine...........................................................................11
1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije............................................................13
2 ZAKLJUAK...............................................................................................................14
3 LITERATURA..............................................................................................................15
1 UVOD

Ne moe se sa sigurnou tvrditi kada je u istoriji oveanstva zapoelo ubiranje carine.

Pretpostavka je da carina postoji otkad i trgovina. Tako se ubirala u Starom Kraljevstvu
Egipta jo u vremenu od 2700. do 2200. godine pre Hrista, mada ona nije bila neophodan deo
administracije. Naime kako je skoro sva trgovina bila u rukama drave, nije bilo potrebe da se
organizuje sistem radi ubiranja neznatnih prihoda. U doba Hamubarija i Salamon, radi
korienja puteva, mostova, luka i drugih javnih objekata, carine se naplaivao od graana
kao javni prihod.

Carine je ubirala drava ali poesto puta i gradovi. U Kini se u vremenu od 11. do 7. veka pre
Hrista carina ubirala kao jedan od ukupno devet raznih poreza, taksa i drugih davanja u
dravni budet. Poreze i carine u antikoj Grkoj u malim gradovima-dravama ubirali su
utjerivai koje je drava unajmljivala. Stopa carine bila je relativno niska, svega 2% vrednosti
uvoznika i to najee stranaca. Sistem je bio blag i od strane uvoznika nije bilo razloga za
zloupotrebu. U kasnijem periodu, u doba kraljeva, ovom se izvoru prihoda pridavao vei
znaaj te se i sistem u tom pravcu promenio, tako da su unajmitelj prava na ubiranje
nametanja imali jako velike ovlasti, koristei fiziku prisilu ak povrjeujui privatnost
domova.

Brojni oblici posebnih poreza na trgovinu ubirali su se i tokom cele rimske istorije, a
najranije su bile carinske naknade na uvoz i izvoz. Osvajanjem novih kolonija Rimljani nisu
menjali zateeni poreski i carinski sistem, tako da su u raznim delovima Rimskog carstva
carinske stope bile razliite.Rimljani su carine rezervirali na dravne, provincijske ili gradske.
Jedno su vreme u rimskim provincijama carinarnici bili privatne osobe-publicani, kojima je
Rim unajmio pravo na naplatu carine za robu to je unoene i iznoena iz grada, a kroz
istoriju se sistem menjao i prilagoavao politikim odnosima i stepenu razvoja drave. U
srednjem su veku carine bile sastavni deo finansijske politike komuna. Meu njima je
prednjaila Venecija kao najstarija srednjovekovna komuna i najjaa trgovinska sila na
Jadranu a u nekim vremenskim periodima i na celom Sredozemlju. Venecija je prva, ve u 6.
veku uredila i uvela carinski sistem.1

Poeci carinske slube u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karadjordje
Petrovi na Ostrunici kod Beograda ustanovio carinarnicu (umrukanu) sa skelom. Prihod
od ove carinarnice iao je komandantu topiderske vojske koji ga je koristio za plaanje
vojnih potreba obezbedjivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski
prelazi: zabreki, abacki i mitrovaki, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove
prelaze dunavske i moravske. Znai, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz
robe poznata je jo od osnivanja drave i sa njom je u neraskidivoj vezi do dananjeg dana.
Jedan od pionira carinske sluzbe kod nas bio je i Vuk Sefanovi Karadzi. On je u prolee
1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.2

Prema podacima sa kojima raspolaemo, carina je bila jedna od prvih Dravnih slubi
uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2.
januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lino
je predao beogradsku carinarnicu knezu Milou Obrenoviu. Posle predaje srpskoj strani ove
najvee carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska djumruka (carinska) tarifa, po
kojoj su se naplaivale carinske takse i ostale dabine.
1
Jelena Kozomara, "Spoljnotrgovinsko poslovanje", IED, Beograd. 2005.
2
http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nama

3
Carinska sluba razvijala se u skladu sa potrebama i mogunostima aktuelnih vlasti i reima,
irenja i razvoja trgovinskih odnosa u medjunarodnim okvirima, kao i u zavisnosti od
ukupnih svetskih carinskih trendova.

Ilustracija 1: Prikaz carinarnice

1.1 Carine

Carine su vrsta posrednog poreza koji se naplauje kad roba prelazi carinsku liniju. Osim
zabrana izvoza , uvoza i premija , carine su najstariji oblik ogranienJa svetske trgovine. U
svom ekonomskom-istorijskom razvitku prele su one iz jedne mere, koja je imala ponajvie
fiskalni karakter i sluila poveanju dravnih prihoda, u zatitnu meru koja je trebala da
zatiti domau industriju od inostrane konkurencije.
Svrha carina je:
Sprovodjenje odreene politike za zatitu domae proizvodnje(zatitne carine);

4
 Spreavanje uvoza uopte(prohibitivne carine);
Poveanje fiskalni prihoda(fiskalne carine)
Ranije su se primenjivale carine i pri izvozu roba(izvozne carine);
Danas se uglavnom primenjuju carine na uvoz roba(uvozne carine);
Carine kao instrument zatite i mera trgovinske politike.3
1.1.1 Vrste carina
Carine delimo na:
Specifine carine: osnovica za odmeravanje carinske stope je koliina robe.
Carine ad valorem-osnovica za odmeravanje robe je vrednost robe.
Kombinovane carine: elementi specifinih i ad valorem carina. Posebna vrsta
kombinovanih carina su alternativne carine, kod kojih se primenjuje ona vrsta carina
koja daje vee fiskalne efekte.
Meovite carine: kod koji se primenjuje jedan i drugi vid carina.
Periodine carine: u razliitim periodima primenjuju se razliite carine.
Autonomne i konvencionalne carine: dravni sporazumi i ugovori sa jednom ili vie
zemalja.
Konsolidovane carine: GATT posebno istie one vrste carina koje se utvruju u toku
multilateralnih carinskih konferencija.

Klauzula najveeg povlatenja je sastavni deo meunarodnog ugovora kojom se jedna

ugovorna strana obavezuje da nee postupati loije nego to bi Republika Srbija postupila
prema treoj zemlji (negativna klauzula najveeg povlatenja) ili da e joj pruiti sve
privilegije koje priznaje (pozitivna klauzula najveeg povlatenja).

Carine su preferncijalne, ako se na jednu robu plaa manja carina nego na robu iste vrste i
kvaliteta poreklom iz drugih drava. Carine su diferencijalne, ako se plaa vea carina nego
na robu iste vrste i kvaliteta porijeklom iz drugih drava.

1.1.2 Efekti carina

1. Carina deluje kao instrument trgovinske politike neposredno na cene a putem njih i na
druge privredne pojave i procese kod visoko elastinog uvoza (prema cenama) carina
ne deluje na ove cene (neefektivna carina). Uslovi trgovine (terms of trade) zemlje
uvoznice se u sluaju neelastine ponude zemlje izvoznice poboljava za celu visinu
carine. Kod manje elastinog uvoza (efektivna carina) uslovi trgovanja zemlje
uvoznice poboljava se u manjoj meri a kod visoko elastinog uvoza ostaje
nepromenjen.
2. Neefektivna carina ne izaziva direktne efekte u zemlji uvoznici, indirektni efekti
mogu se osetiti kao smanjenje kupovne moi stanovnitva.
3. Efektivna carina u zemlji uvoznici izaziva u veoj ili manjoj meri smanjenje uvoza
(restriktivni efekat carina), smanjenje potronje i poveanje proizvodnje (zatitini
efekti carine)
4. Uvoenje carina stimulie prelijevanje proizvodnih faktora u zatieni privredni
sektor iz drugi privrednih grana, a obrnut sluaj je pri ukidanju ili smanjenju carina.
5. Uvoenje carina ili njihovo poveanje izaziva apsorbovanje dela platno sposobne
tranje putem naplate carina u korist dravnih fondova.

3
Prof. dr Mladen Kovaevi, "Meunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

5
 6. Zatitne carine na gotove industriska proizvode izazivaju poveanje uvoza
reprodukcionog materijala.
7. iroka primena visokih zatitnih carina moe imati indirektnih negativnih posledica i
na uvoz.:
Poskupljenje uvozni sirovina zbog propisivanja visokih carina na njihov uvoz moe znatno
poveati trokove u onim industriski granama koje se preteno koriste uvoznim sirovinama.
Poskupljenje ove proizvodnje ovih grana moe izazvati lananu reakciju u obliku opteg
povienja cena u zemlji pa i cena proizvoda izvoznih industrija. Obratno, snienje cena moe
sluiti kao stimulans izvoza. Snienje carina na pojedinim sektorima moe pojaavati
restriktivne efekte u nekim zatienim granama.

1.1.3 Jedinstvena carinska isprava

Temeljni carinski dokument je jedinstvena carinska isprava-JCI.
Uz ovaj dokument navodimo sledee pojmove:
1. deklarant primaoc robe, pediter
2. carinski dunik
3. podnoenje robe
4. podnoenje carinske deklaracije

U JCI podnositelj isprave upisuje podatke o carinskom obvezniku, o koliini, poreklu,

kvalitetu i vrednosti robe, na osnovi kojih se moe utvrditi carinska osnovica i roba razvrstati
u odreeni tarifni broj carinske tarife i drugim tarifama koje slue kao osnova za
izraunavanje carinskih olakica ili za naplatu carine i ostalih uvoznih pristojbi i poreza na
promet pri uvozu robe. Uz carinsku deklaraciju podnose se isprave kojima se dokazuju
injenice bitne za carinjenje robe, a deklaraciju potpisuje podnositelj. JCI se koristi pri uvozu,
izvozu, kod konsignacijske prodaje strane robe.

Postupkom izvoza doputa se da roba napusti carinsko podruje Republike Srbije. Izvoz
ukljuuje primenu izvoznih radnji i postupaka ukljuujui i mere trgovinske politike, a gde je
potrebno, i naplatu izvoznih dabina. S izuzetkom robe stavljene u postupak spoljne obrade,
sva roba namenjena za izvoz stavlja se u postupak izvoza.

Izvozna prijava mora se podneti carinskom uredu koji je nadlean za nadzor nad mestom u
kojem je izvoznik registrovan ili u kojem se roba pakuje i tovari za izvoznu otpremu.
Odstupanja od ovoga utvruju se u provedbenim propisima ovog zakona. Sluajevi kada i
uslovi pod kojima roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije ne podlee
izvoznom prijavljivanju, odreuju se u provedbenim propisima ovog zakona.( lan 157.
Zakona o carinskoj politici)

Putanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da predmetna roba naputa carinsko
podruje Republike Srbije u istom stanju u kojem je bila prilikom prihvatanja izvozne
prijave. .( lan 158. Zakona o carinskoj politici). Carinska uprava moe odobriti izvoz robe
na temelju trgovake ili druge isprave, knjigovodstvenog zapisa ili kombinacijom ovih
postupaka.
.

1.2 Postupak uvoza robe

6
Osoba koja je unela robu u carinsko podruje Republike Srbije obavezna je, bez odlaganja,
podneti carinarnici. Roba se carinarnici podnosi skraenom deklaracijom, osim ako se ne
zahteva carinski doputeno postupanje ili upotreba do isteka sledeeg radnoga dana, s tim da
se podnese deklaraciju za provozni postupak.

Pisanu carinsku deklaraciju kojoj su priloene sve potrebne isprave carinski slubenik e
prihvatiti i upisati u kontrolnu knjigu poetnih provoznih postupaka koja se vodi u otpremnoj
carinarnici. Jednako e se postupiti i sa skraenom deklaracijom koja se upisuje u kontrolnu
knjigu skraenih deklaracija.

Pri proveri deklaracije, carinski slubenik proverava odgovaraju li stanje, vrsta i koliina robe
prijavljenim podacima, te da li je poloeno odgovarajue osiguranje. Ako je carinskom
deklaracijom podnesena roba to podlee naplati posebnih poreza, postupie se skladno
propisanoj uredbi. Kad se ustanovi da su ispunjeni svi uslovi, carinik puta robu glavnom
obvezniku. Glavni obveznik mora predati netaknutu robu u roku naznaenom u carinskoj
deklaraciji i to carinarnici navedenoj u carinskoj deklaraciji kao odredinoj. Prevoz robe
moraju pratiti primerci deklaracije za postupak prevoza koje otpremna carinarnica predaje
glavnom obvezniku ili njegovom punomoniku.

1. Postupak pri odredinoj carinarniciRoba se podnosi odredinoj carinarnici gdje se

predaje primerak deklaracije za postupak prevoza. Pri odredinoj carinarnici podnosi
se carinska deklaracija za odreeni postupak ili skraenu deklaraciju kojom se roba
upuuje u privremeni smetaj. Na osnovi primerka deklaracije za prevozni postupak
kojim je roba stavljena u privremeni smetaj zavrava se prevozni postupak i
razduuje jamstvo glavnog obveznika u prevoznom postupku.
2. Prihvaanje i provera deklaracije Za svu robu koja se stavlja u carinski postupak
podnosi se pisana carinska deklaracija. Carinska deklaracija se moe podneti tek kada
je podnesena roba. Pravilno popunjenu deklaraciju kojoj su priloene sve isprave
potrebne za primenu carinskih propisa u vezi sa zahtevanim carinskim postupkom,
carinarnica je duna odmah prihvatiti, pod uslovom da je roba na koju se deklaracija
odnosi ve podnesena carinarnici.
3. Plaanje carinskog duga Ako je svota davanja koju je deklarant obraunao u carinskoj
deklaraciji upravo svota duga koji treba platiti, putanjem robe deklarantu poinje tei
rok za plaanje duga.4

1.2.1 Postupak prevoza robe

Postupak prevoza doputa prevoz robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog podruja
Republika Srbija i to:
strane robe, a da ona ne podlee plaanju carine i drugih davanja ili merama
trgovinske politike,
domae robe za koju je sproveden postupak izvoza

Prevoz robe odvija se:

prema postupku provoza
prema postupku TIR karneta odreenim odredbama sporazuma TIR,
prema postupku ATA karneta odreenim odredbama sporazuma ATA kao prevoznom
ispravom
potom (ukljuujui pakete)
4
Prof. dr Mladen Kovaevi, "Meunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

7
Postupak prevoza okonava se podnoenjem robe i pripadajuih isprava odredinoj
carinarnici skladno odredbama dotinog postupka.

1.2.2 Poseban nadzor robe pri uvozu i izvozu

1. Nadzor kakvoe: Carinarnica je duna ovlaenom inspektoratu odmah po
obavljanom carinjenju dostaviti popunjeni i overeni obrazac za proizvode koji
podleu nadzoru kvaliteta. Uvoznik, korisnik uvoznih proizvoda, odnosno domai
proizvoa ne sme proizvode koji podleu nadzoru kvaliteta stavljati u promet na
trite dok za proizvode ne pribavi uverenje o kvalitetu.
2. Zdravstveno-sanitarni nadzor: Ovim zakonom se odreuju poslovi, nain rada,
ovlaenja i dunosti tela dravne uprave koja obavljaju poslove sanitarne inspekcije
te posebni uslovi za postavljanje u zvanje sanitarnih inspektora.
3. Veterinarski nadzor: Ovim se zakonom ureuje zatita zdravlja ivotinja, sprovoenje
mera veterinarskog javnog zdravstva, unapreenje reprodukcije ivotinja, veterinarska
zatita okoline, sistema veterinarske inspekcije i druga pitanja bitna za veterinarstvo.
4. Fitopatoloki nadzor: Ovim zakonom ureuje se proizvodnja i trgovina
poljoprivrednog semena, sadnica, micelija jestivih i lekovitih gljiva, poljoprivrednog
sadnog materijala te priznanje sorti poljoprivrednog bilja i druga pitanja od znaenja
za sprovoenje jedinstvenog sistema poljoprivrednog semeniarstva i rasadniarstva.5

Ostali oblici nadzora su uredba o materijama koje oteuju ozonski omota, zakon o zatiti
prirode, zakon o otpadu, zakon o otrovima

1.2.3 Dokumenti koji prate robu pri uvozu i izvozu

Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog podruja mora prei preko carinskog prelaza, kao
mesta koje je odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava preko
carinske linije.

Lice koje unosi robu duno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice, ili
drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz odobrenje
carinarnice, roba se moe pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju odreivanja carinski
dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mora biti
obuhvaena saetom dekleracijom.

Saeta dekleracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a rok za njeno
podnoenje, carinski organ moe produiti najdue do isteka prvog radnog dana posle
dopreme robe. Carinski organ moe, pre stavljanja robe u odreeni carinski postupak,
odobriti i korienje komercijalnih i transportnih isprava, kao saete dekleracije, pod uslovom
da sadre podatke neophodne za indentifikovanje robe.

5
http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nam

8
 Ilustracija 2: Prikaz izvoza proizvoda iz Republike Srbije
izraen u procentima

U sluaju redovnog prevoza robe istim prevoznim sredstvom od strane istog lica, carinski
organ moe dozvoliti da se podnese jedna dekleracija (periodina), a na zahtev deklaranta
moe odobriti i predhodno deklarisanje, ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre
dopreme robe. Radi breg obavljanja carinskih procedura, lice koje uvozi ili izvozi robu
moe na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujue obavetenje o
svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, odnosno obavezujue obavetenje o poreklu robe. Ova
obavezujua obavetenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku.

Pored standardizovane nacionalne saete dekleracije, u carinskom postupku se koristi i

sledea vrsta dokumenata, i to:
Dokumenta propisana Konvencijom TIR;
Dokumenta propisana Konvencijom ATA;
Standardna meunarodna dokumenta JCI (jedinstvena carinska isprava);
Dekleracija o carinskoj vrednosti (DCV).

U nastavku teksta daju se osnovni podaci o navedenim dokumentima koji su neophodni u

carinskom postupku.

Dokumenti propisani Konvencijom TIR i ATA

Obrasci TIR koriste se kao priznate dekleracije za prevoz carinske robe preko carinskog
podruja, ili od jednog mesta u drugo mesto u carinskom podruju. Roba koja se prevozi pod
TIR karnetima smatra se stranom robom, osim ako se ne utvrdi da ima domai status.
ATA karnet je meunarodni carinski dokument kojji se koristi za pojednostavljivanje
privremenog uvoza roba u stranu zemlju sa rokom vaenja do godinu dana..

Jedinstvena carinska isprava (JCI )

Jedinstvena carinska isprava je propisani obrazac i koristi se kao pisana carinska dekleracija,
a podnosi se u setovima koji se sastoje od listova potrebnih za sprovoenje propisa za
carinski postupak u koji se roba stavlja.

Dekleracija za carinsku vrednost (DCV)

Za ovu dekleraciju propisan je poseban slubeni obrazac na kome se unose podaci o vrednosti
uvezene robe u cilju naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost.

9
1.2.4 Metode rada u carinskoj upravi
Osnovna delatnost Carinske uprave, ona koja donosi prihod carinskoj upravi odnosno puni
proraun odvija se na nivou carinarnice.

Primenom jedinstvenih postupaka koje prate jedinstveni obrasci, postignuta je standardizacija

u poslovanju koja omoguava jednostavniji i efikasniji rad carinske slube. Nain postupanja
detaljno je propisan carinskim zakonom i Uredbom za sprovoenje carinskog zakona te
ostalim prateim propisima.

Za svu robu koja se stavlja u bilo koji od carinskih postupaka podnosi se carinska deklaracija
a to je radnja ili isprava kojom osoba u propisanom obliku i na propisan nain zahteva
da se roba stavi u neki od carinskih postupaka. Nekada su postojale razliite vrste
deklaracija to je oteavalo i usporavalo rad svih uesnika u postupku, to je reio novi
Carinski zakon. Deklaracija se moe podneti pisano ili elektronskom razmenom podataka,
kada to doputaju tehnike mogunosti, uz obavezno odobrenje Carinske uprave.

Carinski organi moraju biti u toku i usklaivati svoj rad s meunarodno prihvaenim
metodama rada, kako ne bi izgubila korak, jer se protok robe ne sme usporavati a naroito se
ne moe zaustavljati.

Svakodnevni rad slubenika u carinarnicama podloan je kontroli odnosno reviziji koju

interno provode inspektorske slube odnosno odeljenje za reviziju. Periodino se po nalogu
rukovodioca Carinske uprave sastavlja komisija u koju se imenuju slubenici iz Centralne
uprave sa zadatkom da izvre temeljnu kontrolu rada neke carinarnice. O izvrenoj kontroli se
sastavlja zapisnik na koji se carinarnice odnosno njene jedinice ocenjuju. Zavisno o nalazu
komisije, preduzimaju se pojedine radnje, a ponekad je to i osnov za pokretanje disciplinskog
pa i kaznenog postupka protiv pojedinih slubenika.

1.3 Delatnost carinske uprave

Carinska uprava je sastavni deo Carinske uprave Republike Srbije.

Poslovi carinske uprave su:

pripremanje i predlaganje sistemskih reenja i mera tekue ekonomske politike u

podruju carinskog sistema, sistema carinske i vancarinske zatite i slobodnih zona,
organizacija i nadzor rada carinske slube,
praenje i obrada podataka o izvozu, uvozu i provozu robe,
carinski nadzor u robnom i putnikom prometu s inostranstvom,
primena meunarodnih ugovora o trgovini i bilateralnih sporazuma iz podruja
meunarodnog drumskog prometa,
provera fizikih i pravnih osoba u skladu s carinskim, troarinskim i drugim propisima,
odobravanje i provoenje carinski doputenog postupanja ili upotrebe robe,
nadzor i kontrola obrauna i naplate carine, troarina i drugih davanja,
devizno-valutna kontrola u meunarodnom putnikom prometu s inostranstvom,
spreavanje i otkrivanje carinskih i deviznih prekraja i kaznenih dela iz carinskog
podruja,

10
 voenje upravnog i carinsko-prekrajnog postupka i postupka o prekrajima u vezi
troarina,
briga o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i opremanju graninih prelaza i drugih
carinskih objekata,
nadzor nad radom meunarodnih otpremnika, provoenje strunih ispita i izdavanje
licence za obavljanje strunih poslova meunarodnog otpremnitva,
saradnja s inostranim carinskim slubama i meunarodnim organizacijama u reavanju
carinskih pitanja

Pored navedenih, obavlja i poslove koji se odnose na zapoljavanje, poloaj, prava, obaveze i
odgovornosti slubenika carinske uprave, sprovodi prvostepeno i drugostepeno suenje, te
organizuje struno obrazovanje i usavravanje carinskih slubenika i slubenika.

Nadlenost carinske uprave protee se na celom carinskom podruju Republike Srbije.

Carinsko podruje Republike Srbije obuhvata teritoriju Republike Srbije, a ograniena
carinskom crtom koja je istovetna s graninom crtom Republike Srbije.

1.3.1 Zakon o carinskoj politici Republike Srbije

Zakon o carinskoj politici regulie osnovne elemente sistema za carinsku zatitu privrede
Republike Srbije, prava i obaveze svih subjekata u postupcima carinjenja roba i putnika,
carinsko podruje, carinsku liniju, carinski granini pojas, carinski nadzor, postupak
carinjenja robe i drugih instituta koji reguliraju sistem carinske zatite.

Odredbe Zakona o carinskoj politici Srbije se primjenjuju jedinstveno na carinskom podruju

Srbije, ukljuujui teritorijalne vode, unutranje vodene tokove i vaduni prostor Srbije.
Carinsko podruje Bosne i Hercegovine ogranieno je carinskom linijom koja se podudara s
granicama.

Carinski propisi se sastoje od Zakona o carinskoj politici i zakona i propisa koje usvoji
Parlament Srbije, Vee ministara Republike Srbije i /ili Upravni odbor za njihovo
sprovoenje skladno propisima Evropske unije. Za sprovoenje ovog Zakona nadlena je
Uprava carina.

Carina je kao vrsta indirektnog poreza definisana Zakonom o sistemu indirektnog

oporezivanja u Republici Srbiji, a njena uplata kao i ostalih indirektnih poreza je regulisana
Zakonom o uplatama na jedinstveni raun i raspodeli prihoda. Carinska tarifa obuhvaa:
1. nomenklaturu roba koja se osniva na harmonizovanom sistemu i Kombinovanoj
nomenklaturi koja se koristi u Evropskoj uniji;
2. carinske stope i druge dabine koje se primenjuju na robe obuhvaene
nomenklaturom;
3. preferencijalne tarifne mere sadrane u sporazumima kojima se odobrava
preferencijalni tarifni postupak;
4. posebne odgodive mere za odreene tarifne stavove za koje je propisano smanjenje
carine ili oslobaanje od plaanja uvozne carine;
5. druge mere predviene drugim propisima Republike Srbije.

1.3.2 Oslobaanje od plaanja carine

Od plaanja carine se oslobaa:

11
 oprema stavljena u slobodni promet, a koja predstavlja ulog strane osobe osim
putnikih motornih vozila, automata za zabavu i igre na sreu;
roba stavljena u slobodni promet za vojne i policijske snage i kazneno popravne
ustanove, a koja je u potpunosti finansirana od strane donatora;
roba stavljena u slobodni promet za projekte obnove i rekonstrukcije Srbije ako je
projekat usvojen od strane Vea ministara Republike Srbije, ili ako je u celosti
finansiran od strane donatora ili meunarodnih razvojnih banaka;
proizvodi i roba navedeni u Prilogu Zakona o carinskoj politici. U ovom prilogu
navedene su robe i proizvodi koji se oslobaaju od uvozne dabine.

To su:
robe sadrane u linom prtljagu putnika;
lina imovina fizikih lica koje svoje mesto boravka premetaju iz strane zemlje u
Republiku Srbiju;
lina imovina steena nasledstvom;
predmeti domainstva za opremanje sekundarnog boravita;
osnovna sredstva i druga oprema uvezena u svrhu prenosa poslova iz tree zemlje u
Republiku Srbiju ili potpunog prekida delatnosti u treoj zemlji;
proizvodi koje poljoprivrednici iz Republike Srbije dobiju na posedima smetenim u
stranoj zemlji;
semena, ubriva i proizvodi za obradu zemljita koja se uvoze radi koritenja u
pograninom podruju;
roba uvezena od strane humanitarnih organizacija za besplatnu podelu rtvama
nesrea na teritoriju Republike Srbije;
roba za dobrotvorne i humanitarne organizacije;
roba namenjena za potrebe slepih i hendikepiranih osoba;
putniki automobili koje uvoze invalidne osobe;
predmeti neznatne vrednosti koji se povremeno primaju u pismima ili paketima;
razni dokumenti, obrasci, planovi, crtei, slajdovi i sl.;
roba koja se uvozi u trgovako-promotivne svrhe;
tampani i reklamni materijal;
proizvodi koji se konzumiraju ili koriste na trgovakim sajmovima i sl.
manifestacijama;
poiljke (znaci, modeli, dizajni) koji tite autorska prava ili prava industrijskog
vlasnitva i komercijalnog patenta;
roba koja se uvozi u svrhu pretraga, analiza ili testiranja;
poasna odlija, nagrade i darovi;
obrazovni i nauni materijali, instrumenti i aparati ;
laboratorijske ivotinje, bioloke i hemijske materije namenjene istraivanju;
terapeutske supstance i reagensi za odreivanje krvnih grupa i tipove tkiva;
farmaceutski proizvodi koji se koriste na meunarodnim sportskim manifestacijama;
lekovi za linu upotrebu;
roba i predmeti domainstva i darovi za venanje osobe koja u tu svrhu premeta
svoje boravite iz inostranstva u Republiku Srbiju;
kovezi sa telima, urne i drugi predmeti koji se unose u Republiku Srbiju radi
obavljanja pogreba;
meunarodne konvencije i ugovori.

12
Za svaku od napred navedenih stavki, Zakonom su precizno utvreni uslovi pod kojima roba
ne podlee plaanju carina. Oslobaanje od plaanja uvoznih dabina ne odobrava se u
sluaju kad je roba izvezena sa carinskog podruja Srbije po proceduri spoljne obrade, izuzev
ako ta roba ne ostane u stanju u kojem je bila izvezena. Vee ministara Republike Srbije
donelo je Odluku o sprovoenju propisa Zakona o carinskoj politici Srbije.

1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije

Zakon o carinskoj tarifi ureuje plaanje carina i ostalih uvoznih dabina na robu koja se
uvozi, unosi ili prima u carinsko podruje.

Il
ustracija 3: Prikaz carinske naplate u periodu 2004. - 2005.

Nomenklatura harmonizovanog sistema carinske tarife je sastavni deo Zakona o carinskoj

tarifi i primenjuje se na celom carinskom i ekonomskom prostoru Bosne i Hercegovine. Robe
su razvrstane u 21 odjeljak sa 97 poglavlja, i to prema principima:
porekla robe (ivotinjsko, biljno, prirodno, vetako)
vrste materijala (papir, tekstil, metal)
privrednoj delatnosti (poljoprivreda, industrija i dr)
stepenu obrade (sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi)
nameni proizvoda (iroka potronja, repromaterijal, oprema i dr..). 6
Carinske stope su izraene u procentima i primenjuju se na vrednost uvezene robe (ad
valorem). Za pojedine poljoprivredno-prehrambene proizvode obraunava se i carina po
koliinskoj jedinici za odgovarajuu koliinu robe (compound tarifa).

Za uvoz opreme, ureaja, aparata, vozila i njihovih delova, u ijoj proizvodnji se koriste
oprema i delovi proizvedeni u Republici Srbiji, Vee ministara Republike Srbije moe
predloiti niu carinu od propisane u Carinskoj tarifi Republike Srbije ili moe predloiti
carinsku stopu slobodno (nula).

6
Prof. dr Mladen Kovaevi, "Meunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

13
Za robe koje vode poreklo iz zemalja ili skupina zemalja s kojima je Republika Srbija
zakljuila sporazume koji sadre klauzulu najpovlatenije nacije, ili koje tu klauzulu
primenjuju na robe koje vode poreklo iz Republike Srbije, carinske stope su precizirane u
delu II Carinske tarife Republike Srbije.

2 ZAKLJUAK

Iz svega ovog moe se zakljuiti da carinska sluba danas izvrava vie znaajnih funkcija:
fiskalnu,
zatitnu,
bezbedonosnu i
informatiku.

Fiskalna funkcija je vezana za naplatu carine i drugih uvoznih dabina i predstavlja osnovnu
komponentu u radu, zbog koje je carinska sluba i formirana. Medjutim, razvojem slube
kroz izvravanje ovog osnovnog zadatka, sve je vea prisutnost i drugih navedenih funkcija.
Zatitnom funkcijom titi se domaa proizvodnja, a fiskalna i zatitna funkcija ostvaruju se
efikasnom i jednoobraznom primenom saveznih propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog,
carinskog, deviznog i poreskog sistema, a naroito primenom utvrdjenih reima uvoza i
izvoza robe i efikasnom naplatom propisane carine, drugih uvoznih dabina, akcize i poreza
na promet. Bezbednosna funkcija se ostvaruje konstantnim aktivnostima u otkrivanju
elemenata carinskih krivinih dela, privrednih prestupa i carinskih i deviznih prekraja.

Ova funkcija je naroito dola do punog izraaja u poslednje vreme. Automatizacijom

carinskog poslovanja sve je vie prisutna i sve vie dobija na znaaju i informatika funkcija
carinske sluzbe. Koristei najsavremeniju tehniku i najnovije tehnologije u kompjuterizaciji
poslova, carinska sluba raspolae sa sistematizovanim podacima vezanim za carinsko
poslovanje, a koji su potrebni ne samo u radu carinske slube, ve i najviim dravnim
organima u kreiranju ekonomske politike zemlje i u vodjenju politike spoljnotrgovinske
robne razmene.

Moderna uloga carinske slube u velikoj meri je promenjena u odnosu na raniji period.
Fiskalna funkcija, koja podrazumeva naplatu dabina, sve vie se preplie i dopunjava
drugim funkcijama, kojima se obezbeuje podrka lancu legalne meunarodne trgovine.
Pored toga, sve je znaajnija bezbednosna uloga carinske slube, kao i borba protiv
meunarodnog terorizma i transnacionalnog kriminala, a dalji razvoj se planira upravo u
skladu sa vizijom nove uloge carinske slube na globalnom nivou i otvorenim, a sigurnim
granicama. Modernizacija i dalje unapreivanje carinske slube i transporta u Srbiji
predstavljae jednu od najznaajnijih poluga budueg ekonomskog razvoja nae zemlje.

Organizaciona i tehnoloka poboljanja koja su preduzeta tokom 2008. godine, a sa kojima se

nastavilo i u ovoj godini, doveli su do porasta svih pokazatelja uspenosti u radu Uprave
carina Srbije. Osim toga, Evropska komisija je u svom Izvetaju o napretku pozitivno ocenila
razvoj srpske carinske slube, kao jedne od znaajnih institucija za proces reformi i
prilagoavanja zahtevima Evropske unije.

14
3 LITERATURA

1. dr Dragana M. uri, dr Zora Prekrajac, dr Marijana Vidas - Bubanja, "Meunarodna

ekonomija", Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2002;
2. Prof. dr Mladen Kovaevi, "Meunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet,
Beograd, 2002;
3. Jelena Kozomara, "Spoljnotrgovinsko poslovanje", IED, Beograd. 2005.
4. Beth V. Yarbrough, Robert M. Yarbrough: The World Economy: Trade and Finance
South-Western College Pub 2002.
5. Nigel Grinwade: International Trade: New Patterns of International Trade,
Production and Investment, Routledge, 2003.
6. http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nama/misija.htm
7. www.uio.org

15