JELENA VANDROVSKA
PRILOG PROBLEMIMA PRAKTINE RESTAURACIJE SLIKA
CONTRIBUTION AUX PROBLEMES DE LA RESTURATION PRATIQUE
U ovom prilogu saoptavam poneka iskustva iz
oblasti konzervacije i restauracije steena za vre-
me boravka u Majstorskoj koli prof. Dr. Ajgen-
1
bergera pri Akademiji likovnih umetnost u Beu.
U radionici navedene Majstorske kole vre se
konzervacija i restauracija uljanih slika na platnu,
slika na drvenoj podlozi i drvenih skulptura. U
sastavu radionice nalazi se stolarsko-pozlatarsko
odeljenje. Potrebne hemijske analize vre se u
laboratorij u m u akademije. Ne primenjuje se
rendgensko snimanje. 2 Sama radionica poseduje
izvanredne prese velikih dimenzija za rantoala,
hladno peglanje slika i ispravljanje dasaka.
Od prirunog materijala interesantna je peglica
koja se upotrebljava za presovanje i zapeglavanje
manjih partija i potklobuenja 3 .
Interesantni su pojedini postupci i recepti, koje
ova radionica upotrebljava ikako pri intervenci
jama na zatiti drveta kao podloge, odnosno
1
Pravo na prijem u Majstorsku kolu imaju di
plomirani studenti Akademije likovnih umetnosti.
Specijalizacija traje pet godina. Pored glavnih pred
meta iz materije konzervacije i (restauracije sluaoci
su obavezni da izue i dva pomona zanata: stolarski
i pozlatarski. Po zavrenim ispitima dobija se zvanje
majstora-restauratora.
2
Prof. dr. Ajgenberger je miljenja da rendgenski
zraci tetno utiu na objekte. Taj stav prof. Ajgen-
bergera donekle je usamljen, poto se, napr., u foto-
laboratoriji L u v r a stalno upotrebljava specijalno
konstruisani rendgenski aparat, a to je praksa uobi
ajena i u mnogim drugim velikim radionicama
Z a p a d n e Evrope.
3
Rukovodilac beke radionice zastupa miljenje
da prednost njihove alatke lei u tome to, blagoda-
rei svom obliku, r a v n o m e r n o deluje na p i k t u r a l n i
sloj i ne utiskuje se u njega. Ova peglica znatno se
razlikuje od onih koje se upotrebljavaju u nekim
naim radionicama, a iji je gipsani odliv p r e n e t iz
restaturatorskog ateljea pri Akademiji n a u k a u Za
grebu. Za razliku od elektrinih peglica sa ugraenim
regulatorom k o n s t a n t n e temperature, koje poseduju
restauratorski ateljei u Luvru, stepen zagrejavanja
alatke Beke radionice se kontrolie na primitivan
nain: peglica se zamae u h l a d n u vodu dok zagre-
jani metal ne p r e s t a n e da cvri i tek onda se pegla.
sredstva uobliavanja likovnih dela, tako i pri
4
restauraciji slika na platnu .
U radionici izmeu ostalog vre se sledei po
slovi:
I. Uvrivanje drveta i nadoknaivanje otpalih
delova.
II. Impregnacija i ispravljanje povijene daske -
naslona slike.
III. Injektiranje i zapeglavanje pikturalnog sloja.
IV. Fiksiranje jako trone slike.
V. Regeneracija bojenog sloja.
VI. Kitovanje.
VII. Upotreba japanske hartije p r i podlepljivanju
oteenih mesta na platnu.
POSTUPAK I RECEPTURA
I.
U sluaju kada je daska vie oteena nego to
se moe nadoknaditi kitom, ali ne toliko da bi se
moralo umetati pare drveta, pribegava se upo
trebi mase koja se moe prethodno i armirati sa
p a r tankih eksera bez glavica, ukucanih u dasku
i omotanih jutom, Masa se da formirati i veoma
je elastina i otporna.
4
P r i nabrajanju p r o c e d u r a nije spomenuta t r a n s -
pozicija jer profesor Dr. Ajgenberger je protiv tog
postupka. On je miljenja da n i k a d a novi materijal
ne moe da se uskladi sa starim, te e neminovno
doi do negativnih pojava. Taj stav r e s t a u r a t o r - m a j -
stor Marija Krigl potkrepljuje k o n k r e t n i m p r i m e r i m a
iz p r a k s e ateljea KUNSTHISTORISCHESMUSEUM-a
gde je izvedena transpozicija, posle izvesnog perioda
mirovanja, dala loe rezultate. N a s u p r o t t o m e odgo
vorni r e s t a u r a t o r ateljea u L u v r u Mr. Aubert, na
osnovu arhivskih p o d a t a k a koji potiu jo iz XVIII
veka. i linog iskustva, tvrdi da je transpozicija sa
svim pozitivna procedura uz uslov da materijal i iz
voa budu prvoklasni.
31
 RECEPT MASE I.

I. Deo Kolofonijuma 2 dela

Francuske krede 1 deo Mastikslaka 1
Cinkove bele u prahu (cinkvajsa) . . . . 1 Voska 1/2
Prosejane pilotine o d mekog drveta . . . 4 Terpentina 3 1/2
Sveeg gipsa 3
Pigmenta po potrebi.
II.
To se sve proradi sa malo vode i doda drugom
delu smese. Rastvora ribljeg lepka 3 dela
Rastvora celuloze 1
II. Deo Kolofonvoska 1
Alkidala u rastvoru 1/2
Cinkvajslajma 2 dela
Celuloze u rastvoru 1
Posle ubrizgavanja, zbog velike lepljivosti
Kolofonvoska 1 ,,
emulzija, pric se mora odmah oprati u piritusu
i terpentinu (1X1). Ako nema potrebe ili je n e
II zgodno tenost ubrizgavati, onda se njome na
mau ugroene partije, poto se prethodno napravi
Da bismo po mogunosti zatitili dasku-nosioca nekoliko neprimetnih rupica na tronim, po mo
slike od tetnih posledica promena temperature gunosti neutralnim mestima kako bi tenost pro
i vlage, mi je impregniramo bez obzira na to da drla unutra. Pegla se gore opisanom alatkom
li je ravna ili se ve pogrbila. Verzo slike se vie preko dva sloja celofan papira, to dozvoljava da
puta premae emulzijom (dok pije). Rezultati ove se p r a t i rad i efekat procedure i da se pikturalni
procedure esto puta su zapanjujui 5 . sloj izolira od neposredne toplote i dodira sa za-
grejanom peglicom. Hartija se skida sutradan po
RECEPT ZA IMPREGNACIJU potrebi se malo ovlai odgore a viak emulzije
brie se s terpentinom.
Rastvora celuloze 1 deo
Cinkvajslajma 1
IV.
Kolofonvoska 1/4
Alkidala u rastvoru Fiksiranje jako tronog sloja, koji, reklo bi se,
1/4
lebdi iznad podloge, odnosno noisoca, vri se ovde
Belog elaka u piritusu par kapi.
ne elatinom, kao u nekim naim radionicama,
Ako je daska povijena, ona se, poto je im nego blagim rastvorom Mastiks-laka, a zatim se
pregnirana, stavlja pod presu i postepeno se opte pristupa sistematskoj obradi.
reuje. Svakih dvadeset etiri sata papir ispod
slike nanovo se premazuje rastvorom celuloze dok
se ne postigne eljeni rezultat. Kada daska po V.
stane ravna, ostavlja se i dalje pod presom dok Regeneracija slikanog sloja vri se posle zape-
se ne osui, a zatim se fiksira lajsnama, novim glavanja pomou etkice sledeom emulzijom:
kuiacima ili reetkama prema potrebi i stanju Mastiks-laka 1 deo
same daske. Manji formati ispravljaju se pod te Terpentina 2
retom teeg predmeta, a vei se stavljaju u presu. Lanenog ulja p a r kapi
U poslednjem sluaju mora se postupati naroito Alkohola par kapi.
oprezno da daska ne bi pukla.

III
Za injektiranje, kojem se pribegava u sluaju
potklobuenja pikturalnog sloja upotrebljavaju se
emulzije u dvema varijantama.
5
Ikona koju sam sobom ponela i koja se usled
nagle promene temperature ve sutradan u radionici
potklobuila tako da sam je morala injetktirati i za-
peglavati, nakon vie puta ponovljenog premazivanja,
smirila se i do danas ne daje nikakvih znakova po-
meranja pikturalnog sloja.
VI.
Masa koju beka Majstorska kola upotrebljava
za kitovanje veoma je elastina, prijatna za rad
i otporna 6 .
6
Recept se prilino razlikuje od naih mnogo
brojnih varijanti gde se uzima ili litofon ili mrtvi
gips sa elatinom ili takozvani polumastan kit, kao
to se razlikuje i od francuske recepture, koja pre
poruuje Kaolin ili Blanc de Medon sa konim lepi-
lom (Totin).

32
 RECEPT MASE
Cinkvajsa 1 deo
Francuska kreda 1 denom kupatilu i procedi.
lem krede 1 Metil celuloza (bez soli) upotrebljava se u ve
Pigmenta po potrebi
Rastvora celuloze toliko, da masa b u d e vlana
Cinkvajslajma ,.,
Kolofonvoska 2 kapi
Rastvora alkidala 2 ,,
Preporuljivo je upotrebljavati uvek sve kit.
Inae se uva umotan u vlanu krpu, a u k r a j
njem sluaju razreuje se rastvorom celuloze.
VII.
Japanski papir (Kou-Faza) upotrebljava se
kao flaster u duplom sloju na poleini uljanih
slika. Oteeno mesto popunjava se na prednjoj
strani slike po mogustvu istim kvalitetom platna.
Zakrpa obavezno mora biti neto manja od rupe.
Na taj nain prelaz od platna zakrpe ka platnu
same slike ini Kou-Faza, koja je elastina i
vrsta u isto vreme. Dok jo nije zakitovana, ja
panska hartija se vidi oko umetnutog platna kao
t a n k i koni.
Da bi pomenuta receptura bila jasna, navodim
sredstva i hemikalije koje se u ovoj radionici
upotrebljavaju k a o i nain spravljanja emulzija
koje ulaze u gore citirane smese.
A 1 k i d a 1 tl. 55 = sintetika ftalna smola,
koja se na vazduhu sui 7 .
Naroita svojstva: Otporna je prema atmosfer
skim promenama. Cinkovu belu boju (cinkvajs)
podnosi. Ima glatkou povrine filmske t r a k e 8 .
Upotrebljava se u recepturi Majstorske kole
umesto venecijskog terpentina do koga je veoma
teko doi i mastiksa u pojedinim emulzijama.
Uzima se uvek rastvoren u terpentinu 1 : 1 . Smesa
se topi u posudi koja se dri u vreloj vodi (tzv.
Wasserbad). Od lepila se najvie upotrebljava p r e
parirani RIBLJI MEHUR (Strblasen, Hausenbla-
sen). 9
7
Upotreba sintetikih smola iri se po evropskim
radionicama kao, napriimer, u Italiji, a primenjuje se
u SAD.
8
Dobija se u Nemakoj I. G. ALKIDAM T i alki-
dal TO, u Austriji: Vianova Grac, Werndorf bei Grac
(Steiermark). U naoj zemlji Alkidal se moe n a b a
viti u NR Sloveniji (Medvode).
9
P r e Prvog svetskog r a t a ovaj artikl se mogao
nabaviti u svakoj bakalnici poto se upotrebljavao
u vinogradarstvu. S a d a je zamenjen elatinom i
pretstavlja p r a v u retkost. Proizvode ga samo SSSR
i SAD.
O spravljanju ribljeg lepka izlae se u Zborniku
1750 PRAKTIESKIH TEHNO-HIMIESKIH RE-
3 Nae starine V.
Lepak se priprema na sledei nain: jedan deo
lepka potopi se u deset delova destilirane vode
da nabubri p r e k o noi. S u t r a d a n se rastopi u vo
10
likom delu recepata umesto iste vode kao p r e
ventivno sredstvo protiv plesni i parazita. Ra
stvor se spravlja na isti nain kao i riblje lepilo,
s tom razlikom to se na jedan i po litar vode
uzima 50 grama metil celuloze.
EMULZIJE
Kolofon-vosak
Prirodnog voska 1 deo
Istucanog svetlog kolofonija 4 dela
Terpentina 5 delova
Topi se uz meanje u sudu, koji se dri u vreloj
vodi.
Cinkvajslajm
U jedan litar vrueg 10% rastvora mlevenog tut
kala (perl tutkala ili kelnskog tutkala Kelner-
lajma 1 1 ) uspe se emulzija sastavljena od:
Metil celuloze u rastvoru 4 dela
Alkidala u rastvoru 2
Kolofon voska 2
Cinkova bela u p r a h u . 1 ,,
CEPTOV (Petrograd, (pjatoje izdanije V. I. G u b i n -
skago, godina iscepana) na 99 strani pod naslovom
Lepak. Riblji lepak dobij a se iz m e h u r a razliitih
riba jesetrine vrste. M e h u r soma i arana daju loiji
kvalitet lepka. Nain spravljanja lepka: Riblji m e
h u r se kvasi u mlakoj vodi koju treba ee menjati.
Na taj nain se udaljuju ostaci krvi i masnoe. Za
tim se m e h u r i r a s e k u po duini, stavljaju spoljnom
s t r a n o m po asuri i izlau delovanju vazduha i sunca.
Posle toga sledi najtea procedura odvajanje u n u -
t a r n j e g sloja m e h u r a od spoljnjeg, poto je za spra-
vijanje lepka potrebna samo u n u t a r n j a opna. Paljivo
odvojena, ona se ispravlja u obliku lista, te se pod
lakim pritiskom izmeu dva platna sui. Presovanje
je potrebno da se m e h u r ne bi savio. Lepak dobrog
kvaliteta odlikuje se belinom, n e m a mirisa i s t a r o se
potpuno r a s t v a r a u kljualoj vodi.
Na upotrebu ribljeg lepka za prepariranje dasaka
za ikone naila sam kod ikonopisca igumana Peke
patrijarije 1948 godine. Recept je veoma star. Tako
pripremljenu dasku upotrebila sam za jednu kopiju
i podloga se zaista pokazala kao veoma solidna.
Na riblje lepilo ukazuje u svojoj knjizi KONSER-
VACIJA i RESTAURACIJA M U Z E J S K I H KOLLEK-
CIJ; prof. M. V. FARMAKOVSKIJ (Komitet po de-
lam kuljturno-prosvetiteljnih uredenij pri sovete mi-
nistrov RSFSR nauno issledovateljskij institut krae-
vedeskoj i muzejnoj r a b o t i Moskva 1947) Svjazuju-
ej b 121 str. 10 Razruenije i povredenje p a m j a t -
nikov ivopisi, meri sahranjennja i leenjija, 4. 129
str. 10, 4, 130 strana.
10
P r e m a miljenju prof. Ajgenbergera to je izvan
redno sredstvo za celokupnu r e s t a u r a t o r s k u recepturu,
a posebno za podlepljivanje bojenog sloja, poto zbog
svoje elastinosti sledi pokrete nosioca i ne puca.
11
Kod n a s se dobivaju dobre vrste svetlog, mleve-
nog t u t k a l a u T o v a r n i kelja u Ljubljani.
33
 terijala nama u izvesnim varijantama poznato,
Zavravajui ovaj k r a t k i pregled pojedinih nije bez strunog interesa uporediti, bar na ovaj
procedura beke Majstorske kole, mislim da, i nain, iskustva pojedinih radionica sa duom t r a
pored toga to je mnogo tota od navedenih ma- dicijom i izvui korisne zakljuke.

Peglica beke radionice

RSUM

Dans cet article l'auteur donne un compte-rendu II Imprgnation et redressement de la courbature de

des opservations techniques et de l'exprience pratique la planche, porteur de l'image.
acquises au cours de son sjours l'cole des Matres- III Administration des injections et repassages de la
conservateurs du prof. Dr. R. Eigenberger l'Acadmie couche picturale.
des Beaux-arts Vienne. IV Fixation de l'image fortement endommage.
Il contient des procds techniques appliqus a V Rgnration de la couche picturale.
1' cole des Matres-conservateurs ainsi que certaines VI Application des masses spciales sur les endroits
recettes et la description de quelques outils des mati- denuds de l'image.
res chimiques, des mlanges et emulsions employs VII Emploi du papier japonais CO-TCHOU-FAZA d a n s
sous la direction de l'eminent prof. Dr. Eigenberger, le collage des toiles endommages des peintures
l'huile.
par les matres-artistes, lves hautement specialiss.
Parmis les problemes traits dans le prsent article,
Notamment : Procds le plus importent et qui occupe actuellement tous les
chercheurs et restorateurs des ateliers et laboratoires
I Traitement du bois/emploi de la masse arme, ren- sans tre pour cela definitivement resolu, est celui de
forcement et remplacement de parties de bois endom- l'impregnation et de l'assainissement du bois porteur
mages. de l'image.

34