Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet
„Mihailo Pupin”
Zrenjanin

ORNAMET
- seminarski rad -
Predmet: Industrijski dizajn

Profesor: Prof. dr Eleonora Desnica Student:

Asistent: Ivan Palinkaš Broj indeksa:
Smer:

Zrenjanin, 2017. godina

 Ornament od latinskog ornamentum, što znači
ukras, urez, šara. Ornament predstavlja
ukras,dekoraciju, sazdanu od biljnih,
životinjskih geometrijskih ili antropomorfnih
motiva.

 Ornamentikom se nazivaskup ornamenata koji

pripadaju određenom kulturnom krugu.
 Prvi ornamenti nastali su još u paleolitu i od
tada do secesije u različitim istorijskim
stilovima igraju veliku ulogu.
 Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče
stvarno na strukturu samog predmeta.
 Upravo zbog toga moderna umetnost odbacuje
ornament, smatrajući ga sa stanovišta sinteze
forme, funkcije i strukture suvišnim.
 Sa različitim varijacijama ornamenta se
sastajemo u raznim svetskim kulturama gde je
ornamenat ili ličan kulturni elemenat ili je
preuzet od neke razvijenije kulture.
 Do sada je poznato preko pet hiljada
ornamenata.
 Varijabilnost ornamenta je posebno visoka u
Arapskoj ornamentici. A posebno slaba u doba
antike.
Drevni Egipat je prva civilizacija koja je koristila ornamente na
svojim građevinama i slikama, a nastali su iz oblika biljaka iz
okoline Nila, kao što su papirus ili palme .
Mezopotamski ornamenti su nastali pod uticajem egipatske
umetnosti, ali imaju i originalnih oblika inspiriranih biljkama i
životinjama iz Mezopotamije.
Umetnost stare Grčke je iznjedrila mnoge nove oblike
ornamenata koji su varirali od dorskog, jonskog i korintskog reda
u arhitekturi.
 Ornament služikako bi ukrasio neki proizvod,
predmet. Prekinuo monotonost u izgledu,
privukao potrošače I pažnju na sam proizvod.
 Da bi se pojedinim proizvodima uvećao estetski
kvalitet koristi se ornament- ukras, kao efikasan
faktor uvećanja tog kvaliteta.
 Ako su površine, koje su dostupne oku
potrošača, obogaćene ukrasima i detaljima,tada
je proizvod lepši.
 Međutim preterano ukrašavanje, odnosno
neumorena upotreba ornamenata u
dizajniranju,narušava estetski kvalitet
proizvoda.
 Nekada to dovodi do kiča i obezvređivanja
proizvoda u estetskom pogledu.
 Upotreba ornamenata uslovljena je funkcijom i
prirodom proizvoda
 Tako je besmisleno ukrašavati površine na
proizvodima bele tehnike,ali nameštaj ili odeća
se često ukrašavaju.
 Pri dizajniranju mora se voditi računa o tome
koje površine proizvoda treba da imaju
ornamente i kakvi oni mogu i trebaju biti
 Kod ljudi je potreba za ukrašavanjem
utemeljena na psihološkoj osnovi.
 Narodi niske kulture I obrazovanja skloni su da
na primitivan način ukrašavaju predmete koje
koriste
 Dejstvo ornamneta na psihološke procese I
emocije ljudi ima za cilj da privuče njihovu
pažnju, I da ih navede da kupe proizvod.
 Pri razradi ideje za proizvod dizajneri saradnici
moraju već tada da predvide ornamente, a ne
kasnije pri konstruisanju
 U tom slučaju dolazi do poskupljenja proizvoda
produžava se trajanje procesa dizajniranja,
uvećavaju se troškovi izrada prototipa proizvoda
itd.
 Ornament značajno doprinosi estetskom
kvalitetu proizvoda, ukoliko se u procesu
dizajniranja primeni sa pažnjom I merom
 Karim Rašid je jedan od najpoznatijih
svetskih dizajnera svoje generacije,
dizajnirao je preko 3000 proizvoda, dobio
preko 300 nagrada za svoje dizajne, radi u
preko 40 zemalja I to govori o tome da je
legenda u svome poslu.

 Kod
nas u Srbiji sarađivao je sa Metalac
kompanijom iz Gornjeg Milanovca.
Dizajni za kompaniju metalac
 Dakle, bez upotrebe ornamenata
predmeti,stvari, odeća sve to bi izgledalo
jednolično, monotono I dosadno.
 Svakoga će privući onaj proizvod koji je
estetski lepši, I svako će na takav proizvod
obratiti pažnju, pre nego na onaj bez ukrasa
šara, tj. Ornamenata.
 Ornamenti su svuda oko nas I ulepšavaju našu
svekodnevnicu I život.