Univerzalni Merni Instrument

UNIVERZALNI MERNI
INSTRUMENT
UNIVERZALNI MERNI INSTRUMENT
OSNOVNI POJMOVI, OZNAKE I

DELOVI
Univerzalni merni instrument (unimer ili multimetar) slui
za merenje vie fizikih veliina: jednosmernih i
naizmeninih struja i napona kao i elektrinog otpora, a u
zavisnosti od konkretnog modela neki od ovih instrumenata
mogu imati i zujalicu, mogu meriti koeficijent strujnog
pojaanja kod tranzistora, temperaturu i sl.
OSNOVNI POJMOVI, OZNAKE I

DELOVI
Postoje dve vrste univerzalnog mernog instrumenta:

analogni i digitalni.
Analogni instrument je instrument sa kazaljkom
Digitalni instrument je instrument koji rezultat ispisuje u
obliku brojki na LCD displeju.
Analogni unimer (multimetar)
U unimere se ugrauje instrument sa kretnim

kalemom.
Izmeu polova stalnog magneta ugraen je
kalem na kome je uvrena kazaljka. Proticanje
struje kroz kalem stvara magnetno polje.
Uzajamno dejstvo ovog magnetnog polja i polja
stalnog magneta dovodi do zakretanja kazaljke.
Protivmoment stvaraju spiralne opruge i po
prestanku struje vraaju kazaljku na nulu.
Ovakvim instrumentom mogu se meriti samo jednosmerne struje i

naponi. Da bi unimer mogao da meri i naizmenine veliine u njega
se ugrauje ispravlja sa dve ili etiri diode koji naizmeninu struju i
napon pretvori u jednosmernu.
Kada se mere naizmenine veliine instrument pokazuje efektivnu
vrednost struje i napona*.
Da bi koristili unimer moramo se upoznati sa osnovnim pojmovima
koje je neophodno poznavati kako bi mogli ispravno izvriti merenje i
oitati rezultat.
Merni opseg (domaaj) je najvea vrednost merene veliine koju
instrument moe izmeriti. Domaaj odreujemo mi postavljanjem
preklopnika u odgovarajui poloaj.
Konstanta instrumenta je broj koji se dobije kada se domaaj
podeli sa brojem podeoka na skali u koju e mo gledati.
Podeok na skali je rastojanje izmeu bilo koje dve oznake na skali.
(Primetiete da na skali imate krupnije i sitnije podeoke; sitniji
podeoci slue za tanije oitavanje merenja).
Do rezultata merenja se dolazi tako to se broj podeoka koji

oitamo pomnoi sa konstantom.
Da bi imali tano oitavanje u kazaljku se mora gledati pod pravim

uglom. U ovome nam pomae malo ogledelo ( kazaljka i njen lik u
ogledalu se poklope ).
Analogni unimer
(multimetar)
Radi boljeg objanjenja dobijanja
rezultata merenja posluiemo se
Iskrinim Unimerom 43.
Kod ovog instrumenta crvene skale se
koriste za merenje naizmeninih struja i
napona, a crne skale su za jednosmerne
veliine. Za merenje otpora se koristi
posebna crna skala.
UNIVERZALNI MERNI INSTRUMENT Prikljuak za merenje
Prikljuak koji se koristi u svim velikih naizm. struja Prikljuak za merenje
merenjima. Oznaava se oznakom napona, struje i otpora.
ili slovima COM. Predstavlja referentnu Plus prikljuak pri
taku, odnosno minus prikljuak merenju jednosmernih
ampermetra i voltmetra struja i napona
Analogni unimer
Kazaljka Ogledalo
(multimetar)
Dugme za
Mali preklopnik korekciju nule na
omskoj skali
Veliki preklopnik
Na slici: Unimer 43
proizviaa Iskra
Na instrumentu se nalazi vie oznaka. Neke od njih su :
Instrument je konstruisan za rad u horizontalnom poloaju. Ako se
postavi pod uglom, ili se uspravi radie, ali verovatno
pokazivanje nee biti tano.
Ova oznaka se moe nai na instrumentima koji su predvieni za
rad u uspravnom poloaju i koji se montiraju npr. na radne stolove.
Instrument sa ovakvom oznakom moe da meri i jednosmerne i
naizmenine veliine
2,5 Ovo je oznaka za klasu tanosti, odnosno maksimalnu
procentualnu greku koju pravi instrument pri punom skretanju
kazaljke. Najee klase tanosti su: 0,1; 0,2; 0,5; 1; 1,5; 2,5; 5.
Vidimo da na unimer ne spada u tane instrumente.
Instrument sa obrtnim kalemom i igraenim ispravljaem sa
diodama.
Ispitni napon 3 kV
Analogni unimer (multimetar)-
Izbor skale
Kada imamo vie skala postavlja se pitanje u koju gledati ?
U ovom primeru videemo da pravilan izbor skale olakava
merenje a gledanje u pogrenu skalu ga nepotrebno
zakomplikuje.
Poto broj oitanih podeoka na izabranoj skali treba
pomnoiti sa konstantom, skalu treba birati tako da
konstanta bude broj lak za mnoenje - dakle da bude 0,1; 1;
10 ili 100. Loim izborom skale
konstanta e biti dva, pet ili naprimer 3,3.
Izbor skale
Na slikama je prikazano pokazivanje instrumenta "unimer 45" prilikom
merenja jednosmernog napona od 170 V. Na slici je preklopnik postavljen
u poloaj 600 V. To znai da je domaaj 600 V, tj. pri punom skretanju
kazaljke instrumenta napon je 600 V, na polovini skale je 300 V itd...
Naponi vei od 600 V se ne mogu meriti. Na skali oznaenoj slovima V, A
na kojoj se oitava napon i struja imamo dve skale gornju, koja ide od 0
do 6 podeoka, i donju od 0 do 30 podeoka. Ako je na izbor gornja skala
konstanta e biti K = 600V / 6 podeoka = 100 volti po podeoku.
Oitavamo 1,7 podeoka, = 1,7. Rezultat merenja je K * = 170 V. Ako
meutim izaberemo donju skalu konstanta e biti 600 / 30 = 20.
Oitavamo 8,5 podeoka pa je rezultat 20 * 8,5 = 170 V. Rezultat je isti,
moemo dakle gledati i donju skalu. Ipak, posle merenja e ostati dilema
da li smo dobro procenili 8,5 podeoka?
Moda je ipak procena pogrena, moda je tana procena 8,4 ili 8,6
podeoka?
Izbor skale
Poto je mereni napon 170 V to znai da moemo smanjiti domaaj i
prebaciti preklopnik u poloaj 300 V. Dobiemo vee skretanje kazaljke i
verovatno tanije merenje. Dakle, na sledeoj slici domaaj je 300 V.
Naravno da e mo gledati u donju skalu sa 30 podeoka pa e konstanta biti
300 V / 30 pod = 10V/pod. Oitavamo 17 podeoka, to pomnoeno sa
konstantom 10 daje 170 V.
Ako smo skloni komplikovanju stvari moemo izabrati i gornju skalu sa 6
podeoka. Tada konstanta nee biti 10, nego 300 / 6 = 50. Broj podeoka koji
instrument pokazuje na ovoj skali je 3,4 pa da bi doli do rezultata treba
pomnoiti 50 * 3,4 = 170 V.

Merenje napona
Instrument se pretvara u voltmetar tako to se veliku kruni preklopnik
postavi na podruje oznaeno slovom V. Zavisno od toga da li merimo
jednosmerni ili naizmenini napon mali preklopnik se postavi levo ili
desno na odgovarajuu oznaku ( ili ). Merenje se obavezno poinje
sa najveeg domaaja. Na taj nain se spreava unitenje instrumenta
koje je lako mogue ako se merenje pone na malom domaaju a napon
bude vei od oekivanog. U tom sluaju kazaljka naglo skree, moe
da se iskrivi ili ispadne iz leita a u opasnosti je kalem u kretnom
sistemu. Osigura (ako postoji) i zatitne diode nisu uvek dovoljno
sigurna zatita.

Merenje napona
Ako je skretanje kazaljke malo, ili se uopte ne primeti, moe se postepeno i vrlo
oprezno smanjivati domaaj dok kazaljka ne skrene toliko da omogui normalno
oitavanje. Biramo skalu u koju emo gledati, odreujemo konstantu instrumenta
i oitamo skretanje kazaljke. Broj podeoka koji smo oitali mnoimo sa
konstantom i dobili smo mereni napon. Na osnovu dobijenog rezultata videemo
da li se moe jo smanjiti merni opseg.
Ako se meri jednosmerni napon taka veeg potencijala ( ili npr. + baterije ) mora
se dovesti na prikljuak +VA. Ako se ovde pogrei kazaljka e skretati na
pogrenu stranu ( levo ). Kada se meri naizmenini napon ne mora se voditi
rauna o prikljucima, ispravlja u instrumentu obezbeuje da kazaljka uvek
skree udesno.

Merenje napona
Voltmetar se vezuje paralelno elementu na kome merimo napon.

Unutranji otpor voltmetra je veoma veliki ( u idealnom sluaju
beskonaan ) tako da kroz voltmetar praktino ne protie struja.
PRIMER : VEBA 1 Merenje napona akumulatora
Domaaj je smanjen na 500 V ali skretanje kazaljke je i dalje malo. Ako izaberemo skalu sa pet
podeoka konstanta je 100 V / pod. Oitavamo neto vie od 0,1 podeok ali teko je proceniti da
li je to 0,11 0,12 ili 0,13. Kada to pomnoimo sa 100 rezultat moe biti izmeu 11 V i 13 V, to
zavisi od subjektivne procene. Oigledno je da se na ovom podruju ne moe izvriti tano
merenje pa ponovo smanjujemo domaaj.
Na domaaju 150 V logino je gledati u crnu skalu sa 15 podeoka da bi rezultat oitavanja
pomnoili sa konstantom 10. Oitavamo neto vie od 1,2 podeoka, recimo da je procena 1,25
to znai da je napon oko 12,5 V. PANJA !!! Najea aka greka je da ovde oitaju 1,1
podeok previdi se injenica da ovde izmeu jedinice i dvojke nema devet crtica nego
samo etiri !! Naravno sledei logian potez je novo smanjenje domaaja. Sledei domaaj na
instrumentu je 50 V, vei je od merenog napona, to znai da bez bojazni prebacujemo
preklopnik na belu brojku 50.
Na domaaju 50 V izborom skale sa pet podeoka konstanta je 50 / 5 = 10. Sada
ve sa mnogo veom sigurnou oitavamo 1,25 podeoka odnosno 12,5 volti.
Na domaaju 15 V na crnoj skali od 0 do 15 podeoka praktino direktno oitavamo napon.
Na ovom podruju vidi se da je mereni napon zapravo 12,6 V. Ovo merenje je oigledno i
najtanije, kao to se vidi uopte nije teko izvriti dobre procene sa tanou od 0,1 volt.
S obzirom da je sledei raspoloivi domaaj 5 V a mereni napon je vei od njega smanjenje
domaaja na 5 V NE DOLAZI U OBZIR !
Mora se rei na kraju da je preporuljivo napone akumulatora i baterija meriti kada su oni
optereeni. Ponekad zbog tzv. memorijskog efekta izmereni napon je sasvim u redu ali sledi
neprijatno iznenaenje kada ukljuimo potroa izvor je zapravo prazan. Konkretno, dok
merimo napon akumulatora treba ga opteretiti nekim potroaem, npr. ukljuiti svetla na
automobilu.
PRIMER : VEBA 2 Merenje napona na monofaznoj utinici
Prikljuni kablovi ( pipalice )
su dobro izolovani tako da
nema opasnosti od strujnog
udara naravno, ako ne
dodirujemo metalne vrhove
pipalica.
Na sledeim linkovima moete pogledati

demonstraciju merenja napona na
monofaznoj i trofaznoj utinici:
https://www.youtube.com/watch?v=rC5s6DJwS5I&t=4s
https://www.youtube.com/watch?v=4a2Focb48sU
Napon u prikljunici je naizmenini pa mali preklopnik mora biti prebaen

ulevo. I sama oznaka je crvena, to znai da se pri merenju naizmeninih
veliina koriste crvene skale a najvei domaaj je crvena 1000. Na crvenoj skali
sa 10 podeoka (konstanta je 100 V/pod ) oitavamo 2,2 podeoka, tj. 220 V.
Mereni napon je manji od sledeeg domaaja od 300 V, pa e mo za taniji
rezultat prebaciti preklopnik na poloaj 300 .
Na slici vidimo da na skali sa 30 podeoka ( konstanta 10 ) kazaljka stoji na
dvadeset treem podeoku, to znai da je napon ustvari 230 V. S obzirom da su
dozvoljena odstupanja napona gradske mree do 10 % , izmereni napon je
sasvim ispravan.
Kada se mere naizmenine struje i naponi kazaljka e uvek skretati u pravom
smeru bez obzira gde se stavi koja pipalica, to je zasluga ispravljaa u
instrumentu.
UNIVERZALNI MERNI INSTRUMENT Na slici: Unimer kineskog proizvoaa
(na slici levo Unimer 43 Iskra radi poreenja)
Skala za merenje otpornosti
Skala za merenje jednosmernih Ogledalo

i naizmeninih struja i napona
Mali preklopnik
Veliki preklopnik
Minus prikljuak Plus prikljuak
(COM)
Digitalni unimer (multimetar)

Sve to je reeno o analognim instrumentima u vezi naina priljuenja u kolo,
unutranjeg otpora i naina merenja (poetak merenja se najveeg domaaja) vai
i za digitalne instrumente. Kod digitalnog instrumenta oitavanje merene veliine
je mnogo lake i tanije. Vrednost se direktno oita na displeju, dakle nema
dilema oko izbora skale, odreivanja konstante instrumenta i mnoenja sa njom, i
nema subjektivnih greaka pri oitavanju broja podeoka. Ako je merena veliina
vea od domaaja instrument e to verovatno "preiveti" a greku e signalizirati
ispisivanjem cifre "1 na prvom mestu. Nije osetljiv ni na zamenu prikljuaka "+"
i "-", pokazae tanu vrednost uz ispisivanje minusa ispred rezultata merenja.
Ipak, zbog naina indikacije ovaj instrument nije pogodan za praenje promene
merene veliine.

Na slici je instrument koji se kod nas moe lako nabaviti. Ima sasvim zadovoljavajuu tanost i
kvalitet s obzirom na neverovatno nisku cenu, ispod 5 eura. Brojevima su obeleeni:
1.) PREKLOPNIK U zavisnosti od njegovog

poloaja, ovim instrumentom se moe
meriti:
DCV jednosmerni napon
ACV naizmenini napon
DCA jednosmerna struja
10A jednosm. struje do 10 A
- merenje otpora - provera dioda
hfe - podruje koje omoguava da se proveri tranzistor
koji se postavi u odgovarajue podnoje
OFF iskljuen instrument

2.) DISPLEJ - Ovaj instrument ima 3 1/2 cifre,

to znai da prva cifra, ako je ispisana, moe biti
samo jedinica. Na njemu postoji indikacija negativnog
polariteta, istroenosti baterije i visokog
napona. Bolji instrumenti ispisuju i merenu
veliinu ( V, mV, mA ... ), imaju pozadinsko
osvetljenje displeja, a neki imaju i "traku" koja
imitira skalu analognog instrumenta.
Znak na displeju signalizira da je merena veliina
vea od domaaja. To je i oznaka za beskonaan otpor.

3.) PRIKLJUAK COM masa, tj. minus

ampermetra, voltmetra i ommetra.
4.) Prikljuak za merenje napona, otpora i struje do
200 mA.
5.) Prikljuak koji se koristi za merenje velikih
jednosmernih struja do 10 A.
6.) Podnoje za testiranje pojaanja tranzistora hfe.
Primeri merenja digitalnim unimerom



Merenje struje unimerom

Ampermetar se u strujno kolo vezuje redno. Unutranji otpor ampermetra u
idealnom sliaju je jednak nuli a i u stvarnosti je vrlo mali, da ne bi menjao stanje
u kolu. Unimer se pretvara u ampermetar postavljanjem velikog preklopnika na
podruje obeleeno slovom A. Merenje se poinje obavezno na najveem
domaaju, koji po potrebi veoma oprezno smanjujemo. Mali preklopnik se
postavi na odgovarajuu oznaku za vrstu struje koja se meri. Ako se ukae
potreba za smanjenjem domaaja prvo se struja mora prekinuti na nekom
prekidau ili iskljuenjem napajanja, pa tek onda se preklopnik postavi u drugi
poloaj i prekida se ponovo ukljui. Na ovaj nain se spreava da se struja
prekida na kontaktima preklopnika i da on bude oteen varnienjem.
Primer merenja struje unimerom
Na sledeem linku moete pogledati demonstraciju merenja jednosmerne i naizmenine struje:

https://www.youtube.com/watch?v=y2mE4u2tqyY&t=2s
Merenje struje unimerom

U praksi e biti retke situacije kada e se koristiti ampermetar. esto je nepraktino prekidati
strujno kolo i redno u njega ubacivati instrument naime, treba raskaiti postojeu vezu,
ponekad se bukvalno mora presei ica ili odlemiti element iz ureaja.
Pri proveri elektronskih sklopova esto nam je potreban
podatak ima li struje kroz neki element npr. tranzistor ili
otpornik, i kolika je ona. Da se ne bi odlemljivao otpornik
i lemile dve ice za vezu sa ampermetrom, ( a po
zavretku merenja sve vraalo na staro ) mnogo je
praktinije reenje izmeriti napon na otporniku. Za
merenje napona nita se ne mora raspojiti, pipalice se
stave na krajeve otpornika i time je ostvarena paralelna
veza voltmetra. Kada se zna napon na krajevima otpornika
podeliemo napon sa vrednou tog otpora ( koja je
zahvaljujui obojenim prstenovima poznata ) i tako smo
saznali ima li struje kroz njega i kolika je.
Merenje otpora unimerom
Veliki procenat merenja, moda i 90% su merenja otpora. Merenjem otpora

grejaa, prekidaa, namotaja motora i transformatora itd.. kao i nekih elektronskih
komponenata moe se doi do zakljuka o ispravnosti delova ureaja bez prisustva
napona i bez opasnosti po rukovaoca.

Veliki preklopnik treba prebaciti u jedno od podruja oznaenih sa a mali
preklopnik udesno. Analognim instrumentima za merenje struje i napona nije
potreban sopstveni izvor napajanja. Meutim, za merenje otpora baterija je
neophodna. Veina instrumenata koristi jednu ili dve baterije od 1,5 V. Instrument
praktino kroz mereni otpor (preko preklopnika i pipalica) proputa struju iz
baterije pa e kazaljka vie skretati pri merenju manjih otpora. Zbog toga su nain
merenja otora i omska skala drugaiji nego kada se meri struja i napon.
Oitavanje vrednosti otpora vri se na posebnoj crnoj skali. Ova skala je drukija
od ostalih jer je obrnuta, tj. nula se nalazi na desnoj strani a na levoj strani je .
Osim toga razmak izmeu podeoka nije isti, prvi podeoci su dosta razmaknuti a
zatim gledajui nalevo razmak je sve manji, da bi pri kraju
bili toliko zbijeni da je tano oitavanje nemogue.
Skala za merenje otpora

Pre upotrebe ommetra treba prikljuke instrumenta kratko spojiti. Kazaljka mora
skrenuti do kraja, odnosno mora pokazati nulu. Ako nije dola do nule, ili je moda
prela jo udesno od nule, njen poloaj se koriguje, tj. postavi se na nulu
okretanjem okruglog dugmeta. Ovo podeavanje mora da se vri povremeno zbog
starenja i troenja baterije u instrumentu.
Vrednost merenog otpora se dobije kada se oitani broj podeoka pomnoi sa
brojem koji pokazuje veliki preklopnik.
Merenje otpora se ne mora poeti sa najveeg domaaja. Veliki preklopnik se
postavi na vie podruja, a zadri se u poloaju na kome kazaljka stoji otprilike
negde izmeu 1/2 i 2/3 skale jer je u tom delu oitavanje najtanije. Ovo e se
najbolje videti u konkretnom primeru.
Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

preklopnika
Slika A Slika B

preklopnika
Na slici A je poloaj kazaljke pri merenju otpora 180 kada je preklopnik na
poloajux1. Taan broj podeoka je teko odrediti jer na malom rastojanju je ak
100 podeoka. Broj podeoka koji procenimo ( dakle, oko 180 ) mnoi se sa 1 pa je
rezultat merenja oko 180 .
Ako se preklopnik pomeri u poloaj x10 ( slika B ) kazaljka pokazuje 18
podeoka, vidi se da ne postoji dilema da li je broj podeoka 17, 18, 19 ili moda
17,5 ... Ovih 18 podeoka pomnoi se sadeset kao to pokazuje preklopnik, dakle
rezultat je 180 .

preklopnika
Slika C Slika D

preklopnika
Ako bi isti otpor pokuali izmeriti na podruju x100 (slika C) bio bi veliki
problem proceniti da li kazaljka pokazuje 1,7 1,8 ili 1,9 podeoka. Na primer ako
procenimo da je u pitanju 1,7 podeoka, kada se to pomnoi sa 100 pravi se
greka od 10 oma iako procena uopte nije bila loa.
Na slici D se vidi da je merenje ovog otpora na podruju x1k praktino
nemogue. Bie dobro ako uopte primetimo da rezultat nije 0 oma, a kamo li
oitati 0,18 podeoka koje pokazuje kazaljka.

preklopnika
Mogua greka prilikom merenja otpora nastaje kada se rukama pridrava

otpornik koji se meri. Tako se paralelno merenom otporu dodaje otpor
sopstvenog tela i rezultat je manji od prave vrednosti. Ovo je naroito izraeno
na podruju x1k.
Greka je takoe mogua ako se meri vrednost otpornika koji je zalemljen na
tampanu plou. Uticaj drugih elemenata vezanih paralelno tom otporu takoe
smanjuje rezultat merenja.
VEBE
OITAVANJA
OPSEG 15V; JEDNOSMERNI NAPON
OITATI
IZMERENI NAPON:
OPSEG 300V; NAIZMENINI NAPON
OITATI
IZMERENI NAPON:
OITATI
IZMERENI OTPOR:
OPSEG 0.3mA; NAIZMENINA STRUJA
OITATI
IZMERENU
STRUJU:

Univerzalni Merni Instrument

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Univerzalni Merni Instrument

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZALNI MERNI

OSNOVNI POJMOVI, OZNAKE I

OSNOVNI POJMOVI, OZNAKE I

Postoje dve vrste univerzalnog mernog instrumenta:

Analogni unimer (multimetar)

U unimere se ugrauje instrument sa kretnim

Analogni unimer (multimetar)

Ovakvim instrumentom mogu se meriti samo jednosmerne struje i

Analogni unimer (multimetar)

Do rezultata merenja se dolazi tako to se broj podeoka koji

Da bi imali tano oitavanje u kazaljku se mora gledati pod pravim

Analogni unimer (multimetar)-

Analogni unimer (multimetar)-

Analogni unimer (multimetar)-

Voltmetar se vezuje paralelno elementu na kome merimo napon.

Na sledeim linkovima moete pogledati

Napon u prikljunici je naizmenini pa mali preklopnik mora biti prebaen

Skala za merenje jednosmernih Ogledalo

Digitalni unimer (multimetar)

Digitalni unimer (multimetar)

1.) PREKLOPNIK U zavisnosti od njegovog

Digitalni unimer (multimetar)

2.) DISPLEJ - Ovaj instrument ima 3 1/2 cifre,

Digitalni unimer (multimetar)

3.) PRIKLJUAK COM masa, tj. minus

Primeri merenja digitalnim unimerom

Primeri merenja digitalnim unimerom

Primeri merenja digitalnim unimerom

Merenje struje unimerom

Na sledeem linku moete pogledati demonstraciju merenja jednosmerne i naizmenine struje:

Merenje struje unimerom

Merenje otpora unimerom

Veliki procenat merenja, moda i 90% su merenja otpora. Merenjem otpora

Merenje otpora unimerom

Merenje otpora unimerom

Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

Merenje otpora od 180 pri razliitim poloajima

Mogua greka prilikom merenja otpora nastaje kada se rukama pridrava

You might also like