San

Federiko Garsija Lorka

Kraj studenog vrela srce mi poiva.

(Nitima ga omotavaj,
paue zaborava.)

I voda izvora njemu priu pria.

(Nitima ga omotavaj,
paue zaborava.)

Moje budno srce o ljubavi pria.

(Paue tiine,
tkaj mu tvoju tajnu.)

I voda izvora sluae ga tiha.

(Paue tiine,
tkaj mu tvoju tajnu.)

Srce mi studenim vrelom se razliva.

(Ruke bele i daleke,

ne dajte da voda tee.)

I voda ga nosi pevaju od milja.

(Ruke bele i daleke,

vodom sve otee!)

maja 1919.

Preveo Vladeta Kouti

Iz zbirke: Federiko Garsija Lorka, Izabrane pesme. Prosveta, Beograd. 2006.