OBJEKTI I OPREMA

ZA IVINU

ivinarstvo se kao grana stoarstva poslednjih decenija veoma intenzivno

razvija, tako da danas u mnogim zemljama zauzima veoma znaajno mesto. Isto-
vremeno se jako poveava potronja oba osnovna proizvoda ivinarstva - mesa i
jaja. Kod potronje mesa su razlike veoma velike i kreu se od samo par kilo-
grama pa do preko 15 kg po glavi stanovnika godinje. Slino je i kod potronje
jaja, koja se kree od ispod 100 pa do preko 300 komada po stanovniku
godinje.
ivina se u naoj zemlji dri na vie naina. Najvei broj ivine se jo uvek
nalazi kod malih nespecijalizovanih gazdinstava gde je dranje veoma eksten-
zivno, kao i proizvodnja jaja i mesa. U isto vreme postoje veoma velika i vrlo
usko specijalizovana gazdinstva, koja imaju, na primer, po 50.000 i vie koko-
aka nosilja, i to u objektima sa po 10.000-20.000 grla. Kod takvog, veoma
intenzivnog dranja koristi se oprema, koja esto radi po utvrenim progra-
mima, odnosno gotovo potpuno automatizovano.
Konano, izmeu ova dva meusobno veoma udaljena naina dranja ivi-
ne postoje razliite mogunosti prelaznih reenja, ve prema tome da li je njiho-
va primena u svakom pojedinom sluaju opravdana.
Za savremeni nain dranja ivine postoji vie faktora, koji nalaze svoje
opravdanje:
- dranje ivine je nezavisno od proizvodnih povrina poljoprivrede,
- obezbeenje i korienje standardizovane i potpuno ujednaene hrane,
- nabavka i korienje potpuno ujednaenog proizvodnog
(tovnog ili priplodnog) materijala.
Kod ivinarstva se veoma jasno razlikuju dva osnovna smera: proizvodnja
jaja za masovnu potronju i proizvodnja ivinskog mesa. Istina, opta proizvod-
nja jaja obuhvata i proizvodnju jaja za priplod, odnosno za proizvodnju priplod-
nih grla. Meutim, ta proizvodnja se u sutini ne razlikuje od proizvodnje tzv.
konzumnih jaja.

261
 Dranje kokoaka
Proizvodnja konzumnih jaja kod specijalizovanih gazdinstava zavisi od ve-
eg broja faktora, koji direktno ili indirektno u manjoj ili veoj meri utiu na
rentabilnost proizvodnje. Ti faktori se kod ekstenzivnijeg dranja kokoaka es-
to potcenjuju, pa je stoga proizvodnja jaja, uglavnom, sezonska (od prolea do
jeseni).
Uspeh u proizvodnji jaja zavisi od stepena obezbeenja optimalnih uslova
dranja, i to:
- obezbeenje kvalitetne hrane i vode u dovoljnim koliinama,
- obezbeenje odgovarajue klime u objektima i to temperature,
sastava vazduha, vlanosti i osvetljenja,
- korienje odgovarajue opreme, kojom se spreava povreivanje
grla i jaja.
Najvei uticaj na ukupne trokove proizvodnje jaja ima svakako hrana, i to
na dva naina: potronjom hrane po jedinici proizvoda, i zatim rasturanjem
hrane. Oba naina, a naroito visina rasturanja (gubitaka) hrane zavise od teh-
nike opreme u veoma velikoj meri.
Uticaj temperature i vlage vazduha na optu proizvodnost kokoaka je tako-
e veliki, tako da se intenzivno dranje kokoaka moe da ostvari samo u zatvo-
renim objektima. Time je dranje kokoaka sa ispustima iz objekata bilo prak-
tino potpuno naputeno, sve do poslednjih nekoliko godina, kada se ponovo
vraa. Naravno u neto izmenjenom obliku u odnosu na raniji period.
Najpogodnija temperatura vazduha u objektima za kokoke kree se u us-
kim granicama oko 16C (sa odstupanjima od samo 2-4C). Ova temperatura se
kod intenzivnog dranja kokoaka teko odrava u toku vruih letnjih meseci.
Relativna vlaga vazduha ima, takoe, dosta uske vrednosti oko 70% i odstupa-
njima od oko 5%, to se, pak, u toku zimskih meseci teko odrava.
Kod intenzivne proizvodnje jaja poseban znaaj ima osvetijenost prostora,
u kome kokoke stalno ive.
Svetlost u znaajnoj meri utie na svakodnevni ivotni ritam kokoaka, i to
sa pozitivnom korelacijom. Dovoljna osvetljenost se moe da postigne samo po-
mou vetakog osvetijenja. Kod mladih grla (pilia) duina osvetljenosti
poinje sa 24 asa dnevno (neprekidno), pa se zatim smanjuje sedmino za oko
45 minuta, sve dok ne porastu (sa oko 5 meseci ivota). Tada se svetlost ponovo

262
produava (to pada u vreme pronoenja jaja), u periodu najintenzivnije proiz-
vodnje jaja odrava se na standardnih 14 asova dnevno, da bi se potom
poveala sa po oko 15 minuta sedmino.
Podno dranje kokoaka ima jo uvek veliki znaaj, ali skoro iskljuivo kod
manjih jata, na primer do par stotina grla. Ovaj nain dranja kokoaka zahteva
vei prostor i vie runog rada nego kavezni, pa se radi toga sve vie ograniava.
Kod postojeeg ekstenzivnog dranja kokoaka se podni nain moe da po-
bolja, pa i zbog toga zadrava svoj znaaj. Konano, podno dranje kokoaka
se lake prilagoava postojeim objektima, kada se oni rekonstruiu i koriste za
proizvodnju jaja.
Kod podnog dranja kokoaka ceo raspoloivi prostor se deli na tri dela:
- prostor sa prostirkom,
- prostor sa letvama i
- prostor za gnezda.
Prostor sa prostirkom zauzima od 1/3 do oko 1/2 ukupnog prostora staje.
Ako se ovaj prostor smanjuje, onda se kokoke prisiljavaju da due borave nad
prostorom za ekskremente, ime se postiu dve prednosti: prostirka se due odr-
ava u zadovoljavajuem stanju, a ienje staje je lake.
Prostor za prostirku je deo poda, koji kod irih staja moe da bude pored
zidova (spoljni deo), ali takoe i u sredini. Ovaj prostor je neposredno vezan za
gnezda, tako da se mora da podesi i prema mogunosti sakupljanja jaja. Za pro-
stirku se koristi suva piljevina, koja se esto mesa sa usitnjenom suvom i pot-
puno zdravom slamom.
Kod prostirke je vano da ostaje to due rastresita, odnosno da se sa pove-
anjem vlanosti to sporije i tee sabija. Rastresena prostirka dovoljne debljine
(15-20 cm) unosi u objekat neposredno pre svakog ponovnog unoenja ivine i
izbacuje sa ienjem na kraju perioda korienja svakog jata.
Prostor sa letvama je uzdignut na 70-100 cm (za lake rase vie, a tee
nie). Taj deo se sa strana u vidu zida pravi od dasaka (koje bi morale biti
impregnirane zbog zatite od vlage), ali tako da se izmeu njih ostavlja prolaz za
vazduh.
Povrina celog prostora se pokriva sa specijalnom ianom mreom od e-
line ice. Mrea se plete tako da su pojedina okca ("masnice") priblino
2,5x2,5 cm. Takva mrea omoguava nesmetano propadanje ekskremenata, ali
spreava propadanje jaja u sluaju da se snese iznad ovog dela za ekskremente.

263
 Cela povrina ovog dela se ravnomerno podeli tako da na oko 35 cm doe
po jedna letva. Drvene letve su dimenzija 4x5, 5x5 ili 5x6 cm slue kao sedala
za kokoke. Gornje ivice letava moraju biti zaobljene na 1 duni metar rauna se
da mogu da stanu etiri kokoke. Taj se prostor sa letvama izrauje i na drugi
nain. Umesto mree od ice i pojedinanih letava, ceo prostor se popunjava sa
mreom od letava. Letve su neto ue, najee su 20 mm x 25 mm. Na taj nain
se dobija neka vrsta drvene mree ili ograde, po kojoj se kokoke kreu bez
ikakvih smetnji, a kroz koju izmet moe da nesmetano propada.
Mrea od drvenih letava prua znatno povoljnije uslove za dui boravak
kokoaka, u zoni uzimanja hrane i vode, odnosno izbacivanja izmeta. Time se
zona sa prostirkom manje koristi, pa prostirka ostaje due ouvana. Duina bo-
ravka kokoaka na mrei od letava uslovljavaju, pojilice i hranilice, koje se pos-
tavljaju na mreu, odnosno iznad nje.

Sl. 1. Popreni presek objekta za podni sistem dranja koka sa sedalom

264
 Gnezda za noenje jaja se postavljaju u najudaljenije, pa time i najmirnije
krajeve objekta. Gnezda treba da omogue da kokoke bez uznemiravanja mogu
da nose jaja, ali u isto vreme treba i da spreavaju nepotrebno zadravanje koko-
aka u gnezdima. Radi toga se pristup gnezdima pravi u vidu lestvica, a gnezda
se uzdiu iznad povrine poda na najmanje 80 -100 cm.
Grupna gnezda se jednostavnije prave tako da u njih istovremeno moe da
ue 4-6 kokoaka. Prostirka u ovakvim gnezdima privlai kokoke i omoguava
ouvanje jaja. Meutim, sakupljanje jaja iz grupnih gnezda je jako oteano, pa
se ona kod veih jata izbegavaju.
Pojedinana gnezda se podiu u 3-4 reda jedan iznad drugih prave se od
drvenih dasaka sa povrinom od oko 35x35 cm. Kod jednostavne izrade dno
gnezda je puno, a zadnja strana pokretna, to omoguava sakupljanje jaja.
Meutim, bolja je izrada gnezda sa dnom u vidu mree. Mrea je povijena
prema sredini, gde se nalazi otvor, kroz koji jaje propada. Jaje pada na koso
postavljenu mreu, tako da se otkotrljava izvan gnezda, pa je sakupljanje jako
olakano. Jedno ovakvo gnezdo je dovoljno za 3-5 kokoaka.
Za sakupljanje jaja koristi se i beskrajni
lanac sa kratkim polugama (slino kao kod
ienja stajnjaka), tako da se ceo sadraj
gnezda (jaja i prostirka) iznose izvan staje.
Jaja se tada sakupljaju, a prostirka vraa
ponovo u gnezda. Na ovaj nain se, istina,
doprinosi utedi rada, ali se tee izbegava
oteenje jaja, pa se u praksi malo koristi.
Za ishranu kokoaka slue korita ili
okrugle hranilice* U oba sluaja hrana se po
pravilu donosi mehaniki. Hranilice se pos- Sl. 2. Jedan od tipova gnezda
gde je olakano sakupljanje jaja;
tavljaju iznad prostora sa let-vama (isto kao i koristi se pre svega kada postoji
pojilice). hodnik za sakupljanje jaja
Kod odreivanja prostora za ishranu treba raunati da svaka koko ima oko
12 cm prostora na koritu, a oko 8 cm na okrugloj hranilici. Hranilice u vidu ko-
rita pune se pomou beskrajne trake na dnu korita, a okrugle hranilice dobijaju
hranu pomou vertikalne cevi.
Prednosti podnog dranja kokoaka su nesumnjive kod dranja manjih jata,
poto je mogue bez veih ulaganja. Ovaj nain u sutini vie odgovara koko-
kama, poto imaju vie kretanja. Konano, na ovaj nain se i jaja bolje ouvaju,
poto su oteenja po pravilu manja.

265
 Sl. 3. Razvod hrane iz maine za hranu u dva i dva reda hranilica
- jedna od mogunosti (varijanti)

Sl. 4. Hranilice - korita: levo za brojlere, desno za nosilje

Sl. 5. Raspored okruglih viseih hranilica u dva reda sa naizmeninim

postavljanjem hranilica (levo), u tri reda (u sredini) i u dva reda sa paralelnim
hranilicama (desno), veliina "A" oko 120 cm, veliina "B" od 70 do 100 cm,
veliina "C" 200 do 250 cm

266
Sl. 6. Okrugla visea hranilica Sl. 7. Presek jedne visee hranilice, koja
od plastine mase je neposredno povezana sa punim
mehanizmom za transport hrane

Sl. 8. Raspored viseih krunih hranilica i njihova veza

sa koem za koncentrat

267
 Sl. 9. Mehanizovani tok hrane od bin-ciklona kao rezervoara preko
maine za podelu hrane do viseih plastinih hranilica,
po sredini objekta su postavljene pojilice

Ali, nedostaci, podnog

dranja kokoaka su takoe
znaajni. Najvei nedosta-
tak je u velikom prostoru po
grlu, a zatim u povea-noj
potronji hrane i manjoj
proizvodnji jaja, koja su
vie zaprljana u odnosu na
jaja iz kaveza. Svi ovi raz-
lozi, kao i tee odravanje
higijene, vea potronja le-
kova i si. sve vie isklju- Sl. 10. Nain korienja krune visee
hranilice za koke
uju podni sistem dranja
kokoaka iz praktine primene.
Kod podnog dranja kokoaka rauna se sa proseno 6 kokoaka po 1 m2
ukupnog prostora staje. Istina, ovaj broj moe biti i neto vei (7-8 grla m2), ako
su manje rase i ako se bre iskljuuju iz proizvodnje.
Staje za podno dranje kokoaka bi trebale da imaju to povoljniji oblik.
Jako uske i dugake staje su nepovoljne, i to kako po visini ulaganja sredstava,
tako i u pogledu odravanja klimatskih uslova. Radi toga treba nastojati da

268
odnos duine i irine staje bude to pribliniji, na pr. 1,5:1 do 2:1. Staje sa
irinom ispod 10 m zahtevaju mnogo vea ulaganja, nego na primer sa 12 ili 15
metara irine (koja se smatra najpovoljnijom).
Kavezno dranje kokoaka postaje sve vie standardni nain dranja koko-
aka za proizvodnju konzumnih jaja. Dranjem kokoaka u kavezima se izbe-
gavaju osnovni nedostaci podnog dranja: bolje iskorienje raspoloivog pro-
stora, lake odravanje potrebne higijene, bolja nosivost uz bolje korienje
hrane itd.
Posebno je znaajno svakako i to to je utroak rada po jedinici proizvoda
manji i to se dobijaju potpuno ista jaja. Istina, u nekim zemljama se dranje
nosilja u kavezima ograniava na neki manji broj, dok se u nekim, ta vie,
zabranjuje. Osnovni razlog je humane prirode: smatra se da je kavezno dranje
nehumano, da se kokoke nalaze u veoma ogranienom prostoru sa potpuno ve-
takim odravanjem klime. Posledica toga je da su kokoke na kraju perioda
korienja redovno u loem stanju (delovi tela bez per ja, modrice po telu, neu-
gledan izgled).
Danas se proizvode kavezi raz-
nih veliina i mogunosti korienja.
Time je omogueno da se kavezi
primene u veoma razliitim uslovima
i sluajevima - od vrlo malog broja
kokoaka do prave masovne proiz-
vodnje jaja kod specijalizovanih
gazdinstava. Ali, osnovu jedinicu
kaveza ini dosta standardizovana
veliina, kojom se moraju da ispune
odreeni uslovi. Ta jedinica je kavez
za 2-5, najee 3-4 kokoke, od
kojih svaka treba da ima priblinu
povrinu od oko 450 cm2, odnosno
0,045 m2, to znai da na 1 m2 neto
Sl. 11. Stepenasti kavezi za 10-12 nosilja
povrine kaveza moe da doe oko 2
na 1 m , pogodno za manja gazdinstva
22 grla. do 5.000 nosilja, relativno jeftino

Oblik kaveza mora da bude takav da se za svaku kokoku obezbedi

najmanje 10 cm duine korita za ishranu. Za napajanje grla treba obezbediti po
jednu pojilicu na svaka dva grla.

269
 Podovi kaveza se izgrauju od pocinkovane eline ice, dok se za ostale
delove kaveza sve vie koriste plastine materije. Mrea poda mora da obezbedi
sigurno propadanje ekskremenata. Radi toga su "masnice" mree sa prenikom
od oko 2,0 cm. Pod kaveza mora da ima dovoljan pad, tako da se jaje odmah
otkotrlja napolje.
Najvaniji radovi kod dranja kokoaka u kavezima su ishrana, napajanje,
sakupljanje jaja i ienje ekskremenata. Svi ovi radovi se sprovode na malom
prostoru, koji mora da obezbedi delove za potpunu mehanizaciju.
Ishrana kokoaka moe da bude reena time to se korito za hranu puni sa-
mo jednom, dnevno. Istina, tada se mora da rauna sa poveanim gubicima hra-
ne (sa oko 5%). ee punjenje hranom se ostvaruje na dva naina: 1. pomou
pokretnih kolica na inama, koje imaju vei rezervoar, i prolaskom pored kaveza
direktno sipaju hranu u korita. Pokretanje kolica moe biti runo, ali i pomou
motora, koji se povremeno ukljuuju; 2. pomou pokretne trake u koritu, kada
korito mora biti ire, pa ee dolazi do zagaivanja hrane.
Za napajanje ivine potrebno je obezbediti nii napon u dovodu, to se pos-
tie korienjem pomonog rezervoara za vodu, u kome se nivo vode odrava
pomou jednog plovka. Koliinom vode u rezervoaru se regulie pritisak, pa
time i dotok vode do pojilica. Rezervoari slue takoe za preventivno davanje
vitamina i lekova. Obezbeenje dovoljne koliine svee vode i olakano
uzimanje ima veoma pozitivan uticaj na proizvodnost noenja jaja. Stariji nain
napajanja sa uskim koritima se danas sve vie zamenjuje sa pojilicama -
kapaljkama, koje kokokama daju zaista sveu vodu. Kapaljke su na blioj,
prednjoj strani kaveza, to olakava kontrolu i eventualne potrebe (zamene).
ienje ekskremenata iz kaveza u najveoj meri utie na nain korienja
kaveza, odnosno sisteme kaveznog dranja. Ti sistemi mogu biti sledei:
Stepenasti ili kaskadni kavezi predstavljaju najjednostavnije reenje Kori-
enja kaveza. Radi toga se esto primenjuju kod manjih jata, u prostorijama koje
se prilagoavaju za dranje kokoaka, kada se ne rauna sa primenom mehani-
zacije za obavljanje najvanijih radova. Stepenasto postavljeni kavezi, najee
u dva reda, obezbeuju dobru preglednost kokoaka i dovoljnu pristupanost za
Ishranu i sakupljanje jaja.
Ekskrementi iz svih kaveza padaju direktno na pod ispod njih, gde se lage-
ruju za ceo period korienja kokoaka, ili pak povremeno iste potiskivanjem
izvan prostorije. Za odravanje povoljne klime u staji bolje je ekskremente to
ee izbacivati. Kod ovog sistema kaveznog dranja kokoaka rauna se sa
priblino oko 12 grla po m2 prostora staje.

270
 Sl. 12. Primer etanih kaveza sa 2 i 3 etae

Etani kavezi znae dalje poboljanje stepena iskorienja ukupnog raspo-

loivog prostora staje, obzirom da po 1 m2 moe da se dri 16-18 grla. Kavezi
se postavljaju obino u 3 etae, ali se kod donje i srednje etae ostavlja dovoljan
prostor, kroz koji se potiskuju (padaju) ekskrementi iz kaveza gornje i srednje
etae.
Izbacivanje ekskremenata moe takoe biti povremeno ili samo na kraju pe-
rioda korienja kokoaka. I kod ovog sistema kaveza ne moraju biti velika ula-
ganja u opremu za mehanizaciju.
Meutim, dui boravak stajnjaka u objektu znatno naruava mikroklimu,
poveavajui sadraj tetnih gasova i vlage. Takva pojava se loe odraava na
zdravstveno stanje koka ali i na opremu koja se nalazi u objektu. Nova reenja
ovakvih sistema dranja koka imaju nekoliko izmena i dopuna u opremi i
izgledu kaveza.
Kavezi se prave sa punim stranicama, izuzev poda. Sa prednje strane u ok-
viru hranilice nalazi se odbojnik za koke. To je u stvari lim irine oko 10 cm,
koji odbija koko od hranilice, tako da onemoguava blii prilaz hranilici. Koke
se oslanjaju nogama na odbojnik i u hranilicu uvlae samo glavu. Tako se zna-
ajno smanjio rastur hrane iz hranilice.
Napajanje se izvodi iskljuivo pomou nipl pojilica. Potrebno je da se u
svaki segment kaveza postave dve nipl pojilice. Tu praktino znai da svaki par
koka ima svoji pojilicu. Pojilice su smetene iznad tunela za suenje stajnjaka.

271
 Dopuna opreme kaveza su svakako tuneli za dosuivanje stajnjaka. Izmeu
dva reda segmenata kaveza nalazi se tunel, koji ujedno deli kavez ili segmente.
Kroz tunel se uduvava vazduh, koji se usmerava ka stajnjaku i sui ga. Time se
znaajno smanjuje emisija amonijaka u stajski prostor, alo i vlanost vazduha.
Tunel je sa gornje strana levkastog oblika, tako da sakuplja i odvodi eventualni
viak vode koji se kapanjem sa nipl pojilica moe pojaviti.
Naravno treba istai neophodnost sinhronizacije ukupnog sistema venti-
lacije sa sistemom za suenje stajnjaka. Najprikladnije reenje ventilacije u tak-
vim sluajevima je sistem ravnotee sa blagim podpritiskom ka podu objekta.

Sl. 13. Izgled sekcije kaveza sa kanalom za dosuivanje stajnjaka

Sl. 14. Nain reavanja sistema ventilacije kod osmoetanog

baterijskog sistema koji ima tunele za suenje stajnjaka

272
 Baterijski kavezi imaju najee tri etae, pa je gustina naseljenosti kokoa-
ka slina prethodnom 16-18 grla po 1 m2 ukupnog prostora staje. Ako su kavezi
u 4 etae, onda se dri 18, do 20 grla/m2.
Osnovna karakte-
ristika baterijskog sis-
tema kaveza je vii ste-
pen mehanizacije svih
radova. U osnovnu opre-
mu obavezno dolaze
beskrajne trake, koje is-
pod svake etae povre-
meno odnose ekskre-
mente. Ishrana se reava
na uobiajen nain po-
mou kolica ili traka.
Sl. 15. Izgled troetane baterije sa sistemom
Sakupljanje jaja je me-
za distribuciju hrane
hanizovano, korie-
njem beskrajnih traka, na koja jaja odmah padaju iz kaveza.
Kod ove meha-
nizacije se najtee re-
ava vertikalno spu-
tanje jaja sa gornjih
etaa, kada u najve-
oj meri dolazi do
oteivanja jaja. Kod
velikih jata se sakup-
ljanje jaja, ipak, me-
hanizuje (ukljuujui
sortiranje i pakova-
nje), poto se za ru-
no sakupljanje troi
mnogo vremena (6-8
min/grlo/godina).
Ovaj sistem ka-
Sl. 16. Troetani baterijski sistem sa ureajem za veza dolazi u obzir za
distribuciju hrane
objekte sa 3.000 i
vie kokoaka, kada se postavlja dva reda baterija u duini od bar 25-30 m.

273
 Sl. 17. Skica ureaja za mehanizovano sakupljanje jaja
kod vieetanog sistema

Jednoetani kavezi (flet-dek) omoguavaju potpunu mehanizovanost svih

radova na jednostavniji nain. Izmeu dva reda kaveza postavljaju se pojilice,
korita za hranu i trake za jaja, ekskrementi propadaju na pod, odakle se redovno
mehanizovano iste, najee pomou dvostranog potiskivaa ("delta-skre-
pera"). Izmeu redova kaveza ostavljaju se samo uski prolazi za kontrolu grla i
ureaja. Klimatski uslovi se kod ovog sistema kaveza najlake reavaju. Gustina
naseljenosti kokoaka je, dosta mala i iznosi od 12 do 14 grla /m2 staje.

Sl. 18. Jednoetani kavezi (flat-deck), koji su visoko mehanizovani za sve radove:
izmeu dva reda kaveza je snabdevanje vodom (gore), traka za hranu
2
(u sredini) i traka za jaja (dole), iskorienje prostora je sa 12-14 nosilja/m

Od optih karakteristika pojedinih sistema kaveza za kokoi istie se sva-

kako utroak rada. On je nesumnjivo kod potpuno mehanizovanog baterijskog
sistema i jednoetanih kaveza najmanji. Radi toga je kod ovih sistema mogue
po jednom radniku drati ak 30 do 50 hiljada kokoaka!

274
 Kod drugih sistema se u proseku
rauna sa samo 3000-7000 grla (radna
snaga). Radi toga su specijalizovana gaz-
dinstva, dok drugi nalaze primenu kod
manjih koncentracija kokoaka (ne vie od
5.000 grla po gazdinstvu).
Odgoj mladih grla nekada je bio sezon-
ski, poto je prilagoavan prirodnim uslo- Sl. 19. Presek jednog objekta sa
vima obezbeenja potrebne toplote. Za baterijskim sistemom kaveza:
dva reda dvostrukih baterija
pilie je potrebno obezbediti visoku tempe-
sa 3 nivoa
raturu vazduha, koja poinje sa 32-33C
Danas se izvoenje pilia i njihov odgoj, ostvaruju kontinuirano u toku cele
godine. Kod odgoja mladih grla postavlja se nekoliko osnovnih ciljeva: manji
gubici i to bolji i ravnomerniji razvoj grla, dobro iskorienje hrane, mali utro-
ak rada itd.
Grla mogu da se dre po sistemu podnog i kaveznog dranja.
Podno dranje mladih grla je slino podnom dranju kokoaka, odnosno jo
slinije podnom dranju tovne ivine. Ceo raspoloivi prostor je tada sa kvali-
tetnom, suvom i rastresitom prostirkom, koja se u poetku postavlja u debljini
od 25 do 30 cm.
Dranje mladih grla je po sistemu "sve unutra", znai sa istovremenim pot-
punim pranjenjem i punjenjem. Time su radovi oko ienja, suenja i dezin-
fekcije objekata u velikoj meri olakani. Kod podnog dranja u poetnoj fazi
(do 8 sedmica) gustina naseljenosti je dosta velika i iznosi 15-20 grla/m2. Posle
toga se smanjuje na priblino polovinu, i to do 16 sedmice odgoja. Od tog doba
do prenoenja, mlade kokoke se dre sa oko 7-8 grla/m2.

Sl. 20. U poetku tova pilii se dre na relativno malom prostoru, ograeni niskim
ogradama ("kartonima"), tako da se ne mogu udaljavati od grejalica (4), hranilica
(2) i pojilica (3). Kod ovog dranja posebno je vano odravanje pravilne tem-
perature. Ako je ona dobro regulisana, onda su pilii po elom prostoru dobro
rasporeeni (desno), ako im je jako vrue, onda bee ka periferiji ograenog
prostora (levo), a ako je hladno, onda se sabijaju ispod grejalice (u sredini)

275
 Pilii se u poetku dre u grupama, ija veliina zavisi, pre svega, od kapa-
citeta lokalnog izvora toplote. Za zagrevanje se koriste infra-crvene lampe, iji
kapacitet od na pr. 250 W zadovoljava grupu pilia od oko 80 komada.
Grejai na gas su obino vei, pa su i grupe pilia vee, na pr. 250 do 300.
Pilii se ograuju po grupama, tako da moraju da ostanu u prostoru koji se greje.
U tom prostoru se obezbeuje hrana sa plitkim hranilicama, kao i voda, koja se
mora esto da menja.

1-gorionik,
2-plat,
5-filter za
vazduh,
11-vealica
sa kukom,
12-prikljuak
za gas

Sl. 21. Grejalica na gas (plin) za male pilie sa najvanijim delovima:

Ishrana mladih grla posle 8. sedmice danas se najee potpuno mehanizuje

korienjem odgovarajuih hranilica. Jedna takva hranilica dovoljna je za 30-40
mladih grla ivine. Hranilice i sistem distribucije hrane se lako uklanjaju na kra-
ju perioda odgoja ivine, tako da se omogui nesmetano ienje cele povrine
staje pomou mobilnih sredstava. Na slian nain se koriste i pojilice, koje se ta-
koe lako uklanjaju.

Sl. 22. Osvetljenost prostora mladih koka i nosilja ima izuzetan znaaj
U prvim nedeljama (sedmicama) razvoja osvetljenost je najvea, ali ona brzo
opada, da bi u periodu od 2. do 17. nedelje bila najkraa. Posle toga duina
osvetijenosti u toku dana raste, da bi se ustalila na oko 15-16 asova dnevno

276
 Kavezno dranje mladih grla se sve vie namee sa svojim pozitivnim oso-
binama, koje su sline sa onim kod dranja kokoaka, kao to su manja potro-
nja hrane i bolji razvoj grla, manji utroak rada, bolji higijenski uslovi, vea
otpornost prema bolestima i si. Istina, kavezni sistem dranja mladih grla ima i
odreene nedostatke: kasnije obavezno kavezno dranje kokoaka, vii zahtevi u
odnosu na klimatske uslove, lako uznemiravanje, pojava kanibalizma, pojava
golih mesta bez perja i si.
Kavezno dranje ima vie varijanti:
- kombinovano dranje: dranje pilia do 8. sedmice na podu, a potom pre-
bacivanje u kaveze za mlada grla ili pak odmah u kaveze za kokoi, gde grla
ostaju do kraja korienja (sa priblino 90 sedmica ivota),
- odgoj pilia u posebnim kavezima, koji su u zasebnim prostorijama, a po-
tom mladih grla u drugim kavezima,
- odgoj pilia na jednoj etai vieetanih kaveza, a zatim njihovo irenje na
ostale etae.

Savremena reenja objekata i opreme

za dranje koka
U poslednjih nekoliko godina u zemljama zapadne Evrope se pod uticajem
raznih udruenja, a ponajvie udruenja za zatitu ivotinja, pojavio novi, bolje
reeno stari modifikovani podni sistem dranja koka u proizvodnji priplodnih i
konzumnih jaja.
Dakle, kavezni sistemi (baterijski, kaskadni), koji su decenijama korieni
kao najintenzivniji nain dranja koka za proizvodnju jaja (za konzum), su pot-
puno nestali. Oba pravca proizvodnje jaja se danas izvode u istim uslovima, to
znai da se roditeljska, dedovska jata i koke nosilje (jaja za konzum), dre na
isti nain.
Sutina je u podnom sistemu dranja sa mogunou korienja ispusta van
objekata. Unutar objekata se u centralnom delu po duini, nalazi takozvano se-
dalo. To je znaajno velika povrina, podignuta za oko 1 m od poda, potpuno re-
etkasta. Reetke su plastine, bez otrih ivica i vrlo iste. Ona zauzima oko
2/3 ukupne povrine objekta. Sa obe strane ovog sedala, je prostor za slobodno
kretanje koka.
Sedala su celokupno najee od plastike sa manicama od 2x2 cm. Ispod
sedala se nalazi kanal za sakupljanje stajnjaka sa sistemom za mehaniko izub-
ravanje. To moe biti neko od reenja obinih strugaa ili delta skrejper.

277
 Sl. 23. ema objekta za podni sistem dranja koka sa ispustom

Na sedalu se nalaze gnezda i pojilice, a na donjem prostoru su smetene

hranilice. Taj se princip uglavnom koristi u veini sluajeva. Takoe je mogua
varijanta da se celokupna oprema nalazi na povrini sedala. Postoje razne kom-
binacije, ali osnovni model se ne menja bitno.
Nije redak sluaj da se sve aktivnosti koka dogaaju na povrini sedala. To
podrazumeva da se ishrana i napajanje tu odvijaju, a noenje jaja u gnezdima,
koja su odvojena od sedala.
Gustina naseljenosti je priblina gustini starog podnog sistema. U poree-
nju sa gustinom naseljenosti kod kaveznog sistema, znatno je manja. To znai
da se u proizvodnji konzumnih jaja na ovaj nain, mora raunati sa ovom inje-
nicom. Obzirom na veu slobodu kretanja, koke su u boljoj kondiciji, due ive i
proizvode, ali sa manjim indeksom nosivosti. To je i razumljivo, jer znaajan
deo energije troe na kretanje.
Sakupljanje jaja mora biti potpuno mehanizovano, jer u objekat nije poelj-
no ulaziti esto. Za sakupljanje jaja se najee koristi pokretna beskrajna traka,
postavljena izmeu dva red gnezda ili kao pokretno dno jednog reda gnezda.

Sl. 24. Izgled objekta za podni sistem dranja koka nosilja za konzumna jaja

278
 Kod objekata sa veim kapacitetima, cela koncepcija se moe postaviti i
etano. Tada se sedalo pravi iz sekcija etanog karaktera, kao i sve ostalo. Pod-
sea na baterijski kavezni sistem, ali bez ograda kaveza. Koke ulaze u kavez i
izlaze slobodno po elji. U okviru kaveza se nalazi oprema za ishranu i napa-
janje. Izmeu sekcija kaveza - sedala je slobodan podni prostor.

Sl. 25. Raspored opreme u vieetanom slobodnom sistemu

dranja koka nosilja

Tov pilia
Proizvodnja ivinskog mesa se ostvaruje veoma usmerenim tovom pilia.
Osnovni cilj je da se u to kraem vremenu postigne odreena, ali to ujedna-
enija prosena masa grla. U isto vreme se nastoji da se po jedinici proizvoda
utroi to manja koliina hrane.

Za tov pilia ko-

risti se skoro isklju-
ivo podni sistem
dranja. Najvei raz-
log je to se na ovaj
nain spreava po-
vreivanje tela pi-
lia, pa se dostie
visok kvalitet mesa.

Sl. 26. ema linija ishrane i napajanja kod tovnih pilia

279
 Gustina naseljenosti pilia kod ovog sistema zavisi, pre svega, od toga do
koje se prosene mase gaje pilii, a zatim u kojoj meri se obezbeuju potrebni
klimatski uslovi. Prosena naseljenost pilia iznosi oko 14-16 /m2, ali moe biti
ak i do 20/m2.
Uslovi i nain dranja tovnih pilia su slini ili potpuno isti kao i dranje
ostalih grupa mladih grla, na primer buduih koka nosilja. Ishrana pilia i snab-
devanje vodom se i ovde potpuno mehanizuju. Radi toga se kod tova pilia po-
javljuje samo periodino potreba za veim ulaganjem rada. To se uvek javlja pri
kraju jednog, izmeu dva i na poetku novog turnusa.
Razlozi za to su sledei:

- hvatanje i utovar pilia na kraju tova;

Utovar pilia jednog objekta bi morao da bude istovremen, pa je u kratkom
vremenu potreban vei broj radnika. Hvatanje se olakava smanjivanjem jaine -
intenziteta osvetljenja, a transport korienjem transportnih traka za iznoenje i
utovar kaveza sa piliima,

- ienje i dezinfekcija objekata;

Za ienje stare prostirke treba ceo prostor staje osloboditi od hranilica i
pojilica, pa ienje obaviti brzo pomou traktora. Za potpuno ienje treba ko-
ristiti prskalice sa visokim pritiskom vode. Nakon dobrog prosuivanja objekta
treba izvriti dezinfekciju,

- unoenje nove prostirke.

Za novi"turnus" tova unosi se nova prostirka, koja se ravnomerno raspo-
reuje po celom objektu, pa se zatim ponovo postavlja oprema za ishranu i na-
pajanje. Odreen broj pilia za svaki objekat se u poetku odgaja kao kod
odgoja mladih grla, ali sa brim poveanjem prostora za svaku grupu. Tov pilia
traje po pravilu oko 42-45 dana uz postizanje prosene mase pilia od oko 1800
grama.
Od ukupno potrebnog rada na tovu pilia preko 2/3 otpada na radove oko
hvatanja i utovara pilia, spremanja objekta izmeu turnusa i ponovnog popu-
njavanja objekta, znai na radove koji se ne mogu da rasporede na period dok
traje tov. Znai, za oko 40 -45 dana jednog turnusa utroi se samo oko 1/3 (i ma-
nje) od ukupnog rada, a za desetak dana izmeu turnusa preostalih 2/3.

280
 Kavezni sistem tova se retko koristi. Tada se koriste specijalni kavezi, koji
mogu biti u 3 varijante:
da imaju pokretno dno, kojim se omoguava sputanje pilia na traku za
ekskremente, pa se tako u velikoj meri olakava utovar,
dvodelni kavezi, iji se pokretni deo vadi napolje zajedno sa utovijenim
piliima, a na nepokretnom ostaju ugraeni ureaji,
potpuno pokretni kavezi za iznoenje i transport pilia.

UREAJI ZA VETAKO IZVOENJE

PILIA

Vetako izvoenje pilia je poznato jo pre 3000-4000 godina. Najpre u

Kini pa u Egiptu.
Tek krajem sedamnaestog i poetkom osamnaestog veka vreni su prvi
pokuaji konstruisanja malih inkubatora u Evropi, dok se u to vreme u Egiptu
vetaki izvodilo na hiljade pilia.
Masovno izvoenje pilia vetakim putem u Americi je u upotrebi tek od
1915. godine, kada su i sagraeni prvi sekcijski inkubatori, a odmah zatim i ve-
liki etani inkubatori.
U naoj zemlji do drugog svetskog rata upotreba inkubatora bila je rela-
tivno mala.
Prednosti vetakog izvoenja nad prirodnim su brojne i velike. Daje se
mogunost izvoenja pilia po elji, u vremenu i broju, uz bitne ekonomske
prednost, ovim nainom onemoguavamo razvoj i irenje raznih zaraznih bo-
lesti, jer se inkubatori mogu lako istiti i dezinfikovati.
Vetako izvoenje zahteva visoko obrazovano struno osoblje koje treba
da rukuje sa inkubatorom, vetakom kvokom i da zna da odgaja pilad od izvo-
enja pa nadalje. Ovim nainom izvedena pilad su manje otporna i ivahna od
prirodno izvedenih.
Vetako izvoenje pilia se obavlja korienjem ureaja - inkubatora.
Inkubatori su specijalne ureaji koji funkcioniu po principu termostata. To
znai da se po volji moe regulisati toplota, vlanost vazduha i pravilno
provetravanje.

281
 Svaki inkubator mora da ispunjava sledee osnovne uslove:
da odrava temperaturu u itavom prostoru inkubiranja na jednoj
odreenoj visini;
da odrava odreen i potreban procenat vlanosti vazduha;
da se provetravanje lako izvodi, a da se pri tom ni u kom sluaju
ne stvara promaja;
da se lako moe istiti i dezinfikovati;
da je rukovanje njime prosto i jednostavno;
da je okretanje jaja izvodljivo bez velikih potresa;
da su to manji trokovi za odravanje.
Inkubatori se svrstavaju u pojedine tipove i to:
- prema sistemu konstrukcije za smetaj jaja,
- prema nainu zagrevanja kao i prema broju jaja koji mogu da prime.
Po nainu smetaja jaja, sve tipove inkubatora delimo na dve grupe: jedno-
slojne, vodoravne ili pljosnate i vieslojne ili duboke inkubatore.
Prema nainu zagrevanja takoe razlikujemo dve grupe inkubatora: inku-
batore koji se zagrevaju toplom vodom i inkubatore koji se zagrevaju toplim
vazduhom.
Prema veliini inkubatore delimo na: male kapaciteta od 50-600 komada
jaja, srednje od 600 do 5000 jaja i velike od 5000 do vie desetina, odnosno sto-
tina hiljada jaja. Najee, odnosno najuobiajenija je podela prema tome kako
su jaja u njima smetena.
Jednoslojni, vodoravni ili pljosnati inkubator slian je obinom niskom
sanduku sa staklenim vratima na prednjoj strani, U njemu se nalaze jedna ili dve
horizontalne police odnosno rama za smetaj jaja. Ispod police sa jajima na dnu
inkubatora nalazi se slobodan prostor koji slui za smetaj tek izleenih pilia.
Zagrevanje ovog inkubatora je elektrinom energijom, a moe butan gasom ili
petroleumskom lampom.
Poto se jaja najee zagrevaju zraenjem toplote odozgo nadole tj. prema
ramovima u kojima se nalaze jaja, to je ovaj nain zagrevanja najsliniji zagre-
vanju kod prirodnog leenja, a naroito je pogodan za leenje paijih i guijih
jaja. Temperatura u ovim inkubatorima obino se kree od 39-39,5C.
Temperatura na donjoj strani jaja je obino 35-36C, to odgovara tempera-
turi jaja na kokoijem gnezdu. Prema tome prosena temperatura u ovom inku-
batoru kree se oko 37,8C, koja se smatra optimalnom.

282
 Provetravanje inkubatora vri se posebnim otvorima na tavanici aparata gde
izlazi topao vazduh i otvorima na dnu aparata gde ulazi svezi vazduh.
Rukovanje sa ovim inkubatorima je vrlo jednostavno, jer su malog kapaci-
teta obino od 50-600 komada jaja, vrlo se lako prenose i jako su zgodni za rad
poetnika. Jedina im je mana to zbog malog kapaciteta troe relativno vie
goriva tako da su im trokovi leenja neto vii u odnosu na vee inkubatore.
Baterijski ili sekcijski inkubator nije nita drugo do vie jednoslojnih
inkubatora koji su tako sagraeni da su meusobno povezani u sekcije odnosno
baterije i imaju zajedniki toplotni izvor. Inkubator je tako sagraen da svaka
sekcija moe posebno da se regulie i da radi nezavisno od ostalih. Moderni ti-
povi snabdeveni su automatskim kontrolnim ureajima. Na taj nain moe da se
vri inkubiranje u razliitim vremenskim razmacima prema ukazanoj potrebi
odnosno elji. Kapacitet ovih inkubatora kree se od 600-40.000 jaja.
Vieslojni, etani ili duboki inkubatori obino se prave u vidu trokrilnih
ormana. U srednjem delu nalazi se ureaj za zagrevanje i vlaenje vazduha.
Zagrevanje vazduha je obino pomou elektrine energije. Ramovi za sme-
taj jaja nalaze se u svakom od bonih delova inkubatora i to u njegovom gor-
njem delu. a poredani su u vie redova jedan iznad drugoga.
Okviri ramova meusobno su povezani, tako da pokretanjem jedne poluge
svi ramovi mogu da promene svoj poloaj za 90. U donjem delu inkubatora na-
laze se police koje slue za izvoenje pilia. U njih se jaja prebacuju iz gornjih
polica, tri dana pred izvoenje. U ovom tipu inkubatora jaja se zagrevaju rav-
nomerno sa svih strana strujanjem toplog vazduha koji dolazi iz srednjeg dela
inkubatora. Na taj nain vri se stalno i pravilno provetravanje inkubatora. Sav
rad se obavlja automatski.
Kapacitet ovih inkubatora je razliit i kree se od 1.000 do 50.000 komada
jaja.
Pored napred nabrojanih tipova inkubatora postoje jo vei inkubatori u vi-
du komora - soba - gde su ramovi za smetaj jaja postavljeni u vie redova po-
kretnih stalaka.
Ovaj tunelski tip inkubatora u principu je slian sa jednim od dva pret-
hodna tipa. Ova komora se sastoji od niza zidanih ili montanih odvojenih pro-
storija od kojih jedne slue za inkubiranje, tj. u njima se nalaze kokoija jaja do
18 dana, a druge za izvoenje pilia odnosno od 19 dana do kraja inkubacije.

283
 Ovakve prostorije su vrlo jevtine i rentabilne, jer mogu da prime ogroman
broj jaja, zahtevaju manje ureaja za regulisanje temperature i vlage, mada sva-
ka komora ima poseban ureaj za regulisanje temperature, vlanosti i provetra-
vanje vazduha.
Jedini nedostatak im je u tome to je rad u njima dosta otean i neugodan
zbog relativno visoke temperature i vlage koju radnik dosta teko podnosi.
Kapacitet ovih inkubatora je vrlo veliki obino se kree oko 100 hiljada jaja a
moe biti i vei.

SMETAJ INKUBATORA

Prostorija za smetaj inkubatora treba da je sagraena tako da se u njoj

relativno lako moe odravati stalna sobna temperatura od priblino 21-22C.
Dnevna kolebanja temperature te prostorije ne smeju biti vea od 5C.
U prostoriji treba da je osigurana dobra ventilacija ulaskom sveeg i hlad-
nog vazduha a izlaskom toplog i zagaenog vazduha. Ventilacija prostorije ne
sme da stvara promaju. Relativna vlanost vazduha treba da se kree oko 75%.
Prostorija treba da je dovoljno svetla, ali ne sme biti izloena direktnoj sun-
evoj svetlosti, zato treba da je okrenuta prema severu, tako da direktna suneva
svetlost ne pada na inkubatore. Pod te prostorije treba da bude potpuno ravan, a
inkubator mora na njemu sasvim horizontalno da stoji. Patos inkubatorske sta-
nice treba da je obavezno sagraen od betona, asfalta, ili specijalnih ploica
koje ne dozvoljavaju klizanje, tako da se moe lako prati i istiti.
Veliina prostorije za smetaj inkubatora treba da je takve veliine u kojoj
se moe normalno smestiti jedan ili vie inkubatora u jedan ili dva reda.
Inkubator mora stajati tako da sa svih strana ima dovoljno prostora za mani-
pulaciju i rad s njime. Od zida treba da je udaljen najmanje oko pola metra, od-
nosno toliko da radnik moe normalno da proe. Zgrada treba da se nalazi na
izvesnoj udaljenosti od drumova i eleznike mree da bi se izbeglo svako po-
tresanje zgrade, a samim tim i inkubatora i jaja, to sve vrlo tetno deluje na pra-
vilan razvoj embriona u toku inkubacije.
Za potrebe stanice mora se obezbediti dovoljna koliina hemijski i bakte-
rioloki ispravne vode. Izbor lokacije uslovljava i nesmetan dovod dovoljne ko-
liine elektrine energije. Lokacija za stanicu mora da prua i sve uslove za
nekodljivo uklanjanje otpadnih voda. Najmanje 1 km u preniku oko stanice ne
srne da bude ni jedan pogon industrijskog ivinarstva, odnosno farmi.

284
 Inkubatorska stanica treba da ima sledee prostorije:
- odeljenje za fumigaciju jaja;
- odeljenje za prijem i sortiranje jaja;
- prostoriju za skladitenje jaja;
- prostoriju za predgrevanje jaja;
- prostoriju za inkubatore;
- odeljenje za prebacivanje i prosvetljavanje jaja;
- odeljenje za izvodionike;
- prostoriju za vaenje, klasiranje i pakovanje pilia;
- odeljenje za smetaj i otpremu pilia;
- odeljenje za otpatke;
- skladite ambalae za pilie;
- prostoriju za fumigaciju kartonske ambalae;
- prostoriju za pranje i dezinfekciju opreme;
- odeljenje za prljavu garderobu radnika;
- odeljenje sa tuevima i WC;
- odeljenje za istu garderobu radnika;
- odeljenje za ajnu kuhinju;
- odeljenje za upravnika stanice;
- odeljenje za deurnog radnika.
Glavni pravac tehnolokog procesa inkubacije treba da se obavlja najjedno-
stavnijim putem, ne ukrtavajui se ni u jednom trenutku sa sporednim pravcima
tehnolokog procesa. Glavni pravac tehnolokog procesa je jednosmeran: jaje -
jednodnevno pile.

Tehnika rukovanja inkubatorom

Pre stavljanja jaja u nove inkubatore kao i na poetku svake sezone izvoe-
nja, potrebno je inkubator staviti u probni rad i kontrolisati njegov rad najmanje
24-28 asova pre ulaganja jaja.
Inkubator mora da zadovoljava neke najbitnije uslove kao to su tempera-
tura, vlanost, provetravanje, i okretanje jaja. Mada ovih nekoliko uslova ine
jednu nerazdvojnu celinu, ipak je temperatura osnovni faktor za inkubaciju.
Optimalna visina temperature je izmeu 37,5 i 39,5C. Temperatura koju
treba postii u inkubatorskom prostoru je razliite visine, a uglavnom zavisi od
sistema inkubatora.

285
 Kod jednoslojnih inkubatora ona je neto via, a neto je nia kod etanih
inkubatora gde se jaja zagrevaju sa svih strana. Kod jednoslojnih inkubatora ona
se kree izmeu 37,5 i 39,5C. Njena visina je razliita u zavisnosti od perioda
inkubacije. Prve nedelje temperatura treba da bude oko 37C, druge oko 38C i
tree 38,5C.
U vieslojnim inkubatorima t za sve vreme inkubacije je manje vie stalna
i kree se oko 37,2-37,5C. Znaajna kolebanja temperature iznad normalnih
granica uslovljavaju visok procenat uginua zametaka, zatim pilie sa krivim
prstima, uvrnutim kljunovima i rairenim nogama kao i izleenje slabih pilia.
Niske temperature usporavaju razvie embriona, jer nedovoljan razvitak
embriona u odreeno doba starosti znak je niske temperature, i u tom sluaju
pilii se kasnije legu, a ukoliko je temperatura via od optimalne razvie embri-
ona se neto ubrzava.
Pri kraju izvoenja pilii mogu izdrati hlaenje i vie od 24 asa, samo
izvoenje tada zakanjava za isto toliko vreme.
Potrebno je ee kontrolisati temperaturu inkubatora u toku rada kao i na-
in raspodele temperature u samim inkubatorima. Mada ventilatori obezbeuju
podjednaku raspodelu temperature, ipak ona nije svugde podjednaka u inkuba-
torskom prostoru.
Donji delovi inkubatora imaju neto niu temperaturu. U praksi se ova po-
java iskoriava na taj nain to se tek uloena jaja stavljaju u toku prve nedelje
u gornji deo, zatim se druge nedelje premetaju u srednji, da bi se na kraju spus-
tila u donji, tj. najnii deo inkubatora.
Raspored temperature u inkubatoru zavisi i od pravilnog rasporeda jaja u
inkubatoru. Jaja moraju biti tako rasporeena da ventilatori usmeravaju kretanje
vazduha ravnomerno i sa jedne i sa druge strane inkubatora. Zbog toga aparat ne
sme biti prazan na jednoj strani, a pun na drugoj, jer to ometa pravilnu cirkula-
ciju vazduha. Takoe i ramovi sa jajima prilikom okretanja moraju da budu
simetrino postavljeni sa jedne i druge strane kako bi pruali podjednak otpor
vazduha na obe strane.
Drugi vaan faktor za pravilno izvoenje pilia u inkubatoru je vlanost.
Relativna vlanost vazduha treba da bude izmeu 60 i 70%. U svakom sluaju
ne ispod 50% ili iznad od 80%, to znai da je optimum u leioniku izmeu 60 i
70%, a u izleioniku odnosno prostoru za izleganje pilia 70-80%.

286
 Vlanost treba da je neto via u prvoj i treoj nedelji inkubacije ali uvek
u napred navedenim granicama. U inkubatoru vlanost vazduha se kontrolie
higrometrom ili psihrometrom.
Regulisanje vlanosti kod jednoslojnih inkubatora vri se na taj nain da se
u njima postavljaju plitke posude sa vodom i to u blizini cevi za zagrevanje.
Toplota ovih cevi utie na isparavanje vode u plitkim sudovima i to je dovoljno
da se normalno regulie vlanost u inkubatoru.
U vieslojnim inkubatorima cirkulacija vazduha je vrlo jaka, te radi toga
ovde se mora obratiti posebna panja na vlanost vazduha u inkubatoru. Obino
se kod ovih inkubatora na njihovom dnu nalaze male posude sa vodom, koje se
najee zagrevaju pomou malog sopstvenog elektrinog ureaja.
Pravilnost odravanja vlanosti vazduha u inkubatoru moe se ceniti i pre-
ma rezultatu leenja i prema izgledu pilia. Ukoliko je vlanost vazduha bila ne-
dovoljna onda su izleeni pilii, mali, ulepljeni, vrlo teko izlaze iz ljuske, te se
veliki broj ugui prilikom kljuvenja i probijanja ljuske. Ako je pak vlanost bila
suvie visoka onda se legu naduveni, mlitavi i neotporni pilii, koji lako uginja-
vaju. U toku prvih 19 dana inkubacije jaje gubi od svoje teine oko 10,5%.
Trei uslov za pravilan tok inkubacije je kiseonik. U cilju dovoenja do-
voljnih koliina kiseonika, vri se provetravanje odnosno ventilacija inkubatora.
Na taj nain uvodi se sve vazduh u inkubator, a ustajali i zagaeni izbacuje se
iz inkubatora.
Potrebe embriona u kiseoniku su minimalne, ali one moraju biti stalno
obezbeene. Te potrebe u poetku inkubacije su manje, a na kraju su znatno
vee to je i razumljivo.
Ventilacija inkubatora se postie pomou otvora kroz koje ulazi sve vaz-
duh, a izlazi ustajali vazduh. Veliinu ovih otvora se moe regulisati.
U vieslojnim inkubatorima ventilatori uvlae sve vazduh kroz donje
otvore inkubatora na jednoj strani a izbacuju ga gore kroz otvore na suprotnoj
strani. Otvori za ventilaciju moraju biti otvoreni do polovine, a za vreme klju-
venja pilia treba da su sasvim otvoreni.
Za pravilnu inkubaciju mora se vriti i okretanje jaja. Cilj ovog okretanja je
da se jaja podjednako zagrevaju sa svih strana, a i da se izbegne slepljivanje
umanca sa ljuskom. Posledica slepljivanja je ili uginue embriona ili nepra-
vilan razvoj zametka.

287
 Okretanje treba vriti jedanput na jednu, a drugi put na drugu stranu. Okre-
tanje jaja treba vriti vie puta u toku 24 asa i to obino od 12-24 puta to za-
visi od sistema inkubatora.
Po stavljanju jaja u inkubator ne treba odmah vriti okretanje jaja, jer ih
treba ostaviti na miru bar 2, a jo je bolje 3 dana, i tek poev od etvrtog pa do
osamnaestog dana obavezno je okretanje jaja.
Posle osamnaestog dana prestaje se sa okretanjem jaja, ona se ostavljaju
na miru u izleioniku da bi pile moglo normalno da se izlee. U to vreme nema
vie opasnosti od slepljivanja sa ljuskom jer je embrion ve ispunio ljusku.
Pri radu sa velikim vieslojnim inkubatorima, gde se obino u isti inkubator
ulau jaja svakih sedam dana temperatura, relativna vlanost vazduha, provetra-
vanje i okretanje jaja praktino ostaju isti sve do osamnaestog dana, kada se jaja
prebacuju u izleionik.
Kod jednoslojnih aparata okretanje jaja se obino vri rukom i to jedanput
dnevno, a kod vieslojnih to okretanje se vri uglavnom automatskim ureajima.
Za vreme inkubacije treba vriti i rashlaivanje jaja da bi se postigla pra-
vilna raspodela temperature u jajetu, a istovremeno da bi se i potpuno provetrio
inkubator. Rashlaivanje se moe izvesti pomou ventilacionih ureaja ili izvla-
enjem polica sa jajima iz inkubatora, zavisno od toga koji je tip inkubatora u
pitanju. Mnogi noviji inkubatori imaju ugraene specijalne kompjutere koji
reguliu i kontroliu optimalne uslove inkubacije, kao i okretanje jaja.
Valjenje pilia poinje dvadesetog dana, dvadeset prvog dana se obino iz-
lee najvei broj pilia. Dvadeset i drugog dana izleeni pilii su slabi i neot-
porni, a preko ovog roka jaja se obino vie i ne dre u inkubatoru, tj. sva neiz-
leena jaja treba unititi.
Tokom izleganja manji inkubatori se samo povremeno i kratko otvaraju da
bi se odstranile prazne ljuske, ali ova otvaranja treba da su retka dok se veliki ne
otvaraju. Izvestan broj pilia teko se oslobaa svoje ljuske i prema miljenju
veine strunjaka takvim piliima ne treba pomagati, jer su oni obino slabi i za-
krljali, zato ih treba pustiti da se sami oslobode ili da uginu.
Izleeni pilii ostaju u inkubatorskom prostoru 4-5 asova, dok se potpuno
ne osue. Posle toga pilii se vade i stavljaju u zagrejanu prostoriju pod veta-
ku kvoku ili se transportuju u druga mesta za dalje odgajivanje.
Inkubatori se najvie upotrebljavaju za leenje pilia, neto manje za lee-
nje uria i paia, a mogu se upotrebljavati i za leenje ostalih vrsta ivine.

288
Za leenje guia postoje posebno graeni inkubatori. Procenat leenja u inku-
batoru je razliit. Smatra se da je najnii zadovoljavajui procenat izvoenja ako
se od uloenih jaja postigne oko 70%.
Slino izvoenju pilia vri se i vetako izvoenje ostalih vrsta ivine,
principi su isti, dok su manje pojedinosti razliite kod raznih vrsta ivine.

TEHNOLOKI POSTUPAK IZVOENJA

JEDNODNEVNIH PILIA

Dovoenje jaja do inkubatorske stanice

Kvalitet jaja za nasad u velikoj meri zavisi od uslova, naina i vremena
transporta. Zbog toga je neophodno prilikom transporta jaja posebno voditi
rauna da se izbegnu:
- preterano zagrevanje jaja (temperatura 24oC i vie);
- preterano hlaenje (temperatura ispod 10C);
- jaki potresi;
- prevelika relativna vlanost vazduha (vea od 90%);
- preniska relativna vlanost vazduha (manja od 50%);
- suvie dug transport (preko 12 asova i due).
Zbog toga je poeljno da se transport jaja obavlja specijalnim vozilom za
transport koje mora da bude zatvoreno i da poseduje ureaje za klimatizaciju.
Poeljno je da se jaja za priplod transportuju u kartonskim ulocima, koje posle
preuzimanja jaja treba spaliti.
Jaja za nasad obavezno moraju biti dezinfikovana na samoj farmi gde su
proizvedena, pa se tek onda mogu specijalnim vozilom transportovati do inku-
batorske stanice.
Vozilo za transport priplodnih jaja pre i posle prevoza jaja mora biti savr-
eno oprano i dezinfikovano.

Prijem i priprema jaja za nasad

Dovezena jaja unose se u prostoriju za prijem i pripremu jaja za nasad.
Ukoliko se odmah ne pripremaju za ulaganje, ostavljaju se na odmoru nekoliko
dana. Pre ulaganja, jaja se vade iz kutija i na posebnom stolu se slau u lese
inkubatora.

289
 Prostorija za prijem i pripremu jaja za nasad treba da odrava priblino istu
temperaturu od oko 15-18C i relativnu vlanost vazduha od 75-85%, to omo-
guava sasvim sigurno uvanje jaja do 5 dana starosti uz potpuno ouvanje
njihovog inkubacionog kvaliteta. Iz ove prostorije, neposredno pre ulaganja jaja
se odvoze u prostoriju za fumigaciju.

Ulaganje jaja
Kolica sa sloenim jajima prevoze se u prostoriju za predgrevanje jaja na
oko 6 asova pre ulaganja. Temperatura ove prostorije treba da iznosi oko 22C.
Ukoliko ne postoji ova prostorija, onda se jaja prevoze direktno iz prostorije za
prijem i uvanje u prostoriju sa inkubatorima i to na oko 6 asova pre ulaganja,
gde temperatura takoe treba da bude oko 22C. Isto tako neophodno je da
prostorija sa inkubatorima ima relativnu vlanost vazduha od najmanje 75%.
Posle 6 asova poto su jaja provela u prostoriji za predgrevanje ili pak u
prostoriji sa inkubatorima uvoze se u inkubator.

Prebacivanje jaja u izvodionik

Tehniko reenje savremenih inkubatora predvia da se posle 18 dana
kolica sa jajima izvlae iz inkubatora i to istim onim redom kako su i sloena u
inkubator i prebacuju se u izvodionik koji se nalazi u posebnoj prostoriji odno-
sno odvojenoj od prostorije sa inkubatorima. U ovoj prostoriji se jaja vade iz
kolica inkubatora, i prebacuju se u posebne ladice za izvoenje pilia, koje se
zatim stavljaju u posebna kolica izvodionika.
U zavisnosti od organizacije rada na samoj inkubatorskoj stanici, kao i od
veliine same stanice, pregled jaja se moe vriti dva puta i to 5. ili 6. dana prvi
put, a drugi put osamnaestog dana i to prilikom prebacivanja jaja iz inkubatora u
izvodionik.
Na malim inkubatorskim stanicama prvi pregled jaja obavlja se najee,
estog dana inkubacije, ako su jaja s belom ljuskom, ali ako imaju braon ljusku,
sedmog dana.
Neoploena jaja, kao i ona sa uginulim zametkom, treba izbaciti iz inku-
batora.
Na velikim inkubatorskim stanicama, iz isto ekonomskih razloga, pregled
jaja se vri samo jedanput i to osamnaestog dana. Cilj ovog pregleda je da se iz
inkubatora izbace sva jaja s uginulim zametkom kako bi se stvorilo vie prostora
za izvoenje pilia.

290
 Postupak sa jajima u izvodioniku
U izvodioniku je vano optimalne klimatske uslove za izvoenje pilia. To
se obezbeuje automatski putem kompjutera i odgovarajue elektronike.
Optimalna temperatura u izvodioniku je najee od 36,5 do 37,2C, a rela-
tivna vlanost vazduha prvog dana je oko 85%, drugog dana je neto malo vea,
dok se treeg dana ureaji za vlanost najee iskljuuju iz rada, kako bi se
izlegli pilii bolje osuili i vrsto stali na svoje noge.

Vaenje jednodnevnih pilia

Ukoliko su jaja pravilno odabrana, dobro uvana i priblino iste starosti,
to se ona uglavnom i izvode u priblino isto vreme tj. u roku od 5-6 asova.
Za to vreme svi zdravi i normalni pilii su se izlegli, osuili i vrsto stali na
svoje noge.
Pilii se vade na posebnim stolovima, vrlo paljivo i to detaljno se pojedi-
nano pregledaju i svi zdravi i normalni pilii stavljaju se u kartonske kutije
kapaciteta 100 pilia.

Klasiranje jednodnevnih pilia

Zdrava i snana pilad poznaje se i na prvi pogled, jer su ivahna, sa dobro
zaraslim pupkom, vrsto stoje na nogama, a krila su. im podignuta i priljubljena
uz telo.
U prvu klasu svrstavaju se pilii koji su se izlegli u prvih 6 asova od mo-
menta kljuvanja pilia, to su ivahni pilii, sa dobro zaraslim pupkom i vrstim
stavom nogu. iva masa ovih pilia treba da se kree oko 40 i vie grama.
U drugu klasu se ubrajaju pilii izleeni izmeu 6 i 12 asova sa prosenom
masom od 36 do 40 grama i sa svim ostalim karakteristikama pilia prve klase.
Trea klasa predstavlja pilie izleene posle 6 asova ali sa manjim gre-
kama na pupku i sa ivom masom od 32 do 35 grama.
etvrta klasa pilia obuhvata sve one pilie koji su slabo ivahni, sa slabim
stavom nogu, slabo zaraslim pupkom i sa ivom masom manjom od 30 grama.
Prostorija u kojoj se se obavlja klasiranje pilia, mora biti dobro zagrejana
na temperaturu oko 30C i relativnu vlanost vazduha oko 75%.

291
 Otprema jednodnevnih pilia
Pilii moraju stii na odredite najkasnije za 48 do 60 asova posle leenja.
Za to vreme imaju rezervu hrane u svom organizmu.
Za transport pilia koristi se posebno vozilo sa klima ureajem. U vozilu se
moraju obezbediti odgovarajui uslovi za transport pilia, pored klimatskih i
transportni. Pri tome se misli na mehanika pomagala za slaganje kutija sa
piliima. Vozilo pre upotrebe mora da je dobro oprano i dezinfikovano.
Treba voditi rauna da se u vreme visokih temperatura za vreme leta pilii
transportuju samo u toku sveijeg perioda dana i to uvee, nou, rano ujutro.
Otpremom pilia zavrava se proizvodni proces izvoenja pilia odnosno
inkubiranje, a istovremeno se poinje sa pripremom prostorija i opreme za sle-
dei nasad.

292