Naslov

originala:

Vicente Blasco Ibez
LOS CUATRO JINETES DEL APOCALIPSIS


obrada: Lena
www.balkandownload.org

2
 Visente Blasko Ibanjez

ETIRI JAHAA APOKALIPSE

Sa panskog prevela
Aleksandra Maki

3
 itaocu
Jula meseca 1914. godine, putujui nemakim parobrodom Kenig Fridrih Avgust od
Buenos Ajresa do obala Francuske, primetio sam prve nagovetaje budueg
evropskog rata.
Bio je to isti onaj brod koji je prikazan u prvim poglavljima ove knjige. Nisam
eleo da menjam niti da prikrivam njegov naziv. Nemaki likovi koji se pojavljuju na
poetku romana takoe su veran odraz stvarnih ljudi.
uo sam ih tada kako oduevljeno priaju o preventivnom ratu i sa aom
ampanjca u ruci nazdravljaju sve izvesnijoj mogunosti da Nemaka objavi rat, ne
pribegavajui bilo kakvim izgovorima. I to nasred okeana, daleko od velikih drutve-
nih grupa, bez ikakve veze s ostatkom sveta osim zbunjujuih i na mahove prekida-
nih vesti koje su se mogle uhvatiti beinom telefonijom s broda, u napetoj atmosferi
usled uznemirujuih saoptenja koja su se pronosila svetom... Otuda se prezrivo
osmehnem ili pobesnim kad god ujem da Nemaka nije elela rat i da Nemci nisu
jedva ekali da do njega doe.
U prvom poglavlju etiri jahaa apokalipse ograniio sam se na svoje putovanje
poslednjim nemakim prekookenaskim brodom koji je stigao do Francuske.
ivei nakon toga nekoliko nedelja u pustom Parizu poetkom septembra 1914.
godine, kada se odigravala prva bitka na Marni i kada je francuska vlada bila prinu-
ena da se iz predostronosti preseli u Bordo, neobina atmosfera velikog grada bila
mi je nadahnue za preostali deo romana. Hodajui bulevarima ka Trijumfalnoj kapi-
ji, koji su tih dana izgledali kao da svojom sablasnom pustoi mrtvog grada protivre-
e sjaju i bogatstvu mirnodopskih vremena, pojavila mi se vizija etiri jahaa, sve-
opteg zla istorije koje e dugi niz godina remetiti ritam naeg ivota.
Nakon oslobodilake Bitke na Marni, kada se vlada ponovo preselila u Pariz, jed-
noga dana razgovarao sam sa M. Poenkareom, koji je tada bio predsednik Republike.
Poenkare je vie voleo knjievnost nego politiku.
Ja sam advokat knjievnika rekao je ponosito, kao da je to bila najznaajnija
meu svim njegovim titulama. Ja sam ih zastupao u svim njihovim parnicama s
Akademijom Gonkur.
Predsednik Republike je eleo da mi estita za moje spontano pisanje u korist
Francuske u prvim i najteim trenucima rata, kada se nazirala crna i neizvesna bu-
dunost i kada smo na prste jedne ruke mogli da izbrojimo strane zemlje na iju smo
iskrenu i sigurnu pomo mogli da raunamo u Alijansi.
elim da odete na front rekao mi je ali ne da biste pisali za novine. To svi
mogu da rade. Idite kao romanopisac. Posmatrajte, i moda e iz tih vaih putovanja
nastati knjiga koja e posluiti naem cilju.
Zahvaljujui predsedniku Republike mogao sam u potpunosti da sagledam sve-

4
obuhvatan scenario Bitke na Marni, dok su tragovi tog golemog okraja jo bili sve-
i. Po njegovoj preporuci iveo sam u jednom seocetu u blizini Remsa, gde se nala-
zio Generaltab generala Franea dEperea, voe Pete vojne formacije.
Kasnije, poslednje godine rata, Frane dEpere je poslao vojsku sa istoka i savla-
dao Bugare, nateravi ih da zatrae mir, i time ubrzao okonanje rata. Danas je on
maral Republike Francuske.
Ovaj roman napisao sam u Parizu, kada su Nemci bili na dvanaestak kilometara
od prestonice i kada je dovoljno bilo da iznajmim automobil na Trgu Opere pa da se
za manje od jednog sata naem na nekoliko metara od njihovih rovova, sluajui
razgovore na terenu kad god bi utihnuli pucnji puaka i mitraljeza i nastupilo zatije
na opustoenim poljima smrti.
Zbog nedostatka sredstava komunikacije unutar Pariza i nestaice novca koju je
mnogima doneo rat, bio sam prinuen da napustim otmenu kuicu s batom koja se
nalazila u blizini Bulonjske ume i nastanim se u neuglednoj etvrti u centru grada, u
zgradi s mnogobrojnim stanarima, kroz ije su se glavne i pregradne zidove uli zvu-
ci kao da su od kartona.
Rat nas je primorao da se okupimo oko stanovnika grada. ivot nam je pomalo
liio na seoski. Deca su se igrala na ulici kao da se nalaze u nekakvoj palanci; toleri-
sala se buka i uznemiravanje. A ko bi se i alio kao u mirna vremena kada nam je
tada jedina briga bila da saznamo da li neprijatelj napreduje ili se povlai, a nakon
to bi se smrklo, svi bismo sa strepnjom gledali u crno nebo ispresecano svetleim
zracima reflektora, pitajui se da li emo spavati mirno ili e nam vazdune eskadrile
sa svojim projektilima prekinuti san!
Na raznim spratovima moje zgrade nalazila su se etiri klavira i svi su se oni uli
od prvih jutarnjih asova pa sve do posle ponoi. Susetke su ubijale dosadu ili za-
takavale nespokojstvo nespretnim i jednolinim muziciranjem, dok bi razmiljale o
svojim muevima, oevima ili verenicima koji su se nalazili na frontu. Osim toga,
trebalo je pobrinuti se za ugalj, koji je bio isto blato i nije grejao, o ratnom hlebu,
pogubnom za stomak, o hrani loeg kvaliteta, o svim nedaama tunog ivota, bed-
nog i bez ovenane slave vojske koja se borila.
Nikad nisam radio u gorim uslovima. Ruke i lice behu mi ispucali od zime; nosio
sam vojnike arape i cokule da bih lake podneo otru zimu.
Tako sam napisao etiri jahaa apokalipse.
Priznajem da danas ne bih mogao da zavrim roman u jednoj tako skuenoj sobi,
s tri klavira iznad glave i jednim ispod nogu, pored prozora okrenutog ka ulici koja je
zaudarala jer Gradska istoa nije radila, gde se, galamei, igralo na desetine malia-
na bez oeva, koji su samo povremeno dobijali dozvolu da napuste front. Osim toga,
ulicu su neumorno opsedali narodni pevai, a svi su, bez izuzetka, podnosili svakoja-
ku buku.

5
 Meutim, herojska atmosfera rata uticala je na nas, a ivota koji smo te etiri go-
dine vodili u Parizu i danas se s ponosom priseamo.
Roman smiljen i napisan u jednom staniu u Ulici Renekin objavljen je nakon
povratka u zemlju, preveden na mnoge jezike i u nekima zemljama najvanijim i
najmonijim postigao uspeh o kojem sam mogao samo da sanjam.

V. B. I.
1923.g.

6
PRVI DEO

7
 1.

U vrtu Crkvice Pokajnice

Trebalo je da se sastanu u pet sati posle podne u malom vrtu Crkvice Pokajnice, ali je
Hulio Denoajer stigao pola sata ranije, s nestrpljivou zaljubljenog oveka koji ve-
ruje da e ranijim dolaskom ubrzati trenutak susreta. Prolazei pored gvozdene ogra-
de na Bulevaru Hausman, odjednom je shvatio da je u julu mesecu u Parizu leto. U
ono vreme, promena godinjih doba za njega je bila prilino zbunjujua jer je morao
da se preraunava.
Ve bee prolo pet meseci od njihovih poslednjih sastanaka na tom skveru koji
je zabludelim parovima pruao utoite vlanog i mrtvakog spokoja pored bulevara
s neprekidnim meteom i velike eleznike stanice u neposrednoj blizini. Uobiajeno
vreme njihovih sastanaka bilo je pet sati. Hulio je ugledao svoju draganu kako dolazi
u odblescima tek upaljenih svetiljki, s poprsjem uvijenim u krzno i mufom priljublje-
nim uz lice kao da je maska. Umilan glas kojim ga je pozdravila rasprio je njegov
dah zaleen od hladnoe: oblak tanane i bele pare. Nakon nekoliko sastanaka
nespretno isplaniranih, konano su napustili vrt. Njihova ljubav stekla je vii znaaj
nakon obavljenog ina, i bila je zatiena od pet do sedam sati na petom spratu u Uli-
ci Pomp, gde je Hulio imao slikarski atelje. Paljivo navuene zavese preko velikih
staklenih prozora, upaljen kamin, iz kojeg su pucketale uarene varnice kao jedino
osvetljenje u sobi, jednolino pevuenje samovara koji je kljuao pored oljica za
aj, te potpuna izdvojenost od spoljanjeg sveta zbog egoistinog sladostraa spre-
avali su ih da shvate kako su dani sve dui, kako se napolju sunce i dalje povreme-
no probija do sedefastih dubina razvuenih oblaka i da je prolee, to srameljivo i
bledunjavo prolee poelo da pomalja zelene prste iz pupoljaka na granama, trpei
poslednje ujede zime, crne guje koja ih je sputavala.
Hulio je zatim otputovao u Buenos Ajres, zatekavi na drugoj hemisferi posled-
nje osmehe jeseni i prve ledene vetrove pampe. I taman kada je pomislio da je zima
za njega veito godinje doba, jer joj je neprekidno iao u susret prilikom svakog pu-
tovanja s jednog kraja planete na drugi, ovde, u vrtu ove gradske etvrti, neoekiva-
no se pojavilo leto.
Mnotvo dece trkaralo je i galamilo po kratkim stazama oko Pokajnikog spo-
menika. Prvo to je Hulio ugledao kad je uao u vrt bio je kolut koji je deja ruka
kotrljala ka njemu. Potom se spotakao o neku loptu. Oko kestenova se, kao i obino
u vrele dane, okupljao svet traei plaviastu senku kroz koju su se probijali sunevi
zraci. To su bile sluavke iz oblinjih kua, koje su se bavile runim radom ili razgo-

8
varale, pratei ravnodunim pogledom grube igre dece poverene im na uvanje;
buroazija iz gradske etvrti koja je silazila u vrt da ita novine, stvarajui iluziju da
je okruena umskom tiinom. Sve klupe su bile zauzete. Neke ene su sedele na
hoklicama presvuenim atorskim platnom, uz samouverenost koju izaziva pravo
vlasnitva. Na gvozdene stolice za iznajmljivanje smestile su se neke gospoe nato-
varene paketima, burujke iz okoline Pariza, koje su ekale ostale lanove svoje po-
rodice da uhvate voz na eleznikoj stanici San Lazar... Hulio joj je u jednom pismu
bio predloio da se, kao i ranije, sastanu na tom mestu, kao slabo poseenom. A ona
mu je u odgovoru, nita manje ne zaboravljajui na stvarnost, potvrdila isto vreme,
pet asova, verujui da e nakon nekoliko minuta provedenih u Prentempu ili Galeri-
ji Lafajet, pod izgovorom da ide u kupovinu, moi da mugne do pustog vrta, ne rizi-
kujui da je neko od njenih mnogobrojnih poznanika vidi...
Denoajer je uivao u skoro zaboravljenom oseaju kretanja u praznom prostoru
dok su mu zrnca peska kripala pod nogama. Dvadeset dana kretao se samo po
daskama, pratei automatizmom jahakog konja krunu stazu brodske palube. Nje-
govi tabani, naviknuti na nesigurno tlo, jo su sauvali izvestan oseaj gipkog kreta-
nja po vrstoj podlozi. Svojim etanjem nije budio znatielju kod ljudi koji su sedeli
na etalitu. Svi su bili obuzeti nekom sveoptom brigom, i mukarci i ene. Grupe
ljudi glasno su razmenjivale utiske. Onima koji su u rukama drali novine prilazili su
susedi sa upitnim osmesima. Odjednom je nestalo nepoverenje i ona sumnjiavost
koja stanovnike velikih gradova nagoni na meusobno ignorisanje i razmenu gotovo
neprijateljskih pogleda.
Priaju o ratu, pomisli Denoajer. Ceo Pariz ovih dana pria samo o moguem
ratu.
Izvan vrta primeivala se ista takva uznemirenost, koja je meu ljudima stvarala
oseaj jednakosti i bratstva. Prodavci novina prolazili su bulevarom objavljujui po-
podnevna izdanja. Njihovu mahnitu jurnjavu presretale su gramzive ruke prolaznika
koji su se otimali oko novina. Svaki italac bio je okruen grupom ljudi koja se
raspitivala za novosti ili pokuavala da preko njegovog ramena odgonetne krupne i
senzacionalistike naslove na prednjim stranama. Na drugoj strani skvera, u Ulici
Maturin, ispod tende jedne gostionice, grupa radnika sluala je komentare kolege,
koji je svoje rei pratio mahanjem novinama i oratorskom gestikulacijom. Kao i sva-
kog dana, na ulicama je vladala saobraajna i opta gradska guva, ali se Huliju ui-
nilo da se vozila kreu bre, da se u vazduhu osea grozniava uznemirenost i da lju-
di razgovaraju i smeju se na drugaiji nain. Kao da se svi poznaju. I njega su ene iz
vrta gledale kao da su ga ve viale. Mogao je da im prie i zapodene razgovor, a da
se to njima ne uini nimalo udnim.
Priaju o ratu, pomisli ponovo; ali sa saaljenjem nadmonog oveka kojem je
budunost poznata i koji ne potpada pod uticaj masa.

9
 Znao je ta da oekuje. Iskrcao se u deset sati uvee i mada jo ne bee prolo ni
dvadeset etiri sata otkako je kroio na vrsto tlo, razmiljao je kao ovek koji dolazi
izdaleka, koji je preao beskrajna okeanska prostranstva i iznenadio se osetivi da
pada pod uticaj opte zabrinutosti koja obuzima velike drutvene zajednice. Poto se
iskrcao, proveo je dva sata u jednom kafeu u luci Bulonj, posmatrajui kako gra-
anske porodice bezbrino provode vreme u jednolinim zadovoljstvima ivota bez
opasnosti. Zatim se specijalnim vozom za putnike iz Amerike prevezao do Pariza,
zatekavi se u etiri ujutru na peronu Severne stanice, u zagrljaju Pepea Arhensole,
mladog panca koga je ponekad oslovljavao sa moj sekretar, a ponekad sa moj
titonoa, ne znajui tano koja bi uloga vie odgovarala njegovoj linosti. U stvari,
bio je meavina prijatelja i parazita, siroti drugar, predusretljiv i aktivan, drutvo
gospodiiu iz bogate porodice kojeg roditelji ne shvataju, sudelovao je u preokreti-
ma njegovog bogatstva, skupljajui mrvice u danima prosperiteta i smiljajui razne
naine za ouvanje privida u trenucima oskudice.
ta ima novo u vezi sa ratom? ree mu Arhensola, ne upitavi ga pre toga
kako mu je proteklo putovanje. Dolazi spolja i sigurno zna mnogo toga.
Kasnije je odspavao na svom starom krevetu, uvaru lepih uspomena, dok se
sekretar etkao po ateljeu priajui o Srbiji, Rusiji i kajzeru. Taj mladi, sumnjiav
prema svemu to se nije ticalo njega lino, delovao je kao da je i on zaraen optom
zabrinutou. Kada se probudio, njeno pismo, u kojem mu bee zakazala sastanak u
pet sati posle podne, sadravalo je takoe nekoliko rei o zastraujuoj opasnosti.
Uprkos ljubavnom stilu, pismo je odisalo zabrinutou celog Pariza. Kada je izaao
da potrai neto za ruak, kuepaziteljka, pod izgovorom da eli da mu ukae dobro-
dolicu, upitala ga je za novosti. I u restoranu i u kafeu i na ulici, svuda se prialo
samo o ratu... o moguem ratu s Nemakom...
Denoajer je bio optimista. ta se sve te strepnje tiu oveka kao to je on, koji je
vie od dvadeset dana iveo meu Nemcima, prelazei Atlantik pod zastavom Impe-
rije...?
Buenos Ajres je napustio brodom iz Hamburga: Kenig Fridrih Avgust. itav svet
je bio potpuno spokojan u trenutku kad se brod otisnuo od kopna. Samo su se u
Meksiku belci i mestici istrebljivali u revolucionarnoj borbi, da niko ne bi mogao da
pomisli da se ovek u miru moe ponaati kao izopaena ivotinja. U ostalim delovi-
ma sveta narodi su pokazivali neobinu mudrost. ak i na prekookeanskom brodu,
mala skupina putnika razliitih nacionalnosti podseala je na deo budueg drutva,
podvrgnut probnom ogledu u sadanjem vremenu, na skicu budueg sveta, bez grani-
ca i rasnih antagonizama.
Jednog jutra, brodska muzika, koja je svake nedelje svirala luteranski Koral, na-
juasnijom jutarnjom muzikom probudila je putnike u kabinama prve klase. Deno-
ajer je protrljao oi mislei da i dalje sanja. Nemaka bleh-muzika gruvala je Marse-

10
ljezu po hodnicima i palubama. Osmehnuvi se na njegovu zauenost, sobar mu
objasni o emu se radi: etrnaesti jul. Na nemakim parobrodima se proslavljaju,
kao da su njihovi vlastiti, veliki praznici svih naroda, ija se roba i putnici njima pre-
voze. Kapetani se svojski trude da potuju obrede u slavu njihovih zastava i isto-
rijskog seanja. Najbeznaajnija republika ima priliku da vidi brod okien stegovima
u svoju ast. To je jo jedna zabava koja ubija jednolinost putovanja i slui visokim
ciljevima nemake propagande. Vaan datum Francuske prvi put se proslavljao na
nemakom brodu; i dok su muziari po raznim spratovima etali galopirajuu Marse-
ljezu, oznojeni i razbaruene kose, ranoranilake grupe putnika komentarisale su do-
gaaj. Kakva ljubaznost, govorile su junoamerike dame. Ovi Nemci nisu tako
prosti kao to izgledaju. Ba su paljivi... za svaku pohvalu. Pa zar jo ima onih koji
misle da e oni i Francuzi zaratiti...?
Malobrojni Francuzi koji su putovali brodom bili su zadivljeni, kao da im je
naglo porastao ugled u oima javnosti. Bilo ih je samo trojica: jedan stari draguljar,
koji se vraao iz posete svojim predstavnitvima u Americi, i dva mladia, komisi-
onara iz Ulice De la Pe, najpovueniji i najstidljiviji putnici na brodu, svetenici sa
ivahnim oima i prastim nosevima, koji su se drali po strani, ne dozvoljavajui
sebi ni najmanje razmetanje u toj nimalo prijatnoj sredini. Uvee je prireena gala
veera. U dnu trpezarije, francuska zastava i steg Imperije oponaale su upadljivu i
apsurdnu draperiju. Svi nemaki putnici bili su u frakovima, a dame su se epurile
belinama svojih dekoltea. Uniforme posluge blistale su kao na dan velike smotre. Za
vreme deserta no je zvecnuo o au i zavladala je tiina. Kapetan se spremao da go-
vori. Odvani moreplovac, koji je u okviru svojih zaduenja imao obavezu da dri
govore na banketima i otvara ples sa damom najvieg ranga, nizao je rei kao da ih
veze, s dugim pauzama kolebljive tiine. Denoajer je znao pomalo nemaki, po sea-
nju, zahvaljujui vezama s rodbinom iz Berlina, i mogao je poneto da nasluti. Kape-
tan je svaki as ponavljao rei mir i prijatelji. Jedan sused za stolom, komisioni
trgovac, ponudio se da bude prevodilac, preporuujui se kao neko ko ivi od propa-
gande.
Kapetan moli Boga da sauva mir izmeu Nemake i Francuske u nadi da e se
izmeu dva naroda razvijati sve vee prijateljstvo.
Ustao je i drugi govornik, koji je s pomorcem sedeo za istim stolom. Bio je naju-
vaeniji ovek meu nemakim putnicima, bogat industrijalac iz Diseldorfa, koji se
vraao iz posete poslovnim prijateljima u Americi. Nikada ga nisu oslovljavali ime-
nom. Zvali su ga trgovaki savetnik, a za svoje sunarodnike bio je Her Komerci-
enrat, kao to su njegovoj eni dali titulu Frau Rat. Gospoa savetnikovica, mno-
go mlaa od svog uvaenog supruga, na samom poetku putovanja bee privukla De-
noajerovu panju. Ona je pak napravila izuzetak u korist tog argentinskog mladia,
odriui se svoje titule od prvih rei koje behu razmenili. Zovem se Berta, rekla je

11
umiljato, kao to bi se vojvotkinja iz Versaja obratila nekom zgodnom poniznom slu-
gi koji sedi kraj njenih nogu. Mu se takoe pobunio uvi da ga Denoajer oslovljava
sa savetnik, kao njegovi sunarodnici. Prijatelji me zovu kapetan. Ja predvodim
landturm.1 A izraz lica kojim je propratio svoje rei otkrivao je setu neshvaenog
oveka koji time omalovaava steeni ugled, razmiljajui samo o onom koji mu je
uskraen.
Dok je drao govor, Denoajer je prouavao njegovu malu glavu i snaan vrat, po-
malo nalik borilakom psu. Zamiljao ga je s visokim i tesnim okovratnikom na uni-
formi, preko ijih ivica kipi dvostruki nabor crvenog sala. Ufitiljeni i ulepljeni brkovi
delovali su agresivno. Glas mu je bio odsean i suv, kao da otresa rei... Mora da bi
imperator tako drao svoje govorancije. I oponaajui ga instinktivno, ratoboran
buruj savio je levu ruku, oslanjajui se akom na drku nevidljive sablje.
Uprkos njegovom zverskom stavu i zapovednikom govoru, svi nemaki slua-
oci glasno se nasmejae na njegove prve rei, kao ljudi koji znaju da cene portvova-
nost Her Komercienrata kada se udostoji da zabavi neki skup.
Govori prilino simpatine stvari o Francuzima naglasio je prevodilac tiho.
Ali nimalo uvredljive.
Hulio bee naslutio poneto od toga, poto je uo nekoliko puta ponovljenu re
Francozen. Razumeo je otprilike ta govornik pria: Francozen, velika deca, vesela,
armantna, neoprezna. ta bi sve zajedno mogli da urade Nemci i oni kad bi samo
zaboravili na mrnju iz prolosti! Nemaki sluaoci se vie nisu smejali. Savetnik je
odustao od ironije, velianstvene ironije, optereujue, preteke, ogromne kao brod.
Sada se okrenuo ozbiljnom delu svog govora, i ak je i sm komisionar delovao ga-
nuto.
Gospodin kae nastavi da eli da Francuska bude izuzetno velika i da se
jednoga dana zajedno dignemo protiv ostalih neprijatelja... protiv drugih!
Namigivao je osmehujui se zlurado, s istim smekom razumevanja s prisutnima
na pomen misterioznog neprijatelja.
Kapetan savetnik na kraju podie svoju au za Francusku. Hoh!, uzviknu, kao
da svojim rezervistima izdaje naredbu za pokret. Uzviknuo je tri puta i itava nema-
ka masa, podigavi se na noge, odgovori jednim Hoh!, nalik rikanju, a orkestar,
smeten ispred trpezarije, zasvira Marseljezu.
Denoajer se uzbudi. Podioe ga marci od oduevljenja. Oi mu se ovlaie, i
poto popi gutljaj ampanjca, uini mu se da je progutao i nekoliko suza. Nosio je
francusko ime, imao francusku krv, a to to su radili ti gringosi koji su mu vie
puta izgledali komini i prosti bilo je vredno svake pohvale. Da kajzerovi podanici
slave vaan Dan Revolucije...! inilo mu se da prisustvuje velikom istorijskom do-
gaaju.
Vrlo dobro! ree ostalim Junoamerikancima koji su sedeli za susednim sto-

12
lovima. Mora se priznati da su bili veoma ljubazni.
Zatim je, sa arom svojih dvadeset sedam godina, ispred trpezarije napao dragu-
ljara, prekorevi ga otvoreno zbog njegovog utanja. On je bio jedini francuski gra-
anin na brodu. Trebalo je da kae makar etiri rei zahvalnosti. Slavlje se zavrilo
loe, njegovom krivicom.
A zato vi niste neto rekli, kao sin Francuza? upita ga ovaj.
Ja sam dravljanin Argentine odgovori mu Hulio.
Onda se udalji od draguljara dok je ovaj, razmiljajui o tome ta je trebalo da
kae, davao objanjenja nekim ljudima oko sebe. Bilo je veoma opasno meati se u
diplomatske stvari. Osim toga, on nije imao nikakve instrukcije od svoje vlade. I
nekoliko sati se oseao kao ovek kome je malo nedostajalo da odigra veliku isto-
rijsku ulogu.
Denoajer je ostatak veeri proveo u sobi za puenje, privuen prisustvom gospo-
e savetnikovice. Kapetan landturma, drei ogromnu cigaru ispod brkova, igrao
je poker sa sunarodnicima koji su ga pratili po redosledu asti i bogatstva. Njegova
partnerka je pored njega presedela dobar deo veeri, prisustvujui odlascima i do-
lascima kelnera natovarenih kriglama, ne usuujui se da se usprotivi tom neograni-
enom ispijanju piva. Njena glavna briga bila je da sauva prazno mesto pored sebe
za Denoajera. Smatrala ga je najotmenijim mukarcem na brodu, jer je uz svako
jelo pio ampanjac. Bio je srednjeg rasta, tamnoput, s jednom kraom nogom to je
nju primoravalo da svoje skriva ispod suknje a elo mu je podsealo na trougao
ispod dve razdeljkom podeljene strane ravne, crne i sjajne kose, nalik lakiranoj me-
talnoj ploi. Potpuno drugaiji mukarac od onih oko sebe. Osim toga, iveo je u Pa-
rizu, gradu koji ona nikada nije posetila, uprkos mnogobrojnim putovanjima po obe-
ma hemisferama.
Ah, Pariz! Pariz! govorila bi razrogaujui oi i stiskajui usne da bi izrazila
divljenje dok je nasamo razgovarala sa Argentincem. Kako bih volela tamo da
odem!
I da bi on njoj priao o Parizu, dozvoljavala je sebi da mu poverava izvesne tajne
o privlanostima Berlina, ali sa srameljivom skromnou, unapred priznajui da na
svetu ima mnogo, jo mnogo toga to bi elela da upozna.
etajui se sada oko Crkvice Pokajnice, Hulio se s izvesnom griom savesti pri-
seao supruge savetnika Erkmana. On, koji je putovao u Ameriku zbog jedne ene,
da bi sakupio novac i oenio se njome...! Ali odmah bi pronaao opravdanje za svoje
ponaanje. Niko nee saznati ta se dogodilo. Osim toga, on nije nikakav asketa, a
Berta Erkman bila je samo jedna privlana prijateljica nasred okeana. Setivi se nje,
zamiljao je snanu trkaku drebicu, suvonjavu, plavu i dugonogu. Bila je veoma
moderna Nemica, koja svojoj otadbini nije nalazila drugu manu osim gojaznosti
ena, savladavajui u sebi tu nacionalnu opasnost svim moguim nainima ishrane.

13
Za nju je hrana predstavljala muenje, a defile krigli piva u sobi za puenje tantalove
muke. Vitkost, koju je postigla i odravala snagom volje, jo vie su isticale njene
grube cipele, snaan skelet, jake vilice i krupni, zdravi i blistavi zubi, koji su vero-
vatno prouzrokovali Denoajerovo pakosno uporeivanje. Mrava je, a uz to i
ogromna, pomislio je dok ju je prouavao. Ali bi odmah potom priznao da je
najprivlanija ena na brodu; previe otmena za okean, minhenski elegantna, u halji-
nama neodreenih boja koje su podseale na persijsku umetnost i vinjete iz srednjo-
vekovnih rukopisa. Mu se divio Bertinoj eleganciji, potajno alei zbog svoje ste-
rilnosti, kao da je veleizdajnik. Nemaka je velianstvena zbog plodnosti svojih
ena. Kajzer je, sa svojim umetnikim hiperbolama, smatrao da se prava nemaka le-
pota ogleda prvenstveno u visini od preko metar i pedeset centimetara.
Kada je Denoajer uao u sobu za puenje da bi zauzeo mesto koje mu bee sau-
vala savetnica, na zelenom tapaciranom stolu njenog mua i njegovih bogatih pro-
tivnika nalazio se pil karata. Her Rat je nastavio da razgovara sa svojim prijatelji-
ma, dok su sluaoci vadili cigare iz usta kako bi zagroktali u znak odobravanja. Huli-
ovo prisustvo izazvalo je uobiajene ljubazne osmehe. To je Francuska dola da se
pobratimi s njima. Znali su da mu je otac Francuz i to je bilo dovoljno da ga prihvate
kao da dolazi pravo iz palate muzeja Orsej, kao predstavnik najvie diplomatije Re-
publike. Iz sklonosti ka prozelitizmu svi su ga odjednom smatrali neizmerno vanim.
Mi nastavi savetnik, gledajui netremice u Denoajera, kao da od njega oeku-
je neku uzvienu izjavu elimo da ivimo u prijateljskim odnosima s Francuskom.
Mladi Hulio klimnu glavom, da ne bi delovao nezainteresovano. Smatrao je da je
dobro da ljudi ne budu neprijatelji. to se njega tie, takvo prijateljstvo ostvarljivo je
im poele. U tim trenucima, jedino to je njega zanimalo bilo je jedno koleno koje
je trailo njegovo ispod stola, prenosei mu toplu nenost ispod dvostrukog svilenog
stolnjaka.
Ali Francuska se nastavi industrijalac cmizdravim tonom prema nama po-
naa grubo. Na imperator joj ve godinama prua ruku s plemenitom odanou, a
ona se pravi da je ne vidi... Priznaete da to nije korektno.
Tada Denoajer pomisli da bi trebalo neto da kae, da govornik ne bi primetio
ime je zapravo zaokupljen.
Moda ne inite dovoljno. Ako biste joj, pre svega, vratili ono to ste joj oduze-
li...
Nastade mk preneraenosti, kao da se na brodu oglasila sirena za uzbunu. Neki-
ma koji su prinosili cigare ustima ruka ostade ukoena na dva prsta od usana, a oi
razrogaene. Ali tu je bio kapetan landturma, da uoblii njihov nemi protest.
Da vratimo! ree kao da je promukao od iznenadne nabreklosti glasnih ica.
Mi nemamo razloga da bilo ta vraamo jer nita nismo uzeli. Sve to imamo stekli
smo svojim junatvom.

14
 Skriveno koleno postade jo nametljivije, kao da nenim dodirom eli da podseti
mladia na razboritost.
Nemojte govoriti takve stvari proaputa Berta. Tako govore samo korumpi-
rani republikanci u Parizu. Jedan tako otmen mladi, koji je boravio u Berlinu i ima
rodbinu u Nemakoj!
Ali poto bi u Denoajeru na svaku izjavu izreenu uz prizvuk oholosti planula
uroena agresivnost, on hladno ree:
To je kao kad bih ja vama uzeo sat, a potom vam predloio da budemo prijate-
lji, zaboravljajui ta se dogodilo. ak i ako biste vi zaboravili, najpre bi trebalo da
vam vratim sat.
Savetnik Erkman je eleo da odgovori na vie stvari odjednom, tako da poe da
zamuckuje, skaui s jedne misli na drugu: Uporeivati ponovno osvajanje Alzasa s
kraom...! Nemaku zemlju...! Rasu... jezik... istoriju...
Ali odakle vam to da je on nemaki? upita mladi ne gubei prisebnost.
Kada ste njih pitali za miljenje...?
Savetnik se kolebao, ne znajui da li da nasrne na drznika ili da ga dotue svojim
prezirom.
Mladiu, vi ne znate ta govorite ree naposletku s visine. Vi ste Argentinac
i ne razumete se u stvari koje se tiu Evrope.
Ostali se sloie klimajui glavom, liavajui ga najednom dravljanstva koje mu
nedavno behu dodelili. Savetnik mu s vojnikom grubou okrenu lea i, dohvativi
pil, poe da deli karte. Partija se nastavi. Osetivi se odbaenim zbog tog preutnog
prezira, Denoajer poele da prekine partiju. Meutim, skriveno koleno i dalje mu je
savetovalo da se smiri, a isto tako nevidljiva ruka potrai njegovu desnu, stiskajui je
neno. To je bilo dovoljno da mu povrati mir. Gospoa savetnikovica je i dalje
paljivo pratila tok igre. On je takoe posmatrao, a pakostan osmeh razvukao mu se s
kraja na kraj usana, dok se u sebi teio reima: Kapetane, kapetane...! Ne zna ta te
eka.
Da je bio na kopnu, nikad vie ne bi priao tim ljudima; ali ivot na prekooke-
anskom brodu, s neizbenim susretanjima, primoravao je na zaborav. Sutradan su ga
savetnik i njegovi prijatelji potraili, ponaajui se preterano ljubazno kako bi zabo-
ravio na sve nesuglasice. Bio je otmen mladi; pripadao je bogatoj porodici, a svi
oni su u njegovoj zemlji imali prodavnice i druge poslove. Jedino o emu su strogo
vodili rauna bilo je da vie ne pominju njegovo francusko poreklo. On je bio
Argentinac i svi su se listom zanimali za veliinu njegovog naroda i svih naroda
June Amerike, gde su imali poslovne prijatelje i preduzea, ozbiljno komentariui
postupke i rei njihovih politiara, istiui da u Nemakoj ne postoji niko ko se ne
zanima za njihovu budunost, predviajui im svima predstojeu slavu, nalik slavi
Imperije, dokle god budu pod uticajem Nemake.
Uprkos svim tim laskavim reima, Denoajer se vie nije sa istom revnou po-

15
javljivao na partijama pokera. Savetnica se povlaila u svoju kabinu ranije nego
obino. to su se vie pribliavali ekvatoru, to je nju obuzimala sve vea pospanost,
tako da je ostavljala svog mua s kartama u rukama. Hulija su pak obuzimale neke
neobjanjive brige zbog kojih je mogao da se popne na palubu iskljuivo posle pono-
i. S predostronou oveka koji eli da bude vien kako bi otklonio svaku sumnju,
ulazio je u sobu za puenje govorei glasno i sedajui pored supruga i njegovih prija-
telja. Partija se bee zavrila, a ispijanje piva i debele cigare iz Hamburga sluile su
za proslavu pobednikovog uspeha. Bilo je to vreme nemake ekspanzije, bliskosti
meu mukarcima, pristojnih i masnih viceva, pria od kojih se crveni. Savetnik je
svom svojom veliinom predvodio vragolije svojih prijatelja, razboritih trgovaca iz
hanzeatskih luka, koji su dobijali velike kredite u Doje banci ili nametene tendere
u republikama oko reke La Plata. On je bio ratnik, kapetan, i kad god bi smehom, od
koga bi mu nabrekao snaan vrat, propratio neku laganu alu, pomislio bi da se nala-
zi usred vojnog logora okruen ratnim drugovima.
U ast Junoamerikanaca, koji su, umorni od etnje po palubi, ulazili da uju ta
priaju gringosi, naratori su na panski prevodili viceve i bezobrazne prie koje su
izvirale iz njegovog seanja usled previe ispijenog piva. Hulio se divio lakoi s ko-
jom su se svi ti ljudi smejali. Dok su stranci ostajali ravnoduni, oni su se zacenjivali
od smeha, zavaljeni u svojim stolicama. A kad bi nemaki sluaoci ostali hladni, na-
rator bi pribegao nepogreivoj pomoi za ispravljanje svog neuspeha.
Kajzeru su ispriali ovu priu, a kad ju je uo, slatko se nasmejao.
Nije vie nita morao da kae. Svi se nasmejae, Ha-ha-ha!, spontanim ali
kratkim grohotom; smeh s tri prekida, jer bi, da je trajao due, mogao da se protuma-
i kao nedostatak potovanja prema Njegovom velianstvu.
Nadomak Evrope, talas vesti krenuo je u susret brodu. Radnici na beinom te-
legrafu radili su neprekidno. Jedne noi, kada je Denoajer uao u sobu za puenje, vi-
deo je ugledne Nemce kako mau, veseli. Nisu pili pivo: otvorili su boce nemakog
penuca, a Frau savetnikovica, nesumnjivo oduevljena dogaajima, odustala je
od silaska u svoju kabinu. Kapetan Erkman, ugledavi mladog Argentinca, ponudi
mu au pia.
Rat ree oduevljeno poinje rat...! Bilo je krajnje vreme!
Denoajer ga zaueno pogleda. Rat...! Kakav je to rat...? Proitao je, kao i svi
ostali, na oglasnoj tabli ispred trpezarije, radiogram koji je izvetavao da je austrijska
vlada upravo uputila ultimatum Srbiji, to u njemu ne bee izazvalo nikakvu emoci-
ju. Nisu ga zanimali problemi Balkana. To su borbe valjivih naroda, koji hoe da
privuku svetsku panju, skreui je s ozbiljnijih poduhvata. Kako jedan takav doga-
aj moe da zaokupi panju ratniki nastrojenog kapetana? Dva naroda e se na kra-
ju sporazumeti. Diplomatija valjda ponekad neemu slui.
Ne navaljivao je pobesneli Nemac to je rat, blagosloveni rat. Rusija e po-

16
drati Srbiju, a mi emo pomoi naim saveznicima... ta e uiniti Francuska...?
Znate li vi ta e uiniti Francuska?
Hulio slegnu ramenima mrzovoljno, kao da eli da ga ostave na miru.
To je rat nastavi savetnik preventivan rat koji nam je bio potreban. Rusija
se prebrzo iri i priprema se protiv nas. Jo etiri godine mira i zavrie svoju stra-
teku eleznicu, a njene vojne snage, udruene sa saveznikim, vredee koliko i
nae. Sad je pravo vreme da im se zada snaan udarac. Treba iskoristiti priliku... Rat!
Preventivan rat!
Cela njegova druina utke ga je sluala. Neki kao da nisu delili njegovo odu-
evljenje. Rat...! Zamiljali su kako poslovi staju, bankrot poslovnih prijatelja,
obustavu bankarskih kredita... katastrofa, po njima pogubnija od ratnih krvoprolia.
Ali su, gunajui i klimajui glavom, odobravali Erkmanov zapaljiv govor. On je bio
Her Rat, a pritom i oficir. Sigurno je upuen u sve tajne koje se tiu otadbine, to je
dovoljno da u tiini nazdravljaju ratnim uspesima.
Mladi pomisli da su savetnik i njegovi oboavaoci pijani. Vidite, kapetane
ree pomirljivim tonom to to vi govorite zvui prilino nelogino. Kako jedan rat
moe da odgovara industrijski razvijenoj Nemakoj? Iz asa u as uveavaju joj se
akcije: svakog meseca osvaja neko novo trite; svake godine joj se neopisivom brzi-
nom poveava trgovinski bilans. Pre ezdeset godina, za posadu na svojim malo-
brojnim brodovima morala je da dovlai koijae iz Berlina, s policijskim dosijeom.
Danas njene trgovake i ratne flote krstare po svim okeanima i nema luke gde ne-
maka trgovina ne zauzima najznaajniji deo pristanita. Trebalo bi samo tako da
nastavi, i da se dri podalje od ratnih okraja. Jo dvadeset godina mira, i Nemci bi
bili gospodari svetske trgovine, pobeujui Englesku, svoju dojueranju gospodari-
cu, u borbi bez prolivanja krvi. A sve e to da stave na kocku kao oni koji itavo
svoje bogatstvo stavljaju na jednu kartu u borbi koja bi mogla da se zavri nepo-
voljno po njih...
Ne. To je rat savetnik je nastavljao svoj estok govor preventivan rat! Okru-
eni smo neprijateljima i tako vie ne ide. Bolje je da jednom zauvek s tim zavrimo.
Ili oni ili mi! Nemaka se osea jakom da se bori za prevlast u celom svetu. Moramo
da stavimo taku na rusku pretnju. A ako Francuska ne ostane mirna, tim gore po
nju...! A ako se jo neko... neko usudi da se okrene protiv nas, teko njemu! Kada u
svoju radionicu unesem novu mainu, to inim da bih je stavio u pogon, a ne da bi
mirovala. Mi imamo najbolju vojsku na svetu i treba je pokrenuti, da ne bi zarala.
Potom dodade, uz gorku ironiju:
Postavili su gvozdeni obru oko nas da bi nas uguili. Ali Nemaka ima snane
grudi i dovoljno je da ih napnemo pa da steznik pukne. Moramo da se probudimo pre
nego to nas sputaju dok spavamo. Teko onima koji nam se suprotstave!
Denoajer oseti potrebu da odgovori na tu aroganciju. On nikada nije video

17
gvozdeni obru na koji su se alili Nemci. Narodi samo nisu eleli da mirno i nita
ne preduzimajui gledaju kako neizmerno narastaju nemaki apetiti. Jednostavno su
se pripremali za odbranu od takorei sasvim izvesne agresije. eleli su da sauvaju
dostojanstvo, u stalnoj opasnosti od najsmelijih pretenzija.
Zar nisu drugi narodi upita prinueni da se brane, dok vi predstavljate
opasnost po ceo svet?
Nevidljiva ruka potrai njegovu ispod stola, kao i prethodnih veeri, da ga prizo-
ve razumu. Ali sada ga je stiskala jako, s autoritetom steenim punim pravom.
Ah, gospodine proaputa slatka Berta. Da takve stvari govori jedan tako
otmen mladi, koji uz to ima...!
Nije mogla da nastavi, jer joj mu oduze re. Vie nisu bili u amerikim vodama,
i savetnik je poeo da se izraava grubo, kao gazda kue.
Imao sam ast, mladiu ree glumei odsenu diplomatsku hladnokrvnost
da vam ukaem na to da ste vi samo Junoamerikanac koji se ne razume u pitanja
Evrope.
Nije ga nazvao Indijancem, ali je Hulio u sebi uo tu re kao da ju je Nemac
izgovorio. Eh, da ga samo ta skrivena i nena ruka nije pokorila emotivnim stiska-
njem...! Ali taj dodir ga je smirivao, i ak mu izmamio osmeh. Hvala, kapetane!,
ree u sebi. To je najmanje to moe da uini da se iskupi.
I na tome se zavrio njegov odnos sa savetnikom i njegovom grupom.
Kako su se pribliavali otadbini, trgovce je polako naputala snishodljiva elja
da udovolje, koja ih je drala na putovanju u Novi svet. Osim toga, imali su prea
posla. Telegrafska sluba radila je neumorno. Kapetan broda je odravao sastanke u
svojoj kabini sa savetnikom, svojim najvanijim zemljakom. Njegovi prijatelji traili
su najskrovitija mesta za razgovore. ak je i Berta poela da izbegava Denoajera. I
dalje mu se osmehivala iz daljine, ali su njeni osmesi vie bili usmereni na seanja
nego na aktuelan trenutak.
Izmeu Lisabona i obala Engleske, Hulio je poslednji put razgovarao s njenim
muem. Svakog jutra na oglasnoj tabli ispred trpezarije osvitala su uznemirujua
obavetenja prenoena radiografima. Imperija se naoruavala protiv svojih neprijate-
lja. Bog e ih kazniti doputajui da ih snau svakojake nesree. Denoajer je zane-
meo od zaprepaenja na poslednju vest. Trista hiljada revolucionara opkoljava Pa-
riz u ovom trenutku. Prigradska naselja su zapaljena i gore. Zavladao je mete meu
stanovnicima.
Pa ovi Nemci su poludeli! uzviknu mladi ispred radiograma, okruen gru-
pom znatieljnika, podjednako zauenih. Izgubiemo i ovo malo razuma to nam
je ostalo... Kakvi su to revolucionari? Kakva revolucija moe da bukne u Parizu ako
ljudi u vladi nisu reakcionari?
Iza njega se zau neki grub i autoritativan glas, koji kao da je eleo da prekrati

18
dileme slualaca. Bio je to glas Her savetnika.
Mladiu, te vesti alju glavne agencije iz Nemake... A Nemaka nikad ne lae.
Nakon te izjave okrenu mu lea i vie se nisu videli.
Sledeeg jutra poslednjeg dana putovanja Denoajerov sobar probudi ga
usplahireno. Her, popnite se na palubu: prelep prizor. More bee prekriveno
maglom, ali su se kroz magliaste zavese nazirali obrisi nalik na ostrva s masivnim
kulama i zailjenim minaretima. Ostrva su polako i velianstveno plovila po uljanom
moru s turobnom bezvoljnou. Hulio izbroja da ih ima ak osamnaest. inilo se da
su ispunili ceo okean. Bila je to flota iz Lamana koja je, po nareenju vlade, upravo
naputala obale Engleske, plovei s jednim jedinim ciljem: da pokae svoju silu. Prvi
put, videvi kroz maglu defile drednotova,2 koji su podseali na jato preistorijskih
morskih udovita, Denoajer je stekao tanu predstavu o britanskoj moi. Nemaki
brod se provlaio izmeu njih umanjen, ponizan, ubrzavajui. Neko bi rekao, po-
misli mladi, da ima neistu savest i da eli da izbegne opasnost. U njegovoj blizi-
ni, neki putnik iz June Amerike alio se s jednim Nemcem. Ako je rat izmeu vas i
njih ve objavljen... Moda emo postati ratni zarobljenici!
Iza podneva uoe u luku Sautempton. Fridrih Avgust pouri da to pre izae
odande. Sve se odvijalo vrtoglavom brzinom. Teret je bio ogroman: teret putnika i
prtljaga. Dva krcata parobroda pristadoe uz prekookeanski brod. Lavina Nemaca s
kartom do Engleske nasrnu na palubu, s radou onih koji su kroili na prijateljsko
tle, elei da se to pre domognu Hamburga. Potom brod zaplovi kanalom brzinom
neuobiajenom za takva pristanita.
Nagnuti preko palube, ljudi su komentarisali neobine susrete na tom morskom
bulevaru, koji su obino poseivali mirnodopski brodovi. Nekakav dim na horizontu
poticao je iz francuske flote u kojoj se nalazio predsednik Poenkare na povratku iz
Rusije. Uzbuna u Evropi bee prekinula njegovo putovanje. Potom videe jo
engleskih brodova koji su patrolirali ispred obala kao besni psi uvari. Dve oklopnja-
e iz Severne Amerike raspoznavale su se po korpama na jarbolima. Zatim je punom
parom u pravcu Baltika proao jedan ruski brod, beo i uglaan od korpi na jarbolima
do vodene povrine. Nije dobro!, uzvikivali su putnici koji su dolazili iz Amerike.
Ovo nimalo nije dobro! Izgleda da je ovoga puta stvar veoma ozbiljna. I sa zeb-
njom su posmatrali oblinje obale s jedne na drugu stranu. Izgledale su kao i obino,
ali se iza njih verovatno pripremala nova etapa istorije.
Prekookenaski brod trebalo je da stigne u Bulonj u pono i da saeka jutro da bi
se svi putnici polako iskrcali. Meutim, stigao je u deset sati, bacio sidro daleko od
pristanita i kapetan je naredio da se iskrcavanje obavi u roku od sat vremena. Zato
je bio ubrzao plovidbu, ne tedei ugalj. Trebalo je to pre da se udalji i potrai uto-
ite u Hamburgu. Neemu su morali da poslue radiografski aparati.
Pod svetlou plavih svetiljki, koje su po moru razbacivale olovni sjaj, poelo je

19
prebacivanje putnika i prtljaga, kojima je Pariz bio krajnje odredite, sa prekooke-
anskog broda na remorkere. Bre! Bre! Mornari su gurkali gospoe koje su gnja-
vile i prebrojavale svoje kofere mislei da su neki izgubile. Posluga je bila natovare-
na decom, koju je nosila kao pakete. U optoj urbi bee se izgubila preterana i
udvorika germanska ljubaznost. Oni su kao lakeji, pomisli Denoajer. Veruju da
je trenutak pobede blizu i ne nalaze za shodno da se pretvaraju...
Naao se na jednom remorkeru koji se ljuljao na morskim talasima, naspram
crnog i nepominog zida prekookeanskog broda, izbuenog svetleim krugovima i sa
balkonima na palubi prepunim ljudi koji su se opratali maui maramicama. Hulio
prepozna Bertu, koja je mahala ali ga nije videla, ne znajui u kojem se remorkeru
nalazi, oseajui potrebu da izrazi zahvalnost za drage uspomene koje e se izgubiti
u misterijama mora i noi. Zbogom, savetnikovice!
Poveavala se razdaljina izmeu prekookeanskog broda koji je odlazio i re-
morkera koji su plovili ka ulazu u pristanite. Kao da je ekala taj trenutak bezazle-
nosti, njen gromki glas odjeknu sa zadnje palube, propraen gromoglasnim smehom.
Dovienja! Vidimo se uskoro u Parizu! A orkestar, isti onaj orkestar koji trinaest
dana ranije bee zadivio Denoajera neoekivanom Marseljezom, zasvira ratni mar iz
vremena Fridriha Velikog, grenadirski mar propraen trubama.
I nestade tako u senci, odmiui urno i vapei za skorom odmazdom, poslednji
nemaki prekookeanski brod koji je pristao na obale Francuske.
To se dogodilo prethodne veeri. Jo ne behu prola ni dvadeset etiri sata, a De-
noajeru se ve inilo da je to neki davni i prilino nestvaran dogaaj. Svojim misli-
ma, uvek sklonim protivrenostima, nije uestvovao u optoj panici. Savetnikova
arogancija sada mu je liila na razmetljivu hrabrost buruja proizvedenog u vojnika.
Nespokojstvo graana Pariza podsealo je na nervno rastrojstvo naroda koji mirno
ivi i uznemiri se im nasluti opasnost po svoj opstanak. Toliko puta su priali o sko-
ranjem ratu i reenju konflikta u poslednjem trenutku...! Osim toga, on nije eleo da
doe do rata, jer je rat mogao da mu poremeti planove za budunost, a svaki ovek
smatra loginim i razumnim samo ono to njemu samom odgovara, zanemarujui
stvarnost.
Ne, nee biti rata ponavljao je etajui se po vrtu. Ovi ljudi kao da su polu-
deli. Kako moe da izbije rat u dananje vreme?
I potisnuvi sumnje, koje bi ga ubrzo ponovo obuzele, pomisli na ono to ga je u
tom trenutku zanimalo, pa pogleda na sat. Pet sati. Ona bi trebalo da stigne svakog
asa. Uini mu se da ju je u daljini prepoznao u gospoi koja je prolazila kroz
gvozdenu kapiju iz Ulice Pasker. Izgledala mu je malo drugaije, ali pomisli da joj je
izgled moda izmenila letnja moda. Pre nego to se pribliila, shvatio je da se preva-
rio. Ova nije bila sama: s njom je bila jo jedna ena. Moda su bile Engleskinje ili
Amerikanke, od onih koje slave kult romantike u znak seanja na Mariju Antoanetu.

20
elele su da posete Crkvicu Pokajnicu, drevnu grobnicu pogubljene kraljice. Hulio
ih je gledao kako se penju uz stepenice, prolazei kroz unutranji vrt, u ijoj je zemlji
bilo sahranjeno osam stotina vajcaraca poginulih u vojnoj ekspediciji 10. avgusta, s
ostalim rtvama revolucionarnog bezumlja.
Obeshrabren i razoaran, nastavi etnju... Tako neraspoloenom, uini mu se jo
runijim spomenik koji je nakon burbonske restauracije krasio staro groblje Magda-
lene. Vreme je prolazilo, a ona se nije pojavljivala. Kad god bi se okrenuo, s novom
nadom bi pogledao prema ulazu u vrt. I dogodilo se isto kao prilikom svih njihovih
sastanaka. Pojavila se iznebuha, kao da je pala s neba ili izronila iz zemlje kao utva-
ra. Kaalj, tihi um koraka, a kada se okrenuo, Hulio se takorei sudario s njom.
Margarita! Ah, Margarita...!
Bila je to ona, ali ipak ju je jedva prepoznao. Oseao se prilino udno videvi u
stvarnosti to lice o kojem je tri meseca matao i koje je, idealizovano razdvojenou,
postajalo sve neopipljivije i neodreenije. Ali sumnja je bila kratkotrajna. Potom mu
se uini da vreme i prostor ne postoje, da on nije ni putovao i da je od njihovog
poslednjeg susreta prolo samo nekoliko sati.
Margarita nasluti izlive nenosti koji e uslediti nakon Huliovih uzvika, snano
stiskanje ruku, moda i neto vie, te se ponaala hladno i uzdrano.
Ne, ne ovde ree blago ga odgurnuvi. Otkud nam ideja da se ovde sastane-
mo!
A onda sedoe na gvozdenu klupu, sakriveni razgranatim biljkama, ali ona od-
mah potom ustade. Mogli bi da je vide prolaznici na bulevaru, samo ako pogledaju
ka vrtu. U to vreme veina njenih prijateljica ide u nabavku u oblinje velike pro-
davnice... Potraie sklonite na uglu spomenika, smetajui se izmeu njega i Ulice
Maturin. Denoajer postavi dve stolice uz leju zelenog rastinja, gde su, sedei, bili ne-
vidljivi za prolaznike s druge strane gvozdene ograde. Ali nita od osame. Na nekoli-
ko koraka od njih, gojazan kratkovid mukarac itao je novine, grupa ena je askala
i plela. Jedna riokosa gospoa sa dva psa susetka koja je sila u vrt da proeta
svoje ljubimce proe nekoliko puta pored zaljubljenog para, osmehujui se sa-
uesniki.
Kakva gnjavaa! zacvile Margarita. ta nam bi da doemo ovamo!
Posmatrali su jedno drugo paljivo, kao da su eleli da utvrde kakve je tano pro-
mene vreme donelo.
Put ti je jo tamnija ree ona. Lii na mornara.
Huliju se ona uini jo lepom nego ranije, te uvide da su vredele sve nepri-
jatnosti koje bee doiveo na svom putovanju u Ameriku. Bila je via od njega, ele-
gantno vitka i skladna. Korak joj je kao muzika, pomislio bi Denoajer kad bi se se-
tio njenog lika. I prvo to ga je zadivilo kad ju je ponovo video bio je lagani ritam,
vragolast i graciozan, kojim se kretala po vrtu traei novo mesto za sedenje. Nije
imala pravilne crte lica, ali je bila izazovno ljupka: pravo parisko lice. Sve to su

21
mogli da smisle majstori za ensko ulepavanje ogledalo se u njoj, izloenoj najveoj
moguoj panji. Oduvek je ivela za to. Tek se nekoliko meseci ranije donekle
odrekla tog slatkog egoizma, rtvujui sastanke, ajanke i posete da bi Denoajeru
posvetila popodnevne sate. Elegantna i naminkana kao skupocena lutka, iznad sve-
ga teei da postane manekenka koja e gracioznim telom prikazivati najnovije mo-
dele modnih kreatora, na kraju je poela da osea iste brige i radosti kao ostale ene,
izgraujui unutranji ivot. Sredite tog novog ivota, koji je ostao skriven ispod
njene nekadanje frivolnosti, bio je Denoajer. Kasnije, kada je pomislila da je kona-
no uspela da uredi svoj ivot zadovoljna elegantnom pojavom i tajnom ljubavnom
sreom jedna neoekivana katastrofa, uplitanje njenog mua, na ije postojanje kao
da bee zaboravila, preokrenu naglavake njenu nesvesnu sreu. Ona, koja je sebe
smatrala sreditem sveta i mislila da se dogaaji odvijaju u skladu s njenim eljama i
nadama, doivela je surovo iznenaenje s vie uenja nego bola.
A tebi, kako ja tebi izgledam? nastavi Margarita. I da Hulio ne bi pogreno
odgovorio, pogleda u svoju iroku suknju, dodavi:
Samo da ti kaem da se moda promenila. Vie se ne nose suknje entrav. Sada
se nose ove kratke i leprave.
Denoajer je sada morao da se bavi njenom odeom podjednako strastveno kao i
ona, komentariui najnoviju modu i ujedno se divei Margaritinoj lepoti.
Jesi li stalno mislio na mene? nastavi. Nisi me nijednom prevario? Ni jedan
jedini put...? Kai mi iskreno: dobro zna da ja osetim kad lae.
Neprekidno sam mislio na tebe odgovori on prinosei ruku srcu, kao da se
zaklinje pred sudijom.
I to ree odluno, samouvereno jer ga ni prilikom neverstava na koje sad u
potpunosti bee zaboravio nikad nisu naputale misli o Margariti.
Ali hajde da priamo o tebi dodade Hulio. ta si ti radila sve ovo vreme?
Bee privukao svoju stolicu blie njenoj. Kolena su im se dodirivala. Uhvati je za
ruku, milujui je, zavlaei jedan prst ispod njene rukavice. Taj prokleti vrt, u kojem
ne sme da se prepusti bliskosti nego jo mora i da apue nakon tri meseca raz-
dvojenosti! Uprkos njihovoj uzdranosti, gospodin koji je itao novine podie glavu i
pogleda ih ljutito preko naoara, kao da ga neka muva bee omela zujanjem... Da
neko moe da doe u javni park i pria ljubavne kojetarije dok celoj Evropi preti
katastrofa!
Margarita je, odgurujui previe smelu ruku, mirno priala o svom ivotu tokom
poslednjih nekoliko meseci.
ivela sam kako sam mogla, i mnogo sam se dosaivala. Zna ve da sam
prela kod mame, a moja mama je starovremska gospoa, koja ne razume nae sklo-
nosti. Ila sam u pozorite s bratom, poseivala advokata da se raspitam kako napre-
duje moj razvod i malo ga ubrzam... I to je sve.

22
 A tvoj mu?
Hajde da ne priamo o njemu, vai? ao mi je sirotana. On je tako dobar... tako
korektan... Advokat mi tvrdi da pristaje na sve i da ne eli da stavlja prigovore. Kau
mi da ne dolazi u Pariz, da ivi u svojoj fabrici. Naa stara kua je zatvorena. Pone-
kad osetim griu savesti kad pomislim kako sam se runo ponela prema njemu.
A ja? upita Hulio povlaei ruku.
U pravu si odgovori ona smeei se. Ti si ivot. Zvui grubo, ali je ljudski.
Treba da ivimo svoj ivot i da ne razmiljamo ta o tome drugi misle. Moramo biti
sebini da bismo bili sreni.
Oboje zautae. Pominjanje mua prostruja izmeu njih kao ledeni vetar. Hulio
prvi prekinu tiinu.
I nisi ila na ples sve ovo vreme?
Ne, kako sam mogla? Pa zamisli samo, gospoa usred razvoda...! Nisam ila ni
na jedan ik skup otkako si otiao. elela sam da budem u alosti zbog tvog od-
sustva. Jednoga dana plesaemo na porodinom slavlju. Kakva strahota! Nedostajao
si mi, maestro.
Ponovo stisnue ake jedno drugom i nasmeie se. Pred oima su im prolazila
seanja na nekoliko meseci ranije, kada je zapoela njihova ljubav, od pet do sedam
po podne, dok su plesali u hotelima na Jelisejskim poljima, koji su predstavljali ne-
raskidiv spoj tanga i oljice aja.
inilo se da ona eli da se otrgne od tih seanja podstaknuta upornom opsesijom
na koju bee zaboravila samo tokom prvih nekoliko trenutaka njihovog susreta.
Ti svata zna, stoga mi reci: misli li da e biti rata? Ljudi samo o tome pria-
ju! Zar ne misli da e se na kraju sve srediti?
Denoajer je podra u optimizmu. Nije verovao da e izbiti rat. To je bila obina
besmislica.
I ja to kaem. Nije ovo doba divljaka. Upoznala sam neke Nemce, ik i vrlo
obrazovane osobe, koje sigurno razmiljaju kao mi. Jedan stari profesor koji se vraa
u otadbinu jue je objanjavao mami da ratovi vie nisu mogui u nae doba
napretka. Za dva meseca jedva bi ostao poneki mukarac; za tri, svet vie ne bi imao
novca da nastavi borbu. Ne seam se kako je tano rekao, ali sve je objasnio tako ra-
zumno da bee milina sluati ga.
utke je razmiljala, trudei se da povee ispremetana seanja; ali uplaena od
napora koji je to iziskivalo, dodade vie za sebe:
Samo zamisli rat. Kakva strahota! Drutveni ivot paralisan. Vie ne bi bilo
skupova, doterivanja, pozorita. Verovatno ne bi bilo ni mode. Sve ene u crnini.
Moe li to da zamisli...? A Pariz pust... Izgledao mi je tako lep danas kad sam dola-
zila da se sastanem s tobom...! Ne, to je nemogue. Zamisli, idueg meseca idemo u
Vii: mami su potrebne termalne vode; a potom u Bijaric. Posle toga u ii u jedan

23
dvorac na Loari. Osim toga, tu je i ovo nae, moj razvod, nae venanje, koje bi
moglo da se uprilii idue godine... A sve bi to mogao da poremeti i prekine rat...!
Ne, nemogue. To su ideje moga brata i ostalih poput njega, koji zamiljaju da od
Nemake preti opasnost. Uverena sam da je i moj mu, koji voli da se bavi samo
ozbiljnim i tekim temama, jedan od onih koji veruju da se rat blii i jo se priprema-
ju da ga vode. Kakva glupost! Sloie se sa mnom da je glupost. Potrebno mi je da
mi to kae.
I umirena potvrdama svog ljubavnika, promeni temu. Mogunost novog braka
koju je pomenula podseti je na cilj putovanja koje Denoajer bee obavio. Nisu imali
vremena ni da se dopisuju tokom tako kratke razdvojenosti.
Jesi li nabavio novac? Od radosti to te vidim zaboravila sam toliko toga...
On poe da pria zauzimajui stav oveka koji je strunjak za poslove. Doneo je
manje nego to je oekivao. Svoju zemlju je zatekao u jednoj od uobiajenih kriza.
Ali uprkos tome, uspeo je da skupi etiristo hiljada franaka. U torbi je imao ek u toj
vrednosti. Kasnije e mu poslati jo. Jedan gospodin sa sela, neki dalji roak, vodi
rauna o njegovim poslovima. Margarita je delovala zadovoljno. Ona takoe bee
zauzela stav ozbiljne i vane ene, uprkos svojoj trezvenosti.
Novac je novac ree znaajno bez njega nema sigurne budunosti. S tvojih
etiristo hiljada i onim to ja imam moemo da nastavimo zapoeto... Samo da zna
da moj mu eli da mi vrati miraz. Tako je rekao mom bratu. Ali zbog svojih poslova
i fabrike nije u mogunosti da mi ga vrati brzo kako bi eleo. ao mi je sirotana...
Toliko je astan i poten u svemu. Da samo nije tako prost!
Margarita se ponovo pokaja zbog tih spontanih i naknadnih hvalospeva koji su
unosili hladnou u njihov ljubavni susret. Huliju kao da zasmeta to to uje. I ona
ponovo promeni temu razgovora.
A kako su tvoji? Jesi li ih video?
Denoajer je bio u kui svojih roditelja pre nego to je krenuo u Crkvicu Pokajni-
cu. Kriom se uvukao u veliku zgradu u Ulici Viktora Igoa. Popeo se na prvi sprat
stepenitem za poslugu, kao dobavlja. Potom se uunjao u kuhinju kao vojnik lju-
bavnik jedne od sluavki. Tu bee dola majka da ga zagrli, sirota donja Luisa, pla-
kala je, obasipala ga mahnitim poljupcima, kao da je mislila da e ga zauvek izgubi-
ti. Zatim se pojavila Luisita, koju su zvali ia i koja ga je uvek gledala sa znati-
eljnim simpatijama, kao da je elela da sazna sve o tom nevaljalom i voljenom bra-
tu koji estite ene skree s puta vrline i ivi nerazborito. A onda je Denoajer doi-
veo veliko iznenaenje, videvi da u kuhinju, poput velianstvene glumice, plemeni-
te majke tragedije, ulazi njegova tetka Elena, udata za Nemca, koja je ivela u Berli-
nu okruena mnogobrojnom decom.
U Parizu je ve mesec dana. Neko vreme e provesti u naem zamku. A izgleda
da je ovde i njen najstariji sin, moj brat mudrac, koga godinama nisam video.
Susret im se svaki as prekidao iz straha. Otac ti je kod kue, budi oprezan, go-

24
vorila bi mu majka kad god bi podigao glas. A njegova tetka Elena prila bi vratima
dramatinim korakom, poput neke heroine vrsto reene da izudara tiranina ako pre-
e prag njene sobe. Cela porodica i dalje je bila podvrgnuta strogom autoritetu don
Marsela Denoajera.
Ah, taj starac! uzviknu Hulio, mislei na svog oca. Nek poivi sto godina,
ali kako nas samo sve kinji!
Njegova majka, koja nije odvajala pogled od njega, morala je da ubrza kraj
susreta, uplaena nekim zvucima. Idi; moe da nas zatekne, to ne bi bilo nimalo
prijatno. I pobegao je iz roditeljskog doma praen suzama dve gospoe i zadivlje-
nim pogledima ie, koja se istovremeno i stidela i divila bratu koji je meu njenim
prijateljicama izazivao sablazan i oduevljenje.
Margarita je takoe priala o gospodinu Denoajeru. Uasan starac, staromodan
ovek s kojim nikada nee uspeti da pronau zajedniki jezik.
Oboje su sedeli utei, gledajui se netremice. Ve behu rekli jedno drugom ono
najvanije, sve to se ticalo njihove budunosti. Ali ono neposrednije ostalo je dubo-
ko u njima i kao da im se pomaljalo iz oiju, stidljivo i kolebljivo, ekajui da bude
izreeno. Nisu se usuivali da razgovaraju kao ljubavnici. Oko njih je bilo sve vie
svedoka. Gospoa sa psima i riom kosom sve ee je prolazila, skraujui krugove
oko skvera da bi im se sauesniki osmehivala. Onaj to je itao novine sada je imao
suseda na klupi s kojim je komentarisao mogunost izbijanja rata; Vrt se pretvarao u
prometnu ulicu. Modiskinje, izale iz radionica, i gospoe na povratku iz kupovine
etale su se osvajajui teren. Malo etalite bilo je sve poseenija preica, i svi pro-
laznici usput su znatieljno pogledavali prema elegantnoj gospoi i njenom pratiocu,
koji su sedeli zaklonjeni gustim rastinjem, skupljeni i prividno oputeni kao oni koji
ele da se sakriju, glumei pritom bezbrinost.
Kakva gnjavaa! zacvile Margarita. Uhvatie nas.
Neka devojka se zagleda u nju, i njoj se uini da je to radnica kod jednog uve-
nog kreatora. Osim toga, u vrt su mogle da navrate i neke njene poznanice koje sat
vremena ranije bee srela u masi to se okuplja oko oblinjih velikih trgovina.
Hajdemo nastavi. Zamisli da nas vide zajedno! Pomisli samo ta bi priali...
I to ba sada, kad su nas ljudi takorei zaboravili.
Denoajer se usprotivi zlovoljno. Da odu...? Pariz je mali za njih Margaritinom
krivicom, jer odbija da odu na jedino mesto gde bi bili zatieni od svih iznenaenja.
Na nekom drugom etalitu, u restoranu, tu gde su sad, svuda postoji ista opasnost da
ih prepoznaju. Ona je pristajala da se sastaju iskljuivo na javnim mestima, a u isto
vreme se plaila ljudske radoznalosti. Kad bi Margarita samo htela da odu u njegov
atelje, prepun lepih seanja...!
Ne; u tvoju kuu neu odvrati ona brzo. Ne mogu da zaboravim onaj dan
kad sam poslednji put bila tamo.
Ali Hulio je navaljivao, nasluujui u njenom kategorinom odbijanju prvi nago-

25
vetaj poputanja. Gde bi im bilo bolje? Osim toga, zar se nee venati im to bude
mogue?
Kaem ti da neu ponovi ona. Ko zna da li me mu uhodi. Koliko bi se
samo moj razvod zakomplikovao kada bi nas neko zatekao u tvojoj kui!
Sada on poe da iznosi hvalospeve o njenom muu, trudei se iz petnih ila da
dokae da je uhoenje nespojivo s njegovom naravi. Inenjer bee prihvatio injeni-
ce, smatrajui ih nepopravljivim, i u tom trenutku je razmiljao samo o tome kako da
preuredi svoj ivot.
Ne, bolje da se rastanemo nastavi ona. Videemo se sutra. Ti e pronai
neko skrovitije mesto. Seti se da ti za sve pronae reenje.
On je eleo hitno reenje. Ustali su sa stolica i krenuli polako ka Ulici Maturin.
Hulio je govorio drhtavim i ubedljivim glasom. Ne sutra, sada. Treba samo da pozo-
vu auto za iznajmljivanje; nekoliko minuta vonje, a zatim izdvojenost, tajanstve-
nost, povratak u slatku prolost, prisnost u onom ateljeu u kojem su proveli najlepe
sate. Poverovae da nije prolo nimalo vremena, da je to i dalje jedan od njihovih
prvih sastanaka.
Ne ree ona klonulim glasom, traei snagu da se poslednji put odupre.
Uostalom, tamo e biti tvoj sekretar, onaj panac koji je stalno s tobom. Kako bih se
osramotila da se sretnem s njim!
Hulio se nasmeja... Arhensola! Zar je smetnja taj drugar koji zna celu njegovu
prolost? Ako bi ga zatekli u kui, on bi odmah otiao. Koliko ga je samo puta nate-
rao da ode da ne bi smetao. Toliko je diskretan da je u stanju da predoseti dogaaje.
Sigurno je ve otiao, naslutivi skoranju posetu koja nije mogla biti loginija. I sad
baza ulicama traei novosti.
Margarita zauta, kao da priznaje da je pobeena jer je iscrpila sve izgovore. De-
noajer takoe zauta, prihvatajui sa zadovoljstvom njeno utanje. Behu napustili vrt
i ona je gledala oko sebe unezvereno, uplaena to se nalazi nasred ulice, traei
sklonite sa svojim ljubavnikom. Odjednom pred sobom ugleda vrata crvenog auto-
mobila koja bee otvorio njen partner.
Ui naredi Hulio.
I ona brzo ue, elei da se to pre sakrije. Vozilo pojuri. Margarita odmah spusti
zavesicu na prozoru pored svog sedita. Ali pre nego to je to uradila i mogla da
okrene glavu, na potiljku oseti udna usta koja su je ljubila.
Ne, ne ovde ree moleivo. Moramo da se uozbiljimo.
I dok je on, ogluujui se o njene opomene, nastavljao sa strastvenim nasrtajima,
ponovo se zau Margaritin glas, nadjaavajui buku stare gvourije koju je isputao
automobil penjui se na plonik.
Da li zaista misli da nee biti rata? Misli da emo moi da se venamo? Kai
mi ponovo. Potrebno mi je da me umiri... elim to da ujem iz tvojih usta.

26
 2.

Kentaur Madarijaga

Godine 1870, Marselo Denoajer imao je devetnaest godina. Rodio se u predgrau

Pariza. Bio je jedinac, a njegov otac, bavei se sitnim poslovima u graevinarstvu,
izdravao je porodicu u skromnom blagostanju. Zidar je eleo da mu sin postane
arhitekta i Marselo je krenuo na pripremnu nastavu kad mu je otac iznenada umro,
ostavivi svoje poslove nedovrenim. Za nekoliko meseci, on i njegova majka upali
su u velike nevolje, shvativi da moraju da se odreknu svih graanskih udobnosti i da
ive kao radnici.
Kada je sa etrnaest godina morao da odlui ime e se baviti, opredelio se za va-
jarstvo. To je bilo umetniko zanimanje, usklaeno s Marselovim sklonostima probu-
enim kolovanjem, koje je morao naglo da prekine. Majka se povukla na selo, na-
avi utoite kod nekih roaka. On je u vajarstvu brzo napredovao, pomaui svom
uitelju u svim vanim poslovima koje je obavljao u provincijama. Prve vesti o ratu s
Pruskom zatekle su ga u Marselju, gde je radio na dekorisanju jednog pozorita.
Marselo je bio neprijatelj imperije, kao i svi mladi ljudi njegove generacije. Osim
toga, bio je pod uticajem starih radnika koji su se borili za Republiku etrdeset osme
i sauvali ivo seanje na dravni udar drugog decembra. Jednoga dana, na ulicama
Marselja video je demonstracije naroda u borbi za mir, koje su bile podjednako
vane kao protest protiv vlade. Povorku su sainjavali stari republikanci u bespoted-
noj borbi protiv cara, saborci tek oformljene Internacionale i veliki broj panaca i
Italijana izbeglih iz svojih zemalja zbog nedavnih pobuna. Jedan kosmat i suiav
student nosio je zastavu. Mi elimo mir; mir koji ujedinjuje sve ljude, uzvikivali su
demonstranti. Ali na Zemlji, za najplemenitije namere retko ko ima sluha i sudbina
se uvek pobrine da ih izvrne i usmeri u drugom pravcu. Samo to su prijatelji mira
uli u Kanebijer sa svojom himnom i zastavama, naleteli su na rat i bili prinueni da
se bore golim rukama i motkama. Prethodnog dana, nekoliko bataljona francuskih
vojnika iz Alira iskrcalo se kao pojaanje vojsci na granici, i ti veterani, naviknuti
na kolonijalni ivot, okrutan kada su u pitanju nemiri, osetili su se pozvanim da se
umeaju u demonstracije, jedni s bajonetima, a drugi s razvezanim opasaima. i-
veo rat! I kia bieva i udaraca zasu izvikivae. Marselo je video kako se bezazlen
student, koji je pozivao na mir sa svetakom ozbiljnou, valja po zemlji obmotan
svojom zastavom dok se zuavi3 zabavljaju utirajui ga nogama. Ne zna ta je dalje
bilo, jer su ga sustigli bezbrojni udarci remenjem, laki ubod noa u rame, tako da je
morao da bei zajedno sa ostalima.

27
 Toga dana se prvi put otkrio njegov vrst i ponosit karakter. Bio je do te mere
razdraen protivrenostima da se odluio za krajnje reenje. Seanje na primljene
udarce toliko ga je razbesnelo da je osvetu smatrao neizbenom. Dole rat! A poto
vie nije mogao da protestuje na drugaiji nain, napustie zemlju. Borba e biti
duga i estoka, po miljenju neprijatelja imperije. Regrutovae ga za nekoliko mese-
ci. Neka imperator vodi svoje poslove kako misli da je najbolje. Denoajer se odrie
asti da mu slui. Malo se kolebao pomislivi na svoju majku. Ali njeni roaci sa
sela nee je napustiti, a on mora mnogo da radi da bi joj slao novac. Ko zna, moda
ga na drugoj strani okeana eka bogatstvo! Zbogom, Francusko!
Zahvaljujui njegovoj uteevini, jedan luki radnik ponudio mu je da se bez do-
kumenata ukrca na jedan od tri broda. Jedan je iao za Egipat, drugi za Australiju, a
trei za Montevideo i Buenos Ajres; koji mu se ini najbolji? Denoajer je, seajui se
onoga to je proitao u knjigama, poeleo da se opredeli prema vetru i krene u
pravcu koji on odredi, kao to su to inili mnogi junaci iz romana. Ali toga dana ve-
tar je duvao s mora, prodirui duboko u Francusku. Takoe je poeleo da baci novi
i tako odredi svoju sudbinu. Na kraju se opredelio za brod koji je prvi kretao. Tek
kada se sa svojim bednim prtljagom obreo na palubi broda koji se spremao da isplo-
vi, poeleo je da sazna kuda je krenuo. Ka reci La Plata... Te rei je prihvatio fata-
listiki. Ide prema Junoj Americi! Nije mu bila odbojna ta zemlja. Poznavao ju je
iz nekih putopisnih asopisa sa ilustracijama na kojima su se videla krda slobodnih
konja, nagi Indiosi okieni perukama, maljavi gauosi koji iznad glava zamahuju la-
som i kaievima s kuglicama.
Milioner Denoajer uvek se rado seao svog putovanja u Ameriku: etrdeset tri
dana plovidbe u malom i tronom brodu, koji je kripao kao staro gvoe, cvileo
kroz sve pukotine na najmanji udar mora i etiri puta se zaustavio da odmori mainu,
preputajui se milosti talasa i struja. U Montevideu je saznao za sve nedae koje
behu snale njegovu otadbinu, kao i da Imperija vie ne postoji. Oseti stid saznavi
da narod sam upravlja sobom, branei se uporno iza zidina Pariza. A on je pobegao!
Nekoliko meseci kasnije, dogaaji u Komuni uteie ga po pitanju njegovog bekstva.
Da je ostao tamo, ogorenost zbog nacionalne tragedije, njegovi pobratimski odnosi,
okruenje u kojem je iveo, sve bi ga navodilo na pobunu. U to vreme ve bi bio
streljan ili bi iveo u kolonijalnom garnizonu, kao mnogi njegovi stari drugovi.
Pohvali sebe zbog svoje odluke i prestade da razmilja o nevoljama svoje otadbine.
Potreba da se izbori za opstanak u stranoj zemlji, iji jezik ve bee poeo da ui, na-
vela ga je da se bavi iskljuivo samim sobom. Uzbudljiv i pustolovan ivot novog
naroda privukao ga je uprkos najrazliitijim poslovima i najbesmislenijim improvi-
zacijama. Oseao se snanim, tako neustraivim i punim samopouzdanja kakvo u
svom nekadanjem svetu nikada nije oseao. Sposoban sam za sve, razmiljao je,
samo ako mi daju dovoljno vremena da se uvebam. ak je bio i vojnik on, koji
je pobegao iz svoje zemlje da se ne bi latio puke i zadobio ranu u jednoj od mno-

28
gih borbi izmeu belih i obojenih na Istonoj obali.
U Buenos Ajresu ponovo je radio kao vajar. Grad se polako menjao, ruei okvi-
re velikog sela. Denoajer se nekoliko godina bavio ukraavanjem salona i fasada. Bio
je to naporan posao, ustaljen i unosan. Ali jednoga dana osetio je umor od te spore
zarade, koja je na dui rok mogla da mu donese samo osrednje bogatstvo. On je oti-
ao u Novi svet da bi se obogatio kao toliki drugi. I sa dvadeset sedam godina pono-
vo se bacio u avanturu, beei iz gradova i elei da iz utrobe netaknute prirode izvu-
e novac. Pokuao je da uzgaja kulture u umovitim predelima na severu, ali su mu
skakavci za nekoliko sati sravnili sve sa zemljom. Bio je trgovac stokom i samo s jo
dvojicom najamnika gonio krda mladih bikova i mula, prelazei u ile ili Boliviju
preko snenih pustara Anda. Zbog takvog ivota izgubio je predstavu o vremenu i
prostoru, putujui mesecima beskrajnim ravnicama. I taman kad bi mu se uinilo da
mu je bogatstvo nadomak ruku, odjednom bi sve izgubio zbog pogrenog prorauna.
Posle jedne od takvih propasti i obeshrabrenja, kad mu je ve bilo trideset godina,
stupio je u slubu kod bogatog veleposednika stoke, Hulija Madarijage.
Tog seoskog milionera upoznao je dok je kupovao stoku. On je bio panac koji
je kao mlad doao u tu zemlju, prilagoavajui se rado njenim obiajima i ivei kao
gauo, poto je kupio ogromne posede. U stvari, nazvali su ga Galicijac Madarijaga,
zbog njegovog porekla, iako je roen u Kastilji. Seljani su mu ispred prezimena sta-
vili titulu iz potovanja, vaniju od imena, nazivajui ga don Madarijaga.
Drue ree on jednoga dana Denoajeru, raspoloen, to kod njega bee
retkost u velikoj ste stisci. Nedostatak novca moe izdaleka da se namirie. Zato i
dalje ivite kao pseto? Posluajte me, abaru, i ostanite ovde. Ja ve zalazim u godi-
ne i treba mi neko da me odmeni.
Poto je Francuz sklopio dogovor s Madarijagom, vlasnici oblinjih imanja, koji
su iveli dvadeset ili dvadeset pet kilometara od velikog stonog poseda, zaustavljali
su na putu novog slubenika, proriui mu svakojake nezgode.
Neete dugo izdrati. Don Madarijagu niko ne podnosi. Izgubili smo raunicu
po pitanju njegovih slubenika. Tog oveka treba ubiti ili napustiti. Brzo ete vi otii.
Denoajer se ubrzo uverio da ima neke istine u tim ogovaranjima. Madarijaga je
imao nepodnoljivu narav; ali poto je oseao izvesne simpatije prema Francuzu, tru-
dio se da ga ne nervira svojom razdraljivou.
Ovaj abar zlata vredi govorio je, kao da eli da potkrepi svoje oduevljenje.
Volim ga jer je vrlo ozbiljan... Meni se takvi ljudi sviaju.
Ni sm Denoajer nije bio sasvim siguran u emu se sastoji ta ozbiljnost kojoj se
njegov gazda toliko divio, ali je potajno oseao ponos videvi kako je on prema svi-
ma grub, ak i prema svojoj porodici, dok bi mu u razgovoru s njim glas postajao
oinski strog.
Porodicu su sainjavali njegova supruga misi4 Petrona, koju je on zvao ina,5 i

29
dve erke, ve odrasle ene, koje behu zavrile kolu u Buenos Ajresu, ali su se po
povratku kui ponovo pomalo poseljaile. Madarijagino bogatstvo bilo je ogromno.
iveo je na selu otkako je stigao u Ameriku, kad belci nisu smeli da se nastanjuju
van naseljenih mesta iz straha od neustraivih domorodaca. Prvi novac zaradio je kao
hrabri trgovac, prevozei robu zaprenim kolima od bunkera do bunkera. Ubijao je
domoroce, oni su njega dva puta ranili, iveo je neko vreme kao zarobljenik i na kra-
ju se sprijateljio s jednim poglavicom. Od zarade je kupio zemlju, mnogo zemlje,
koju niko nije eleo zbog neizvesnosti i rizika, i posvetio se uzgajanju mladih bikova
koje je morao da brani pukom od razbojnika na panjacima. Kasnije se oenio svo-
jom enskinjom, mladom meleskinjom koja je hodala bosonoga, ali je dobila nekoli-
ko njiva od svojih roditelja. iveli su u gotovo divljem siromatvu na svojoj zemlji
koju su celu mogli da obiu za nekoliko dana hoda. Kasnije, kada je vlada proterala
domoroce prema granici i poela da prodaje zemljite bez vlasnika smatrajui
portvovanim patriotama sve koji su eleli da ga kupe Madarijaga je nastavio da
kupuje i kupuje po bagatelnoj ceni i sa dugim rokom otplate. Kupovanje zemlje i
uzgoj stoke bili su njegova ivotna misija. Ponekad, kad bi u s Denoajerom jahao te-
rajui konja u galop preko svojih nepreglednih polja, nije mogao da sakrije ponos.
Vidi, abaru. uo sam da tamo negde iznad tvoje zemlje postoje drave velii-
ne mojih poseda. Je li tako?
Francuz je odobravao... Madarijagini posedi bili su vei od mnogih kneevina.
To je veleposednika oduevljavalo.
Onda ne bi bilo neobino kad bi me jednoga dana proglasili za kralja. Zamisli,
abaru. Don Madarijaga Prvi! teta samo to bih bio i poslednji, jer enskinja ne eli
da mi rodi sina... Krava mlitava.
Glas o beskrajnim prostranstvima njegovih poseda i stonom bogatstvu prouo
se ak u Buenos Ajresu. Svi su znali Madarijagu po imenu, ali ga je malo njih videlo.
Kada bi odlazio u prestonicu, nije privlaio panju svojom sirovom spoljanou, u
pantalonama u kojima je izlazio i u polje, s ponom ogrnutim poput irokog ala,
ispod kojeg su upadljivo virili krajevi kravate, ukras na koji bi ga erke s tekom mu-
kom naterale, uzalud ga udeavajui s mnogo ljubavi kako bi bar donekle sauvao
izvesnu pristojnost.
Jednoga dana uao je u prodavnicu najbogatijeg trgovca u prestonici.
Gospodine, znam da su vam za Evropu potrebni junci, pa sam doao da vam
prodam nekoliko mladih grla.
Trgovac pogleda s visine bednog gaua. Mogao je da se pogaa s jednim od nje-
govih radnika; on ne gubi vreme na takve triarije. Ali ugledavi zajedljiv smeak na
licu seljaka, oseti znatielju.
A koliko to junadi imate za prodaju, dobri ovee?
Nekih trideset hiljada, gospodine.

30
 Vie nije morao nita da pita. Ustade od stola i ponudi mu stolicu ljubazno.
Vi ne moete biti niko drugi do gospodin Madarijaga.
Na usluzi Bogu i vama.
To je bio najvelianstveniji trenutak u njegovom ivotu. Ispred kancelarije
upravnika banke, inovnici mu prezrivo ponudie da sedne, sumnjajui da e se oso-
ba koja se nalazila s druge strane vrata udostojiti da ga primi. Ali im je unutra
odjeknulo njegovo ime, sm upravnik potra da mu otvori vrata. A siroti slubenik
ostade u udu uvi kako mu gauo govori u znak pozdrava: Doao sam da mi date
trista hiljada pezeta. Imam mnogo novca, i hteo bih da kupim parence zemlje da bih
ga uveao.
Svojom neobinom i protivrenom prirodom tlaio je stanovnike svojih poseda
surovom i dobroudnom tiranijom. Ne bi mogla da proe imanjem nijedna skitnica a
da je on grubo ne prihvati nakon samo nekoliko izgovorenih rei.
Mani se pria, prijatelju, viknuo bi kao da e da ga udari. U hladovini ima
jedno zaklano govee. Odseci i pojedi ta eli, pa se okrepi da bi mogao da nastavi
putovanje... Samo bez mnogo pria!
I okrenuo bi mu lea poto bi mu dao neto pezosa.
Jednoga dana, pojavio se sav besan jer je neki radnik neverovatno sporo zakuca-
vao gvozdenu ogradu za stubove. Svi ga potkradaju! Sledeeg dana je s dobroud-
nim smekom priao o znaajnoj sumi koju e morati da plati jer je sa svojom
firmom posluio kao garant svom poznaniku koji je bankrotirao: Jadnik! Gore je
proao nego ja!
Kad je jednom na putu naiao na kostur tek oglodane ovce, pomahnitao je od
besa. Nije to bilo zbog mesa. Glad ne poznaje zakone, a meso je stvorio Bog da bi
ga ljudi jeli. Ali da su barem ostavili kou! I komentarisao bi takvo zlo ponavljaju-
i neprekidno: Nemaju ljudi vere i ne pridravaju se dobrih obiaja. Drugom prili-
kom, pljakai su odneli meso od tri krave, ostavivi kou na videlu; a veleposednik
je govorio smeei se: Takve ljude volim: kad su asni i ne ine zlo.
Njegova snaga neumornog kentaura mnogo mu je pomogla u poslovima naselja-
vanja zemlje. Bio je hirovit, nasilan i izuzetno sposoban za vostvo, kao to su nje-
govi zemljaci nekoliko vekova ranije, osvajajui Novi svet, proistili domorodaku
krv. Oseao je istu naklonost kao panski osvajai prema obojenoj koi, kosim oima
i ekinjastoj kosi. Kad bi ga Denoajer video da tera konja u galop prema oblinjem
ranu pod kojekakvim izgovorima, pomislio bi: Ide da pronae novog najamnika da
mu obrauje zemlju sledeih petnaest godina.
Radnici sa imanja komentarisali su fiziku slinost nekih mladia koji su radili
isto to i drugi, od rane zore terajui konje u galop kako bi obavili razne poslove oko
napasanja stoke. Njihovo poreklo je bilo predmet neumesnih komentara. Nadzornik
Seledonio, melez od trideset godina, koga su uglavnom prezirali zbog sirove i
pohlepne prirode, takoe je donekle liio na svog gazdu.

31
 Skoro svake godine iznebuha bi se pojavila neka ena iz dalekih krajeva, neka
prljava i runa enskinja s napadnim ogrlicama, vodei za ruku meleia strastvenih
oiju. Traila bi da nasamo razgovara s vlasnikom; a kada bi se nala pred njim, pod-
setila bi ga na njegovo putovanje deset ili dvanaest godina ranije, kada je kupovao
pare zemlje s grlima.
Seate li se, gazda, da ste no proveli na mom ranu jer je reka nadolazila?
Gazda se niega nije seao. Samo mu je neki nejasan instinkt ukazivao na to da
ena govori istinu. Dobro, pa ta?
Gazda, evo njega... Bolje da odrasta pored vas nego negde drugde.
I pokazala bi mu malog meleza. Jo jedan, i ponuen s takvom jednostavnou...!
Nemaju ljudi vere i ne pridravaju se dobrih obiaja. S neoekivanom skromnou
kolebao bi se oko istinitosti eninih rei. Zato mora da znai da je ba njegovo...?
Meutim, sumnja ne bi dugo potrajala.
Ako je tako, odvedi ga tamo ostalima.
Majka bi odlazila spokojno, smatrajui da je detetu osigurana budunost, jer je
taj ovek, velikoduan u nasilju, bio velikoduan i u dobroinstvu. U krajnjem slua-
ju, njen sin e imati bar parence zemlje i dobro stado ovaca.
Ta usvajanja dece u poetku su izazivala bunt kod misije Petrone, jedine koju je
prihvatio za ceo ivot. Ali kentaur ju je primorao da u strahu uti kao zalivena.
Jo se usuuje da neto kae, kravo mlitava? ena koja mi je izrodila samo
ensku decu! Treba da te je sramota.
Ista ruka koja je iz depa nehajno izvlaila sveanj novanica i delila ih akom i
kapom ne vodei rauna o svoti, nosila je i bi vezan oko zgloba. Sluio mu je za i-
banje konja, ali ga je lako podizao i kada bi neki od nadniara na sebe navukao nje-
gov bes.
Tuem te zato to mi se moe govorio bi kao izgovor kad bi se malo smirio.
Jednoga dana, jedan koga je tukao ustuknuo je, hvatajui se za no na opasau.
Mene neete tui, gazda. Ja nisam roen na ovoj zemlji... Ja sam iz Korijentesa.
Gazda ostade zateen s podignutim biem.
Zbilja nisi roen ovde? Onda si u pravu; tebe ne smem da tuem. Evo ti pet pe-
zosa.
Kada je Denoajer doao na imanje, Madarijaga vie nije bio siguran na kome
moe da primenjuje svoju mo na nain starih Latina i da ga bije. Bilo ih je toliko da
ih je sve ee brkao. Francuz se divio otrom oku svoga gazde za poslove. Bilo je
dovoljno da samo nekoliko minuta posmatra stado od hiljada grla pa da tano pogodi
koliko ih je. Ravnoduno bi jahao oko ogromnog stada rogate stoke i papkara i
odjednom bi izdvojio neke ivotinje. Znao bi da su bolesne. S kupcem kakav je Ma-
darijaga, dodvoravanje i lukavstva prodavaca bila su potpuno uzaludna.
Njegova smirenost pred raznim nesreama takoe je bila zadivljujua. Sua bi

32
mu iznenada pokosila panjake prekrivajui ih uginulim kravama. Ravnica bi podse-
ala na opustoeno bojno polje. Na sve strane crne gomile; u vazduhu, gavranovi
koji krue nad panjakom, pristigli iz velikih daljina. A onda mraz: nagli pad tempe-
rature prekrio bi zemlju leevima. Deset hiljada ivotinja, petnaest hiljada, moda i
vie, nestalo bi bez traga.
ta u sad? govorio bi Madarijaga razoarano. Bez ovakvih nesrea, ova
zemlja bi bila raj... Sad je najvanije sauvati kou.
Grozio se oholih emigranata iz Evrope, novih obiaja siromanih ljudi, jer nije
raspolagao s dovoljno ruku da bi za kratko vreme odrao kou sa rtava i na hiljade
koa bilo bi izgubljeno, trulei zajedno s mesom. Zemlja bi se zabelela od kostiju po-
put gomila snega. Seljaii bi na stubove gvozdenih ograda kaili kravlje lobanje s
uvrnutim rogovima, seljaki ukras koji je podseao na povorku helenskih raga.
Sreom, ostaje zemlja dodao bi veleposednik.
Terao bi konja po svojim nepreglednim poljima, koja bi ozelenela s novim kia-
ma. Bio je jedan od prvih koji je netaknutu zemlju pretvorio u panjake, zamenjujui
divlju travu detelinom. Gde je ranije iveo jedan bik, sada bi ih bilo tri. Trpeza je
spremna rekao bi veselo. Idemo da potraimo nove goste. Kupovao bi po baga-
telnim cenama stoku izgladnelu u divljim poljima, i brzo je natovio na svojim
raskonim panjacima.
Jednoga jutra, Denoajer mu je spasao ivot. Bee zamahnuo biem prema jed-
nom nadniaru tek pridolom na imanje, koji je nasrnuo na njega s noem u ruci.
Madarijaga se branio zamahujui biem, uveren da e svakog asa biti smrtno ra-
njen, kada se pojavio Francuz i, izvadivi pitolj, savladao i razoruao protivnika.
Hvala ti, abaru! rekao je veleposednik, ganut. Prava si ljudina i moram da
ti se oduim. Od danas... sa mnom moe na ti.
Denoajeru nije bilo jasno kakvu je nadoknadu moglo da predstavlja ta bliskost u
obraanju. udnog li oveka! Pa ipak, neke naznake linog uvaavanja poboljale su
mu poloaj. Vie se nije hranio u upravnoj zgradi. Gazda je zahtevao da ubudue za-
uzme mesto za njegovim stolom. Tako se Denoajer zbliio s Madarijaginom porodi-
com.
Gospoa je bila nema figura u prisustvu svog supruga. Ustajala bi usred noi da
nadgleda doruak radnika, raspodelu dvopeka, kljuanje lonaca s kafom ili mate a-
jem. Pourivala je sluavke, brbljive i lenje, koje bi oas nestale u umarcima oko
kue. U kuhinji i pomonim prostorijama oseao se njen autoritet prave gazdarice;
ali im bi se zauo glas njenog mua, ona bi se povukla u svoju tiinu punu straho-
potovanja. Kada bi enskinja sela za sto, posmatrala bi ga okruglim oima, nepo-
minim kao u sove, pokazujui poniznu pokornost. Denoajer je doao do zakljuka
da je u tom nemom oboavanju bilo mnogo divljenja prema energiji s kojom je vele-
posednik skoro ve ezdesetogodinjak neumorno nastanjivao svoju zemlju.

33
 Njihove dve erke, Luisa i Elena, sa oduevljenjem su prihvatile stalnog gosta za
trpezom, koji je uspevao da unese ivost u jednoline razgovore za stolom, esto pre-
kidane oevim izlivima besa. A tu je bio i Pariz. Pariz!, uzdisala bi Elena, mlaa
erka, zurei u daljinu. I Denoajera bi pitale za savet kad god bi naruivale neto iz
prodavnica odee proizvedene u Buenos Ajresu.
Unutranjost kue odraavala je razliite sklonosti dveju generacija. Devojke su
imale salon sa skupocenim nametajem naslonjenim na ispucale zidove i
raskonim lampama koje se nikad nisu ukljuivale. Otac je svojom bahatou narua-
vao to okruenje koje su dve sestre uvale i oboavale. Tepisi bi izgledali tuno i ble-
do kad bi kentaurove izme na njima ostavile blatnjave tragove. Na pozlaenom sto-
lu odjednom bi se naao njegov bi. Sa klipova kukuruza rasipalo bi se zrnevlje po
svilenoj sofi na kojoj su samo gospoice sedele, prilino skrueno, kao da su se pla-
ile da je ne unite. Na samom ulazu u trpezariju nalazila se jedna vaga i Madarijaga
je pobesneo kad su ga erke zamolile da je odnese u ostavu. Nee on da se gnjavi i
ipi kad god treba da izmeri neko pare koe... U kuu je stigao klavir i Elena je sa-
tima vebala udarajui po dirkama s oajnikom upornou. Boju mu majku! Da
bar svira hotu6 ili perikon7! I otac bi, u vreme sijeste, odlazio da odrema na svom
ponu ispod oblinjih eukaliptusa.
Ta mlaa erka, kojoj je dao nadimak Romantiarka, bila je predmet njegovih
ala i razlog njegovog besa. Na koga se samo umetnula, s takvim sklonostima kakve
on i njegova sirota enskinja nikad nisu gajili?! Na klaviru su se nagomilavale notne
sveske. U jednom uglu glupavog salona, na nekoliko kutija od ambalae, od kojih
stolar bee napravio police za biblioteku, bile su poreane knjige.
Vidi, abaru rekao je Madarijaga. Sve sama poezija i romani. Obine buda-
latine! Vazduh!
On je imao svoju biblioteku, vaniju i velianstveniju, koja je zauzimala manje
mesta. U njegovoj radnoj sobi, ukraenoj karabinima, lasima i sedlima optoenim
srebrom, u jednom ormariu nalazili su se popisi imanja i razni spisi koje je velepo-
sednik prelistavao s ponosom.
Obrati panju i ue divote rekao bi Denoajeru dobacujui mu jednu svesku.
Bila je to istorija uvenih ivotinja dovedenih na imanje radi razmnoavanja i po-
boljanja grla; genealoko stablo, potvrde o plemenitosti svih ivotinja s pedigreom.
Mora da je samo on itao te papire, jer nije dozvoljavao da ih dotakne bilo ko iz po-
rodice. I s nataknutim naoarima sricao bi rodoslov svakog heroja iz stonog fonda:
Dajmond III, unuk Dajmonda I, koji je pripadao engleskom kralju, i sin Dajmonda
II, pobednika na svim takmienjima. Njegov Dajmond ga je kotao nekoliko hilja-
da, ali najbolji konji na imanju, koji su se prodavali za basnoslovne sume, bili su nje-
govi potomci.
Bio je pametniji od nekih ljudi. Samo to nije govorio. To je onaj prepariran

34
pored ulaza u salon. Devojke su htele da ga izbacim odande... Samo neka ga pipnu!
Prvo bih izbacio njih!
Zatim bi nastavio da ita rodoslov jedne dinastije bikova, u kojoj su svi imali ime
i u nastavku rimski broj, ba kao kraljevi; ivotinje koje je tvrdoglavi veleposednik
kupovao na velikim vaarima u Engleskoj. Nikada nije bio tamo, ali je koristio ka-
blogram da bi se funtama sterlinga borio s britanskim vlasnicima koji su eleli da
takva znamenja ostanu u njihovoj otadbini. Zahvaljujui takvim rasplodnim grlima,
koja su prelazila okean s istim udobnostima kao putnici milioneri, mogao je da izlae
na takmienjima u Buenos Ajresu svoje junce, koji su bili kule od mesa, jestivi slo-
novi s etvrtastim i glatkim slabinama kao nogari nekog stola.
Ovo neto predstavlja, zar ne, abaru? Ovo vredi vie nego sve knjige s mesei-
nom, jezerima, ljubavnicima i ostalim besmislicama koje moja Romantiarka stavlja
na zidove da sakupljaju prainu.
I pokazivao mu je poasne diplome koje su ukraavale radnu sobu, bronzane pe-
hare i ostali slavan nakit koji su deca pedigriranih osvojila na takmienjima.
Luisa, starija erka zvana ia, uivala je vie potovanja od svog oca. To je
moja sirota enskinja govorio bi dobroduna i vredna kao ja, ali gospodstvenija.
To s gospodstvom Denoajer je odmah prihvatao, a ipak mu se izraz inio nepotpu-
nim i slabim. Ali ono to nikako nije mogao da prihvati bilo je da ta bledunjava i
skromna devojka, s krupnim crnim oima i osmehom detinjaste zloe, ima ikakve fi-
zike slinosti s uvaenom gospoom koja joj je podarila ivot.
Velika zabava za iu bila je nedeljna misa. Putovala bi skoro pet kilometara do
najblieg sela, da se vidi s ljudima s drugih poseda. Koije koje su vukla etiri konja
odvezle bi gospou i gospoice obuene u najnovije haljine i eire pristigle iz Evro-
pe preko prodavnica u Buenos Ajresu. Na iin zahtev, Denoajer je iao s njima,
preuzimajui uzde od koijaa. Otac bi ostao da obie polja u nedeljnoj samoi, da
bolje sagleda propuste svojih ljudi. Bio je veliki vernik: Vera i dobri obiaji. Ali
ovek koji je dao na hiljade pezosa za izgradnju oblinje crkve nije smatrao da je u
obavezi da potuje obiaje kao ostali dokoliari.
Tokom nedeljnog ruka, dve gospoice bi komentarisale uspene mladie iz sela
i sa susednih imanja koji su se zaustavljali na ulazu u crkvu da bi njih gledali.
Ne zanosite se, devojke! govorio bi otac. Vi mislite da vas ele zbog vae
lepote? Tim bestidnicima je stalo samo do pezosa starog Madarijage; a im bi vas
dobili, verovatno bi vas svakodnevno mlatili.
Na imanje su dolazili mnogi gosti. Ponekad su to bili mladii iz okoline, koji bi
dojahali na vatrenim konjima izvodei jahake arolije. Sluili su se najneuverljivi-
jim izgovorima da bi videli don Hulija i koristili priliku da porazgovaraju sa iom i
Elenom. Nekad bi to bili gospodiii iz Buenos Ajresa, koji su na imanju traili
smetaj, govorei da su u prolazu. Don Madarijaga bi gunao:

35
 Jo jedan sin tamo nekog koji dolazi po pezose Galicijca! Ako brzo ne ode, ja
u... najuriu ga motkom.
Ali pretendent se ne bi dugo zadrao, uplaen gazdinim neprijateljskim utanjem.
To utanje bi potrajalo zabrinjavajue dugo, ak i kad gosti odu s poseda. Madarijaga
bi se zadubio u misli, i svi u porodici, ukljuujui i Denoajera, sa strahopotovanjem
su trpeli njegovo utanje. Jeo bi zlovoljno, pognute glave. A onda bi odjednom podi-
gao pogled i posmatrao iu, potom Denoajera, da bi se na kraju zagledao u svoju
suprugu, kao da e joj zatraiti da mu podnese izvetaj.
Romantiarka za njega nije postojala. I ne samo to, uputio bi joj ironian prekor
kad god bi je video kako u sumrak stoji kraj vrata posmatrajui horizont uaren od
zalazeeg sunca, s laktom naslonjenim na arku od vrata i nadlanicom na obrazu, kao
neka beloputa dama koja eka viteza iz svojih snova da doe po nju na belom konju.
Denoajer je ve pet godina proveo u kui, kada je jednoga dana iznenada uao u
gazdinu radnu sobu, s odlunou plaljivaca koji je doneo neku vanu odluku.
Don Hulio, ja odlazim, i elim da izravnamo raune.
Madarijaga ga pogleda prepredeno. Odlazi? A zato? Ali uzalud je po-
navljao svoje pitanje. Francuz se upetljao u niz nesuvislih objanjenja. Odlazim;
moram da idem.
Ah, lupeu jedan, lani proroe! vikao je veleposednik gromkim glasom.
Ali Denoajer se nije osvrtao na uvrede. Mnogo puta je ve uo od svog gazde iste
rei kada bi komentarisao neto smeno ili kad bi se cenkao s kupcima stoke.
Ah, lupeu jedan, lani proroe! Misli da ne znam zato eli da ode? Misli
da stari Madarijaga nije video kako merka moju erku, mrtvo puvalo, da vas nije vi-
deo kako se etate drei se za ruke, u prisustvu sirote enskinje, slepe kod oiju?
Nije ti to lo potez, abaru. Zahvaljujui tome, prisvojie polovinu pezosa od Gali-
cijca, i ve moe da kae da si uspeo u Americi.
I dok je tako vikao, bolje rei urlao, dograbio je bi i vrhom poeo da zadaje
sitne udarce svom upravitelju po stomaku, s upornou koja se mogla smatrati
simpatinom koliko i neprijateljskom.
Zato sam i doao da se pozdravim ree Denoajer ponosito. Znam da je to
besmislena strast, zato i elim da odem.
Gospodin odlazi! nastavi da vie veleposednik. Gospodin misli da ovde
moe da radi ta hoe! Ne, gospodine; ovde niko ne zapoveda osim starog Madarija-
ge, a ja ti nareujem da ostane... Ah, te ene! Slue samo da zavade mukarce! A
kao da bez njih ne bismo mogli da ivimo!
utke se ushoda po sobi, kao da su ga poslednje rei navele da razmilja o neem
dalekom, potpuno drugaijem od onoga to do tada bee izgovorio. Denoajer zabri-
nuto pogleda u bi koji je ovaj i dalje drao u ruci. ta ako pokua da ga izbiuje,
kao nadniare? Razmiljao je da li da se suprotstavi oveku koji je prema njemu odu-

36
vek bio blagonaklon ili da kriom pobegne kad mu ovaj ponovo okrene lea, no ve-
leposednik se odjednom nacrta ispred njega.
Ti je zaista voli... zaista? upita. Da li si siguran da i ona voli tebe? Dobro
razmisli ta e rei, jer u ljubavi ima mnogo lai i slepila. I ja sam, kad sam se e-
nio, bio lud za mojom enskinjom. Da li se zaista volite? Onda dobro; vodi je,
prokleti abaru, neko e je ionako odvesti, i samo da ti se ne pretvori u mlitavu kravu
kakva je njena majka... Da vidimo da li e mi imanje napuniti unucima.
I izgovorivi tu svoju elju, ponovo postade onaj veliki proizvoa ljudi i ivoti-
nja. Onda, kao da je smatrao neophodnim da objasni svoj stav, dodade:
Sve ovo inim zato to te volim; a volim te zato to si ozbiljan.
Francuz se ponovo iznenadi, ne znajui u emu se ogleda ta ozbiljnost koju on
toliko ceni.
Kada se oenio, Denoajer se setio svoje majke. Da njegova stara moe da vidi
ovaj preokret njegove sudbine! Ali majka mu bee umrla godinu dana ranije, veruju-
i da je njen sin neizmerno bogat jer joj je svakog meseca slao sto pedeset pezosa,
neto malo vie od trista franaka, odvajajui od plate koju je dobijao na imanju.
Njegov ulazak u Madarijaginu porodicu posluio je ovome da vodi manje rauna
o poslovima.
Vukao ga je grad, privlaei ga nepoznatim arima. S prezirom je govorio o e-
nama sa sela, prljavim enskinjama, kojih se gnuao. Odbacio je odeu seoskog ko-
njanika i s detinjim oduevljenjem epurio se u odelima koja je za njega io jedan
kroja iz prestonice. Kad bi Elena poelela da krene s njim u Buenos Ajres, on bi se
branio izgovarajui se zamornim poslovima. Ne; ii e ti ve sa svojom majkom.
Za sudbinu polja i stoke nije strahovao. Njegovo bogatstvo, kojim je upravljao
Denoajer, bilo je u dobrim rukama.
Ovaj je izuzetno ozbiljan govorio bi u trpezariji, pred okupljenom porodicom.
Ozbiljan koliko i ja... Ovome se niko ne smeje.
I Francuz je konano mogao da nasluti da njegov tast, govorei o ozbiljnosti,
misli na vrstinu njegovog karaktera. Prema Madarijaginoj spontanoj izjavi, od prvih
dana provedenih s Denoajerom mogao je kod njega da otkrije narav slinu svojoj,
moda jo postojaniju i vru, ali bez krajnosti i hirovitosti. Zbog toga je bio izu-
zetno blagonaklon prema njemu, predoseajui da bi sukob izmeu njih dvojice bio
nepopravljiv. Jedini uzrok njihovih neslaganja bili su trokovi koje je Madarijaga
odredio u ranijim vremenima. Otkako je zet upravljao imanjem, poslovi su kotali
manje i ljudi su vie radili. I to bez vike, bez tekih rei, dovoljni su bili njegovo pri-
sustvo i kratka nareenja.
Starac je bio jedini koji mu se suprotstavljao da bi odrao hirovit sistem tapa i
argarepe. Protivio se pedantnom i mehanikom redu, uvek istovetnom, bez imalo
preterane samovolje u dobronamernoj strogosti. Kod Denoajera su esto dolazili neki

37
od nadniara meleza, kod kojih je nazirao otvorenu pakost zbog njegove bliskosti s
veleposednikom. Gazdiiu: stari gazda kae da mi date pet pezosa. Gazdii bi ga
odbio, i nedugo nakon toga pojavio bi se Madarijaga, van sebe od besa, ali birajui
rei, imajui u vidu da je njegov zet ozbiljan koliko i on.
Mnogo te volim, sine, ali ovde niko ne moe da zapoveda mimo mene... Eh,
abaru! Isti si kao svi tvoji zemljaci: svaki cent koga se doepate stisnete toliko jako
da on vie ne vidi svetlost dana, makar vas razapinjali na krst... Jesam li rekao pet
pezosa? Dae mu deset. Tako ja kaem, i gotova pria.
Francuz bi platio, sleui ramenima, dok bi njegov tast, zadovoljan uspehom, be-
ao u Buenos Ajres. Dobar je oseaj bio utvrditi da imanje jo uvek pripada Gali-
cijcu Madarijagi.
S jednog od svojih putovanja vratio se s pratiocem: mladim Nemcem koji je, po
njegovom miljenju, znao sve i mogao za sve da poslui.
Njegov zet mnogo radi. Karl Hartrot e mu pomoi u knjigovodstvu. I Denoajer
je to prihvatio, osetivi nakon nekoliko dana potovanje prema novom radniku.
To to su pripadali dvema neprijateljskim dravama nije nita znailo. Svuda ima
dobrih ljudi, a taj Karl je bio podreeni vredan potovanja. Drao se na odstojanju od
sebi jednakih, ali je prema podreenima bio neumoljiv i vrste ruke. Sve svoje spo-
sobnosti usredsredio je na posao i divljenje prema onima koji su bili iznad njega.
im bi Madarijaga otvorio usta, Nemac bi klimao glavom unapred potvrujui nje-
gove rei. Ako bi rekao neto duhovito, smeh bi mu bio zaprepaujue gromak. Pre-
ma Denoajeru se ponaao uzdrano i posveeno, radei neumorno satima. im bi ga
video da ulazi u kancelariju, skoio bi sa stolice zauzimajui krut vojniki stav. Za
njega je sve bio u stanju da uini. Za svoj gro je uhodio osoblje, prijavljujui njiho-
ve propuste i greke. Takve usluge nisu oduevljavale njegovog neposrednog efa,
ali mu je na njima bio zahvalan, smatrajui ih dokazom njegove zainteresovanosti i
zalaganja za posao.
Stari veleposednik se hvalio svojim izborom kao pravom malom pobedom, ude-
i za tim da mu i zet oda priznanje.
Mladi je izuzetno koristan, zar ne? Ovi gringosi iz Nemake dobri su radnici,
znaju mnogo toga i nisu skupi. A kako su samo disciplinovani! Koliko skromni! ao
mi je to u ti ovo rei, abaru, ali izabrali ste loeg neprijatelja. Teko je s njima bo-
riti se.
Denoajer je odgovarao ravnoduno. Njegova otadbina bila je daleko, a takoe i
Nemeva. Da vidimo da li bi se vratili tamo! Ovde su njih dvojica Argentinci i treba
da razmiljaju o ovdanjim stvarima, a ne da se bave prolou.
Osim toga, nimalo nisu ponosni! nastavi Madarijaga ironino. Svaki taj
gringo, kad je prodavac u prestonici, isti prodavnicu, priprema hranu, vodi knjigo-
vodstvo, prodaje robu, pie na maini, govori etiri-pet jezika i, ako treba, pravi

38
drutvo gazdinoj prijateljici kao da je velika gospoa... i sve to za dvadeset pet pezo-
sa meseno. Ko moe da se bori s takvim ljudima! Ti si, abaru, kao ja... veoma
ozbiljan i umro bi od gladi pre nego to bi preao preko nekih stvari. Zbog toga ti ka-
em da su zastraujui.
Nakon kraeg razmiljanja, veleposednik dodade:
Moda oni i nisu tako dobri kako se predstavljaju. Trebalo bi videti kako se
ophode prema onima ispod sebe. Moda se samo pretvaraju da su takvi, a kada
osmehom odgovore na udarac, u sebi pomisle: Doi e i mojih pet minuta, i vratiu
ti trostruko.
Potom kao da se pokajao zbog svojih rei.
U svakom sluaju, ovaj Karl je sirotan, nesrenik koji, im ja neto kaem, zine
kao da e progutati muvu. On tvrdi da je iz ugledne porodice, ali s tim gringosima se
nikad ne zna! Sve polumrtve od gladi, kada dou u Ameriku, mi prihvatamo oberu-
ke.
S ovim je Madarijaga bio na ti od prvog trenutka, ne iz zahvalnosti, kao s Deno-
ajerom, ve da bi mu pokazao njegovu inferiornost. I njega je uveo u svoju kuu, ali
samo da bi mlaoj erki drao asove klavira. Romantiarka se u predveerje vie
nije smetala kraj vrata da posmatra zalazak sunca. Karl bi, kada zavri svoj posao u
administraciji, doao u veleposednikovu kuu i seo pored Elene, koja je udarala po
dirkama s upornou vrednom svake hvale. Pred kraj asa, Nemac bi, pratei sebe na
klaviru, pevao odlomke od Vagnera, od kojih bi Madarijaga zadremao u fotelji s ja-
kom paragvajskom cigarom zalepljenom za usne.
Elena bi u meuvremenu sa sve veim zanimanjem posmatrala gringo pevaa.
On nije bio princ iz snova kakvog eka jedna bela dama. Bio je takorei sluga,
imigrant plave kose s crvenkastim odsjajima, punaak, malo potei i s teleim pogle-
dom u kojem se odraavao veiti strah da ne razljuti svoje efove. Ali, dan za danom,
polako je u njemu pronalazila neto to je menjalo njene prve utiske: Karlovu ensku
beloputost iza lica i ruku preplanulih od sunca; sve upeatljivije brkove; spretnost
kojom se penje na konja; njegovo trubadursko dranje dok bi pomalo priguenim te-
norom pevuio senzualne romanse, s reima koje ona nije mogla da razume.
Jedne noi, za vreme veere, vie nije mogla da se uzdri i s beskrajnim ushie-
njem izjavila je da je dola do velikog otkria:
Tata, Karl je plemi. Potie iz veoma ugledne porodice.
Veleposednik se nije obazreo na njene rei. Tih dana zaokupljale su ga druge bri-
ge. Ali tokom veeri oseti potrebu da na nekoga istrese sav nakupljen bes koji ga je
iznutra izjedao od poslednjeg putovanja u Buenos Ajres, i on prekide pevaa.
Sluaj, gringo, kakve su to prie o plemikom poreklu i ostale budalatine koji-
ma devojici puni glavu?
Karl ostavi klavir i uspravi se da odgovori. Pod uticajem tek otpevane pesme, u
njegovom ponaanju bilo je neega to je podsealo na Loengrina u trenutku otkriva-

39
nja najvee tajne svog ivota. Njegov otac bio je general Fon Hartrot, jedan od po-
monih voa u ratu sedamdesetih. Car ga je nagradio plemikom titulom. Jedan od
njegovih strieva bio je lini savetnik pruskog kralja. Njegova starija braa bili su
oficiri u povlaenim pukovima, a on je potezao sablju kao porunik.
Madarijaga ga prekinu, iznerviran tolikim velianjem. Lai... budalatine...
vazduh. Priati njemu o plemstvu gringosa! Evropu je napustio vrlo mlad da bi se
prikljuio narodnim revolucijama u Americi i, mada mu je plemstvo delovalo kao
neto zastarelo i neshvatljivo, smatrao je da je jedino autentino i dostojno potova-
nja ono u njegovoj zemlji. Gringosima je pripadalo prvo mesto po pitanju pronalaska
maina, brodova, odgajanja skupih ivotinja; ali svi grofovi i markizi gringerije de-
lovali su mu kao prevaranti.
Sve same lai ponovi. Niti u tvojoj zemlji ima plemstva, niti svi zajedno
moete da skupite pet pezosa. Da ste ih imali, ne biste dolazili ovamo da se prehrani-
te, niti biste slali ene koje aljete, a koje su... zna ti odlino ta su one, ba kao i ja.
Na Denoajerovo zaprepaenje, Nemac prihvati tu opasku skrueno, potvrujui
poslednje gazdine rei.
Ako je sve to istina nastavi Madarijaga neumoljivo sve te budalatine oko
titula, sablji i uniformi, zato si, onda, doao ovamo? ta si, kog avola, uradio u
svojoj zemlji pa si morao da doe ovamo?
Sada Karl spusti glavu, zbunjen i zamuckujui. Tata... tata preklinjala je Ele-
na. Jadniak! Kako ga poniavaju samo zato to je siromaan! I oseti duboku
zahvalnost prema svom zetu, videvi da die glas ne bi li odbranio Nemca.
Ali ja potujem ovog momka! ree Madarijaga u znak izvinjenja. Samo
sam besan na one iz njegove zemlje.
Kada je nekoliko dana kasnije Denoajer otputovao u Buenos Ajres, shvatio je
starev bes. Nekoliko meseci on je bio pokrovitelj jedne sopranistkinje nemakog
porekla, koju je u Americi zaboravilo neko italijansko pevako drutvo. Ona mu je
preporuila Karla, svog nesrenog zemljaka, koji je, nakon to je obiao razne ame-
rike zemlje bavei se najrazliitijim poslovima, iveo s njom u svojstvu kantautora.
Madarijaga je sa zadovoljstvom troio na hiljade pezosa na nju. S mladalakim zano-
som prihvatio je taj nov nain ivota pun gradskih ari, dok jednoga dana nije otkrio
da Nemica u njegovom odsustvu vodi dvostruki ivot i podsmeva mu se iza lea s
parazitima iz svoje druine, a onda je pobesneo i zauvek otiao, ostavivi kr i lom
za sobom.
Poslednja avantura u njegovom ivotu! Denoajer je naslutio to samoodricanje
kada je gazda prvi put priznao koliko mu je godina. Nema nameru da se vraa u
prestonicu. Tamo je sve la! ivot na selu, u krugu porodice, i svesrdno pomaganje
sirotinji, to je jedino to ima smisla. Strani kentaur govorio je glasom punim idiline
nenosti i vrste odlunosti svojih ezdeset pet godina, neosetljiv pred iskuenjima.

40
 Nakon scene s Karlom, ovome se poveala plata jer je gazda kao i uvek pribegao
velikodunosti kao izvinjenju za svoje nasilniko ponaanje. Ipak, nije mogao da za-
boravi priu o njegovom plemikom poreklu, koja mu je davala povoda za nove ale
i podsmevanja. Ta hvalisava pria bee ga podsetila na genealoka stabla rasplodnih
ivotinja s njegovog imanja. Nemac ima pedigre, i od tada mu je pripisao nadimak
Pedigrejac.
Dok bi u letnjim noima sedeo ispod kune strehe, padao bi u patrijarhalan za-
nos razmiljajui o svojoj porodici okupljenoj oko njega. Nonu tiinu upotpunjavali
su zujanje insekata i kreket aba. Sa udaljenih imanja dopirale su pesme nadniara
koji su pripremali veeru. Bila je sezona etve i velike grupe emigranata nastanjivale
su se na imanju radi obavljanja vanrednih poslova.
Madarijaga je upoznao tune dane ratova i nasilja. Seao se poslednjih godina
Rosasove tiranije, kojima je prisustvovao po dolasku u zemlju. Prebrojavao je razne
nacionalne i provincijalne revolucije u kojima je uestvovao, da se ne bi izdvajao od
svojih suseda, koje je nazivao rajom. Ali sve je to prolo i vie se nee vratiti. Nastu-
pila su vremena mira, rada i obilja.
Vidi, abaru govorio je, terajui oblacima dima od cigare komarce koji su mu
leteli oko glave. Ja sam panac, ti si Francuz, Karl je Nemac, moje erke
Argentinke, kuvar Rus, njegov pomonik Grk, glavni nadniar Englez, enskinje iz
kuhinje neke su odavde, druge Galicijke ili Italijanke, a meu nadniarima ima ih s
konca i konopca... I svi ivimo u miru! U Evropi bismo se verovatno sada ve tukli,
ali ovde smo svi prijatelji.
I uivao je sluajui pesme radnika: tune italijanske pesme praene zvucima
harmonike, panske i kreolske gitariste uz pratnju boanskih glasova koji su pevali o
ljubavi i smrti.
Ovo je Nojeva barka ree veleposednik.
Hteo je da kae Vavilonska kula, pomisli Denoajer, ali za starca sve je to bilo jed-
no isto.
Ja mislim nastavi da je nama ovako zato to u ovom delu sveta nema kralje-
va i ima vrlo malo vojske, tako da ljudi razmiljaju samo o tome kako da to bolje
ive zahvaljujui svom radu. Ali isto tako mislim da ivimo u miru jer svega ima u
izobilju i za svakog ima dovoljno... Kakav bi haos nastao da je hrane manje nego lju-
di!
Ponovo zauta udubivi se u misli, da bi malo kasnije dodao:
Bilo kako bilo, treba priznati da se ovde ivi mirnije nego na drugom kraju sve-
ta. Ljudi se cene po onome koliko vrede i udruuju se ne razmiljajui o tome ko
odakle potie. Mladii ne idu u oporu da ubijaju druge mladie koje i ne poznaju i
iji je jedini greh to su roeni u susednom selu... ovek je, odakle god da je, krvo-
lona zver, to priznajem; ali ovde jede, ima dovoljno zemlje da se prui i dobar je,

41
dobar kao sit ker. Tamo ih je previe, ive u gomilama, smetaju jedni drugima, hrane
nema dovoljno i lako pobesne. iveo mir, abaru, i spokojan ivot! Tamo gde se o-
vek osea dobro i gde nema opasnosti da e ga neko ubiti bez razloga, tamo se nalazi
njegova prava zemlja.
A kao odjek razmiljanja grubog seljaka, Karl je, sedei u salonu za klavirom,
pevuio u pola glasa Betovenovu himnu: Pevajmo u slavu radosti ivota; pevajmo u
slavu slobode. Nikad ne slai i ne izdaj svog blinjeg, makar ti za to ponudili najvii
presto na zemlji.
Mir! Nekoliko dana kasnije, Denoajer se s gorinom setio tih starevih zabluda.
Rat, domai rat, buknuo je u idilinom okruenju poseda. Gazdiiu, brzo, stari
gazda je zgrabio no i hoe da ubije Nemca! I Denoajer istra iz svoje radne sobe,
zauvi glas jednog seljaka. Madarijaga je jurio Karla s noem u ruci, gurajui sve
koji su pokuali da mu stanu na put. Samo je on mogao da ga zaustavi i da mu otme
oruje.
Taj bezoni Pedigrejac! urlao je starac pomodrelih usana, otimajui se iz
stiska svog zeta. Svi ti nasmrt izgladneli misle da tek tako mogu da dou u ovu
kuu i odvedu moje erke i uzmu moje pezose... Pusti me, uje li? Pusti me da ga
ubijem!
I od silne elje da se oslobodi, izvinjavao se Denoajeru. Njega je prihvatio za
zeta jer mu se dopao, skroman je, astan i... ozbiljan. Ali onaj pedigrirani peva,
razmetljivac...! ovek koga je izvukao... nee ni da kae odakle! A Francuz, znajui
isto koliko i on za njegove prvobitne odnose s Karlom, pretvarao se da ga ne razume.
Poto Nemac ve bee pobegao, veleposednik je najzad dozvolio da ga odvue
do njegove kue. Govorio je da e da izlema Romantiarku, kao i onu drugu enski-
nju, zato to nita ne shvataju. Bio je zatekao svoju erku u prisnom zagrljaju s
gringom u oblinjem umarku, dok su se ljubili.
Doao po moje pezose! urlao je. Hoe brzo da zagospodari Amerikom pre-
ko lea Galicijca, i otud toliko poniznosti i toliko pesme i sve to plemstvo. Laovi-
na...! Muziar!
I uporno je ponavljao to muziar!, kao da se u tu re slio sav njegov prezir.
Denoajer, vrst i odmeren na reima, razreio je sukob. Romantiarka, zagrljena
s majkom, sklonila se u gornji deo kue. Zet joj je sauvao lea; ali uprkos tome,
oseajna Elena grcala je u suzama razmiljajui o Nemcu: Jadnik! Svi su protiv nje-
ga!. Za to vreme, Denoajerova ena je zadravala oca u njegovom kabinetu, koriste-
i sav svoj uticaj razumne erke. Francuz je otiao da potrai Karla, koji se jo ne
bee oporavio od jezivog iznenaenja, i dao mu jednog konja da odmah ode do naj-
blie eleznike stanice.
Udaljio se od poseda, ali nije dugo ostao sm. Nekoliko dana kasnije, Romanti-
arka je krenula za njim... Izolda, ena belih ruku, krenula je u potragu za vitezom

42
Tristanom.
Madarijagino oajanje nije bilo nasilno i buno, kako je oekivao njegov zet.
Prvi put ga je video da plae. Njegova krepka i vesela starost naglo je iezla. Za sat
vremena kao da je ostario deset godina. Kao neko dete, naborano i drhtavo, zagrlio je
Denoajera, ovlaivi mu vrat suzama.
Odveo ju je! Sin strane... valjivac ju je odveo!
Ovoga puta nije svalio svu krivicu na svoju enskinju. Plakao je zajedno s njom i,
kao da je eleo da je utei javnim priznanjem, nekoliko puta je ponovio:
To je zbog mojih grehova... Sve je to zbog mojih stranih grehova.
Za Denoajera je nastupio period velikih tekoa i neprilika. Begunci su ga pro-
nali prilikom jedne od njegovih poseta prestonici, traei od njega da im pomogne.
Romantiarka je plakala, tvrdei da samo njen zet, najvei kavaljer na svetu, moe
da je spase. Karl je gledao u njega kao veran pas koji se uzda u svog gospodara. Ti
susreti su se ponavljali prilikom svakog njegovog putovanja. Kasnije, kada bi se vra-
tio na imanje, zaticao bi starca neraspoloenog i utljivog, zagledanog ispred sebe,
kao da posmatra neto za ostale nevidljivo, i naprasno izjavljujui: To je kazna,
kazna za moje grehe. Seanje na njegove prve susrete s Nemcem, pre nego to ga je
doveo na posed, muilo ga je zbog grie savesti. Ponekad bi predvee osedlao konja
i poterao ga u galop do najblieg sela. Vie nije iao da trai gostoljubiva imanja.
Bilo mu je potrebno da provede neko vreme u crkvi i nasamo razgovara sa svetakim
kipovima koji su tu bili samo za njega, poto je on platio njihovo postavljanje... Sve
mojom krivicom, mojom stranom krivicom.
Ali uprkos njegovom kajanju, Denoajer se mnogo namuio da bi s njim postigao
dogovor. Kad mu je pomenuo da bi odnosi s beguncima trebalo da se dovedu u red
kako bi lake obavili neophodne formalnosti oko venanja, nije mu dozvolio da
nastavi. Radi ta god hoe, ali njih nemoj da mi pominje. Prolo je mnogo mese-
ci. Jednoga dana, Francuz prie obavijen velom tajne. Elena je dobila sina i dali su
mu ime Hulio, po vama.
A ti, beskorisni stvore prodera se veleposednik i tvoja mlitava krava ivite
mirno, i niste mi podarili unuka... E, abaru! Zato nam Nemci uvek zajau na vrat.
Eto, vidi: taj razbojnik ima sina, a ti, nakon etiri godine braka... nita. Treba mi
unuk, jel ti jasno?
I da bi se uteio to nema dece u svom domu, odlazio je na posed nadzornika Se-
ledonija, gde bi se gomila meleia okupila oko starog gazde, uplaeni i puni nade.
Iznenada je umrla enskinja. Sirota misi Petrona otila je neprimetno, kao to je
i ivela, trudei se da i u poslednjem asu izbegne bilo kakvo suprotstavljanje muu,
molei ga pogledom da joj oprosti to e mu svojom smru izazvati neprijatnosti.
Elena se pojavila na imanju da bi videla telo svoje majke, a Denoajer, koji je vie od
godinu dana pomagao beguncima svekru iza lea, iskoristio je priliku da obuzda nje-

43
gov bes.
Opratam joj ree veleposednik nakon dueg opiranja. To inim zbog sirote
pokojnice i zbog tebe. Neka ostane na imanju i neka sa sobom povede i onog bezo-
nog gringa.
Nikakav odnos. Nemac e raditi pod Denoajerovim nadzorom, a njih dvoje e i-
veti u upravnoj zgradi, kao da nisu lanovi porodice. Karlu se uopte nee obraati.
Ali im ga je video, obratio mu se sa vi, izdajui mu nareenja osorno, kao to bi
i svakom strancu. Kasnije je prolazio pored njega kao da ga ne poznaje. Kad bi u
svojoj kui zatekao Elenu sa starijom sestrom, takoe bi samo produio. Uzalud je
Romantiarka, izobliena od trudnoe, koristila svaku priliku da pred njega stavi
svog maliana, zvonko ponavljajui njegovo ime: Hulio... Hulio.
Sina jednog gringa muziara, belog poput odranog jareta i s kosom boje arga-
repe, oni ele da mi poture za unuka... Radije bih one Seledonijeve.
I kao jo vei dokaz svog protivljenja, uao bi u nadzornikovu kuu, delei de-
urliji pune ake pezosa.
Sedam godina nakon venanja, Denoajerova ena je osetila da e postati majka.
Njena sestra je imala ve troje dece. Ali ta su ona znaila za Madarijagu u poree-
nju s unukom koji je trebalo da se rodi? Bie muko, rekao je samouvereno, jer je
to ono to mi treba. Zvae se Hulio i elim da lii na moju sirotu pokojnicu. Od
smrti svoje supruge, vie je nije nazivao enskinja, jer je oseao neto nalik na
posthumnu ljubav prema toj sirotoj eni koja ga je toliko trpela celog ivota, uvek
povuena i utljiva. Sirota moja pokojnica, govorio bi veleposednik svaki as u
razgovoru, opsednut griom savesti.
elje su mu se ispunile. Luisa je rodila deaka koji je dobio ime Hulio i mada
crtama lica, koje su se jo samo nazirale, nije naroito liio na svoju baku, imao je
crnu kosu i oi i blago tamnoput ten. Dobro doao! Ovo je pravi unuk.
I s radosnom velikodunou dozvolio je Nemcu da ue u kuu da bi prisustvo-
vao krtenju.
Kada je Hulio Denoajer imao etiri godine, deda ga je na konju vodio u obilazak
celog imanja, smetajui ga ispred sebe na sedlo. Iao bi od rana do rana da bi ga
pokazao rulji bakarnog tena, kao neki stari monarh koji pokazuje naslednika krune.
Kasnije, kada je unuk nauio teno da govori, satima je razgovarao s njim u senci
eukaliptusa. Kod starca su poeli da se primeuju znaci demencije. Jo ne bee izla-
peo, ali je njegova agresivnost poprimala detinjast karakter. ak i u najveim izlivi-
ma nenosti pribegavao je protivrenostima, traei nain da zlostavlja svoje blinje.
Doi ovamo, lani proroku! govorio bi svom unuku. Ti si abar.
Hulio bi protestvovao kao da ga to vrea. Majka ga je nauila da je Argentinac, a
otac mu je savetovao da tome doda i da je panac, da bi udovoljio dedi.
Dobro, onda; ako nisi abar nastavljao bi veleposednik onda vikni: Dole
Napoleon!.

44
 I osvrtao bi se oko sebe da vidi da li je Denoajer u blizini, verujui da e ga time
silno naljutiti. Ali zet bi samo produio, sleui ramenima.
Dole Napoleon! govorio bi Hulio.
I odmah bi pruao ruku, dok bi deda pretraivao po svojim depovima.
Karlova deca, kojih je ve bilo etvoro i koja su se vrzmala oko dede kao ponizni
hor drei se na odstojanju, sa zaviu su posmatrala ta darivanja. Da bi mu podili,
jednoga dana, videvi ga samog, odluno mu prioe i uzviknue uglas: Dole Na-
poleon!
Bezoni gringosi! proderao se starac. To vas je sigurno nauio onaj va
bestidni otac. Ako to jo jednom ponovite, premlatiu vas korbaem... Zar tako da
vreate jednog velikog oveka!
Te plavokose potomke je trpeo, ali im nije dozvoljavao da mu se priblie. Deno-
ajer i njegova ena uzimali su u zatitu neake, optuujui ga da je nepravedan. A da
bi dao oduka svojoj netrpeljivosti, odlazio je kod Seledonija, svog najboljeg slua-
oca, koji bi na sve odgovarao sa: Da, gazda. Tako je, gazda.
Oni nita nisu krivi govorio bi starac ali ja ne mogu da ih volim. Osim toga,
mnogo lie na oca, onako beli, s kosom boje oljutene argarepe, a dvojica najstarijih
jo nose i naoare, ba kao neki pisari...! Ne lie na ljude s tim staklima: lie na ajku-
le.
Madarijaga nikada nije video ajkule, ali ih je, ko zna zato, zamiljao s okruglim
staklenim oima, poput dna flae.
Sa osam godina, Hulio je postao jaha. Na konja, konjanie!, naredio bi mu
deda. I odjahali bi prema poljima, jurei kao munje meu hiljadama rogate stoke.
Konjanik, ponosan na svoju titulu, u svemu je sluao svog uitelja. Tako je nauio
da bikove hvata lasom, ostavljajui ih zarobljene i pobeene, da svog malog konja
natera da preskae iane ograde, da jednim skokom pree preko dubokih jama, da
se sputa niz jarugu, neretko ispadajui iz sedla.
Ah, sjajni gauo! govorio bi deda, ponosan na sve te podvige. Evo ti ovih
pet pezosa da kupi maramu nekoj enskinji.
Starac, u svojoj sve veoj psihikoj pometenosti, nije uspevao da prorauna razli-
ku izmeu strasti i uzrasta. A mladi konjanik, uzimajui novac, nije shvatao ko je ta
enskinja i zato bi uopte morao da joj kupuje neki poklon.
Denoajer je morao da spasava sina od dedinog uticaja. Nije vredelo da dovodi
uitelje za Hulija ili da pokua da ga poalje u kolu na imanju. Madarijaga bi oteo
svog unuka i zajedno bi pobegli da jurcaju po poljima. Otac je konano upisao dea-
ka u veliku kolu u prestonici, s ve navrenih jedanaest godina. Starac je tada svu
svoju panju preusmerio ka Huliovoj sestri, koja je imala samo tri godine, vodei je,
kao i njenog brata, od rana do rana na prednjem delu sedla. iinu erku svi su
zvali ii, ali joj je deda dodelio titulu konjanik, kao i njenom bratu. A ii, koja

45
je stasavala energina i jedra, jedui za doruak meso i priajui u snu o rotilju, lako
je udovoljavala starevim eljama. Oblaila se kao deak, pela se na konja kao
mukarac, a da bi zasluila titulu sjajni gauo koju je dodeljivao deda, nosila je
no na zadnjem delu pojasa. Njih dvoje su juriali po poljima od jutra do mraka. Ma-
darijaga je jurio za kovrdavom pletenicom Amazonke kao za barjakom. A ona je, sa
devet godina, ve veto zabacivala laso na rogata goveda.
Veleposednika je najvie nerviralo kad ga je porodica podseala na njegovu sta-
rost. Denoajerove savete da treba da se skrasi u kui doivljavao je kao uvrede. to
je vie stario, bio je sve nasilniji i straniji, i nije se smirivao, kao da je time eleo da
otera smrt. Pomo je prihvatao samo od svog nestanog konjanika. Kad bi se prili-
kom njegovog odlaska na jahanje pojavila Karlova deca, ve prilino izrasla, da mu
pridre uzengije, sasekao bi ih prezrivim gunanjem.
Vi mislite da vie ne mogu sm da se popnem? Ostalo je meni jo ivota, a oni
koji ekaju da umrem da bi se doepali mojih pezosa samo gube vreme.
Nemac i njegova supruga, vodei svoj ivot podalje od imanja, morali su utke
da trpe takve aluzije. Karl, kome je bila potreba zatita, iveo je u senci Francuza,
koristei svaku priliku da ga obaspe pohvalama. Nikada mu se nee dovoljno oduiti
za sve ono to on ini za njega. On mu je jedini zatitnik. Voleo bi da mu se ukae
makar jedna prilika da mu pokae svu zahvalnost: umro bi za njega, ako treba. Nje-
gova supruga se divila svom zetu uz preterane izlive oduevljenja. Najvei gospo-
din na celom svetu. A Denoajer je kriom oseao zadovoljstvo zbog takve naklo-
nosti, prepoznajui u Nemcu odlinog prijatelja. Poto je u potpunosti raspolagao po-
rodinim bogatstvom, velikoduno je pomagao Karlu iza starevih lea. On je pokre-
tao inicijativu za ostvarenje veine njihovih elja. Nemac je sanjao o ponovnoj poseti
svojoj zemlji. Tolike godine u Americi... Iako sam nije imao elju da se vrati u Evro-
pu, Denoajer je hteo da pomogne zetu i snaji da ostvare svoj san, tako da je Karlu
dao novac da krene na put sa celom svojom porodicom. Starac nije eleo da zna ko
snosi trokove. Samo neka idu, rekao je radosno, i neka se ne vraaju.
Njihovo odsustvo nije trajalo dugo. Za tri meseca potroili su novac koji su pone-
li za godinu dana. Karl, koji svojim roacima bee ispriao da se oenivi se silno
obogatio, eleo je da se predstavi kao milioner koji uiva u svom bogatstvu. Elena se
vratila preobraena, priajui s ponosom o svojim roacima: o baronu, husarskom
pukovniku, komandantu garde, savetniku na dvoru, tvrdei da su druge zemlje
dostojne prezira u poreenju sa otadbinom njenog supruga. ak se u izvesnom
smislu stavila u ulogu zatitnika hvalei Denoajera, dobrog oveka, zaista dobrog, ali
bez porekla, bez titule, pa jo i Francuza. Karl je pak pokazivao istu privrenost
kao ranije, zadravi pokornu skromnost u odnosu na svog paenoga. Ovaj je pose-
dovao klju od sefa i jedini mu je stajao u odbranu pred stranim starcem... Bee
ostavio svoje dvoje dece u jednom koledu u Nemakoj. Nekoliko godina kasnije,
ista sudbina zadesie i ostale veleposednikove unuke, koje je on smatrao antipati-

46
nim i nepoeljnim, s kosom boje argarepe i oima ajkule.
Starac se sada oseao usamljeno. Oduzeli su mu i drugog konjanika. Stroga
ia nije mogla da dozvoli da njena erka odrasta kao deak, neprekidno jaui i po-
navljajui dedine rune rei. Pohaala je koled u prestonici i kaluerice vaspitaice
imale su mnogo muka da se izbore s buntovnitvom i nestalucima neposlune ueni-
ce.
Kada bi se Hulio i ii vratili na imanje tokom raspusta, deda je prednost davao
prvom, kao da je devojica bila samo zamena. Denoajer se alio na prilino nesree-
no ponaanje svog sina. Vie nije pohaao koled. Vodio je ivot studenta iz bogate
porodice, koji nepromiljenim pozajmicama prkosi tedljivosti svojih roditelja. Ali
Madarijaga bi skoio u odbranu svog unuka. Ah, sjajni gauo!... Kad bi ga video
na imanju, divio se otmenosti zgodnog momka. Opipavao bi mu miie na rukama
da bi se uverio u njegovu snagu; terao ga da mu pria o svojim nonim okrajima
hrabrog voe jedne od bandi kolovanih mladia, koje su u prestonici nazivali pato-
tas8. Imao je elju da ode u Buenos Ajres i da se izbliza divi tom ivotu punom ra-
dosti. Ali avaj, nije njemu bilo esnaest godina kao njegovom unuku. Ve je prevalio
osamdesetu.
Doi ovamo, lani proroe! Kai mi koliko dece ima... Jer ti mora da ima
mnogo dece!
Tata usprotivila bi se ia, koja je uvek bila negde u blizini, strepei od dedi-
nog loeg uticaja.
Prestani da gnjavi! uzviknuo bi iznervirano. Znam ja ta govorim.
Oinstvo je bilo neizbean deo svih njegovih ljubavnih matarija. Bio je takorei
slep, a slabljenje vida bee propraeno sve veom neuraunljivou. Njegovo senilno
ludilo poprimalo je najrazliitije oblike, dok je govorio koristei renik koji je sa-
blanjavao ili zasmejavao sve na imanju.
Ah, lupeu, kako si samo lep! govorio je posmatrajui svog unuka oima
koje su videle samo blede senke. Slika i prilika moje sirote pokojnice... Samo se ti
zabavljaj, tu je tvoj deda sa svojim pezosima. Kad bi morao da rauna samo na ono
to ti daje tvoj otac, iveo bi kao isposnik. abar je jedan od onih sa zmijom u depu:
nema kod njega ale. Ali ja mislim na tebe, konjanie. Troi i uivaj, za to je tvoj de-
dica skupljao novac.
Kad bi unuci otili sa imanja, zavaravao je samou obilazei ran za ranom.
Jedna meleskinja, ve postarija, stavila bi na ognjite vodu da prokljua za njegov
mate aj. Starac bi, u udu, razmiljao da bi ona lako mogla da mu bude erka. Dru-
ga, od petnaest godina, ponudila bi mu tikvu s gorkom tenou, sa srebrnom kaii-
com za srkanje. Moda mu je to unuka, iako nije bio siguran. I tako je provodio
dane, nepomian i utljiv, ispijajui aj za ajem, okruen porodicama koje su ga
posmatrale s divljenjem i strahom.

47
 Kad god bi se popeo na konja spremajui se za te obilaske, starija erka bi se po-
bunila: Sa osamdeset etiri godine! Zar ne bi bilo bolje da se skrasite u kui? Jed-
nom e vas zadesiti neka nesrea... I zadesila ga je. Jednog predveerja, gazdin konj
se vratio lenjim korakom i bez konjanika. Starac se skotrljao niz obronak, a kad su
ga pronali, ve je bio mrtav... Tako je okonao kentaur, kao to je i iveo, s biem
obavijenim oko runog zgloba i nogu iskrivljenih od sedla.
Njegov testament uvao je jedan panski belenik iz Buenos Ajresa, star skoro
koliko i on. Porodicu je obuzimao strah dok su posmatrali opiran dokument. Kakve
li je strane elje izdiktirao Madarijaga? itanje prvog dela umirilo je Karla i Elenu.
Starac je znaajan deo namenio Denoajerovoj supruzi, ali je i pored toga, ogroman
deo zavetao Romantiarki i njenima. Ovo inim, napisao je, u znak seanja na moju
sirotu pokojnicu i da narod ne klevee. Potom je sledilo osamdeset est naslednika,
koji su se pominjali u ostalim stavkama opirnog testamenta. Osamdeset petoro
obojenih, mukaraca i ena, koji su dugi niz godina iveli na imanju kao stoari i
zakupci, dobili su poslednji dokaz stareve oinske velikodunosti. Na njihovom
elu nalazio se Seledonio, koji se za Madarijaginog ivota obogatio ne radei nita
ve samo sluajui gazdu i ponavljajui: Tako je, gazda. Vie od milion pezosa za-
vetao im je u zemljitu i stoki. Broj naslednika upotpunio je Hulio Denoajer. Deda
je njega posebno pomenuo, ostavivi mu deo zemljita da potkrpi vanredne trokove,
kao dopunu za ono to mu njegov otac nee dati.
Ali to su stotine hiljada pezosa! usprotivio se Karl, koji je postao nezajaljiv
uverivi se da njegova supruga nije iskljuena iz testamenta.
Dani koji su usledili nakon itanja testamenta bili su muni za porodicu. Elena i
njeni gledali su na drugu grupu kao da su se tek probudili iz nekog sna, posmatrajui
ih u novom svetlu, s druge take gledita. Zaboravljali su na ono to e oni dobiti, vi-
devi samo ono to je pripalo roacima.
Denoajer, dobronameran i pomirljiv, skovao je plan. Vet u upravljanju tako veli-
kim imetkom, znao je da e podela meu naslednicima udvostruiti trokove bez po-
veanja proizvodnje. Osim toga, raunao je na peripetije i izdatke oko sudske podele
devet velikih poseda, stotina hiljada grla stoke, depozita u bankama, kua u gradovi-
ma i neizmirenih dugova. Zar ne bi bilo bolje da nastave kao do sada? Zar nisu iveli
u savrenom miru kao slona porodica?
Nemac, uvi njegov predlog, uspravi se gordo. Ne; svakom svoje. Neka svako
ivi po svom nahoenju. On eli da se nastani u Evropi i da slobodno raspolae svo-
jim imetkom. Mora da se vrati u svoj svet.
Denoajer ga pogleda pravo u oi: ugleda nepoznatog Karla, Karla u koga nikad
nije posumnjao dok je ovaj iveo pod njegovom zatitom, stidljiv i snishodljiv.
Francuz je takoe bio svestan da svet oko sebe posmatra novim oima.
U redu ree. Neka svako nosi svoje. To mi se ini ispravnim.

48
 3.

Porodica Denoajer

Madarijagini naslednici kako su ih na svom jeziku nazivali ljudi od zakona, koji-

ma je bilo u interesu da to vie odue proces kako bi uveali svoje honorare bili su
podeljeni na dve grupe, razdvojene okeanom. Denoajerovi su se nastanili u Buenos
Ajresu. Hartrotovi su se preselili u Berlin, poto je Karl prodao sav svoj imetak kako
bi novac uloio u industrijsku proizvodnju i kupovinu zemljita u otadbini.
Denoajer vie nije eleo da ivi na selu. Dvadeset godina bio je upravnik
ogromnih ratarskih i stoarskih poseda, upravljajui stotinama ljudi na raznim ima-
njima. Sada, kada se starevo bogatstvo rasparalo na Elenin deo i ostale mnogo-
brojne naslednike, opseg njegovog autoriteta znatno se suzio. Ljutilo bi ga kad bi na
oblinjim imanjima video razne strance, uglavnom Nemce, koji ih behu kupili od
Karla. Osim toga, stario je, bogatstvo njegove supruge iznosilo je dvadesetak miliona
pezosa, a njegov ambiciozni paenog, preselivi se u Evopu, moda je postupio pa-
metnije nego on.
Deo svojih poseda dao je u zakup, ostale je poverio na upravljanje nekima od
onih koji su, smatrajui se delom porodice, u testamentu bili povlaeni, gledajui
oduvek u Denoajeru gazdu, i preselio se u Buenos Ajres. Tako je mogao da nadzire
svog sina, koji je i dalje vodio avolski ivot, ne napredujui u pripremnim ine-
njerskim studijama... Osim toga, ii ve bee postala ena, onako jedra delovala je
starije nego to je bila, i pogreno bi bilo ostaviti je na selu, jer bi postala seljanica
kao njena majka. Donja Luisa kao da se isto tako bee umorila od ivota na ima-
nju.Uspesi njene sestre izazivali su u njoj izvesnu nelagodu. Nije mogla da osea lju-
bomoru; ali podstaknuta materinskom ambicijom, nije elela da njena deca zaostaju,
ve da se istiu i napreduju kao deca ove druge.
Za godinu dana boravka u kui koju Denoajer bee izgradio u prestonici stizale
su najneverovatnije vesti iz Nemake. Tetka iz Berlina, kako su Elenu zvali sestri
i sestriina, slala je veoma opirna pisma, u kojima je raspredala o balovima, veera-
ma i odlascima u lov, raznim plemikim titulama i vojnim odlikovanjima: na brat
pukovnik, na roak baron, na stric glavni savetnik, na drugi stric, najvii
savetnik. Sve podelke nemake drutvene lestvice, u kojoj se neprekidno smiljaju
nove titule ne bi li se utaila e za poastima jednog drutva podeljenog na stalee,
briljivo bi nabrajala nekadanja Romantiarka. Pominjala je ak i sekretara svog
supruga, koji nije bio makar ko, ve je kao pisar u javnim ustanovama stekao titulu
Rehnungsrat (raunovodstveni savetnik). Osim toga, s ponosom je pominjala i penzi-

49
onisanog Oberpedela koga je imala u svojoj kui, objanjavajui da to znai glavni
portir.
Novosti o njenoj deci nisu bile nita manje pohvalne. Najstariji je porodini mu-
drac. Posvetio se filologiji i istorijskim naukama; ali vid mu sve vie slabi, usled
neprekidnog itanja. Uskoro e postati doktor, a pre nego to napuni tridesetu, Her
Profesor. Majci je bilo ao to nije vojnik, jer je njegove sklonosti smatrala neim
to remeti visoka stremljenja porodice. Profesorsko zanimanje, nauka i knjievnost
bili su pribeite Jevreja, koji zbog svog porekla nisu mogli da dobiju in u vojsci.
Ali teila se milju da jedan uveni profesor s vremenom moe da stekne drutveni
ugled koji bi mogao da se meri sa ugledom nekog pukovnika.
Njihova ostala etiri sina bie oficiri. Otac je pripremao teren kako bi mogli da
uu u andarmeriju ili neki aristokratski puk, a da drugovi iz korpusa ne glasaju pro-
tiv njihovog prijema. Dve erke e se sigurno udati, kad stasaju, za husarske oficire,
koji samim svojim zvanjem stiu poseban aristokratski status, ponositu i otmenu
gospodu o kojoj je erka misi Petrone govorila s oduevljenjem.
Smetaj Hartrotovih bio je dostojan domova njihovih novih prijatelja. U kui u
Berlinu, posluga je prilikom sveanih veera nosila kratke pantalone i bele perike.
Karl bee kupio jedan stari dvorac sa zailjenim kulama, utvarama u podzemnim
odajama i raznim legendama o ubistvima, napadima i nasilju, koje su oivljavale nji-
hovu priu na izuzetno zanimljiv nain. Jedan arhitekta, dobitnik mnogobrojnih
nagrada u inostranstvu, koji je uz to imao i zvanje graevinskog savetnika, bio je za-
duen za modernizaciju srednjovekovnog zdanja, pod uslovom da sauva njegov
zastraujui izgled. Romantiarka je unapred opisivala prijeme u mranom salonu, s
priguenim osvetljenjem elektrinih lampi po ugledu na baklje; pucketanje u
ukrasnom kaminu, s lanim panjevima koji gore gasnim plamenom; sav sjaj mo-
dernog luksuza spojen sa uspomenama na jednu epohu svemonog plemstva, najbo-
ljeg u istoriji, po njenom miljenju. Osim toga, lov po nepreglednim peanim i
nestabilnim poljima s borovim umama, neuporedivim s plodnim zemljitem zavia-
ja, koji su imali tu ast da su nekoliko vekova ranije po njima hodali brandenburki
markizi, osnivai pruske kraljevske kue. I sav taj napredak, sav taj vrtoglav uspon
porodice za samo godinu dana! Morali su da se bore s ostalim prekomorskim porodi-
cama koje su zgrnule ogromno bogatstvo u Sjedinjenim Dravama, Brazilu ili na
obalama Pacifika. Ali oni su bili Nemci bez porekla, obini plebejci koji su uzalud
pokuavali da se ukljue u visoko drutvo ulaui novac u carske poslove. Sa svim
svojim milionima najvie emu su mogli da tee bilo je da svoje erke udaju za pea-
dijske oficire. Ali zato Karl...! Karlovi roaci...! I Romantiarka je ispisivala perom,
veliajui porodicu u ijem je okrilju verovala da se rodila.
Ponekad su uz Elenina opirna pisma stizala i druga kratka, upuena Denoajeru.
Paenog ga je upuivao u svoje poslove, kao to je to inio dok je iveo na posedu

50
pod njegovom zatitom. Ali to uvaavanje bee propraeno loe skrivenim ponosom,
eljom da se oslobodi onog vremena dobrovoljne poniznosti. Sve to je radio bilo je
veliko i uzvieno. Svoje milione uloio je u industrijska preduzea moderne Nema-
ke. Bio je akcionar u fabrikama oruja velikim kao varoi, u brodskim kompanijama
koje su svakih est meseci zavravale po jedan brod. Car se zanimao za te poslove,
gledajui s blagonaklonou na sve koji su eleli da mu pomognu. Osim toga, Karl je
kupovao zemlju. Na prvi pogled inilo se da je ludost to je rasprodao plodna polja
od svog nasledstva da bi kupovao pruska peskovita imanja na kojima je jedva uspe-
vala abonos. Ali kao zemljoposednik, pripadao je agrarnoj partiji, pravoj
aristokratskoj i konzervativnoj grupi, te je iveo u dva suprotna sveta, podjednako
uvaena: u svetu velikih industrijalaca, prijatelja cara, i svetu junkera, seoskih plemi-
a, uvara tradicije i uvek spremnih oficira pruskog kralja.
Kada je Denoajer saznao za sve te uspehe, pomislio je na neizbene finansijske
rtve. Karlova prolost bee mu dobro poznata. Jednoga dana, na posedu, podstaknut
oseajem zahvalnosti, bee otkrio Francuzu razlog svog dolaska u Ameriku. Nekad
je bio oficir u svojoj zemlji; ali elja za raskonim ivotom, s platom kao jedinim
sredstvom za ivot, nagnala ga je da poini neoprostive prestupe: krau imovine koja
je pripadala puku, neisplative dugove, falsifikovanje potpisa. Zbog tih prestupa nije
bio zvanino gonjen zahvaljujui seanju na njegovog oca; ali drugovi iz puka prija-
vili su ga sudu asti. Njegova braa i prijatelji savetovali su mu metak u elo kao je-
dino reenje; ali on je voleo ivot i pobegao je u Ameriku, gde je cenu uspeha platio
ponienjima. Bogatstvo brie mrlje iz prolosti bre nego vreme. Zbog saznanja o
njegovom bogatstvu na drugoj strani okeana porodica ga je lepo doekala prilikom
prvog putovanja, ukljuivi ga ponovo u svoj svet. Niko se vie nije seao sramnih
pria o stotinama ukradenih nemakih maraka oveka koji je raspredao o posedima
svog tasta, veim od poseda mnogih nemakih plemia. Sada kada se konano nasta-
nio u zemlji, sve je bilo zaboravljeno, ali koliko je morao da trpi zbog svoje sujete!
Denoajer je nasluivao kako se hiljade maraka slivaju u pune ruke cariinih do-
brotvornih drutava, za imperijalistiku propagandu, za drutva veterana, za svakoja-
ke grupe koje su zarad germanskih ambicija vrile nasilje u pokuaju proirenja Ne-
make.
Francuz, trezven ovek, tedljiv i lien ambicija, smeio se sluajui o veliini
svog paenoga. Karla je smatrao dobrim drugom, premda detinjasto gordim. Rado se
seao godina koje zajedno behu proveli na imanju. Nije mogao da zaboravi Nemca
koji se vrzmao oko njega umiljato i ponizno kao da mu je mlai brat. Kad bi njegova
porodica s pomalo zavidljivim ushienjem priala o uspesima roaka iz Berlina, on
bi sa osmehom odgovarao: Ostavite ih na miru; njihov novac ih mnogo kota.
Ali oduevljenje kojim su odisala pisma iz Nemake na kraju je oko njega stvori-
lo uznemirujue i buntovniko raspoloenje. ii je prva napala. Zato i oni nisu

51
otili u Evropu, kao svi ostali? Sve njene prijateljice su bile tamo. Porodice itali-
janskih i panskih trgovaca kreu na putovanje. A ona, erka Francuza, nikad nije vi-
dela Pariz! Ah, Pariz! Lekari koji su pregledali melanholine gospoe govorili su o
pojavi jedne opake bolesti: bolesti Pariza. Donja Luisa je podrala erku. Zato i
ona ne bi ivela u Evropi kao njena sestra, s obzirom na to da je jo bogatija? ak je
i Hulio ozbiljno izjavljivao da bi studiranje na starom kontinentu bilo korisnije.
Amerika nije zemlja mudrih.
I otac je naposletku sebi postavio isto pitanje, udei se kako se ranije nije setio
odlaska u Evropu. Trideset etiri godine nije napustio zemlju koja i nije njegova!
Vreme je da se krene. Uzalud se trudio da sauva ravnodunost povuenog zemljo-
posednika. Oko njega svi zarauju novac. U klubu, u pozoritu, kud god da ode, ljudi
priaju o kupovini zemlje, o prodaji, o brzim poslovima trostruko isplativim, o mo-
nim bilansima. Poele su da ga mue sume koje je drao neaktivne u bankama. Na
kraju e se uplesti u neke pekulacije, kao igra koji ne moe da vidi rulet dok ne za-
vue ruku u dep. Za to nije dovoljno da ode s imanja. Njegova porodica je u pravu:
U Pariz! Jer je u Denoajerovoj porodici odlazak u Evropu znaio odlazak u Pariz.
Tetka iz Berlina mogla je da pria o svim moguim prednostima zemlje svoga
mua. Gluposti!, uzvikivao je Hulio, koji je tokom svojih nonih obilazaka pravio
ozbiljna geografska i etnika poreenja. Samo Pariz. ii bi ironinom grimasom
propratila svaku sumnju u to: Da moda elegantnu modu ne smiljaju u Nema-
koj? Donja Luisa je podravala svoju decu. Pariz! Nikad joj ne bi palo na pamet da
ode u jednu luteransku zemlju da je titi njena sestra.
Onda u Pariz! ree Francuz, kao da su mu govorili o nekom nepoznatom gra-
du.
Bee se navikao pomisao da se tamo nikada nee vratiti. Tokom prvih godina i-
vota u Americi bilo mu je nemogue da ostvari to putovanje, jer nije bio odsluio
vojni rok. Kasnije bi tu i tamo uo za poneku amnestiju. Osim toga, ve bee prolo
dovoljno vremena za zaborav. Ali iz bezvoljnosti, povratak u otadbinu smatrao je
besmislenim i nepotrebnim. Na drugoj strani okeana nije ostalo nita to je moglo da
ga privue. ak bee izgubio sve veze s onim roacima sa sela koji su njegovoj
majci pruili utoite. U asovima tuge, zamiljao je kako svoju aktivnost usmerava
na podizanje ogromnog mauzoleja, celog u mermeru, na Rekoleti, groblju bogataa,
u iju bi grobnicu preneo Madarijagine posmrtne ostatke, kao osnivaa dinastije, za
kojim e krenuti on, a potom i svi njegovi, kad za to doe vreme. I njega su sustizale
starake tegobe. Bliila mu se ezdeseta, a teak seoski ivot, jahanje po kii, prela-
enje reka na konju, noi provedene pod vedrim nebom, doneli su mu reumu koja
mu je zagoravala najbolje dane.
Ali porodica ga je na kraju zarazila svojim oduevljenjem. U Pariz! inilo mu
se da ima dvadeset godina. I zaboravljajui svoju uobiajenu tedljivost, poeleo je
da njegovi putuju kao kraljevska porodica, u luksuznim kabinama s linom poslu-

52
gom. Dve devojice bakarne koe, roene na imanju i unapreene u gospoine prati-
lje, i njegova erka bie im pratnja na putovanju, i u njihovim kosim oima nee se
primetiti ni najmanji trag uenja pred najveim nepoznanicama.
Stigavi u Pariz, Denoajer se oseti izgubljenim. Brkao je nazive ulica i predlagao
obilaske davno nestalih zdanja. Svaki njegov pokuaj da zadivi ostale kao dobar
poznavalac zavravao se neuspehom. Njegova deca, vodei se nedavno proitanim
tivom, Pariz su poznavala bolje od njega. Oseao se kao stranac u sopstvenoj otad-
bini. U poetku je ak osetio izvesnu nelagodu dok je govorio maternjim jezikom.
Tolike godine je proveo na imanju ne izgovorivi nijednu re na svom jeziku.
Razmiljao je na panskom, a kada bi misli pokuao da prevede na jezik svojih pre-
daka, ubacivao bi u francuski sve mogue kreolske izraze.
Tamo gde se ovek obogati i osnuje porodicu, tu je njegova prava otadbina
govorio je sav ozbiljan, priseajui se Madarijage.
Slika daleke zemlje ponovo ga je celog obuzela im su se slegli prvi utisci s pu-
tovanja. Nije imao francuske prijatelje, i kada bi izaao na ulicu, koraci bi ga
instinktivno usmeravali prema mestima na kojima su se okupljali Argentinci. I njima
se to deavalo. Napustili su otadbinu da bi osetili jo snaniju potrebu da neprekid-
no priaju o njoj. itao je tamonju tampu, priao o poskupljenju zemlje, znaaju
nastupajue etve, o prodaji junadi. A na povratku kui, ponovo bi ga saletala sea-
nja na ameriku zemlju, te je zadovoljno razmiljao kako bi dve enskinje poljuljale
profesionalni ponos svake francuske kuvarice dok bi pripremale razne specijalitete
na kreolski nain.
Porodica se uselila u raskonu kuu u Ulici Viktora Igoa: dvadeset osam hiljada
franaka za iznajmljivanje. Donja Luisa je nekoliko puta morala da ue i izae kako
bi se navikla na velianstven izgled konjunica: on sav ulickan, odeven u crno i sa
belim zulufima, kao belenik u komediji; ona sva velianstvena, sa zlatnim lancem
na bujnom poprsju, dok primaju zakupce u crvenom i pozlaenom salonu. Gore, u
sobama, ultramoderan luksuz, hladan i leden na prvi pogled, s belim zidovima i ma-
lim pravougaonim oknima, Denoajera je bacao u oajanje, jer je on oboavao zago-
netne rezbarije i bogat nametaj iz svoje mladosti. Lino je upravljao ureenjem
brojnih prostorija, koje su uvek delovale prazno.
ii se bunila zbog oeve krtosti kad bi ga videla kako gnjavi prilikom kupovi-
ne, premiljajui se i oklevajui.
Nisam ja krt odgovarao bi on. Nego znam v rednost stvari.
Stvari su mu se dopadale samo kad bi ih kupio po trostruko nioj ceni. Privid da
ih se odrie predstavljao je dokaz nadmoi onoga koji ih je kupovao. Pariz mu je nu-
dio mesto uivanja kakvo nigde na svetu ne bi mogao da pronae: Hotel Druo. Odla-
zio je tamo svako popodne, kad u novinama ne bi pronaao oglas o drugim vanim
rasprodajama. Godinama nije bilo uvenog kraha u pariskom ivotu, uz posledinu

53
likvidaciju ostataka, da sebi od toga nije pribavio bar deo. Korist i potreba za takvim
kupovinama imali su drugorazredan znaaj; vano je bilo cenkati se. Stvari s raspro-
daja preplavljivale su sobe, koje su se u poetku opremale s uasavajuom sporou.
Njegova erka je sada prigovarala da se kua pretrpava. Nametaj i ukrasni pred-
meti jesu skupoceni, ali ih je previe... previe! Saloni lie na skladita antikviteta.
Beli zidovi odudaraju od velianstvenog nametaja i dupke punih vitrina. Raskoni
tepisi po kojima su hodale tolike generacije prekrivaju sve podove. Upadljive zavese,
bez ijednog praznog udubljenja u salonima, ukraavae vrata u blizini kuhinje.
Nestajale su lajsne na zidovima prekrivenim slikama poreanim tik jedna do druge,
kao ploice na kornjainom oklopu. Ko bi Denoajera mogao da optui da je krtica?
Troio je vie nego da mu je snabdeva neki moderan strunjak za izradu nametaja.
Ideja da sve kupuje za etvrtinu vrednosti podstakla ga je da nastavi da troi kao
razborit ovek. Mogao je mirno da spava samo kada bi bio siguran da je toga dana
napravio dobar posao. Na licitacijama je kupovao na hiljade flaa preostalih posle
neijeg bankrota. On, koji takorei nikad nije pio, punio je svoje podrume, savetujui
porodici da ampanjac piju kao obino vino. Zahvaljujui propasti jednog krznara, za
etrnaest hiljada franaka kupio je kou koja je vredela devedeset hiljada. Cela Deno-
ajerova porodica kao da je odjednom osetila ledenu hladnou, kao da su sante po-
larnog leda nahrupile u Ulicu Viktora Igoa. Otac se snabdeo samo jednim krznenim
kaputom, ali je naruio tri za svog sina. ii i donja Luisa svuda su se pojavljivale
prekrivene svilenkastim i luksuznim krznima: jednog dana od inile, drugog od po-
larne lisice, samura ili morskog lava.
Lino je ukraavao zidove novim nizovima slika, kaei ih visoko na stepenitu,
kako bi utedeo na plaanju radnika. Hteo je da deci poslui kao primer ekonomi-
nosti. U slobodno vreme premetao je najtee komade nametaja, razmatrajui sve
mogue kombinacije. Bilo je to podseanje na stara dobra vremena, kada je na ima-
nju prevozio dakove penice i vree koe. Njegov sin, primetivi da netremice gleda
jedan ogroman kuhinjski kredenac, mudro se spasavao. Denoajer je oseao izvesnu
neodlunost po pitanju svoja dva posluitelja, korektnih i dostojanstvenih osoba,
uvek u fraku, koji nisu skrivali zauenost posmatrajui oveka s godinjim priho-
dom od preko milion franaka koji se bavi takvim poslovima. Na kraju, tu su bile dve
tamnopute sluavke koje su pomagale gazdi, udruujui se s njim s prisnou prijate-
lja u izgnanstvu.
etiri automobila upotpunjavala su porodian luksuz. Deca bi se zadovoljila i
samo jednim, malim, blistavim, najmodernijim modelom. Ali Denoajer nije bio o-
vek koji je proputao dobre prilike, i kupio je etiri, jedan za drugim, poveden ce-
nom. Bili su ogromni i velianstveni, kao starinske koije. Kad bi izali na ulicu, svi
prolaznici bi se okretali. oferu su bila potrebna dva pomonika da bi odravao to
krdo mastodonata. Ali gazda se stalno priseao svoje sposobnosti kojom je verovao
da je prevario prodavce, dok su oni jedva ekali da im se s oiju sklone takvi spome-

54
nici.
Deci je savetovao skromnost i ekonominost.
Nismo toliko bogati koliko vi mislite. Imamo mnogo poseda, ali nam oni dono-
se skroman prihod.
I nakon to bi odbio neki kuni troak od dve stotine franaka, uloio bi pet hilja-
da u neku nepotrebnu kupovinu samo zato to je za njega ona predstavljala veliki gu-
bitak za prodavca. Hulio i njegova sestra alili su se donji Luisi. ii je na kraju izja-
vila da se nikada ne bi udala za mukarca kakav je njen otac.
uti! kazala bi preneraena Kreolka. Takva mu je narav, ali je dobar ovek.
Nikada mi nije dao povoda da se na neto poalim. Volela bih da nae takvog.
Muevljeve prepirke, njegova nepodnoljiva narav, njegova nesalomiva volja za
nju su postajali sasvim nevani kada bi pomislila na njegovu vernost. Tolike godine
braka... i nita! Bio je nepokolebljivo estit, ak i na selu, gde se ljudi, okrueni ivo-
tinjama i bogatei se od njihovog parenja, lako povode za amoralnou stoke. Ona,
koja se odlino sea svoga oca...! ak i njena roena sestra sigurno ne ivi tako spo-
kojno sa sujetnim Karlom, koji je u stanju da bude neveran bez ikakve elje, samo da
bi podraavao ponaanje monika.
Denoajer je bio vezan za svoju enu rutinom punom nenosti. Donja Luisa, sa
svojom ogranienom matom, priseala se upregnutih volova na imanju, koji nisu
hteli da se maknu s mesta kad bi neka nepoznata ivotinja zamenila odsutnog parnja-
ka. Mu bi se lako razbesneo, optuujui je za sve nevolje koje su im pripreivala
deca, ali nikuda nije mogao bez nje. Popodneva u hotelu Druo bila su mu nepod-
noljiva kad pored njega ne bi bila ta osoba od poverenja, upuena u sve njegove pla-
nove i ogorenja.
Danas se prodaje nakit; idemo?
Svoj predlog je izgovorio nenim i podsticajnim tonom, glasom koji je donju Lu-
isu podsetio na njihove prve razgovore u blizini oeve kue. I krenuli bi razliitim
putevima. Ona u jednom od svojih velianstvenih vozila, jer nije volela da hoda, na-
viknuta na spokoj poseda ili obilazak polja na konju. Denoajer, vlasnik etiri auto-
mobila, prezirao ih je, jer je iz skromnosti bio protivnik opasnih novotarija; osim
toga, prijalo mu je peaenje, tom vebom je nadoknaivao dokolienje. Kad bi se
sastali na prodajnom mestu prepunom svetine, razgledali bi nakit, znajui unapred
koliko e da ponude. Ali on bi, im bi se iznervirao zbog preterivanja, uvek iao da-
lje, gledajui svoje protivnike kako podiu cene kao da im je neko uperio pitolj u
slepoonicu. Nakon takvih poduhvata, gospoa bi izgledala velianstveno i blistavo
poput neke vizantijske bazilike: ui i vrat ukraeni tekim biserima, grudi posute bri-
lijantima, a na rukama se presijavaju sve dugine boje dragog kamenja.
ii bi se pobunila: Mama, to je preterano. Neko e je pomeati s draguljarni-
com. Ali Kreolka, zadovoljna svojom raskonou kao krunom skromnog ivota,

55
takve zamerke pripisivala je zavisti. Njena erka je bila gospoica i nije mogla da
nosi takve skupocenosti. Ali kasnije e joj biti zahvalna to ih je skupljala za nju.
Kua je na kraju postala premala da u nju stanu tolike stvari. U podrumima su se
gomilali nametaj, umetnike slike, skulpture i zavese kojima su mogle da se ukrase
mnoge kue. Don Marselo se alio na skuenost kue od dvadeset osam hiljada fra-
naka, u koju su mogle da se smeste etiri porodice kao to je njegova. Ve je sa alje-
njem poeo da razmilja o tolikim proputenim prilikama, kada ga je jedan prodavac
nekretnina, od onih to streme inostranstvu, izvukao iz nelagode. Zato ne kupi neki
zamak? Cela porodica je prihvatila taj predlog. Neki istorijski zamak, najstariji koji
moe da se nae, upotpunie njegov velianstven smetaj. ii je prebledela od po-
nosa. Neke njene prijateljice imale su zamkove. Druge, iz starih kolonijalnih porodi-
ca, naviknute da je omalovaavaju zbog njenog seljakog porekla, pozelenee od za-
visti kad saznaju za tu kupovinu, takorei dostojnu plemstva. Majka se osmehnula s
nadom koja ju je podseala na jednostavan i srean ivot u mladosti. Hulio je bio
najmanje oduevljen. Stari bi eleo to due da ga zadri izvan Pariza; ali na kraju
se sloio, shvativi da e mu to pruiti priliku da ee putuje automobilom.
Denoajer se seao roaka iz Berlina. Zato ne bi imao svoj zamak kao svi ostali?
Ponude su bile primamljive. Nudili su mu na desetine istorijskih zamkova. Njihovi
vlasnici su jedva ekali da ih se otarase, izmrcvareni trokovima odravanja. I kupio
je zamak u Valblanu na Marni, izgraen za vreme verskih ratova, meavinu palate i
utvrenja, s proeljem u stilu italijanske renesanse, turobnim kulama iljatih vrhova i
vodenim jarugama u kojima su plivali labudovi.
On nije mogao da ivi bez pareta zemlje gde bi pokazivao svoj autoritet, borei
se protiv otpora ljudi i stvari. Osim toga, za njega su ogromne prostorije zamka pred-
stavljale pravi izazov, neopremljene. Prava prilika da tu smesti viak stvari iz svojih
podruma i da se posveti novim kupovinama. U to okruenje sveane tame predmeti
iz prolosti lako e se uklopiti, bez protestnih krikova, koje se inilo da isputaju kad
bi ih smestili izmeu belih zidovima modernih soba. Istorijski zamak iziskivao je ve-
like izdatke: nije sluajno toliko puta menjao vlasnike. Ali Denoajer i zemlja odlino
su se poznavali. I dok je popunjavao salone, pokuavao je da u prostranom vrtu
uzgaja i stoku, kao u nekom ogranku svog preduzea u Americi. Imanje mora da se
izdrava onim to se na njemu proizvede. Nije to bio strah od trokova: u pitanju je
bilo samo to to on nije navikao da gubi novac.
Zahvaljujui kupovini zamka stekao je uvaenog prijatelja, u emu je video
najveu prednost tog poduhvata. Sprijateljio se s jednim susedom, senatorom Laku-
rom, koji je dva puta bio ministar, a sada je ivotario u Gornjem domu, utljiv tokom
zasedanja, ivahan i priljiv po hodnicima, kako bi odrao svoj uticaj. Bio je heroj
republikanskog plemstva, reimski aristokrata, s precima iz nemirnih vremena Revo-
lucije, kao to se plemii razmeu krstakim poreklom. Njegov pradeda je iveo u
doba Konventa, a otac u vreme Republike 1848. On, kao sin odmetnika stradalog u

56
izgnanstvu, jo kao veoma mlad poveo se za pompeznom Gambetinom figurom i
neprekidno priao o maestrovoj slavi ne bi li makar jedan njen zraak obasjao sled-
benika. Njegov sin Rene, uenik Centralne kole, pronalazio je ocu staru icu,
obuzdavajui pomalo njegov buntovniki i humanistiki romantizam. No to ga nije
spreavalo da, kad postane inenjer, rauna na drutvene privilegije koje su obezbe-
dile etiri generacije Lakurovih posveeno sluei Republici.
Don Marselo, koji je sa zebnjom gledao na svako novo prijateljstvo plaei se
traenja pozajmice, s oduevljenjem se posvetio druenju s velikim ovekom.
Oboavao je bogatstvo i otkrio prilinu nadarenost u tom milioneru s druge strane
okeana, koji je priao o nepreglednim panjacima i ogromnim stadima. Njihovi od-
nosi bili su daleko od samoivih odnosa suseda na selu, koje se u sluaju Denoajero-
vih nastavilo u Parizu. Rene je na kraju dolazio u kuu u Ulici Viktora Igoa kao da je
njegova.
Jedine neprijatnosti u Denoajerovom ivotu dolazile su od njegove dece. ii ga
je nervirala zbog svojeglavih sklonosti. Nisu joj se sviale stare stvari, koliko god da
su bile solidne i raskone. Vie je volela pomodne kojetarije. Sve oeve poklone
prihvatala je bezvoljno. Pred rukotvorinom od ipke kupljenoj na snienju, prevrtala
bi oima: Vie bi mi se svidela nova haljina od trista franaka. Osim toga, povodila
se za loim primerima svog brata, suprotstavljajui se starcima.
Otac je u potpunosti bee prepustio brizi donja Luise. Devojica je ve bila
postala ena. Ali nekadanji konjanik nije pokazivao veliko potovanje prema sa-
vetima i naredbama dobrodune Kreolke. S oduevljenjem se posvetila klizanju,
smatrajui ga najelegantnijom zabavom meu svima koje su se nudile. Svako popod-
ne je odlazila u Ledenu dvoranu u drutvu donja ie, koja bi se tada liavala od-
laska u kupovinu sa svojim muem. Sate je provodila smrtno se dosaujui pored le-
dene staze, posmatrajui kako se, uz zvuke orgulja, po beloj krunoj stazi na sliuga-
ma vrte zabludeli razmetljivci, sami ili u koloni! Njena erka je svaki put prolazila
ispred nje, zajapurena od uzbuenja, dok su se za njom vijorile lokne to su se virile
ispod eira, a falte na suknji irile se udarajui o klizaljke; prelepa, otmena i snana,
obesno zdrava poput deteta koje je, po reima njenog oca, biftecima odbijeno od
sise.
Donja Luisa se na kraju zamorila od tog dosadnog nadgledanja. Vie je volela da
ide s muem u lov na blaga po snienim cenama. A ii je odlazila na klizanje s jed-
nom od kunih pomonica, provodei popodneva meu svojim prijateljicama sporta,
koje su sve bile poreklom iz Novog sveta. Razmenjivale su ideje pod okriljem lagod-
nog pariskog ivota, osloboene predrasuda i briga svog zaviaja. Kao da su ponovo
roene, prepoznavale su se po uspesima koji do tada nisu bili dovedeni u sumnju.
Promena hemisfere poveala je njihovu vrednost. Neke su ak pisale stihove na
francuskom. A Denoajer bi se uznemirio, obuzet zlovoljom, kada bi ii uvee u

57
formi aforizma prepriavala ono o emu su ona i njene prijateljice razgovarale rezi-
mirajui tiva i opaanja: ivot je jedan, i treba ga proiveti. Ja u se udati za o-
veka koji mi se svia, ma ko on bio.
Ta suprotstavljanja ocu bila su beznaajna u poreenju s onim koja su dolazila od
onog drugog. Ah, taj drugi! Po dolasku u Pariz, Huliove tenje krenule su drugim
pravcem. Vie nije eleo da postane inenjer: eleo je da bude slikar. Don Marselo se
zauujue estoko protivio tome, ali je na kraju popustio. Pa neka bude i slikarstvo!
Vano je da ima neko zanimanje. Imovinu i bogatstvo smatrao je svetinjom, ali je
tvrdio da oni koji ne rade nisu dostojni da u njima uivaju. Osim toga, setio se svojih
godina posveenih vajarstvu. Moda e se iste te sposobnosti, uguene u njemu usled
siromatva, ponovo roditi u njegovom potomku. Hoe li uspeti da postane veliki sli-
kar taj lenji mladi ivahnog duha, koji je oklevao oko izbora ivotnog puta? Istrpeo
je sve hirove Hulija, koji je u prvim pokuajima crtanja i slikanja zahtevao da ivi
sm kako bi mogao slobodnije da radi. Otac ga je smestio u blizini svoje kue, u je-
dan atelje u Ulici Pomp, koji je pripadao nekom prilino poznatom stranom slikaru.
Atelje s prateim prostorijama bio je isuvie veliki za jednog poetnika. Ali slikar
bee umro i Denoajer je iskoristio priliku koju su mu ponudili naslednici, otkupivi
sve zajedno, s nametajem i slikama.
Donja Luisa je svakodnevno obilazila atelje, kao dobra majka koja vodi rauna o
blagostanju svoga sina kako bi bolje radio. Lino je, poto bi skinula rukavice,
praznila bronzane pepeljare prepune opuaka i s nametaja i tepiha istila pepeo koji
je leteo iz lula. Huliovi posetioci, kosmati mladii koji su priali o stvarima njoj ne-
razumljivim, ponaali su se prilino neuviavno. Kasnije je zaticala ene u oskudnoj
odei, a sin ju je doekivao naroguen. Zar mama ne moe da ga ostavi da radi na
miru? I sirota gospoa, izlazei svakog jutra iz kue, krenula bi ka Ulici Pomp, ali bi
se zaustavila nasred puta i ula u Crkvu Sent-Onore dEjlo.
Otac je bio razboritiji. ovek njegovih godina ne moe da se mea u drutvo jed-
nog mladog umetnika. Nakon nekoliko meseci, Hulio nedeljama nije odlazio da spa-
va u oevoj kui. Na kraju se uselio u atelje, poseujui njegovu kuu na brzinu,
samo da se porodica uveri da je jo iv. Denoajer je ponekad ujutru odlazio u Ulicu
Pomp da bi se raspitao o njemu kod portirke. Bilo bi to u deset sati: umetnik bi jo
spavao. Kad bi se u podne vratio, i dalje bi spavao kao top. Nakon ruka, otiao bi
ponovo u posetu da bi uo bolje vesti. To bi bilo u dva sata posle podne: gospodii
je upravo ustajao. A otac bi odlazio besan. Ali kad taj slikar uopte slika?
U poetku je pokuavao etkicom da stekne ugled, smatrajui to lakim zadatkom.
To to je umetnik stavljalo ga je iznad njegovih prijatelja, junoamerikih mladia s
jedinim ciljem da uivaju u ivotu, da bahato rasipaju novac kako bi svi saznali za
njihovu rasipnost. Sa spokojnom smelou bacio se na slikanje. Mnogo je voleo lepe
slike, posebne, elegantne; slike sladunjave kao romanse, koje samo oslikavaju

58
enske obline. Imao je novca i dobar atelje; otac ga je podravao i bio spreman da
mu pomogne: zato ne bi uinio ono to ine mnogi drugi, koji nemaju sredstava kao
on? I navalio je da naslika platno, pod nazivom Ples asova: izgovor da bi slikao
lepe devojke i birao modele. Crtao je mahnitom brzinom, ispunjavajui unutranjost
kontura masom boja. Dotle je sve ilo dobro. Ali kasnije bi oklevao, stojei nepomi-
no ispred platna, da bi ga na kraju odloio u oak ekajui bolja vremena. Isto mu
se dogodilo kad je pokuao da napravi nekoliko skica enskih portreta. Nita nije
uspevao da zavri, to ga je dovodilo do oajanja. Potom se s tim pomirio, kao oni
to klonu od umora pred preprekom i ekaju da im sudbina pomogne i spase ih.
Vano da je slikar... makar ne slikao. Tako je imao razloga da daje posetnice veselim
enama, pozivajui ih u svoj atelje. iveo je nou. Don Marselo, proveravajui
umetnikove radove, nije mogao da potisne negodovanje. Njih dvojica su se svakog
jutra sretali u prvim jutarnjim satima: otac ustajui iz kreveta, a sin vraajui se u
svoj atelje da bi se uvukao meu arave i spavao do kasno po podne.
Lakoverna donja Luisa izmiljala je najbesmislenija opravdalanja za svog sina.
Ko zna! Moda slika nou, isprobavajui nove metode. Ljudi danas izmiljaju sva-
kakve ludorije!
Denoajer je odlino poznavao te none rabote: skandali u restoranima na
Monmartru, i tue, mnogo tua. On i njegovi pajtosi, koji misle da su frak ili smo-
king u sedam uvee neophodni, bili su nalik na grupu Indiosa koji u Pariz uvode na-
silnike obiaje pustinje. ampanjac je na njih delovao kao vino za borbu. Razbijali
su i plaali, ali se njihova irokogrudost skoro uvek zavravala tuom. Niko nije kao
Hulio s takvom lakoom delio amare i posetnice. Njegov otac je tunog lica sluao
novosti od nekih prijatelja koji su mislili da laskaju njegovoj sujeti priajui mu o vi-
tekim okrajima u kojima je njegov prvenac uvek skidao skalp protivnicima. Slikar
se vie razumeo u maevanje nego u svoju umetnost. Bio je ampion u rukovanju
raznim orujem, boksovao je, ak je imao i omiljene udarce vitezova koji lutaju od
tvrave do tvrave. Beskoristan i opasan kao svi paraziti, gunao bi otac. Ali bi u
dubini due oseao veliko zadovoljstvo, neki ivotinjski ponos, smatrajui da je taj
zastraujui smetenjak njegovo delo.
U jednom trenutku je poverovao da je smislio kako da ga odvrati od takvog ivo-
ta. Roaci iz Berlina posetili su Denoajerove u njihovom zamku u Vilblanu. Karl
fon Hartrot je s dobrodunom nadmenou procenio raskone i pomalo sumanute ko-
lekcije svog paenoga. Nije loe: prepoznao je izvestan cachet kue u Parizu i
zamka. Mogu da poslue kao dopuna i patina plemikoj tituli. Ali Nemaka! Udob-
nosti njegove otadbine! eleo je da se paenog divi njegovom nainu ivota i njego-
vim prijateljima plemiima koji su ulepavali njegovo bogatstvo. I toliko je u svojim
pismima navaljivao da su Denoajerovi krenuli na putovanje. Moda e promena sre-
dine promeniti Hulija. Moda e se u njemu probuditi takmiarski duh kad izbliza

59
bude video kako su njegovi roaci vredni, svi s karijerama. Osim toga, Francuz je
verovao u omamljujui uticaj Pariza i istotu patrijarhalnih obiaja Nemake.
etiri meseca su bili tamo. Nakon nekog vremena, Denoajer je osetio elju da
pobegne. Svako svome jatu; nikada ne bi mogao da se razume s takvim ljudima. Ve-
oma su ljubazni, napadno ljubazni i prepuni elje da ugode, ali neprekidno se spotiu
o nepopravljiv nedostatak takta i preterano isticanje svoje veliine. Prijatelji porodice
Hartrot izraavali su ljubav prema Francuskoj: predanu ljubav kao prema nestanom
detencetu kome treba zatita. A sve bi to propratili raznim neumesnim seanjima na
ratove u kojima su Francuzi bili poraeni. Sve nemako, spomenik, eleznika stani-
ca, obian predmet iz trpezarije, sve je sluilo kao povod za hvalisavo poreenje: Vi
to u Francuskoj nemate. Nema sumnje da vi u Americi niste videli nita slino.
Don Marselo je otiao umoran od tolike zatite. Njegove supruga i erka uporno su
odbijale da prihvate da je berlinska elegancija superiornija od pariske. ii je sa svo-
jom bogohulnom drskou zaprepastila svoje roake izjavivi da ne bi mogla da pod-
nese oficirie sa utegnutim strukom i nepominim monoklima, koji se klanjaju de-
vojkama s mehanikom krutou, spajajui svoju uglaenost sa izrazom superi-
ornosti.
Pod vostvom svojih roaka, Hulio se utopio u vrli berlinski ambijent. S najstari-
jim, s mudracem, nije imao o emu da pria. To je bio nesrenik posveen svojim
knjigama, koji je celu porodicu gledao sa potcenjivakom nadmenou. Ostali,
potporunici ili mladi oficiri, s ponosom su mu pokazali napredak nemake zabave.
Upoznao je none restorane po ugledu na pariske, samo mnogo vee. ena, kojih je
tamo bilo na desetine, ovde je bilo na stotine. Skandalozna pijanenja nisu se zavra-
vala incidentima, ve neim za im se svesno tragalo radi neizostavnog upotpunjava-
nja zabave. Sve glamurozno, blistavo, velianstveno. Starci su se ludo zabavljali, pu-
bliku su opijale trupe, najamnici su formirali pukove. Oseao je gaenje prema po-
niznim i stidljivim enama, naviknutim na batine, koje su pohlepno traile odtetu za
velike gubitke i prevare koje su trpele zbog svog posla. Nije mogao da se veseli kao
njegovi roaci, koji su se grohotom smejali tim razoaranim enama kad bi shvatile
da su proerdale sate ne zaradivi nita osim gomile pia. Osim toga, nervirala ga je
prostaka razmetljivost, buna, javna, kao neka smotra izobilja. Ovoga nema u Pari-
zu, govorili bi njegovi pratioci divei se ogromnim salama sa stotinama parova i hi-
ljadama pijanaca. Ne, toga nema u Parizu. Zamarala ga je sva ta neumerenost. i-
nilo mu se da prisustvuje nekoj zabavi nezajaljivih mornara, eljnih da jednim
udarcem nadoknade sva prethodna liavanja. I osetio je istu elju da pobegne, kao
njegov otac.
S tog putovanja, Marselo Denoajer se vratio duboko potiten. Ti ljudi su umno-
gome napredovali. On nije bio zagrieni patriota, i primeivao je ono to je oigled-
no. Za samo nekoliko godina potpuno su preobrazili svoju zemlju; industrija im je
mona... i kao da su sainjeni od nesalomivog materijala. Svako treba da gleda svoja

60
posla i da nikad ne pomisli da pozavidi blinjem svom! Ali ovu poslednju pomisao
smesta bi odagnao svojim optimizmom poslovnog oveka.
Postae veoma bogati, razmiljao je. Poslovi im napreduju, a imuni ljudi ne-
maju elju da ratuju. Od rata o kojem mataju etvorica ludaka nema nita.
Mladi Denoajer se vratio svom pariskom ivotu, ivei u ateljeu i samo povreme-
no poseujui oevu kuu. Donja Luisa je poela da pria o nekom Arhensoli, mla-
dom i izuzetno obrazovanom pancu, procenjujui da bi njegovi saveti mogli da
budu od velike koristi njenom sinu. Ovaj nije bio sasvim siguran da li mu je novi
drugar prijatelj, uitelj ili sluga. Posetioci su imali druge nedoumice. Ljubitelji knji-
evnosti priali su o Arhensoli kao o slikaru; slikari su mu priznavali superiornost
samo u knjievnosti. Nikada nije mogao tano da se seti gde ga je prvi put video. Bio
je jedan od onih koji su se peli u njegov atelje u zimskim veerima, privueni crve-
nim odbleskom pei i vinom koje je majka kriom donosila. panac bi zagrmeo s no-
vom flaom vina ispred sebe i otvorenom kutijom cigareta na stolu, priajui autori-
tativno o svemu. Jedne noi je ostao da prespava na kauu. Nije imao stalno prebiva-
lite. A nakon te prve noi, sve ih je provodio u ateljeu.
Hulio je naposletku poeo da mu se divi kao odrazu svoje linosti. ta sve zna taj
Arhensola, koji je doao iz Madrida treom klasom i sa dvadeset franaka u depu da
bi naruio slavu, kako je sm rekao! Videvi da slika podjednako kruto kao on, ko-
ristei iste detinje i nespretne pokrete, razneio se. Samo lani umetnici, ljudi svog
zanata, izvritelji bez razmiljanja, vode rauna o bojama i ostalim banalnostima.
Arhensola je bio umetnik psiholog, umetnik due. I uenik je osetio divljenje i pod-
strek shvativi koliko je jednostavno slikati duu. Na jednom beskrvnom licu, s bra-
dom zailjenom kao bode, panac bi naslikao skoro okrugle oi, a svakoj zenici do-
dao malo bele, traak svetlosti... duu. Zatim bi, stojei ispred platna, ralanjivao tu
duu svojom neiscrpnom plodnou, dodavajui joj sve mogue vrste konflikata i
kriza. Tolika je bila mo njegove opsednutosti da je Hulio video ono to bi ovaj za-
miljao da je uneo u zaokruene oi. I on e slikati due... enske due.
Poto mu je rad na psiholokom stvaralatvu bio tako lak, Arhensola je vie vo-
leo da aska opruen na divanu ili da ita uz toplu pe, dok bi njegov prijatelj i
zatitnik bio odsutan. Ta sklonost itanju bee jo jedna prednost po mladom Deno-
ajeru, koji bi, im bi otvorio neku knjigu, odmah pogledao poslednje stranice ili sa-
draj, da bi stekao uvid, kako je govorio. Ponekad bi, u salonima, samouvereno
upitao nekog autora koja je njegova najbolja knjiga. A njegov lukav osmeh mogao je
posluiti kao upozorenje da ne treba gubiti vreme na druge knjige. Sada vie nije
morao da se bavi takvim nesmotrenostima. Arhensola e itati za njega. Kad bi mu
se uinilo da je zainteresovan za neku knjigu, odmah bi poeleo da se ukljui:
Prepriaj mi sadraj. A sekretar ne samo da mu je govorio kratak sadraj kome-
dija i romana, ve mu je prepriavao i sadraj openhauera ili sadraj Niea...
Donja Luisa je kasnije takorei ronila suze uvi da se posetioci bave njenim sinom s

61
dobronamernou koju podstie bogatstvo: Mladi je prilian avolak, ali kako je
samo potkovan!
Zahvaljujui itanju, Arhensola je imao tretman grkog roba, poput onih koji su
mlade plemie dekadentnog Rima uili retorici. Usred nekog objanjenja, njegov
gospodar i prijatelj bi ga prekinuo.
Pripremi mi koulju za frak. Veeras izlazim.
Drugom prilikom, dok bi uitelj imao oseaj da se ponaa kao posluna ivotinja
s knjigom u ruci pored bune pei, im bi kroz prozor ugledao sivo i kiovito popod-
ne, odjednom bi se pojavio u ulozi uenika:
Brzo na ulicu! Dolazi jedna ena.
I Arhensola bi, kao kue koje otresa dlake, odlazio i nastavljao da ita u nekoj
oblinjoj neuglednoj kafanici.
Njegov uticaj kao vrhunskog intelektualca bio je zanemarljiv da bi se uplitao u
svakidanjicu materijalnog ivota. Bio je gazdin nadzornik, posrednik izmeu njego-
vog novca i poverilaca koji su dolazili po naplatu. Novac, rekao bi kratko i jasno
na kraju meseca. A Denoajer bi zakukao od muke, ne znajui gde da ga nae. Sta-
rac se strogo pridravao odluke i nije odobravao ni najmanji avans za sledei mesec.
Drao ga je pod reimom krajnje oskudice. Tri hiljade franaka meseno: ta pristojan
ovek moe da uradi s tim? Suavao je obru, kontroliui stanje trokova u kui
kako donja Luisa ne bi mogla da pomae sinu. Uzalud se Hulio obraao zelenaima
u Parizu, priajui im o svom imetku daleko preko okeana. Ta gospoda su drala u
svojim rukama omladinu zemlje i nisu imali potrebe da iznose kapital u drugi svet.
Isti neuspeh je doiveo i kada je, neoekivano ljubazno, pokuao da ubedi don
Marsela da su tri hiljade franaka meseno prava mizerija. Milioner je besno negodo-
vao. Zar su tri hiljade franaka mizerija? Osim toga, morao je da plaa razne sinovlje-
ve dugove!
Kad sam ja bio u tvojim godinama poeo bi.
Ali Hulio bi tada prekinuo razgovor. Toliko puta je ve uo tu oevu priu. Ah,
stara krtica! To to mu je davao nije bilo vie od godinjeg prihoda sa zemlje koju
mu je ostavio deda. I po Arhensolinom savetu reio je da se obrati onima na imanju.
Upravljanje njegovom zemljom odluio je da poveri Seledoniju, nekadanjem nad-
zorniku, koji je sada bio ugledna linost u svojoj dravi i koga je on podrugljivo
oslovljavao sa moj stric. Marselo je hladnokrvno prihvatio njegov bunt: Mislim
da je u redu. Ve si odrastao. A kad mu je predao njegovo nasledstvo, svoju kontro-
lu usmerio je na trokove kue, spreavajui donja Luisu da na bilo koji nain raspo-
lae novcem. Unapred je na svog sina gledao kao na suparnika, koga je trebalo pobe-
diti, a prilikom kratkih susreta u Ulici Viktora Igoa pokazivao je ledenu ljubaznost
kao prema nekom strancu.
Prolazno izobilje za izvesno vreme oivelo je atelje. Hulio je poveao svoje
izdatke, smatrajui sebe bogatim. Meutim, strieva pisma iz Amerike rasprila su

62
mu iluzije. U prvom redu, poiljke novca koje su stizale neznatno su premaivale
mesena primanja koja mu je davao otac. Zatim su se zabrinjabvajue smanjile. Kao
da su se odjednom sve mogue nevolje sruile na imanje, po Seledonijevim reima.
Nedostajala je stona hrana: jednom je to bilo zbog sue, drugi put zbog poplava; na
stotine grla umiralo je od gladi. Huliju su bili potrebni vei prihodi, a udvoriki me-
lez slao mu je onoliko koliko je mogao, ali u vidu pozajmice, odgaajui vraanje za
vreme izvoenja konane raunice. Uprkos toj pomoi, mladi Denoajer je bio u
kripcu. Sada se kockao u otmenom krugu, verujui da e na taj nain nadoknaditi
povremene oskudice novca, ali to mu je omoguavalo samo da to pre potroi svote
koje je dobijao iz Amerike... Kako je mogue da ovek kao to je on doe u situaciju
da se mui zbog nekoliko hiljada franaka! ta mu vredi to ima oca s tolikim mili-
onima?
Kad bi se pojavili pretei poverioci, traio bi pomo od sekretara. Trebalo bi
odmah da vidi mamu: a eleo je da izbegne njene suze i prekor. Tada bi se Arhenso-
la, stepenicama za poslugu, kao lopov, uvukao u kuu u Ulici Viktora Igoa. Sedite
njegovih misija uvek je bila kuhinja, uz veliku opasnost da strani Denoajer ue dok
obavlja neke poslove, kao vredan ovek, i da se zaprepasti zbog uljeza. Donja Luisa
bi plakala, potresena dramatinom glasnikovom priom: imala je nakit, i to mnogo,
ali nijednog franka. Arhensola joj je predloio reenje na osnovu svog iskustva.
Spae dobru majku ako u zalagaonicu odnese neto od njenog nakita. Znao je put. I
gospoa je prihvatila savet; ali davala mu je samo nakit osrednje vrednosti, podozre-
vajui da ga vie nikad nee videti. Kasnije bi ponekad proplakala to je usled
sumnje i straha odbila da pomogne sinu. Njen Marselo bi mogao da sazna za to:
kakva strahota! Ali panac je smatrao da bi bilo uvredljivo da izae odatle ne nosei
nita, pa bi u nedostatku novca napunio korpu flaama iz Denoajerovog bogatog po-
druma pia.
Donja Luisa bi svakog jutra ulazila u Sent-Onore dEjlo da se moli za svog sina.
Tu crkvu smatrala je svojom. Ona je bila gostoljubivo i pouzdano ostrvce u neistra-
enom Parizu. Razmenjivala je diskretno pozdrave s mnogim vernicima, ljudima iz
svog kraja, poreklom iz raznih republika Novog sveta. inilo joj se da je blia Bogu
i svecima kad bi u crkvenoj porti ula razgovore na svom jeziku. Osim toga, crkva je
bila poput nekog salona u kojima su se nizali mnogi dogaaji iz junoamerikih ko-
lonija. Jednoga dana to bi bilo venanje sa cveem, orkestrom i sveanim pesmama.
Ona bi se, sa svojom ii, pozdravljala s poznanicima, a zatim bi estitala mladenci-
ma. Drugog dana bi bila sahrana jednog od bivih predsednika Republike ili bilo
koje druge prekomorske linosti koja bi zavrila svoj mueniki ivot u Parizu. Siroti
predsednik! Siroti general! Donja Luisa se seala pokojnika. Viala ga je mnogo
puta u toj crkvi, sluajui predano misu i zgraavajui se na rune rei koje su izgo-
varali za vreme pogrebnog govora dok bi se priseali streljanja i likvidacija banaka
tamo u njihovoj zemlji. Tako dobar i poboan gospodin! Neka mu se Bog smiluje! A

63
kada bi izala iz crkve, tuno bi posmatrala jahae i jahaice koji su ili prema umi,
luksuzne automobile, jutarnje suneve zrake, svu istotu prvih dnevnih sati, podsea-
jui se kako je divno biti iv.
Njen pogled pun zahvalnosti prema ivotu zaustavio se neno milujui jedan
spomenik u centru trga, s razapetim krilima kao da e svakog trenutka uzleteti ka
nebu. Viktor Igo! Bilo je dovoljno to je to ime ula iz usta svog sina pa da pomisli
da je on vaan za porodicu. Jedino to je znala o tom piscu bilo je da je pokojnik. U
to je bila skoro sigurna. Ali zamiljala je da je on Huliov veliki prijatelj, imajui u
vidu koliko ga je Hulio esto pominjao.
Ah, njen sin! Sve svoje misli, pretpostavke, elje usmeravala je prema njemu i
svom nepopravljivom muu. Prieljkivala je da se ta dva mukarca sporazumeju i da
prestanu sa borbom u kojoj je ona bila jedina rtva. Zato Bog ne uini neko udo?
Kao neki bolesnik koji menja sanatorijume, jurei za zdravljem, naputala bi crkvu u
svojoj ulici da bi ee poseivala pansku kapiju u Aveniji Fridland. Tu se jo vie
oseala kao da je meu svojima. Meu otmenim i elegantnim Junoamerikankama
koje kao da su sile sa stranica modnih asopisa, njene oi su udno traile druge
dame, loije odevene, gojazne, s teatralnim hermelinima i starinskim nakitom. Kad
bi se te gospoe srele u porti, priale bi glasnije, ustrije, maui rukama, energino
naglaavajui rei. erka veleposednika usudila bi se da ih pozdravi jer se oslanjala
na svoja dobrotvorna dela, a kad bi videla da joj se pozdrav uzvraa, osetila bi zado-
voljstvo to u tom trenutku moe da zaboravi na sve svoje muke. Te ene pripadale
su porodicama koje su se divile njenom ocu i ne znajui zato mu se dive; poticale su
od onih koji su ga na drugoj strani okeana zvali majka otadbina, sve izvanredne i
velianstvene za donja iu, jer su se udale za srodnike kraljeva. Nije znala da li da
im prui ruku ili da napravi naklon, kad je sasvim sluajno saznala da se tako radi na
dvorovima. Ali ubrzo bi se setila svojih muka i nastavila bi da upuuje molitve
Bogu. Avaj, neka je se seti! Da jo dugo ne zaboravi na njenog sina!
Srea je bila ta koja se setila Hulija, prigrlivi ga i obasjavi ga. Odjednom se na-
ao sa svim poastima i preimustvima slavnog oveka. Slava se pojavljuje iznebu-
ha, tiho, najzavojitijim i najnepoznatijim putevima. Ni slikarsko platno s duom, ni
uzbudljiv ivot ispunjen bolnim ljubavima i munim peripetijama, nisu bili dovoljni
mladom Denoajeru. Slava ga je uzela pod svoje.
Jedno novo zadovoljstvo pojavilo se s druge strane okeana da bi zabavilo ljude.
Ljudi su po salonima jedni druge kriom pitali ne bi li se prepoznali: Da li znate da
pleete tango? Tango se bee odomaio u svetu. On je predstavljao herojsku himnu
jednog drutva koje je svoje enje ubrzo usredsredilo na skladno njihanje bokovi-
ma, usklaujui vetinu sa spretnou nogu. Nedosledna i jednolina muzika, na-
dahnuta afrikom, zadovoljavala je umetniki ideal drutva kome nije bilo potrebno
nita vie. Svet je plesao... plesao... plesao. Crnaki ples sa Kube, koji su u Junu
Ameriku doneli mornari prevozei komadine suvog mesa na Antile, osvojio je celu

64
planetu za nekoliko meseci, obiao je, prodirui od jedne do druge zemje poput
Marseljeze. Prodro je ak u najsveanije dvorske palate, uruavajui tradiciju esti-
tosti i etikecije kao revolucionarna pesma: revolucije lakomislenosti. Papa je morao
da se preobrazi u majstora plesa, preporuujui furlanu umesto tanga, kad se ve ceo
hrianski svet, zajedno sa sektama, ujedinio u zajednikoj elji da preplie nogama
s neumornim zanosom, poput onih koji su u srednjem veku bili opsednuti avolom.
Kad se Hulio Denoajer susreo s ovim nenadmanim i trijumfalnim plesom svoje
mladosti usred Pariza, prepustio mu se pun poverenja kao nadahnuu stare ljubavi.
Dok je, kao student, esto plesao tango, taj ples proglasili su najozloglaenijim u Bu-
enos Ajresu, a plesae je nadzirala policija.
Od pet do sedam uvee, stotine pari oiju pratile su ga zadivljenim pogledom po
salonima na Jelisejskim poljima, gde je jedna olja aja kotala pet franaka, s pravom
na ukljuenje u sveti ples. Ima liniju, govorile bi dame, ocenjujui njegov vitak
stas, osrednju visinu i izuzetnu gipkost. A on, u aketu s utegnutim strukom i isture-
nim grudima, malim enskim stopalima uvuenim u lakovane izme s belim arama i
visokim potpeticama, igrao bi dostojanstveno, odvano, tiho, kao neki matematiar
koji reava teak zadatak, dok je svetlost bojila u plavo dve tamne zavese, skupljene
i uoljivih nabora. ene su molile da mu budu predstavljene u slatkoj nadi da e im
prijateljice zavideti kad ih vide u maestrovom naruju. Molbe su pljutale kao kia.
Pred njegovim koracima otvarali su se najnepristupaniji saloni. Svakog popodneva
sklapao je na desetine prijateljstava. Moda je privukla profesore s druge strane oke-
ana, compadritos9 iz predgraa Buenos Ajresa, ponosne i zbunjene zbog poziva, kao
da su slavni slavni tenori ili predavai. Ali meu tim baletanima, po prirodi prostim,
trijumfovao je Hulio Denoajer. Incidente iz njegovog ranijeg ivota ene su prepria-
vale kao junake podvige ljubavnika iz romana.
Ubie sebe govorio mu je Arhensola. Preterao si s plesanjem.
Slava njegovog prijatelja zadavala mu je nove muke. Njegovo zadovoljstvo da
ita pored pei sada je svakodnevno prekidano. Nije mogao da proita vie od jednog
poglavlja. Slavni ovek bi ga pourivao da izae na ulicu. Jedna nova lekcija, re-
kao bi mu parazit. A kada bi ostao sam, mnogobrojne ene, poneke ljubopitljive i na-
silne, druge melanholine i usamljene, prekidale su ga u prijatnim razmiljanjima.
Jedna od takvih je svojom upornou zaprepaivala stanare ateljea. U pitanju je bila
Amerikanka sa severa, neodreenih godina, izmeu trideset dve i pedeset devet,
uvek u kratkim haljinama, koje bi se, dok bi sedela, zadizale kao da ih neko povlai.
Nekoliko plesova s Denoajerom i jedna poseta u Ulici Pomp za nju su predstavljali
zaslueno sveto pravo i beznadeno je proganjala maestra, poput naputenog verni-
ka. Hulio je pobegao kada je saznao da ta lepotica, koja je s lea izgledala vitka, ima
dva unuka. Maestro Denoajer je izaao, ree joj Arhensola odluno, primajui je.
Ucveljena baka briznula je u pla. elela je da ba tu izvri samoubistvo kako bi se

65
od njenog lea uplaile druge ene koje bi dole da joj oduzmu ono to je njeno. Sada
je Arhensola bio taj koji bi ispratio svog drugara kada je eleo da ostane sm.
Mislim da e doi Jenki, rekao bi ravnoduno. A veliki ovek bi pobegao, koristei
se mnogo puta pomonim stepenitem ateljea.
U to vreme poeo je da se odvija najvaniji dogaaj u njegovom ivotu. Porodica
Denoajer e se sprijateljiti s porodicom senatora Lakura. Rene, njegov sin jedinac,
upravo je kod ii probudio izvesno zanimanje koje je gotovo liilo na ljubav. Sena-
tor je za svog potomka eleo neogranieno imanje i ogromnu stoku, iji bi ga opisi
uzbuivali poput predivne prie. Bio je udovac, ali je voleo da u svojoj kui prireu-
je prijeme i bankete. Sve te nove glasine inspirisale bi ga da odmah priredi ruak.
Nije postojala nijedna osoba na proputovanju kroz Pariz, bilo da je istraiva po-
larnih predela ili slavan peva, a da ga je mimoiao poziv na ruak kod Lakura. De-
noajerov sin koga je do tada jedva i primeivao iznenada mu je postao simpati-
an. Senator je bio moderan ovek i nije odvajao neiju slavu od njegovog ugleda.
Dovoljno mu je bilo da neko ima uveno prezime pa da ga on s oduevljenjem
prihvati. Kad bi ga Hulio posetio, ponosno bi ga predstavljao prijateljima i malo je
nedostajalo da ga nazove dragi maestro. Tango je postao tema svih razgovora. ak
su se i na Akademiji zanimali za njega, da bi pokazali kako se omladina drevne Ati-
ne zabavljala na slian nain. I Lakur je celog ivota sanjao o Atinskoj republici za
svoju zemlju.
Mladi Denoajer je na tim prijemima upoznao brani par Lorije. On je bio ine-
njer koji je posedovao fabriku auto-motora nadomak Pariza; ovek s trideset pet go-
dina, krupan, debeljukast, tih, koji bi gledajui oko sebe lagano sputao pogled, kao
da je eleo da to dublje prodre u ljude i stvari. Madam Lorije je bila deset godina
mlaa od svog mua i izgledala je kao suta suprotnost njemu. Imala je slab karakter,
bila je lakomislena, elegantna i volela je onoliko koliko je u ljubavi nalazila zado-
voljstva. inilo se da s osmehom prihvata nemo i snano oboavanje svog supruga.
Nita manje nije mogla da uini za osobu takve vrednosti. Osim toga, u brak je unela
miraz od tri stotine hiljada franaka, kapital koji je inenjer iskoristio za proirenje
poslovanja. Senator je posredovao prilikom sklapanja ove brane zajednice. Lorije
mu je odgovarao jer je bio sin njegovog druga iz mladosti.
Za Margaritu Lorije prisustvo Hulija u dosadnom salonu senatora Lakura pred-
stavljalo je iskru suneve svetlosti. Ona je igrala moderan ples i esto poseivala
aj-tango, gde su Denoajera oboavali. Moraju to pre da je vide pored tog slavnog
i zanimljivog mukarca oko koga se ene otimaju! Zato je ne bi smatrali burujkom
kao druge senatorove drubenice, po reima njenih krojaica iz Ulice Po, koje su
uporno tvrdile da jedna ugledna ena ne moe da izae na ulicu u haljini jeftinijoj od
osam stotina franaka i da se eir od hiljadu franaka, koji se nekoliko godina ranije
smatrao oaravajuim, sada smatrao prostakim.
Ovo saznanje je posluilo maloj Lorije kako su je zvale prijateljice, uprkos

66
njenom stasu da je vide dok je maestro poziva na ples i igra s njim i da je
posmatraju sa zlobom i zaviu. To bi bio pravi uspeh za suprugu jednog obinog
inenjera koji se svuda vozio automobilom njene majke! Hulio je u poetku osetio
neku novu privlanost. Mislio je da je ista kao sve ostale koje su igrale do izne-
moglosti u njegovom naruju, pratei komplikovan ritam. A onda je shvatio da je
drugaija. Njena uzdranost na njegove prve komplimente raspalila je njegove
strasti. U stvari, nikada do tada nije imao iskustva sa enom njene klase. One iz rani-
jeg perioda ivota bile su klijentkinje iz nonih klubova, koje je na kraju morao da
plaa. Sada mu je slava u naruje dovodila dame vieg ranga ali sumnjive prolosti,
eljnih noviteta i previe zrele. A ova burujka koja mu je ila u susret i koja bi se u
trenutku odvajanja povlaila s iznenadnim stidom predstavljala je neto izuzetno.
Saloni tanga donosili su velike gubitke. Denoajer se pojavljivao ree, preputaju-
i svoju slavu profesionalcima. I po nekoliko nedelja bi njegove oboavateljke bile
uskraene za pogled na njegov crni razdeljak i male izglancane cipele koje su plesale
obasjane svetlou u ritmu velianstvenih pokreta.
Margarita Lorije je takoe pobegla s tih mesta. Njih dvoje su se sastajali u skladu
s pravilima o kojima je ona itala u ljubavnim romanima ija se radnja odvijala u Pa-
rizu. Odlazila bi na sastanak s Hulijom, uplaena da je neko ne prepozna, tresla se od
uzbuenja, oblaila najtamniju odeu, prikrivala lice gustim velom preljubnice,
kako bi govorile njene prijateljice. Sastajali su se na skverovima, u manje poseenim
delovima grada, menjajui mesta kao uplaene ptice koje bi pri najmanjem uznemi-
renju uzletale da se spuste negde daleko. Jednom bi se sastali u But omonu, drugi
put bi im se vie sviali parkovi na desnoj obali Sene, Luksemburki, pa ak i skoro
zaboravljeni park Monsuri. A najeila bi se od straha pri pomilsi da bi je mu mogao
iznenaditi, dok je vredni inenjer radio u udaljenoj fabrici. Njen uzrujan izgled, njena
preterana opreznost da proe neopaeno jo vie su privlaili panju prolaznika.
Hulio je postao nestrpljiv i bezvoljan zbog grene ljubavi od koje nije bilo niega
do nekoliko poljubaca na brzinu. Ali bi na kraju utao, savladan Margaritinim prekli-
njanjem. Ona nije elela da bude njegova kao mnoge druge: elela je da bude sigurna
da e ta ljubav trajati veno. To je bio prvi greh koji je poinila i elela je da bude i
poslednji. Avaj! ta e biiti s njenom do tada netaknutom reputacijom! I ta e ljudi
rei! Oboje su se vratili u doba rane mladosti; zavoleli su se s naivnim i detinjim a-
rom petnaestogodinjaka koji do tada nita nisu iskusili. Hulio je odjednom uskoio
iz detinjstva u raskalano uivanje, preputajui se svim tajnama ivota. Ona je ele-
la da bude udata kao ostale, da stekne potovanje i slobodu udate ene, da prema
svom muu osea besmislenu zahvalnost. Da zavrimo onako kako drugi zapoi-
nju, govorio je Denoajer.
Njihova strast se ispoljavala u svim oblicima snane ljubavi, jednostavne i verne.
Razneili bi se od romantinih emocija dok bi se grlili i ljubili na klupi u parku u su-
ton dana. On je uvao uvojak Margaritine kose, mada je sumnjao u njegovu autenti-

67
nost, pretpostavljajui da se moda radi o umetnutom modnom dodatku. Ona bi
naslanjala glavu na njegovo rame, stiskajui se kao da se preputa njegovoj domina-
ciji; ali uvek pod vedrim nebom. Kad bi se u automobilu usudio na malo intimnije
dodire, gospoa bi ga snano odgurnula. Kao da su je na takvo ponaanje podsticala
protivrena pseanja. Svako jutro bi se budila spremna za konanu pobedu. Ali
kasnije, kada bi se sastala s njim, iz nje bi se na povrinu pomolila malograanka.
Ljubomorna na njegovu reputaciju, drei se saveta svoje majke.
Jednoga dana je pristala da poseti atelje, elei da vidi gde boravi njen voljeni.
Zakuni mi se da e me potovati. On se lako zaklinjao i zakleo se na sve to je
Margarita elela... I od toga dana vie ih nisu viali po parkovima niti su se potucali
progonjeni zimskim vetrovima. Ostajali bi u ateljeu, a Arhensola je morao da prome-
ni nain ivota i da toplu sobu potrai kod nekog drugog prijatelja slikara kako bi
nastavio s itanjem.
To se proteglo na dva meseca. Nikada nisu saznali kakva je to snaga odjednom
poljuljala njihovu spokojnu sreu. Moda je to bila neka njena prijateljica koja je
naslutila ta je u pitanju, te anonimno obavestila njenog mua; moda se sama supru-
ga nesvesno odala svojim neobjanjivim radovanjima, kasnim dolascima kui kada
bi veera ve bila postavljena na stolu i netrpeljivou koju je esto ispoljavala pre-
ma inenjeru u trenucima branih intimnosti, kako bi ostala verna onom drugom. Tu
munu raspoluenost izmeu zakonitog partnera i voljenog oveka njena jed-
nostavna i vatrena dua nije mogla da podnese.
Jedne veeri dok je urila Ulicom Pomp, gledajui na sat i nestrpljivo pokuava-
jui da uhvati neki automobil ili makar fijaker, put joj je odjednom prepreio neki
neznanac... Bio je to Lorije! ak je ustreptala od straha kad se setila koliko je sati tog
traginog asa. U jednom trenutku pomislila je da e je ubiti. Mukarci, ozbiljni,
smerni, pokorni postaju uasni kad eksplodiraju od besa. Mu je znao sve. S istom
uzdranou s kojom je reavao svoje preduzetnike probleme i nju je prouavao da-
nima, ne mogavi da odgonetne razlog opreza na njenom ravnodunom licu. Zatim ju
je pratio dok u potpunosti nije dokuio razlog njenog nespokojstva.
Margarita nije mogla ni da zamisli da moe da bude tako nasilan i buan u svo-
jim emocijama. Oekivala je da hladnokrvno prihvati injenice s izvesnom filo-
zofskom ironijom, kao to su to inili mukarci zaista razliiti, kao to su to inili
mnogi muevi njenih prijateljica. Meutim, siroti inenjer, koji pored posla nita
drugo nije video nego svoju suprugu, voleo je kao enu i divio joj se kao nenom i
nadmonom biu, olienu ljupkosti i otmenosti, nije mogao to da podnese te je urlao
i pretio bez imalo uzdravanja, postaravi se tako da za skandal sazna ceo krug nji-
hovih prijatelja. Senatoru bi vrlo neprijatno kad se setio da su se grenici upoznali u
njegovoj uvaenoj rezidenciji. Samo to je njegov bes bio usmeren prema muu.
Kakvo nepoznavanje ivota! ene k ene, i za sve postoji reenje. Ali posle takvog
nerazumnog ponaanja goropadnika nije vie bilo mogue nikakvo elegantno reenje

68
i moralo se pristupiti razvodu.
Stari Denoajer se uzrujao kad je saznao za poslednji podvig svoga sina. Lorije je
u njemu probudio velike simpatije. Zbliila ih je instinktivna solidarnost koja postoji
meu marljivim, strpljivim i utljivim ljudima. Na prijemima kod senatora pitao bi
inenjera kako mu napreduju poslovi, zanimajui se za razvoj fabrike o kojoj je ovaj
govorio s oinskom blagonaklonou. Milioner, koga je pratio glas da je krtica, ak
mu je velikoduno ponudio pomo, ako jednoga dana poeli da proiri poslove. I zar
da njegov sin tom dobrom oveku uskrati sreu, obian i beskoristan baletan!
U prvom trenutku Lorije je rekao da e se boriti. Njegov bes liio je na gnev
upregnutog tegleeg konja koji upa uzengije, nakostreen ri kao pomahnitao i uje-
da. Otac se razbesneo zbog njegove odlunosti. Jo jedan skandal! Hulio je najvei
deo ivota posveivao rukovanju orujem.
Ubie ga govorio je senatoru. Ubeen sam da e ga ubiti. To je pravilo u i-
votu: propalica uvek ubije onog koji vredi.
Ali nikakvo ubistvo nije se dogodilo. Otac Republike je znao da upravlja i jedni-
ma i drugima s istom vetinom koju je pokazivao u hodnicima senata kad bi se poja-
vila neka kriza u ministarstvu. Skandal se utiao. Margarita je otila da ivi s
majkom i preduzela je prve korake oko razvoda.
Ponekad predvee, kada bi sat u ateljeu otkucao sedam, tuno bi izjavila, prote-
ui se nakon ljubavnog zamora:
Idem... Idem, iako je ovo moja prava kua... Ah, zato nismo venani!
A on, dok bi u svojoj dui oseao itav splet graanskih vrednosti koje do tada
nije poznavao, odgovorio bi odluno:
Tako je: zato nismo venani!
Njihove elje e se ostvariti. Mu im je olakao zamisao s neoekivanom pre-
dusretljivou. A mladi Denoajer je otputovao u Ameriku da bi prikupio novac za e-
nidbu s Margaritom.

69
 4.

Roak iz Berlina

Atelje Hulija Denoajera nalazio se na poslednjem spratu iznad ulice. Lift i glavno
stepenite sputali su se do ulaznih vrata. U njihovoj pozadini dve male prostorije
dobijale su svetlo iz unutranjeg dvorita, a kao jedino sredstvo komunikacije sluilo
je pomono stepenite koje je vodilo do mansarde.
Ostavi sm u ateljeu tokom putovanja svog drugara, Arhensola je pokuavao da
se sprijatelji sa susedima na spratu. Najvea soba bila je prazna tokom dana. Njeni
vlasnici vratili bi se kui tek nakon ruka u restoranu. Bio je to zaposlen brani par
koji je u kui boravio samo tokom praznika. Mukarac, snanog i ratobornog izgle-
da, bio je zaposlen kao inspektor u jednoj velikoj prodavnici. Nekada je bio vojnik u
Africi, diio se ordenom i imao in potporunika rezervnog sastava. Ona je bila
krupna i pomalo anemina plavokosa svetlih oiju i enjivog pogleda. O praznicima
je sate provodila za klavirom, evocirajui uspomene na muzike arije, uvek jedne te
iste. Arhensola bi je ponekad video kroz unutranji prozor, zaposlenu u kuhinji, za-
jedno s njenim branim drugom, kako se smeju svojim nespretnostima i neiskustvu
dok pripremaju nedeljni ruak.
Kuepaziteljka je mislila da je gospoa Nemica, a ona je tvrdila da je poreklom
vajcarkinja. Radila je kao blagajnica u jednoj prodavnici, ali ne u onoj u kojoj je ra-
dio njen suprug. Ujutru bi izlazili zajedno i rastajali se na Zvezdanom trgu, nastavlja-
jui potom svako svojim putem u razliitim pravcima. U sedam ujutru, pozdravili bi
se ljubei se nasred ulice, poput zaljubljenog para na prvom sastanku, a kasnije, u
vreme ruka, vraali bi se utabanom stazom, Ulicom Pomp. Arhensola se oseao od-
baenim u svim svojim pokuajima da se s njima sprijatelji, jer je taj par sam sebi
bio dovoljan. Odgovarali su mu s hladnom utivou: iveli su samo za sebe.
U drugom stanu, koji se sastojao od dve sobe, iveo je jedan mukarac, sm. Bio
je Rus ili Poljak, uvek se vraao s paketima knjiga i satima pisao pored prozora s
dvorine strane. panac ga je od prvog trenutka smatrao tajanstvenim ovekom, koji
u sebi moda skriva ogromne vrednosti: pravi junak romana. Panju mu je privukao
egzotina ernovljeva pojava: njegova neuredna brada, kosa do ramena, naoare na
irokom nosu koji kao da bee iskrivljen od udarca pesnice. Poput nevidljivog ore-
ola, oko njega se irio neprijatan vonj nalik mirisu nekog jeftinog vina, pomean sa
isparenjima znojave odee; kad bi ga Arhensola ugledao na pomonom stepenitu,
pomislio bi: Evo, vraa se prijatelj ernov. I izaao bi na unutranje stepenite da
porazgovara sa susedom, koji je ve due vreme spreavao pristup svom stanu. pa-

70
nac je ak sumnjao da se bavi alhemijom i ostalim tajanstvenim stvarima. Kad je na-
posletku uspeo da ue, video je knjige, mnogo knijga, knjige na sve strane, razbaca-
ne po podu, poreane na policama, nagomilane po okovima, koje su zauzimale ak
i rasklimatane stolice, stare stolove i jedan stari krevet, koji bi se ispraznio samo po-
nekad po podne, kada bi se vlasnik uzrujao zbog sve vee navale velike praine i pa-
uine i pozivao u pomo jednu kuepaziteljkinu prijateljicu.
Na kraju, pomalo razoaran, Arhensola je otkrio da u ivotu tog oveka nema ni-
eg tajanstvenog. Ono to je pisao pored prozora bili su prevodi: neki koje je radio
po narudbini, i drugi koje je radio samoinicijativno za novine socijalista. Jedino
iznenaujue kod njega bee broj jezika kojima se sluio.
Sve ih zna rekao je Denoajeru opisujui mu svog suseda. Dovoljno je samo
da uje neki nov pa da ga za nekoliko dana savlada. Zna klju, tajnu jezika, i ivih i
mrtvih. Govori panski kao mi, a nikada nije bio u zemlji u kojoj se govori panski.
Dok je itao naslove nagomilanih knjiga, Arhensola je ponovo stekao utisak ne-
eg tajanstvenog. Veinom su to bile stare knjige, mnoge na jezicima koje on nije ra-
zumeo, kupljene na rasprodaji u knjiarama i po niim cenama kod preprodavaca,
izloene na tezgama na obali Sene. Samo je takav ovek, koji je imao klju za jezi-
ke, mogao da kupuje takve knjige. Neka mistina atmosfera, nadljudska posvee-
nost, tajne neotkrivene uprkos vekovima zraile su iz tih gomila pranjavih tomova,
nekih i sa iskrzanim listovima. A pomeane sa drevnim knjigama pojavljivale su se i
druge, s novim i crvenim koricama, propagandni prospekti socijalista, broure na
svim evropskim jezicima i novine, mnogo novina s naslovima koji su pozivali na re-
voluciju.
inilo se da ernov ne voli posete i razgovore. Zagonetno bi se nasmeio ispod
dinovske brade, krt na reima kako bi to pre okonao susret. Ali Arhensola je
znao kako da doskoi tom nepoverljivom oveku. Dovoljno je bilo da namigne uz
srdaan poziv: Hoemo li? A onda bi se njih dvojica smestili na Denoajerov kau
ili u kuhinji ateljea s flaom iz Ulice Viktora Igoa ispred sebe. Don Marselova
izvanredna vina omamila bi ga, pa bi postao priljiviji. Meutim, i pored toga, pa-
nac nije uspeo da sazna mnogo o njegovom ivotu. Ponekad bi pomenuo oresa i
ostale socijalistike govornike. Najsigurnije sredstvo njegovog opstanka bilo je pre-
voenje partijskih novina. Ponekad bi mu se sluajno omakla re Sibir, uz nagovetaj
da je tamo proveo mnogo vremena. Ali nije eleo da pria o toj dalekoj zemlji, koju
je posetio protiv svoje volje. Nasmeio bi se utivo, ne iznosei vie detalja.
Sutradan ujutru, po dolasku Hulija Denoajera iz Argentine, dok je Arhensola
razgovarao sa ernovom na odmoritu pomonog stepenita, zazvonilo je zvono na
vratima ateljea povezanim s glavnim stepenitem. Kakva gnjavaa. Rus, koji je
poznavao istaknute politiare, navodio mu je oresove javne nastupe u borbi za ou-
vanje mira. Bilo ih je mnogo koji su i dalje gajili nadu. On, ernov, komentarisao je
ove iluzije s osmehom sfinge. Imao je svojih razloga za sumnju... Ali zvono se pono-

71
vo oglasilo i panac je otiao da otvori, ostavivi suseda.
Neki gospodin je eleo da vidi Hulija. Govorio je francuski pravilno, ali njegov
akcenat je za Arhensolu bio otkrie. Uavi u spavau sobu da bi obavestio prijatelja,
koji je upravo ustajao, rekao je samouvereno:
Tu je tvoj roak iz Berlina, doao je da se oprosti. Ne moe biti niko drugi.
Tri mukarca se zatekoe zajedno u ateljeu. Denoajer je predstavio svog drugara
da se pridolica ne bi prevario u vezi s njegovim drutvenim poloajem.
Priao si o njemu. Mora da je to gospodin Arhensola, mladi izuzetnih sposob-
nosti.
A doktor Julijus fon Hartrot rekao je to kao ovek koji sve zna i koji eli da po-
kae blagonaklonost prema nekom inferiornom, udeljujui mu svojom panjom mi-
lostinju.
Dvojica roaka posmatrali su se s izvesnim nepoverenjem. Vezivalo ih je blisko
srodstvo, ali su se veoma malo poznavali, ispoljavajui potpuno razliite stavove i
sklonosti.
Prouavajui ovog mudraca, Arhensola je uoio da ga pomalo podsea na oficira
odevenog u seljaku odeu. U njegovoj pojavi primeivala se elja za oponaanjem
ljudi od oruja koji su se povremeno oblaili kao civili; tenja svih nemakih buruja
da oponaaju viu klasu. Imao je pantalone vrlo uzane, kao one to se uvlae u jaha-
ke izme. Strukirana jakna s dva reda dugmadi, irokim i dugakim peevima, po-
dignutim reverima koji su bezuspeno podraavali vojniku jaknu. Rii brkovi iznad
jake vilice i obrijana glava upotpunjavali su ovu imitaciju vojnikog izgleda. Ali zato
su mu oi, oi revnosnog uenjaka sa zamuenim, krupnim, bojaljivim i kratkovi-
dim zenicama bile sakrivene iza naoara s debelim staklima, odajui utisak mirnog
oveka.
Denoajer je znao da mu je roak asistent na univerzitetu, da je objavio nekoliko
knjiga, debelih i dozlaboga dosadnih, i da se nalazi meu saradnicima Istorijskog
seminara, udruenja za istraivanje arhivskih dokumenata pod vostvom jednog
poznatog istoriara. Na reveru mu je blistala ruica nekog stranog ordena.
Huliov stav prema porodinom mudracu bio je proet izvesnim omalovaava-
njem. On i njegova sestra ii jo od detinjstva su instinktivno oseali odbojnost pre-
ma roacima iz Berlina. Posebno mu je smetalo kad bi njegova porodica isticala za
primer ovog uobraenka usled steenog znanja, dostojnog divljenja, koji je o ivotu
saznavao samo preko knjiga i prouavao ono to su ljudi radili u drugim epohama da
bi na osnovu toga izvlaio zakljuke u skladu sa svojim nemakim miljenjem. Hulio
je mogao veoma lako da se divi i visoko da ceni sve pisce ije ja dela, to jest njihoce
sadraje prepriavao Arhensola, ali nije mogao da prihvati intelektualnu veliinu
dotinog roaka.
Za vreme boravka u Berlinu, jedna nemaka re za banalnu novotariju posluila
mu je da ga oceni. Knjige o detaljnim i upornim istraivanjima objavljivane su dva-

72
naest puta svakog meseca. Nije bilo profesora koji bi propustio da na osnovu nekog
obinog detalja ne objavi ogromnu knjigu, napisanu na dosadan i konfuzan nain. A
ljudi, u znak potovanja prema tim kratkovidim autorima, nesposobnim za stvaranje
vizije drutvene zajednice nazivali su ih Zicflaj haben, aludirajui na preduga sede-
nja dok bi predstavljali svoja dela. Za njega je njegov roak bio to: jedna Zicflaj ha-
ben.
Doktor Fon Hartrot, da bi objasnio svoju posetu, govorio je na panskom jeziku.
Sluio se jezikom kojim je govorila njegova porodica za vreme njegovog detinjstva,
a u isto vreme i iz predostronosti jer je nekoliko puta pogledao oko sebe kao da se
plaio da ga neko ne uje. Doao je da se oprosti od Hulija. Majka mu je rekla za nje-
gov povratak i nije eleo da otputuje a da ga ne vidi. Treba da napusti Pariz kroz ne-
koliko asova; okolnosti su ga na to terale.
Ali, zar ti veruje da e biti rata? upitao ga je Denoajer.
Rat e izbiti sutra ili prekosutra. Niko ga ne moe izbei. To je neophodan in
za zdravlje oveanstva.
Nastala je tiina. Hulio i Arhensola su zaueno pogledali u ovog smirenog ove-
ka, koji je svoje izlaganje zavrio s ratobornom arogancijom. Obojica su pogodili da
je doktor doao u posetu iz potrebe da nekome iznese svoje miljenje i svoje odu-
evljenje. A moda je u isto vreme eleo da sazna i ta oni misle i znaju, s obzirom
na mnoge masovne manifestacije u Parizu.
Ti nisi Francuz dodao je obraajui se svome roaku ti si roen u Argenti-
ni i pred tobom se moe govoriti istina.
A zar nisi i ti roen tamo? upitao ga je Hulio smejui se.
Doktor s neodobravanjem odmahnu kao da je uo neto uvredljivo.
Ne; ja sam Nemac. Bilo gde da se neko od nas rodi uvek pripada majci i Ne-
makoj.
Zatim je nastavio obraajui se Arhensoli:
I gospodin je stranac. Potie iz plemike panije, koja nam je darivala ono
najbolje to ima: kult asti i duh vitetva.
panac je hteo da se pobuni, ali ga mudrac sprei dodajui uenim tonom:
Vi ste bili bedni Kelti, utopljeni u prostotu jedne nie rase i pomeani s
rimskim latinizmom, to je jo vie ojadilo va poloaj. Sreom, Goti kao i drugi na-
rodi nae rase pokorili su ih i udahnuli im ljudsko dostojanstvo. Ne zaboravite, mla-
diu, da su Vandali bili dedovi dananjih Prusa.
Arhensola ponovo zausti da neto kae, ali mu prijatelj dade znak da ne prekida
profesora. A ovaj kao da je zaboravio na prethodnu uzdranost pa se zaneo sopstve-
nim reima.
Hajde da navedemo velike dogaaje nastavio je. Srenici smo mi koji smo
se rodili u dananje vreme, najinteresantnije u istoriji. oveanstvo u ovim trenuci-

73
ma menja pravac. Sada otpoinje prava civilizacija.
Sledei rat e, po njegovom miljenju, biti krai nego to je ikad bio. Nemaka se
pripremila za ostvarenje presudnog ina tako da svetska ekonomija nee doiveti du-
gotrajan poremeaj. Dovoljno e joj biti mesec dana da pokori Francusku, najuasni-
jeg meu svojim protivnicimaa. Onda e krenuti na Rusiju koja, spora u svojim
pokretima, nee moi da se suprotstavi brzom odbranom. Na kraju e napasti po-
nosnu Englesku, izolujui je na njenom arhipelagu kako svojim uticajem ne bi vie
bila prepreka germanskom progresu. Ova serija brzih napada i vatrenih pobeda bie
potrebni samo da bi se omoguilo da se leto nastavi svojim tokom. A sledee jeseni
padanje lia pozdravljae konaan trijumf Nemake.
Sa ubeenou univerzitetskog profesora, koji ne oekuje da ga sluioci
opovrgnu, objanjavao je nadmonost germanske rase. Ljudi su podeljeni u dve gru-
pe, u zavisnosti od oblika lobanje: dolikocefale i brakicefale, to e rei na one sa
duguljastom glavom i one sa kratkom lobanjom. Druga nauna diferencijacija ih je
podelila na plavokose i crnokose. Dolikocefali su predstavljali istotu rase i superi-
oran um. Brakicefali su bili mestici, odnosno meanci sa svim odlikama degenerisa-
nosti. German, dolikocefal, po svom savrenstvu jedini je naslednik prvobitnih arije-
vaca. Svi drugi narodi, naroito oni s juga Evrope, poznati kao Latini, pripadaju de-
generisanoj ljudskoj rasi.
panac vie nije mogao da se uzdrava. Ali ta ako su ove rasistike teorije
zastarele kod onih koji nisu stvorili nijednu osobu osrednje inteligencije! ta ako ne
postoji nijedna ista nacija, poto sve one imaju na hiljade meavina u svojoj krvi na-
kon tolikih istorijskih ukrtanja! Mnogi Nemci poseduju iste etnike osobine koje
profesori pripisuju niim rasama.
Tu ima neega ree Hartrot. Ipak, iako germanska rasa nije ista ona je
manje neista od ostalih i njoj dolikuje da vlada svetom.
Glas mu je bio zajedljiv i otar dok je govorio o Keltima, naseljenicima junih
zemalja. Oni su unazadili oveanstvo, usmeravajui ga u pogrenom pravcu. Kelt je
individualac i prema tome nepouzdan revolucionar koji tei jednakosti. Osim toga,
on je human i od milosra pravi vrlinu, titei opstanak slabih koji niemu ne slue.
Plemeniti German iznad svega stavlja red i silu. Prirodnim poretkom stvari iza-
bran je da upravlja ukopljenim, odnosno evnuhskim rasama, poseduje sve vrline
koje odlikuju voe. Francuska revolucija je jednostavno bila sudar izmeu Germana
i Kelta. Francusko plemstvo vodi poreklo od nemakih ratnika ustolienih u zemlji
nakon invazije nazvane varvarskom. Buroazija i narod su predstavljali galsko-
keltski element. Nia rasa je pobedila superiornu, dezorganizujui zemlju i naruava-
jui svetski poredak. Keltizam je bio izum demokratije, doktrina socijalista, anarhije.
Ali kucnue as germanskog oporavka i nordijska rasa ponovo e uspostaviti red
poto ju je za to odredio Bog, sauvavi njegovu neporecivu nadmo.
Jedan narod dodao je moe da pretenduje na velike ciljeve samo ako je u

74
osnovi i sutini germanski. to je manje germanski to je i rezultat manje civiliza-
cijski. Mi predstavljamo aristokratiju oveanstva, so zemlje kao to je rekao na
Vilhelm.
Arhensola je zapanjeno sluao ove gorde tvrdnje. Svi veliki narodi su proli kroz
imperijalistiku groznicu. Grci su teili hegemoniji zato to su bili najcivilizovaniji i
verovali da su najsposobniji da civilizuju druge. Rimljani su, kada su osvojili zemlje,
uveli pravo i zakone. Francuzi, narod revolucije i Imperije, pravdali su svoja osvaja-
nja eljom da ljudima donesu slobode i poseju nove ideje. ak i panci XVI veka,
kada su ratovali sa pola Evrope za versko ujedinjenje i unitenje krivoverja, inili su
to zarad pogrenog ideala, mranog ali nesebinog.
U istoriji su svi zapoinjali ratove zarad neega to su smatrali plemenitim i to
je bilo iznad njihovih interesa. Jedino je Nemaka ovog profesora naumila da se na-
metne svetu u ime superiornosti svoje rase, superiornosti koju niko nije prepoznavao
i koju je ona sam sebi pripisala, dajui svojim tvrdnjama glazuru lane nauke.
Do sada, ratovi su bili vojniki nastavio je Hartrot. Ovaj koji e sada zapoe-
ti bie vojniki i akademski. U njegovoj pripremi Univerzitet uestvuje nita manje
od Generaltaba. Germanska nauka, najbolja meu svim, zauvek je povezana sa
onim to latinski revolucionari s prezrenjem nazivaju militarizmom. Sila, gospodari-
ca sveta, ona koja stvara zakone, odreuje nau civilizaciju, jedina je istina. Nae
vojne snage su predstavnici nae kulture i za nekoliko nedelja svet e biti osloboen
od keltske dekadencije, osavremenjujui se.
Izvanredna budunost njegove rase ispoljie se kroz poetian entuzijazam.
Vilhelm I, Bizmark, svi heroji pobeda u prolosti u njemu su budili veliko potova-
nje, ali je o njima govorio kao o bogovima na umoru, ije je vreme prolo. Oni su
bili slavni dedovi sa skromnim , koji su se ograniavali na proirivanje granica da bi
stvorili jedinstvenu imperiju, koei kasnije svojom mudrom opreznou sve
odvane poteze novih generacija. Njihove ambicije nisu dosezale dalje od konti-
nentalne hegemonije... Ali se zatim pojavio Vilhelm II, iskompleksirani heroj kome
je bila potrebna drava.
Moj uitelj Lampreht rekao je Hartrot uradio je portret njegove uzvie-
nosti: To je tradicija i budunost, red i neustraivost. Ubeen je da predstavlja mo-
narhiju, zahvaljujui Bogu, isto kao i njegov deda. Ali njegova otroumna i sjajna
inteligencija prepoznaje i prihvata novitete modernog vremena. Dok je s jedne strane
romantik, feudalac i podravalac zemljoradnikih konzervativaca on je u isto vreme i
ovek sadanjice: trai praktina reenja i pokazuje utilitaran duh poput Amerikana-
ca. Kod njega su uravnoteeni instinkt i razum.
Nemaka, predvoena ovim herojem, krenula je okupljajui svoje snage i pre-
poznavajui pravi put. Univerzitet je to podrao ak sa vie entuzijazma nego vojne
snage. Zato gomilati tolike agresivne snage i drati ih dokone? Nemakom narodu
bi priliila Imperija. Istoriari i filozofi, Trajkeovi sledbenici, preuzee na sebe uvo-

75
enje zakona to bi opravdavalo ovu dominaciju svetom. I Lampreht, istoriar psiho-
logije, lansirao je, kao i drugi profesori, verovanje u apsolutnu nadmo germanske
rase. Ispravno bi bilo da ona zavlada svetom jer jedino ona raspolae silom. Ova te-
lurska germanizacija donela bi ogromne blagodeti ljudskom rodu. Planeta bi bila
srena pod dominacijom naroda koji je roen za gospodara.
Nemaka drava, potencija pipak svojom slavom zasenila bi najslavnije impe-
rije iz prolosti i sadanjosti. Got mit uns.10
Ko bi mogao da negira, kao to kae moj maestro, da postoji Bog germanskih
hriana, veliki saveznik, koji se naim stranim neprijateljima pokazuje kao mono
i divljenja vredno boanstvo?
Denoajer je zaprepaeno sluao svog roaka, gledajui istovremeno Arhensolu.
A ovaj, kao da je pogledima pokuavao da kae neto. Lud je, ini mi se. Ovi
Nemci su ludi od oholosti.
U meuvremenu, profesor je, ne mogavi da prikrije oduevljenje, nastavio da
uzdie mo svoje rase.
Vera strada i kod najsuperiornijih umova. Zato je kajzer, po bojem provienju
pokazao neobjanjiv gubitak snage. Bio je dobar i dobroduan. Deliciae generis hu-
mani11, kako je govorio profesor Lason, takoe Hartrotov profesor. Iako je svojom
ogromnom moi mogao da uniti sve, on se opredelio da odri mir. Al, narod nije e-
leo da se zaustavi i terao je vou da mu dozvoli pokret. Bilo je nemogue zauzdati
ga. Ko ne napreduje, taj zaostaje, takav je bio pokli koji su pangermanisti upui-
vali imperatoru. Moralo se ii napred dok se ne osvoji itav svet.
I rata e biti nastavio je. Potrebne su nam kolonije onih drugih, zato to
Bizmark, usled svoje starake tvrdoglavosti, nije nita traio kad se reavalo pitanje
svetske reparacije, putajui Englesku i Francusku da uzmu najbolje zemlje. Nema-
koj moraju da pripadnu sve zemlje u kojima ima nemake krvi i koje su civilizovali
nai preci.
Hartrot je nabrajao te zemlje. Holandija i Belgija su nemake. I Francuska je to,
takoe, kroz franaku dravu: jedna treina francuske krvi potie od Germana. Itali-
ja... (ovde je profesor zastao, setivi se da je ova drava bila lanica Saveza, u stvari,
nedovoljno sigurna, ali jo uvek u saveznitvu na osnovu diplomatskih kompromisa.
Meutim, pomenuo je Langobarde i druge rase koje potiu sa severa). panija i
Portugalija su bile nastanjene plavokosim Gotima i takoe su pripadale germanskoj
rasi. I kao to je veina naroda u Americi poreklom iz panije i Portugalije, razumlji-
vo je to trae da im se zemlje vrate.
Jo uvek je prerano razmiljati o njima dodao je doktor pomirljiv ali jed-
noga dana kucnue as pravinosti. Nakon naeg trijumfa na kontinentu imaemo
vremena da razmiljamo o njihovoj sudbini... I Severna Amerika e morati da
prihvati na civilizacijski uticaj. U njoj ive milioni Nemaca koji su doprineli njenoj

76
veliini.
Govorio je o buduim osvajanjima kao da su to modeli, na osnovu kojih e nje-
gova zemlja nagraivati ostale. Te zemlje e i dalje postojati u politikom smislu,
imae svoje vlade, ali e biti stavljene pod upravu germanske rase, kao to je mlai-
ma potrebna vrsta ruka uitelja. Formirae se ujedinjene nacije sa naslednim i sve-
monim predsednikom, imperatorom Nemake, koje e oseati blagodeti germanske
kulture, radei disciplinovano, predvoeni njenim industrijskim vostvom. Ali svet
je nezahvalan, i ljudska pakost se uvek opire progresu.
Mi nemamo iluzija rekao je profesor sa oholim aljenjem. Nemamo prija-
telje. Svi nas ljubomorno gledaju kao opasne zato to smo najinteligentniji, na-
jaktivniji i to smo uspeniji od svih. Ali, to to nas ne vole, znai da nas se plae.
Kao to kae moj prijatelj Man, kultura je duhovna organizacija sveta, ali iskljuuje
krvavo divljatvo kada je ono potrebno. Kultura oplemenjuje ono demonsko u
nama i ona je iznad morala, razuma i nauke. Mi kulturu podvodimo pod zakone.
Arhensola je nastavio da, kolutajui oima, izraava svoje miljenje: Oni su
ludi, ludi od gordosti... ta oveanstvo moe da oekuje od takvih ljudi!
Denoajer se umeao da sa malo optimizma ublai turoban monolog. Rat jo uvek
nije objavljen: vode se diplomatski pregovori. Moda e se sve mirno svriti u
poslednjem trenutku, kao to se ranije deavalo. Njegov roak je stvari gledao malo
izopaeno usled svog agresivnog oduevljenja.
Kako se ironino, okrutno i kiselo doktor osmehuje, pomislio je Arhensola koji
nije poznavao starog Madarijagu, meutim, naslutio je da bi se tako osmehivali i
pekulanti, iako nikada nije video nekog pekulanta.
Eto rata potvrdio je . Kada sam pre petnaest dana krenuo iz Nemake ve
sam znao da je rat na vidiku.
Ubeenost sa kojom je to rekao rasprila je sve Huliove nade. Osim toga, uzne-
mirilo ga je putovanje ovog oveka pod izgovorom da vidi svoju majku, od koje
samo to se oprostio. Kojim povodom je doktor Julijus fon Hartrot doao u Pariz?
Ipak upitao je Denoajer emu onda toliki diplomatski susreti? Zato se ne-
maka vlada mea, ma kako mlako, u sukob izmeu Austrije i Srbije? Zar ne bi bilo
bolje da objavi rat otvoreno?
Profesor je jednostavno odgovorio:
Naa vlada, nesumnjivo, eli da ga drugi objave. Uloga napadnutog uvek je
najzahvalnija i opravdava sva naknadna reenja, ma koliko ekstremno izgledala.
Tamo imamo ljude koji ive dobro i ne ele rat. Zgodno je ubediti ih da su nam
neprijatelji oni koji nas optuuju, da bi osetili potrebu da se brane. Jedino superiorni
umovi mogu da dou do uverenja da se velika dostignua postiu samo maem, i da
je rat, kako je govorio na veliki Trajke, najuzvienija forma progresa.
Ponovo se zlobno nasmejao. Moral je, po njemu, vaan za pojedinca, jer ga ui
poslunosti i disciplinovanosti. Meutim, moral ometa vlade i treba ga ukloniti kao

77
beskorisnu prepreku. Za jednu dravu ne postoji ni istina niti la: ona prepoznaje
samo pogodnost i korisnost stvari. Slavni Bizmark, da bi nastavio rat protiv
Francuske, na temelju nemake veliine, nije se ustruavao da falsifikuje jednu te-
legrafsku depeu.
I prepoznae najveeg heroja naih vremena. Istorija blagonaklono gleda na
njegove poduhvate. Ko moe da osudi onoga ko trijumfuje? Profesor Hans Delbruk
je s pravom napisao: Blagoslovena bila ruka koja je falsifikovala telegram Emse!
Valjalo bi da rat izbije odmah, sada kada su za Nemaku prilike povoljne, a njeni
neprijatelji neoprezni. Bio bi to preventivni rat, po preporuci Bernardija i drugih
slavnih sunarodnika. Opasno bi bilo ekati da se neprijatelji pripreme i da ga oni
objave. Osim toga, kakve prepreke za Nemce mogu da predstavljaju pravda i druge
lai koje su izmislili nemoni narodi da bi odbranili svoju bedu? Imaju silu a sila
uspostavlja nove zakone. Ako pobede, nee morati da polau raune istoriji za ono
to su uinili. Nemaka bi bila pobednica, a svetenici svih vera bi na kraju svojim
crkvenim himnama slavili blagosloven rat ukoliko bi on doveo do trijumfa.
Mi ne ulazimo u rat da bismo kaznili Srbe za ubistvo prestolonaslednika niti da
bismo oslobodimo Poljake ili druge narode koje ugnjetava Rusija, da bismo zatim
uivali u klicanju naoj nepristrasnoj velikodunosti. elimo da ga povedemo zato
to smo najbolji narod na Zemlji i zato to treba da proirimo svoju aktivnost na ita-
vu planetu. Nemaka je doekala svojih pet minuta. Hoemo da zauzmemo mesto
vrhunskog upravljaa svetom kao to ga je panija okupirala u ranijim vekovima, za-
tim Francuska a sada Engleska. Ono to su ti narodi uspeli pripremajui se mnogo
godina, mi emo postii za etiri meseca, zastava Imperije zavijorie se morima i na-
cijama; sunce e obasjavati velika krvoprolia... Stari Rim, nasmrt bolestan, nazvao
je Germane varvarima, koji su im iskopali grobnice. I sadanji svet e pohrliti u smrt
i sigurno e nas nazvati varvarima... Neka im bude! Kada germanski varvari pokore
Tanger i Tulon, Antverpen i Kale, tada emo o tome priati opirnije... Imamo silu a
onaj ko ima silu taj ne raspravlja, niti obraa panju na rei... Sila! Ona je divna: je-
dina re koja zvui sjajno i jasno... Sila! Jedan udarac sigurnom rukom i sve nedo-
umice se razreavaju.
Ali, zar si toliko siguran u pobedu? upitao je Denoajer. Ponekad sudbina
dovede do uasnih iznenaenja. Postoje skrivene sile na koje ne raunamo i koje po-
remete najbolje planove.
Doktorov osmeh je sada bio jo prezriviji. Sve je proueno i predvieno od po-
etka do kraja, germanski precizno. Koga imaju pred sobom? Najjeziviji neprijatelj
je Francuska, nemona da prui otpor uticajima moralne iznemoglosti, stradanjima,
junatvu i nevoljama rata; narod, fiziki oslabljen, zaraen revolucionarnim duhom
sklon je uzdravanju od upotrebe oruja usled preterane ljubavi prema udobnosti i
blagostanju.

78
 Nai generali nastavio je ostavie ih u takvom stanju da se vie nikada
nee usuditi da nam stanu na put.
Ostaje Rusija, ali njene amorfne mase sporo se okupljaju i teko pokreu.
Dravni vrh Berlina je sve pripremio hronoloki, da porazi Francusku za etiri nede-
lje, da prebaci zatim svoje ogromne snage protiv ruske imperije, pre nego to ova
krene u akciju.
Dokrajiemo medveda, poto zavrnemo iju petlu potvrdio je profesor po-
bedonosno.
Ali, primetivi negodovanje svog roaka, brzo je nastavio:
Znam ta ete mi rei. Ostaje onaj drugi neprijatelj: onaj koji jo uvek nije
uskoio u arenu, ali svi Nemci ga oekuju. Prema njemu oseamo veu mrnju nego
prema drugima jer je od nae krvi i jer je izdajnik nae rase...Ah, kako ga preziremo!
I u tonu kojim je izgovorio ove rei zatitrale su mrnja i elje za osvetom, koji
zaudie dvojicu slualaca.
ak i ako nas Engleska napadne nastavio je Hartrot ni tada neemo
odustati od pobede. Taj protivnik nije gori od ostalih. Ve itav vek vlada svetom. Sa
padom Napoleona, na Kongresu u Beu uspostavio je hegemoniju nad kontinentom i
borie se da je sauva. Ali, kolika je njegova snaga? Kako kae na Bernardi,
engleski narod je narod rentijera i sportista. Njegova vojska se sastoji od karta naci-
je. Dravi nedostaje vojniki duh. Mi smo narod ratnika i bie nam lako da pobedi-
mo Engleze, oslabljene usled pogrene ivotne koncepcije.
Doktor naas zastade, a onda dodade:
Osim toga, raunamo i na unutranju korupciju naih neprijatelja kao i na ne-
dostatak jedinstva. Bog e nam pomoi, stvarajui haos kod tih omraenih naroda.
Nee proi mnogo vremena kad e se osetiti njegova ruka. U Francuskoj e buknuti
revolucija u isto vreme kad i rat. Pariani e podizati barikade na ulicama: u narodu
e zavladati anarhija. Tunis, Alir i drugi posedi podii e se protiv metropole.
Arhensola se ovom podsmehnu u sebi agresivnim skepticizmom.
Ponavljam insistirao je Hartrot ova zemlja e ovde doiveti revoluciju, a u
svojim kolonijama pobune. Dobro znam ta govorim... U Rusiji e takoe buknuti
revolucija, revolucija pod crvenom zastavom, koja e cara naterati da nas na koleni-
ma moli za milost. Treba samo proitati u novinama o nedavnim trajkovima u Sankt
Peterburgu, o demonstracijama povodom posete predsednika Poenkarea... Engleska
e doiveti da njene kolonije odbiju da joj prue pomo. Indija e se podii protiv
nje, a Egipat e shvatiti da je doao trenutak za oslobaanje.
Hulio je delovao zadivljeno ovim tvrdnjama, koje su iznoene sa akademskom
pouzdanou. Arhensola ga je skoro nervirao svojim skepticizmom, jer je nastavio
da posmatra profesora drsko, ponavljajui pogledom: On je lud, lud od gordosti.
Ovaj ovek mora da ima ozbiljne motive da bi iznosio tako zloslutna predvianja.
Njegov boravak u Parizu bio je za Denoajera neobjanjiv koliko i njegove misteri-

79
ozne rei.
Ali narodi e se braniti odgovorio je ovaj svome roaku. Pobeda nee biti
tako laka kao to ti zamilja.
Da, branie se. Borba e biti estoka. Izgleda da je Francuska poslednjih godi-
na povela vie rauna o svojoj vojsci. Naii emo na izvestan otpor; trijumf e biti
tei ali emo pobediti... I ne slutite dokle dosee ofanzivna snaga Nemake. Niko
izvan njenih granica ne zna tano. Kada bi nai neprijatelji mogli da sagledaju svu
njenu snagu, pali bi na kolena, uzdravajui se od uzaludnog rtvovanja.
Zautae. Julijus fon Hartrot je delovao zamiljeno. Setivi se temelja akumulira-
nih snaga svoje rase pao je u nekakav mistian zanos.
Preliminarna pobeda je ree odjednom u neku ruku ve postignuta. Nepri-
jatelji nas mrze, ali se ugledaju na nas. Sve to na sebi ima nemaku marku, trai se u
svetu. Iste one zemlje koje pokuavaju da se odupru naem oruju, podraavaju nae
metode na svojim univerzitetima i dive se naim teorijama, ak i onima koje nisu
postigle uspeh u Nemakoj. Mnogo puta se meu sobom smejemo, poput rimskih
vraeva, primeujui sa koliko servilnosti nas slede...
Arhensola je prvi put pogledom i dranjem odobravao Hartrotu. Ba ono to je
rekao: svet je rtva nemakog praznoverja. Zbog intelektualnog kukaviluka, stra-
ha od sile, divilo se svemu to je germanskog porekla bez imalo razboritosti; divilo
se sveukupnoj snazi slave: zlatu zamuenom kamenim kriljcima. Takozvani Latini,
preputajui se ovom divljenju, sumnjali su u sopstvene snage sa iracionalnim pesi-
mizmom. Oni su prvi objavili sopstvenu smrt. A ponosni Germani nisu morali nita
vie da urade nego da ponavljaju rei tih pesimista da bi uvrstili verovanje u svoju
superiornost.
Sa junjakom strau koja prelazi iz jedne u drugu krajnost, bez gradacije, mno-
gi Latini su obznanili da u buduem svetu nee biti mesta za latinska drutva, u
potpunoj agoniji, dodajui da je samo Nemaka sauvala latentne civilizacijske sna-
ge. Francuzi, najglasniji meu njima, zapadali su u najvea preterivanja, ne shvataju-
i da postoji neko ko ih uje s druge strane vrata; godinama su ponavljali da je
Francuska u potpunom rasulu i da joj preti propast. Zato su se kasnije ljutili na
neprijatelje koji su ih omalovaavali? Kako to da ovi nisu uestvovali u njihovim ve-
rovanjima?
Profesor, shvativi pogreno nemo odobravanje ovog mladia koji ga je do tada
sluao sa neprijateljskim osmehom, dodao je:
Ve je dolo vreme da se u Francuskoj izvede probni ogled nemake kulture,
koju bismo uveli kao pobednici.
Ovde ga je Arhensola prekinuo. A ta ako nemaka kultura ne postoji, kao to
tvrdi jedan slavni Nemac? Morao je da se usprotivi ovom umiljenom uenjaku
koji ih je oneraspoloio svojom nadmenou. Hartrot je skoro skoio sa stolice kad je
uo takve sumnje.

80
 Koji je to Nemac?
Nie!
Profesor ga je saaljivo pogledao. Nie je rekao ljudima: Budite nesalomivi,
potvrujui da dobar rat opravdava svoj cilj. Hvalio je Bizmarka; uestvovao je u
ratu sedamdesetih; veliao je Nemca kada je govorio o nasmejanom lavu i plavo-
kosoj zveri. Ali ga je Arhensola sluao mirno kao da stupa na siguran teren. Ah, ona
prijatna popodnevna itanja kraj ognjita u ateljeu i sluanja dobovanja kie na pro-
zorskom staklu...!
Filozof je to rekao odgovorio je a rekao je jo tota, kao svi oni koji mno-
go razmiljaju. Njegova doktrina se odnosi na ponos ali na individualni ponos, ne na
ponos nacije niti rase. On je uvek govorio protiv rasnih obmana.
Arhensola se priseao re po re svoga filozofa. Jedna kultura, po njemu, pred-
stavlja jedinstvo stila u svim oblastima ivota. Nauka ne obuhvata kulturu. Veliko
znanje moe da bude praeno velikim varvarstvom usled nedostatka stila ili haotine
zbrke stilova. Po Nieovom miljenju, Nemaka nije imala sopstvenu kulturu usled
nedostatka stila. Francuzi su, govorio je, na elu jedne autentine i bogate kulture,
ma kakve bile njene vrednosti, i sve do sada svi smo se koristili njome. Mrnja koja
su ispoljavali prema drugima, okrenula se prema njima samima. Ne mogu da pod-
nesem ivot u Nemakoj. Duh servilnosti i pohlepe izbija na sve srane. Ja ne verujem
ni u ta drugo osim u francusku kulturu i sve drugo to se zove evropska kultura de-
luje mi lano. Retki sluajevi visoke kulture na koja sam nailazio u Nemakoj, bili su
francuskog porekla.
Vama je sigurno poznato nastavio je Arhensola da se u prepirci sa Vagne-
rom, zbog preteranog germanizma u njegovoj umetnosti, zalagao za uvoenje vie
sredozemnog duha u miziku. Njegov ideal je bila jedinstvena kultura za celu Evropu,
ali kultura koja e u osnovi biti latinska.
Julijus fon Hartrot je prezrivo odgovorio, ponavljajui ono to je ve rekao, ali
ovoga puta na panskom jeziku. Ljudi koji mnogo razmiljaju svata kau. Osim
toga, Nie je pres smrt bio potpuno dementan i nikad nije bio univerzitetski profesor.
Slavu je stekao u inostranstvu... i vie nije obraao panju na ovog mladia, kao da
je izvetrio nakon svojih smelih opaski. Svu panju je sada usmerio na Denoajera.
Ova zemlja nastavio je nosi smrt u svojoj utrobi. Kako ne poverovati da e
u njoj izbiti revolucija neposredno pred izbijanje rat...? Ti nisi prisustvovao ulinim
nemirima povodom procesa Kajluu. Reakcionari i revolucionari su napadali jedni
druge do pre tri dana. Ja sam ih video kako su se nademtali viui i pevajui himne,
kako su se tukli nasred ulice. A ova razlika u miljenjima bite jo naglaenija kada
nae trupe preu granice. Bie to graanski rat. Antimilitaristi su vapili za pomo,
verujui da vlada ima mo da izbegne sukob... Drava degenerisana usled demokrati-
je i kompleksa manje vrednosti, eljna svakojakih sloboda! Mi smo jedini slobodan
narod u svetu, jer znamo da budemo posluni.

81
 Hulio se nasmejao na taj paradoks. Zar su Nemci jedini slobodan narod!
Tako je potvrdi energino Fon Hartrot. Imamo slobodu koja prilii jednom
velikom narodu: ekonomsku i intelektualnu.
A ta je sa politikom?
Profesor je prihvatio ovo pitanje sa omalovaavanjem.
Politika sloboda! Samo dekadentni i nepouzdani narodi, inferiorne rase,
nespokojni zbog jednakosti i demokratske konfuzije priaju o politikoj slobodi.
Nama Nemcima ona nije potrebna. Mi smo narod gospodara koji poznaje hijerarhiju
i eli da ga vode oni koji su roeni kao superiorni. Mi posedujemo poseban dar za
organizaciju.
U tome je, po doktoru, velika nemaka tajna i kad germanska rasa bude preuzela
vlasnitvo nad svetom, delie s njim sva svoja otkria. Narodi e biti organizovani
tako da e svaka individua pruati najvie to mogu u korist drutvene zajednice.
Ljudi e bti podeljeni prema vrstama delatnosti kojima se bave, sluae kao maine
vrhovne naredbe i davae najvei mogui doprinos kroz svoj rad: u tome se sastoji
savrena drava. Sloboda predstavlja potpuno promaenu ideju ako nije praena va-
ljanim razlogom koji e je uiniti korisnom.
Dva prijatelja su zaueno sluala opis budunosti koju je svetu nudila nemaka
superiornost. Svaki pojedinac e biti ukljuen u intenzivnu proizvodnju, kao deo
povrtnjaka iz kojeg vlasnik eli da izvue najvei prinos povra. ovek pretvoren u
mainu... ni priblino vojnim operacijama iji rezultati nisu odmah vidljivi... A narod
koji je proklamovao ovaj mraan ideal onaj je isti kome pripadaju filozofi i sanjari
to su nutrenje i razmiljanje stavljali na prvo mesto u svom ivotu!
Hartrot je ponovo insistirao na inferiornosti neprijatelja svoje rase. Za borbu je
potrebna vera, nepokolobljevo poverenje u nadmonost sopstvenih snaga.
U ovom asu u Berlinu svi prihvataju rat, svi su sigurni u uspeh, dok ovde...
Ne kaem da se Francuzi plae. Imaju herojsku prolost koja ih u izvesnim trenucima
prodrma. Ali su potiteni i moe se naslutiti da bi podneli svaku rtvu samo da
izbegnu ono to e ih snai. Narod e u prvom trenutku sa oduevljenjem uzvikivati
kao to uvek uzvikuje pred ono to ih vodi u propast. Vie klase ne veruju u budu-
nost: ute ili lau, ali se kod svih nazire predoseaj uasa. Jue sam razgovarao sa
tvojim ocem. On je Francuz i bogat je. Besan je na vlasti svoje zemlje jer je izlau
opasnosti u evropskim sporovima oko odbrane dalekih zemalja u kojima Francuska
nema interesa. Ljuti se na ushiene patriote, koji su podravali jaz izmeu Nemake i
Francuske, onemoguavajui pomirenje. Kae da Alzas i Lorena ne vrede koliko bi
kotao rat i gubitak u ljudstvu i novcu... Prepoznaje nau veliinu: tvrdi da smo
napredovali tako brzo da ostali narodi nikad ne bi mogli da nas dostignu... Tako
misle mnogi drugi: svi oni koji su zadovoljni svojim blagostanjem i koji se plae da
ga ne izgube. Veruj mi: zemlja koja sumnja i plai se rata, pobeena je jo pre prve
bitke.

82
 Hulio je pokazivao izvesnu uznemirenost kao da je imao nameru da prekine
razgovor.
Pusti mog oca. Danas kae tako zato to rat jo nije poeo i to ima potrebu da
protivrei, da se ljuti na sve to je u njegovom dometu. Moda e sutra rei neto
sasvim suprotno... Moj otac je Latin.
Profesor je pogledao na svoj sat. Trebalo je da krene: ostalo mu je jo mnogo
toga da uradi pre nego to poe na stanicu. Nemci nastanjeni u Parizu prikljuili su
se velikim strankama kao da je meu njima kruila neka tajna naredba. Tog popod-
neva e se pridruiti poslednji koji su se oigledno jo uvek nalazili u prestonici.
Doao sam da te vidim iz porodinih razloga, jer mi je dunost da upozorim. Ti
si stranac i nita te ne zadrava ovde. Ako eli da prisustvuje jednom velikom isto-
rijskom dogaaju, ti ostani. Ali bolje bi ti bilo da ode. Rat e biti estok, veoma
estok, a ako Pariz namerava da prui otpor kao ranije, prisustvovaemo uasnim do-
gaajima. Borbena ofanzivna sredstva mnogo su se promenila.
Denoajer se ponaao nezainteresovano.
Isti sikao tvoj otac nastavio je profesor. Sino su mi on i tvoja porodica
odgovarali na isti nain. ak i moja majka bi radije da ostane pored svoje sestre, go-
vorei da su Nemci veoma dobri, veoma civilizovani i da ih se ne treba plaiti kad
pobede.
Kao da je profesora zabrinulo ovo dobro miljenje.
Ne shvataju ta znai moderan rat, ne znaju da su se nai generali obuili veti-
ni brzog i neustraivog savladavanja neprijatelja. Zastraivanje je jedino pravo sred-
stvo jer naruava svest protivnika, paralie njegovo reagovanje, pretvara njegov
otpor u prah. to je rat bri to e krae trajati: okrutno kanjavanje je humano postu-
panje. Nemaka e biti okrutna kako do sada nikad nije bila da se borba ne bi produ-
ila.
Ustao je, potraivi tap i slamnati eir. Arhensola ga je gledao otvoreno neprija-
teljski. Prolazei pored njega, profesor je samo kruto i oholo klimnuo glavom.
Nakon toga uputio se prema vratima u pratnji roaka. Rastanak je bio kratak.
Ponoviu ti moj savet. Ako ne voli opasnosti, idi. Moda se varam, ali moda e se
ovaj narod, svestan svoje uzaludne odbrane, dobrovoljno predati... U svakom slua-
ju, videemo se uskoro. Voleo bih da se vratim u Pariz kada se zastava Imperije bude
zavijorila na Ajfelovoj kuli. Posao od tri-etiri nedelje. Do poetka septembra u sva-
kom sluaju.
Francuska e nestati; za doktora, predstojala joj je nesumnjiva propast.
Ostae Pariz dodao je ostae Francuzi jer jedan narod ne moe tako lako
da iezne; ali zauzee mesto koje im prilii. Mi emo vladati svetom; oni e se
posvetiti smiljanju mode, pobrinue se da boravak stranaca u ovom gradu uine za-
bavnim, a na intelektualnom planu stimulisaemo ih da obrazuju dobre glumce, da
piu zabavne romane i izvode ljupke komedije... Nita vie.

83
 Denoajer se smejao dok je stezao ruku svoga roaka, pravei se da njegove rei
smatra besmislenim.
Govorim ozbiljno nastavio je Hartrot. Poslednji dani Republike Francuske,
kao znaajne drave, odsanjani su. Video sam je izbliza i ne zasluuje drugaiju sud-
binu. Gore vladaju haos i nedostatak poverenja, a dole jalov entuzijazam.
Kad je okrenuo glavu ponovo je video Arhensolin osmeh.
A mi to donekle razumemo dodao je agresivno. Navikli smo da prouava-
mo narode iz prolosti, da ih prouavamo u sitne detalje i zato jednim jedinim pogle-
dom moemo da prepoznamo psihologiju onih koji jo uvek postoje.
Boem je poverovao da posmatra nekog hirurga koji govori prikladno misteri-
oznim namerama prema leu. A ta je znao o ivotu ovaj umiljeni tuma unitenih
dokaza!
Kada su se vrata zatvorila, krenuo je prema svom prijatelju koji je ponovo klonuo
duhom. Arhensola nije vie mislio da je doktor Julijus fon Hartrot lud.
Kakav bezumnik! uzviknuo je podigavi ruke. I kad pomislim da na
Zemlji slobodno ive ovakvi fabrikanti uasnih lai. Ko bi rekao da pripadaju istoj
zemlji koja je stvorila pacifistu Kanta, mirnog Getea, Betovena... koja je toliko godi-
na stvarala one to su izgradili naciju sanjara i filozofa, nesebino predanih stvara-
latvu za dobrobit celog sveta...
Komedija jednog nemakog geografa ostala mu je u seanju kao objanjenje:
German je dvoglavo bie. Jednom glavom sanja i pie pesme, dok drugom razmilja
i izvrava smrtnu kaznu.
Denoajer je pao u oajanje zbog izvesnosti rata. Ovaj profesor mu je bio uasniji
od savetnika i drugih nemakih buruja, koje je upoznao na brodu. Njegova tuga nije
proizilazila samo zbog sebinih misli da e ratna katastrofa spreiti ostvarenje njego-
vih i Margaritinih elja. Odjednom je, u tom asu neizvesnosti, otkrio da voli
Francusku. U njoj je video otadbinu svoga oca i zemlju Velike revolucije... Iako se
nikada nije meao u politike borbe, bio je republikanac i mnogo puta se smejao svo-
jim prijateljima koji su oboavali kraljeve i careve, smatrajui to kao neki znak razli-
itosti.
Arhensola je pokuao da ga oraspoloi.
Ko zna! Ovo je zemlja iznenaenja. Francuza treba videti u asu kad pokuava
da ispravi svoje nesmotrenosti. Ma ta rekao tvoj roak varvarin, postoji polet,
postoji red. Gore od nas bi mogli da izgledaju oni koji su iveli u vreme pre Bitke
kod Valmija. Tada je sve bilo u haosu: jedina odbrana bili su bataljoni radnika i selja-
ka koji su prvi put uzeli puke u ruke. Meutim, Evropa sa starim kraljevima itavih
dvadeset godina nije znala kako da se oslobodi tih nepripremljenih ratnika.

84
 5.

Gde se pojavljuju etiri jahaa apokalipse

U nastupajuim danima dvojica prijatelja vodili su grozniav ivot, u znatnoj meri

pogoran brzinom kojom su se reali dogaaji. Na svakih sat vremena pojavila bi se
vest u najveem broju sluajeva, lana koja bi preinaavala realnost svojom su-
rovom neizvesnou. Opasnost od rata je tako zavereniki brzo nastupala kao i ire-
nje glasina da e mobilizacija biti objavljena svakog trenutka.
Za dvadeset etiri sata doivljavalo se nespokojstvo, strepnja i slom ivaca, ono
to bi bilo normalno doiveti za godinu dana. A te okolnosti jo vie su pogoravali
neizvesnost, iekivanje uasnog dogaaja jo uvek nevidljivog, utuenost zbog
opasnosti koja nikako da doe.
Istorija se irila, prelivajui se izvan svojih granica, niui dogaaje jedan za dru-
gim poput poplavnog talasa. Austrija je objavila rat Srbiji dok su diplomate velikih
sila pokuavale da spree sukob. Mrea pod naponom, razapeta oko planete, nepre-
kidno je vibrirala u dubinama okeana i preko kopna prenosei nade ili pesimizam.
Rusija je mobilisala deo svoje vojske. Nemaka, koja je svoje trupe drala u
pripravnosti pod izgovorom da vri manevre, proglasila je stanje ratne pretnje u
zemlji. Austrijanci su, ne ekajui ishod diplomatskih pregovora, zapoeli
bombardovanje Beograda. Vilhelm II je, strahujui da e se intervencijom sila reiti
konflikt izmeu ruskog cara i imperatora Austrije, skrenuo tok dogaaja, objavljujui
rat Rusiji. Kasnije se Nemaka izolovala, presecajui telegrafske linije kako bi uini-
la tajnovitim svoje osvajake snage.
Francuska je prisustvovala ovoj lavini dogaaja uzdrana na reima i ispoljava-
nju poleta. Jedna hladna i dostojanstvena odluka potajno je sve ohrabrivala. Dve ge-
neracije su dole na svet, prihvatajui da irom otvorenih oiju i hladne glave gledaju
na rat, koji jednom moe prisilno izbiti. Niko ga nije eleo: nametali su ga protivnici.
Ali su ga svi prihvatali sa vrstom namerom da ispune svoju dunost.
Pariz je utao tokom dana, ozlovoljen svojim brigama. Samo su grupe zanesenih
patriota, sledei trobojnu zastavu, prolazile Trgom Konkord, da bi klicale iveo
ispred statue Strasbura. Ljudi su pristizali na ulice prijateljski raspoloeni. Svi su se
poznavali iako se nikada nisu videli. Pogledi su im se privlaili; kao da su se osmesi
razmenjivali sa simpatijama prema zajednikoj ideji. ene su bile tune, ali su pria-
le glasno da bi prikrile emocije. U dugom letnjem sumraku bulevari su se punili sve-
tom. Udaljena predgraa slivala su se ka centru grada kao u dane gotovo zaboravlje-
nih revolucija. Okupljale su se grupe, stvarajui nepreglednu gungulu iz koje su izbi-

85
jali uzvici i pesme. Demonstranti su prolazili centrom ispod tek upaljenih elektrinih
svetiljki. Defile se produio do ponoi, a dravna zastava se pomaljala iznad mase
koja se kretala, praena zastavama drugih naroda.
U jednoj od takvih noi iskrenih zanosa, dvojica prijatelja su uli neoekivanu i
besmislenu vest: Ubili su oresa. Grupe su je ponavljale sa uenjem koje je delo-
valo kao da ele da savladaju bol: Ubijen ores! Zato? Zdrav razum naroda, koji
instinktivno trai objanjenje za sve zloine, ostao je zapanjen, ne mogavi da se sna-
e. Narodni voa je ubijen upravo u trenutku kad su njegove rei bile najpotrebnije
da zapale mase! Arhensola je odmah pomislio na ernova: ta li bi rekao na
komija? Ljudi koji su odravali javni red plaili su se revolucije. Denoajer je u jed-
nom trenutku poverovao da e se ostvariti mrana predvianja njegovog roaka. Ovo
ubistvo, sa odgovarajuim represalijama, moglo bi da bude znak graanskog rata. Ali
mase ljudi, iznurene bolom zbog smrti svog heroja, ostale su skamenjene u traginoj
tiini. Svi su videli neto vie od mrtvaca, videli su sliku otadbine.
Sledeeg jutra, opasnost se rasprila. Radnici su priali o generalima i o ratu, po-
kazujui jedni drugima svoje vojne knjiice, navodei datum polaska u rat nakon
objavljivanja mobilizacije: Ja odlazim drugog dana. Ja prvog. Oni iz redovne
vojske kojima je bilo dozvoljeno da ostanu u svojim kuama, bili su pozivani pojedi-
nano u svoje kasarne. Dogaaji su se nizali uurbano, svi u jednom pravcu: u
pravcu rata. Nemci su upali u Luksemburg, Nemci su se usudili da krenu prema gra-
nicama Francuske, dok je nemaki ambasador jo uvek bio u Parizu, obeavajui
mir. Dan posle oresovog ubistva, prvog avgusta popodne, mnotvo ljudi se okupilo
oko nekoliko papiria ispisanih rukom, oigledno u urbi. Ti proglasi su prethodili
mnogo veim, tampanim, s dve zastavice u zaglavlju. Evo, stiglo je, gotovo je...
Stiglo je saoptenje za sveoptu mobilizaciju. itava Francuska je posegla za
orujem. A grudi su se irile od uzdaha olakanja. Oi su blistale od zadovoljstva.
Doao je kraj nonoj mori! Poeljnija je bila i surova stvarnost nego oseaj ne-
izvesnosti, koja se produavala iz dana u dan kao da se radilo o nedeljama.
Uzalud se predsednik Poenkare, ohrabren poslednjom nadom, obratio Francuzi-
ma da bi im objasnio da mobilizacija nije rat i da je poziv na oruje samo pre-
ventivno sredstvo. To je rat, neizbean rat, govorile su mase sa fatalistikim osea-
njem. A oni koji je trebalo da krenu te iste noi ili sutradan, pokazivali su najvie po-
leta i hrabrosti: Kad nas ve trae, dobie nas. ivela Francuska. El kanto de parti-
da , panska himna mara dobrovoljaca Prve revolucije bila je otrgnuta od zaborava
zahvaljujui instinktu naroda koji, u kritinim trenucima, pretvara svoj glas u pesmu.
Stihovi konvencionalnog enijea prilagoeni muzici uasnog rata odjekivali su uli-
cama istovremeno s Marseljezom.

La Rpublique nous apelle,

86
 Sachons vaincre ou sachons prir;
Un franais doit vivre pour elle,
Pour elle un franais doit mourir.

Mobilizacija je poela u pono. Nakon zalaska sunca grupe ljudi kruile su ulica-
ma ka stanicama. Njihove porodice su ile s njima, nosei kofere ili torbe sa odeom.
Prijatelji iz kraja su ih ispraali. Trobojka je bila na elu gomile ljudi. Rezervni ofici-
ri su navlaili uniforme, stisnuti u odei na koju su odavno zaboravili. Sa stomakom
utegnutim novim remenom i revolverom na boku, ili su traei voz koji je trebalo
da ih odveze na mesto okupljanja. Sin jednog od njih nosio je sablju, skrivenu u
platnenim koricama. ena, naslonjena na njegovu ruku, tuna i ponosna u isto vre-
me, upuivala mu je nenim apatom svoje poslednje savete.
Kruili su tramvajima, automobilima i fijakerima. U Parizu se nikada nije videlo
toliko vozila. Meutim, onaj ko je ostao bez prevoza, uzalud bi traio uslugu od vo-
zaa. Niko nije eleo da vozi civila. Sva prevozna sredstva bila su na usluzi vojnici-
ma; svi putevi su se zavravali na eleznikim stanicama. Teki kamioni vojne upra-
ve, puni vrea, bili su pozdravljani optim oduevljenjem: ivela vojska. Vojnici u
odelima mehaniara, utegnuti, stajali su na vrhu pokretne piramide, odgovarali na
klicanje maui i izvikujui neto to niko nije mogao da razume. Oseaj bratstva
stvorio je beskrajnu trpeljivost. Masa se gurala ali svi su se ponaali neuobiajeno
utivo. Vozila su su se sudarala, ali kada bi se vozai, ustri po obiaju, unervozili,
naila bi reka ljudi i sve bi se zavravalo rukovanjem. ivela Francuska! Prolaznici
su se provlaili izmeu automobila, smejui se i upuujui otre i estoke prekore o-
ferima: Ubiete Francuza koji trai svoj puk! A ofer bi odgovorio: I ja idem kroz
koji sat. Ovo mi je poslednja vonja. Kako se bliilo vee, tramvaji i omnibusi vozi-
li su sve neredovnije. Mnogi slubenici su naputali radna mesta i odlazili da se poz-
drave sa svojim porodicama, urei da uhvate voz. ivot itavog Pariza slio se u pola
tuceta ljudskih reka koje su se probijale u pravcu eleznikih stanica.
Denoajer i Arhensola su se sastali u jednom bulevarskom kafeu, oko ponoi.
Obojica su bili umorni od donevnih uzbuenja i napeti zbog bunih i agresivnih pri-
zora. Trebao im je predah. Rat je bio injenica i zbog te izvesnosti nisu eleli da uju
nove vesti. Sedenje u kafeu im je postalo nepodnoljivo. U vrelom i zaguljivom
okruenju, posetioci su pevali i vikali, maui zastavicama. Sve himne iz prolosti i
sadanjosti pevane su u horu, praene zveckanjem aa i tanjiria. Publika, koja je u
neku ruku bila kosmopolitska, nabrajala je zemlje Evrope da bi ih pozdravljala odu-
evljenim pokliima. Svi narodi su se , bez izuzetka, stavili na stranu Francuske. i-
vela... ivela! Jedan stariji par sedeo je za stolom blizu dva prijatelja. Bili su renti-
jeri sreenog i osrednjeg ivota, koji se verovatno ne seaju da su u itavom svom i-
votu bili budni u to doba dana. Zahvaeni oduevljenjem izali su se na bulevar da

87
vide rat izbliza. Strani jezik kojim su govorili susedi podstakao je kod mua zami-
sao da se pokae vanim.
Verujete li da e Engleska krenuti s nama?
Arhensola je znao onoliko koliko i on, ali je autoritativno odgovorio: Sigurno;
to je reeno. Starac ustade i uzviknu: ivela Engleska! I poto ga je supruga po-
milovala zadivljenim pogledom, poeo je da diriguje zaboravljenu patriotsku pesmu,
naglaavajui pokretima ruku refren, koji je samo njih nekoliko uspelo da i
Dvojica prijatelja morali su ustanu i krenu nazad kui. Nisu nali nijedno vozilo
koje je htelo da ih primi: svi su ili u suprotnom smeru, prema eleznikim stanica-
ma. Obojica su bili neraspoloeni, ali Arhensola nije mogao da uti.
Ah, te ene! Denoajer je znao za njegovu estitu vezu od pre nekoliko meseci
sa jednom pomonicom iz modnog salona u Ulici Tetbu. Nedeljne etnje u okolini
Pariza, poneki odlazak u bioskop, komentari poslednjeg romana objavljenog u
nastavcima u popularnim novinama, poljupci na rastanku, pre no to ona uhvati no-
ni voz za Boa Kolomb, da prespava u oevoj kui: to je bilo sve. Ali je Arhesola s
vremenom poeo da govori ozlojeeno o njoj, to zreliji, to ogoreniji. Jednog po-
podneva popili su aperitiv s prijateljem Francuzom, koji je sutradan trebalo da se pri-
drui svom puku. Devojka se nekoliko puta videla s njim, ne poklanjajui mu poseb-
nu panju; ali sada mu se odjednom divila kao da je neko drugi. Te veeri je odustala
od odlaska u roditeljsku kuu; elela je da vidi poetak rata. Sve troje su zajedno jeli
i sva njena panja je bila usmerena na onog koji je iao u rat. ak se naljutila, posti-
devi se odjednom, jer je Arhensola u elji da ispolji svoje pravo prvenstva potraio
njenu ruku ispod stola. Za to vreme skoro da je naslonila glavu na rame budueg he-
roja, grlei ga zadivljenim pogledom.
I otili su! Otili su zajedno! rekao je kivan. Morao sam da ih napustim da
bih prekinuo svoj tuan poloaj. Toliko uloenog truda... znog drugoga!
Za trenutak je uutao i promenivi tok misli, dodao:
Meutim, priznajem da je taj njen gest lep. Kako su ene plemenite kada im se
uini da je doao trenutak da to i pokau nekome...! Ona se mnogo plai oeve
ljutnje, meutim, ostala je itavu no izvan kue sa ovekom koga jedva poznaje i o
kome nije ni razmiljala tog popodneva... Ljudi oseaju zahvalnost prema onima koji
su spremni da rtvuju svoj ivot, a ona, sirotica, takoe eli da uini neto za te koji
su spremni da poginu, da im prui malo zadovoljstva u poslednjem asu... i da im
pokloni ono najbolje to ima, ono to vie nikad ne mogu ponovo stei. Odigrala je
lou ulogu... Smej mi se, ali priznaj da je to lepo.
Denoajer se istinski smejao zbog nesree svog prijatelja, uprkos tome to je i sam
imao velikih nevolja koje je skrivao. Margaritu nije video posle prvog sastanka. O
njoj je imao vesti samo preko nekoliko pisama... Prokleti rat! Kakva pometnja za
srene ljude! Margaritina majka je bila bolesna. Bila je zabrinuta za svog sina oficira
koji je trebalo da ode prvog dana mobilizacije. I ona je bila uznemirena zbog brata i

88
smatrala je da je neumesno da nastavi kolovanje dok njena majka kod kue pati.
Kada li e se okonati ovo?
On je pak bio zabrinut za onaj ek od etiri stotine hiljada franaka, koji je doneo
iz Amerike. Prethodnog dana nije mogao da ga naplati u banci zbog nedostatka
informacija. Zatim su rekli da su dobili obavetenje, ali mu ni tada nisu isplatili no-
vac. Tog popodneva, kada su banke ve bile zatvorene, vlada je naprasno donela
uredbu o proglaenju moratorijuma da bi spreila generalni bankrot, kao posledicu
finansijske panike. Kada e mu isplatiti? Verovatno kada se zavri rat, koji jo nije ni
poeo, a moda nikad. Nije imao vie novca u gotovini osim dve hiljade franaka koji
su mu ostali od puta. Svi njegovi prijatelji su se nali u neprilici jer nisu mogli da po-
dignu uteevinu koju su drali u banci. Oni koji su i imali neto novca bili su prinu-
eni da idu od radnje do radnje ili da ekaju u redu ispred vrata banke da bi usitnili
papirne novanice. Ah, taj rat! Taj glupi rat!
Nasred Jelisejskih polja ugledali su oveka sa eirom irokog oboda, koji je la-
gano iao ispred njih i priao sam sa sobom. Dok su prolazili pored jedne svetiljke,
Arhensola ga je prepoznao: Prijatelju ernove. Dok je Rus uzvraao pozdrav, iz
brade mu se irio blagi miris vina. I bez ikakve najave, uskladio je korak s njihovim i
nastavio u pravcu Trijumfalne kapije.
Hulio je sa ovim Arhensolinim prijateljem razmenjivao samo neme pozdrave kad
bi ga sreo u predvorju kue. Ali tuga smekava srce i nalazi utenu senku u prija-
teljstvu sa skromnim ljudima. ernov se, sa svoje strane, prema Denoajeru ponaao
kao da ga je poznavao itavog svog ivota.
Prekinuo je monolog, koji su ule samo mase divljeg rastinja, prazne klupe, pla-
va senka kroz koju se probijala drhtava crvenkasta svetlost svetiljki, letnja no sa
udarima toplih vetrova i svodom treperavih zvezda. Napravio je nekoliko koraka u-
tei iz obzira prema saputnicima, a zatim nastavio tamo gde je prekinuo monolog, ne
dajui nikakva objanjenja kao da i dalje ide sam.
...I u ovom asu, oni e oduevljeno klicati isto kao ovi ovde, puni vere da e
odbraniti svoju isprovociranu otadbinu, spremni da poginu za svoju porodicu i
ognjita koja niko nije napao.
Ko su to oni, ernove? upitao ga je Arhensola.
Rus ga je pogledao kao da se zaudio njegovom pitanju.
Oni odgovorio je lakonski.
Ova dvojica su ga shvatili... Oni! Ne mogu biti drugi.
Ja sam deset godina iveo u Nemakoj nastavio je, potrudivi se da govori
povezano kad je video da ga sluaju. Bio sam dopisnik jednog dnevnog lista u
Berlinu i poznajem te ljude. Prolazei bulevarom punim svetine mogao sam da za-
mislim ta se tamo sada deava. Pevaju i urlaju od oduevljenja, maui zastavama. I
jedni i drugi naoko izgledaju isto, ali velika je razlika u dui... Sino su na bulevaru
ljudi oterali nekoliko bukaa koji su uzvikivali: Na Berlin! To je neumestan uzvik

89
koji ukazuje na kratko pamenje. Francuska ne eli da osvaja; njena jedina elja je
da bude potovana, da ivi u miru, bez poniavanja i potresa. Veeras sam dvojicu
mobilisanih uo dok su odlazili: Kad uemo u Nemaku, uveemo im republi-
ku.... Republika nije savrena, prijatelji moji, ali je ipak bolja od ivota pod neodgo-
vornim monarhom, jer se oslanja na milost boju. A jo manje pretpostavlja mir i od-
sustvo linih ambicija, koji taj ivot naruavaju. Potreslo me je i plemenito oseanje
dva radnika; umesto da misle kako da unite neprijatelja, oni hoe da ga kazne dajui
mu ono to smatraju da je za njega bolje.
ernov je na trenutak uutao da bi se ironino nasmejao sceni koja mu se u mati
ukazala.
U Berlinu, mase izraavaju ushienje na uzvien nain, kao to dolikuje jed-
nom superiornom narodu. Oni nii slojevi, koji se svojom skromnou zadovoljavaju
grubim materijalizmom, u ovom asu uzvikuju: Na Pariz! Idemo da pijemo ampa-
njac besplatno! Ponizna graanska klasa, koja je spremna na sve da bi postigla
ugled i aristokratija koja je svetu dala najvee skandale poslednjih godina, takoe
uzvikuje: Na Pariz! Pariz je Vavilon, grad greha, Mulen Rua i restorana na
Monmartru, jedina mesta koja oni poznaju... I moji drugovi, socijaldemokrate, tako-
e uzvikuju; ali njih su nauili drugu pesmu: Na Moskvu! Na Petrograd! Mora se
suzbiti ruska tiranija, civilizacijska opasnost! I Kajzer, koji se slui tiranijom u dru-
goj zemlji kao strailom za ptice, za svoj narod... smeno!
Grohotan smeh Rusa odjekivao je u tiini noi kao lupkanje dasaka.
Mi smo civilizovaniji od Nemaca rekao je kad je prestao da se smeje.
Denoajer, koji ga je zainteresovano sluao, zaueno ree u sebi: Ovaj ernov
je malo popio.
Civilizacija se nastavio je ne sastoji samo od razvijene industrije, mnogo
brodova, vojske i mnogobrojnih univerziteta, koji se bave iskljuivo naukom. To je
materijalistika civilizacija. Postoji druga, superiornija, koja unapreuje duh i ne
ugroava ljudsko dostojanstvo, protestujui protiv neprekidnih poniavanja. vajca-
rac stanovnik koji ivi u drvenoj kolibi, smatra se ravnopravnim sa ostalim iteljima
svoje zemlje i civilizovaniji je od her Profesora, koji mora da ustupi mesto nekom
poruniku ili od bogataa iz Hamburga, koji se kao lakej klanja pred onim koji se
razmee onim lanom fon.
panac zastade, kao da je naslutio da ernov eli da nastavi.
Mi Rusi trpimo uasnu tiraniju. Ja znam neto o tome. Osetio sam glad i hlad-
nou elije; iveo sam u Sibiru. Ali nasuprot naoj tiraniji, uvek je postojao revoluci-
onarni protest. Jedna polovina nacije je varvarska, ali ostali su superiorni, duhovno
osveteni za suoavanje sa opasnostima i spremni na rtvovanje za slobodu i istinu...
A Nemaka? Ko se tamo ikad pobunio da bi zatitio ljudska prava? Ima li nekog
poznatog revolucionara u Pruskoj, zemlji velikih despota? Osniva militarizma, Fri-

90
drih Vilhelm, kad bi se zamorio od batinanja svoje supruge i pljuvanja u tanjire svoje
dece, izlazio je na ulicu sa batinom u ruci i mlatio graane, one koji ne bi na vreme
pobegli. Njegov sin, Fridrih Veliki, izjavio je da bi umro od dosade kad bi vladao na-
rodom robova. Za dva veka pruske istorije, samo jedna revolucija: barikade iz 1848.
godine, neuspela kopija pariske revolucije i to bez ikakvog rezultata. Bizmark je
stisnuo pesnicu da bi uguio poslednje pokuaje protesta, ako su uopte i postojali. A
kad bi ga prijatelji upozorili na revoluciju, okrutni junker bi se uhvatio za slabine i
bezobrazno se grohotom nasmejao. Revolucija u Pruskoj...! Niko nije bolje poznavao
svoj narod od njega.
ernov nije bio patriota. Arhensola ga je mnogo puta uo kako govori protiv svo-
je zemlje. Ali bi pobesneo kad bi video sa kakvim omalovaavanjem ponosni
Germani govore o ruskom narodu. Gde je bio poslednjih etrdeset godina, u vreme
monog imperijalizma, intelektualne hegemonije kojom su se hvalili Nemci? Odlini
pregaoci u nauci; uporni i kratkovidi naunici, svako se bavi samo svojom speci-
jalnu; neumorni radnici u laboratorijama, koji su ponekad postizali uspehe uprkos
ogromnim grekama koje su proglaavali ispravnim, poto su njihove: to je bilo sve.
No i pored tolikog strpljivog rada, dostojnog potovanja, kakvo arlatanstvo! Kakva
su samo velika imena koriena kao obrazac za trgovinu! Koliko je naunika zavrilo
kao hotelijeri u sanatorijumima! Jedan her Profesor otkrio je lek za tuberkulozu, ali
su tuberkulozni bolesnici i dalje umirali kao ranije. Drugi je lukavo proglasio spaso-
nosni lek za jednu od najpodmuklijih bolesti dok je zaraza genitalnih organa i dalje
harala po itavom svetu. I sve te zablude predstavljale su veoma zamane promaaje:
svaki univerzalni spasonosni lek stvarao je prostor za osnivanje industrijske korpora-
cije, koja bi prodavala proizvode po ogromnim cenama, kao da je bol bio privilegija
bogatih. Kako su daleko od ovakvog bili Paster i drugi naunici iz manje vanih na-
roda, koji su spasavali svet diskretnim znanjem i ne postavljajui se monopolistiki!
Nemaka nauka nastavio je ernov dala je mnogo toga oveanstvu,
priznajem; ali mnogo su mu dale i nauke drugih naroda. Samo narod lud od oholosti
moe da zamilja da on predstavlja sve u itavoj civilizaciji, a da drugi narodi nisu
nita... Osim svojih naunika, kojeg je to genija u nae vreme dala Nemaka, koja
misli da je univerzalna! Vagner poslednji romantiar, okonao je jednu epohu i pripa-
da prolosti. Nie je imao muke da dokae svoje poljsko poreklo i prezirao je Ne-
maku, koja je, po njegovom miljenju, bila zemlja umiljenih buruja. Njegovo slo-
venstvo je bilo tako izrazito da je ak pretpostavljao da su svojevremeno Sloveni po-
tisnuli Germane. I to je sve. Mi, divlji narod, u poslednje vreme smo oveanstvu
dali umetnike zadivljujue duhovnosti. Tolstoj i Dostojevski su univerzalni. Koja to
imena ispred njih moe da stavi Nemaka Vilhelma II? Njegova zemlja je bila otad-
bina muzike, ali ruski muziari sadanjice su originalniji od nastavljaa vagnerizma,
koji se zaklanjaju iza razbaruenog orkestra ne bi li sakrili svoju osrednjost... U ne-
makom narodu je bilo genija u njegovim bolnim epohama, kada se jo nije pojavila

91
oholost pangermanista, kad nije postojala Imperija. Gete, iler, Betoven bili su gra-
ani malih kneevina. Primali su uticaje drugih zemalja, doprinosili civilizaciji kao
graani sveta, i ne pomiljajui da bi svi ljudi trebalo da budu Germani kako bi
poklanjali panju njihovim delima.
Carizam je poinio grozote. ernov je to znao iz iskustva i nije bilo potrebno da
Nemci dou da mu to kau. Ali sve prosveene klase Rusije bile su neprijatelji tira-
nije i digle su se protiv nje. Gde su u Nemakoj bili intelektualni neprijatelji pruskog
carizma? utali su, ulagivali se kao boji pomazanici, poput pevaa i glumca Nero-
na, sa izrazito povrnom inteligencijom, koja je, isprobavajui sve, verovala da zna
sve. elei da zauzmu znaajno mesto u istoriji, na kraju su ojadili svet najveim
nesreama.
Zato bi tiranija koja pritiska moju zemlju morala biti ruska? Najgori carevi
Rusije bili su imitatori Pruske. U nae vreme, kad god bi ruski ili poljski narod traio
da mu se vrate prava, reakcionari bi iskoristili kajzera kao pretnju, tvrdei da e im
pritei u pomo. Jedna polovina ruske aristokratije je nemaka; Nemci su generali
koji su se najvie odlikovali ubijanjem naroda maevima; Nemci su funkcioneri koji
podravaju i pomau tiraniju; nemaki oficiri su preuzeli na sebe kanjavanje smru
radnika u trajku i pridruenih pobunjenika drugih naroda. Sloven je brutalan reakci-
onar, ali ima oseajnost rase u kojoj mnogi vladari postaju nihilisti. Podie bi lako a
zatim se kaje i plae. Lino sam video ruske oficire koji su izvravali samoubistvo da
ne bi ili protiv naroda ili iz grie savesti zbog izvrenja smrtne kazne. Nemac, u
slubi cara, nema oseaj krivice niti ali zbog svog ponaanja: ubija hladnokrvno i
precizno kao to radi i sve drugo. Rus, varvarin, ubije i kaje se; civilizovan Nemac
strelja bez dvoumljenja. Na car, u jednom humanom, slovenskom snu prihvatio je
plemenitu utopiju univerzalnog mira, organizujui konferencije u Hagu. Kulturni
kajzer godinama je radio na uspostavljanju i proirivanju destruktivne organizacije
kakva do tada nije viena da bi potlaio itavu Evropu. Rus je smeran hrianin, ega-
lista, demokrata, koji tei pravdi; Nemac se pravi da je hrianin, a zapravo je idolo-
poklonik, kao to su bili Germani u ranijim stoleima. Njegova religija voli krv i po-
drava kaste; njegova istinska vera je ona od Odinova, samo to je sada bog pokolja
promenio ime i zove se Drava.
ernov se za trenutak zaustavio, verovatno da bi bolje procenio zapanjenost svo-
jih pratilaca, a zatim je jednostavno dodao:
Ja sam hrianin.
Arhensola, koji je poznavao ideje i istoriju Rusa, ispoljio je zauenost. Hulio je
bio uporan u svojim sumnjama: Ovaj ernov je nesumnivo pijan.
Istina je nastavio je da nisam mnogo zaokupljen Bogom i da ne verujem u
verske dogme, ali moja dua je hrianska kao kod svakog revolucionara. Filozofija
moderne demokratije je laiko hrianstvo. Mi socijalisti smo posveeni skromnima,
sirotinji i nemonima. Borimo se za njihovo pravo na ivot kao to se bore veliki

92
verski zanesenjaci, koji u svemu vide nesreu svoje brae. Mi se borimo za potova-
nje sirotinje u ime pravde; drugi to trae u ime milosra. Jedino se u tome razlikuje-
mo. Ipak, i jedni i drugi traimo da se ljudi zajedniki bore za bolji ivot; da se jaki
rtvuju za slabe, moni za poniene i da se svi vatreno zalaemo za bratstvo, borei
se za najveu ravnopravnost meu ljudima.
Sloven predstavlja saetu istoriju tenji. Grki mislioci su uspostavili blagostanje
na Zemlji, ali samo za nekolicinu, za graane svojih malih demokratija, za slobodne
ljude, ostavljajui naputene u svojoj bedi robove i varvare koji su sainjavali najve-
i deo naroda. Hrianstvo, religija siromanih, priznavala je svim ljudima pravo na
sreu, ali tu sreu je obeavala u carsku nebeskom, daleko od ovog sveta doline
suza. Revolucije i naslednici socijalizma trae sreu u ivotu na Zemlji, kao u stara
vremena, smatrajui, kao i hriani, sve ljude dostojne sree.
Gde je hrianstvo dananje Nemake? Hrianskog duha vie ima u socija-
lizmu laike francuske Republike, zatitnice bespomonih nego u religioznosti
konzervativnih junkera. Nemaka je fabrikovala boga prema svom obliju i kad misli
da ga oboava, ona oboava sopstveni lik. Nemaki bog je odraz nemake drave,
koja rat smatra prvom dunou naroda i jednim od najplemenitijih zaduenja. Drugi
hrianski narodi, kada moraju da ratuju, oseaju protivrenost izmeu svog delanja i
Jevanelja, pravdajui svoju brutalnost potrebom da se odbrane. Nemaka izjavljuje
da Bog smatra rat korisnim. Upoznao sam neke nemake propovednike koji tvrde da
je Hristos bio pobornik militarizma.
Germanska gordost, ubeenost da je njihova rasa sudbinski predodreena da do-
minira svetom, primoravala je protestante, katolike i Jevreje na takvo miljenje.
Iznad njihovih razliitih dogmi nalazi se dravni bog, koji je Nemac. Bog rata,
onaj kojeg u ovom trenutku Vilhelm moda naziva moj uvaeni saveznik. Religije
su uvek teile univerzalnosti. Njihov cilj je uspostavljanje vezu izmeu ljudi i Boga i
odravanje veza meu svim ljudima. Pruska se okrenula unazad prema varvarizmu
stvarajui za sopstvenu upotrebu drugog Jahvea, neprijateljsko boanstvo za najvei
deo ljudskog roda, koji usvaja mrnju i slavoljublje nemakog naroda.
Zatim je ernov na svoj nain objanjavao kreativnost tog germanskog boga,
ambicioznog, brutalnog i osvetoljubivog. aica Nemaca tek odnedavno su hriani.
Njihovo hrianstvo datira od pre est vekova, ne vie, dok kod drugih evropskih na-
roda ono datira od pre deset, petnaest i osamnaest vekova. Kad su se krstaki ratovi
zavrili, Prusi su jo uvek iveli kao pagani. Kad bi bili gurnuti u rat, oholost njihove
rase doprinosila bi oivljavanju njihovih mrtvih bogova. Zbog slinosti sa starim
germanskim bogom, koji je bio militaristiki poglavar, hrianski Bog sa kopljem i
titom postao je omiljen meu Nemcima.
Hrianstvo u Berlinu nosi lem i jahae izme. Bog je mobilisan u istom tre-
nutku kad i Oto, Fric i Franc, da bi kanjavao neprijatelje odabranog naroda. Nije
vano to je naloio Ne ubij i to je njegov sin na zemlji rekao: Blagosloveni mi-

93
rotvorci. Hrianstvo, prema nemakim svetenicima svih veroispovesti, moe da
utie samo na poboljanja jedinki i ne treba da se uplie u poslove drave. Bog
pruske drave je stari nemaki bog, naslednik surove germanske mitologije, mea-
vina raznih boanstava, eljnih ratovanja.
U tiini avenije, Rus se priseao crvenih figura neumoljivih bogova. Budili bi se
te noi, uli omiljeno zveckanje oruja a u nosu osetili opor miris krvi. Tor, surovi
bog sa malom glavom, napeo bi miice i zgrabio malj da gradove sravni sa zemljom.
Votan bi otrio svoje koplje s munjom i grmljavinom u otrom vrhu. Odin, onaj jed-
nooki, zevao bi od pohlepe na vrhu svoje planine, ekajui mrtve ratnike koji su se
gomilali oko njegovog trona. Razbaruene valkire, znojave device, koje su mirisale
na drepce, pojurile bi od oblaka do oblaka, hukajui ljude urlanjem, kako bi odnele
leeve, presamiene kao bisage preko sapi njihovih leteih raga.
Germanska religioznost nastavio je Rus suprotnost je hrianstvu. Za nju
ljudi nisu jednaki pred Bogom. Ona ceni samo jake i pomae im svojim uticajem da
budu odvani u svemu. Oni, koji su se rodili slabi treba da se pokore ili da nestanu.
Ni narodi nisu isti: podeljeni su na narode predvodnike i inferiorne narode, kojima je
sueno da ih Nemci zdrobe i asimiluju.
Tako eli Bog. I zato je izlino govoriti da je veliki vodei narod Nemaka.
Arhensola ga je prekinuo. Nemaka oholost se nije oslanjala samo na pomo
svog boga; traila je pomo i u nauci.
Znam odgovorio je Rus, ne putajui ga da zavri determinizam, nejedna-
kost, selekcija, borba za ivot... Nemci, toliko ponosni na svoju sposobnost, grade na
tuim terenima svoje intelektualne spomenike, trae od stranaca na zajam materijal
za temelje kad stvaraju novo delo. Jedan Francuz i jedan Englez, Gobino i
emberlen, dali su im argument u odbranu superiornosti svoje rase. Sa preobilnim
ostacima od Darvina i Spensera, njihov starac Hekel izmislio je monizam, doktrinu
koja, primenjena u politici, nauno odreuje nemaki ponos i ustanovljuje njihovo
pravo da dominiraju svetom zato to su najjai.
Ne i hiljadu puta ne nastavio je energino nakon kratke pauze. Sve to u
vezi s borbom za ivot praenom njihovom surovou, moe biti istina za nie vrste
ali ne moe biti istina za ljude. Mi smo razumna stvorenja, stvorenja progresa i mo-
ramo se oslobaati nesrene sudbine osrednjosti preinaujui je u nau korist. ivoti-
nja ne zna za prava, pravdu, samilost; ivi zarobljena u mraku svojih nagona. Mi
razmiljamo, a razmiljanje predstavlja slobodu. Snaan ovek ne mora da bude
okrutan; to je miroljubiviji, to je njegova snaga vea. Svi stiu pravo na ivot svo-
jim roenjem; i kako opstaju ljudska bia, ponosna i smerna, lepa ili slaba, tako treba
da ive nacije, velike i male, stare i mlade. Svrha naeg postojanja nije borba, nije
ubijanje, da bi kasnije ubijali nas i da s druge strane padne mrtav na ubica. Prepusti-
mo to slepoj Prirodi. Logino bi bilo da civilizovani narodi preobrate one iz sredo-
zemne Evrope uspostavljajui mirnodopsku i to je mogue podnoljiviju koncepciju

94
ivota .
Rusu zatitra brada od opakog osmeha.
Ali postoji Kultur koju Germani ele da nam nametnu, a to je u suprotnosti sa
civilizovanou. Civilizovanost je istananost duha, potovanje slinosti, tolerancija
prema tuem miljenju, lepota obiaja. Kultur je delovanje drave, koja organizuje i
potinjava pojedinca i kolektive kako bi sluili njenoj misiji. A ova misija se u nae-
lu svodi na postavljanje Nemake iznad drugih drava, koje pritiska svojom velii-
nom ili, to je isto, svojom gordou, okrutnou, nasiljem.
Stigli su na Zvezdani trg. Velianstvena Trijumfalna kapija isticala se mrana pod
zvezdanim svodom. Nizovi svetiljki du avenija bacali su odsjaj na sve strane. Sve-
tiljke postavljene oko spomenika obasjavale su njegova gigantske podoja i postolja
kompozicija skulptura. A iznad njih preplitale su se senke, te su osvetljeni spomenici
odavali utisak vrstine tamnog abonosa.
Prolazili su preko trga i ispod Kapije. Kad su se nali ispod njenog svoda, gde su
sve jae odjekivali njihovi koraci, odjednom su se zaustavili. Noni povetarac je do-
nosio zimsku hladnou, klizei niz unutranje delove konstrukcije. Kamene ivice
svoda ocrtavale su se na rasplinutom plavetnilu. Sva trojica su se instinktivno
osvrnuli ka Jelisejskim poljima, koja su ostala iza njih. Videli su samo senke reke po
kojoj plutaju brojanice crvenkastih zvezda izmeu dva dugaka i crna iskoena zida
zgrada. Ali ta panorama im je bila poznata, te su i u tami, bez ikakvog napora, videli
velianstvenu kosinu avenije, dvostruki red palata, Trg Konkord sa egipatskim obe-
liskom u dnu i drvorede Tiljerija.
Ovo je velianstveno ree ernov, koji je video neto vie od senki itava
jedna civilizacija, koja voli mir i lepotu, prola je ovuda. esto sam, popodne, posle
ruka, na ovom istom mestu, nailazio na jednog robusnog oveka, etvrtastog, svetle
brade i dobroudnog pogleda. Liio je na diva, zaustavljenog na polovini svog rasta.
Pratio ga je jedan pas. Bio je to ores, njegov prijatelj ores, koji bi se pre odlaska
u Komoru, proetao od svoje kue u Pasiju do Trijumfalne kapije.
Voleo je da provodi vreme ovde, gde se mi sada nalazimo. Posmatrao bi aveni-
je, udaljene parkove, itav Pariz, kome se divio sa ove uzviice. I sav uzbuen, rekao
bi: Ovo je boanstveno. Jedan od najlepih vidika na svetu... Siroti ores!
Rus, obuzet rojevima misli, setio se svog zemljaka Mihaila Bakunjina, jo jednog
revolucionara, oca anarhizma, kada je savladan oseanjima zaplakao na jednom
koncertu, sluajui Betovenovu simfoniju sa horom, kojim je dirigovao njegov mladi
prijatelj Rihard Vagner. Kad doe naa revolucija, stezao je ruku maestru, i nesta-
ne postojee, ovo e morati da se spase po svaku cenu.
ernov se trgnuo iz seanja da bi pogledao unaokolo i rekao:
Oni su proli ovuda.
Kad god bi proao kroz Kapiju, pojavila bi mu se ista slika u seanju. Oni, hi-

95
ljade lemova bletalo je na suncu; hiljade tekih izama kruto su se podizale kao
jedna; kratke trube, frule, mali bubnjevi, potresali bi velianstvenu tiinu kamena;
Loengrinov borbeni mar odzvanjao bi pustim avenijama pored zatvorenih kua.
On, stranac, oseao je privlanost ovog spomenika i zgrada od istorijskog znaa-
ja, koje su uvale slavu predaka. Nije eleo da zna ko ga je izgradio. Ljudi grade, ve-
rujui da e tako okameniti ideju koja e zadovoljiti njihov ponos. Zatim nestaje hu-
manost najirih vizija, koja menja znaaj dela i prenosi slavu, liavajui je prvo-
bitnog egoizma. Grke skulpture, uzori najuzvienije lepote, isprva su bile samo
skulpture u svetilitima, iz strahopotovanja darivane bogovima onih vremena. Kad
se setimo rimske moi, u mislima nam se ukae slika ogromnog Koloseuma, arene
za ubijanje, ili slavoluka podignutih u slavu nepodobnih careva. Reprezentativna
dela naroda imala su dva znaenja: Unutranje i neposredno koje su im davali njiho-
vi stvaraoci i spoljanje, univerzalno, koje se prenosilo vekovima, stvarajui od njih
simbole.
Kapija nastavio je ernov je francuska po unutranjosti, sa nazivima bita-
ka i imenima generala, koji podleu kritici. Po spoljanjosti to je spomenik naroda
koji je izveo jednu od najveih revolucija i svih naroda koji veruju u slobodu. Glori-
fikacija oveka prikazana je sasvim dole, na stubu Vandom. Tu nema nieg individu-
alnog. Njeni graditelji su je podigli u znak seanja na Veliku vojsku a ta Velika
vojska je bila naoruan narod, koji je prenosio revoluciju po itavoj Evropi. Umetni-
ci su veoma intuitivni i naslutili su veliki znaaj ovog dela. Rudovi dobrovoljci s
kompozicije Marseljeza s leve strane nisu redovni vojnici, ve naoruani graani
koji preuzimaju vostvo u irenju svoje plemenite i snane ideje. Njihova nagost me
podsea na sankilote sa grkim lemovima... Ovde se moe videti neto vie od puke
i sebine slave jednog naroda. U Evropi smo se svi probudili u novom ivotu, zahva-
ljujui tim krstaima za slobodu... ljudi mi bude seanja. Kad se setim Grke, vidim
stubove Partenona; kad pomislim na Rim, gospodara sveta, vidim Koloseum i Traja-
nov slavoluk; revolucionarna Francuska podsea me na Trijumfalnu kapiju.
Po ernovljevom miljenju, bilo je tu jo neega. Kapija je predstavljala isto-
rijsku osvetu naroda s Juga, nazvanog latinskom rasom, odgovarajui nakon mnogo
vekova na invaziju koja je sruila rimsku mo; mediteranske narode, proglaavane
pobednicima u zemljama drevnih varvara. Poistili su prolost kao razoran talas, koji
se odmah zatim povukao. Velika plima je ostavila za sobom sve to se nalo u njenoj
utrobi, kao vode nekih reka koje poplavama oplode teren. Kad se voda povue, osta-
ne zemlja obogaena novim plemenitim idejama.
Kad bi se oni vratili! dodao je ernov nespokojno. Ako opet pregaze ove
grobove ! Nekada su to bili neki jadni ljudi, preplaeni od brze nesree, koji su ovu-
da proli kao seljak kroz salon. Zadovoljili su se s neto sitnine i dvema provincija-
ma koje ovekoveuju trajno seanje na njihovu pobedu... Ali sada to nee biti samo

96
vojnici koji kreu na Pariz. U redovima vojske naie se, kao gnevna krmarica, Her
Profesor, gospoda profesori s bavicama vina i praka olaenim o pojas, koji sluuju
varvarina, Kultur vino. A u furgonima e stii ogroman prtljag naunog spasenja,
nova filozofija koja glorifikuje silu kao osnovni i presvetli princip za sve, koja negira
slobodu, odbacuje nemone i slabe i itav svet stavlja pod nadlenost jedne manjine,
najdrae Bogu, samo zato to raspolae najbrim i najpreciznijim postupcima za se-
janje smrti. oveanstvo treba da strepi za svoju budunost ako ispod ovog svoda
ponovo odjeknu germanske izme, sledei Vagnerovmar mar ili bilo kog pu-
kovskog kapelmajstora.
Od Trijumfalne kapije krenuli su Ulicom Viktora Igoa. ernov je iao utke kao
da ga je rastuio prizor te hipotetike povorke. Odjednom je nastavio da iznosi svoja
razmiljanja.
I ako uu, ta ima veze? Nee zbog toga nestati Pravda; nestala bi, ali bi se na-
novo rodila, moe da bude zaboravljena i poniena, ali ne bi zauvek nestala; sve do-
bre due priznaju da je ona osnovni ivotni zakon. Narod ludaka eli da postavi nasi-
lje na pijedestal, koji su ostali narodi namenili Pravdi. Uzaludno zalaganje. Ljudi tre-
ba uvek da tee da se svaki put izbore za vie slobode, vie bratstva, vie pravde.
Posle tog zakljuka Rus se smirio.
On i njegovi pratioci su priali o prizoru koji je pruao Pariz, pripremajui se za
rat. ernov se prepustio velikom bolu pred katastrofu, bolu nad hiljadama porodinih
tragedija koje su se u tom trenutku irile na sve strane. Prividno se nita nije prome-
nilo. U centru grada i oko stanica bilo je neobino ivo, ali ostatak velegrada nije
odavao veliku pometnju. Puste ulice pruale su isti prizor kao svake noi. Povetarac
je blago njihao lie na drveu. Ulice su odisale dostojanstvenim mirom. Kue su
spavale; ali iza zatvorenih prozora nasluivala se nesanica zacrvenelih oiju, teko
disanje u grudima ljudi utuenih usled nastupajue pretnje, neprekidno podrhtavanje
ruku koje pakuju vojni prtljag, moda i poslednji izlivi ljubavi, izraeni ne iz zado-
voljstva, uz uplakane oprotajne poljupce.
ernov se setio svojih suseda, onog para iz stana iza ateljea, koji nije gledao na
ulicu. Njen klavir vie se nije uo. Do Rusa su dopirale glasne prepirke, treskanje
vrata i koraci oveka, koji usred noi odlazi beei od eninog plaa. Odvijala se
drama s druge strane tankog zida: svakidanja drama, kopija mnogih koje su se dea-
vale u isto vreme.
Ona je Nemica dodao je Rus. Naa kuepaziteljka je dobro nanjuila njenu
nacionalnost. On se po svoj prilici pridruio svom puku. Te noi skoro da nisam spa-
vao. uo sam njeno jecanje kroz zid; tihi pla, oajniki, pla naputene osobe i glas
mukarca, koji je uzalud pokuavao da je smiri... Kakva kia tuge i bola pada na ovaj
svet!
Tog istog popodneva, kad je izlazio iz kue, sreo ju je ispred njenih vrata. Kao da

97
se radilo o drugoj eni, delovala je ostarelo, kao da je za tih nekoliko sati proivela
petnaest godina. Uzalud sam pokuavao da je uteim, savetujui joj da mirno
prihvati odlazak svog oveka, da ne bi nakodila onom koje nosi u svom stomaku.
Zato ta nesrenica treba da postane majka? Skriva svoje stanje sa izvesnim
stidom, ali sam je ja iznenadio kad sam s prozora video kako slae deju odeu.
ena ga je sluala kao da ga ne razume. Rei su bile nemone za njeno oajanje.
Samo je promucala kao da pria sama sa sobom: Ja Nemica... On je otiao; mora da
ide... Sama... Sama zauvek...
Razmilja o svojoj nacionalnosti, koja je deli od drugih; razmilja o koncentra-
cionom logoru u koji e je odvesti zajedno s njenim zemljacima. Plai se napute-
nosti u neprijateljskoj zemlji koja e morati da se brani od agresije njenih... I to sve
sad kad treba da postane majka. Kakva mizerija! Kakva tuga!
Stigli su u Ulicu Pomp i kada su uli u kuu ernov se pozdravio sa saputnicima
da bi se popeo uz pomono stepenite. Denoajer je eleo da nastavi razgovor. Plaio
se da ostane nasamo sa svojim prijateljem i da ga opet uhvati neraspoloenje zbog
nedavnih neprijatnosti. Zanimao ga je razgovor sa Rusom. Sva trojica su se popeli
liftom. Arhensola je napomenuo kako bi mogli da otvore jednu flau koju je uvao u
kuhinji. ernov je mogao da se vrati u svoj stan kroz vrata ateljea koja vode ka po-
monom stepenitu.
iroka prozorska okna su bila irom otvorena; i prozori ka unutranjem dvoritu
bili su otvoreni: uporni povetarac neprekidno je odizao zavese, ljuljao starinske
lampe, nadimao moljcima izgrizene zastave i druge ukrase u romantinom ateljeu.
Seli su za stoi pored prozora, udaljeni od svetiljki koje su obasjavale ivice velikog
trga. Sedeli su u polutami, leima okrenuti prema unutranjosti sobe. Ispred njih su
se prostirali krovovi i ogromna pravougaona plava senka izreetana hladnom otri-
nom zvezda. Gradske svetiljke bojile su senovit prostor odblescima boje krvi.
ernov je popio dve ae i oblizujui se hvalio ukusno pie. Sva trojica su utali
u zadivljujuoj i zastraujuoj tiini koja je im je prijala u toj velianstvenoj noi.
Pogledima su prelazili od zvezde do zvezde povezujui ih zamiljenim linijama i
stvarajui matovite nepravilne trouglove i etvorougle. Povremeno bi se uinilo da
je treperavi blesak neke zvezde usput zakaio trag njihovih pogleda drei ih u
hipnotikoj obamrlosti.
Rus je, obuzet mislima, sipao drugu au. Zatim se ironino nasmejao. Njegovo
bradato lice liilo je na traginu masku koja se pomaljala izmeu zavese noi.
ta li ona gore misli o ljudima? promrmljao je. Da li neka zvezda zna da je
postojao Bizmark? Znaju li zvezde za boansku misiju germanskog naroda?
I nastavio je da se smeje.
Neto daleko i nejasno prekinulo je nonu tiinu, skliznuvi na dno jedne pukoti-
ne koja je presecala ogromnu povrinu krovova. Sva trojica su podigli glave da bi
bolje uli... Glasovi. Muki hor pevao je himnu jednostavno, jednolino, dosto-

98
janstveno. Jo bolje su ih razumeli kad su sluhom poeli da prate melodiju. Na osno-
vu nekoliko visokih tonova koji su stizali do njih snaniji, noeni vetrom, Arhensola
je prepoznao kratku pesmu, pravu ratnu pesmu, koja se zavravala melodinim zavi-
janjem:

Cest lAlsace et la Lorraine,
Cest lAlsace quil nous fait.
Oh, oh, oh, oh.

Druga grupa ljudi udaljavala se prema kraju ulice, traei elezniku stanicu, ka-
piju rata. Mora da su dolazili iz predgraa, moda iz sela, i stigavi do Pariza, utonu-
log u tiinu, poeleli da pevanjem izraze patriotizam, da bi oni koji su bdeli iza mra-
nih fasada prestali da se plae i znali da nisu sami.
Kao u operama rekao je Hulio, pratei poslednje akorde nevidljivog hora,
koji su se gubili... gubili, nestajui u daljini i nonom vazduhu.
ernov je nastavio da pije, uznemiren i zagledan u ruiastu maglu koja je lebde-
la iznad krovova.
U mrtenju ela i potmulom mrmljanju koje se kao odjek otkidalo od njega, dvo-
jica prijatelja su prepoznala njegov misaoni gr. Odjednom je progovorio, bez ikakve
pripreme, naglas pratei tok svojih misli.
... I kad kroz nekoliko sati grane sunce, svet e videti da poljima jure etiri ja-
haa, neprijatelji ljudi... Njihovi zloudni konji ve kopitama udaraju o zemlju,
nestrpljivi; njihovi zlosreni konjanici usredsredili su se i na kraju sporekali, pre
nego to su uskoili u sedla.
Ko su ti jahai? upitao je Arhensola.
Oni koji stiu pre Zveri.
Taj odgovor je dvojici prijatelja bio nejasan kao njegove prethodne rei. Deno-
ajer je ponovo pomislio: Pijan je. Ali radoznalost mu nije dozvolila da odustane. I
ko je ta Zver?
Rus ga je pogledao kao da ga je zaudilo to pitanje. Mislio je da je naglas izreka-
oo svoje razmiljanje.
Ona apokaliptina.
Nastupila je tiina; ali Rusov lakonizam nije dugo trajao. Osetio je potrebu da
izrazi svoje oduevljenje prema sanjaru sa stena Patmosa. Pesnik velianstvenih i
mranih vizija imao je uticaja, uprkos jayu dugom dve hiljade godina, na ovog
mistinog revolucionara, zatvorenog na poslednjem spratu jedne kue u Parizu. Sve
je to Jovan predvideo. Njegova bunila, neshvatljiva za obian narod, sadravala su
misteriju velikih dogaanja za oveanstvo.
ernov je opisao apokaliptinu Zver kako izranja iz dubine mora. Liila je na le-

99
oparda, ape su joj bile kao u medveda, a eljusti kao lavlja njuka. Imala je sedam
glava i deset rogova. Na rogovima je visilo deset dijadema, a na svakoj od sedam
glava bila je napisana jedna kletva. Te kletve nisu izgovorili jevanelisti, jer su se
razlikovali u zavisnosti od epohe, menjajui se svakih hiljadu godina, kad bi se Zver
ponovo pojavila. Rus je itao one koje su sada buktale na glavama udovita: kletve
protiv ovenosti, protiv pravde, protiv svega to je ljudski ivot inilo podnoljivim
i lepim. Sila je monija od pravde... Slab ne treba da postoji... Budite surovi da
biste bili veliki... Zver je svom svojom surovou elela da zavlada svetom i da joj
se ljudi klanjaju.
A ko su ta etiri jahaa? upitao je Denoajer.
etiri jahaa su prethodila pojavi Zveri u Jovanovim snovima.
Sedam peata misteriozne knjige otvorilo je Jagnje ispred velikog prestola na ko-
jem je sedeo neko ko je izgledao kao da je od jaspisa. Dugin luk oko njegove glave
liio je na smaragdni oreol. Dvadeset etiri prestola su se pruala u polukrugu, a na
njima dvadeset etiri starca u belim odorama i sa zlatnim krunama. etiri ogromne
ivotinje s opreznim oima i tri para krila kao da su uvale glavni presto. Trube su
zatrubile, pozdravljajui lomljenje prvog peata.
Gledaj!, pesniku vizionaru, uzviknula bi gromko jedna od ivotinja... I pojavio
se prvi jaha na belom konju. U ruci je nosio luk a na glavi krunu: bio je to Osvaja,
po nekima: kuga, po drugima i jednoi drugo. Razmetao se krunom, to je za ernova
bilo dovoljno.
Evo pojavljuje se!, uzviknula bi druga ivotinja, prevrui svojih hiljadu oiju.
I iz razbijenog peata iskoio je rian. Njegov jaha je mahao ogromnim maem
iznad glave. Bio je to Rat. Spokojstvo sveta je nestajalo ispred njegovog mahnitog
napada: ljudi e biti istrebljeni.
Kad je otvoren trei peat, jedna od krilatih ivotinja zakrkljala je kao grmljavi-
na: Nastupa!. I Jovan je ugledao vranog konja. Njegov jaha je u ruci drao vagu
za merenje izdrljivosti ljudi. To je bila Glad.
etvrta ivotinja je rikom pozdravila pucanje etvrtog peata: Skai! I pojavio
se konj sivac. Njega je jahala Smrt i njoj je dodeljena mo da unitava ljude maem,
glau, kugom i divljim zverima.
etiri jahaa su krenula u mahnitu jurnjavu, poraavajui ljudski rod, gazei pre-
ko njegovih glava.
ernov je opisao etiri zla na Zemlji kao da ih je svojim oima video. Jaha na
belom konju imao je na sebi raskono varvarsko odelo. Njegovo istonjako lice s
gnuanjem se grilo kao da je nanjuilo rtve. Dok je njegov konj galopirao, on je
naoruan lukom sejao kugu. Na leima mu je poskakivao bronzani tobolac, pun
otrovnih strela s klicama svakojakih boletina, istih onih koje snau miroljupce, za-
raene od rana vojnika to se vraaju s bojnog polja.
Drugi jaha, onaj na riem konju mahao je ogromnom sabljom iznad glave, dok

100
mu se kosa vijorila u estokom trku. Bio je mlad, ali zverski pogled i stisnuta usta
davali su mu neumoljivo okrutan izraz. Ispod odea to se otvarala ispred vetra uka-
zivalo se snano telo.Star, elav i mrav, trei jaha odjurio je na leima usukanog
vranca. Podbadao je sapi slabe ivotinje. Mravom rukom pokazivao je vagu, simbol
oskudice u hrani, koja je mogla da dostigne i vrednost zlata.
Pete etvrtog jahaa, ivahne kao mamuze, podbadale su sivca. Udubljenja i
ispupenja skeleta nazirala su mu se ispod osuene koe. Lice mu se krivilo od cere-
kanja u pustonom trku. Ruke poput trske vitlale su ogromnim srpom. Na koatim
ramenima visile su rite natopljene znojem.
Goropadni upad etvorice jahaa liio je na uragan koji tutnji preko beskrajnog
mnotva ljudi. Nebo iznad njih liilo je na olovnu senku smrti. Uasna i nakazna u-
dovita mahala su krilima iznad konjanika kao neka gnusna svita. Siroti ljudi, izbe-
zumljeni od straha, beali su na sve strane pred galopom Kuge, Rata, Gladi i Smrti.
Mukarci i ene, mladi i stari, tiskali su se i padali tela neprirodno iskrivljenih, a lica
izoblienih od uasa, straha i beznaa. Beli konj, rian, vranac i sivac ravnoduno su
ih gazili tekim potkovicama: krckale su kosti grudnog koa, dete je izdisalo priljub-
ljeno na majine grudi, starac je zauvek spustio kapke, jecajui kao dete.
Bog je zaspao, zaboravljajui na svet nastavio je Rus. Probudie se pre-
kasno, a dok on spava, etiri jahaa, vazala Zveri, tutnjae Zemljom kao jedini
gospodari.
Zaneo se u priu. Ustao je i krupnim koracima prelazio s kraja na kraj sobe. Nje-
gov opis etiri poasti izgledao mu je neuverljivo u odnosu na vienje turobnog
pesnika. Jedan uveni slikar na platnu je ovekoveio ta uasna snovienja.
Imam jednu knjigu promrmljao je dragocenu knjigu.
Najednom pohita iz ateljea uputivi se prema pomonom stepenitu da bi uao u
svoj stan. eleo je da donese knjigu i da je pokae prijateljima. Arhensola je poao
za njim. Malo zatim, vratili su se s knjigom. Za sobom su ostavili otvorena vrata.
Promaja je brisala.
ernov je spustio svoju divnu knjigu ispod lampe. Knjiga je tampana 1511. go-
dine, sa tekstom na latinskom i gravirama. Denoajer je proitao naslov: Apocalipsis
um figuris. Gravire su bile delo Albrehta Direra: delo iz mladosti, kada je majstor
imao samo dvadeset sedam godina. Sva trojica su se oduevili ilustracijom koja je
predstavljala mahnitu trku jahaa Apokalipse. etvorostruko zlo se na fantastinim
konjima strmoglavilo razbijakom silinom, sravnjujui sa zemljom ljudski rod obe-
zumljen od straha.
Neto odjednom prenu trojicu prijatelja iz zadivljenog razgledanja; neto udno,
neobjanjivo: strana buka, koja kao da im je prodrla pravo u mozak ne proavi kroz
ui; udarac direktno u srce. Instinkt ih je upozorio da se dogodilo neto strano.
utke su se zgledali; sekunde su u tiini bile beskonane.

101
 Kroz otvorena vrata prodirala je uznemirujua buka iz dvorita: ulo se podizanje
roletni, uurbani koraci na spratovima, preneraeni i uasnuti povici.
Sva trojica nagonski potrae ka prozorima okrenutim prema dvoritu. Pre nego
to su stigli do njih, Rus je predosetio ta se dogodilo.
Moja susetka... Mora da je moja susetka. Verovatno se ubila.
Kad su provirili kroz prozore videli su svetla u prizemlju; ljudi su se uskomeali
oko obrisa na ppoploanom tlu. Buka je izmamila radoznale na prozore. Bila je to
no bez sna, uznemirujua no, koja je sve drala u bolnoj nesanici.
Ubila se zau se glas koji kao da je izronio iz dubine. Ta ena to se ubila
bila je Nemica.
Kuepaziteljkino objanjenje prenosilo se od prozora do prozora sve do posled-
njeg sprata.
Rus je odmahivao glavom, zlokobnog izraza. Oajanje nije bilo jedini uzrok
smrti. Neko je shvatio njenu beznadenost, neko ju je gurnuo... Jahai! etiri jahaa
Apokalipse...! Ve su u sedlima; ve su krenuli u nemilosrdan razoran juri.
Slepa snaga zla slobodno e vitlati svetom.
Poelo je stradanje ljudskog roda,njihova etiri neprijatelja krenula su u divlja-
ku pljaku.

102
DRUGI DEO

103
 1.

Don Marselova zavist

Prva reakcija starog Denoajera bio je strah od prihvatanja neizbenosti rata. Ljudi su
pomahnitali. Zar je mogu rat sa toliko vozova, toliko trgovakih brodova, toliko
maina, toliko razvijenih aktivnosti na povrini Zemlje i u njenoj utrobi...? Narodi e
zauvek biti uniteni Ve su se stekle navike u pogledu potreba i troenja za kakve lju-
di nisu znali samo pre jednog veka. Kapital je zagospodario svetom, a rat e ga
unititi; nekada, rat bi se zbog besparice okonao nakon samo nekoliko. Denoajerov
poslovni duh zgraavao se zbog stotina hiljada miliona koja e mahnita avantura
potroiti na dim i krvoprolie.
Poto je svoje ogorenje morao odmah da usmeri na neto, smatrao je da su za tu
veliku budalatinu odgovorni upravo njegovi sunarodnici. Toliko pria o revanu!
Biti zaokupljen etrdeset etiri godine dvema izgubljenim provincijama i pored toga
to je drava posedovala ogromne i beskorisne posede na drugim kontinentima...! A
sve e se zavriti uasnim i nevienim neuspehom.
Rat je za njega, jednom reju, predstavljao katastrofu. Nije imao poverenja u
svoju zemlju: vreme Francuske je prolo. Sada su pobednici narodi sa severa, a pre
svega ona Nemaka, koju je on video izbliza, divei se, sa izvesnim strahopotova-
njem, njenoj disciplinovanosti, strogoj organizovanosti. Stari radnik je oseao
konzervativan i sebian nagon prema svima koji dou da zgrnu milione. Prezirao je
politike ideale, ali iz klasne solidarnosti, poslednjih godina prihvatao je sve optube
protiv reimskih skandala. ta moe da uini jedna Republika, korumpirana i ne-
organizvoana naspram najsolidnije i najjae Imperije na Zemlji?
Idemo u smrt, govorio bi samom sebi. Ovo je gore nego sedamdesetih...! Do-
iveemo svakojake uase!
Polet s kojim su se Francuzi odazivali na poziv drave, pretvarajui se u vojnike,
izazivali su njegovo divljenje. Podstaknut tom moralnom odlunou, poeo je da
veruje u neto. Ogromna veina ljudi u njegovoj zemlji je dobra; narod podjednako
vredan kao u ranijim vremenima. etrdeset etiri godine uzbune i nevolja doprineli
su oivljavanju starih vrednosti. Ali gde su te voe da povedu u pobedu?
To pitanje mnogi su postavljali. Anonimnost demokratskog reima i njegova
smirenost, drali su zemlju u potpunom neznanju o buduim voama. Svi su gledali
kako se iz asa u as stvara vojska; malo njih je poznavalo generala. Jedno ime poe-
lo je da se prenosi od usta do usta: ofr... ofr... Njegove prve slike pristizale su
meu radoznale mase. Denoajer ih je paljivo razgledao: Deluje mi kao dobar o-

104
vek. Kao ovek od reda, instinktivno je oseao zadovoljstvo zbog ozbiljnog i smire-
nog dranja generala Republike. Odjednom je osetio veliko poverenje, slino onome
kakvo bi mu ulivala utivost nekog direktora banke. Tom gospodinu se moe poveri-
ti imetak bez straha da e praviti gluposti.
Lavina entuzijazma i emocija na kraju su obuzeli Denoajera. Kao svima iz njego-
vog okruenja, minuti su mu izgledali kao sati a sati kao godine. Dogaaji su se
ubrzano nizali; izgledalo je da e svet u roku od nedelju dana ostati bez dugog spo-
kojnog mira.
Stari je vreme provodio na ulici, privuen spektaklom mase civila, dok su poz-
dravljali druge mase u uniformama, koje su odlazile u rat.
Nou je prisustvovao procesijama na bulevarima. Trobojna zastava se vijorila sa
ispod elektrinih svetiljki. Iz kafea prepunih naroda, iz ushienih usta, kroz vrata i
prozore probijala se glasna muzika patriotskih pesama. Odjednom se nasred ulice
stvorilo mnotvo sveta, aplaudirajui i kliui. Tuda je prolazila itava Evropa; cela
Evropa osim dve neprijateljske imperije pozdravljala je spontanim klicanjem
Francusku u opasnosti. Defilovale su zastave raznih zemalja u svim duginim bojama,
a za njima Rusi, svetlih i mistinih oiju; Englezi, gologlavi, pevajui sveane religi-
ozne pesme; Grci i Rumuni sa orlovskim profilima; Skandinavci, beli i rii; Ameri-
kanci sa severa, galamei sa izvesnim detinjim entuzijazmom; Jevreji bez otadbine,
prijatelji zemlje revolucionara u borbi za ravnopravnost; Italijani, arogantni kao hor
herojskih tenora; panci i Junoamerikanci, neumorni u klicanju. Bilo je studenata i
radnika koji su usavravali svoja znanja u kolama i radionicama; zatoenika, koji su
nali utoite na gostoljubivoj plai Pariza kao stradalnici ratova i revolucije. Njihovi
usklici nisu imali zvanian znaaj. Svi ti ljudi kretali su se spontano, elei da izraze
ljubav prema Republici. Denoajer, dirnut prizorom, pomisli kako Francuska jo uvek
predstavlja neto u svetu, da ak ljudima uliva moralnu snagu i da njena srea i
nesrea zanimaju ljudski rod.
U Berlinu i u Beu, pomisli, uzvikuju takoe u ovom trenutku, ushieni... Ali
samo Nemci i Austrijanci, niko vie. Bio je ubeen da se nijedan stranac nee pri-
druiti njihovim manifestacijama.
Narod revolucije, zakonodavac ljudskih prava, doivljavao je zahvalnost
mnotva ljudi. Obuze ga gria savesti pred poletom stranaca spremnih da proliju krv
za Francusku. Mnogi su se alili to je vlada dvadeset dana kasnila s primanjem do-
brovoljaca, zavravajui poslove oko mobilizacije. A on, koji je roeni Francuz, sati-
ma se kolebao za svoju zemlju.
Jednog dana, bujica naroda odvukla ga je ka Istonoj stanici. Svetina se okupljala
oko gvozdene ograde, nadirui svom silinom iz oblinjih ulica. Stanica, koja je dobi-
la znaaj istorijskog mesta, liila je na uzan tunel za onoga ko je naumio da se pre-
pusti bujici, sudarajui se i udarajui o zidove. Jedan deo naoruane Francuske pro-
bijao se kroz taj izlaz iz Pariza u pravcu bojnih polja na granici.

105
 Denoajer je samo dva puta bio tu, na odlasku u Nemaku i na povratku iz te
zemlje. Sada su drugi kretali tim putem. Mnotvo naroda pristizalo je sa oboda grada
da vidi kako mase ljudi nestaju u unutranjosti stanice, istovetno odeveni, sa blista-
vim orujem i ujednaenim zveckanjem metala. Staklena vrata koja su na suncu sija-
la kao vatrena usta, gutala su i gutala ljude. Tokom noi povorke su se kretale pod
sjajem elektrinih svetiljki. Preko ograda su prelazile hiljade i hiljade trkakih konja;
ljudi sa gvozdenim oklopima na grudima i dugim kosama koje su izvirivale ispod
lemova kao u vitezova iz davno prohujalih vekova; ogromni sanduci koji su sluili
kao kavezi za projektile; nizovi uzanih i dugakih sivih puanih cevi, zatienih e-
linim titnicima, vie su liili na astronomske instrumente nego na usta smrti; mase
crvenih kapa pokretale su se u ritmu mara i nizovi puaka, jednih crnih i slobodnih,
formirajui tune trstike, drugih sa bajonetima na vrhu, koje su podseale na svetlo
klasje. A iznad tih uzburkanih elinih itita zastave pukova podrhtavale su u
vazduhu poput raznobojnih ptica: telo belo, jedno krilo plavo, drugo crveno, zlatna
vrpca oko vrata i bronzani vrh, gvozdeno koplje upereno u oblake.
Sa tih rastanaka, don Marselo bi se vraao kui drhtei i na ivici ivaca, kao da je
upravo prisustvovao potresnom prizoru. Uprkos tvrdoglavost oveka koji je uvek od-
bijao da prizna svoju greku, staraca je obuzeo stid zbog svojih nedavnih sumnji.
Drava je ivela, Francuzi su veliki narod; spoljni izgled ga je prevario kao mnoge
druge. Moda veina njegovih sunarodnika ima kratko pamenje, preterano posvee-
ni hedonizmu; ali kada je nastupila opasnost, svoju dunost ispunili su jednostavno,
bez potrebe da im se strogo nameu obaveze, kao ljudima u gvozdenim sistemima.
etvrtog dana mobilizacije, kada je ujutru izaao iz kue, umesto da krene u
centar grada poao je na suprotnu stranu, ka Ulici Pomp. Nekoliko neopreznih rei
koje je izgovorila ii i zabrinuti pogledi njegove supruge i svastike naveli su ga da
pomisli da se Hulio moda vratio s puta. Osetio je potrebu da izdaleka pogleda na
prozore ateljea, kao da bi na osnovu toga mogao da sazna neto. I da se opravdao
pred sopstvenom saveu koja se borila sa problemom zaboravnosti, setio se da je
njegov stolar iveo upravo u toj ulici.
Hajde da vidimo Robera. Pre nedelju dana mi je obeao da e doi.
Taj Rober je bio momina koja se emancipovala na oevoj tiraniji, kako je sam
rekao. Jedna prostorija, skoro podrumska, sluila mu je za stanovanje i kao radioni-
ca. Jedna drugarica, koju je on nazivao drubenica vodila je brigu o njemu i domu,
dok je jedno dete raslo drei se za njen skut. Denoajer je trpeo Roberove optube na
raun buroazije i podnosio njegove hirove jer mu je Rober stalno popravljao na-
metaj. U luksuznom stanu u Ulici Viktora Igoa, stolar bi pevao Internacionalu dok
je majstorisao sa pilom i ekiem. To i njegovu verbalnu drskost, gospodin je
opratao imajui u vidu njegov bagatelno jeftin rad.
Stigavi do male radionice, video ga je sa kapom navuenom preko jednog uha u

106
irokom radnikom kombinezonu od barunaste tkanine, u dubokim cipelama sa
drvenim ekserima i sa nekoliko zastavica i trobojnih znaki na reverima aketa.
Zakasnili ste, gazda ree radosno. Radionica se zatvara. Vlasnik je mobili-
san i kroz nekoliko sati e se pridruiti svom puku.
Pokazao mu je papir ispisan rukom na vratima bednog stana, nalik tampanim
natpisima koji su visili na svim zgradama Pariza, ukazujui na to da su gazde i njiho-
vi pomonici duni da se odazovu mobilizaciji.
Denoajer ne bi nikada mogao ni da pretpostavi da bi njegov stolar mogao da se
pretvori u vojnika. Uvek se bunio protiv svih nametanja obaveza od strane autoriteta.
Mrzeo je upade pariske policije sa kojima je razmenjivao amare i palice prilikom
svih tua. Militarizam je bio njegova preokupacija. Na mitinzima protiv tiranije isti-
cao se kao jedan od najbunijih demonstranata u svojoj etvrti. I zar taj revolucionar
odlazi u rat dobrovoljno, bez ikakve prisile...?
Rober je sa oduevljenjem priao o puku, o ivotu meu drugovima, na etiri ko-
raka od smrti.
Verujem u svoje ideje kao ranije, gazda nastavio je kao da je nasluivao ono
to je ovaj drugi mislio ali rat je rat i ovek se naui mnogim stvarima; izmeu
ostalog, da sloboda treba da bude propraena radom i upravljanjem. Neophodno je
da neko predvodi i da ga ostali slede dobrovoljno... ali da ga slede. Kad doe do rata
ovek gleda na stvari drugaije nego kad je u svojoj kui i radi ta hoe.
U noi kada je ubijen ores, urlao je od besa, govorei da e ga sutradan osvetiti.
Traio je drugove iz svog voda da bi saznao ta planiraju protiv buroazije. Ali rat
samo to nije izbio. U vazduhu se osealo neto to je bilo u suprotnosti sa civilnom
borbom, kad se za trenutak zaboravljalo na line nepravde i sva hrabrost usmeravala
ka zajednikom cilju.
Pre nedelju dana nastavio je bio sam antimilitarista. Kako mi to izgleda
davno! Kao da je protekla godina... I dalje mislim to i ranije: volim mir, mrzim rat;
kao i svi moji drugovi. Mi Francuzi nismo nikoga provocirali a prete nam, ele da
nas porobe... biemo zveri kad nas ve na to teraju, a da bismo se dobro odbranili
neka niko ne izlazi iz stroja, treba svi da budemo posluni. Disciplina nije u
suprotnosti sa revolucijom. Setite se vojske iz Prve Republike: svi graani, generali
isto kao vojnici; ali Hohhe, Kleber i drugi bili su surovi drukani koji su znali da na-
rede i nametnu poslunost.
Ovaj stolar je imao svoju filozofiju. Osim novina i broura o ideji itao je u
kratkim belekama o Mikeletu i drugim kondotijerima.
Hajde da ratujemo protiv rata dodao je. Da se borimo tako da ovo bude
poslednji rat.
Kao da je eleo da obrazloi svoju trvdnju, nastavio je:
Boriemo se za budunost; ginuemo da nai unuci ne bi doiveli ovakve stra-
hote. Ako pobede neprijatelji, pobedie nastavljanje ratovanja i osvajanja, kao jedini

107
nain za proirivanje. Prvo e prisvojiti Evropu; zatim ostatak sveta. Porobljeni e se
kasnije dizati na oruje: na nove ratove! Mi ne elimo da osvajamo. elimo da
povratimo Alzas i Lorenu, jer su bile nae provincije i njihovi stanovnici ele da nam
se vrate... I nita vie. Neemo da oponaamo neprijatelje, prisvajajui teritorije i do-
vodei u opasnost mir u svetu. Dosta nam je bilo sa Napoleonom; ne sme se ponoviti
ta avantura. Boriemo se za svoju bezbednost a ujedno i za bezbednost sveta, za i-
vot i opstanak slabih naroda. Kad bi to bio rat zbog agresije, tatine, osvajanja, onda
bismo zaboravili na svoj antimilitarizam. Ali ovo je odbrambeni i vlada nije kriva za
to. Vidimo da smo napadnuti i moramo da nastupamo svi zajedno.
Stolar, koji je bio antiklerikalac, pokazivao je irokogrudu toleranciju, irinu ide-
ja koje su obuhvatale sve ljude. Prethodnog dana je u naelnitvu svog kraja sreo
jednog rezervistu, koji je trebalo da ide s njim, u isti puk. Bio mu je dovoljan letimi-
an pogled da u njemu prepozna svetenika.
Ja sam stolar rekao mu je, predstavljajui mu se. A vi, kolega... radite u
crkvama?
Obratio mu se ponizno da svetenik ne bi pomislio kako Rober ima nasilne na-
mere. Rukovali su se.
Ja nisam za biskupske kape nastavio je, obraajui se Denoajeru. Od pre
izvesnog vremena u loim sam odnosima sa Bogom. Ali na svim stranama ima do-
brih ljudi i dobri ljudi bi u ovom trenutku trebalo da se slau. Zar nije tako, gazda?
Rat je udovoljavao njegovoj sklonosti prema ravnopravnosti. Pre rata, kad bi se
prialo o buduoj revoluciji bio je zlurad, pretpostavljajui da bi svi bogatai, vlasni-
ci imanja, morali da rade da bi opstali. Sada je bio oduevljen to svi Francuzi dele
istu sudbinu, bez obzira na klasnu pripadnost.
Svi sa rancem na leima i hranei se iz istog kazana.
I hvalio je vojniku uzdranost u jelu i piu u odnosu na one koji su ostali u po-
zadini. Rat e doneti velike nestaice: svi e osetiti ta znai obian narodni hleb.
A vi, gazda, poto ste stari za odlazak u rat, treba da jedete kao ja, bez obzira
na svoje milione... Videete da je to lepo.
Denoajera nije uvredila zajedljiva opaska stolara na koju ga je inspirisala njegova
budua neimatina. Razmiljao je. ovek, kao to je ovaj, protivnik svega postoje-
eg, koji nije imao nita materijalno da brani, krenuo je u rat, u smrt, zbog plemenite
i dalekosene ideje da se sprei da budue generacije doive uase dananjice. Da bi
to uinio nije se kolebao oko rtvovanja svog nekadanjeg verovanja, svih dojue-
ranjih nadanja... A Denoajer, jedan od privilegovanih bogataa koji su imali mnogo
toga, kojima je bila potrebna zatita, prepustio se sumnji i kritici!
Nakon nekoliko sati vratio se da potrai stolara u blizini Trijumfalne kapije. Na-
lazio se u grupi sa mnogim radnicima, slinih njemu, a ta grupa se udruivala sa dru-
gim, koje su predstavljale sve drutvene slojeve: lepo obuene momke iz graanske
klase, gospodiie, uglaene i anemine, uenjake sa izlizanim sakoima, blede i sa

108
debelim naoarima, mlade svetenike koji su se osmehivali pomalo podozrivo kao da
su deo nekakve budalatine. Predvodio ih je jedan narednik, a na kraju je ilo nekoli-
ko vojnika s pukom o ramenu. Napred mar, rezervisti!
Melodini poklii, niz nadahnutih refrena, preteih i jednolinih, izbijali su iz te
mase otvorenih usta, koja je marirala u ritmu s pesmom.
Rober je ponavljao refren sa borbenim pregnuem... Podrhtavao mu je pogled i
sputeni galski brci. I pored svog radnikog odela i prepune platnene vree, izgledao
je kao velianstvene i herojske figure na Rudovom reljefu na Trijumfalnoj kapiji.
Drubenica i dete kaskali su pored njega susednim plonikom da ga isprate do sta-
nice. Skrenuo je pogled s njih da bi razgovarao sa drugarom u redu, obrijanim i
ozbiljnim momkom; to je nesumnjivo bio svetenik koga je upoznao prethodnog
dana. Verovatno su ve bili na ti, kao i svi ljudi kada se nau pred smrtnom opa-
sou.
Milioner je s potovanjem posmatrao svog stolara, preterano uzdiui njegov
znaaj u formiranju ove ljudske lavine. A u njegovom potovanju bilo je izvesne za-
visti: zavisti koja izbija iz grie savesti.
Kad bi don Marselo imao teku no, muen komarom, uzrok njegovog straha,
uvek isti, uzburkao bi mu savest. Retko je sanjao da se on ili njegovi nalaze u
smrtnoj opasnosti. U uasavajuoj slici stizali su rauni za naplatu kredita od njego-
ve firme, a on, Marselo Denoajer, revnostan u ispunjavanju obaveza, sa neokaljanom
au u itavoj svojoj prolosti, nije mogao da ih plati. Zbog eventualne mogunosti
za tako neto uzdrhtao bi, a kad bi se probudio, jo uvek bi oseao pritisak u grudima
od straha. Po njegovom miljenju, to bi bila najvea sramota koja bi mogla da snae
oveka.
Poto mu se ivot izvrnuo naopako zbog ratnikih poklia, ponovo bi ga obuzeo
isti nemir. Potpuno budan, pri istoj svesti, osetio bi iste telesne tegobe koje je do-
ivljavao u snovima, kad bi video svoje osramoeno ime u dnu nenaplaenog doku-
menta.
itava prolost bi mu izbila pred oi sasvim jasna, kao da je do tada bila za-
magljena zbrkanim senkama pomrine. Njegova zemlja, Francuska, u opasnosti je.
Petnaest vekova istorije radilo je za njega da bi, kad otvori oi, video napredak i
udobnost za kakve njegovi preci nisu znali. Mnoge generacije Denoajerovih pripre-
male su njegov dolazak na svet, borei se sa zemljom, branei je od neprijatelja,
omoguavajui mu da slobodno osnuje svoju porodicu i dom... A kada je on trebalo
da nastavi, kad je na njega doao red u nizu generacija, pobegao je kao dunik koji
izbegava svoje obaveze! Stigao je na svet sa dunostima prema zemlji svojih oeva,
prema ljudskoj zajednici kojoj duguje svoj ivot. Tu obavezu je trebalo da ispuni
svojim rukama, svojim rtvovanje za suzbijanje opasnosti... A on je izbegao da stavi
svoj potpis, beei i izdajui svoje pretke. Ah, bednie! Nije vaan tvoj materijalni
uspeh u ivotu, bogatstvo steeno u dalekoj zemlji. Postoje potrebe koje se ne na-

109
doknauju milionima. Dokaz za to je tvoja nemirna savest, kao i zavist i potovanje
koje je podstakao onaj siroti radnik to marira u susret smrti sa ostalim ljudima, jed-
nako skromnim, ostraenim i zadovoljnim to ispunjavaju svoju dunost i prihvata-
ju rtve.
Odjednom mu je na pamet pao Madarijaga.
Tamo gde se obogatimo i osnujemo svoju porodicu, tamo je naa otadbina.
Ne, nije tana kentaurova tvrdnja. Moda u mirnim vremenima. Daleko od rodne
grude kojoj ne preti nikakva opasnost, moe se na nju zaboraviti nekoliko godina.
Ali sada ivi u Francuskoj a Francuska mora da se odbrani od neprijatelja koji eli da
je pokori. Prizor graana koji su se masovno digli, izazivao je u Denoajeru bolni stid.
Za sve to vreme, razmiljao je ta je trebalo da uradi u mladosti a nije to uradio.
Veterani iz sedamdesetih ili su ulicama sa istaknutim zelenim i crnim rojtama na
reverima, podseajui na siromana mesta Pariza i na herojske i zlosrene vojne po-
hode. Od prizora tih ljudi, zadovoljnih svojom prolou, prebledeo je. Niko se nije
seao njegove: ali on ju je znao i to je dovoljno. Uzalud je pokuavao razumom da
ublai svoj nemir. Bila su drugaija vremena; nije bilo sloge kao u dananje vreme;
Imperija nije bila popularna; sve je bilo izgubljeno... Ali uspomena na jednu uvenu
reenicu ostala mu je urezana u pamenje poput opsesije: Ostala je Francuska!
Mnogi su razmiljali kao on u mladosti, meutim, nisu pobegli da bi izbegli sluenje
vojske; ostali su, pokuavajui da prue poslednji beznadeni otpor.
Uzaludna su bila njegova razmiljanja u potrazi za opravdanjima. Snana osea-
nja uzalud su potiskivala razum. Da bi se razumeli politiki i religiozni ideali, ne-
ophodna su objanjenja i dokazi: za ljubav prema otadbini nije potrebno nita od
toga. Otadbina je... otadbina. A skeptini i podrugljivi gradski radnik, sebian
zemljoradnik, usamljeni svetenik, svi su otili zaklinjui se toj rei, shvativi je u
trenu, bez prethodne obuke.
Mora se platiti, ponavljao je u mislima don Marselo. Treba da platim svoj
dug.
I kao u snovima, oseao je tugu potenog i oajnog oveka koji eli da ispuni
svoju dunost.
Platiti...! A kako? Ve je bilo kasno. U jednom trenutku pala mu je na pamet he-
rojska odluka da se prijavi kao dobrovoljac, da marira sa torbom na boku u jednoj
od onih grupa buduih boraca, kao njegov stolar. Ali odjednom je pomislio na besko-
risnost svoje rtve. Kakva bi korist bila od nje? Delovao je snano, bio je jak za svo-
je godine, ali ve je bio prevalio ezdesetu, a samo mladi mogu biti dobri vojnici.
Svako moe da se bori. On je imao ogromnu elju da uzme puku u ruke. Ali, borba
nije nita drugo nego ratna nesrea. Tekoe i ponienja rtve su koje prethode ratu:
beskrajna mariranja, arka klima, noi pod vedrim nebom, premetanje zemlje, kopa-
nje rovova, tovarenje bornih kola, izgladnjivanje... Ne: sad je suvie kasno. Nije mo-
gao da se seti nijednog poznatog oveka ija rtva bi mu posluila za primer.

110
 Instinktivno se zagledao u prolost. Nije bio sam na svetu: imao je sina, koji bi
mogao da se odui u ime oca... Ali ta nada ga je drala samo jedan trenutak. Njegov
sin nije Francuz: pripadao je drugom narodu; polovina njegove krvi imala je drugai-
je poreklo. Osim toga, kako bi mogao da osea istu pristradnost kao on? Mogao bi da
je razume kad bi je i njegov otac pokazao? Uzalud bi bilo da oekuje bilo ta od toga
smenog vetropira koji juri za enama; od tog junaka neobuzdanog u ludiranju koji
ivot provodi u borbi za zadovoljenje detinjaste asti.
Kako pristojan postade grubi gospodin Denoajer nakon ovih razmiljanja! Njego-
va porodica se zaudila kad ga je videla kako se ponizno i uviavno kree po kui.
Za dvojicu slugu, sjajnog dranja, koji su se spremali da se pridrue svojm puku,
najvee iznenaenje osim objave rata bila je neoekivana blagost njihovog gazde,
izobilje poklona na ispraaju, oinska panja s kojom je bdeo nad njihovom pripre-
mom za put. Grozni don Marselo ih je zagrlio suznih oiju. Njih dvojica su ga jedva
spreili da ih ne prati do stanice.
Izvan kue se kretao ponizno i smerno kao da je utke molio za oprotaj ljude
koji su ga okruivali. Svi su mu izgledali bolji od njega. Bilo je vreme ekonomske
krize: bogati su odmah osetili siromatvo i uznemirenost; banke su obustavile poslo-
vanje i isplaivale su samo neznatne svote njihovih depozita. Milioner je zamislio
sebe lienog bogatstva u roku od nekoliko nedelja. Pored toga, uznemiravala ga je
procena neizvesne budunosti. Koliko e proi dok mu ne poalju novac iz Amerike?
Zar rat ne moe da se zaustavi bogatstvom isto kao ljudskim rtvama? Osim toga,
Denoajer nikad nije cenio novac manje nego sada niti ga je delio sa veom veliko-
dunou.
Mnogobrojni obini mobilizovani ljudi, koji su urno marirali prema stanici,
susretali su se sa gospodinom koji ih je stidljivo zaustavljao, jednu ruku bi drao u
depu a desnom bi pruao novanicu od dvadeset franaka, koja bi odmah nestajala
ispred njegovih zauenih oiju. Uplakane radnice koje su se vraale sa ispraaja
svojih mukaraca, videle bi istog gospodina kako se smeka deci koja su ila pored
njih, milujui ih po obrazima i kako se udaljava ostavljajui u njihovim akama po
pet franaka.
Don Marselo, koji nikada nije puio, esto je poseivao prodavnice duvana. Izla-
zio bi iz njih sa dupke punim rukama i kesama da bi natovario mnotvo paketa na
prvog vojnika na koga bi naiao. Ponekad bi se povlaeni ljubazno osmehnuo,
zahvaljujui reima primerenim momku iz vieg sloja pa bi dodao poklon drugarima
odevenim u injele, nezgrapne i loe skrojene kao i njegov. Zbog oseaja obaveze
esto je upadao u okvakve greke.
Grube ake koje su stiskale njegove iz zahvalnosti ostavljale bi ga na nekoliko
trenutaka zadovoljnim. Ah, zar nije mogao da uini nita vie...! Vlada mu je, prili-
kom mobilisanja, uzela tri velika automobila. Denoajeru je bio ao to mu nisu uzeli
i etvrtog mastodonta. ta e mu! Pastiri ogromne pastve, ofer i njegovi pomonici,

111
takoe su otili da se prikljue vojsci. Svi su otili. Na kraju e ostati samo on i nje-
gov sin: dvojica beskorisnih.
Razbesneo se kad je saznao za ulazak neprijatelja u Belgiju, smatrajui taj doga-
aj za najneuveniju izdaju u istoriji. Postideo se kad se setio da je u prvom trenutku
smatrao da su za rat odgovorne ushiene patriote njegove zemlje... Kakva podlost,
dugo pripremana, unapred i metodino! Od pria o pljakanju, poarima i ubijanjima
prebledeo bi, krguui zubima. Njemu, Marselu Denoajeru, moglo bi da se desi isto
to i nesrenim Belgijancima ako varvari upadnu u njegovu zemlju. Imao je kuu u
gradu, zamak u selu, porodicu. Zbog nagomilanih utisaka, i rtvovanje vojnikih
ena nagnale su ga da pomisli na svoju ii i na dobru donju Luisu. Zgrade u plame-
nu podstakle su ga da se seti svog skupocenog nametaja natrpanog u dvema kua-
ma, koji je bio znamenje njegovog drutvenog statusa. Streljani starci, majke sa
rasporenom utrobom, deca sa odseenim rukama, opti sadizam ratnog uasa probu-
dili su njegovu divlju narav.
I zar to moe nekanjeno da se dogaa u nae vreme! Kad je shvatio da sledi
kanjavanje, da je osveta usmerena ka krivcima, osetio je potrebu da se svakodnevno
prikljuuje okupljenima oko Istone stanice.
Veliki deo trupa dejstvovao je na granicama, ali to nije ni na koji nain nije uma-
njivalo njihovo angaovanje na ovom mestu. Vie se nisu ukrcavali itavi bataljoni,
borci su danonono ulazili u stanicu pojedinano ili u grupama. Bili su to rezervisti
bez uniforme, koji su stizali da bi se prikljuili svojim pukovima, oficiri koji su do
tada radili na poslovima mobilizacije, mnotvo ljudi sa raznim orujem, spremni za
popunjavanje ogromnih mrtvakih jama.
Svetina je, tiskajui se uz gvozdenu ogradu, pozdravljala one koji su odlazili,
pratei ih pogledima dok su prolazili kroz veliku stanicu. Naslovi poslednjih no-
vinskih izdanja izvikivani su na sav glas. Sumorna masa je odmicala u intervalima,
udno itajui novine. Jedna dobra vest: ivela Francuska! Jedna nejasna depea
koja je najavljivala propast: Nije vano. Mora se braniti na svaki nain. Rusi im na-
diru s lea. I dok se odvijao dijalog podstaknut ovim novostima, a mnoge devojke,
pretvorene u prodavaice, provlaile se izmeu grupe, nudei trobojke i kokarde,
reka ljudi prolazila je kroz praznu stanicu, da bi se izgubila iza staklenih vrata, odla-
zei u rat.
Jedan potpukovnik, rezervista, sa jaknom preko ramena, stigao je u pratnji svog
oca do policijskih redara koji su onemoguavali prolaz. Denoajer je otkrio izvesnu
slinost oficira sa sinom. Stari je na reveru nosio zelenu i crnu rojtu iz 1870. godine:
odlikovanje koje ga je podsealo na griu savesti. Bio je visok, mrav i ak je poku-
ao da jo vie da se uzdigne namrgoenim pogledom. eleo je da se predstavi kao
ohol i grub da bi prikrio emocije.
Zbogom, mladiu! Budi dobar.
Zbogom oe.

112
 Nisu se rukovali: izbegavali su da im se pogledi susretnu. Oficir se osmehnuo
kao neki automat. Otac je brzo okrenuo lea i prolazei kroz masu uao u kafanu.
Traio je najmraniji ugao, najskrovitiju klupicu da bi na nekoliko trenutaka prikrio
oseanja.
A gospodin Denoajer mu je zavideo na tom bolu.
Nekoliko rezervista je napredovalo pevajui, predvoeni zastavom. Podgurkivali
su se i zbijali ale, priseajui se, onako uzbueni, nekadanjih dugih zadravanja po
kafanama na koje bi nailazili usput. Jedan od njih, ne prekidajui pevanje, stezao je
desnu ruku jedne starice, koja je ila pored njega, mirna i bez suza. Majka je skupila
svu snagu da isprati svoju mominu, prividno radosna, sve do poslednjeg trenutka.
Drugi su stizali urei, odvojeno od svojih drugova, ali nisu bili sami. Puka im
je visila o ramenu, lea pogrbljena pod prepunim rancem, crvene noge izviruju i
nestaju izmeu lepravih rubova plavog injela, iz lule se die dim pod obod kape.
Ispred jednog od njih ilo je etvoro dece, poreanih po visini. Osvrtali su se, divei
se ocu, koji je zahvaljujui vojnikoj opremi neoekivano porastao u njihovim oi-
ma. Pored njega je ila njegova ivotna saputnica, prijatna i pokorna, kakva je bila i
prvih nedelja njihove veze, oseajui u svojoj bezazlenoj dui ponovo cvetanje ljuba-
vi, neblagovremeno prolee, roeno u dodiru sa opasnou. ovek, pariski radnik,
koji je verovatno pre mesec dana pevao Internacionalu, zahtevajui ukidanje vojske i
bratstvo izmeu meu ljudima, iao je sada u susret smrti. Njegova ena obuzdavala
je suze divei mu se. Ljubav i saaljenje su je upravo podseali na dato obeanje. U
ranac mu je stavila najbolje pekire, neto hrane koju je imala u kui, sav novac.
Njen ovek ne treba da brine za nju i decu. Podnosie nevolje kako budu znali i ume-
li. Vlada i dobre due pobrinue se za njihovu sudbinu.
Vojnik se alio na raun malo ispupenog stomaka svoje ene, pozdravljajui do-
lazak budueg graanina, objavljujui njegovo roenje u potpunoj slobodi. Poljubio
je saputnicu, neno joj razbaurio kosu, a onda se pridruio drugarima... bez suza.
Samo hrabro! ivela Francuska!
Preporuke onih koji su odlazili, posluane su. Niko nije plakao. Ali kad su se
poslednje crvene pantalone izgubile iz vida, mnoge ake su se grevito hvatale za
gvozdenu ogradu, mnoge maramice izgrizene krgutanjem zuba, mnoge glave se
skrivale ispod ruku uz tune jecaje.
A gospodin Denoajer im je zavideo na ovim suzama.
Starica, ija je naborana ruka izgubila sinovljevu desnicu, okrenula se u pravcu
gde je mislila da se nalazi neprijateljska zemlja, zamahujui besno rukama:
Ah, razbojnici...! Razbojnici!
Ponovo je u mislima video lice mnogo puta posmatrano na ilustrovanim strana-
ma novina: brkovi drskog buntovnika; usta sa vujim eljustima... smejao se kao to
bi se smejali peinski ljudi.
A gospodin Denoajer je zavideo i na tom besu.

113
 2.

Novi ivot

Kada se Margarita konano vratila u atelje u Ulici Pomp, Huliju, koji je do tada
stalno bio zlovoljan i sve video u mranim tonovima, odjednom se vratio optimizam.
Rat nije bio tako surov kako su ga u poetku zamiljali. Sa smanjenim brojem
mukaraca na ulicama izgledalo je kao da se enska populacija uveala. Ljudi su se
alili na nestaicu novca; banke i dalje nosu vrile isplate. Nasuprot tome, mnogi su
imali potrebu za vanrednim kupovinama da bi se snabdeli ivotnim namirnicama.
Seanje na sedamdesete, sa surovim zatvaranjem prodajnih mesta, budilo je muna
oekivanja. Izbio je rat sa istim neprijateljem i svima su oekivali da e se ponoviti
iste neprilike. ene su opsedale radnje sa hranom, gomilajui zalihe ustajalih na-
mirnica kupljenim po previsokim cenama, da bi ih uvale u svojim kuama. Vie su
strahovale od gladi nego od trenutnih opasnosti.
Za Denoajera sve su to bile promene koje je rat doneo njegovom okruenju. Lju-
di su se navikavali na nove uslove ivota. ovek ima mo adaptacije koja mu omo-
guava da se prilagodi svemu samo da bi opstao. On je oekivao da e iveti kao da
se nita nije dogodilo. Za to bi bilo dovoljno da Margarita ostane verna njihovoj
prolosti. Zajedno bi gledali kako se niu dogaaji sa okrutnom putenom strau kao
neko ko posmatra bujicu, bez ikakvog rizika sa nedokuive visine.
Ta sebina smirenost svedoka dogaaja inspirisala je Arhensolu.
Budimo neutralni predloio je boem. Neutralnost ne znai ravnodunost.
Uivajmo u velikom spektaklu, jer e nas ionako zaivota zadesiti i drugi slini nje-
mu.
teta to ih rat pljaka za tako malo novca... Arhensola je mrzeo banke ak vie
nego centralnu vlast, ispoljavajui antipatije posebno prema kreditnoj slubi, koja je
kasnila sa isplatom Huliovog eka. Kako bi divno bilo kad bi prisustvovali dogaaji-
ma potpuno oputeno, zahvaljujui toj ogromnoj koliini! Da bi naao leka za osku-
dicu kunih potreptina ponovo je morao da moljaka za pomo donja Luisu. Zahva-
ljujui ratu, don Marselova predostronost je oslabila i porodica je sada uivala u
njegovoj velikodunosti. Majka je, poput drugih gazdarica, nabavljala ivotne na-
mirnice za vie meseci, kupujui sve to je mogla da nae od hrane. On je to isko-
riavao poseujui esto kuu u Ulici Viktora Igoa da bi niz pomono stepenite
sputao pakete za upotpunjavanje zaliha u ateljeu.
Svoju radost brine domaice shvatio je posmatrajui obilje hrane koju je donja
Luisa uvala u svojoj kuhinji: velike konzerve mesa, piramide teglica, vree suvih

114
mahunarki. Bilo je i ivinske hrane za jednu veliku porodicu. Osim toga, rat mu je
posluio kao izgovor za nove posete don Marselovom vinskom podrumu.
Mogu da dou rekao je samouvereno prelistavajui paljivo novine u svom
skladitu mogu da dou kad god hoe. Spremni smo da im se suprotstavimo.
uvanje i nagomilavanje ivotnih namirnica i praenje novosti bila su dva zani-
manja koja su mu ispunjavala ivot. Morao je da kupuje deset, dvanaest, petnaest no-
vina svakog dana: jedne zato to su bile reakcionarne, a on bi se oduevio kad bi vi-
deo sve Francuze ujedinjene; druge, zato to su bile radikalne i zato to je trebalo bo-
lje da raspolau vestima dobijenih od vlade. Izlazile su u podne, u tri, etiri i pet po-
podne. Pola sata zakanjenja u izlaenju lista, probudilo bi veliku nadu kod naroda
koji je ekao da uje dobre vesti. Svi su se grabili za poslednje novinske dodatke; svi
su nosili prepune kese listova, iekujui sa strepnjom nova izdanja. A sve novine pi-
sale su uglavnom isto.
Arhensola je primetio kako se u njemu raa jedna bezazlena, zanesenjaka i la-
koverna dua, koja je u stanju da prihvati najneverovatnije stvari. Ta dua je predose-
ala isto to i drugi u njegovoj okolini. Ponekad bi izgledalo da se njegov kritiki
duh na trenutak probija; ali sumnju bi odbacio kao neto neasno. iveo je u novom
svetu i bilo je prirodno da se dogaaju neobine stvari, koje nisu mogle da se mere i
objanjavaju na stari racionalan nain. I sa detinjastim uzbuenjem prepriavao bi
neverovatne prie iz novina: borbe neke francuske ili belgijske ete sa itavim nepri-
jateljskim pukovima, koje primoravaju da pobegnu glavom bez obzira; preplaenost
Nemaca od bajoneta od kojih bi se razbeali kao zeevi na prvi znak napada; nede-
lotvornost nemake artiljerije iji projektili umeju i da ne eksplodiraju.
Za njega je bilo normalno i logino da jedna mala Belgija pobedi gorostasnu Ne-
maku: ponovljena borba Davida i Golijata, sa svim metaforama i prividima, koja je
bila inspiracija za neravnopravne sukobe kroz vekove. Kao vei deo naroda, imao je
duh itaoca vitekih romana, koji se oseti prevarenim ako heroj, samo jedan ovek,
ne okrene hiljade neprijatelja naglavake. Posebno se potrudio da pronae novine
koje su preuveliavale, objavljivale razne prie o herojskim borbama, individualnim
akcijama, za koje niko pouzdano nije znao gde su se desile.
Povodom intervencije Engleske na moru, zamislio je uasnu, estoku, kobnu
glad koja je muila neprijatelja. Tokom deset dana pomorske blokade verovao je da
e u Nemakoj narod iveti kao grupa brodolomnika na splavu od dasaka. Tada je
sve ee ulazio u kuhinju, radujui se paketima sa ivotnim namirnicama.
ta bi u Berlinu dali za moje blago...!
Arhensola se nikada nije bolje hranio. Pomisao na velike nestaice koje su mui-
le protivnika podsticala je njegov apetit. Od belog hleba sa rumenom i hrskavom ko-
rom padao je u religiozni zanos.
Kad bi se prijatelj Vilhelm domogao ovoga! rekao je svom drugu.
vakao je i gutao halapljivo; hrana i pie, prolazei kroz njegova usta, dobijali su

115
boanstven ukus. Za njega je tua glad predstavljala uzbuenje i neprekidno zado-
voljstvo.
Francuska ga je oduevljavala, ali je u Rusiju imao vie poverenja. Ah, kozaci...!
O njima je priao kao o bliskim prijateljima. Opisivao je vrtoglave galope konja s
neustraivim konjanicima, neopipljivim kao privienje i tako razjarenih da protivnici
nisu smeli da ih pogledaju u oi. U portirnici svoje kue i u nekim zgradama u ulici,
sluali su ga kao gospodina koji zasluuje duno potovanje, s obzirom na to da je
stranac i da je upueniji u ono to se u inistranstvu dogaa.
Kozaci e poravnati raune sa tim razbojnicima zakljuio je potpuno ubeen
u to. Pre mesec dana trebalo je da uu u Berlin.
A njegova publika, sastavljena najveim delom od ena, supruga i majki onih
koji su otili u rat, stidljivo mu je odobravala sa neodoljivom eljom koju smo svi
oseali, nadajui se neemu dalekom i misterioznom. Francuzi e braniti zemlju, ak
e povratiti izgubljeno teritorije; ali Kozaci e zadati konaan udarac, oni Kozaci o
kojima su svi priali, a samo malobrojni ih videli.
Jedini koji ih je blie poznavao bio je ernov i zgranuti Arhensola sluao je nje-
gove rei ne pokazujui oduevljenje. Kozaci su za njega bili obina ruska vojna
formacija. Dobri vojnici, ali nesposobni za uda koja su im svi pripisivali.
Taj ernov! uzviknuo je Arhensola. Koliko samo mrzi cara i nalazi da je u
njegovoj zemlji sve loe. On je jedan fanatian revolucionar... a ja sam protivnik svih
fanatizama.
Hulio je zainteresovano sluao svog druga, zvune lanke recitovane besedni-
kim tonom, planove vojnih pohoda, koji su predstavljeni na ogromnoj mapi, pri-
vrenoj na zidu ateljea i izbuenoj zastavicama, koje su obeleavale poloaje zara-
enih strana. Iz svakih novina panac je morao da prikae novu igru sa pribadaama
na mapi, propraenu komentarima sa bombastinim optimizmom.
Uli smo u Alzas; vrlo dobro! Izgleda da smo sada napustili Alzas: Odlino!
Pogodio je razlog. To je da bismo se vratili i opustoili neprijatelja s lea... Kau da
je Lije pao. Lau! I ako padne, nije vano. Jedan incident i nita vie. Ostaju drugi...
drugi, koji napreduju sa istoka i koji e ui u Berlin.
Vesti sa ruskog fronta su mu bile drae; ali zbunio bi se kad god bi na karti pro-
naao komplikovana imena mesta gde su junake podvige izvodili oboavani Koza-
ci.
Za to vreme Hulio je pratio tok svojih misli. Margarita...! Konano se vratila,
meutim, imao je utisak da se svaki put sve vie udaljava od njega...
Prvih dana mobilizacije kruila je oko njegove kue, nadajui se da e tim ilu-
zornim pribliavanjem obmanuti svoju elju. Pisala mu je, savetujui mu da bude
spokojan. Imao je sreu to kao stranac nee morati da snosi posledice rata! Njen
brat, artiljerijski rezervni oficir, svakog trenutka moe da ode. Majka, koja je ivela
sa tim sinom, neenjom, u poslednjem asu je pokalaza iznenaujuu smirenost,

116
poto se sita isplakala prethodnih dana, dok rat jo uvek nije bio sasvim izvestan.
Samo je pripremila prtljag za vojnika, te mu u mali kofer spakovala sve to e mu
biti neophodno za vreme ratnih dejstava. Ali Margarita je primeivala unutranji bol
sirote gospoe i njenu borbu da je ne odaju vlane oi i nervozne ruke. Nije mogla ni
za trenutak da ostavi majku... A onda je doao rastanak. Zbogom, sine moj! Ispuni
svoju dunost, ali se uvaj. Bez ijedne suze, bez gubljenja snage. itava porodica se
usprotivila da ga i ona prati do eleznike stanice. Sestra e ii s njim. A kada se
Margarita vratila kui, zatekla ju je na stolici ukoenu, daleku, kako izbegava da spo-
mene svog sina i pria o prijateljicama koje su takoe poslale sinove u rat, kao da
samo one proivljavaju taj uas. Sirota mama! Moram da budem uz nju, sada vie
nego ikad... Sutra, ako budem mogla, doi u da te vidim.
Na kraju se vratila u Ulicu Pomp. Prva briga joj je bila da objasni Huliju zato je
u skromnom kostimur i bez nakita. Rat je, prijatelju moj. Sada ik mora da se prila-
godi situaciji i da bude umeren i skroman kao to su vojnici. Ko zna ta nas jo
eka! Zaokupljenost oblaenjem pratila ju je kroz ceo ivot.
Hulio je primetio da je stalno rastrojena. inilo se da je njen duh napustio telo,
da tumara po ogromnim prostranstvima. Njene oi su ga gledale, ali kao da ga nisu
videle. Priala je sporo kao da je svaku re prethodno odmeravala, plaei se da ne
oda neku tajnu. Meutim, to duhovno udaljavanje nije onemoguavalo njihovu fizi-
ku bliskost. Bili su povezani neodoljivom fizikom privlanou. Podavala mu se
drage volje, uobiajeno nena; ali kad bi povratila duevni mir, obuzela bi je gria
savesti. Da li je dobro to to radimo? Zar nije neumesno nastaviti kao ranije kad e
se tolike nesree sruiti na svet? Hulio je odbijao takve dileme.
Pa ta mari kad emo se venati to pre... Kad smo isto kao mu i ena!
Odgovorila je zauujue i obeshrabrujue. Venati se...! Pre deset dana nije e-
lela nita drugo. Sada bi joj samo ponekad pala na pamet ta mogunost. Zato bi
razmiljali o dalekim i neizvesnim dogaajima. Drugi, skoriji, zaokupljali su njene
misli.
Rastanak od brata na stanici urezao joj se u pamenje. Dok je ila prema ateljeu,
trudila se da ne misli na njega, slutei da bi tom priom mogla da povredi svog lju-
bavnika. I dovoljno je bilo da se zakune na utanje da ne bi osetila neodoljivu potre-
bu da mu sve ispria.
Nije mogla ni da pretpostavi da toliko voli brata. Njena sestrinska ljubav je bila
pomeana sa izvesnim oseanjem ljubomore, jer je mama vie volela sina. Osim
toga, on je doveo Lorijea u njihovu kuu: obojica su diplomirali za industrijskog
inenjera i zajedno su proli kroz celo kolovanje... Ali, kada je shvatila da e uskoro
otii, Margarita je odjednom osetila da taj brat, koga je uvek stavljala na drugo
mesto, sada zauzima povlaeno mesto u njenom srcu.
Bio je tako zgodan, tako naoit u porunikoj uniformi...! Kao da je bio neko
drugi. Kunem ti se da sam s ponosom ila pored njega drei ga za ruku. Mislili su

117
da smo brani par. Kada su me videle da plaem, neke sirote ene su pokuale da me
utee. Budite hrabri, madam! Mu e vam se vratiti! A on se smekao ovoj zabuni.
Tugu je pokazivao samo kad bi se setio nae majke.
Rastali su se na kapiji stanice. Straari nisu dozvoljavali da se ide dalje. Ona mu
je pruila sablju, koju je elela da nosi do poslednjeg trenutka.
Ba je lepo biti mukarac rekla je poletno. Volela bih da obuem uniformu,
da idem u rat, da budem korisna.
A ulazu u stanicu, dok je poslednji put ljubila brata, doivela je jedan susret, jed-
no iznenaenje. On je stigao, obuen kao artiljerijski oficiri, ali potpuno sam, prinu-
en da svoj kofer poveri jednom dobrodunom oveku iz gomile.
Hulio se zaudio. Ko li je taj? Pretpostavljao je, ali se pravio da ne zna kao da se
plaio da sazna istinu.
Lorije odgovorila je ona kratko. Moj bivi mu.
Ljubavnik podrugljivo iskrivi lice. Bilo bi kukaviki da se pogrdno izrazi o tom
oveku koji je otiao da ispuni svoju dunost. Prepoznao je svoju podlost, ali zao i
nezadriv instinkt nagnao ga je da ga podrugljivo uniava pred Margaritom. Zar Lo-
rije vojnik...! Mora da izgleda smeno u uniformi.
Lorije, borac! nastavio je sarkastino, zapanjen kao da se radi o nekom dru-
gom. Siroti ovek!
Ona je oklevala sa odgovorom da ne bi protivreila Denoajeru. Ali istina joj je
ulila snage, pa je jednostavno rekla:
Ne... Nije loe izgledao. Kao da je bio neko drugi. Moda zbog uniforme;
moda zbog tuge to je sam, potpuno sam, bez neije ruke koja bi stezala njegovu.
Kasno sam ga prepoznala. Kad je video mog brata, priao je; ali, kad je ugledao
mene, produio je... Jadnik! ao mi ga je!
Mora da ju je enski instinkt upozorio da se zaustavi, te je ubrzo prekinula da
blebee. Isti taj instinkt joj je ukazao i na razlog zbog kojeg se Huliovo lice rastuilo
a usta dobila izraz kiselog osmeha. Poelela je da ga utei, pa je dodala:
Sva srea to si stranac, pa ne mora da ide u rat. Uasno bi bilo da te izgu-
bim...!
To je rekla iskreno... Nekoliko trenutaka ranije zavidela je mukarcima, divei se
vitetvu kome su posveivali ivot, a sada je strepela pri pomisli da bi njen ljubavnik
mogao da bude jedan od njih.
Ovoga je pogodila njena sebina ljubav, koja ga je izdvojila kao neno i krhko
bie, kome su se mogle diviti samo ene. Vie bi voleo da je izazvao ljubomoru,
kakvu je osetila kad je videla svog brata u ratnoj opremi. Imao je utisak da se izmeu
njega i Margarite uvuklo neto to se nikad nee promeniti, to e se iriti i odvlaiti
u suprotnom pravcu... daleko... veoma daleko, sve dok vie nee moi da se pre-
poznaju pogledima.
Tako se oseao i prilikom sledeih susreta. Margarita je preterivala u izraavanju

118
ljubavi, gledajui ga suznim oima. Njene ruke pune nenosti vie su liile na
majinske nego na ljubavnike; njena ljubav je bila propraena nezainteresovanou
i neobinom uzdranou. Ostajala bi u ateljeu i uporno izbegavala da pree u drugu
sobu.
Ovde nam je ba lepo... Ne elim: ne vredi. Muie me savest... Zar se misli na
takve stvari u ovakvim trenucima...!
Okruenje je za nju biko zasieno ljubavlju, ali novom ljubavlju, ljubavlju ove-
ka koji pati, ispunjen eljom za samoodricanjem, rtvovanjem. Takva ljubav je budi-
la oseaj praznih dodira, drhtavih ruku koje lee ranjeno telo to krvari.
Svaki pokuaj opsesivne ljubavi kod Margarite je izazivao ustar protest i stid
kao da su tek upoznali.
Nemogue rekla bi. Mislim na brata; mislim na mnoge koje poznajem, a
moda su ve mrtvi.
Stizale su vesti o bitkama; potekle su reke krvi.
Ne, ne mogu ponavljala je ona.
A kad bi Hulio i uspeo da ispuni svoje elje, moljakajui sa estokom strau,
stiskao bi bezvoljno stvorenje, koje je duu liavalo oseaja, dok bi mu glava potpu-
no nezavisno razmiljala.
Jednog popodneva, Margarita mu je saoptila da e se ubudue viati ree. Mo-
rala je da ide na predavanja: imae samo dva dana slobodna.
Denoajer ju je sluao zapanjen. Njena predavanja...? Kakve su to uopte studi-
je...?
Ljutile su je njegove podrugljive ale... Da, studirala je; ve je prolo nedelju
dana otkako ide na predavanja. Sada e asovi biti sve redovniji; organizovana je
nastava; bilo je sve vie profesora.
elim da budem bolniarka. Uasno se oseam kad pomislim kako sam besko-
risna... Kakva je bila korist od mene do sada?
Za trenutak je zautala kao da je u mislima obuhvatila celu svoju prolost.
Ponekad mislim nastavila je da u ratu proetom beskrajnim uasima ima i
neeg dobrog. Ui nas da budemo korisni svojim blinjima. Mnogo vie cenimo i-
vot; nesrea nas ui da shvatimo da smo na ovaj svet doli zbog neega... Ja mislim
da ivot treba voleti ne samo zbog uivanja koje nam prua. Treba osetiti vbeliko za-
dovoljstvo u rtvovanju, u posveivanju drugima; a to zadovoljstvo mi se, ne znam
zato, moda zato to je novo, ini veim od drugih.
Hulio ju je posmatrao zaprepaen, pitajui se ta li se vrzma u toj divnoj i lako-
mislenoj glavici. ta li se deava iza tog ela, namrtenog od razmiljanja, koje je do
tada pokazivalo samo blagu senku brzih misli lakih kao ptice?
Ali ta Margarita od ranije jo uvek je ivela. Video ju je kako se ponovo po-
javljuje sa gracioznim pokretima, sa brigama kojima je rat preplavio ljudske due
kao tamnim liem.

119
 Mora se mnogo uiti da bi se stekla diploma bolniarke. ta kae na uni-
formu? Jedna je od najotmenijih: bela boja pristaje kako plavuama tako i brinetama.
Onda toka koja omoguava da kovrdma pokrije ui, to je moderna frizura; a plavi
ogrta preko uniforme ini lep kontrast... Elegantna ena sve to moe da postigne sa
diskretnim nakitom i ik cipelama. Neka meavina kaluerice i velike dame, to ne
izgleda loe.
Reila je da ui kao furija da bi bila od koristi blinjima... i da ubrzo obue divnu
uniformu. Potreba da je via i bez obaveza u beskrajno dugim popodnevima, u koji-
ma su do tada provodili najprijatnije vreme, naterala ga je da krui u blizini jedne
potpuno prazne palate, gde je vlada upravo smetala kolu za bolniarke. Dok je stra-
ario na uglu, iekujui lepranje jedne suknje i ubrzane korake enskih nogu po
ploniku, zamiljao je kako se vreme vratilo, kako ima osamnaest godina, kada je
isto tako ekao u blizini uvene krojake radionice. Grupe ena, koje su u odreeno
vreme izlazile iz te palate bile su ak uverljivije u tom oponaanju. Bile su obuene
neprirodno skromno: mnoge od njih su izgledale skromnije od modernih radnica. Ali
su bile velike dame. Neke su ulazile u automobile sa oferima u vojnikoj uniformi
jer su vozila bila ministarska.
Ova duga ekanja omoguavala su mu neoekivane susrete sa elegantnim ueni-
cama, koje su ulazile i izlazile.
Denoajer! uzviknuo bi neki od enskih glasova iza njegovih lea. Jel to
Denoajer...?
I oseao se dunim da prekrati sumnju, pozdravljajui neke gospoe, koje su ga
gledale kao da je utvara. Bila su to prijateljstva iz ranijih vremena, od pre est mese-
ci: dame koje su ga oboavale i proganjale, uzdajui se u njegovo maestralno znanje
da bi izvele sedam okreta nauenog tanga. Posmatrale su ga kao da se od poslednjeg
susreta i sadanjeg trenutka dogodila katastrofalna promena svih zakona opstanka,
kao da je jedini i udom preiveli od itavog izgubljenog oveanstva.
Na kraju bi mu postavljale ista pitanja:
Zar vi ne idete u rat...? Kako to da ne nosite uniformu?
Pokuao bi da im objasni ali bi ga one kod prve rei prekidale:
Dodue... Vi ste stranac.
To bi izgovarale sa izvesnom zaviu. Setile bi se tada, bez sumnje, voljene oso-
be, koja se u tom trenutku suoava sa ratnim nedaama i rizicima. Ali istog trenutka
njegovo strano poreklo bi stvorilo izvesnu duhovnu udaljenost, razdvajanje koje Hu-
lio nije spoznao u onim dobrim vremenima kada su se ljudi druili bez obzira na po-
reklo, ne doivljavajui to kao opasnost koja razdvaja i zbliava razliite grupe ljudi.
Dame su se pozdravljale sa zluradom sumnjom. ta li tu eka? Neku novu
avanturu koja bi mu donela sreu...? I osmeh svih njih imao je neto muno: osmeh
starijih koji su spoznali istinski smisao ivota i oseaju al za iluzijama kojima se jo
uvek lakomisleno uljuljkuju.

120
 A Hulija je to pogaalo kao izraz saaljenja. Mislile su da je to jedino zanimanje
za koje je sposoban; da nije ni za ta drugo. S druge strane, te vetropiraste ene, koje
su sauvale neto od svog starog spoljanjeg izgleda, kao da su bile obuzete snanim
majinskim nagonom: apstraktnim nagonom koji je obuhvatao sve mukarce njihove
nacije: sa jakom eljom da se rtvuju, da izbliza upoznaju nevolje siromanih, da
kroz dodir osete sve patnje bolesnog tela.
Sa takvom istom eljom izlazila je i Margarita sa asova. Napredovala je sa
lekcijama oduevljavajui se i pozdravljajui kao veliko udo nauke prve zaetke hi-
rurgije. Samoj sebi se divila zbog pomame sa kojom je prihvatala ova uda koja do
tada nije ni nasluivala. U izvesnim trenucima verovala je sa ljupkom neskromnou
da je konano pronala pravi smisao svog ivota.
Ko bi ga znao, moda sam roena da budem velika doktorka govorila bi.
Plaila se da joj ne zafali smelosti u trenutku praktine primene novog znanja.
Suoavanje sa smradom i krvarenjem ive rane za nju je bilo uasno, jer je uvek ose-
ala nepodnoljivi otpor prema osnovnim potrebama obinog ivota. Ali su njena ko-
lebanja trajala kratko: odjednom bi je obuzela muka energija. Bilo je vreme za
rtvovanje. Zar se mukarci nisu odrekli svih ulnih zadovoljstava da bi krenuli u su-
rovi vojni pohod? Ona e biti vojnik u haljini, suoie se neposredno sa patnjom, bo-
rie se s njom, zavlaie ruke u trule raspadajue materije, probijae se kao osmeh
svetlosti do mesta gde su vojnici jeali ekajui smrt.
Sva ponosna ponavljala bi Denoajeru sve to je nauila u koli, o komplikovanim
zavojima kojima je uspevala da previje kako treba lutkin udov, ali i nekog od za-
poslenih koji bi pristali da simuliraju dranje ranjenika. I ona, tako nena, nesposob-
na da u kui uini i najmanji napor, primenjivala je najspretnije postupke da bi sa
poda podigla ljudsko telo i natovarila ga preko lea. Moda e jednog dana pruati
pomo na bojnom polju! Bila je spremna na najveu hrabrost sa neustraivou ne-
ukih ena kada ih zahvati napad herojstva. Oduevljavale su je bolniarke engleske
vojske, mrave dame jakih nerava, ije su fotografije, u pantalonama, jahaim izma-
ma i belim lemovima objavljivane u novinama,.
Hulio ju je sluao zapanjen. No da li je ta ena stvarno bila Margarita? Rat je
unitio njenu draesnu lakomislenost. Nije vie hodala kao ptica. Stupala je na tlo sa
mukom vrstinom, smirena i sigurna u novu snagu koja je narastala u njoj. Kada bi
je njegovo milovanje podsetilo da je ensko, uvek bi govorila jedno isto:
Sva srea da si stranac! Sva srea da si osloboen rata!
U elji da se rtvuje, elela je da ide na bojno polje, a u isto vreme bila je srena
to je njen voljeni osloboen vojne obaveze. Hulio nije rado prihvatao tu nelogi-
nost, naprotiv, smatrao ju je za neodgovornu uvredu.
Svako bi rekao da me ona titi, pomislio bi. Ona je mukarac i raduje se to
mu je nejaka saputnica, a to sam ja, zatiena od opasnosti... Kakva apsurdna situaci-
ja!

121
 Sreom, nekih popodneva, kad bi Margarita stigla u atelje, ponovo bi bila ona
ista, zaboravila bi na trenutne obaveze. Stigla bi radujui se slobodnom danu kao ak
ili slubenik o praznicima. Zahvaljujui svojim obavezama, nauila je da ceni vreme.
Danas nema predavanja uzviknula bi sa ulaza.
I bacivi eir na kau, zaplesala bi, izvlaei se s detinjastom poniznou iz ruku
svog ljubavnika.
Nakon nekoliko minuta oraspoloila bi se, promenivi ozbiljan izraz lica kakav je
imala esto od poetka rata. Priala je o svojoj majci, uvek tunoj, koja se trudila da
skriva bol, ivei u nadi da e dobiti pismo od sina; priala je o ratu, komentariui
poslednje dogaaje u skladu s optimistikim izjavama nekih zvaninika. Detaljno je
opisivala predvodeu zastavu, oduzetu neprijatelju, kao da se radi o haljini neopisive
enegancije. Ona ju je videla na prozoru Ministarstva odbrane. Rastuila bi se po-
navljajui prie o belgijskim izbeglicama koji su stigli u njenu bolnicu. To su bili je-
dini bolesnici koje je do tada negovala. Pariz jo uvek nije primao ratne ranjenike; po
nareenju vlade, slali su ih sa fronta u bolnice na jugu zemlje.
Vie se nije opirala kao prvih dana Huliovoj neprekidnoj udnji. Kroz obuku za
bolniarku stekla je izvesno strpljenje, pasivnost. Kao da je prezirala fiziku privla-
nost, smatrajui je lienom duhovnosti, koju joj je do tada pripisivala. Podavala se
bez otpora, bez volje, sa trpeljivim osmehom, zadovoljna to moe da prui malo
sree, one u kojoj ona nije uestvovala. Njena panja je bila usredsreena na druge
stvari.
Jednog popodneva, u sobi kraj ateljea, osetila je potrebu da saopti neke novosti
koje je do prethodnog dana uvala za sebe. Skoila je s kreveta da uneredu potrai
runu tanicu u kojoj se nalazilo jedno pismo. elela je da ga jo jednom proita, da
saopti nekome njegov sadraj, obuzeta neodoljivom potrebom za ispovedanjem.
Bilo je to bratovljevo iz Voa. U njemu je vie pisao o Lorijeu nego o samom
sebi. Nalazili su se u razliitim baterijama, ali su pripadali istoj diviziji i uestvovali
u istim bitkama. Oficir se divio svom bivem zetu. Niko nije mogao ni da pretpostavi
da e taj mirni i utljivi inenjer postati heroj! Meutim, bio je pravi heroj. Herojem
ga je proglasio Margaritin brat a sa njim i svi oficiri koji su ga videli kako mirno
ispunjava svoje dunosti, suoavajui se sa smru hladnokrvno kao da se nalazi u fa-
brici blizu Pariza.
Traio je opasno mesto izviaa, sputajui se najblie to je mogao do neprija-
teljskog poloaja da bi nadgledao taan domet vatrenog oruja artiljerije, proverava-
jui duinu krivulje svojim telefonskim indikatorima. Jedna nemaka haubica porui-
la je kuu na ijem se krovu skrivao. Izvukavi se nepovreen iz ruevina, Lorije je
popravio svoj telefon i bio spreman da nastavi posao kroz granje oblinjeg umarka.
Na njegovu bateriju, koju su, u jednoj nepovoljnoj bici, otkrili neprijateljski avioni,
ispaljena je artiljerijska vatra. Nekoliko minuta kasnije na zemlji su leali svi vojnici:
mrtav kapetan i nekoliko vojnika, ranjeni oficiri i skoro svi pomonici topovske arti-

122
ljerije. Ostao je samo Lorije, kao ravnoduni ef takav su mu nadimak dali nje-
govi drugovi i uz pomo nekolicine artiljeraca koji su se odrali na nogama, nasta-
vio da puca pod gvozdenom i vatrenom kiom, da bi pokrivao povlaenje jednog ba-
taljona.
Dva puta su ga postavili na dnevnu dunost nastavila je da ita Margarita.
Mislim da mu ne gine krst kao odlikovanje. Pravi je junak. Ko bi u to poverovao
samo pre nekoliko nedelja...
Ona se tome nije iznenadila. Dok je ivela s Lorijeom, mnogo puta se uverila u
vrstinu njegovog karaktera, u njegovu odvanost, prikrivenu prividnom smirenou.
Opravdano ju je upozoravao instinkt, kad je strahovala od muevljevog gneva u
prvim danima neverstva. Seala se izraza lica tog oveka kad ju je iznenadio dok je
jedne noi izlazila iz Huliove kue. Bio je kao razjareni ubica. Meutim, nije bio ni-
malo nasilan... Seanje na takvo uvaavanje u Margariti je probudilo oseaj
zahvalnosti. Moda ju je on voleo vie nego ijedan drugi ovek.
Pogled svojih oiju, ispunjenih neodoljivom eljom za poreenjem, uperila je u
Denoajera, divei se njegovoj mladalakoj otmenosti. Lorijeov lik, grub i neuglaen,
pojavljivao joj se u mislima kao olakanje. Istina je da oficir, koga je srela na stanici
kada je pratila svoga brata, nije liio na njenog biveg mua. Ali Margarita je elela
da zaboravi bledog i tunog porunika, koji je promakao ispred njenih oiju, da bi se
seala samo industrijalca zaokupljenog profitom i nesposobnog da razume ono to je
ona nazivala delikatnost jedne ik ene. Hulio je nesumnjivo bio vei zavodnik.
Nije se kajao zbog svoje prolosti, nije eleo da se kaje.
I zbog svoje emotivne sebinosti jo jednom je izjavila:
Sva srea to si stranac! Kakva radost videti te izvan ratnih opasnosti!
Hulio bi svaki put pobesneo kad bi to uo. Umalo da zaepi usta voljenoj. Da li
mu se ona to ruga? Vrealo ga je to ga je odvajala od drugih mukaraca.
Za to vreme, ona je sa svojom neloginom zadivljenou uporno priala o Lorije-
ovim podvizima.
Ne volim ga, nikad ga nisam volela. Ne budi tuan, kako bi jadnik mogao da se
poredi s tobom? Ali mora se priznati da je pokazao izvesno interesovanje u svom no-
vom ivotu. Njegovom junatvu radujem se kao da se radi o starom prijatelju, o po-
seti nekoga iz moje porodice, koga odavno nisam videla... Veruj mi da mi ga je ao.
A to aljenje bilo je toliko jako da bi joj se oi ovlaile, izazivajui uasnu ljubo-
moru njenog ljubavnika.
Sa tih sastanaka Denoajer je izlazio neraspoloen i turoban.
Mislim da se nalazimo u neiskrenoj situaciji rekao je jednog jutra Arhensoli.
ivot e nam svakim danom biti sve tei. Teko je ostati miran i nastaviti kao rani-
je, meu narodom koji vodi borbu.
I njegov drug je to mislio. Smatrao je da je ivot za mladog stranca nepodnoljiv
u Parizu uskomeanom usled ratnog stanja.

123
 ovek mora svakog trenutka da pokazuje dokumenta policiji kako bi se uverili
da nije dezerter. Jednog popodneva morao sam u vagonu metroa da objanjavam ne-
kim devojkama da sam stranac jer su se zaudile to nisam na frontu... Jedna od njih,
kad je saznala za moju nacionalnost upitala me je bezazleno zato se nisam prijavio
kao dobrovoljac.
Smislili su izraz vojnik u busiji. Sit sam ironinih pogleda, kojima zagledaju
moju mladost sa svih strana; pobesnim kad me smatraju Francuzom u busiji.
Nalet herojskog oseanja zahvatio je potroenog boema. Poto su svi ili u rat,
poeleo je da i on to uini. Nije se plaio smrti, jedino se uasavao vojnike
uslunosti, uniforme, automatske pokornosti na zvuk trube, slepe poslunosti prema
efovima. Za njega borba nije predstavljala nikakvu tekou, ali slobodna ili name-
njena drugima, jer se njegov karakter opirao svemu to je zahtevalo disciplinu. Svaka
grupacija stranaca u Parizu nastojala je da organizuje legiju dobrovoljaca, tako da je i
on stvorio svoju: bataljon panaca i Hispanoamerikanaca, proglasivi, naravno sebe
predsednikom organizacionog komiteta i komandantom korpusa.
Objavio je oglase u novinama: zborno mesto u ateljeu u Ulici Pomp. Za deset
dana su se prijavili dobrovoljci: jedan inovnik, prehlaen usred leta, koji je traio da
bude slubenik jer je nosio sako i jedan panac, gostioniar, koji je prilikom prvog
obraanja eleo da Arhensolu lii komande pod izgovorom da je u mladosti bio
vojnik, dok je drugi bio samo slikar. Dvadeset panskih bataljona se uspeno
razmestilo po raznim delovima Pariza. Svaki entuzijasta eleo je da bude voa, s
nadmenou individualiste i odbojnou prema disciplini svojstvenoj svom narodu.
Na kraju, budue voe su, usled pomanjkanja vojnika, traile da se upiu kao obini
dobrovoljci... ali u isti francuski puk.
ekam da vidim ta rade Garibaldijevci ree Arhensola stidljivo. Moda
u otii s njima.
To slavno ime nateralo ga je da postane trpeljiv prema vojnikoj servilnosti. Ali
se zatim pokolebao: u svakom sluaju morao je da slua nekoga u tom korpusu do-
brovoljaca, a on se suprotstavljao poslunosti ako joj ne prethode due diskusije...
ta da radi?
Promenio je nain ivota usred meseca. Kao da smo pali na drugu planetu; nae
ranije sposobnosti nemaju svrhe. Drugi dospevaju u prve redove, najponizniji i
najtamnoputiji, oni koji su ranije zauzimali poslednje mesto. Istaknuti ljudi i oni
otroumni nestali su i ko zna kad e se pnovo pojaviti Sada na povrinu izbija kao
pobednik jednostavan ovek, ogranienog ali snanog duha, koji zna da slua. Mi
vie nismo u modi.
Denoajer se sloio. Tano: vie nisu bili u modi. Mogao je to da potvrdi, jer se
suoio sa optepoznatom injenicom. Sada je iveo kao nepoznat meu ljudima koji
su mu se do pre nekoliko meseci divili.
Tvoje carstvo je propalo rekao mu je Arhensola, smejui se. Nita ti ne

124
vredi to si zgodan mladi. Ja, sa uniformom i krstom na grudima, sada mogu da te
pobedim u zavodnikom rivalstvu. U mirnodopskim vremenima, oficir moe da sa-
nja samo o devojkama iz provincije. Ali sada smo u ratu i u svakoj eni probudili
smo oduevljenje, koje su oseale njihove pradavnanje bake prema agresivnim i
snanim ivotinjama... Velike dame, koje su pre nekoliko meseci bile optereene ta-
nanim i produhovljenim eljama, sada oboavaju vojnike naivno kao sluavke koje
trae vojnika iz prvih borbenih redova. Prema uniformi pokazuju smernu i servilnu
ushienost poput enki sa ivotinjskim nagonom prema kovrdama, dugoj kosi i
perjanicama svojih mao boraca. Otvori oi, maestro! Treba ii u korak s vremenom
ili se prepustiti mranoj propasti: tango je mrtav.
I Denoajer pomisli da su u stvari postojala dva bia na margini ivota. Napravio
je iskorak, menjajui ivotni pravac. U novom ivotu nije bilo mesta za onog sirotog,
produhovljenog slikara, za onog heroja lakomislenog ivota, koji je od pet do est
asova popodne nizao uspehe na kojima su mu zavideli svi mukarci.

125
 3.

Povlaenje

Jedna od retkih napasti doprla je do Ulice Viktora Igoa. Bio je to neujan rat u
kome je izgledalo da se neprijatelj, krotak, bezoblian, mlitav, provukao kroz ruke da
bi malo dalje nastavio sa neprijateljskim delovanjem.
Nemaka mi se uselila u kuu govorio je Marselo Denoajer.
Nemaka je bila donja Elena, supruga Fon Hartrota. Zato je nije odveo njen sin,
onaj potpuno nepodnoljiv profesor, koga je on sada smatrao nekakvim pijunom?
Zato je sentimentalna inadijka elela da ostane pored svoje sestre, propustivi prili-
ku da se vrati u Berlin pre nego to se granice zatvore?
Prisustvo te ene kod njega je izazvalo griu savesti i uznemirenost. Sreom, slu-
ge, ofer, sva muka posluga bila je u vojsci. A dve argentinske sluavke dobile su
stroga uputstva. Da strogo vode rauna kad razgovaraju sa francuskim sluavkama;
bez ikakvih aluzija na nacionalnost Eleninog mua i prebivalite njene porodice. Do-
nja Elena je bila Argentinka... Ali uprkos utanju sluavki, don Marselo se plaio da
e ga neko denuncirati iz preteranog patriotizma te je sestru svoje ene drao zatoe-
nu kao u logoru kao sumnjivu zbog veza s neprijateljem.
Gospoa Hartrot je loe odgovarala na ovu opasnost. Umesto da se pridrava
diskretnog utanja, ona je svojim stavovima izazivala razdor u kui.
Tokom prvih dana rata ostajala je zatvorena u svojoj sobi, pridruujui se porodi-
ci samo kada bi je pozvali u trpezariju. Stisnutih usana i odsutnog pogleda sedela bi
za stolom, pravei se da ne uje neobuzdanu reitost oduevljenog don Marsela.
Ovaj je opisivao odlazak trupa, potresne scene na ulicama i stanicama, prenosei sa
nesumnjivim optimizmom prve ratne vesti. Dve stvari je smatrao neospornim. Bajo-
net je francuska tajna, a Nemci su se tresli od straha pred njegovim bleskom, beei
glavom bez obzira. Cev od sedamdeset pet milimetara bila je jedinstveni dragulj.
Samo je njen pucanj bio siguran. Bilo mu je ao neprijateljske artiljerije, jer kad bi
nekad sluajno ispalila uprazno, projektili ne bi eksplodirali... tavie, francuske tru-
pe su pobedonosno ule u Alzas: neke varoi su ve osvojili.
Sada nije kao sedamdesetih rekao bi zamahujui viljukom ili salvetom.
Iutiraemo vas na drugu stranu Rajne. Nogama u zadnjicu... Tako je!
ii ga je oduevljeno podravala, dok je donja Elena podizala pogled kao da
utke negoduje pred nekim ko je bio skriven na tavanu, smatrajui ga svedokom
mnogih greaka i kleveta.
Donja Luisa je otila da je potrai kad se Elena povukla u svoju sobu, verujui da

126
joj je potrebna uteha jer se nalazi daleko od svojih. Romantiarka nije zadrala
dostojanstveno utanje pred sestrom koja je uvek uvaavala njeno obrazovanje. I si-
rota gospoa bi se oamutila od sestrinih pria o ogromnim vojnim snagama Nema-
ke, koje je ova iznosila kao autoritativna supruga velikog germanskog patriote i
majka skoro slavnog profesora. Milioni ljudi su izbijali kao bujica iz njenih usta; za-
tim su defilovale hiljade topova, udovinih merzeta, ogromnih kao tornjevi. A iznad
te neizmerne ruilake snage pojavio bi se ovek, koji je sam vredeo koliko i oruane
snage, koji je znao sve i mogao sve, lep, inteligentan i nepogreiv, poput Boga: impe-
rator.
Francuzi ne znaju koga imaju protiv sebe nastavila bi donja Elena. Uniti-
e vas. Posao od nekoliko nedelja. Pred kraj avgusta imperator e ui u Pariz.
Potresena tim proroanstvom, gospoa Denoajer nije mogla da ga sakrije od svo-
je porodice. ii bi se razbesnela na majinu lakovernost i tetkin germanizam.
Strastvena borbenost se pomamila u starom nadniariu. Ah, kad bi ene mogle
da idu u rat...! Zamislila je sebe kao jahaicu u dragonskom puku, kako juria na
neprijatelja sa ostalim amazonkama, hrabrim i lepim kao to je ona. Kasnije, ljubav
prema klizanju prevladala je nad jahanjem i poelela je da bude planinski lovac,
plavi avo, jedan od onih koji se sputaju na klizaljkama, sa karabinom na leima i
skijakim tapom u desnoj ruci, kroz snene smetove Voa.
Meutim, vlada je omalovaavala ene i ona nije mogla da ima drugi udeo u ratu
osim da se divi uniformi svoga verenika, Renea Lakura, koji je postao vojnik. Sena-
torov sin je lepo izgledao. Visok, plavokos, prefinjen, pomalo enstven, podseao je
na pokojnu majku. Rene je, po miljenju svoje verenice, bio medeni vojnii. ii
je bila ponosna kad bi se proetzala ulicom pored tog vojnika, primeujui da mu
uniforma podie ugled. Ali, malo-pomalo neka nelagoda poela je da joj nagriza ra-
dost. Senatorov nasednik nije bio nita drugo nego obian redov. Njegov plemeniti
otac, iz bojazni da se u ratu ne zatre zauvek dinastija Lakur, dragocena za dravu,
uspeo je da ga ubaci u pomonu slubu vojske. Na taj nain, Lakur (sin) nee izlaziti
iz Pariza. Ali, u tom sluaju bie vojnik poput onih koji mese hleb ili krpe injele. Je-
dino neposrednim ueem u ratu, njegova vetina steena u Centralnoj koli mogla
bi da mu donese zvanje potporunika u rezervnoj artiljeriji.
Sva srea da ostaje u Parizu! Ba volim to si obian vojnik!
I dok bi ii to izgovarala, u sebi bi, istovremeno, zavidela svojim prijateljicama
iji su verenici ili braa bili oficiri. One su mogle da izlaze na ulicu u pratnji kape
ukraene iritom, koja je privlaila poglede prolaznika i salutiranje podreenih.
Kad god bi donja Luisa, uasnuta sestrinim proroanstvom, pokuala da saopti
svoj strah erki, ova bi pobesnela:
Tetkine lai! Poto joj je mu Nemac, sve vidi onako kako on eli. Tata zna bo-
lje; Reneov otac je bolje upuen u stvari. Motkom emo ih po zadnjici. Kako bih vo-
lela da prebiju mog teu u Berlinu i sve moje roake, tako nadobudne!

127
 uti uzdisala bi majka. Ne govori gluposti. Od rata si poludela, kao tvoj
otac.
Dobra gospoa bi se sablanjavala dok je sluala eksploziju njenih divljakih e-
lja svaki put kad se pomene imperator. U vreme mira, ii je bila zadivljena neim u
u njemu. Zgodan je, govorila je, ali mu je osmeh prostaki. Sada je svu svoju
mrnju usmeravala na njega. ene koje plau njegovom krivicom! Majke bez sinova,
ene bez mueva, sirota deca naputena ispred varoi u poaru! Ah, zli ovee...! Iz
njene desnice pomaljao bi se starinski no nadniaria, bode sa srebrnom
drkom i izrezbarenom futrolom, poklon od dede, koga je otrgla od zaborava meu
uspomenama svog detinjstva u jednom kovegu. Prvi Nemac koji bi joj se pribliio
bio bi osuen na smrt. Donja Luisa se uasavala gledajui je kako zamahuje orujem
ispred ogledala svog toaletnog stoia. Vie nije elela da bude u konjici ili plavi
avo. Zadovoljila bi se i da je ostave u zatvorenom prostoru licem u lice sa omrae-
nim udovitem. Za pet minuta ona reila bi svetski konflikt.
Brani se, vabo! uzvikivala bi, zauzimajui odbramben stav, kao to je u de-
tinjstvu nauila gledajui nadniare na imanju.
I zamahujui navie izvodila je velianstvene ubode u stomak. Sledei potez od-
zvanjao bi u njenoj glavi kao klicanje, divovski uzdah miliona ena osloboenih
najkrvavijih nonih mora, zahvaljujui njoj, koja je bila Judita, arlota, Kordelija
sutina svih enskih heroina koje su ubijale za opte dobro. Njen spasilaki bes nago-
nio ju je da sa bodeom u ruci nastavi zamiljeno krvoprolie. Jo jedan udarac:
prestolonaslednik, kotrljajui se na jednu stranu, a njegova glava na drugu. Zamasi
noem pljute kao kia! Svi nepobedivi generali o kojima je priala njena tetka, bee
pridravajui utrobu,a njihova perjanica, ulizica, koja je takoe dobio svoj deo, tea
iz Berlina... Ah, kad bi joj se ukazala prilika da ostvari svoje elje!
Ti si luda negodovala bi majka potpuno luda. Kako tako neto moe da
govori jedna senjorita...?
Donja Elena, udei se delimino tim bulanjenjima svoje sestriine, podizala bi
pogled ka nebu, uzdravajui se da i dalje pred njom iznosi miljenje, uvajui ga za
njenu majku.
Don Marselovo zgraavanje dobijalo drugaije bi se ispoljilo kad bi njegova ena
prenosila sestrine novosti. Gnusna la...! Rat se odvija savreno. Na Istonom frontu,
francuska vojska je prodrla u unutranjost Alzasa i pripojila Lorenu.
Ali ta je sa napadnutom Belgijom? upitala bi donja Luisa. I sa jadnim
Belgijancima?
Denoajer bi ljutito odgovorio:
To sa Belgijom je izdaja... A izdaja nema znaaja za estite ljude.
To je rekao u dobroj nameri, kao da je rat borba u kojoj izdajnik ostaje onespo-
sobljen kako ne bi mogao da nastavi svoje izdajstvo. Osim toga, herojski otpor
Belgije ulivao mu je besmislene iluzije. Belgijanci su mu liili na nadprirodne ljude

128
odreene za najudesnije podvige... I on, koji do tada nije pridavao nikakav znaaj
tom narodu! Nakon nekoliko Lije je gledao kao sveti grad pred ijim e se zidinama
smrskati sva germanska sila. Kada je pao Lije, njegova nepokolebljiva vera pro-
nala je nov izlaz. Ostalo je jo mnogo Lijea u unutranjosti. Nemci su mogli da
prodru jo dublje: kasnije e se videti koliko e njih uspeti da izae. Predaja Brisela
ga nije zabrinjavala. Otvoren grad...! Ta predaja je bila predvidiva: tako e se Belgi-
janci braniti bolje u Antverpenu. Ni napredovanje Nemaca prema francuskoj granici
nije ga uznemiravalo. Uzalud je njegova svastika, sa zluradou spomenula napredo-
vanje invazije, konfuzno objavljeno u novinama. Nemci su ve bili na granici.
Pa ta?! uzviknuo je don Marselo. Ubrzo e sresti onoga koga treba da
sretnu. ofr im je za petama. Nae oruane snage su bile na istoku, tamo gde i prilii,
na pravoj granici, na vratima kue. Ali ovo je neprijatelj, izdajnik i kukavica, koji,
umesto da pokae lice, dolazi s lea, preskaui zidove dvorita, kao lopovi... Nita
mu to ne vredi. Francuzi su ve u Belgiji i razraunae se sa Nemcima. Srediemo ih
da ne bi ponovo naruili mir u svetu. A tog gnusnog oveka sa gustim brkovima izlo-
iemo u kavezu na Trgu Konkord.
ii, ohrabrena oevim govorom, odjednom je zamislila seriju muenja i osveto-
ljubivih ponienja kao podrku tom izlaganju.
Ono to je gospou Fon Hartrot najvie nerviralo bile su aluzije na raun impera-
tora. Prvih dana rata njena sestra se udila to je plakala zbog karikature u novinama
i nekim asopisima koji su se prodavali na ulicama.
Tako divan ovek... takav gospodin... tako dobar otac porodice! On nije kriv ni
za ta. Neprijatelji su ga isprovocirali.
A zbog svog dubokog potovanja prema moniku, na uvrede oboavane linosti
reagovala je sa vie gneva nego da su upuene njenoj sopstvenoj porodici.
Jedne veeri, dok je bila u trpezariji, prekinula je svoje tragino utanje. Nekoli-
ko sarkastinih Denoajerovih primedbi na raun heroja izazvale su suze u njenim
oima. Ta razneenost ju je podstakla da se seti svoje dece, koja su, bez sumnje,
uestvovala u vojnoj invaziji.
Njen zet je eleo unitenje svih neprijatelja. Da ne ostane ni jedan jedini od tih
varvara sa lemovima sa iljcima, koji su upravo zapalili Leven i druge varoi, stre-
ljajui nezatiene seljake, ene, stare i decu...!
Ti zaboravlja da sam ja majka zakukala je gospoa Hartrot. Zaboravlja da
se u tim istrebljenjima koja trai nalaze moja deca.
Briznula je u pla. Denoajer je odjednom ugledao ambis izmeu njega i te ene
koja se gostila u njegovoj kui. Njegov gnev je nadmaio potovanje prema porodi-
ci... Mogla je da plae zbog svoje dece koliko eli: to je njeno pravo. Ali ta deca su
agresori i dobrovoljno ine zla. Saaljevao je samo druge majke, koje su ivele
mirno u lepim belgijskim varoima i odjednom videle svoje sinove kako ih streljaju,
erke koje zlostavljaju i svoje kue u plamenu.

129
 Donja Elena je jo jae plakala kao da je opis tog uasa predstavljao novu uvredu
za nju. Sve same lai! Kajzer je izuzetan ovek, njegovi vojnici su pravi vitezovi, ne-
maka vojska je primer civilizovanosti i miroljubivosti. Njen mu pripada toj vojsci;
njeni sinovi mariraju u njenim redovima. A ona poznaje svoju decu: mladii lepo
vaspitani, nesposobni za bilo kakvo zlodelo. Klevete Belgijanaca nije mogla da slua
mirno... I dramatino se sruila, preputajui se zagrljaju svoje sestre.
Gospodin Denoajer je bio besan na sudbinu jer je morao da ivi sa tom enom.
Kakva robija za porodicu! A granice su i dalje bile zatvorene, tako da je bilo nemo-
gue otarasiti je se.
U redu ree da ne priamo vie o tome; ne moemo se sloiti. Pripadamo
razliitim svetovima. teta to ne moe da bude sa svojima!
Kasnije se uzdravao da govori o ratu u prisustvu svoje svastike. Jedino je ii
zadrala agresivno i galamdijsko ponaanje. Kada bi u novinama proitala vesti o
streljanjima, pljakama, paljenju gradova, bolnim egzodusima ljudi koji su gledali
kako se u nitavilo pretvara sve ono to ih je u ivotu radovalo, ponovo bi osetila
potrebu da izvodi svoje zamiljene ubode noevima. Ah, kada bi joj samo neki od tih
razbojnika dopao aka! ta uopte rade ti mukarci kad ih nisu sve potamanili?
A kad bi kasnije videla Renea u njegovoj blistavoj uniformi, ljupkog, nasmeja-
nog, kao da je sve to se dogaalo za njega predstavljalo samo promenu odela,
uzviknula bi sa zagonetnim prizvukom:
Kakva srea to ne ide na front! Kakva radost to nisi izloen opasnosti!
Verenik je te rei prihvatao kao dokaz njene zaljubljenosti.
Jednog dana, don Marselo je, i ne izlazei iz Pariza, shvatio sav uas rata. Tri hi-
ljade belgijskih izbeglica privremeno je smeteno u jednom cirkusu, pre nego to e
ih rasporediti po provincijama. Denoajer je uao u taj lokal, koji je nekoliko meseci
ranije bio posetio sa svojom porodicom. Na ulazu su se jo nalazili oglasi za vesele
priredbe kojima su prisustvovali.
Unutra je osetio neprijatan miris bolesnika, jadnih i stisnutih, kao u robijanica-
ma i sirotinjskim bolnicama. Video je ljude koji su liili na bezumnike, ili pomahni-
tale od bolova. Nisu tano znali gde se nalaze; stigli su tu a da nisu znali kako. Ua-
san prizor invazije ostao im je u seanju, zaokupljajui ih i ne ostavljajui prostora
za druge utiske. Jo uvek im je pred oima bila slika lavine ljudi sa lemovima kako
prodire u njihova mirna sela: kue su odjednom bile prekrivene plamenovima,
vojnika rulja je pucala u one koji su beali, ene su umirale izmuene od neprekid-
nih poniavajuih zlostavljanja, starci su ivi spaljivani, deca su sabljama poseena
na komade u svojim kolevkama, svakovrsni zloini ovekolike zveri, ostraene
alkoholom i nekanjavanjem... Neki osamdesetogodinjaci su plaui priali kako su
vojnici jednog civilizovanog naroda sekli enama grudi da bi ih prikovali na vrata,
kako su prolazili nosei kao neke trofeje tek roenu decu nanizanu na bajonet, kako
su streljali starce u istim naslonjaama za koje ih je prikovala njihova bolna starost,

130
prethodno ih uz porugu izlaui mukama.
Beali su ne znajui kuda idu, progonjeni poarima i rapnelima, slueni od stra-
ha, kao to su se u srednjem veku mnogi spasavali od hordi Huna i Mongola. A ovo
beanje odvijalo se u velelepnoj prirodi, u jednom od najbogatijih meseci, kada je
zemlja bila prekrivena nabubrelim klasjem, kada je avgustovsko sunce bilo najblista-
vije a ptice svojim veselim cvrkutom pozdravljale obilnu setvu.
Povampirila se vizija neizmernog zloina u tom cirkusu, dupke pune pogrene
mase ljudi. Deji jecaji liili su na blejanje jaganjaca; mukarci su uplaeno gledali
unaokolo; neke ene su urlikale kao lude. Porodice su se razdvajale beei iz straha.
Jedna majka sa petoro dece sauvala je samo jedno. Oevi, naavi se sami,
razmiljali su brino o svojim izgubljenim porodicama. Da li e ih ikada pronai...?
Da li su ve mrtvi...?
Don Marselo se vratio kui krguui zubima i pretee zamahujui tapom. Ah,
razbojnici! Poeleo je da njegova svastika smesta promeni pol; zato nije mukarac?
inilo mu se jo bolje kad bi se odmah pretvorila u svog mua Fon Hartrota. Kako bi
bio zanimljiv susret sa to dvoje, svastikom i zetom!
Rat je kod mukaraca probudio religiozno oseanje a kod ena pojaao versku
revnost. Hramovi su bili puni. Donja Luisa se vie nije odlazila samo u crkve u nji-
hovoj etvrti. Sa odvanou koju nameu posebne okolnosti, otisnula bi se peice
kroz Pariz i stizala do Sv. Magdalene, do Bogorodiine crkve ili do udaljenog Svetog
srca, na vrhu Monmartra. Verske sveanosti su oivljavane sa ushienjem optena-
rodnih okupljanja. Propovednici su bili narodni tribuni. Patriotski zanos ponekad bi
prekidao govornike. Svakog jutra, gospoa Denoajer bi, kad otvori novine, pre nego
to potrai telegrafske vesti o ratu, jurila druge. Kuda li e danas ii monsinjor
Amet? Kasnije bi, pod svodovima hrama, spajala svoj glas sa bogougodnim horom,
koji se pokorno molio za boju pomo. Gospode, spasi Francusku! Patriotsku reli-
gioznost postavila je sveta Genoveva na glave blaenih. I kroz sve te svetkovine vra-
ao se vihor vere, iekujui udo slino onom koje je izvela Svetica Pariza pred
osvajakim hordama Atilinim.
Donja Elena je takoe poseivala crkve, ali one najblie kui. Zet ju je video
kako jednog popodneva ulazi u Sent-Onore dEjlo. Hram je bio prepun vernika;
iznad oltara isticale su se zastave Francuske i saveznikih zemalja. Pokornu masu
nisu sainjavale samo ene. Denoajer je video mukarce svojih godina, uspravljene,
dostojanstvene, kako pomeraju usne, upirui u oltar staklasti pogled koji je reflekto-
vao plamen votanica nalik izgubljenim zvezdama... I ponovo je osetio zavist... Bili
su to oevi koji su se seali molitvi iz svog detinjstva, mislei na bitke i na svoju
decu. Don Marselo, koji se prema religiji uvek odnosio ravnoduno, odjednom je
osetio potrebu za verom. eleo je da se moli kao drugi, uprazno, neodreeno, osea-
jui u sebi sve ljude koji su se borili i koji bi poginuli za zemlju koju on nije znao da
brani.

131
 Zaprepastio se kad je ugledao Hartrotovu suprugu kako klei meu tim ljudima a
zatim podie tuan i moleiv pogled prema krstu. Molila se za svog mua, Nemca,
koji je moda u tom asu upotrebio sve svoje besomune i besprekorno organizovane
snage za unitavanje slabih; molila se za svoju decu, oficire pruskog kralja, koji su,
sa revolverom u ruci, upadali u sela i na imanja gonei pred sobom izbezumljenu
svetinu i ostavljajui za sobom poar i smrt. I te molitve e se izmeati sa molitvama
onih majki koje su se molile za mladie zaduene da obuzdaju varvare, sa molitvama
mukaraca klonulih pod teretom traginog bola, ali nesalomivih!
Morao je da se uzdri da ne krikne i izaao je iz hrama. Njegova svastika nije
imala pravo da klei meu tim ljudima.
Trebalo je da je izbace, promrmljao je ljutito. Namee Bogu obavezu svojim
apsurdnim molitvama.
Ali uprkos besu, morao je da je trpi, trudei se istovremeno da se ne odrekne svo-
je druge nacionalnosti, one koju je stekao brakom.
Don Marselo je imao velikih muka da ne kae neto kad sedne za trpezarijski sto
sa svojom porodicom. eleo je da izbegne nerviranje svoje svastike, koja bi briznula
u pla i uzdisala pri najmanjoj aluziji na njenog heroja; plaio se isto toliko ljutnje
svoje supruge, uvek spremne da zatiti sestru kao da je ona neka rtva... Kako ovek
njegovog karaktera da se obavee da u sopstvenoj kui skrati jezik i upotrebljava
samo blage izraze! Jedino zadovoljstvo sastojalo se u iznoenju vesti o vojnim opera-
cijama. Francuzi su bili uli u Belgiju. Izgleda da su vabe , ti krvnici, pretrpeli
snaan udarac. I najmanji sukob konjica, sasvim obian susret isturenih trupa veli-
ao je kao da je presudan. I u Loreni, takoe napredujemo... Ali odjednom, kao
da je izvor njegovog optimizma presuio. U svetu se nije deavalo nita znaajno, su-
dei po tampi. Nastavili su da objavljuju anegdote o ratu da bi odrali entuzijazam,
ali nije bilo nijedne pouzdane vesti. Vlada je izbacivala isprazna retorika saoptenja
. Denoajer se uznemirio: Instinkt ga je upozoravao na opasnost. Tu neto ne tima,
pomislio je, mora da je ukinut neki resor.
Ovaj nedostatak novosti poklopio se sa iznenadnom primenom donja Eleninog
raspoloenja. S kim li razgovara ta ena? S kim li se sastaje kad izae na ulicu? Ne
gubei izgled ponizne rtve, boleivog pogleda i blago iskrivljenih usta priala je i
priala iza lea, izdajniki. Kakva robija za don Marsela to mora da slua neprijate-
lja ugoenog u svojoj kui! Francuzi su istovremeno pretrpeli poraz u Loreni i u
Belgiji. Jedan korpus vojske je dezertirao, mnogo je bilo zarobljenih, mnogo izgub-
ljenih puaka. Kakve lai, kakva nemaka preuveliavanja! vikao je Denoajer.
ii bi se sruila zacenjena od bezobraznog kikotanja na tetkine vesti iz Berlina. Ja
ne znam nastavila bi ona sa zluradom skruenou moda to nije tano. ula
sam da tako kau. Njen zet se nervirao. Gde li je ula ta govore? Ko li joj je pre-
nosio takve novosti?
I da bi suzbio zlovolju ispaljivao je kletve protiv neprijateljskog pijuniranja,

132
protiv nemarna policije, koja je tolerisala boravak tolikih Nemaca, koji su se skrivali
u Parizu. Ali je morao odmah da zauti kad se setio sopstvenog ponaanja. I on je,
mada nenamerno, sudelovao u dranju i skrivanju neprijatelja.
Ukidanje ministarstva i osnivanje vlade za nacionalnu odbranu, navelo ga je da
posumnja da se neto ozbiljno deava. Uznemirenost i pla donje Luise jo vie su
poveali njegovu nervozu. Dobra gospoa se vie nije vraala oduevljena i ohrabre-
na iz poseta crkvama. Razgovori u etiri oka sa sestrom ispunili su je strahom koji je
potom pokuavala da prenese suprugu. Sve je izgubljeno... Elena jedina zna istinu.
Denoajer je otiao da potrai senatora Lakura. Poznavao je sve ministre: niko
nije bio bolje upoznat sa prilikama od njega. Da, prijatelju moj rekao je senator
tuno dva velika gubitka u Moranu i arlroau, na istoku i na severu. Neprijatelji
e upasti na tlo Francuske... ali naa vojska je ostala netaknuta i povlai se u zbije-
nim redovima.
Poele su pripreme za odbranu Pariza... neto kasnije. Tvrave su naoruavane
novim topovima; pod pijucima zvaninog ruenja nestajali su kuerci podignuti u
zoni za streljatvo u godinama mira; drvee na obodima avenije padalo je poseeno
da bi se proirio horizont: barikade od vrea sa zemljom i drveni trupci zatrpavali su
ulaze na starim zidinama. Radoznali ljudi su trkarali unaokolo divei se tek proko-
panim rovovima i preprekama sa bodljikavom icom. Bulonjska uma se punila sta-
dima. Podno brda sa suvom lucerkom, bikovi i ovce su se skupljali na livadama sa
niskom travom. Neki koji su se jo ivo seali velike bede iz 1870. bili su zabrinuti
za ishranu. Rasveta na ulicama svake noi bila je sve slabija. S druge strane, nebo su
neprekidno osvetljavali mlazevi reflektora. Strah od vazdunih napada jo vie je po-
veavao zabrinutost naroda. Plaljivci su priali o cepelinima, pripisujui im nevero-
vatnu mo uz preuveliavanje koje prati misteriozne opasnosti.
Donja Luisa je oamuivala mua svojom panikom. On je pak provodio dane u
neprekidnoj uzbuni, trudei se da ohrabri svoju enu, uplaenu i uplakanu. Oni e
doi, Marselo, srce mi to govori. Ja ne mogu da ivim ovako. Devojica... devojica!
Slepo je prihvatala sve to je tvrdila njena sestra. Jedino u ta je sumnjala bili su vi-
tetvo i disciplina onih trupa u kojima su se nalazili njeni sestrii. Vestima o grozota-
ma poinjenim u Belgiji nad enama moe se verovati isto kao o napredovanjima
neprijatelja za koje je ula od Elene. Devojica, Marselo... devojica! Ali stvar je
u tome to se ta devojica, koja je bila predmet takvih strahovanja, smejala sa
obesnou bujne mladosti, dok je sluala svoju majku. Neka dou, ti bestidnici.
Volela bih da im vidim lica. I stisla bi desnu aku kao da je ve zgrabila drku
osvetnikog noa.
Otac je bio umoran od takve situacije. Ostao mu je jedan od velikih automobila,
koji je mogao da vozi ofer stranac. Senator Lakur mu je pribavio potrebne papire za
putovanje porodice i Denoajer je izdavao naredbe svojoj supruzi tonom koji nije do-
putao prigovore. Trebalo je da idu u Bijaric ili u letovalita severne panije. Skoro

133
sve junoamerike porodice su otputovale u istom pravcu. Donja Luisa je pokuala
da se usprotivi: bilo joj je nezamislivo da ide bez supruga. Za toliko godina braka ni
jedan jedini put se nisu razdvojili. Ali don Marselovo bespogovorno ophoenje
prekratilo je njeno protivljenje. On e ostati. A onda je sirota gospoa otrala u Ulicu
Pomp. Njen sin...! Hulio je jedva sasluao majku. Ah, i ovaj e ostati! I konano, ve-
lianstven automobil krenuo je ka jugu, vozei donju Luisu, njenu sestru, koja je
rado prihvatila to udaljavanje od trupa oboavanog imperatora i ii, zadovoljna to
joj je rat ipak omoguio odlazak na mondenske plae, koje su njene prijateljice esto
poseivale.
Don Marselo je ostao sam. Tamnopute kune pomonice su otputovale vozom
kao pratnja gospoa. U poetku se nije snalazio u toj samoi, bilo mu je neobino da
se hrani u restoranu, da provodi noi u nekoliko ogromnih i pustih soba u kojima su
se jo uvek oseali tragovi njegove porodice. I drugi spratovi u zgradi su, takoe, bili
prazni. Stanari su bili stranci, koji su neprimetno pobegli, ili Francuzi, koji su zbog
iznenadnog rata letovali na svojim posedima na selu.
Instinktivno je krenuo u etnju do Ulice Pomp, posmatrajui izdaleka veliki pro-
zor ateljea. ta li radi njegov sin...? Bio je ubeen da je nastavio da ivi veselo i
beskorisno. Za ljude kao to je on nita drugo nije postojalo osim njegovog lako-
mislenog egoizma.
Denoajer je bio zadovoljan svojom odlukom. Odlazak sa porodicom izgledao mu
je kao zloin. Dosta to ga je muilo seanje na njegovo bekstvo u Ameriku. Ne,
nee doi, ponavljao je mnogo puta, optimistiki. Predoseam da nee doi u Pa-
riz. Pa ta i ako dou...! Odsustvo porodice nadoknadila mu je srazmerno de-
lotvorna hrabrost i polet mladosti. Zbog godina i boleljivosti nije bio sposoban za
ratovanje na frontu, ali mogao bi da puca iz puke, nepokretan, iz rova, bez straha od
smrti. Samo neka dou...! eleo je to sa arom dobrog platie, spremnog da to pre
namiri stari dug.
Na ulicama Pariza nailazio je na mnoge grupe izbegica. Dolazili su sa severa i
istoka Francuske, odakle su pobegli pre upada Nemaca. Od svih pria te napaene
gomile, koja nije znala kuda e i nije raunala na drugu pomo osim na ljudsku sami-
lost, na njega su najjai utisak ostavili nasrtaji na imovinu. Streljanja i ubistva su ga
navodila da udara pesnicama sa arkom eljom za osvetom. Ali pljake koje su odo-
brile voe, masovne otimaine po nareenju odozgo, praene poarima, delovali su
mu tako bezono da bi pred tim zanmeo kao da mu se mozak paralisao od zapre-
paenja. Kako jedan narod od zakona moe da ratuje na takav nain, kao neko ple-
me Indiosa koje u borbu kree zbog pljake! Njegovo divljenje prema pravu na imo-
vinu pretvorilo se u bes protiv tih svetogrdnika.
Poeo je da brine za svoj zamak u Vilblanu. Sve to je posedovao u Parizu
odjednom mu je izgledalo manje vano u poreenju sa onim to je uvao u isto-
rijskom zamku. Njegove najbolje umetnike slike nalazile su se tamo, ukraavale su

134
senovite salone; komadi nametaja kupljeni kod antikvara putem nadmetanja na lici-
tacijama i prepune vitrine, tapiserije, srebrno stono posue.
Priseao se svih predmeta i nijedan nije izostavio u tom popisu. Stvari koje je za-
boravio ponovo su mu se vratile u seanje, a od straha da ih ne izgubi uinie mu se
jo sjajnije, vee i vrednije. itavo bogatstvo u Vilblanu koncentrisalo se u jednu te-
kovinu kojoj se Denoajer najvie divio, videvi u njoj sjaj svog ogromnog bogatstva,
najveu smotru raskoi i luksuza, koju jedan milioner moe sebi da priuti.
Kupatilo od zlata, pomislio je. Tamo imam kadu od zlata.
Tu kadu od plemenitog metala kupio je na jednoj licitaciji, smatrajui je
vrhuncem svog bogatstva. Nije tano znao njeno poreklo: moda je pripadala
kakvom kraljeviu, a mogla je da bude i stvar kaprica neke kokete sklone razmeta-
nju. On i njegovi ukuani smislili su legendu oko te zlatne upljine ukraene la-
vovskim grivama, delfinima i poprsjima nimfi. Najverovatnije je poticala od kralje-
va. ii je ak najozbiljnije tvrdila da je to bila kada Marije Antoanete. I poto je i-
tava porodica smatrala da je stan u Ulici Viktora Igoa preskroman i previe moderan
za uvanje takvog dragulja, dogovorili su se da ga smeste u zamak, vredan ne-
upotrebljiv i znaajan jedino kao eksponat za neki od muzeja... a sad bi mogli da ga
odnesu neprijatelji ako u svom nadiranju stignu do Marne, kao i ostale dragocenosti
sakupljane sa toliko strpljenja...? Ah, ne! Njegova kolekcionarska strast je spremna
na najvee herojstvo da bi se to izbeglo.
Svakog dana stizao je nov talas loih vesti. Novine su malo ta govorile; a vlada
je koristila nemuti jezik koji se svodio na pretpostavke. Meutim, istini se otvarao
tajnovit put, podstican pesimistikim oekivanjima uznemirenih ljudi i intrigama
neprijateljskih pijuna koji su se skrivali u Parizu. Ljudi su se meusobno apatom
obavetavali o novim porazima: Ve su preli preko granice... Evo ih u Lilu...
Napredovali su tano po pedeset kilometara dnevno. Ime Fon Kluk postojalo je sve
prisnije. Englezi i Francuzi su se povlaili pred opkoljavajuim pokretima osvajaa.
Neki su oekivali novu Bitku kod Sedana. Denoajer je pratio napredovanje neprijate-
lja odlazei svakodnevno do Severne stanice. Svaka dvadeset etiri sata smanjivao se
promet putnika. Objavljivanje upozorenja da se ne prodaju karte za odreene grado-
ve na severu ukazivalo je na to da su oni jedan za drugim padali u ruke osvajaa.
Smanjivanje nacionalne teritorije se odvijalo tano po planu, po pedeset kilometara
dnevno. Pogledom na sat moglo se ustanoviti u kom asu e prvi konjanici svojim
kopljima pozdraviti Ajfelovu kulu na vidiku. Vozovi su stizali prepuni, iskrcavajui
iz vagona itave reke ljudi.
I ba u trenucima opte pometnje don Marselo je posetio svog prijatelja, senatora
Lakura, zaprepastivi ga krajnje neshvatljivom molbom. eleo je da istog asa ide u
svoj zamak. Kada su svi beali u Pariz, on je morao da ide u suprotnom smeru. Sena-
tor nije mogao da veruje svojim uima.
Jeste li vi ludi! uzviknuo je. Treba izai iz Pariza ali ka jugu. To samo vama

135
kaem i utite jer je tajna. Mi emo krenuti za minut-dva; svi idemo: predsednik, vla-
da, komore. Smestiemo se u Bordou kao 1870. Neprijatelj stie, pitanje je dana...
asa. Skoro nita ne znamo o onome te se deava, ali sve vesti su loe. Vojska se
dri vrsto, iako je netaknuta, povlai se, preputajui teritorije... Verujte mi, najbolje
je otii iz Pariza. Galijeni e ga braniti, ali odbrana e biti teka i bolna... ak i ako
padne Pariz, nee pasti Francuska. Nastaviemo da se borimo ako je potrebno sve do
granice sa panijom... Ali to je tuno, veoma tuno!
I ponudio je svom prijatelju da ga povede sa sobom kad se budu povlaili u
Bordo, o emu je u tom trenutku veoma malo znao. Denoajer je odmahnuo glavom.
Ne; eleo je da ide u zamak, u Vilblan. Njegov nametaj... njegove dragocenosti...
njegov vrt.
Ali vas e zarobiti! pobunio se senator. Moda i ubiti!
Ravnoduan pogled bio je njegov odgovor. Oseao se punim energije za borbu sa
nemakom vojskom u odbrani svoje imovine. Vano mu je bilo da se smesti tamo pa
neka se neko samo usudi da pipne neto njegovo! Senator je zaprepaen pogledao
ovog gnevnog buruja. Setio se arapskih trgovaca, obino skromnih i mirnih, kako se
bore i umiru kao divljaci kad beduinski lopovi pokuaju da im otmu robu. U tim tre-
nucima nije mu bilo do rasprave: neka se svako pobrine za svoju sudbinu. Senator je
prestao da se mea u elje svog prijatelja. Ako tako eli neka tako i radi. I uspeo je
svojim uticajem da mu pomogne da iste veeri otputuje vojnim vozom, koji je kre-
nuo da se pridrui oruanim snagama.
Ovo putovanje je don Marsela ukljuilo u kretanja koja su se odvijala po e-
leznikim prugama. Njegov voz je kasnio etrnaest sati u savladavanju razdaljine
koja se obino prelazi za dva sata. Sastojao se od teretnih vagona punih namirnica i
puaka, sa zatvorenim i zapeaenim vratima. Jedan vagon tree klase zauzimala je
oruana pratnja voza: eta teritorijalaca. Denoajer se smestio u vagon druge klase sa
porunikom koji je upravljao ovom grupom i sa nekoliko oficira koji su ili da se pri-
drue svojim pukovima, poto su zavrili mobilizaciju u gradovima u kojima su pre
rata predstavljali teritorijalnu odbranu. U zadnjim vagonima nalazili su se njihovi ko-
nji.
Voz se esto zaustavljao da propusti druge kompozicije koji su promicali prepuni
vojnika ili su se vraali u Pariz sa mnotvom izbeglica. Ove kompozicije su bile
sastavljene od otvorenih teretnih vagona u kojima su se nalazile zgrene ene, deca,
starci, izmeani sa zaveljajima odee, koferima i kolicima koja su im sluila da do
stanice prenesu sve to im je ostalo od kunih potreptina. To su na neki nain bili
pokretni logori, koji bi stajali satima pa ak i danima na sporednom koloseku omo-
guavajui slobodan prolaz konvojima prisiljenim na urbu iz ratnih potreba. Mase
ljudi, priviknute na beskrajna zadravanja izvlaili bi se iz voza smetajui se ispred
zaustavljene lokomotive ili bi se razmileli po oblinjim poljima.
Na vanijim stanicama svi koloseci su bili zauzeti kompozicijama. Lokomotive

136
su pred polazak nestrpljivo izbacivale paru pod velikim pritiskom. Grupe vojnika ko-
lebale su se izmeu vozova, ulazili u pogrene, pa silazili iz jednog da bi se smestili
u drugi. Stanini radnici, mirni i umorni, prelazili su sa jedne na drugu stranu, usme-
ravajui ljude, dajui objanjenja, rasporeujui itava brda robe. Konvoj u kome se
nalazio Denoajer prevozio je teritorijalce koji su spavali naviknuti na jednoline ope-
racije oruane vojne pratnje. Konjuari su otvorili klizna vrata vagona i sedeli na ivi-
ci dok su im noge visile. Voz se lagano kretao u noi, prolazei kroz mrana sela i
polja, zaustavljajui se pred crvenim signalima i upozoravajui na svoje prisustvo
dugim piskom. Na nekim stanicama pojavile bi se devojke u belom sa kokardama i
zastavicama na grudima. Tu su bile i danju i nou, smenjujui se kako ne bi proao
nijedan voz bez njihovog obilaska. Iz korpi i sa posluavnika nudile su vojnicima na-
mirnice: hleb, okolade, voe. Mnogi su, poto su bili siti, pokuavali da odole, ali na
kraju su morali da popuste pred moleivim pogledima devojaka. ak se i Denoajer
iznenadio ovim ponudama poletnih patriotkinja.
Dobar deo noi proveo je u razgovoru sa saputnicima. Oficiri su jedva nasluiva-
li gde bi mogli da nau svoje pukove. Ratne operacije su svakodnevno izmetale. Ali
svesni svojih dunosti, vojnici su nastavljali dalje u nadi da e stii na vreme za od-
luujuu bitku. Komandant oruane pratnje ve je bio na nekim ratnim poloajima i
samo je on bio potpuno svestan povlaenja. Voz je svaki put prelazio sve manje
razdaljine. Svi su delovali pometeno. Zato povlaenje? Vojska je nesumnjivo trpela
napade, ali nije pretrpela gubitke i po njegovom miljenju trebalo je da nae nain da
uzvrati. Povlaenje je omoguavalo neprijatelju da slobodno napreduje. Dokle e se
povlaiti? Dve nedelje pre toga raspravljali su o mestu u Belgiji gde e neprijatelj za-
dobiti smrtonosni udarac i zato bi onda pobedonosne trupe prepustilw poloaje Ne-
makoj!
Iako razoaran, Denoajer nije klonuo duhom. Beskrajna vrsta nada nadvladava-
la je kolebanje: vrhovni zapovednik jedini je znao ta se dogaa. A Denoajer je iskre-
no priznao da su ga inspirisali ljudi koji mu ulivaju poverenje. ofr!
Pouzdan i smiren voa sve e na kraju dovesti u red. Niko ne treba da sumnja u
njegov uspeh: on je od onih ljudi koji uvek kau poslednju re.
U zoru je siao s voza. Neka je sa sreom. I stisnuo je ake tim hrabrim mladi-
ima koji e moda uskoro poginuti. Voz je odmah produio tako da se don Marselo
zatekao sam na stanici. U mirna vremena odatle bi uhvatio drugi voz koji je prolazio
kroz Vilblan, ali stanine usluge su bile obustavljene zbog nedostatka personala. Za-
posleni su preli na glavne koloseke gde su ubacivali tovar za ratni transport.
Uzalud je, nudei dobru napojnicu, traio bar jednog konja ili obinu dvokolicu
upregnutu bilo kakvom ivotinjom da bi nastavio putovanje. Vojska je prigrabila
najbolja prevozna sredstva, a ostala su nestala sa zbegom uplaenih ljudi. Morao je
peke da prevali petnaest kilometara. Starac se nije dvoumio: Napred! I krenuo je be-
liastim putem, ravnim, pranjavim, kroz ravnice, kao da je poao u beskonanost.

137
Jednolian krajolik mestimino je bio ispresecan drveem, ivim ogradama i krovo-
vima farmi. Polja su bila prekrivena strnjikom posle nedavne etve, a plastovi u-
kastog sena poeli da tamne dobijajui boju oksidisanog zlata. Na ogradama su se
vrpoljile ptice otresajui sa sebe jutarnju rosu.
Prvi zraci sunca najavljivali su vreo dan. Oko plastova sena Denoajer je ugledao
uskokomeane ljudi kako ustaju, otresaju odeu i budue druge koji su jo spavali.
Bile su to izbeglice ulogorene nedaleko od stanice, ekali su voz koji e ih odvesti
nekud daleko, a da ni samo nisu znali kuda tano ele da odu. Jedni su pristizali iz
dalekih krajeva: uli su top, videli su da se pribliava rat i nekoliko dana su peaili
preputeni sudbini. Drugi su, preputajui se panici, takoe beali, plaei se da ne
doive iste strahote... Video je majke sa bebama u naruju; bolesne starce koji su
mogli da hodaju samo pomou tapa u ruci, drei drugom podruku nekoga iz svoje
porodice; izborane i nepokretne starice poput mumija, putovale su ispruene na talji-
gama. Dok se sunce lagano budilo, u toj tunoj uurbanoj gomili traili su jedni dru-
ge nesigurnim koracima, jo uvek utrnuli od none sveine, grupiui se kao
prethodnog dana. Mnogi su kretali ka stanici, nadajui se nekom vozu koji nikad
nee stii, verujui da e imati vie sree u danu koji se upravo raao. Neki su nasta-
vili put peaei uz prugu, mislei da e imati sree u nekom drugom mestu.
Don Marselo je peaio celo jutro. Beliasta i pravolinijska traka puta bila je ia-
rana grupama ljudi koji su mu dolazili u susret, nalik dugoj koloni mrava. Niko nije
iao u njegovom smeru. Svi su beali ka jugu i kad su videli tog gospodina iz grada,
koji je hodao u dobroj obui, sa tapom za etnju i slamnim eirom, iznenadili su se.
Pretpostavili su da je moda neki funkcioner, ugledna linost, neko iz vlade, doku su
ga gledali kako sam peai ka krajevima koje su oni u strahu napustili.
U podne je uspeo dobio pare hleba, malo sira i flau belog vina u gostionici po-
red puta. Gazda je bio u ratu, ena je kukala u krevetu. Majka, nagluva starica, s vra-
ta je, opkoljena unucima, pratila pogledom zbeg koji je prolazio ve tri dana. Zato
bee, gospodine? obratila se jednom namerniku? Za rat su zainteresovani samo
vojnici. Mi, ljudi sa sela, nismo nikome nikakvo zlo uinili i ne treba niega da se
plaimo.
Nakon etiri sata, sputajui se niz jednu od padina u dolinu Marne, u daljini je
ugledao krovove Vilblana oko crkve i gaj iz kojeg su izranjale kapice od kriljaca na
vrhovima kula.
Varo je bila pusta. Oko trga je video samo neke ene kako sede kao nekada u
prijatna letnja popodneva. Polovina stanovnitva je pobegla; druga polovina je ostala
u svojim domovima, po obiaju, zavaravajui se slepim optimizmom. Pa i ako dou
Prusi, ta da im rade? Sluae njihova nareenja bez ikakvog pogovora, a narod koji
slua ne moe se kanjavati. Sve je bolje nego izgubiti domove koje su podigli njiho-
vi pradedovi i koja nikada nisu naputali.
Na trgu je video kako se oko gradonaelnika okuplja nekoliko vienijih metana.

138
Svi su oni, kao i ene, zaueno gledali u vlasnika zamka. Njega su najmanje oeki-
vali. Dok su toliki beali u Pariz, ovaj Parianin je doao da im se pridrui i da sa nji-
ma podeli sudbinu. Kao da su blagonaklonim osmehom i prijateljskim pogledom
prevazili netaktino ponaanje nepoverljivih seljaka. Prolo je dosta vremena od
onda kada je Denoajer iveo u loim odnosima sa itavom varoi. vrsto se drao
svojih prava, netolerantan kad je u pitanju njegov posed. esto je govorio da e tuiti
gradonaelnika i da e polovinu suseda poslati u zatvor, a njegovi neprijatelji bi mu
odgovarali podmuklo mu upadajui na imanje, unitavajui mu ulov, podsmevajui
mu se zbog sudskih tubi i nesuvislih parnica... Njegova mrnja prema optinskoj
upravi pribliila ga je sveteniku, koga je hukao protiv gradonaelnika. Ali njegov
odnos prema Crkvi bio je jednako bezuspean kao borba sa dravom. Svetenik je
bio dobriina u kojoj je video izvesnu fiziku slinost sa Renanom i kome je jedino
vano bilo da mu iskami milostinju za sirotinju, podnosei njihovu dobrodunu
drskost do te mere da je ak opratao pljakaima svoje imovine.
Kako mu se sada ine dalekim bitke koje je vodio do pre mesec dana! Milioner
se zaprepastio kada je video kako je svetenik izlazei iz svoje kue da bi uao u
crkvu, u prolazu pozdravio gradonaelnika prijateljskim osmehom.
Posle dugogodinjeg neprijateljskog utanja sastali su se prvog avgusta popodne,
u podnoju zvonika. Zvono se oglaislo neoekivano, pozivajui na mobilizaciju ljude
koji su se nalazili na njivama. A dvojica neprijatelja spontano su stisli jedan drugom
ruku. Svi su oni Francuzi! Ova srdana jednodunost ispoljila se i prilikom susreta sa
omraenim gospodarom zamka. Morao je da pozdravi ljude s obe strane, steui im
snane ake. Ljudi su mu se iza lea doaptavali, iskreno se vajkajui. Dobar je on
ovek, samo ima prgavu narav... Denoajer je vrlo brzo osetio prijatnu popularnost.
Kad je stigao u zamak bio je toliko umoran od peaenja da su mu noge klecale.
Vrt mu nikada nije izgledao tako velik i velianstven kao tog letnjeg predveerja; la-
budovi koji su se ogledali u mirnoj vodi nikad mu nisu bili tako beli; zdanje ija se
izvrnuta slika odraavala u ogledalu zelenih dubina nikad mu nije delovalo tako
gospodstveno. Istog trenutka osetio je potrebu da obie talu sa govedima; pogled
mu je pao na prazne tale. Vojska mu je odvela najbolje teglee konje. Nestalo je i
njegovo osoblje. Oni koje je unajmio razne poslove, kao i sluge, svi su otili u
vojsku. U itavom zamku ostao je samo upravitelj, ovek od preko pedeset godina,
pluni bolesnik, sa enom i erkom. Njih troje su vodili rauna da se jasle redovno
pune stonom hranom, i povremeno su muzli krave nabreklih vimena.
Kada je uao u kuu ponovo je osetio zadovoljstvo to je odluio da doe ovamo.
Kako da napusti toliko bogatstvo! Posmatrao je umetnike slike, vitrine, nametaj,
zavese, sve okupano u zlatnom smiraju dana i obuzeo ga je ponos. Taj ponos mu je
ulio apsurdnu hrabrost, neverovatnu, kao da je bio div s druge planete a itav ljudski
rod koji ga je okruivao mravinjak koji je mogao da zgazi. Neka dou neprijatelji!
Oseao se jakim da se odbrani od svih njih... A kad je kasnije shvatio uzrok svog he-

139
rojskog zanosa pokuao je da se smiri jednako nepouzdanim optimizmom. Nee
doi. Ko zna zato, srce mu je govorilo da neprijatelji nee doi ovamo.
Ujutru je pregledao je panjake iza vrta alei to su zaputeni zbog odlaska nje-
govih ljudi u vojsku pa je pokuao da otvori brane i pusti vodu za navodnjavanje;
trava je ve bila poela da se sui. okoti vinove loze svrstani u redove izvijali su se
uz uz potporne iane mree. Obilje grozdova, skoro zrelih, probijalo se kroz lie.
Ah, ko e brati ovo bogatstvo!
Tog popodneva primetio je da su se metani uskomeali. oreta, upravnikova
erka, dola je s veu da glavnom ulicom prolaze ogromni automobili, mnogo auto-
mobila, i francuski vojnici, mnogo vojnika. Malo kasnije, pojavila se povorka na
putu pored zamka, koja se ketala ka mostu na Marni. Bili su to kamioni, zatvoreni i
otvoreni, na kojima su jo uvek stajale stare trgovake reklame ispod sloja skorele
praine i blata. Mnoge od njih su oznaavale nazive pariskih firmi; a druge nazive fa-
brika iz provincija. Zajedno s tim fabrikim vozilima, zaplenjenim za potrebe vojske,
prolazila su i ona koja su pripadala javnim slubama i koja su na Denoajera ostavlja-
la utisak prijateljskih lica u nepoznatom okruenju. Bili su to veliki autobusi iz Pari-
za, sa nazicima nekadanjih linija: MadlenBastilja, PasiBurs, itd. Mora da se mno-
go puta vozio tim istim autobusima, izbledelim i istroenim tokom dvadesetodnevnih
intenzivnih vonji, sa ulubljenim limom, iskrivljenim gvozdenim okovima; tandrkali
su rasklimatani i izreetani kao sito.
Neka vozila su bila obeleena belim krugovima sa ucrtanim crvenim krstom;
druga su bila oznaena slovima i brojkama koje su mogli da prepoznaju samo oni
koji su upueni u tajne vojne administracije. A u svim tim vozilima, koja su sauvala
jedini nove i jake motore, video je vojnike, mnogo vojnika, ali svi su bili ranjeni, sa
previjenim glavama i nogama, bledih lica koja su izgledala jo traginije onako za-
rasla u bradu, uarenih oiju to su zurile uprazno, razvuenim usnama kao da se na
njima okamenio jecaj bola. U konvoju je bilo i leara i bolniara. Pratilo oh je nekoli-
ko konjanikih jedinica. A izmeu laganog kretanja konjanika i vozila prolazile su
grupe vojnika u injelima, otkopanim ili prebaenim preko ramena poput kabanice;
ranjenici koji su mogli da hodaju, zbijali su ale i pevali, miica fiksiranih uz grudi
ili sa zavojem na glavi, kroz koje su se probijale kapi krvi.
Milioner je poeleo da uini neto za njih; ali samo to je pokuao da razdeli ne-
koliko flaa vina i neto hleba, ono to mu je prvo palo pod ruku, umeao se jedan da
budu fatalni. Tako da je ostao pored puta, bespomoan i tuan, pratei setnim pogle-
dom konvoj bolesnika... Sa zalaskom sunca prestali su da prolaze i konvoji ranjeni-
ka. Video je stotine kamiona, hermetiki zatvorene iz predostronosti koju zahteva
eksplozivni materijal ili one s paketima i kutijama iz kojih se irio miris plesnjivih
namirnica. Za njima su se vukla velika stada goveda, koja su se gurala i vrpoljila po
suenjima, terana udarcima tapa i uzvicima obana sa kapama.
No je probdeo u razmiljanju. Ljudi u Parizu priali su o povlaenju vojske, ali

140
mnogi u to nisu verovali; povlaenje se nastavilo i niko nije znao kada e prestati.
Optimizam mu je ulivao neverovatnu nadu. Povlaenjem su verovatno bile obuhva-
ene samo poljske bolnice i jedinice za snabdevanje hranom, svi u pozadini vojske.
Trupe su morale da se rasterete kako bi se lake kretale i transportovale daleko e-
leznicom i glavnim putevima. Tako i treba da bude. I u buci koja je trajala celu no
trudio se da nasluti kretanje vozila punih ranjenika, municije, namirnica, istih
onakvih kakvi su prolazila tokom popodneva.
Iscrpljen, zaspao je pred svitanje i probudio se kad je jutro dobrano odmaklo.
Prvo je pogledao na put. Bio je pun ljudi i konja koji su pucali u pokretu. Ljudi su
nosili puke i formirali bataljone, pukove. Konji su vukli artiljerijske topove. Bila je
to vojska... Bilo je to povlaenje.
Denoajer je otrao do samog druma da se uveri.
Ah! Bili su to pukovi kao oni koje je on gledao kako naputaju elezniku stani-
cu u Parizu... ali ovi su sasvim drugaije izgledali. Plavi injeli su se pretvorili u dro-
njave i poutele rite; crvene pantalone su dobile boju nedopeene cigle; cipele su
podseale na glinene vreve. Surova lica behu im prekrivena prainom i znojem,
obrasla otrom bradom nalik jeevim bodljama; umoran pogleda odavao je elju da
se zaustave, da tu ostanu zauvek, ubijeni ili umrli, ali da se vie ni za korak ne pome-
re. Koraali su... koraali su... koraali su. Neki su marirali i trideset sati. Neprijatelj
je pratio njihove tragove, a nareenje je bilo da nastave i da se ne bore ve da
izbegnu opkoljavanje. Zapovednici su prozreli raspoloenje ljudi. Mogli su da trae
od njih da daju svoj ivot, ali nareenje da posle tridesetoasovnog mara uporno
bee od neprijatelja iako nisu poraeni, izazivalo je u njima navale estokog besa,
majke heroizma! Oajniki pogledi traili su najblieg oficira! Vie se nije moglo!
emu taj razoran viednevni mar? Stareine, koje ni same nisu znale odgovor na to
pitanje, odgovarale su pogledima, kao da su slutili neku tajnu: Napred, hrabro! Jo
malo... ovo e se brzo zavriti.
Snane ivotinje, koje nisu mogle da se nadaju, bile su u loijem stanju od ljudi.
Izgledale su jadno. Zar je mogue da su to oni isti konji, snani i sjajne dlake, koje je
on video u pariskoj povorci poetkom prolog meseca? Jedan vojni pohod od dvade-
set dana uinio ih je starim i iscrpljenim. Njihovi tuni pogledi kao da su molili za
samilost. Kosti su im trale ispod koe, oi su im bile krmeljive. Dok su se kretale,
povremeno bi se ispod tovara ukazala odrana okrvavljena koa. Vukle su se pod
estokim udarcima, prikupljajui poslednju snagu, kao da su ljudi naumili da izazovu
ono zversko u njima. Neke bi se odjednom samo sruile. Denoajer je gledao kako ih
artiljerci brzo oslobaaju tereta, sklanjaju ih s puta da ne bi ometali kretanje kolone.
Tu su ostajali, skeleta osloboenog remenja, ukruenih nogu i staklastih oiju koje
kao da su zurile u muve privuene njihovim tunim trulenjem.
Sivi topovi, lafeti, prednji delovi topovskih kola, sve je to don Marselo video
isto i blistavo, izglancano s ljubavlju koju su mukarci posveivali oruju od pamti-

141
veka nenijom od ljubavi koju ena posveuje svojoj kui. Sada je sve bilo prljavo,
patinirano od prekomerne upotrebe, neizbeno propadalo usled zaputenosti: tokovi
su se iskrivili od naslaga blata, metal je oksidisao od eksplozivnih isparenja, siva
boja je bila zamrljana vlanom mahovinom.
Pukotine povorke, koje su se stvarale izmeu baterija i pukova, popunjavale su
bujice seljaka: ojaene izbeglice koje je invazija oterala s ognjita; itava sela raz-
dvajala su vojsku u povlaenju, pratei je i meajui se s njom. Pridolice su ih po-
tiskivale s puta, te su nastavljali poljem, a zatim se vraali, popunjavajui svaku pu-
kotinu u koloni. Bilo je i majki koje su gurale deja kolica natovarena gomilom na-
metaja i maliana; bolesnika koji su se jedva vukli; osamdesetogodinjaka koje su
nosili unuci; staraca koji su vodili decu za ruke; staricea sa malianima u naruju kao
u bezbednom gnezdu.
Vie se niko nije protivio dareljivosti vlasnika zamka. Izgledalo je kao da se i-
tav njegov podrum vina prelilo na put. Kotrljala su se burad od poslednje berbe a
vojnici su punili crvenim mlazom limene uture obeene o pojaseve. Iznosio im je i
flairano vino po redosledu proizvodnje, a flae su brzo nestajale u toj reci ljudi koji
su prolazili i prolazili. Denoajer je s ponosom posmatrao plod svoje irokogrudosti.
Na okrutnim licima ponovo se pojavljivao osmeh; francuski vicevi prenosili su se iz
reda u red; i kako su se udaljavale, grupe bi zapevale.
Kasnije se naao na optinskom trgu meu nekoliko oficira koji su zastali da od-
more konje pre nego to bi se ponovo prikljue koloni. Namrtenog ela i setnog
pogleda priali su o tom, za njih, neobjanjivom povlaenju. Nekoliko dana ranije u
Gizu porazili su svoje progonitelje. Meutim, nastavili su da se povlae, postupajui
po strogoj i neopozivoj naredbi. Ne razumemo..., govorili su. Ne razumemo. Pli-
ma i oseka, koordinirana i planirana, razvlaila je ove ljude koji su eleli da se bore a
morali su da se povlae. Sve je muila ista sumnja: Ne razumemo. A ta sumnja je
bila jo bolnija zbog neprekidnog mariranja koje je trajalo danima i noima sa
kratkim predasima, jer su uznemireni komandanti korpusa strahovali da bi u svakom
trenutku mogli biti odseeni i odvojeni od ostatka oruanih snaga. Strpite se jo
malo, deco moja. Hrabro napred! Ubrzo emo se odmoriti. Kolone u povlaenju
protezale su se na stotine kilometara. Denoajer je video samo jednu od njih. Druge su
se povlaile istovremeno na polovini francuske teritorije. Sve su se kretale nazad, sa
istovetnom obeshrabrujuom poslunou, a vojnici su stalno pojavljali isto to i ofi-
ciri: Ne razumemo... Ne razumemo.
Don Marsela je zarazila potitenost i dezorijentisanost tih vojnika. Ni on nije ra-
zumeo. Odmah je uoio ono to su svi mogli da vide: teritorije su izgubljene, a da
Nemci nisu naili na jak otpor; itava podruja, gradovi, sela, mase naroda, ostajali
su pod vlau neprijatelja iza vojske koja se neprekidno povlaila. Njegov optimizam
je odjednom splasnuo kao balon. Ponovo ga je obuzeo stari pesimizam. Trupe su po-
kazivale hrabrost i disciplinu; ali ta to vredi kad su se povlaile takorei bez borbe,

142
strogom naredbom onemoguene da brane svoju zemlju? Isto kao sedamdesetih,
pomislio je. Spolja gledano, bilo je vie reda, ali e rezultat biti isti.
Poput odjeka koji uzvraa na njegovu potitenost, uo je glas nekog vojnika koji
je razgovarao s jednim seljakom:
Povlaimo se, ali samo zato da bismo se jo energinije bacili na vabe. Deda
ofr e ih samleti tamo gde on bude hteo i kad on bude hteo.
Denoajer se oraspoloio kad je uo generalovo ime. Moda e taj vojnik, koji je
sauvao nenaetu veru, uprkos neprekidnog demoraliueg mariranja, predstaviti
istinu bolje nego razumni i ueni oficiri.
Ostatak dana proveo je delei hranu poslednjim grupama u koloni. Njegov po-
drum se praznio. Izneo je na hiljade flaa, uskladitenih u podrumu zamka. Na kraju
je one najstarije, prekrivene dugogodinjom prainom, podelio ljudima koji su mu
delovali potpuno iznemogli. Takvi su se kretali na zaelju, jo tuniji od iznurenosti i
slabosti. Vukli su premorene noge sa ivim ranama na stopalima. Neki su se oslobo-
dili tih paklenih okova i nastavljali bosi, sa prebaenim tekim cokulama preko ra-
mena, ostavljajui na zemlji krvave tragove. Ali svi su, smrtno umorni, uvali svoje
oruje i opremu, mislei na neprijatelja koji im je bio blizu.
Denoajerova dareljivost je izazivala zapanjenost kod mnogih meu njima. Bili
su navikli da prelaze preko rodne grude i da se bore sa sebinou onih koji je obra-
uju. Niko im nita nije nudio. Zbog straha od ratne oskudice, seljani su skrivali hra-
nu, odbijajui da prue i najmanju pomo sunarodnicima koji su se za njih borili.
Te druge noi, milioner je loe spavao u krevetu ukraenom baldahinom i perina-
ma koji su pripadali Henriju IV, prema tvrenju prodavca. Prestao je tranzit trupa. S
vremena na vreme proao bi neki razvuen bataljon, baterija, konjaniki eskadron,
zaostale snage odstupnice koje bi zauzele poloaj u blizini sela da bi titili kolone u
povlaenju. Duboka tiina koja je nastala nakon tog bunog kretanja u njegovoj dui
probudila je sumnju i nemir. ta on radi tu dok se mase naoruanih ljudi povlae?
Zar ne bi bila prava ludost ostati? Ali onda se seti svih dragocenosti u zamku. Kad bi
samo mogao da ih ponese sa sobom! Ali nije imao ni vremena ni prevoz. Osim toga,
smatrao je da bi beanje bilo sramno. Treba zavriti ono to se zapone, tvrdoglavo
je ponovio u sebi. Krenuo je na put da bi sauvao blago i ne treba da bei pred
opasnou.
Kad je ujutro siao u selo, jedva da je video nekog vojnika. Samo je jedan eska-
dron konjanika ostao na boku da bi titio poslednje ostatke odstupnice. Konjanici su
jurili kroz ume, podstiui zaostale i stvarajui odbrambenu liniju prema neprijate-
lju. Denoajer je otiao do kraja varoi. Konjanici su bili prepreili put barikadama
napravljenim od kola i nametaja. S pukom u ruci motrili su iza barikada beliastu
povrinu puta, koji se uspinjao usamljen izmeu dva proplanka obrasla drveem.
Povremeno bi odjeknuli kratki pucnji poput udarca bia. To su nai, govorili su ko-
njanici. Bili su to poslednji vojni odredi koji su sporadino otvarali vatru na one hu-

143
lje. Konjica je imala zadatak da sprei kontakt odstupnice sa neprijateljem i da prua
neprekidan otpor, onemoguavajui nemake odrede koji su pokuavali da se ubace
du kolone.
Video je kako putem pristiu poslednji ostaci peadije. Nisu marirali; vie su se
vukli vrstom reeni da ne zaostaju uprkos bolovima u ukoenim nogama i krvavim
stopalima. Naas bi seli na ivicu puta, mrtvi umorni, da predahnu od tekog ranca, da
izvuku noge iz tekih cipela, da obriu znoj, a kad bi ponovo pokuali da se pokrenu
nisu mogli da ustanu. Kao da im je telo bilo od kamena. Umor ih je doveo u stanje
slino katalepsiji, odnosno obamrlosti miia. Gledali su kako ostatak vojske prolazi
kao neka povorka utvara: bataljoni i jo bataljona, baterije, mase konja. Zatim tiina,
no, spavanje u praini i na kamenju, isprekidano uasnim komarima. U zoru su ih
probudili konjanici koji su izviali teren, skupljajui ostatke odstupnice. Uh, nemo-
gue je pokrenuti se! Konjanici s pitoljem u ruci morali su da im prete kako bi ih
prenuli. Samo pretnja da je neprijatelj blizu i da mogu biti zarobljeni, mogla je istog
trenutka da im povrati snagu. Ustali bi teturajui se, vukui noge, oslanjajui se na
puku kao na tap.
Mnogi meu njima bili su mladii koji su za sat vremena ostarili i hodali kao
starci. Nesrenici! Nee stii daleko. eleli su da nastave, da se prikljue koloni; ali
kad su uli u selo enjivo su se se zagledali u kue, udei za odmorom i zabo-
ravljajui na trenutak da je neprijatelj blizu.
Vilblan je sada bio usamljeniji nego to je bio pre dolaska trupa. Prethodne noi,
jedan deo metana je pobegao, zastraen masom ljudi koja se povlaila za vojskom.
Gradonaelnik i svetenik su ostali. Zadivljen dareljivou vlasnika zamka s kojim
se u meuvremenu pomirio, gradonaelnik mu je priao da mu poveri jednu novost.
Ininjerci su se spremali da miniraju most na Marni. ekali su da se povue konjica
da bi ga digli u vazduh. Ako eli da ide, jo uvek ima vremena.
Denoajer se ponovo dvoumio. Bila bi ludost da ostane tu. Ali samo jedan letimi-
an pogled na drvored iznad ijeg granja su se pomaljale kule zamka, razreio mu je
nedoumicu. Ne... ne... Treba zavriti ono to se zapone.
Pojavile su se poslednje jedinice konjanika, izbijajui na put iz raznih delova
ume. Vodili su konje za uzde kao da im je ovo povlaenje padalo teko. Osvrnuli bi
se s karabinom u ruci, spremni da ga podignu i zapucaju. Oni ostali oko barikada,
bili su jo uvek u sedlu. Pokrenuo se eskadron, uli su se glasovi oficira i ustro
kaskanje, praeno zveckanjem metala dok su se udaljavali iza lea don Marsela.
Ostao je pored barikada, u samoi duboke tiine, kao da je itav svet odjednom
opusteo. Dva psa koja su izbegli gospodari napustili tumarali su i njukali ga, kao da
ga mole za zatitu. Nisu mogli da nau eljeni trag na toj izgaenoj i izrovanoj zemlji
kojom su prole hiljade ljudi. Jedna izgladnela maka uhodila je ptice. Sletale su,
uplaene, kljucale ostatke hrane u konjskoj balegi. Jedna kokoka bez vlasnika koja
se do tada skrivala na drvetu ispod strehe, takoe je pokuala da se izbori za svoj deo

144
gozbe od opnastog zrnevlja. U tiini, ponovo su se uli um lia, zujanje insekata,
letnje disanje uarene zemlje obasjane suncem, sva ivahnost prirode koja kao da je
iz straha utihnula pod koracima naoruanih ljudi.
Denoajer nije tano znao koliko je vremena prolo. inilo mu se da je sve ovo
bio samo ruan san. Mir kojim je bio okruen delovao mu je nestvarno.
Odjednom je ugledao da se neto pomera na samom kraju puta, na najviem
obronku, tamo gde je bela traka druma dodirivala plavetnilo obzorja. Bila su to dvo-
jica konjanika, dvojica olovnih vojniia, koji kao da su izali iz neke kutije igraa-
ka. Sa sobom je poneo dvogled koji e mu posluiti da otkrije provalnike na svom
imanju, te ga je sad prineo licu i pogledao. Konjanici u zelenosivoj uniformi s koplji-
ma! Oni! Nije bilo sumnje: pred oima mu se ukazae prave hulje.
Izvesno vreme ostali su nepomini kao da istrauju horizont. Nakon toga, iz
mrane mase zelenila s obe srane puta izlazili su i drugi, formirajui etu. Olovni
vojniii nisu vie ostavljali odraz svojih obrisa na plavom obzorju. Belina puta im je
sada sluila kao pozadina, koja se uzdizala iznad njihovih glava. Ili su polako, kao
trupa koja se plai zaseda i pretrauje sve oko sebe.
Smatrajui da bi bilo pametno da se to pre povue, don Marselo je prestao da
posmatra. Bilo bi opasno da ga zateknu tu. Ali kada je spustio dvogled neto neobi-
no se pojavilo u vidokrugu. Sasvim blizu, takorei nadohvat ruke, ugledao je
mnotvo ljudi koji su se kretali zaklonjeni drveem s obe strane puta. Jo vie se
iznenadio kad je video da su to Francuzi; svi su nosili kape. Odakle dolaze? Ponovo
ih je osmotrio, bez dvogleda, pored samih barikada. Bili su to zaostali vojnici, u jad-
nom stanju, u ivopisno raznolikim uniformama: vojnici sa prve borbene linije, zuavi
francuski vojnici iz Afrike konjanici bez konja. A izmeani s njima umski uva-
ri i andari, metani, koji su sa zakanjenjem dobili vest o povlaenju. Bilo ih je sve
ukupno pedesetak. Neki su bili zdravi i krepki; drugi su peaili uz nadljudske napo-
re. Svi su uvali svoje oruje.
Stigli su do barikada jednako se osvrui i budno nadzirui, zaklonjeni drveem,
lagano nadiranje hulja. Na elu te arolike grupe nalazio se oficir andarmerije, star i
gojazan, sa revolverom u desnoj ruci, brkova nakostreenih od uzrujanosti i sa uboji-
tim sjajem u plavim oima ispod tekih kapaka. Preskoili su barikade od bornih
kola, ne obrativi panju na neobinog zemljaka. Spremali su se da produe preko
sela, kad se odjednom zau uasna detonacija, uzdrmavi obzorje i zatresavi kue.
ta ovo bi? upitao je oficir pogledavi Denoajera pvi put.
Ovaj mu je objasnio: to je most koji je upravo sruen. Oficir je uz psovku prihva-
tio obavetenje. Ali su njegovi ljudi, grupiui se, ostali ravnoduni kao da su izgubi-
li svaku vezu sa stvarnou.
Svejedno je da li e poginuti ovde ili negde drugde nastavio je oficir.
Mnogi od begunaca su sa zahvalnou odmah prihvatili izvrenje ove odluke,
koja ih je oslobodila munog hodanja. Skoro da su se obradovali uzleteloj ruevini

145
koja im je prepreila put. Instinktivno su se smetali na mestima koja su bila
najzaklonjenija barikadama. Neki su se uvukli u naputene kue, u koje su provalili
konjanici. Svi su bili zadovoljni to mogu da se odmore iako su bili u ratu. Oficir je
iao od jedne do druge grupe izdajui nareenje. Ne smeju da pucaju dok ne uju
njegovo nareenje.
Don Marselo je prisustvovao tim pripremama, ukoen od iznenaenja. Tako su se
neshvatljivo brzo pojavili zaostali vojnici da je jo uvek mislio da sanja. Nije moglo
da bude opasnosti u tako irealnoj situaciji. Sve je to privid. I dalje je ostao na svom
mestu, ne shvatajui porunika, koji mu je grubim reima naredio da bei.
Bandoglavi seljaku!
Odjek eksplozije preplavio je glavni put konjanicima. Izlazili su sa svih strana,
grupiui se. Hulje su galopirale ubeene da je selo naputeno.
Pali!
Denoajer se zatekao u oblaku pucnjave, kao da su se skrila sva stabla ispred nje-
ga.
Konjiki eskadron se odjednom raspao. Nekoliko ljudi se otkotrljalo na zemlju.
Neki su ustajali da bi se sklonili sa puta, saginjui se da bi se to manje primeivali.
Neki su ostali da lee na leima ili niice, sa rukama ispruenim ispred sebe. Konji
bez jahaa su pojurili galopirajui preko sela sa uzdama koje su visile i olabavljenim
dizginama.
I nakon mune kolebljivosti zbog koje je doiveo iznenaenje i smrt, eskadron se
rasprio, nestajui takorei za tili as u umi.

146
 4.

U blizini svete peine

Arhensola je imao novo zaduenje, uzbudljivije nego da pokazuje na mapi poloaj

vojnih snaga.
Sada sam posveen praenju taube rekao je svojim prijateljima. Pojavljuje se
od etiri do pet sat, uvek u odreeno vreme kao tana osoba koja dolazi na olju aja.
Svako popodne, u pomenuto vreme, jedan nemaki avion je nadletao iznad Pari-
za i bacao bombe. To zastraivanje nije izazvalo pometnju: ljudi su prihvatali tu po-
setu kao neobian i zanimljiv spektakl. Uzalud su avijatiari iz aviona sputali na
grad nemake zastavice sa podrugljivim porukama o brojnim gubicima vojske pri
povlaenju i neuspesima ruske ofanzive. Lai, sve same lai! Uzalud su bacali
bombe, razarajui krovove i ubijajui ili ranjavajui starce, ene i decu. Ah, razbojni-
ci! Mnogi su pesnicama pretili demonskom komarcu, jedva vidljivom na dve hiljade
metara visine, a nakon tog zadovoljstva nastavljali su da ga prate od ulice do ulice ili
bi se zaustavljali na trgu da raspravljaju o njegovom manevrisanju.
Jedan od najrevnosnijih posmatraa bio je Arhensola. U etiri sata bio bi na Trgu
Konkord, gledajui uvis irom otvorenih oiju, pored drugih ljudi zblienih srdanim
prijateljskim odnosom. Liili su na abonente za isto pozorite, koji su zbog prinue-
nosti da se stalno viaju postali prijatelji. Da l e doi? Moda danas nee doi?
ene su bile vatrenije. Neke su stizale zajapurene i zadihane, plaei se da ne za-
kasne na predstavu. Jedan gromoglasni uzvik Evo, dolazi...! Evo ga! Hiljade ruku
su pokazivale na nevidljivu taku na horizontu. Nizao bi se sve vei red lica sa
dvogledima i durbinima, ulini prodavci nudili su sve vrste optikih naprava. I na-
rednih sat vremena odvijala bi se uzbudljiva predstava druine aviona lovaca, buna
i uzaludna.
Insekt je pokuavao da se priblii Ajfelovoj kuli, a u njenom podnoju tutnjao je
stampedo, dok su se istovremeno s njenih platformi razlegali mitraljeski rafali. I dok
bi on pravio zaokret iznad grada odjekivali bi plotuni odreda strelaca sa krovova ili s
ulice. Svi su pucali: susedi koji su imali oruje u kui, straari, engleski i belgijski
vojnici koji su bili u prolazu u Parizu. Znali su da je njihovo pucanje uzaludno, ali su
pucali iz zadovoljstva da ne dozvole neprijatelju ni najmanji predah, mada su se,
iako je to bio samo pokuaj, nadali da se iz jednog od tih kaprica moe sluajno desi-
ti udo. Ali udo bi bilo i da se strelci meusobno ne poubijaju u toj nepromiljenoj i
bezuspenoj pucnjavi. Neki prolaznici su ipak ranjeni zalutalim mecima.
Arhensola je iao od ulice do ulice, pratei let neprijateljske ptice, elei da otkri-

147
je gde su pali njeni projektili, jer je eleo meu prvima da stigne do bombardovane
kue, besnei na salve ispaljivane odozdo. Zar da on nema nijedan karabin kao
Englezi u vojnikim uniformama kaki boje ili oni Belgijanci sa vojnikom kapom i
rojtama preko ela! Na kraju, umoran od manevrisanja, taube bi se izgubio. Do
sutra, pomislio bi panac. Sutra e moda biti zanimljivije.
Slobodno vreme izmeu geografskih premeravanja i vazdunih posmatranja, pro-
vodio bi obilazei eleznike stanice posebno one kod Keja Orsej posmatrajui
masu putnika koji su beali iz Pariza. Neoekivano sagledavanje istine nakon ob-
mana koje je kreirala vlada sa svojim optimistikim pristalicama pouzdane istine
da su Nemci ve tu blizu, kad su nedelju dana ranije mnogi mislili da su potpuno po-
raeni, i dok su avioni taube leteli iznad, neki graani su se zaluivali preteim
misterijama o cepelinima. Na stanicama koje su uvali vojnici, proputani su samo
oni koji su unapred kupili karte. Neki su danima ekali da na njih doe red da odu.
Oni najnestrpljiviji kretali su na put peice, elei da to pre izau iz grada. Putevi su
se zacrneli od mase ljudi koja se kretala, svi u istom pravcu. Ili su ka jugu, automo-
bilima, konjskim zapregama, kolima za povre, peice.
Arhensola je to beanje posmatrao mirno. On je bio jedan od onih koji su ostali.
Divio se mnogima koji su prisustvovali opsadi Pariza 1870. A sada se sudbina pobri-
nula da ponovo budu svedoci moda jo zanimljivije istorijske drame. One o kojoj bi
mogli da priaju ubudunosti! Ali smetala mu je zbunjenost i ravnodunost publike.
Vratio se u atelje zadovoljan vestima koje je uo, nestrpljiv da ih to pre saopti De-
noajeru, koji ga je sluao kao da ne uje. Kad mu je te veeri stavio do znanja da vla-
da, trgovaka komora, diplomatski kor, pa ak i glumci Francuske komedije u tom
asu ve odlaze specijalnim vozovima za Bordo, drugar mu je nezainteresovano od-
mahnuo.
On je imao drugih briga. Tog jutra je dobio pismo od Margarite: samo dva reda
ispisana u urbi. Odlazi: kree odmah sa majkom. Adio! I nita vie. U panici je za-
boravila na mnoge ljubavi, prekinula je duga poznanstva; ali ona je bila previe hra-
bra da bi se uplaila pred nesuvislom pretnjom i pobegla. Hulio je osetio neto uzne-
miravajue u njenom kratkom pismu. Zato nije navela kuda ide?
Tog popodneva se usudio na neto to mu je ona uvek branila. Uao je u kuu u
kojoj je ivela Margarita, podue priajui sa kuepaziteljkom da bi saznao novosti.
To je dobroj eni omoguilo da da oduka svojoj brbljivosti, odjednom ugroene
zbog beanja stanara i njihove posluge. Gospoa sa prvog sprata Margaritina
majka poslednja je napustila kuu, iako je bolesna jo od odlaska njenog sina.
Otili su jue, ne rekavi kuda e. Jedino je znala da su otputovale vozom sa stanice
Orsej. Pobegle su na jug, kao svi bogatai.
A svoju priu je proirila nepotpunom iformacijom da je kerka bila veoma uzne-
mirena vestima koje je dobila sa fronta. Neko iz porodice je bio ranjen. Moda brat,
ali kuepaziteljka nije znala. Sa toliko novosti, iznenaenja i utisaka bilo je teko biti

148
upuen u sve. Njen mu je takoe bio u vojsci i imala je sopstvenih briga.
Gde li je?, Hulio se pitao itavog dana. Zato nije elela da mu da svoju adre-
su?
Kad je te veeri od svog druga saznao za odlazak itave vlade na tako misteri-
ozan nain da javnost jo uvek za tu vest nije ula, nakon kratkog razmiljanja zapi-
tao se zato bi ostao u Parizu? Njegova porodica je otila. Njegov otac sudei po
Arhensolovom saznanju takoe je otiao, ne rekavi kuda e. Posle Margaritinog
misterioznog bekstva ostao je sam, tako da je oseao griu savesti.
Toga popodneva, etajui se bulevarom, nabasao je na jednog prijatelja, ve
zalog u godine, lana maevalakog kluba u koji je esto odlazio. On je bio prvi
koga je sreo od poetka rata, pa su zajedno napravili spisak svih zajednikih drugova
koji su otili u vojsku. Na Denoajerovo pitanje stari je odgovarao: Taj? Rje u Lore-
ni i nalazi se u bolnici na jugu. Drugi prijatelj? Poginuo je u Vou. A on? Nestao je u
arlroau. I tako se nastavila herojska i pogrebna povorka. Veina je jo uvek bila
iva, pravila je junaka dela. Ostali lanovi kluba, stranci, mladi Poljaci, Englezi u
Parizu, Amerikanci s juga, na kraju su se prijavili kao dobrovoljci. Klub treba da se
ponosi tim mladiima koji su se obuavali za rukovanje orujem u vreme mira: svi
su bili na frontu izlaui svoje ivote... Denoajer je skrenuo pogled kao da se plaio
da e u oima svog prijatelja videti ironian ili upitan izraz. Zato on nije otiao da
brani zemlju u kojoj ivi kao ostali?
Sutra odlazim ree Hulio, rastuivi se na tu pomisao.
Meutim, otiao je na jug, kao svi koji su pobegli od rata. Ujutru je Arhensola
otiao da nabavi jednu voznu kartu do Bordoa. Karte je bila daleko skuplja nego ra-
nije. Za pedeset franaka dobio je komadi numerisanog kartona, koji su mnogi dani-
ma ekali.
Ovo je za danas rekao je svom drugu. Noas mora na put.
Pakovanje nije iziskivalo velike pripreme. U voz nisu primali nikakav prtljage
osim runog. Arhensola nije eleo da pristane na dareljivost svog koji je nameravao
da mu ostavi sav svoj novac. Herojima je potrebno vrlo malo i plemeniti slikar je bio
ganut ovako hrabrom odlukom. Galijenijev kratak pozdravni govor kojim se obave-
zuje da na sebe preuzme odbranu Pariza on je prihvatio kao svoj. Reio je da ga bra-
ni do poslednje trunke snage, kao nesalomivi general.
Neka dou! rekao je dramatino. Nai e me na mom mestu...!
Njegovo mesto je bio atelje. eleo je da stvari vidi izbliza da bi priao buduim
generacijama. ivee solidno sa hranom i vinom. Osim toga, neto je smislio poto
je njegov drug otiao da pozove neke prijateljice koje su se potucale u potrazi za
bilo kakvom hranom i koje su se plaile da ive same u svom stanu. Opasnost zblia-
va dobre ljude i raa prisnost. Dok su zarobljenici straha iz minuta u minut oekivali
da budu odvedeni na giljotinu, ponovo su u seanjima preivljavali eksploziju lju-
bavnih oseanja. Udahnimo jo malo ivota kad emo ve umreti! Atelje u Ulici

149
Pomp prireivae ludaka i oajnika slavlja kao na nekom nasukanom brodu prepu-
nom hrane.
Denoajer je napustio stanicu Orsej u kupeu prve klase. U sebi je hvalio dobru
organizaciju kojom je sve sluba regulisala. Svaki putnik je imao svoje sedite. Ali
na stanici Austerlic, bujica ljudi sjurila se na voz. Vrata su se otvorila kao da su se
otkaila; paketi i deca ubacivani su kroz prozor kao projektili. Ljudi su se bezobzirno
gurali kao da bee od poara. U prostoru predvienom za osam osoba smestilo se
njih etrnaestoro, hodnici su bili zakreni hrpama kofera, koji su sluili kao sedita
za nove putnike. Nestalo je klasnih razlika. Ljudi iz sela upadali su birajui radije
luksuzne vagone, nadajui se da e u njima nai bolje mesto. Oni koji su imali karte
za prvu klasu ili su da potrae one loije vagone oekujui da e putovati oputeni-
je. Na bonim kolosecima ljudi su jo od prethodnog dana ekali da krenu u duga-
koj kompoziciji stonih vagona. Pokretne tale bile su dupke pune ljudi koji su sedeli
na drvenom podu ili na stolicama koje su poneli iz svojih kua. Svaki voz je bio lo-
gor koji je eleo da to pre krene i dok je stajao nepomian, sloj masnih papira i kora
od voa formirao bi se pored njega svom duinom. Jurinici su se u guranju meu-
sobno trpeli i bratski izvinjavali. Rat kao rat, govorili bi kao izvinjenje za sve. I
svako je nasrtao na suseda da mu otme deli mesta kako bi ubacio svoj skroman
prtljag meu ogromne torbe koje su se nesigurno dodavale preko glava. Denoajer je
malo-pomalo gubio prednost koju je stekao zauzevi mesto meu prvima. Raalostili
su ga ti jadni ljudi koji su od etiri sata ujutro do osam uvee ekali voz. ene su ste-
njale od umora, stojei u hodniku i sa uasnom zaviu gledale na one koji su sedeli.
Deca su plakala mekeui poput izgladnelih koza. Hulio je na kraju ustupio svoje
mesto, delei sirotinji svu hranu koju mu je Arhensola spremio. Stanini restorani
izgledali su kao da su opljakani. Za vreme dugog iekivanja voza na peronu su se
videli samo vojnici: vojnici koji su trali da uju zvuk trube kako bi se vratili na svo-
ja mesta, ukrcavajui se i ukrcavajui se u niz poreanih vagona u pravcu Pariza. Na
sporednim kolosecima ratni vozovi su ekali da se oslobodi pruga i da nastave puto-
vanje. Konjanici sa utim prslucima preko grudi, sedeli su nogu sputenih preko ivi-
ca na vratima stonih vagona iz kojih se ulo rzanje konja. Na gomili dasaka du
pruge bili su poreani prednji delovi sivih topovskih kola. Vitke cevi od 75 milimeta-
ra liile su na teleskope okrenute ka nebu.
No je proveo u hodniku sedei na ivici jednog kofera i posmatrajui druge kako
dremaju savladani umorom i uzbuenjima. Bila je to grozna no, puna neljubaznosti
i bahatosti isprekidanih hrkanjem. Na svakoj stanici trube bi se odjednom oglasile
kao da je neprijatelj blizu. Vojnici koji su dolazuili sa juga trali su na svoja mesta a
nova lavina ljudi protezala se du pruge u pravcu Pariza. Bili su veseli i spremni da
to pre stignu na mesto krvoprolia. Mnogi su bili tuni mislei da su okasnli. Svi su
pokazivali nepokolebljivu veru. vabe...! Mnogo ih je, sa dugakim pukama i
mitraljezima... ali dovoljno je bilo jurnuti s bajonetima i razbeali bi se kao zeevi.

150
 Vera onih koji su ili u susret smrti razlikovala se od straha onih koji su u panici i
puni sumnje beali iz Pariza. Jedan stariji gospodin, pun odlikovanja, nalik nekom
dravnom funkcioneru u penziji, postavljao je Denoajeru pitanja kad bi voz nastavio
put. Mislite li da e stii do Tura? Pre nego to bi dobio odgovor zaspao bi.
Omamljujui san pruao se tesnim prolazom do njegovih olovnih nogu. Zatim bi se
starac odjednom probudio. Verujete li da e stii do Bordoa...? Gonjem eljom da se
ne zaustavi dok se sa svojom porodicom ne domogne potpuno sigurnog utoita, ne-
odreen odgovore prihvatao je kao proroanstvo.
U zoru su ugledali teritorijalce koji su uvali puteve. Bili su naoruani starim
pukama; imali su crvene kape kao jedino vojno obeleje. Ili su u suprotnom smeru.
Na stanici u Bordou, mase civila, borei se da izau iz voza ili da na silu uskoe
u nove vagone, meali su se sa trupama. Trube su neprekidno trubile da bi ponovo
okupile vojnike. Mnogi meu njima bili su afriki strelci sa irokim sivim pantalona-
ma i okruglim crvenim kapama na tamnoputim licima. Ka severu se nastavljalo ne-
pokolebljivo kretanje naoruane mase ljudi.
Denoajer je primetio jedan voz sa ranjenicima koji su pristizali iz borbi u Flan-
driji i Loreni. Uniforme skorele od prljavtine bile su osveene belinom zavoja koji
su pridravali ranjene udove i titili razbijene glave. Svi su izgledali kao da se osme-
huju mrtvaki bledim usnama i uarenim oima na prve predele juga koji su se po-
maljali kroz jutarnju maglu, ovenani suncem, prekriveni velianstvenim ruhom
olistalih vinovih loza. Ljudi sa severa pruali su ruke prema vou koje su im prinosi-
le ene otkidajui sa uivanjem slatke bobiaste plodove zemlje.
Proveo je etiri dana u Bordou, oamuen i zbunjen usled uzbuenja kojw jw
zahvatilo taj provincijski gradi to se odjednom pretvorio u prestonicu. Hoteli su
bili puni; mnogi su se zadovoljavali smetajem po kuama. U kafeima se nije mogla
nai slobodna stolica. ef drave se smestio u prefekturi; ministri su se smestili u
kole i muzeje; dva pozorita su osposobljena za budue sastanke senata i narodnog
vea. Hulio je pronaao prljav i sumnjiv hotel u dnu jedne velike ulice, uvek vlane
od prolaznika. Figura malog Amora ukraavala je staklo na vratima. U njegovoj sobi
na ogledalu bila su urezana imena ena, nerazumljive reenice, kao uspomene na
jednoasovni boravak. ak su mu i neke dame iz Pariza, zauzete traenjem smetaja,
zavidele na takvoj srei.
Njegova istraivanja su se zavrila bezuspeno. Prijatelji koje je sretao meu
izbeglicama bili su zaokupljeni sopstvenom sudbinom. Znali su da priaju samo o
nevoljama oko svog smetaja; ponavljali su vesti koje su uli od ministara sa kojima
su bili u prijateljskim odnosima; tajnovito su priali o velikim borbama koje se ve
vode u okolini Pariza i ire se do Verdena. Jedna uenica iz njegovih slavnih vreme-
na, koja je i u uniformi bolniarke sauvala svoju nekadanju eleganciju dala mu je
ture informacije. Mala madame Lorije...? Sea se da je od nekog ula da se nasta-
nila negde blizu... Moda u Bijaricu. Huliju je to bilo dovoljno da ponovo krene na

151
put. U Bijaric!
Prva osoba koju je sreo kad je stigao tamo bila je ii. Ukazala mu je da je u gra-
du nepodnoljivo stanovati zbog bogatih panskih porodica koje su tu letovale: Ve-
ina je za vabe. Borim se. Zavriu ivot sama. Kasnije se sastao sa majkom:
zagrljaji i suze. Zatim je video tetku Elenu u jednom hotelskom salonu, oduevljenu
zemljom i onima koji tu letuju. S mnogima od njih mogla je nairoko da pria o de-
kadenciji Francuske. Svi su oekivali da uju vest o Kajzerovom ulasku u prestonicu.
Ozbiljni ljudi koji u itavom svom ivotu nisu nita uradili kritikovali su greke i
propuste Republike. Mladi, ije je nezadovoljstvo oduevljavalo donju Elenu, esto-
ko su napadali korupciju u Parizu, korupciju koju su temeljno prouavali, ne sklapa-
jui oka do izlaska sunca, u znamenitim kolama na Monmartru. Svi su oboavali
Nemaku, u kojoj nikada nisu bili ili su saznali neto o njoj zahvaljujui filmovima.
Procenjujui uspeh, primenili su merila slina onim u areni za borbu bikova. Nemci
udaraju jae. S njima nema ale: veoma su grubi. Izgleda da su se divili brutalnosti
kao jednoj od najznaajnijih vrednosti. Zato to ne kau u svojoj kui, tamo preko
granice?, bunila se ii. Zato dolaze kod suseda da se podsmevaju njihovim mu-
kama? A moda misle da su lepo vaspitani.
Hulio nije krenuo u Bijaric da bi iveo sa svojima. Kad je stigao, tog istog dana,
izdaleka je ugledao Margaritinu majku. BIla je sama. Nakon raspitivanja saznao je
da kerka ivi u Pou Bila je bolniarka i negovala je jednog ranjenika iz svoje poro-
dice. Brata... mora da je brat, pomislio je Hulio. I krenuo je dalje ka Pou.
Njegovi obilasci bolnica bili su bezuspeni. Niko nije poznavao Margaritu. Sva-
kog dana stizao bi voz sa novim tovarom raskomadanih tela, ali se brat nije nalazio
meu ranjenicima. Jedna vernica, mislei da on trai nekoga iz svoje porodice, smi-
lovala se i pomogla mu je savetima. Treba da ode u Lurd: tamo se nalazi mnogo ra-
njenika i civilnih bolniarki. Denoajer je odmah prevalio to kratko putovanje, od Poa
do Lurda.
Nikada nije bio u tom svetom gradu ije je ime njegova majka esto pominjala.
Za donja Luisu, Francusku je predstavljao Lurd. U raspravama sa svojom sestrom i
drugim damama, strankinjama, koje su bezboniki prieljkivale propast Francuske,
dobra gospoa bi svoje miljenje uvek zavravala istim reima: Kada je Bogorodica
reila da se pojavi u nae vreme, izabrala je Francusku. Nee biti da je ova zemlja
tako loa kao to govore... Kad se bude pojavila u Berlinu, ponovo emo popriati.
Ali Denoajer nije mogao da se seti prostodunih miljenja svoje majke. im se
smestio u hotelu pored reke, otrao je u veliko prihvatilite za putnike, pretvoreno u
bolnicu. uvari su mu rekli da e tek popodne moi da razgovara sa direktorom. Da
bi zavarao nestrpljenje krenuo je ulicom koja ga je odvela do bazilike, okruene ba-
rakama i duanima sa pobonim slikama i brourama, koji su od nje napravile pravi
vaar. Tu i u batama oko crkve video je samo ranjenike sa tragovima borbe na uni-
formama. injeli su im, uprkos estim ienjima, bili prljavi i kruti poput kartona.

152
Blato, krv i kia na njima su ostavili neizbrisive mrlje. Nekim ranjenicima su poce-
pali rukave da im grubo sukno ne bi povreivalo izranavljene ruke. Drugi su jo
uvek ispod pantalona imali poderotine od metalnih delova haubica.
Tu je bilo boraca svih rodova vojske i razliitih rasa: peadijci, konjanici; vojnici
iz metropola kolonija; francuski seljaci i afriki strelci, plavokose glave, bleda muha-
medanska lica i crnoputi Senegalci vatrenih oiju i punih modrikastim usana; jedni
su ostavljali utisak dobriina i tromih gojaznih buruja, iznenada pretvorenih u ratni-
ke; drugi su, mravi, nervozni, nasilnog pogleda izgledali kao ljudi roeni za ratova-
nje i uvebani za neobine vojne pohode.
Grad koji su poseivali bolesni katolici puni nade u isceljenje, sada se naao na
udaru mase ljudi ne manje ucveljenih, ali obuenih u karnevalske boje. Svi su,
uprkos svoje fizike klonulosti, odavali utisak vedrine i zadovoljstva. Videli su smrt
izbliza, iupali su se iz njenih koatih kandi i nali nov podsticaj za ivotne ra-
dosti. Svojim injelima ukraenim ordenjem, sa ivopisnim mavarskim ogrtaima,
beretkama i afrikim tokama, ta herojska masa ljudi ipak je pruala sumornu sliku.
Samo malo njih je sauvalo uzvienu plemenitost i ljudski ponos. Drugi su putali da
ih voze poloene na kolica koja su mnogo puta koriena za prevoz bolesnih vernika
od stanice do Bogorodiine peine. Neki su hodali nasumice sa zavojima preko oi-
ju, prolazei pored nekog deteta ili bolniarke. Prvi okraji, u neto vie od pet borbi,
bili su dovoljni da se ljudi svedu na ruine. Ti organizmi, koji su uporno nastojali da
preive preporoeni sunanom energijom, predstavljali su samo deli velike etve
smrti. Iza njih je ostalo na hiljade i hiljade njihovih drugova, koji su jeali u bolni-
kim krevetima i moda nikad vie nee ustati. Hiljade i hiljade njih zauvek je ostalo
u utrobi vlane zemlje natopljene samrtnikom penom, kobne zemlje koja je nakon
kie granata, kao etvu uzvraala ipraje od krstaa.
Rat se pred Denoajerovim oima pokazao u svoj svojoj gnusobi. Do tada je o
njemu priao kao to o smrti priamo dok smo potpuno zdravi, znajui da postoji i da
je strana, ali sagledavajui je iz daljine... iz velike daljine! Eksplozije haubica prati-
le su njegov ruilaki pohod, surovu brutalnost sa zverskim izrugivanjem, unakazu-
jui uasno ljudska tela. Video je ranjenike koji su pokuavali da obnove svoju i-
votnu snagu a koju su predstavljali samo konture ljudi, uasne karikature, ljudske
odrpine koje su spaene groba zahvaljujui odvanosti nauke; trupovi sa glavom koji
su se vukli po zemlji na postolju sa tokovima; oteene lobanje iji su mozgovi
pulsirali ispod vetakog omota; ljudska bia bez ruku i bez nogu, koja su se odma-
rala na podlozi malih kolica, poput skulptorske skice ili delova kod seciranja; lica
bez nosa na kojima su se videle, isto kao kod lobanja, crne upljine nosnih jama. Ali,
ovi upolovaeni ljudi su priali, puili, smejali se, radosni to vide nebo, to oseaju
milinu sunca, to su se povratili u ivot potstaknuti nenadmanom eljom za ivotom
i zaboravljajui na sadanje muke u nadi za bolje sutra.
Taj njegov doivljaj je bio tako snaan da je za izvesno vreme zaboravio zato je

153
doao ak ovamo... Kad bi oni koji provociraju rat iz diplomatskih kabineta ili za
stolovima nekog generaltaba, mogli da ga zamisle, ali ne na bojnom polju sa entuzi-
jazmom koji pomuti razum, ve hladne glave, onako kako se procenjuje u bolnicama
i na grobljima na osnovu posmrtnih ostataka koje ostavlja za sobom! Mladi je za-
mislio zemaljsku kuglu kao jedan ogroman brod koji plovi beskrajnim
prostranstvom. Njegovi lanovi posade, siroti ljudi, proveli su vekove i vekove
unitavajui se meusobno na palubi, ne znajui ak ni ta se nalazi ispod njihovih
nogu u potpalublju. Zauzeti to vei deo prostora pod suncem bila je elja svake gru-
pe. Najmoniji ljudi gurali su te mase na istrebljenje da bi se popeli na poslednji ko-
mandni most broda i epali kormilo usmeravajui brod u odreenom pravcu. I svi
oni koji su imali ambicije da se domognu apsolutne vlasti znali su isto... nita! Niko
od njih nije mogao sa sigurnou da kae ta se nalazi tamo dalje iza horizonta, niti
kuda ide taj brod. Svi su bili okrueni tihim tajanstvenim neprijateljstvom; njihov i-
vot je bio neizvestan, morali su stalno da budu na oprezu da bi opstali; i uprkos tome,
lanovi posade, vekovima nisu doiveli ni trenutak sloge, zajednitva, buenja sa-
vesti. S vremena na vreme jedna polovina bi se sukobila sa onom drugom; ubijali su
se meusobno da bi pokorili one druge na nestabilnoj palubi koja je plovila nad
ambisom, tukli su se da bi jedni druge izbacili sa broda; brazda koja je ostajala iza
lae bila je prekrivena leevima. A iz te gomile ljudi potpuno pomahnitale jo uvek
bi se pojavljivali mrani nadrifilozofi da bi protumaili kako je to stanje savreno, da
bi zauvek trebalo da nastave tako i da je uzalud nadati se da kako lanovi posade
mogli da potuju jedni druge kao braa koja slede zajedniku sudbinu i da oko sebe
vide podvalu neke misteriozne agresije... Ah, ljudska mizerija!
Hulio je shvatio da se u mislima udaljio podstaknut detinjastom radou koju su
ispoljavali rekovalescenti. Bili su to muslimani, strelci iz Alira i Maroka. Nali su
se u Lurdu kao to su mogli da budu i bilo gde drugde, reagujui jedino na darelji-
vost graana propraenu patrotskom ljubavlju. Svi su oni gledali baziliku ravno-
duno, nastanjenu belkinjama. Zanimale su ih jedino cigarete i slatkii.
Kad su osetili gostoprimstvo rase to je vladala u njihovim zemljama uobrazili su
se i ponaali se nabusito kao uvreena deca. Najdrae im je bilo kad im dame prue
ruke. Neka je blagosloven rat koji im je omoguio da se priblie i dodirnu ove bele
ene, namirisane i nasmejane, kao to bi im se u snovima pojavljivale rajske ene na-
menjene samo malobrojnim srenicima! Madama... Madama, uzdisali su dok bi im
crne zenice gorele plamenim arom. I ne zadovoljavajui se akom, njihove tamno-
pute ruke bi se smelo pruale svom duinom enske ruke dok bi se gospoe smejale
tom ushienom divljenju. Drugi bi se probijali kroz gomilu pruajui desnu ruku e-
nama. Rukujmo se. I udaljili bi se zadovoljni to su dobili stisak.
Denoajer je dugo etao oko bazilike. Ispod drvea formirale su se kolone kola
pune ranjenika. Oficiri i vojnici provodili su mnogo vremena u plavoj senci gledajui
kako prolaze neki njihovi drugovi koji su mogli da se slue svojim nogama. Sveta

154
peina bila je obasjana plamenovima stotine svea. Mnotvo pobonih ljudi klealo
je na otvorenom, usmeravajui molidbene poglede prema svetim stenama, dok bi im
misli odlutale daleko na ratna polja, s verom u boanstvo koje prati njihove nevolje.
Meu onima to su kleali ustajali su vojnici sa zavojima na glavi, s kapom u ruci i
suznih oiju.
Uz dvostruko stepenite bazilike pele su se i silazile ene obuene u belo, s titra-
vim kapama, koje su izdaleka liile na golubice to bespomonu mau krilima. Bile
su to bolniarke koje su pridravale bolesnike u hodu. Od svake od njih Denoajeru bi
se uinilo da je Margarita. Ali razoaranja koje je zatim doivljavao naterala su ga da
posumnja u ishod svog putovanja. Tako je bilo i u Pou. Nikada je nee nai u takvoj
Francuskoj, preterano uveanoj zbog rata, koji je svaki grad pretvarao u bolnicu.
Njegova popodnevna traganja bila su jednako uzaludna. Zaposleni bi ga sluali
odsutno: moe da doe kasnije. Bili su zauzeti zbog najavljenog dolaska novog sani-
tetskog voza. Borbe su se nastavljale u okolini Pariza. Morali su da improvizuju
smetaj za novu poiljku raskomadanih tela.
Denoajer se vratio u vrt nadomak peine. etao se da bi ubio vreme. Nameravao
je da se te veeri vrati u Po: nije vie imao razloga da ostane u Lurdu. Gde sad da je
traim...?
Odjednom je osetio marce du kime: onaj isti oseaj koji bi ga obuzeo u nje-
nom prisustvu u nekom pariskom parku. Margarita bi se odjednom pojavila, po obi-
aju, a da on ne bi znao odakle je izbila, kao da je izlazila iz zemlje ili se sputala iz
oblaka.
Setivi se toga, gorko se nasmejao. Neostvarive elje! Iluzije...! Kad je okrenuo
glavu prepoznao je neostvarivu elju. Niko ga nije pratio: on je bio jedini koji je iao
sredinom avenije. Na oblinjoj klupi odmarao se oficir sa povezom preko oiju. Po-
red njega, u prozranoj belini anela uvara, sedela je bolniarka. Siroti slepac...!
Denoajer je nastavio, ali su mu nagli pokret ene u belom, njena smena elja da pro-
e neopaena, da sakrije lice okreui pogled ka biljkama, privukli panju. Nije je
odmah prepoznao. Dva uvojka koja su virila sa strane ispod kape navela su ga da
prepozna skrivenu dugu kosu; noge u belim cipelama bile su povod da zamisli telo,
pomalo narueno uniformom lienom enske koketerije. Lice joj je bilo bledo,
ozbiljno. Na njemu nije ostalo nita od nekadanje ulickanosti i lutkaste lepotu. Ispod
njenih novih oiju zjapili su duboki podonjaci, modri od umora... Margarita!
Dugo su se gledali kao da ih je iznenaenje omaijalo. Uznemirila se kad je vide-
la da je Denoajer krenuo zakoraio ka njoj. Ne... ne... Njene oi, njene ruke, celo nje-
no telo, kao da su se pobunili, da bi ga spreili da nastavi, elei da ostane nepomi-
an. Bojei se da se ne udalji, krenula je prema njemu. Nekoliko rei je uputila vojni-
ku koji je ostao na klupi, dok je zrak sunca padao preko poveza na licu, koji on izgle-
da nije oseao. Zatim je ustala i krenula u susret Huliju; pokretom ruke pokazala mu
je da se odmakne dalje, kako njen ranjenik ne bi mogao da jih uje.

155
 Zastao je na stazi sa strane. Odatle je mogao da vidi slabovidog oveka odanog
svom uvaru. Stajali su nepomini jedan naspram drugog. Denoajer je poeleo da
kae mnogo toga, mnogo, ali se dvoumio ne znajui kako reima da zaodene svoje
albe, svoje molbe, svoje ushienje. Iz te lavine razmiljanja izbila je jedna kobna,
nametljiva i estoka misao:
Ko je onaj ovek...?
Besan i grub glas kojim je izgovorio te rei iznenadili su ga kao da su potekli iz
tuih usta.
Bolniarka ga je pogledala blistavim oima, irom otvorenim, mirnim, oima kao
da su bile zauvek osloboene gra usled iznenaenja ili straha. Odgovor je bio jasan
kao i njen pogled.
To je Lorije... moj mu.
Lorije... Hulio je dugo sumnjiavo zagledao vojnika pre nego to se uverio. Lori-
je je, dakle, onaj slepi oficir koji je ostao nepomian na klupi kao simbol herojskog
bola...! Izgledao je ostarelo, preplanuo,izbrazdan ogrebotinama koje su se skupljale
kao zraci oko svih otvora na njegovom licu. Kosa je poela da mu sedi na zulufima i
bradi koja mu je sada prekrivala obraze. Kao da je proiveo dvadeset godina za me-
sec dana... U isto vreme delovao je mlae, od mladosti koja je snano zraila iznutra,
sa jakim srcem koje je osetilo najea uzbuenja i vie ne zna za strah, sa dubokim
oseajem zadovoljstva to je ispunio svoju dunost.
Dok ga je posmatrao, istovremeno je oseao i divljenje i zavist. Bilo ga je sramo-
ta kad je shvatio koliku je netrpeljivost oseao prema tom potpuno unesreenom o-
veku koji nije mogao da vidi ta ga okruuje. Njegova mrnja je zapravo bila kukavi-
luk. Ali on je insistirao na njoj kao da se u njemu probudilo drugo bie, drugi ovek
kojeg se uplaio. Uvek e se seati Margaritinog pogleda dok se naas udaljavala od
ranjenika...! Njega nikada nije tako pogledala. Poznavao je sve gradacije zaljublje-
nosti na njenim kapcimam, ali njen pogled upuen ranjeniku bio je sasvim drugaiji,
kakav do tada nije video.
Razgovarao je s gnevom zaljubljenog oveka koji je otkrio preljubu.
I zato si otila bez ijedne rei...! Mene si ostavila da bi dola ovamo njega da
potrai... Reci, zato si dola...?
Ona se nije uznemirila zbog njegovog naglaenog besa i neprijateljskog pogleda.
Dola sam jer mi je to bila dunost.
Zatim je priala kao majka koja koristi svaku priliku da besnom detetu da mudar
savet. Objanjavala je svoje postupke. Primila je vest o Lorijeovom ranjavanju kad
su se ona i njena majka pripremale da napuste Pariz. Nije se ni trenutka kolebala:
njena dunost je bila da dojuri ovamo i da bude uz njega. Mnogo je razmiljala
poslednje dve nedelje. Rat ju je naterao da razmilja o ivotnim vrednostima. Otkrila
je nove vidike; svrha naeg ivota nije uivanje niti sebina zadovoljstva: predodre-
eni smo za patnju i rtvovanje.

156
 elela je da radi za svoju otadbinu, da podnese deo opteg bola, da slui kao
ostale ene; i poto je bila spremna da posveti svu svoju panju nepoznatima, zar nije
bilo prirodno da izabere ovog oveka kome je nanela mnogo bola...? Jo uvek se
ivo seala trenutka kada ga je videla kako stie na stanicu potpuno sam meu toli-
kim ljudima koji su nalazili utehe i olakanje u rukama voljenih pre odlaska u smrt.
Jo vie se saalila kada ga je videla tako unesreenog. Jedna haubica je eksplodirala
ba pored njega, usmrtivi sve unaokolo. Od nekoliko zadobijenih rana, ozbiljna je
bila samo ona na licu. Jedno oko je potpuno izgubio; drugo su lekari sauvali, ni na
njega vie nije video, mada su se nadali da e mu se vid povratiti. Ali ona sumnja u
to; skoro je sigurna da e Lorije ostati slep.
Margaritin glas je podrhtavao dok je to govorila, kao da e zaplakati, ali su joj
oi ostale suve. Nije oseala neizdrljivu potrebu da plae. Pla je sada bio izlian
kao mnoge druge stvari iz vremena mira. Za nekoliko dana njene oi su videle mno-
go toga...
Ti ga voli! uzviknuo je Hulio.
Ona je do tog trenutka sa njim bila na vi iz straha da je mu ne uje i da ga zadri
na distanci kao da razgovara sa prijateljem. Ali kad je videla svog ljubavnika tunog,
vie nije bila hladna.
Ne; ja volim tebe... uvek u te voleti.
Oseajnost sa kojom je to izgovorila i njen nagli prelazak na ti Denoajeru su
povratili nadu.
Sluajui njen odgovor pomislio je da je neto u tom trenutku prelo preko sunca,
pomraivi mu svetlost. Kao da se oblak spustio na Zemlju donosei njegovim misli-
ma oseaj hladnoe.
I njega volim rekla je to kao da ga moli za oprotaj, sa bolnom iskrenou
ene koja se izborila sa laima te zaplakala kad je otkrila koliko je zla prouzrokova-
la.
Osetio je kako je njegov uasan bes odjednom nestao kao planina koja se raspad-
ne. Ah, Margarita! Glas mu je dobio prizvuk treme i poniznosti. Zar je mogue
da se izmeu dvoje ljudi sve zavri tako jednostavno? Da nisu moda stara zaklinja-
nja bila lana...? Traili su se sa nepojmljivom privlanou da bi se proeli, da bi
postali jedno... a sada neoekivano, otvrdli ravnodunou, sukobili su se kao dva
neprijatelja koja se upaju za kosu...? Kakva je to besmislica da i dalje voli njega a u
isto vreme i svog biveg supruga?
Margarita je pognula glavu i sva oajna promrmljala:
Ti si mukarac a ja sam ena. Bilo ta da ti kaem nee me razumeti.
Mukarci ne mogu da dopru do nekih naih misterija... Neka ena bi me bolje razu-
mela.
Denoajer je eleo da sazna svoju nesreu u svoj njenoj okrutnosti. Moe da pria
bez straha. Oseao se jakim da podnese sve udarce... ta bi rekao Lorije kad bi video

157
da ga uva i miluje Margarita...?
On ne zna ko sam... Misli da sam bolniarka kao bilo koja druga, koja se smi-
lovala na njega kad ga je videla samog i slabovidog, bez rodbine, koja mu je pisala i
obilazila ga... U izvesnim trenucima posumnjam da moda zna istinu. Na moj glas,
dodir mojih ruku, u poetku je reagovao neobino. Rekla sam mu da sam Belgijanka,
koja je izgubila sve svoje i da sam sama na svetu. On mi je ukratko ispriao svoj ra-
niji ivot kao neko ko eli da zaboravi svoju mrsku prolost... Bez ijedne uvredljive
rei na raun svoje bive ene. Ima noi kada posumnjam da me prepoznaje i da ko-
risti slepilo da bi produio ovo lano stanje, a to me mui... elim da povrati vid, da
mu lekari spasu makar jedno oko, a u isto vreme se plaim. ta bi rekao kada bi me
prepoznao...?Ali ne; bolje je da progleda; pa neka bude ta bude. Ti ne moe da
shvati moje muke, ne zna ta sve trpim.
Za trenutak je uutala da bi se pribrala, pokazujui jo jednom svoj duevni ne-
mir.
Ah, taj rat! nastavila je. Kakva promena u naim ivotima! Pre dva mese-
ca, moj poloaj mi je delovao tako neobino, neverovatno... Ja brinem o svom muu,
plaei se da me ne otkrije i udalji od sebe, a u isto vreme elei da me prepozna i da
mi oprosti... Tek je prolo nedelju dana otkako ivim s njim. Izmenim glas kad
mogu, izbegavam reenice koje bi me odale... Ali to ne moe dugo da traje. Samo se
u romanima moe poverovati u takve stvari.
Sumnja je odjednom zasenila njenu reenost.
Verujem da me je prvog trenutka prepoznao... uti i pravi se da me ne poznaje
zato to me prezire... jer mi nikada nee oprostiti. Bila sam tako zla...! Nanela sam
mu mnogo bola...!
Setila se dugih i zagonetnih utanja nakon nekoliko nepromiljenih rei. Dva
dana poto je dobio negovateljicu, ispoljio je negodovanje odbijajui da s njom izae
u etnju. Ali poto ne vidi, a svestan je beskorisnosti svog odupiranja, na kraju se
prepustio, pokazujui tihu bezvoljnost.
Neka misli ta hoe zakljuila je Margarita odvano neka me prezre. Ja
sam ovde gde treba da budem. Potreban mi je njegov oprotaj; a ako mi ne oprosti, ja
u opet ostati uz njega... U izvesnim trenucima poelim da mu se vid ne povrati.
Tako bih mu zauvek bila potrebna, mogla bih da provedem itav svoj ivot pored
njega, rtvujui se...
A ja? upita Denoajer.
Margarita ga je pogledala zaueno kao da se probudila. Istina; a ovaj drugi? Po-
neta svojom portvovanou roenom iz pokajanja, bila je zaboravila na oveka
ispred sebe.
Ti! ree nakon due pauze ti mora da me ostavi... ivot nije onakav
kakvo smo ga zamiljali. Da nije rata, moda bismo ostvarili svoje snove; ali sada...!
Dobro razmisli. Do kraja ivota nosiu teak teret a u isto vreme i drag, jer to me

158
vie optereuje to mi je drai. Nikada se neu rastati od tog oveka koga sam uasno
povredila, koji je ostao sam na svetu i kome je potrebna zatita kao detetu. Zato bi ti
delio moju sudbinu? Kako iveti u ljubavi sa bolniarkom, koja je stalno pored do-
brog i slepog oveka i koga bi neprekidno povreivali naom strau...? Ne; bolje je
da ode. Nastavi svoj put sam i slobodan. Pusti mene: sretae druge ene koje e te
usreiti vie nego ja. Ti si jedan od onih predodreenih, koji nalaze sreu na svakom
koraku.
Uporno ga je hvalila. Glas joj je bio smiren, ali duboko u sebi oseala je nemir
jer se zauvek oprata od radosti. Voljeni ovek pripae drugim enama; sama ga je
gurnula njima...! Ali plemenito rtvovanje nadahnulo ju je duevnim mirom. To je
bilo jo jedno odricanje zarad okajanja greha.
Hulio je spustio pogled, zbunjen i skrhan. Uasavao se slike budunosti kakvu je
opisala Margarita. Zar da ivi pored bolniarke, iskoriavajui neznanje slepog o-
veka da bi mu svakog dana voenjem ljubavi nanosio novu uvredu, ah, ne! To bi bilo
podlo. Sada se postideo zluradosti sa kojom je nedavno gledao tog nesrenog i do-
brog oveka. Naravno da bi se bez po muke izborio sa njim. Slab i nemoan na onoj
klupi u parku bio je mnogo vei i dostojanstveniji od Hulija Denoajera sa svom nje-
govom mladou i naoitou. Uradio je neto korisno u ivotu; uradio je ono to se
on ne bi usudio da uradi.
Svest o svojoj inferiornosti naterala ga je da zacvili kao naputeno dete.
ta e biti sa mnom!
Margarita, svesna da ljubav zauvek odlazi, da su nade izneverene, da e svetla
budunost biti ispunjena njenim dunostima, ali dosadnim i bolnim, promrmlja:
A sa mnom...? ta e biti sa mnom...!
Denoajer je izgledao kao da se odjednom osvestio, kao da je pronaao reenje.
Sluaj, Margarita: ja ti itam misli. Voli tog oveka i to je dobro. On je bolji
od mene, a ene privlai sve ono to je najbolje... Ja sam kukavica. Da, ne porii; ja
sam kukavica uprkos svojoj mladosti i snazi. Kako da ne bude zadivljena dranjem
tog oveka...? Ali ja u povratiti ono to sam izgubio... Ova zemlja je tvoja, Margari-
ta: boriu se za nju. Nemoj misliti da neu...
I ponet iznenadnim entuzijazmom, smislio je plan za herojska dela. Postae
vojnik. Ubrzo e se priati o njemu. Nameravam da odem na bojno polje, u prve
borbene redove ili da zadivim svet svojim junakim delima. U svakom sluaju,
razreie svoj sramni poloaj, u smrti ili u slavi.
Ne! uzviknula je, preklinjui ga, uznemirena. Ti, ne. Dosta mi je to je onaj
drugi... Kakav uas! Da i ti bude ranjen, osakaen zauvek, moda i mrtav... Ne; ti
mora da ivi. Vie volim da si iv, makar bio s drugom. Da znam da postoji, da te
ponekad vidim, ak i ako me zaboravi, i proe pored mene ravnoduno kao da me
ne poznaje.
Iz njenog negodovanja izbijala je strasna ljubav, nerazumna i neustraiva ljubav,

159
koja pristaje na sve patnje samo da njen voljeni i dalje ivi.
Ali potom, da Hulio ne bi pomislio da mu uliva lanu nadu, dodala je:
Mora da ivi; ti ne treba da umre; to bi za mene bio novi ok... Ali ivi bez
mene. Zaboravi me. Nema svrhe da vie priamo: moja sudbina je za svagda vezana
za drugog.
Denoajer je ponovo klonuo duhom, obeshrabrivi se uzaludnim molbama i prigo-
vorima.
Ah, kako ga voli...! Kako si me prevarila!
Kao konano objanjenje jo jednom je ponovila ono to mu je rekla na poetku
susreta. Voli ga... a voli i svog mua. To su razliite ljubavi. Nije elela da kae koja
je vatrenija, ali nevolja ju je naterala da izabere jednog izmeu njih dvojice i oprede-
lila se za onog ugroenijeg, za onog koji zahteva rtvovanje.
Ti si mukarac i nikada ne bi mogao da me razume... ena bi me razumela.
Kad je pogledao oko sebe, park je i dalje bio obasjan suncem, ali zeleno drvee, u-
kasta zemlja, plavetnilo vazduha, beliasta pena reke, sve mu je izgledalo tamno i
razliveno kao da je padala kia od pepela.
I ta onda... zar je izmeu nas sve gotovo?
Njegov drhtav glas, moleiv, natopljen suzama, naterao ju je da okrene glavu i
sakrije emocije.
Dvoje oajnika nemo postavie isto pitanje, kao da su se obratili maglovitoj bu-
dunosti. ta e biti sa mnom? promrmljao je mukarac. A kao odjek, njene usne
ponovie: ta e biti sa mnom?
Sve je ve bilo reeno. Nepopravljive rei podigle su se izmeu njih dvoje kao
prepreka koja ih gura na suprotne strane. Zato produavati bolan susret...? Margari-
ta je brzo i odvano pokazala reenost kao prava ena koja eli da prekine scenu:
Zbogom. Bledo lice joj je poutelo, zenice joj behu na umoru, kao staklo na fenjeru
koje se gasi. Zbogom. Trebalo je da se vrati svom ranjeniku.
Otila je ne pogledavi ga, a Denoajer instinktivno krenu na drugu stranu. Kad se
primirio, poeleo je da se vrati i krene za njom, ali ju je video kako se udaljava pru-
ajui ruku slabovidom, ne okrenuvi vie nijednom glavu.
Bio je ubeen da je vie nikad nee videti a neprijatan pritisak stezao mu je grlo.
I zar su tako lako mogla zauvek da se rastanu dva bia koja su do pre neki dan misli-
la da je itav svet njihov...
Iz oajanja to e ostati sam osuivao je sebe za glupost. Mnotvo misli ga je
sada saletalo i svaka od njih mu je izgledala dovoljna da ubedi Margaritu. Nesumnji-
vo nije znao kako da se izrazi: morae da razgovara s njom jo jednom... i zato je re-
io da ostane u Lurdu.
No u hotelu proveo je potiten, sluajui reku koja je uborila meu kamenjem.
Tako budan stezao je vilice, crvenei od napora. Nekoliko puta je palio svetlo, ali
nije mogao da ita. Tupim pogledom razgledao je ilustrovani omot knjige i pobone

160
slike u sobi koja je sluila kao konak za bogate hodoasnike. Ostao je nepokretan i
udubljen u misli kao istonjaci koji meditiraju bez ikakve misli. Njemu se jedna jedi-
na vrzmala u praznom umu: Zar je vie nikada neu videti... da li je mogue?
Odspavao je nekoliko minuta i probudio se pod utiskom da je spolja dopro neki
snaan prasak. I dalje je bio budan, znojei se od muke, dok se u hladovini sobe is-
crtavao mlenobeli kvadrat. Svitanje je titralo na zavesama.
Milina barunastog dana naposletku mu je sklopila oi. Kad se probudio u pood-
maklo jutre odjurio je u park, do svete peine... Toliko sati ustreptale i uzaludne
nade, verujui da e prepoznati Margaritu meu damama u belom koje su prolazile
vodei po jednog ranjenika!
Tog popodneva, posle ruka na kome nita nije okusio, ponovo je otiao do parka
da je potrai. Ugledavi je kako dri za ruku slabovidog, osetio je da gubi dah. Izgle-
dala mu je via, mravija, otrih crta lica, sa dve udubljene senke na obrazima, dva
grozniavo blistava oka, sa kapcima stisnutim od umora. U tome je prepoznao no
punu telesnog muenja, turih i upornih razmiljanja, bolne preneraenosti, kakvu je
on proveo u svojoj hotelskoj sobi. Osetio je odjednom svu tegobu od nesanice i
izgubljenog apetita, poraznu gorinu izazvanu nedavnim uzbuenjima. Kakva dva
nesrenika...!
Ona se kretala veoma oprezno, pogledajui na jednu i na drugu stranu, kao neko
ko predosea opasnost. Kada ga je primetila, priljubila se uz slepog oveka, uputivi
bivem ljubavniku tuan i oajniki pogled, preklinjui ga za milost... Ah, taj
pogled!
Postideo se sebe; njegova linost kao da se podvojila: posmatrao je sebe oima
sudije. ta trai tu takozvani Hulio Denoajer, zavodnik i zaludnik, uznemiravajui si-
rotu enu svojim prisustvom, elei da je omete u njenom plemenitom pokajanju,
insistirajui na svojim beznaajnim sebinim eljama dok je itavo oveanstvo
okrenuto drugim stvarima...? Nervirao ga je njegov kukaviluk. Kao lopov koji ko-
risti rtvu dok spava, tako je on obilazio oko dobrog i vrednog oveka koji nije mo-
gao da ga vidi, koji nije mogao da se zatiti od krae jedine ljuibavi koju je imao na
svetu i koja se nekim udom vratila njemu. Vrlo dobro, gospodine Denoajer...! Ah,
nitkove!
Te ispoljene slabosti su ga nagnale da se uspravi, da bude ponosan, okrutan i ne-
popustljiv prema onom drugom ja, dostojnom njegovog prezira.
Okrenuo je glavu: nije eleo da se susretne sa Margaritinim saaljivim pogle-
dom: plaio se nemog prekora. Nije se usudio da pogleda ni slabovidog u njegovoj
jednolinoj herojskoj uniformi, sa njegovim ostarelim licem. Plaio se grie savesti.
Okrenuo je lea grupi; udaljio se. Zbogom, ljubavi! Zbogom, sreo...! Hodao je
sada odlunim korakom; neko udo se desilo u njemu: pronaao je svoj put.
Za Pariz...! Nova iluzija e ispuniti ogromnu prazninu u njegovom besciljnom i-
votu.

161
 5.

Invazija

Beei u svoj zamak da se sakrije, don Marselo je nabasao na gradonaelnika Vil-

blana. Grmljavina plotuna ga je naterala da tri ka barikadama. Naavi se pred e-
tom zaostalih vojnika bespomono je podigao ruke. Sili su s uma. Njihov otpor e
biti koban za selo. Nastavio je da tri i da ih moli da odustanu.
Vie i ne pamti kako izgleda jutarnja tiina. Denoajer se popeo na jednu od najvi-
ih kula zamka i kroz durbin gledao selo. Nije mogao da raspozna put; video je samo
neke drvee u neposrednoj blizini. Uinilo mu se da se ispod drvea odvija neto ta-
janstveno: mnotvo ljudi se diglo na noge, trupe se pripremaju za napad. Neoekiva-
na odbrana begunaca poremetila je nadiranje invazije. Denoajer je razmniljao o toj
aici ludaka i o njihovom trvrdoglavom komandantu: kakva li e biti njihova sudbi-
na?
Usmerivi dvogled na oblinje selo video je crvene mrlje od kapa kako se njiu
kao bulke na zelenim proplancima. To su oni koji se povlae, ubeeni u uzaludnost
svoga otpora. Verovatno su im pokazali prelaz preko reke ili zaboravljenu barku
ostavljenu da bi preli Marnu i nastavili povlaenje. Nemci samo to nisu bili uli u
Vilblan.
Pola sata je prolo u potpunoj tiini. U podnoju seoskih breuljaka videli su se
obrisi mnogobrojnih krovova i crkveni toranj koji s krstom i limenim petlom na sa-
mom vrhu. Sve je delovalo mirno kao u najboljim mirnodopskim danima. Odjednom
je iznad ume primetio mehurie pare praene potmulom eksplozijom. Jo neto je u
luku proletelo, zagluhnuvi ga. Nakon toga, jedan krov u selu se otvorio kao krater,
daske i grede letele su na sve strane, hartija, izlomljeni delovi nametaja. Iz
unutranjosti kue izbijao je mlaz gustog dima, praina i iverje.
Osvajai su Vilblan bombardovali pre nego to e upasti u varo, kao da su se
plaili da e na ulicama naii na estok otpor. Pljutali su projektili. Neki su preletali
preko sela i padali izmeu sela i zamka. Artiljerija je gaala kule Denoajerovog
zamka. U trenutku kad je odluio da napusti opasnu osmatranicu ugledao je neto
belo, slino stolnjaku ili aravu, to je lebdelo iznad crkvenog tornja. Metani su
upuivali ovaj signal kao znak za predaju kako bi izbegli bombardovanje. Palo je jo
nekoliko granata; onda je zavladala tiina.
Don Marselo je sada bio u parku i video kako upravitelj zamka ispod drveta za-
kopava lovake puke iz kue. Onda se uputio prema ogradi. Neprijatelj samo to
nije stigao i trebalo ih je doekati. U tom nespokojnom iekivanju ponovo ga je

162
obuzelo kajanje. ta radi ovde? Zato je ostao...? Ali njegova svojeglavost odjednom
je odagnala sumnjiavi strah. Doao je ovamo zato to mu je dunost da sauva svo-
ju imovinu. Uostalom, sad je kasno da razmilja o tome.
Odjednom mu se uini da je u jutarnjoj tiini uo neki tup zvuk poput paranja
vrste tkanine.
Pucnji, gospodine ree upravitelj Plotun. Mora da su na trgu.
Nekoliko minuta kasnije videli su enu iz sela, mravu i tamnoputu staricu koja
je dotrala s duom u nosu, mahnito se osvrui. Beala je ne znajui kud ide, da bi
izbegla opasnost, da bi se spasla uasa. Denoajer i upravnik sluali su njenu priu
isprekidanu jecajima od straha.
Nemci su stigli u Vilblan. Prvo je uao jedan automobil u punoj brzini, prolazei
s kraja na kraj sela. Iz njega su iz istog hira mitraljezima pucali u zatvorene kue i
na otvorena vrata, obarajui one koji su provirivali iza njih. Starica je irila ruke,
uasnuta... Mrtvi... mnogo mrtvih... ranjenih... krv. Zatim su se druga vozila za-
ustavljala na trgu a za njima ete konjanike jedinice, peadija, mnogi bataljoni, koji
su nadirali sa svih strana. Ljudi sa lemovima bili su razjareni: optuivali su metane
da su pucali na njih. Na trgu su pretukli gradonaelnika i neke susede koji su im
izali u susret. Izgazili su svetenika nagnutog nad onima koji su umirali.. Svi su bili
uhvaeni. Nemci su se dogovarali da ih streljaju.
Stariine rei zagluili su automobili koji su prilazili.
Otvori gvozdenu kapiju naredi vlasnik upravitelju.
Kapija je tada otvorena i vie se nije zatvarala. Vlasnik imanja izgubio je svoja
prava.
Ispred ulaza se zaustavio ogroman automobil, prekriven prainom i pun ljudi. Iza
njega trubljenjem su se oglaavala druga vozila, koei i naglo se zaustavljajui. De-
noajer je posmatrao vojnike koji su iskakali, obueni u sivozelene uniforme sa kapu-
ljaama prebaenim preko lemova sa iljcima, u istoj boji. Jedan od njih uperio mu
je pitolj u elo.
Gde su francuski strelci? upitao je.
Bio je bled, prebledeo od besa, osvete i straha. Obrazi su mu podrhtavali. Don
Marselo je odgovarao staloeno, gledajui izbliza u crni krug pretee cevi. Nije vi-
deo nikakve francuske strelce. Jedini stanari u zamku su upravnik kue sa porodicom
i on, vlasnik.
Oficir je pogledao u zdanje, a zatim se zagledao u Denoajera vidno zauen, jer
mu se uinilo da je suvie skroman za vlasnika. Isprva je mislio da je Denoajer neko
od zaposlenih te je sada iz potovanja prema njegovoj klasnoj pripadnosti spustio re-
volver.
Ali nije odustao od zapovednikog stava. Gurnuo je don Marsela da mu bude vo-
di: gurao ga je ispred sebe, dok se iza njegovih lea okupilo etrdesetak vojnika. Ili
su zaklanjajui se iza dva reda drvea koje je oiviavalo glavnu stazu, sa pukama na

163
gotovs, pogledajui u prozore zamka kao da su oekivali da odande izbije unakrsna
vatra. Denoajer je iao mirno sredinom a oficir, koji je navodno bio predvodilac pri-
ao mu je sasvim blizu kada se ovaj spremao da pree preko pokretnog mosta.
Naoruani ljudi su se razmileli po sobama u potrazi za neprijateljem. Gurali su
bajonete ispod kreveta i sofa. Drugi su plameniko prelazili preko zavesa i skupoce-
nih krevetskih pokrivaa. Gazda se bunio: emu to besmisleno unitavanje...? Ose-
ao se uasno ponienim kada je uo udarce drke revolvera i kundaka puki po deli-
katnom nametaju sa koga su padali skupoceni predmeti. Jadna istorijska palata...!
Oficir ga je pogledao zaueno, zapanjen to negoduje zbog neeg tako bezna-
ajnog. Ali izdao je nareenje na nemakom i njegovi ljudi su prestali sa bespotreb-
nim preterivanjima. Zatim je u znak izuzetnog potovanja, dodao na francuskom:
Mislim da ete imati ast da primite ceo korpus u svojoj kui.
Uverivi se da u zamku nema skrivenih neprijatelja, postao je ljubazniji. Meu-
tim, i dalje je bi besan na francuske strelce. Jedna grupa stanovnika otvorila je vatru
na razbojnike dok su oni nesmotreno nadirali nakon povlaenja Francuza.
Denoajer je bio ubeen da treba da se pobuni. Nisu bili ni metani ni francuski
strelci: bili su francuski vojnici. Veto je preutao svoje prisustvo na barikadama, ali
je priznao da je uoio razliku meu uniformama sa jedne kule na svom zamku.
Oficir je gnevno rekao:
Zar i vi...? Vi, koji delujete kao razuman ovek, ponavljate takve izmiljotine?
I da bi prekinuo razgovor nadmeno dodade:
Bili su u uniformama, to je tano, ali su bili francuski strelci. Francuska vlada
je razdelila oruje i uniforme seljacima da bi nas prevarili. To su uradili i u Belgiji...
Ali nama je poznato njihovo lukavstvo i znamo kako da ga kaznimo.
Selo je moralo biti spaljeno. Trebalo je osvetiti etiri nemaka lea, koja su ostala
da lee izvan Vilblana, u blizini barikada. Gradonaelnik, svetenik, ugledni meta-
ni, svi su streljani.
U tom trenutku nalazili su se na poslednjem spratu zamka. Denoajer je video da
iznad gvozdene ograde njegovog vrta lebdi crna maglutina ije su se konture crve-
nele od sunca. Odatle se razaznavao samo zvonik u varoi. Oko gvozdenog petla le-
lujali su se dronjci, nalik na crnu paukovu mreu koju je pokretao vetar. Miris izgo-
relog starog drveta dopirao je ak do zamka.
Na taj prizor Nemac se nadmeno osmehnuo. Zatim je siao u vrt naredio je De-
noajeru da ga prati. Sa njegovom slobodom i dostojanstvom je bilo gotovo. Ubudue
e se pokoravati ovim ljudima koji prema njemu mogu da se ponaaju kako im je vo-
lja. Ah, zato li je ostao...! Posluao je, uao u automobil i seo pored oficira koji je
jo uvek drao revolver u desnoj ruci. Njegovi ljudi su se razmileli po zamku da bi
spreili bekstvo izmiljenog neprijatelja. Upravitelj zamka i njegova porodica kao da
su mu pogledima rekli zbogom! Moda ga vode u smrt...
Kada su proli kroz umu oko zamka ukazao se novi svet. Kratak put do Vil-

164
blana za njega je bio skok od milion milja, pad na crvenu planetu, gde su ljudi i
stvari potamneli od dima i buktinje. Video je selo ispod mranog baldahina, izjede-
nog ivim eravicama i blistavim varnicama. Zvonik je goreo kao ogroman svenjak
sa tankim votanim sveama. Krov crkve je pucketao, rasipajui beskrajne mlazeve
plamiaka. Smrad paljevine se irio okolinom. Plamen poara kao da se skupljao i
bledeo naspram svetlosti nemilosrdnog sunca.
Trali su preko polja to su bre mogli, oajni, ene i deca urlajui i kukajui. i-
votinje su izletale iz tala najurene plamteom vatrom, dajui se u ludaku trku.
Uzengije goveda i teglee marve visili su iskidani usled trzanja od straha. Slabine su
im se puile, iz njih se irio vonj nagorele dlake. Svinje, ovce, ivina, trali su zajed-
no sa makama i psima. Domae ivotinje vraale su se u divljinu, beei od civili-
zovanog oveka. ula se pucnjava i divljaki grohot.Vojnici su bili ushieni ovim lo-
vom na begunce. Puke su ciljale ivotinje i ranjavale ljude.
Denoajer je video ljude, mnogo ljudi, ljude na sve strane. Bili su nalik sivom
mravinjaku koji se razliva dok mravi mile ka jugu nadirui iz uma, punei kamione,
prelazei preko polja. Zeleno rastinje savijalo se pod njihovim nogama; iane ogra-
de su padale razvaljene, praina se dizala u spiralama iza tihog kretanja topova i
ujednaenog kaskanja na hiljade konja. Sa obe strane puta zaustavilo se nekoliko ba-
taljona u pratnji vozila i konja. Odmarali su se da bi mogli da nastave put. Prepoznao
je tu vojsku. Video ju je ranije, na paradama u Berlinu, ali mu je sada izgledala dru-
gaije, kao ona od prethodnog dana. Ostalo je vrlo malo od njenog hladnog i veli-
anstvenog sjaja, tihe i nadmene ukoenosti, koji su njegovim roacima naterali suze
na oi. Ratna realnost izbrisala je sve ono teatralno i ivopisno u mehanizmu smrti.
Vojnici su bili prljavi i umorni. Zadah belih telesa, gojaznih i znojavih, obavijenih
smradom koe, lebdeo je iznad pukova. Svi su delovali izgladnelo. Danima su sledili
tragove neprijatelja koji je uvek uspevao da se spase. U tom isforsiranom napredova-
nju namirnice iz intendanture stizale su kasno u vojne logore i na poloaje. Mogli su
da raunaju samo na ono to su sauvali u svojim rancima. Denoajer ih je video
postrojene pored puta kako halapljivo gutaju parie crnog hleba i buave salame.
Neki su se razmileli po njivama da bi iz zemlje upali korenje repe, vaui tvrda
jezgra plodova i grickajui semenke i zrne ita sa zemlje. Jedan potporunik tresao je
drvee sa plodovima, koristei umesto motke zastavu svog puka. Ponosit steg
ulepan seanjima na 1870, pomogao mu je da dohvati jo zelene ljive. Ostali su po-
sedai na zemlji koristei ovaj predah da oslobode otekle i znojave noge iz visokih
izama iz kojih se irio nepodnoljiv smrad.
Peadijski pukovi koje je ranije video u Berlinu sa blistavim orujem i opremom,
gizdave i zastraujue husare, konjanike u oklopima i belim uniformama nalik vite-
zovima Svetog grala, artiljerce sa belim lentama preko grudi, sve vojnike u parad-
nom maru koji su mamili uzdahe oduevljenja kod Hartrotovih, sada su svi nastupa-
li izmeani, u boji zelene slaice kao zaprljani guteri koji gmiu pokuavajui da se

165
stope sa bojom zemlje.
Prepoznavala se strogost gvozdene discipline. Jedna otra re komandanta, izne-
nadni zvuk pitaljke i svi bi se grupisali, a pojedinac bi se gubio i nestajao u zgusno-
toj masi poslunika. Ali opasnost, umor, izvesnost pobede, zbliavali bi vojnike i ofi-
cire, briui razlike u inu. Komandanti su malo-pomalo izlazili iz izolacije u kojoj
su titili svoj ponos, udostojili su razgovora svoje ljude i ulili im hrabrost. Samo jo
jedan napor i zapodenue bitku sa Francuzima i Englezima, ponavljajui podvige iz
Sedana gde se tih dana proslavljala godinjica. Ui e u Pariz: posao od nedelju
dana. Pariz! Velike radnje pune raskone robe, uveni restorani, ene, ampanjac, no-
vac... A ljudi, ponosni to su im nadreeni ukazali ast da razgovaraju s njima, zabo-
ravljali bi na glad i umor, okrepljujui se kao mase krstaa pred slikom Jerusalima.
Nah Paris! Radosni uzvik prenosio se od poetka do kraja kolone u pokretu. U
Pariz! U Pariz...!
Oskudicu u hrani nadoknaivali su plodovima zemlje bogate vinom. Pljakajui
kue, retko kad bi nali hranu, ali svaka je imala podrum sa vinom. Siromaan Ne-
mac, koji se naliva pivom a vino smatra privilegijom bogatih, sada je mogao
udarcem revolvera da obije bure, da pere noge u talasima skupocenog napitka. Svaki
bataljon je za sobom ostavljao trag, brazdu ispranjenih boca. Furgoni sa pukovima,
ne mogavi da dou do zaliha hrane, dobijali su tovare vina u svim selima. U ne-
dostatku hleba vojnici su prihvatali alkohol... A taj poklon bio bi propraen dobrim
savetima oficira. Rat je rat: nema saaljenja prema neprijateljima jer ga ne zasluuju.
Francuzi su streljali zarobljenike a njihove ene su vadile oi ranjenicima. Svako
prebivalite predstavljalo je klopku. Kreveti bi propadali u pranjave podrume, orma-
ni su predstavljali skrivena vrata, svaki ugao je skrivao ubicu. Naivan i nevin Nemac
koji bi prodirao sam iao bi u sigurnu smrt. Morala je da bude kanjena ta izdajnika
nacija koja je pripremala svoj teren kao scenografiju za tragediju. Gradski funkcione-
ri, svetenici, nastavnici u kolama, predvodili su i titili francuske strelce.
Denoajer se uasavao gledajui s kakvom su ravnodunou ti ljudi marirali oko
zapaljenog sela. Nisu videli ni vatru niti razaranje; za njihove oi nita nije bilo vred-
no: to je bio samo prizor. Otkako su preli granice njegove zemlje, sela u ruevina-
ma, koja su spalile prethodnice i sela odnedavno u plamenu, predstavljali su etape
njihovog napredovanja kroz belgijsku i francusku zemlju.
Uavi u Vilblan, automobil je morao da obuzda brzinu. Izgoreli zidovi sruili
su se posredi ulice, grede, napola ugljenisane zakrile su prolaz, prisiljavajui vozilo
da se provlai izmeu krhotina iz kojih se izvijao dim. Graevinski materijal je goreo
kao lomaa meu kuama koje su se jo uvek odrale na temeljima, opljakane, sa
razvaljenim vratima ali poteene vatre. Denoajer je u tim pravougaonicima punim
nagorelog drveta, stolica, kreveta, ivaih maina, gvozdenih poreta, video sve po-
kustvo dobrostojeih seljaka koji su goreli ili se grili od bola. Uinilo mu se, tako-
e, da je video kako ruka izranja iz krhotina i gori kao svea. Ne, nemogue... Smrad

166
vrele masnoe sjedinio se sa vazduhom punim ai od drveta i kra.
Zamurio je: nije mogao da gleda. U jednom trenutku pomislio je da sanja. Nije
mogao da veruje da su se takve strahote mogle desiti za malo vie od sat vremena.
Mislio je da su ljudska pakost i izopaenost preslabe da bi za tako kratko vreme izo-
bliili izgled sela.
Kad se vozilo naglo zaustavilo pogledao je. Ovog puta na sredini ulice nalazili su
se leevi: dva mukarca i jedna ena. Verovatno su pogoeni mecima iz bornih kola s
mitraljeskim gnezdom, koja su prola kroz selo pre glavnog napada. Malo dalje,
okrenuti leima prema mrtvima, kao da ignoriu njegovo prisustvo, nekoliko vojnika
je sedelo na zemlji i jelo. ofer im je doviknuo da uklone prepreke sa puta. Odgurnu-
li su leeve pukama i nogama, leeve jo tople, koji su pri svakom okretanju
ostavljali tragove krvi. Jedva da je ostalo neto malo prostora izmeu njih i zida, ali
je vozilo uspelo da proe... kripanje, truckanje. Zadnji tokovi su smrskali neku
krhku prepreku.
Denoajer je i dalje sedeo na svom mestu, maloduan, zaprepaen, zatvarajui
oi. Strahote su ga naterale da razmilja o sopstvenoj sudbini. Kud li ga vodi ovaj
porunik...?
Na trgu je video varoku kuu kako gori; crkva nije bila nita vie nego velika
ljuska od kamena, obuhvaena plamenim jezicima. Na kuama dobrostojeih suseda
vrata i prozori bili su razbijeni udarcima. U njima su vojnici bahato i mestodino
sprovodili svoj plan. Ulazili su praznih ruku a izlazili natovareni nametajem i ode-
om. Drugi, sa viih spratova, izbacivali su stvari, propraajui svoje poiljke alama
i kikotanjem. Odjednom su morali da se razbee. Poar je u tom trenutku buknuo kao
eksplozija. Pogledom je pratio grupu ljudi koji su nosili metalne kutije i plinske
boce. Neko s proelja namerio se na zgrade i ubacio kroz razbijene prozore tablete i
mlazeve tenosti prouzrokovao je katastrofu na munjevit nain.
Nekoliko Nemaca je iz jedne zgrade u plamenu izvlailo dvojicu mukaraca koji
su liili na dve hrpe dronjaka. Iznad plave mrlje njihovih injela nazreo je bleda lica i
oi razrogaene od samrtnog straha. Noge su im se vukle po zemlji dok su im se kroz
poderane pantalone nazirale crvene opekotine. Jedan od njih jo uvek je imao crvenu
beretku na glavi. Krv im je ikljala iz raznih delova tela: iza njih su se protezali beli
zmijoliki zavoji. BIli su to ranjeni Francuzi; poslednji koji su ostali u selu bez snage
da nastave povlaenje. Verovatno su pripadali grupi koja je, kad se nala odseena,
pokuala da prui bezuman otpor.
elei da otkrije istinu, pogledao je oficira koji je sedeo pored njega, spremajui
se da progovori. Ali ga je ovaj preduhitrio: Prerueni francuski strelci, koji e biti
kanjeni. Nemaki bajoneti zarili su se u njihova tela. Kundakom nasrnue na gla-
vu jednog od njih... Tupi udarci lomili su koate zglobove.
Starac je ponovo pomislio na sopstvenu sudbinu. Kuda li ga vodi ovaj porunik
posle ovolikih strahota?

167
 Odvezli su se izvan varoi gde su konjanici bili postavili barikadu. Borna kola su
jo uvek bila tu, gurnuta pored puta. Izali su iz automobila. Video je grupu oficira u
sivom, sa nabijenim lemovima. Ovaj koji ga je doveo stajao je nepomian, ukoen,
sa jednom rukom na obodu lema, obraajui se vojniku koji je istupio nekoliko ko-
raka ispred grupe. Oficir je pogledom prodirao kroz njegovo suvonjavo lice iz-
brazdano borama. Mora da je general. Nadmeno i ispitivaki odmerio ga je od glave
do pete. Don Marselo je predosetio da mu ivot zavisi od njegove odluke. Samo jed-
na pogrena misao koja bi mu prola kroz glalvu, surova hirovitost u njegovoj fanta-
ziji i bio bi izgubljen. General je slegao ramenima i prezrivo rekao neto. Zatim je
seo u automobil sa dvojicom autanata i grupa se razila.
Za starca je ta nepodnoljiva neizvesnost trajala beskrajno dugo dok se oficir ko-
nano nije vratio na svoje mesto.
Njegova ekselencija je veoma dobar ovek rekao je. Mogao je da vas strelja,
ali vam je oprostio. A vi jo priate da smo divljaci!
Nesvestan svoje bezobzirnosti rekao mu je da ga je doveo ovamo ubeen da e
ga streljati. General je eleo da kazni ugledne stanovnike Vilblana, a oficir je
smatrao da bi vlasnik zamka trebalo da bude meu kanjenima.
Vojnika dunost, gospodine... To nalae rat.
Nakon takvog pravdanja nastavio je da hvali njegovu ekselenciju. Nastanie se
na don Marselovom imanju i zbog toga mu je oprostio ivot. Treba da mu bude
zahvalan... A tada su mu od besa ponovo zadrhtali obrazi. Pokazao je na tela koja su
leala pored puta. Bili su to leevi etvorice razbojnika, prekriveni s nekoliko injela
ispod kojih su izvirivali ogromni onovi njihovih izama.
Ubistvo! uzviknuo je. Zloin za koji e krivci skupo platiti. U svom gnevu
smatrao je da je smrt etiri vojnika gnusan i udovian in, kao da u ratu treba da
stradaju samo neprijatelji a da ivot njegovih sunarodnika moraju biti poteeni.
Stigla je eta peadinaca predvoena oficirom. Kad su se njihovi redovi
razmakli, Denoajer je meu sivim uniformama ugledao nekoliko seljaka koje su gru-
bo gurali. Ili su u iscepanoj odei. Neki su imale okrvavljene ruke i lica. Prepozna-
vao je jednog po jednog dok su ih postrojavali uz ogradu na dvadeset koraka udalje-
nosti od odreda vojnika: gradonaelnik, svetenik, umski uvar, nekoliko bogatih
varoana, ije je kue video u plamenu.
Streljae ih... Da ne bi u to posumnjao, porunik je nastavio da objanjava.
Hteo sam da ovo vidite. Treba da znate da je je najbolji izraz zahvalnosti pre-
ma njegovoj samilosnoj ekselenciji.
Zarobljenici su utali. Izgubili su glas u uzaludnim protestima. Kao da je ceo nji-
hov ivot stao u oi, to su zaprepaeno zurile unaokolo... Zar je mogue da e ih
hladnokrvno ubiti, ne sasluavi njihove izjave, ne dopustivi da dokau svoj nevi-
nost!
Sigurna smrt im je skoro svima donela duevni mir. Bilo je uzaludno aliti se.

168
Samo je jedan bogati seljak, poznat po svojoj krtosti, oajniki jecao, ponavljajui:
Ne elim da umrem... ne elim da umrem.
Drhtei i oiju punih suza, Denoajer se sakrio iza svog neumoljivog pratioca. Sve
ih je poznavao, sa svima se svaao, kajui se sada zbog nekadanjih kavgi. Gradona-
elnik je na elu imao veliku crvenu ogrebotinu. Na grudima mu je podrhtavala po-
derana trobojka: gradska lenta koju je stavio da bi primio napadae, a oni su mu je
iskidali. Svetenik je uspravio sitno i okruglasto telo, elei da jednim prezrivim
pogledom obuhvati rtve, krvnike, itavu zemlju, nebo. Izgledao je deblji. Bez crnog
pojasa koji su mu iscepali nasilnici video mu se stomak i razdrljena mantija iji su se
rubovi leprali Niz dugu kosu curila muje krv crvene kapi padale su mu na beli
okovratnik.
Dok su ga gledali kako ide ka mestu pogubljenja teturajui se usled gojaznosti,
Nemci divljakim grohotom prekinue mrtvu tiinu. eta vojnika bez oruja, koji su
pourili da prisustvuju izvrenju kazne, pozdravljali su starca smehom. Ubijte
svetenika! Fanatizam verskih ratova izbijao je iz njihovog podsmeha. Skoro svi su
bili vatreni katolici ili protestanti, ali verovali su samo svetenicima svoje zemlje.
Izvan Nemake sve je bilo za preziranje, ak i sopstvena vera.
Gradonaelnik i svetenik pokuavali su da zamene mesta u nizu. Ljubazno su
nutkali jadan drugom da stanu u sredinu.
Ovde, gospodine gradonaelnie; ovo je vae mesto: na elu.
Ne; posle vas, gospodine svetenie.
Razgovarali su poslednji put, ali u tom trenutku najvanije je bilo ponizno ustu-
piti najbolje mesto onom drugom.
Uhvatili su se za ruke instinktivno, gledajui pravo u streljaki vod, koji je
spustio puke. Iza njihovih lea ulo se jadikovanje: Zbogom, deco moja... Zbo-
gom, ivote... Ja ne elim da umrem... ne elim da umrem!
Dvojica osetie potrebu da kau neto, da zatvore poslednju stranicu svog ivota
porukom.
ivela Republika! uzviknuo je gradonaelnik.
ivela Francuska ! dodao je svetenik.
Denoajeru se uinilo da su obojica uzviknuli isto.
Dve vertikale uzdigoe se iznad glava: svetenikova ruka je u vazduhu crtala
znak, a u istom trenutku sevnula je sablja komandanta streljakog voda... snaan pra-
sak, zvonak, propraen s nekoliko zakasnelih eksplozija.
Don Marselo se saalio na siroti ljudski rod kad je video kakvu grotesknu formu
poprima u trenutku smrti. Jedni su se sruili kao poluprazne vree; drugi su odskakali
od zemlje poput lopte; neki su napravili gimnastiki skok s podignutim rukama, pa-
dajui nauznak ili niice, kao pliva u vodi. Video je kako se iz ljudske gomile po-
maljaju noge, grei se u samrtnoj agoniji... Nekoliko vojnika je prilo kao lovci koji
ele da vide svoj plen. Iz drhtave mase izmeanih udova izdvajala se seda kosa i one-

169
moala ruka koja se napinjala da ponovo nacrta znak. Nekoliko pucnjeva i trzanje
vatrenog oruja u mrtvaki belu gomilu, oblivenu krvlju... I poslednji dah ivota
ostade izbrisan za svagda.
Oficir je pripalio cigaretu.
Kad god elite obrati se Denoajeru zajedljivo ljubazno.
Uli su u automobil da bi proli kroz Vilblan na povratku u zamak. Svaki put
sve brojniji poari i leevi po ulicama vie nisu potresali starca. Toliko toga je ve vi-
deo! ta bi jo moglo da uzbudi njegova ula...? eleo je da izae iz varoi to pre,
da potrai mir u poljima. Ali polja su nestala pod najezdom: na sve strane vojnici,
konji, topovi. Grupe koje su se odmarale unitavale su sve oko sebe. Bataljoni u
pokretu zauzeli su sve puteve, predvoeni frulama i doboima, bodrei se s vremena
na vreme radosnim povicima: Nah Paris!
Zamak je takoe bio uniten usled invazije. U odsustvu vlasnika broj uvara se u
velikoj meri poveao. itav peadijski puk ulogorio se u vrtu. Na hiljade ljudi se
vrzmalo ispod drvea pripremajui hranu u poljskim kuhinjama. Vrtne gredice i
drai za biljke, egzotino rastinje, leje paljivo nasvoene arkadama i oiene od
ubreta, sve je to bilo razrueno i izlomljeno pred lavinom ljudi, ivotinja i vozila.
Jedan komandant koji se razmetao trakom na rukavu, drugaijom od onih uobia-
jenih vojnih, izdavao je nareenja kao da je vlasnik zamka. Nijednim pogledom nije
udostojio civila koji je koraao pored porunika sa pogledom malodunog zaroblje-
nika. tale su bile prazne. Denoajer je video svoje krave kako izlaze poslednje, kako
ih obani sa lemovima gone motkama. Skupa rasplodna goveda bila su zaklana u
parku kao obina stoka za klanje. U kokoinjcima i golubarnicima nije ostala nijedna
ptica. tale su bile pune mravih konja koji su se prejedali ispred punih jasala. Uskla-
ditena stona hrana rasipala se po lejama, propadajui. Krda konja raznih eskadrona
puteni su po panjacima gde su kopitima unitavali kanale, ivice padine, razrovali
poravnatu zemlji, unitili tromeseni trud. Suvo ogrevno drvo gorelo je u vrtu besko-
risnim plamenom. Iz nehata ili obesti neko je ubacio ar u gomilu drveta. Stabla sa
korom isuenom od letnje ege, pucketala su nestajui u plamenu.
Zgradu su, takoe, okupirali mnogobrojni ljudi koji su sluali nareenja svog ko-
mandanta. Kroz otvorene prozore videlo se neprekidno promet po sobama. Denoajer
je uo lupnjavu koja mu je odzvanjala u grudima. Ah, njegova istorijska kua...! Ge-
neral je nameravao da se useli u nju, poto je na obalama Marne obiao radove ini-
njeraca, koji su osposobljavali razne prelaze za trupe.
Strahujui za svoju imovinu, morao je da razgovara. Plaio se da e mu porazbi-
jati vrata na zakljuanim sobama; hteo je da potrai kljueve da bi im ih predao. Ko-
mandant ga nije uo: i dalje ga je ignorisao. Porunik mu se obrati kratko i ljubazno:
Nema potrebe; ne uznemiravajte se.
I ode da se pridrui svom puku. Ali pre nego to ga je Denoajer izgubio iz vi-
dokruga, oficir je eleo da mu da jedan savet. Da miruje u svom zamku; izvan njega

170
mogu ga smatrati pijunom, a poznato mu je da imperatorovi vojnici veoma brzo
ispunjavaju svoje zadatke.
Nije mogao da ostane u vrtu i da izdaleka posmatra svoju kuu. Nemci koji su se
vrzmali tamo-amo podsmevali su mu se. Neki bi mu krenuli pravo na njega, kao da
ga ne vide, a on bi morao da se sklanja da ga usput ne bi grubo zavrteli.
Na kraju se sklonio u upraviteljevu kuicu. ena se uplaila kad je videla kako se
sruio na stolicu u njenoj kuhinji, bez trunke daha, pogleda uperenog u pod, naglo
ostareo, bez energije koja je krasila njegovu krepku starost.
Ah, gospodine! Siroti gospodine!
Od svih zlodela osvajaa, najstranije je za ovu jadnu enu bilo da vidi gazdu za-
robljenog u sopstvenom zamku.
ta e biti s nama! jadikovala je.
Njenog mua su esto zvali osvajai. Pomonici njegove ekselencije smeteni u
podrumu zamka, zvali su ga da im pokae ostavu s retkostima koje nisu mogli da
pronau. Odatle se vraao ponien sa oima punih suza. Na elu je imao crnu masni-
cu od udaraca; jakna mu je bila iscepana. Bili su to tragovi neuspelih pokuaja da u
odsustvu vlasnika sprei pljaku u salonima i talama.
Milioner je zbog tih neprilika osetio bliskost sa ljudima prema kojima je do tada
bio ravnoduan. Bio je veoma zahvalan tom boleljivom i skromnom oveku na oda-
nosti. Bio je ganut zabrinutou sirote ene koja je vodila rauna o zamku kao da je
njen. Prisustvo njihove erke possetilo ga je na njegovu ii. iveo je pored nje ne
primeujui njeno odrastanje, posmatrajui je kao nekad kad je kao kuence jurila za
gospoicom Denoajer na njenim izletima po vrtu i okolini. Sada se zadevojila, izdu-
ilo se njeno vitko i ljupko telo etrnaestogodinjakinje. Majka joj nije dozvoljavala
da izae iz kue, plaei se vojske, koja je provaljivala nezaustavljivim juriom, upa-
dajui u domove i ruei prepreke koje bi joj se nale na putu.
Denoajer je prekinuo beznadeno utanje pa priznao da je gladan. Stideo se te te-
lesne potrebe, ali uzbudljivi dogaaji, smrt koju je video izbliza, opasnost koja je jo
uvek pretila, u njemu su izazvali gladi na nervnoj bazi. Suoavajui se sa injenicom
da je bednik usred svog bogatstva i da ne moe niim da upravlja, jo vie je oglad-
neo.
Siroti gospodin! ponovo ree ena.
Posmatrala je milionera kako tamani pare hleba i trouglastu kriku sira, jedino
to je mogla da nae u svom domu. Svestan da je to sve to moe da pojede, don
Marselo je i dalje bio na mukama zbog svog apetita. Stekao je toliko bogatstvo da bi
na kraju trpeo glad! Moglo se naslutiti o emu je ena razmiljala kad je naposletku
uzdahnula i podigla pogled. Od prvih jutarnjih trenutaka svet je promenio pravac:
sve je delovalo naopako. Ah, taj rat...!
Do predveeri vlasnik zamka saznavao je novosti koje mu je donosio upravnik
po povratku iz odaja glavne zgrade. General i brojni oficiri zauzimali su sobe. Ni

171
jedna jedina vrata nisu bila zatvorena: sva su bila irom otvorena udarcima kundaka i
sekira. Mnoge stvari su nestale; upravnik nije znako ta tano, ali nestale su, moda
razbijene, moda su ih uzeli. Komandant sa drugaijom trakom oko leve ruke iao je
od sobe do sobe, pregledajui sve, diktirajui neto vojniku, koji je zapisivao. Za to
vreme general i njegovi su bili u trpezariji. Pili su mnogo i prouavali poloaje
vojnih snaga na mapama rairenim po podu. Siroti ovek morao je da silazi u po-
drum da bi donosio najbolja vina.
Kada se smrklo, primeeno je talasanje u tom moru ljudi koje je prekrivalo polja
dokle god pogled dopire. Zavreno je postavljanje nekoliko pontona na Marni i inva-
zija je i dalje napredovala. Pukovi su marirali oduevljeno uzvikujui: Nah Paris!
Oni koji su ostali da bi nastavili put sledeeg dana bili su smeteni u razruenim ku-
ama ili pod vedrim nebom. Denoajer je uo himnu i sveane pesme. Pod sjajem
prvih zvezda vojnici su se grupisali kao lanovi pevakog drutva, formirajui, pre-
ma svojim glasovima, etvorolane sveane i ljupke horove koji su pevali sa po-
bonom ozbiljnou. Iznad drvea lebdeo je crven oblak, u smiraj dana jo jarkiji.
Bio je to odblesak sela u plamenu. A u daljini, poari na farmama i u varoima uzne-
miravali su no zakrvavljenim treperenjem.
Starac je na kraju zaspao na upraviteljevom krevetu; umoran, sanjao je teke i
zbrkane snovima od umora. Tonuo je i tonuo u crnu rupu bez dna. Kada se probudio
uinilo mu se da je spavao samo nekoliko minuta. Sunce je svojom rumeni bojilo za-
vese na prozorima. Kroz njihovo tkanje video je nekoliko grana na drvetu i ptice
koje su skakutale i cvrkutale u kronjama. Osetio je istu radost kao u svea letnja
jutra. Lepo jutro! Ali ija li je ovo soba...? Zaueno je gledao krevet i ono to ga je
okruivalo. Realnost je odjednom zaokupila njegovu svest blago paralisanu prvom
svetlou dana. Iz te misaone magle pojavljivale su se dugake stepenice njegovog
seanja, sa poslednjim crvenim i crnim stepenikom: skup emocija koji je pred-
stavljao prethodni dan. A on je mirno spavao okruen neprijateljima, potinjen samo-
voljnoj sili koja moe da ga uniti iz istog hira!
Kad je uao u kuhinju upravitelj njegovog poseda saoptio mu je novosti. Nemci
su se spremali da idu. Puk koji se ulogorio u vrtu izaao je u ranu zoru a za njim su
izali i ostali. U selu je ostao jedan bataljon, smeten u nekoliko itavih kua i na
zgaritima zapaljenih. General je takoe otiao sa svojim mnogoljudnim generalta-
bom. U zamku je ostao samo komandant jedne brigade, koga su podreeni zvali
grof, i jo nekoliko oficira.
Nakon tih novosti, Denoajer se usudio da izae iz kue. Video je vrt, uniten ali
lep. Drvee je pretrpelo uasna oteenja. Ptice su leprale krilima iznenaene i odu-
evljene to su ponovo zavladale onim to je ostalo posle ljudske stihije.
Denoajer se odjednom pokajao to je izaao. Pet kamiona je bilo postavljeno uz
odbrambeni jarak ispred mosta zamka. Grupe ljudi su izlazile nosei na ramenima
ogroman nametaj kao nosai prilikom selidbe. Jedan glomazan predmet uvijen u

172
svilene zavese umesto u atorsko platno, etvorica su gurala do automobila. Gazda je
pogodio. Bilo je to njegovo kupatilo: uvena zlatna kada! A onda se naglo predo-
mislio;, odjednom mu vie nije bilo ao tog gubitka. Sada je mrzeo taj blistav ko-
mad, koji je smatrao ukletim. Zbog njega je in doao tu. Ali avaj!, ostali nametaj na-
tovaren na kamione! U tom trenutku shvatio je razmere svoje bede i nemoi. Nije
mogao da odbrani svoju imovinu; nije mogao da razgovara sa tim komandantom koji
je polako pljakao zamak ne marei za njegovog vlasnika. Lopovi! Lopovi! I okre-
nuo se pa uao u upravitelejvu kuu.
itavo jutro je proveo nalaken na sto, brade naslonjene na aku. Kao prethod-
nog dana, lagano je troio sate, ne elei da slua potmulo brujanje vozila sa njego-
vim dragocenostima.
Oko podneva, upravitelj mu je saoptio da je jedan oficir stigao u automobilu pre
sat vremena, i eli da ga vidi.
Kad je izaao iz kue naiao je na kapetana, nalik svima ostalima, sa lemom sa
iljkom, u uniformi boje senfa, crvenim konim izmama, sabljom, revolverom,
dvogledom i geografskom kartom u kutiji koja je visila na uzici. Bio je mlad. Na le-
voj ruci imao je traku sa oznakom generaltaba.
Zar me ne prepoznajete...? Nisam eleo da proem ovuda, a da vas ne vidim.
Rekao je to na panskom i Denoajer je doiveo najvee iznenaenje otkako je
doao na imanje.
Zar je mogue da me ne prepoznajete? nastavio je Nemac, opet na
panskom. Ja sam Oto... Kapetan Oto fon Hartrot.
Starac se spustio ili bolje rei skotrljao niz lestvicu seanja da bi se zaustavio na
najnioj preki. Ugledao je svoje imanje, svoje roake, svastiku i paenoga, koji su
dobili drugog sina. Dau mu ime Bizmark, govorio je Karlo. A onda, preavi
mnogo stepenika, video je sebe u Berlinu, za vreme posete Hartrotovima. Govorili su
tada s ponosom o Otu, pametnom skoro kao stariji brat, koji je svoj talenat posvetio
ratovanju. Bio je pukovnik, ali je nastavio da se koluje kako bi se prikljuio gene-
raltabu. Moda e postati drugi Moltke, govorio je njegov otac. A buntovna ii
ga je krstila nadimkom, koji je i porodica prihvatila. Tako da je Oto nadalje bio Mali
Moltke za svoje roake u Parizu.
Denoajer se iznenadio promenama koje su nastale tokom prethodnih godina. Taj
snaan kapetan nadobudnog stava, koji je mogao da ga strelja, bio je onaj isti patu-
ljak koga je gledao kako trkara po imanju, osavi Mali Moltke, kome se njegova
kerka smejala...
Za to vreme, vojnik je objanjavao zato je tu. Pripadao je drugoj diviziji. Bilo ih
je mnogo... mnogo! koje su napredovale formirajui irok zid duboko unutar
francuskog tla, od Verdena do Pariza. Njegov general ga je poslao da uspostavi vezu
sa oblinjom divizijom, ali kad se naao u blizini zamka poeleo je da ga poseti. Fa-
milija nije maji kaalj. Setio se dana kada je bio u Vilblanu, gde je porodica

173
Hartrot dola da provede izvesno vreme sa svojim roacima iz Francuske. Oficiri
koji su boravili u zdanju zadrali su ga da rua s njima. Jedan od njih sluajno je po-
menuo vlasnika poseda, rekavi mu da je on tu negde, mada niko od njih nije obra-
ao panju na njega. Neverovatno iznenaenje za kapetana Hartrota. Traio ga je dok
ga nije pronaao i potresao se kad ga je video zatvorenog u kuici svoje posluge.
Morate da izaete odatle: vi ste moj tea rekao je ponosno. Vratite se u
svoju kuu, gde i treba da budete. Mojim kolegama e biti drago da vas upoznaju;
oni su veoma fini ljudi.
Osim toga, bilo mu je ao to je starac verovatno mnogo toga pretrpeo. Nije znao
tano u emu su se sastojale njegove nevolje, ali je pretpostavljao da mu je bilo teko
od samog poetka invazije.
ta ete! ponovio je nekoliko puta. To je rat.
Osim toga, imao je sree to je ostao u svojoj kui. Dobili su nareenje da strogo
kanjavaju bogate izbeglice. Nemaka je elela da stanovnitvo ostane u svojim ku-
ama kao da se ne deava nita neobino. Denoajer se pobuni... Ali osvajai su ubija-
li i streljali nevine i palili njihove kue...! Neak ga je prekinuo. Prebledeo je, kao da
mu se ispod koe razlio talas pepela; oi su mu zasijale, obrazi zadrhtali, kao kod po-
runika, koji se ponaao kao da je zamak njegov.
Vi mislite na streljanje gradonaelnika i ostalih... Ba su mi to ispriali drugari.
Toj je blaga kazna; trebalo je itavu varo da srevne sa zemljom; trebalo je da pobiju
sve ene i decu. Mora se stati na kraj francuskim strelcima.
Starac ga je gledao zapanjen. Njegov Mali Moltke je bio opasan i surov kao i
ostali... Ali kapetan prekinu razgovor, ponovivi jo jednom nepobitan i udovian
izgovor:
Uasno, ali, ta ete! Rat je.
Nakon toga zanimao se za majku i obradovao se kada je saznao da se nalazi na
jugu. Brinuo se, mislei da je u Parizu. Zbog pobuna koje su izbijale poslednjih
dana! Denoajer se zbunio kao da nije dobro uo. O kakvim pobunama je re? Ali ofi-
cir je preao preko toga, ne priajui vie o njegovima, ubeen da Denoajer jedva
eka da uje za sudbinu nemake rodbine.
Svi su se sjajno snali. Njegov cenjeni otac je bio predsednik nekoliko patriotskih
organizacija zbog svojih godina nije mogao da uestvuje u ratu a osim toga,
pokrenuo je osnivanje buduih industrijskih preduzea u osvojenim zemljama. Nje-
gov brat, mudrac drao je konferencije u okolnim varoima, koje je trebalo pripoji-
ti pobednikom carstvu, diui glas protiv sunarodnika koji su se pokazali slabi u
svojim pokuajima. Ostala trojica brae bili su u vojsci: jednog su odlikovali u Lore-
ni. Dve sestre, pomalo tune zbog odsustva verenika, husarskih porunika, posvetile
su se poseivanju bolnica i molei boga da kazni izdajniku Englesku.
Kapetan Hartrot je polako vodio teu prema zamku. Tmurni i strogi vojnici, koji
nisu ni znali da don Marselo postoji, pratili su ga zainteresovano kad su ga videli u

174
prijateljskom razgovoru sa oficirom generaltaba. Pretpostavio je da e ovi ljudi sad
biti humaniji prema njemu, da e se uzdrati svog nemilosrdnog i nasilnog stava.
Kad je uao u zgradu od tuge mu se steglo u grudima. Na sve strane je video
praznine koje su ga podseale na predmete iupane sa svojih mesta. Pravougaone
tamnije mrlje namseto nametaja i slika, upakovanih u papir. Sa kakvom je pre-
ciznou i metodinou radio onaj gospodin s trakom na levom rukavu! Na njegovu
tugu zbog hladnokrvne i sistematske pljake nakalemila se i ozlojeenost pedantnog
oveka kad je ugledao poderane zavese, isflekane tepihe, razbijen porcelan i kristal i
jo svakojake tragove osvajanja prostora na surov nain i bez imalo skrupula.
Neak je, pretpostavljajui ta njegov tea misli, ponovio ovetali izgovor: ta
da se radi...! Rat je.
Ali sa ,alim Moltkeom nije morao da bude oprezan.
Ovo nije rat ree prilino kivan. To je najezda razbojnika... Tvoji drugari
su lopovi.
Kapetan Hartrot se odjednom uspravi, trgnuvi se naglo. Udalji se od tee, zurei
u njega, pa tiho ree, pomalo piskutavo, drhtei od besa: Polako, teo! Sva srea,
to je izgovorio na panskom, pa nisu mogli da ga razumeju oni naokoloi. Ako dozvo-
li sebi da insistira na takvim tvrdnjama izloie se opasnosti da kao odgovor dobije
metak u elo. Imperatorovi oficiri ne dozvoljavaju uvrede. Celim svojim biem
otkrivao je lakou s kojom bi zaboravio na rodbinske veze ukoliko bi dobio naree-
nje da kazni don Marsela. Ovaj uuta, spustivi glavu. ta da radi!...! Kapetan
ponovo postade ljubazan kao da je zaboravio ta je maloas rekao. eleo je da ga
predstavi svojim drugovima. Njegova ekselencija grof Majnburg, generalmajor, kad
je saznao da je roak Hartrotovih, ukazao mu je ast, pozvavi ga za sto.
Pozvani je, u svojoj sopstvenoj kui, uao u trpezariju, gde je bilo puno ljudi u
uniformama boje senfa i dubokim izmama. Instinktivno je letiminim pogledom
procenio situaciju. Sve je bilo u redu, nita razbijeno: zidovi, zavese i nametaj su
bili netaknuti. Ali, kada je pogledao u ogromne kuhinjske kredence ponovo ga je
obuzela tuga. Ostala je samo tamna hrastovina. Nestala su dva kompleta stonog sre-
brnog posua i jedan od starinskog porcelana. Morao je dostojanstvenom da odgova-
ra na pozdrave i stisnuo je ruku koju mu je grof pruio sa aristokratskom ne-
marnou. Neprijatelji su ga gledali sa blagonaklonou i izvesnim divljenjem, kad
su saznali da milioner potie iz daleke zemlje gde se ljudi brzo obogate.
Ubrzo je sedeo kao stranac za sopstvenim stolom, jeo iz tanjira koje je koristila
njegova porodica, sluili su ga ljudi obrijanih glava, s prugastim keceljama preko
uniformi. Ono to je jeo bilo je njegovo, pio je vino iz svog podruma, sve ukrase u
prostoriji on je kupio i drvee sa kronjama tamo dalje od prozora bilo je takoe nje-
govo... a u stvari, imao je utisak da se prvi put obreo tu, obuzet nelagodom i nepove-
renjem. Jeo je jer je oseao glad, ali su mu hrana i pie imali udan ukus.
Sa strahom je posmatrao te neprijatelje koji su zauzimali mesta njegove ene,

175
dece, Lakurovih... Izmeu sebe su govorili nemaki, ali oni koji su znali francuski
povremeno bi se koristili njime da bi ih gost razumeo. Oni koji su sricali tek poneku
re, ponavljali bi je osmehujui mu se ljubazno. Kod svih njih se primeivala elja
da ugode vlasniku zamka.
Hoete li da ruate sa divljacima upita grof, nudei mu mesto pored sebe.
Zar se ne plaite da e vas ivog pojesti...?
Nemci su se glasno smejali duhovitosti njegove ekselencije. Svi su se trudili da
svojim reima i ponaanjem dokau da ih neprijatelji neopravdano smatraju varvari-
ma.
Don Marselo je posmatrao jednog po jednog. Umor od rata a posebno posledice
brzog mariranja i napredovanja poslednjih dana bili su oigledni. Jedni su bili viso-
ki, mravi i trkljasti, drugi etvrtasti i koati, kratkih vratova. Ovi poslednji smrali
su za mesec dana vojnog pohoda pa im je mlohava i naborana koa visila na licu. Svi
su bili obrijani po vojniki. Oko stola su se belasala dva reda okruglih lobanja, rui-
astih lica. Ui su im smeno trale; onako usukanima, vilice su im bile isturene.
Neki su zadrali uvrnute brkove po imperatorovoj modi; veina je bila uredno izbri-
jana, s kratkim briima nalik etkici za zube.
Zlatna narukvica blistala je na grofoj ruci, sputenoj na sto. Bio je stariji od osta-
lih i jedino je on imao kosu, tamnoplavu proaranu sedima, briljivo zaeljanu i
sjajnu od pomade. Imao je blizu pedeset godina. Odravao je enstvenu krepost,
upranjavajui teke vebe. Mrav, koat i snaan, pokuavao je da prikrije grubu
muku borbenost blagom i lenjom nehajnou. Oficiri su se prema njemu ponaali sa
velikim uvaavanjem. Hartrot je o njemu priao kao o velikom umetniku, muziaru i
pesniku. Bio je imperatorov prijatelj: poznavali su se jo iz mladosti. Pre rata, zbog
nekih skandala iz privatnog ivota bio je udaljen sa dvora: galama piskarala i socija-
lista. Ali suveren je u tajnosti i dalje gajio naklonost prema starom kolskom drugu.
Svi su zapamtili njegov ples Los kaprios de erezada, prikazan u punom sjaju u
Berlinu, po preporuci monog prijatelja. iveo je nekoliko godina na istoku. Sve u
svemu, veliki gospodin i umetnik izuzetnog senzibiliteta, kao to je i veliki vojnik.
Grof nije mogao da podnese Denoajerovo utanje. Bio mu je gost za stolom i
smatrao je svojom dunou da ga ukljui u razgovor. Kada je don Marselo rekao da
je tek pre tri dana napustio Pariz svi su se iznenadili i eleli su da uju novosti.
Da li ste videli pobune? Zar je vojska morala da poubija toliko ljudi? Kako
je ubijen Poenkare?
Odjednom su ga zasuli pitanjima i don Marselo, zbunjen tom neverovatnom
veu, nije znao ta da odgovori. Mislio je da je upao meu ludake. Onda je pomislio
da se egae s njim. Pobune? Ubistvo predsednika? Jedni su ga saaljivo gledali
zbog njegove neobavetenosti; drugi su sumnjali da se pravi da ne zna za neke doga-
aje koji su se odigrali njemu ispred nosa. Njegov neak je bio uporan.

176
 Nemake novine su objavile mnogo toga. Pariani su pre petnaest dana organi-
zovali proteste protiv vlade, juriajui na Jelisejsku palatu i usmrtivi predsednika.
Vojska je morala da upotrebi mitraljeze da bi zavela red... itav svet to zna.
Ali Denoajer je uporno tvrdio da ne zna za to: nita nije video. I poto su njegove
izjave prihvaene sa ironinom sumnjom, radije je utao. Njegova ekselencija,
odvano se, ne podleui optoj lakovernosti, vratio na prvobitne injenice. Ono o
ubistvu moda nije tano; nemake novine mogu da preteraju u najboljoj nameri.
Upravo je pre nekoliko sati generaltab doao do saznanja da se francuska vlada po-
vukla u Bordo. Ali ono u vezi s pobunom Pariana i njihovim sukobom s trupama je
neosporno. Gospodin je to nesumnjivo video ali ne eli da kae. Denoajer je mo-
rao da se usprotivi uglednoj linosti, ali njegovo poricanje nije sasluano. Pariz! Na
tu re zablistae im oi, podstiui reitost kod svih. eleli su to pre vide da Ajfelo-
vu kulu, da pobedonosno uu u grad, da utole glad i odmore se od jednomesenog
ratnog pohoda. Uivali su u vojnikoj slavi, smatrali su da je rat neophodan, ali im je
ao zbog nevolja koje on donosi. Grof ispusti jedan umetniki uzdah.
Ah, kako me je omeo rat! ree maloduno. Ove zime u Parizu e se prvi
put izvesti moj balet.
Svi su reagovali na njegovu potitenost: njegovo delo e se izvesti posle rata i
Francuzi e mu aplaudirati.
To nije dovoljno nastavio je grof. Priznajem da volim Pariz... teta to taj
narod nikad nije eleo da se sporazume s nama...!
A onda je utonuo u melanholiju oveka koga ne shvataju.
Jednog od oficira koji je priao o bogatstvu i raskoi Pariza sa pohlepnim oima,
Denoajer je brzo prepoznao po oznaci koju je nosio na ruci. Bio je to onaj koji je
opljakao zamak. Kao da je naslutio njegove misli, komesar se izvinjavao.
To vam je rat, gospodine...
Isti je kao ostali...! Rat mora da se plati imovinom poraenih. To je nov sistem
Nemake: lekovita odteta za davnanje ratove, naplata gradskih dabina, pljaka
kua. Na taj nain se savlauje otpor neprijatelja i rat se bre zavrava. Ne bi trebalo
da se alite na pljaku. Va nametaj i dragocenosti bie prodati u Nemakoj. Moete
uloiti prigovor francuskoj vladi da vam nadoknadi tetu nakon poraza: vai roaci iz
Berlina e podupreti va zahtev.
Denoajer je zapanjeno sluao te savete. Kako razmiljaju ovi ljudi! Da li su ludi
ili mu se rugaju...?
Kad se ruak zavrio, neki oficiri su ustali i potraili maeve kako bi izvrili
slubene zadatke. Kapetan Fon Hartrot je takoe ustao: morao je da se vrati svom
generalu; dovoljno vremena je posvetio roaku. Mali Moltke se jo jednom izvinio
zbog uznemiravanja i pljaki zamka.
Rat je... Moramo da budemo grubi da bi to krae trajao. Prava dobrodunost
se sastoji u okrutnosti, jer se tako prestraeni neprijatelj bre predaje i svet manje

177
strada.
Don Marselo je slegnuo ramenima na tako pogrean zakljuak. Bili su na vratima
zdanja. Kapetan naredi neto jednom vojniku, a ovaj se malo zatim vrati sa paretom
krede kojom je obeleio teren vojnog logora. Fon Hartrot je eleo da zatiti teu.
Proitao je natpis na zidu pored vrata: Bitte, nicht plndern. Es sing freundlichte
Leute...
Zatim ga je na licu mesta preveo nakon ponavljanih pitanja starca.
To znai: Molim vas, ne pljakajte. Stanari ove kue su prijateljski nastroje-
ni.
Ah, ne...! Denoajer se estoko usprotivi takvoj zatiti. On nije eleo da bude
njihov prijatelj. utao je jer nije mogao nita drugo da uini... a pogotovo da bude
prijatelj osvajaa svoje zemlje...!
Neak obrisa jedan deo natpisa i ostavi samo prvi deo: Bitte, nicht plndern. Mo-
lim vas, ne pljakajte. Zatim je na ulazu u vrt ponovo napisao isti tekst. Smatrao je
neophodnim ovakvo upozorenje; njegova ekselencija moe da ode, mogu da se usele
drugi oficiri. Fon Hartrot je video svata i po njegovom osmehu moglo se shvatiti da
ga nita ne bi iznenadilo ma koliko bilo strano. Ali starac je nastavio da omalovaa-
va njegovu zatitu i alosno se smejao natpisu. ta jo mogu da ukradu...? Odneli
su ve sve to je vredelo.
Zbogom, teo. Vidimo se uskoro u Parizu.
Kapetan ue u automobil nakon to je stisnuo hladnu i mlitavu ruku, koja kao da
ga je odbijala svojom nepominou.
Na povratku kui, ugledao je sto i stolice u hadovini ispod nekoliko stabala. Nje-
gova ekselelncija je pila kafu pod vedrim nebom i pozvao ga je da mu se pridrui.
Samo su mu tri oficira pravila drutvo... i velika koliina pia iz njegovog podruma.
Razgovarali su na nemakom tako da je don Marselo sedeo nepomino skoro sat vre-
mena, elei da ode ali ne doekavi nijedan zgodan trenutak da ustane.
Izvan parka se nazirao veliki pokret trupa. Prolazio je drugi vojni korpus uz
potmulo zavijanje morskog povetarca. Zelene zavese drvea zaklanjale su nepregled-
ni mar ka jugu. Neto neobjanjivo poremetilo je blistavu popodnevnu tiinu. U da-
ljini se ula neprekidna grmljavina kao da se na plavom horizontu kotrljala nevidlji-
va oluja.
Grof je prekinuo razgovor na nemakom da bi se obratio Denoajeru koji se za-
interesovao za buku.
To je top. Borba je poela. Ubrzo emo joj se i mi pridruiti.
Mogunost da uskoro napusti svoj logor, najudobniji koji je imao tokom itavog
vojevanja, oneraspoloila ga je.
Rat! nastavio je. Sjajan ivot, ali prljav i zaglupljuju. Posle itavih mesec
dana, danas sam se prvi put oseao kao ovek.

178
 I kao da ga je privukla udobnost koje e uskoro morati da se odrekne, ustao je i
krenuo ka zamku. Dva Nemca se uputie ka selu, a Denoajer ostade sa treim ofici-
rom koji se zadovoljno oblizivao i pijuckao mljackajui. On je bio komandant bata-
ljona ulogorovanog u Vilblanu.
Rat je tuan, gospodine! ree na francuskom.
Meu svim tim neprijateljima, jedino je on kod don Marsela izazivao neobian
oseaj za pravinost. Iako je Nemac, reklo bi se da je dobar ovek, pomislio je,
gledajui ga. Mora da je bio gojazan u vreme mira, ali sada je delovao mlohavo i
uvelo kao da je naglo oslabio. U njemu se nazirao nekadanji ivot mirnog i jed-
nostavnog imunog buruja, koji je rat sasekao u korenu.
Kakav je ovo ivot, gospodine! nastavio je. Neka Bog kazni one koji su
izazvali ovu katastrofu.
Denoajer se skoro potresao. Ukazala mu se Nemaka kakvu je zamiljao mnogo
puta: mirnu, ljupku, sa pomalo pohotnom i tromom buroazijom, koja je svoju opo-
rost kompenzovala poetskom i bezazlenom sentimentalnou. Ovaj Blumhart, koga
su drugovi zvali Bataljon Komnader, bio je valjan otac porodice. Zamislio ga je u
etnji sa enom i decom pod lipama na nekom palanakom trgu, dok ganuto slua
vojnu muziku. Kasnije ga je zamislio u pivnici sa prijateljima kako izmeu dva
poslovna razgovora pria o metafizikim problemima. Bio je to ovek stare Nema-
ke, lik iz Geteovih romana. Moda je slava Imperije izmenila njegov ivot i umesto
da ide u pivnicu, esto je poseivao oficirski klub, dok mu se porodica drala po stra-
ni, odvojeno od graana, zbog oholosti vojnog stalea; ali u sutini, bio je dobar Ne-
mac, s patrijarhalnim navikama, gotov da prolije suze pred nekom porodinom sce-
nom ili dirljivom muzikom.
Komandant se setio svojih, koji su iveli u Kaselu.
Osmoro dece, gospodine ree, trudei se oigledno da potisne emocije.
Dvojica, najstarija, pripremaju se za oficire. Najmlai ove godine kree u kolu...
Tako je to. I jednom rukom pokaza do visine svojih izama. Drhtao je od besa i
tuge, setivi se svog maliana. Zatim je kovao u zvezde svoju suprugu. Ah, slatka
Augusta...! Dvadeset godina su proveli u braku, ali on ju je oboavao kao onog dana
kada su se prvi put videli. U jednom depu uniforme uvao je sva pisma koja mu je
pisala od poetka rata.
Pogledajte, gospodine... Ovo su moja deca.
Iz nedara je izvadio srebrni medaljon sa gravirom Minhena i kada je povukao
oprugu otvorile su se dve ovalne strane, poput listova u knjizi, otkrivi lica itave po-
rodice: Frau Kommander, ozbiljna lepotica, koja je oponaala cariino dranje i fri-
zuru; Frojlajn Komander, u belo, pogleda uprtog uvis kao da peva neku romansu; i
na kraju deaci u uniformama vojnih kola ili privatnih instituta. Kad samo po-
mislim da mogu da izgubim ta voljena stvorenja samo jednim pokretom prsta! I da

179
moram da ivim daleko od njih! Rat je tuan! opet je ponovio. Neka Bog kazni
Engleze.
Sa istom brinou je uzvratio Don Marselu pitanje o njegovoj porodici. Bilo mu
je milo kad je dobio oskudan odgovor o njegovom potomstvu; blago se osmehnuo na
ushienje s kojim je starac priao o svojoj erki, o frojlajn ii kao o nekom ljupkom
avoliu; raalostio se kad je uo da je sa sinom imao velike neprilike zbog njego-
vog ponaanja.
Simpatian komandant! Bio je to prvi prijatan i human ovek koga je sreo za vre-
me paklene invazije. Svuda ima dobrih ljudi, pomislio je. Voleo bi da se ne iseli iz
zamka. Ako Nemci treba da ostanu tu, bolje da imam njega nego one druge.
Jedan narednik je doao da prenese don Marselu poziv od njegove ekselencije.
Zatekao je grofa u svojoj spavaoj sobi, proavi prethodno kroz salone zatvorenih
oiju, da bi izbegao napad beskorisnog besa. Sva vrata su bila provaljena, podovi bez
tepiha, prozori bez zavesa. Samo je ve oteen nametaj ostao na mestu. Spavae
sobe su bile potpuno poharane, tako da je ostalo samo ono to je bilo za trenutnu
upotrebu. Iz njih bi sve bilo odneto da se dan ranije nije pojavio general sa itavom
svojom pratnjom i obustavio bezobzirno unitavanje.
Grof ga je ljubazno primio kao pravi gospodin koji eli da udovolji svojim gosti-
ma. Nije mogao da dozvoli da her Denoajer, roak jednog Fon Hartrota seajui se
maglovito da ga je video na dvoru ivi u stanu svoje posluge. Treba da se smesti u
svoju spavau sobu, na taj velianstven odar sa perinama i baldahinom, gde je uveni
general imperije imao ast da boravi nekoliko sati.
Ja vie volim da spavam ovde. Ova druga soba vie odgovara mome ukusu.
Uao je u sobu gospoe Denoajer, divei se nametaju u stilu Luja XV, autenti-
nim dragocenostima, potamnelom zlatu i pejzaima na tapiserijama prekrivenim pa-
tinom. To je bila jedna od najboljih don Marselovih kupovina. Grof se prezrivo
osmehnu, setivi se efa intendanture, odgovornog za oficirsku pljaku.
Kakav glupak...! Ostavio je ovo, mislei da je staro i runo...
Zatim pogleda vlasnika u oi.
Gospodine Denoajer: mislim da neu biti nimalo nekorektan, rekao bih ak da
pogaam vae misli, ako vam kaem da u ovaj nametaj ja poneti. To e biti uspo-
mena na nae poznanstvo, dokaz naeg prijateljstva koje upravo poinje... Ako ovo
ostane ovde, preti opasnost da bude uniteno. Vojnici nisu obavezni da se razumeju u
umetnost. Ja u uvati ove dragocenosti u Nemakoj i vi ete moi da ih vidite kad
kod poelite. Tada emo svi biti jedno... Moj prijatelj imperator bie proglaen za
vladara Francuza.
Denoajer je utao. ta da odgovori na tu uasnu ironiju, na pogled kojim je veliki
gospodin naglaavao svoje rei...?
Kad se rat zavri ja u vam poslati poklon iz Berlina dodao je uteno.
Starac ni na to nije nita odgovorio. Posmatrao je zidove, praznine koje su ostale

180
iza raznih manjih slika, dela francuskih majstora iz XVIII veka. Mora da ih je ko-
mandant prezreo kao beznaajne. Grofov blag osmeh otkrio mu je gde se one sada
nalaze.
Detaljno je pretraio itavu prostoriju, oblinju spavau sobu koja je pripadala
ii, kupatilo, ak i orman sa enskom odeom, gde su uvane haljine gospoice De-
noajer. Ruke vojnika su se gubile od uivanja u tankim naborima tkanina, opipavaju-
i njihovu sveu mekou.
Taj dodir ga je podseao na Pariz, na modu, na kue velikih modiskinja. Najvie
je voleo da poseuje Ulicu Peks u neprijateljskom gradu.
Don Marsela je zapahnula meavina jakih parfema koji su isparavali s njegove
glave, brkova, itavog njegovog tela. Razne boice sa gospoinog toaletnog stoia
stajale su poreane na kaminu.
Prljavi rat! ree Nemac. Jutros sam konano mogao da se okupam nakon
nedelju dana; po podne u se jo jednom okupati... Kad smo kod toga, dragi gospodi-
ne: ovi parfemi su dobri, ali nisu otmeni. Kad poelite da me predstavite gospoama
dau im adresu svojih dobavljaa... Ja u svojoj kui koristim miriljava ulja iz
Turske: tamo imam mnogo prijatelja... Kad se zavri rat, poslau vaoj porodici pa-
ket.
Usmerio je pogled na nekoliko portreta, okaenih iznad jednog stola. Grof je pre-
poznao madam Denoajer videvi fotografiju donja Luise. A onda se nasmeja pri
pogledu na iin portrt. Veoma je ljupka. Ono to mu se najvie dopalo kod nje
bio je izgled hrabrog deaka. irokim i prodornim pogledom posmatrao je Huliovu
fotografiju.
Izvanredan mladi ree. Zanimljivo lice... umetniko. U nekom kostimira-
nom baletu postigao bi uspeh. Pravi persijski princ...! Jedna bela peruka na glavi
privrenim draguljem, obnaena prsa, crna tunika sa zlatnim paunovim perima...
I nastavio je u mati da oblai Denoajerovog prvenca u rasko jednog istonja-
kog kralja. Starac je poeo da osea simpatije prema tom oveku zainteresovanom za
njegovog sina. teta to je tako spretno izabrao dragocenosti iz njegove kue i
prisvojio ih!
Pored uzglavlja kreveta, na molitveniku njegove ene, video je medaljon sa dru-
gom fotografijom. Ona nije pripadala kui. Pratei njegov pogled, grof je poeleo da
mu je pokae. Ruke vojnika su podrhtavale: Njegov ohol i ironian ponos odjednom
je iezao. Jedan oficir Husara Smrti smejao se na portretu, mrav i kukastog nosa
ptice grabljivice ispod kape ukraene s lobanjom i dve bedrene kosti.
Moj najbolji prijatelj ree malo uzdrhtalim glasom. Bie koje volim najvie
na svetu... i kad pomislim da se moda u ovom trenutku bori i da mogu da ga ubi-
ju...! Kad pomislim da i ja mogu da poginem...!
Don Marselu se uini da je odgonetnuo priu iz grofove prolosti. Taj husar je
nesumnjivo njegov sin. Tako prostoduan nije mogao da zamisli nita drugo. Tako

181
neno mogao je samo otac da govori. I zamalo da se zarazi tom nenou.
Tu je bio kraj susreta. Vojnik mu okrete lea izlazei iz spavae sobe kao da je
eleo da sakrije emocije. Posle nekoliko minuta, u prizemlju je zasvirao prekrasan
koncertni klavir, koji komandant nije mogao da odnese jer se general usprotivio
tome. Grofov glas se uzdie iznad klavirskih dirki. Imao je bariton, pomalo setan,
koji je zavibrirao ponesen melodijom romanse. Starac se uzbudio, nije razumeo rei,
ali su mu suze navrle na oi. Setio se svoje porodice, nesree i opasnosti koje su ih
okruivale, tekoe da se vrati i pronae svoje... Kao da ga je muzika ponela, silazio
je korak po korak do prizemlja. Kakav umetnik a tako nadmeno podrugljiv! Kakva
dua...! Nemci se ue da na prvi pogled deluju grubo i disciplinovano, da bi bez
skrupula mogli da izvode najvee grozote. Sa njima ovek treba da bude prisan da bi
upoznao njihovu istinsku prirodu.
Kada je prestao da svira, grof je izaao ispred zamka. Jedan podoficir je
posmatrao labudove u jarku oko zidina. Bio je doktor prava i sekretar Njegove ekse-
lencije; ovek s fakultetskom diplomom, mobilisan.
U razgovoru sa don Marselom, odmah mu je otkrio svoje poreklo. Iznenadio ga
je poziv u rat, budui da je bio profesor u jednoj privatnoj koli i pred venanjem.
Svi njegovi planovi su se izjalovili.
Kakva nesrea, gospodine...! Kakav sunovrat sveta...! Meutim, mnogi od nas
su videli da e se desiti katastrofa. Morao je da izbije kad-tad. Kapitalizam: prokleti
kapitalizam je kriv.
Podoficir je bio socijalista. Nije krio svoje uee u partijskim akcijama zbog ko-
joh je doivljavao neprijatnosti i zaostajao u karijeri. Ali socijaldemokratija je sada
postala prihvatljiva za imperatora i privlana za najreakcionarnije junkere. Svi su je-
dinstveni. Partijski predstavnici su u Rajhstagu formirali najposluniju grupu u vla-
di... On je iz svoje prolosti sauvao samo strast za ukidanje kapitalizma, krivca za
rat.
Denoajer se osmelio da razgovara sa ovim neprijateljem, koji mu je delovao kao
blag ovek bez predrasuda. Nije li za to odgovoran jedino nemaki militarizam?
Nisu li traili i pripremali sukob, onemoguavajui bilo kakav sporazum svojom aro-
gancijom...?
Socijalista je to kategorino poricao. Predstavnici njegove partije podravaju rat,
a za to imaju svoje motive. Kod njega se primeivala potinjenost disciplini, veitoj
germanskoj disciplini, slepoj i poslunoj, koja vlada ak i u naprednim i istaknutim
partijama. Uzalud je Francuz ponavljao argumente i injenice, sve to je proitao od
poetka rata. Njegove rei su se odbijale o tvrdokornost ovog revolucionara, na-
viknutog da razmilja pragmatino.
Ko zna zakljui. Moda smo se prevarili. Ali u ovom trenutku sve je
zbrkano: nedostaju elementi za procenu da bi se ustanovilo ta je ispravno. Kad se
rat okona, znaemo ko su krivci; a ako to budu nai, zahtevaemo njihovu odgo-

182
vornost.
Denoajer se zamalo nasmejao njegovoj naivnosti. Saekati da se rat zavri da bi
se saznalo ko je kriv! A ako Imperija pobedi ko e je pozvati na odgovornost, zadoje-
nu pobednikim ponosom? Oni koji su se uvek ograniavali na borbu na izborima,
bez najmanjeg pokuaja buntovnitva?
Ko god da je vinovnik nastavio je podoficir ovaj rat je tuan. Toliko
nastradalih...! Ja sam bio u arlroau. Moderan rat treba videti izbliza. Pobediemo,
ui emo u Pariz, kako kau, ali e stradati mnogo naih pre nego to ostvarimo ko-
nanu pobedu...
I da bi odagnao viziju smrti urezane u mislima, nastavio je pogledom da prati la-
budove, bacajui im komadie hleba zbog kojeg su se te velianstvene ptice okretale
u vodi.
Upravitelj i njegova porodica prelazili su most, esto izlazei iz zamka. Kada su
videli gazdu u dobrim odnosima sa osvajaima, oslobodili su se straha zbog kojeg su
bili zatvoreni u svom domu. Za enu je bilo prirodno da ti ljudi potuju don Marse-
lov autoritet: gospodar je uvek gospodar. I kao da se deli tog autoriteta preneo na
nju, ulazila je bez straha u zamak, u pratnji svoje erke, da bi dovele u red gazdinu
spavau sobu. A elele su i da provedu no u njegovoj blizini da se ne bi oseao
usamljenim meu Nemcima.
Dve ene su prenele posteljinu i duek iz svoje kuice na poslednji sprat zamka.
Upravitelj je bio zauzet zagrevanjem vode za drugo kupanje njegove ekselencije.
Njegova supruga je jadikovala zgroena pljakom zamka. Kakve skupocene stvari
nestadoe...! U elji da spase poslednje ostatke, traila je od vlasnika da je ovlasti da
ih prijavljuje kao da je to moglo da sprei individualne i potajne krae. Grofovi
ordonansi i pisari trpali su u depove i kese sve to se moglo lako sakriti. Govorili
su, smejui se, da je to za uspomenu. A onda je ona diskretno prila da mu prijavi
novo otkrie. Videla je jednog oficira kako na silu otvara kutije u kojima je gospoa
drala donje rublje i kako pravi paket sa najfinijom odeom i svilenom ipkom.
To je on, gospodine ree naglo, pokazujui na jednog Nemca koji je pisao u
bati, dok mu je iskosa padao zrak sunca, probijajui se izmeu grana drvea.
Don Marselo ga je prepoznao, iznenaen. Zar i komandant Blumhart! Ali onda je
opravdao njegov in. Smatrao je prirodnim da odnese neto iz kue, poto mu je ko-
mandant posluio kao primer. Osim toga, imao je u vidu prirodu predmeta koje je
ovaj prisvojio. Nije to bilo za njega, ve za suprugu, za devojice... Dobar otac poro-
dice. Vie od jednog sata je proveo za stolom piui bez prestanka, razgovarajui
preko pera sa svojom Augustom, sa itavom porodicom koja je ivela u Kaselu. Bo-
lje da odnese taj dobar ovek nego neki drugi, vii oficiri, odsenog glasa i bezo-
braznog, nadmenog dranja.
Primetio je kako bi podigao glavu kad god bi prola oreta, upravitelejva ki,
pratei je pogledom. Sirot otac...! Nesumnjivo se setio dve senjorite koje ive u Ne-

183
makoj, razmiljajui o ratnim opasnostima. I on se setio svoje ii, plaei se da je
vie nikada nee videti. Jednom prilikom, dok je devojka ila od zamka ka svojoj ku-
ici, Nemac ju je pozvao. Stala je pravo pored stola, uplaena, kao da je predoseala
neku opasnost, ali prisilila se da se osmehne. Za to vreme Blumhart joj je neto pri-
ao, milujui je po obrazima ruerdama oveka borca. Denoajera je ganuo taj prizor.
Uspomene na spokojan i delotvoran ivot ponovo su uskrsle uprkos ratnim strahota-
ma. Nema sumnje da je ovaj neprijatelj dobar ovek.
Zato se ljubazno osmehivao dok mu je komandant prilazio, poto je ustao od sto-
la. Predao je pismo i veliki paket jednom vojniku da ih odnese u selo, gde se nalazila
bataljonska pota.
To je za moju porodicu ree. Ne proe nijedan dan a da ne poaljem
pismo. Njihova su prava dragocenost za mene! aljem im i neke male uspomene.
Denoajer zamalo da se pobuni. Male, a ne...! Ali, uz izvesnu ravnodunost poka-
zao je kako mu ne smeta to su ti pokloni napravljeni o njegovom troku. Ko-
mandant je nastavio da pria o dragoj Augusti i njihovoj deci, dok je nevidljiva oluja
tutnjala na vedrom horizontu predveerja. Svaki put se ula sve jaa topovska
grmljavina.
Borba nastavio je Blumhart. Stalne borbe...! To je verovatno poslednja i
pobedonosna. Za nedelju dana ui emo u Pariz... Ali, koliko njih ga nee videti!
Koliko mrtvih...! Verujem da ve sutra vie neemo biti ovde. Sve rezervne snage e
morati da napadnu da bismo savladali otpor, poslednji otpor... Ako tada ne padnem i
ja...!
Zbog mogunosti da sledeeg dana pogine, njegovo lice se zgri od mrnje. Jed-
na duboka bora izdui mu se izmeu obrva. Pogledao je u Denoajera krvolono kao
da e on biti kriv za njegovu smrt i nesreu njegove porodice. Nakon nekoliko minu-
ta Denoajer vie nije mogao da prepozna onog prijatnog i prijateljski raspoloenog
Blumharta; shvatio je kakvu promenu rat moe da izazove u oveku.
Sunce je ve zalazilo kada je jedan podoficir onaj isti iz socijaldemokratske
partije dotrao u potrazi za komandantom. Denoajer ga nije razumeo jer je govorio
na nemakom, ali pratei pokrete njegovih ruku, na ulazu u zamak, malo dalje od
ograde, video je grupu seljaka i nekoliko vojnika sa pukama. Blumhart je nakon
kraeg razmiljanja krenuo ka grupi, a don Marselo za njim.
Ugledao je jednog mladia iz sela izmeu dvojice Nemaca koji su mu vrhovima
bajoneta dodirivali grudi. Bio je bled kao svea. Koulja mu je bila prljava od ai i
iscepana kao da se tukao. Iz posekotine na slepoonici curila mu je krv. Malo dalje
od njega, raupana ena, vodila je etiri devojice i jednog maliana i svi estoto su
bili crni kao da su izali iz nekog stovarita uglja.
ena je vikala, podiui ruke, jaucima prekidajui svoju priu, obraajui se uza-
lud vojnicima, koji je nisu razumeli. Dok je podoficir, koji je komandovao vojnom
pratnjom, razgovarao s komandantom na nemakom, ena se uputila prema Denoaje-

184
ru. Odjednom se obradovala kad je prepoznala vlasnika zamnka kao da je on moe
spasiti.
Ona momina je bio njen sin. Jo od prethodnog dana skrivali su se u podrumu
svoje zapaljene kue. Glad ih je naterala da izau, izbegavi smrt guenjem. Ugle-
davi njenog sina, Nemci su poeli da ga tuku i hteli s da ga streljaju kao sve ostale
mladie. Mislili su da momak ima dvadeset godina; smatrali su da su to godine za
vojnika, a poto se ve nije ukljuio u francusku vojsku, nameravali su da ga ubiju.
Nije istina! uzviknula je ena. Nema vie od osamnaest... ak manje: ima
samo sedamnaest.
Okrenula se prema drugim enama iza sebe, pozivajui ih da posvedoe: tune
ene, isto tako prljave, izgaravljenih lica i pocepane odee, vonjale su na paljevinu,
bedu, leinu. Sve su se pridruile majinom zapomaganju. Neke su preterivale,
tvrdei da je mladiu esnaest godina... petnaest. A tom horu enske kuknjave pridru-
ili su se jecaji dece, koja su razrogaenim oima posmatrala svog brata.
Komandant je gledao u zarobljenika dok je sluao podoficira. Jedan optinski
slubenik nesvesno se izrekao da je momku dvadeset godina, ne pomiljajui da bi to
moglo da prouzrokuje njegovo stradanje.
Nije istina ponavljala je majka, naslutivi o emu su razgovarali. Ovaj o-
vek grei... Moj sin je snaan, izgleda starije, ali nema dvadeset godina... Ovaj
gospodin ga poznaje, on vam moe rei. Zar nije tako, gospodine Denoajer?
Videvi da mu se oajna majka obraa za pomo, don Marselo je shvatio da treba
da se umea i obrati se komandantu. Vrlo dobro poznaje tog mladia ne sea se da
ga je ikad video i uverava ga da on ima manje od dvadeset.
Pa, ak i da ima dodao je zar je to zloin zbog kojeg treba streljati oveka?
Blumhart ne odgovori. Otkako je postao komandant kao da je ignorisao don
Marsela. Hteo je da kae neto, da naredi neto, ali se dvoumio. Bolje da se posave-
tuje s njegovom ekselencijom. Videvi da je krenuo prema zamku, Denoajer poe za
njim.
Komandante, to ne moe biti govorio je... To nema nikakvog smisla. Streljati
oveka zbog pretpostavke da ima dvadeset godina...!
Ali, komandant je utao, ne zaustavljajui se. Kad su preli most uli su zvuke
klavira. Za Denoajera je to bio dobar znak. Taj umetnik, koji ga je uzdrmao strastve-
nim glasom rei e neku spasonosnu re.
Kad je uao u salon nije mogao da prepozna njegovu ekselenciju. Video je ove-
ka za klavirom, koji je na sebi imao samo jednu japansku kunu haljinu, enski rui-
asti kimono sa zlatastim pticama, koji je pripadao Denoajerovoj erki ii. U nekoj
drugoj prilici prasnuo bi u grohotan smeh kad bi video tog mravog vojnika, koa-
tog, sa prodornim oima, sa bletavom zlatnom narukvicom na zglobu jedne ruke.
Kada se okupao i kada je trebalo ponovo da obue uniformu, odjednom je zastao, za-
nesen dodirom enske svilene tunike, slinoj njegovoj orijentalnoj odei u Berlinu.

185
Blumhart niim nije pokazao da je zauen izgledom svog generala. Vojniki, u sta-
vu mirno, govorio je na svom jeziku, dok ga je grof sluao preko volje, prelazei
prstima preko dirki.
Kroz oblinji prozor video se suton, koji je zlatastom sumaglicom obuhvatao kla-
vir i izvoaa. Kroz prozor je ulazila poezija zalaska sunca: utanje granja, smiruju-
i cvrkut ptica, zujanje insekata koji su svetlucali kao iskra pod poslednjim zracima.
Njegova ekselencija, iznerviran to je njegovo melanholino sanjarenje prekinuto
neprikladnom posetom, zaustavio je komandanta zapovednikim pokretom i samo
jednom reju... izgovorenom samo jednom. Vie nita nije rekao. Povukao je dva
dima turske cigarete, koja je lagano sagorevala, a njegove ruke se ponovo spustie na
slonovau, nastavljajui sa sporom i dirljivom improvizacijom, inspirisane sutonom.
Hvala, ekselencijo ree starac, pogaajui njegov velikoduni odgovor.
Komandant je u meuvremenu nestao. Nije ga naao ni izvan kue. Jedan vojnik
je odjahao da odnese nareenje. Video je kako je oruana pratnja kundacima i vikom
terala grupu ena i dece. Ulaz je raien. Svi su se udaljavali u pravcu sela posle
generalovog oprotaja... Bio je na polovini puta kada je uo jedan horski krik, zastra-
ujui krik od kojeg se dizala kosa na glavi, krik koji moe da iznedri samo ensko
oajanje. U isto vreme u vazduhu su pljutali udarci bia, otro pucketanje kakvo je
uo prethodnog dana. Pucnji... S druge strane ograde primetio je komeanje, prilike
koje su izmicale snanim rukama, druge koje su beale u paninom strahu. Ugledao
je izbezumljenu enu kako tri prema njemu drei se z aglavu i jecajui. Bila je to
upraviteljeva ena koja se od ranije pridruila ostalim.
Ne idite, gospodine! uzviknula je prepreivi mu put. Ubili su ga... upravo
su ga streljali.
Don Marselo se ukopa u mestu od zaprepaenja. Streljan...! A generalova re...?
Potrao je prema zamku, ne znajui ta radi i ubrzo se naao u salonu. Njegova ekse-
lencija je jo uvek bio za klavirom. Sada je pevao u po glasa, sa suzama u oima,
razneen poetinim uspomenama. Ali starac nije mogao da ga slua.
Ekselencijo, streljali su ga... Upravo su ga ubili, uprkos vaem nareenju.
Komandantov osmeh ga je ubrzo uverio da se prevario.
To je rat, dragi gospodine ree, prekidajui sviranje. Rat sa neizbenom su-
rovou... Uvek je mudro osloboditi se sutranjeg neprijatelja.
I cepidlaki, kao da dri lekcije, priao je o istonjacima, velikim poznavaocima
umea ivljenja. Jedan od njegovih uzora bio je izvesni sultan, turski osvaja, koji je
sopstvenim rukama davio decu svojih neprijatelja. Nai neprijatelji ne dolaze na
svet na konju i sa isukanim maem, govorio je taj junak. Raaju se kao deca, kao i
svi ostali i mudri je reiti ih se pre nego to porastu.
Denoajer ga je sluao ne shvatajui. Jedna jedina misao mu se vrzmala po glavi.
Pa taj ovek za koga je on verovao da je dobar, taj oseajni ovek koji se topio od
miline dok je pevao, hladnokrvno je, izmeu dva arpea, izdao smrtnu presudu...!

186
 Grof je pokazao nestrpljenje. Moe da se povue, ali mu savetuje da ubudue
bude diskretan i izbegava da se uplie u slubene stvari. Zatim mu je okrenuo lea,
prelazei brzo rukama po dirkama i preputajui se melodinoj seti.
Za don Marsela je tada poeo apsurdan ivot koji je trajao etiri dana, a za to vre-
me odigrali su se nezamislivi dogaaji. Taj period je u njegovom ivotu predstavljao
dug interval preneraenosti, ispresecan uasnim vizijama.
Nije eleo vie da se susree sa tim ljudima i pobegao je iz svoje spavae sobe,
sklonivi se na poslednjem spratu kue, u sobi za poslugu, blizu one koju je izabrala
upraviteljeva porodica. Uzalud mu je dobra ena donosila hranu kad padne no: nije
mogao da jede. Razvlaio se po krevetu. Vie je voleo mrak i osamu, okruen samo
svojim mislima. Kad e se okonati ove nevolje...!
Setio se jednog putovanja u London, odavno. Kao kroz maglu seao se Bri-
tanskog muzeja i izvesnih asirskih reljefa koji su ga uasavali kao dokaz ljudskog
divljatva. Vojnici su palili varoi, zarobljenici su masovno ubijani, mnotvo mirolji-
bivih seljaka vuklo se okovano lancima oko vrata, formirajui kolone robova. Nikad
ranije, kao tog trenutka, nije bio svestan veliine savremene civilizacije. Jo uvek bi
s vremena na vreme izbijali sukobi, ali ti ratovi su voeni u cilju progresa. ivot za-
robljenika je cenjen, narodi su morali biti potovani, postojao je niz meunarodnih
zakona koji su regulisali smrtne kazne i ratovanje, kako bi se inilo to manje zla...
Ali sada je video kakav je stvarni rat. Isti je kao to je bio hiljadama godina ranije!
Ljudi sa lemovima postupali su isto kao satrapi, staropersijski namesnici, namirisani
i svirepi, sa plavim mitrama i prstenastim bradama. Razoruane neprijatelje su stre-
ljali; zarobljenici su umirali pod udarcima kundaka; bujice civila su krenule put Ne-
make, kao sunji iz ranijih vekova. emu slui takozvani progres? Gde je ta civili-
zacija...?
Probudio se kad mu je svetlost svee pala na oi. Upraviteljeva ena se ponovo
popela da ga pita da li mu neto treba.
Kakva no...! ujete li ih kako viu i pevaju? Nose boce sa piem! U trpezariji
su. Bolje da ih ne vidite... Sada se zabavljaju lomei nametaj. ak je i grof pijan; pi-
jan je i onaj komandant koji je sa vama razgovarao, i svi ostali. Neki od njih pleu
nagi.
elela je da preuti neke detalje, ali enska glagoljivost nije mogla da pree pre-
ko tih indiskretnih detalja. Neki mladi oficiri su se preruili,stavili enske eire,
obukli ensku odeu i igrali podvriskujui i oponaajui ensko vrckanje. Jednog od
njih su pozdravili oduevljenim povicima kada se pojavio samo u kombinezonu se-
njorite ii... Mnogi su se iivljavali nalazei zadovoljstvo u povraanju ostataka
nesvarene hrane po tepisima ili po fiokama, briui se finim maramicama koje su im
bile nadohvat ruke.
Gazda ju je zaustavio. Zato mu pria sve to?
I mi smo duni takve da sluimo! vajkala se ena. Bezumnici; kao da to

187
nisu oni isti ljudi. Vojnici kau da kreu zorom. Predstoji velika borba, dobie je, ali
svi moraju da se bore... Moj siroti mu ne moe vie da izdri. Toje tako poniavaju-
e... I moja ki... moja ki...!
Ona je bila njena najvea briga. Sakrila ju je, ali je i dalje strepela od tih ljudi, ra-
zularenih od alkohola. Najgnusniji meu njima bio je onaj komandant, koji je oinski
milovao oretu.
Strahujui za erkinu bezbednost otila je poto mu se izjadala.
Bog je zaboravio na svet... Ah, ta e biti s nama!
Don Marselo se sasvim razbudio. Kroz otvoren prozor ulazila je tanana svetlost
vedre noi. I dalje se ula tutnjava topova. U podnoju zamka vojnici su zapevali
melodinu pesmu. Iz unutranjosti zdrade do njega je dopirala buka obesnog kikota-
nja, razvaljivanja nametaja, razularene jurnjave. Kad li e moi da izae iz ovog
pakla...? Prolo je dosta vremena; nije mogao da zaspi, ali je postepeno gubio pred-
stavu o svom okruenju. Odjednom se prenuo. U njegovoj blizini, na istom spratu,
jedna vrata su muklo zakripala, ne mogavi da izdre snano guranje. Odjeknue
krici ene, pla, oajnike molbe, tua, posrtanje, gruvanje tela o vrata. Imao je ose-
aj da je to povezano sa oretom, koja je vikala i branila se. Pre nego to je spustio
noge na pod, uo je glas mukarca, glas njegovog upravitelja, u to je bio uveren:
Ah, razbojnie...!
Zatim ponovni okraj...pucanj... tiina.
Kad je izaao u iroki hodnik, koji se zavravao stepenitem, ugledao je svetlost i
ljude koji su se uurbano peli preskaui stepenike. Skoro je pao spotakavi se o ne-
ije telo u samrtnom ropcu. Upravitelj je bio ispred njegovih nogu, pritiskao je grudi
naborima odee. Oi su mu bile staklaste i jezivo razrogaene; usta su mu bila
prekrivena krvlju... Pored njega svetlucao je kuhinjski no. Zatim je video oveka sa
revolverom u desnoj ruci; drugom rukom je pridravao razvaljena vrata koja je neko
iznutra pokuavao da otvori. Prepoznao ga je uprkos njegovom izgubljenom pogle-
du. Bio je to Blumhart, neki novi Blumhart, sa bestijalnim izrazom oholosti i drskosti
koji je uterivao strah.
Zamislio ga je kako tri kroz zamak za plenom, uznemirenog oca koji ga prati u
stopu, urlike devojice, neravnopravnu borbu golorukog boleljivog upravitelja i tog
ratobornog oveka spremnog na pobedu. Razjarenost mladalakih godina probudila
je u njemu neustraivost i okrutnost. ta i ako umre...?
Ah, razojnie! urliknuo je kao onaj drugi.
I sa stegnutim pesnicama nasrnuo je na Nemca. Ovaj mu uperi revolver izmeu
oiju, smejui se hladnokrvno. Spremao se da puca... Ali u istom trenutku Denoajer
je pao na pod pred onima koji su se upravo popeli. Zadobio je nekoliko udaraca; na-
padai su ga udarali petama tekih izama. Na licu je osetio topao mlaz krvi. Nije
znao da li je njegova ili od onog tela u kojem se gasio samrtan ropac. Zatim je osetio
da ga neije ruke vuku po podu, gurnuvi ga konano ispred jednog oveka. Bila je

188
to njegova ekselencija, u raskopanoj uniformi. Zaudarao je na vino. Oi su mu tre-
perile kao i glas.
Dragi moj gospodine ree pokuavajui da povrati nadmenu zajedljivost
savetovao sam vam da se ne meate u nae stvari i niste me posluali. Sada ete sno-
siti posledice svoje indiskrecije.
Izdao je nareenje i starac je osetio da ga guraju niz stepenice do podruma. Spro-
vodili su ga vojniki pod komandom podoficira. Prepoznao je socijalistu. Mladi pro-
fesor je bio jedini trezan, ali se drao kruto, nepristupano, disciplinovano.
Uveli su ga u zasvoenu odaju s nisko postavljenim prozoriem. Mnogo razbije-
nih flaa i dva sanduka puna slame bilo je sve to se nalazilo u podrumu.
Vi ste uvredili komandanta ree podoficir osorno i nema sumnje da e vas
u osvit zore streljati... Va jedini spas bi bio da zaborave na vas ako nastave da se za-
bavljaju.
Poto su vrata bila razvaljena, kao i sva ostala u zamku, nagurao je na njih gomi-
lu nametaja i sanduka.
Don Marselo je proveo ostatak noi smrzavajui se. U tom trenutku jedino ga je
to brinulo. Digao je ruke od ivota; ak i slika njegovih bila mu je izbrisana iz misli.
Pokuao je da se smesti u jedan sanduk sa slamom, ne bi li se ugrejao. Kad je kroz
prozori poeo da pirka jutarnji povetarac, lagano je utonuo u dubok san, kao osu-
enici na smrtnu kaznu ili kao da mu predstoji jutarnji dvoboj. Uinilo mu se da uje
viku na nemakom, kaskanje konja, udaljene doboe i fijuke sline ohrabrujuem
muziciranju vojske... A onda je potpuno izgubio oseaj o onome to se oko njega do-
gaa.
Kad je ponovo otvorio oi, jedan zrak svetlosti, koji se provukao kroz prozori
iscrtao je zlatasti kvadrat na zidu, velianstveno obasjavajui paukovu mreu. Neko
je sklanjao barikadu s vrata. enski glas, bojaljiv i tuan, pozvao ga je nekoliko
puta.
Gospodine, jeste li tu?
Skoio je naglo, elei da pomogne eni s druge strane i snano je gurnuo vrata.
Pretpostavio je da su nasilnici otili. Nije mu nita drugo palo na pamet nego da je
upraviteljeva ena dola da ga izvue iz zatoenitva.
Da, otili su ree ona. Niko nije ostao u zamku.
Kad su oslobodili izlaz, don Marselo je ugledao enu zacrvenelih oiju, koatog
lica, raupanu. No je pritisla njenu duu teinom mnogih godina. Odjednom je
izgubila svu snagu kad je videla gazdu. Gospodine... gospodine! zavapila je grca-
jui. I bacila mu se u naruje prolivajui suze.
Don Marselo nije eleo nita da zna: plaio se istine. Meutim, upitao je za upra-
vitelja. Sada, kada je bio budan i slobodan ponadao se da je sve ono to je prethodne
noi video bio komar. Moda je siroti ovek jo uvek iv...
Ubili su ga, gospodine... Ubio ga je onaj vojnik koji je izgledao kao dobar o-

189
vek... I ne znam gde je njegovo telo: niko nije hteo da mi kae.
Podozrevala je da su le bacili u jarak. Zelena i mirna voda tajanstveno se razlila
preko te none rtve... Denoajer je pretpostavljao da je druga nesrea jo vie zabri-
njavala majku, ali je ona stidljivo utala. Njene krike je uo imeu bolnih vapaja...
oreta je bila u njihovoj kui; pobegla je, prestraena, iz zamka da bi se spasla.
Gospodine, samo da je vidite... Drhti i plae mislei da vi moete da joj kaete
ta se desilo. Poludela je; hoe da umre. Ah, moja ki...! Zar nema nikoga ko moe
da kazni te zveri...?
Izali su iz podruma i preli most. ena se zagledala u zelenu i mirnu vodu. Le
jednog labuda plutao je ispod njih. Pre odlaska, dok su sedlali svoje konje, dvojica
oficira su se zabavljali pucajui iz revolvera u labude. Na vodenim biljkama bilo je
krvi; izmeu lia plutale su bele mlohave tkanine kao maramice koje su ispustile
ruke neke pralje.
Don Marselo i ena se tuno pogledae. Uzajamno su se saaljevali, videvi na
svetlosti sunca svoju bedu i ostarelost.
Ona oseti da joj se vraa snaga pri pomisli na ker. Ti ljudi sve su unitili; u
zamku nije ostalo nita od hrane osim malo tvrdog hleba u kuhinji. A iveti se
mora, gospodine... Mora se preiveti makar samo da bismo videli kako e ih Bog
kazniti... Starac slegnu ramenima obeshrabreno: Bog...? Ali ena je bila u pra-
vu: moralo se iveti.
Neustraivo, kao u prvoj mladosti, kada je plovio beskrajnim morima Novog sve-
ta i terao stada stoke, otisnu se iz parka. Video je dolinu, zlatastu i zelenu, nasmejanu
pod suncem; drvee; kvadrate ukaste zemlje sa otrim bradama strnjike; plotove na
kojima su ptice pevale; svu letnju velianstvenost ravnice koju su pokolenja seljana
obraivala petnaest vekova. Meutim, bio je sam, zahvaljujui sudbini, osuen na
glad; usamljeniji nego kad je prelazio preko uasnih visina Anda, vrletnih stena i
snenih vrhova obavijenih mrtvakom tiinom, koju je prekidao samo kondorov let.
Nigde nikoga... Nije mogao da vidi makar jednu taku da se pomera: sve nepomino,
sve zaleeno kao da se skupilo od straha izmeu pratanja gromova koje se prolama-
lo na horizontu.
Uputio se prema selu, masi crnih zidina, iza kojih je izvirivao poneki sauvan ku-
erak i zvonik bez crepa, s krstom iskrivljenim od vatre. Nikoga nije bilo ni na ulica-
ma posejanim bocama, nagorelim gredama, krhotinama zgrada prekrivenih aom.
Leevi su nestali, ali mu se neki gadan smrad uegle masnoe i izgorelog mesa uvu-
kao u nozdrve. Podnosio je sve to dok nije stigao do barikada konjanika. Tu su ak
bila i borna kola pored puta, video je jednu humku na istom mestu gde su izvrili
streljanje. Dve noge i jedna ruka pomaljali su se gotovo izravnati s tlom. Kada je pri-
ao u jami je video otkrivene leeve. Krila zalepetae udaljavajui se i gnevno
grakui.
Vratio se tragom svojih koraka. Vikao je ispred manje razorenih kua, provirivao

190
kroz dovratke i prozore bez okana ili sa daskama postavljenim dopola. Zar niko nije
ostao u Vilblanu? U ruevinama je primetio neto to se kretalo etvoronoke, ne-
kakvog glodara, koji je zastajkivao, kolebajui se od straha, spreman da sklizne u
svoju jazbinu. ivotinja se odjednom neoekivano umirila i pobegla. To je zapravo
bio ovek, nekakav starac. Druge ljudske larve su se pomaljale dozvane njegovim
preklinjuim uzvicima, sirota bia koja su se odrekla svog usoravnog hoda, kao da su
zavidela niim oblicima ivota koji gmiu po praini, to mogu veto da umaknu u
utrobu zemlje. ene i deca su bili musavi, garavi, raupani zaarenih pogleda glad-
nih zveri, klonule ivotinje sa vilicama oputenim od slabosti. iveli su skriveni u
ruevinama svojih kua. Od straha su zaboravili na glad; ali videvi da su se oslobo-
dili neprijatelja odjednom ihponovo obuzee sve one potrebe koje su potisnuli tokom
oskudice.
Denoajeru se uinilo da je okruen indijanskim plemenom, izgladnelim i po-
divljalim, poput onih koje je viao na svojim avanturistikim putovanjima. Sa sobom
je iz Pariza poneo nekoliko zlatnika i kad je jedan od njih izvadio, on blesnu na
suncu. Trebao mu je hleb i sva ostala hrana: platio bi bez cenkanja.
Zlato je izmamilo gramzive poglede; ali ni to nije potrajalo. Na kraju su unesre-
eni ravnoduno posmatrali okrugli zlatnik. Don Marslo shvati da je udesni feti
izgubio svoju mo. Svi uglas tiho zakukae od nesree i uasa, kao da plau nad
mrtvakim sandukom: Gospodine, mu mi je mrtav... Gospodine, moji sinovi;
izgubila sam dva sina. Gospodine, odveli su sve ljude u zarobljenitvo, kau da bi im
obraivali zemlju u Nemakoj... Gospodine, hleba; moji maliani e umreti od gladi.
Jedna ena je kukala jo gore nego da joj je neko umro: Moja ki...! Moja siro-
ta ki! Njen pogled pun mrnje i bezumlja izraavao je skrivenu tragediju; njeni
vapaji i suze su ga podsetili na drugu majku, koja je isto tako jecala u zamku. U dnu
nekog podruma nalazila se rtva, slomljena od iscrpljenosti, pomahnitala od bunila,
jo uvek pred sobom gledajui brutalne napasnike, kako se cerekaju poput ushienih
majmuna.
Kukavna grupa pruala je sa svih strana ruke ka tom oveku za ije su bogatstvo
svi znali. ene su mu pokazivale svoju poutelu decu sa oima zamagljenim od gladi
i kratkim dahom. Hleba... hleba preklinjale su ga kao da on moe da ini uda.
Jednoj eni je predao zlatnik koji je drao meu prstima. Zatim je podelio i preostale.
Uzimali su ih ne gledajui ih, i nastavljali da kukaju: Hleba... Hleba. A onda je
pobegao shvativi da je beskoristan.
Kada se oajan vratio na svoj posed, zatekao je velike automobile i ljude na ko-
njima koji su zakrili put formirajui dugaak konvoj. Ili su u istom pravcu kao on.
Kada je uao u svoj vrt, jedna grupa Nemaca razvlaila je ice za postavljanje te-
legrafske linije. Na kraju su ih provlaili kroz sobe u haosu i grohotom se smejali
pred Fon Hartrotovim natpisom: Molimo vas, ne pljakajte. Smatrali su to veoma du-

191
hovitom germanskom dosetkom.
Konvoj je prodro u park. Automobili i teretna kola pripadali su Crvenom krstu.
Prva pomo e se smestiti u zamku. Lekari, obueni u zeleno i naoruani kao oficiri,
bili su jednako oholi i odbojno kruti kao vojnici. Iz teretnih kola iznosili su na stotine
kreveta na rasklapanje, rasporeujui ih po sobama; nametaj koji je jo ostao izbaci-
vali su na gomile ispod drvea. ete vojnika prihvatale su sa mehanikom
poslunou kratke naredbe. Miris bolnice i jakih lekova rairio se po sobama, mea-
jui se sa otrim mirisom dezinfekcionih sredstava, kojima su prskani zidovi da bi se
oistili ostaci none orgije. Kasnije je video ene u belom, mukarae s plavim oi-
ma i konopljastom kosom. Imale su ozbiljan izraz lica, strog, neumoljiv. Odgurnule
su Denoajera vie puta kao da ga ne primeuju. Liile su na monahinje, ali su ispod
odee nosile revolvere.
U podne su poeli da pristiu drugi automobili, predvoeni ogromnom belom
zastavom sa crvenim krstom, koja se ubrzo zavijorila na vrhu zamka. Dolazili su sa
Marne, izreetani projektilima; prozori su im bili polupani. Iz tih kola su izlazili lju-
di, mnogo ljudi, jedni na nogama, drugi na bolnikim nosilima od atorskog krila:
lica bleda i ruiasta, orlovskih i pljosnatih noseva, plavokose glave i lobanje previ-
jene u bele turbane sa crvenim mrljama; usta koja su se prkosno osmehivala i usta
koja su jaukala, pomodrelih usana; vilice privrene zavojima kao u mumija; go-
rostasi koji su se prividno dobro drali, a zapravo su bili u agoniji; bezoblina tela sa
glavama koje su govorile i puile; mrave noge sa smeuranom koom iz koje se ce-
dila crvena tenost, natapajui zavoje; ruke koje su visile kao suve grane; iscepane
uniforme u kojima su se videle tragine praznine odseenih udova.
Lavina patnji se rairila po zamku. Za nekoliko sati sve je bilo zauzeto; nije bilo
nijednog slobodnog kreveta; poslednja nosila su ostala u hladovini ispod drvea. Te-
lefoni su neprekidno zvonili; hirurzi u keceljama ili su s jednog na drugi kraj, radei
uurbano; ljudski ivoti su bili podvrgnuti grubim i hitnim spasilakim intervencija-
ma. Oni koji su umirali ostavljali su slobodne krevete drugima koji su pristizali. De-
noajer je video korpe koje su curile, pune raspadnutog mesa: mravog mesa sa sme-
uranom koom, slomljenim kostima, rukama i nogama. Te ostatke bacali su na malu
zaravan na kraju parka, nekada omiljeno iino mesto za itanje.
Vojnici su u parovima nosili mrtve u Denoajerovim aravima. Park se pretvarao
u groblje. Nije bilo dovoljno zaravni gde bi smestili mrtve, rtve neuspelog leenja:
kopali su nove rake u neposrednoj blizini.Opremljeni lopatama, Nemci su traili po-
monike za svoj grobarski posao. Dvanaestorica zarobljenih seljaka kopali su i po-
magali pri istovaru mrtvaca. Sada su ih prevozili zaprenim kolima do ivice jame,
ubacivali ih u nju kao to bi istovarili ut donet s neke ruevine. Don Marselo je ose-
ao udovino zadovoljstvo dok je gledao kako broj stradalih neprijatelja raste, ali je
odjednom zaalio zbog lavine uljeza koji e zauvek nastaniti njegovo imanje.
Kada je pao mrak, skrhan uzbuenjima, poeo je da drhti od gladi. Pojeo je samo

192
nekoliko paria hleba koje je naao u kuhinji upraviteljeve udovice. Ostatak je osta-
vio njoj i njenoj kerki. Drhtao je i zbog oajne orete. Kada ga je videla od stida je
umalo pobegla.
Nemojte me gledati, gospodine! jecala je, skrivajui lice.
A gospodin, kad god bi ulazio u njihovu kuu, izbegavao je da joj se priblii,
mislei da je njegovo prisustvo jo vie podsea na doivljeno ponienje.
Uzalud se obraao nekim lekarima koji su govorili francuski. Nisu ga sluali; a
zbog njegovih upornih molbi gurali su ga... Nee on da trpi glad usred svog poseda!
Ti ljudi su jeli: neotesane bolniarke su zauzele njegovu kuhinju... Ali vreme je pro-
lazilo a nije se naao niko ko bi mu se smilovao; gurali su starca ostarelog od bede,
protresanog grevima koji su ga muili od prethodne noi. Imao je drhtavicu od gladi
kakvu nikada nije doiveo na svojim putovanjima po pustim dolinama, glad meu
ljudima, u jednoj civilizovanoj zemlji, sa pojasom od punog zlata na telu, okruen
svojom zemljom i zdanjima, kojima su raspolagali drugi; a ti drugi nisu eleli da ga
razumeju.
I zar da pred kraj ivota upadne u takvu nepriliku, nakon to je zgrnuo tolike mi-
lione i vratio se u Evropu! Ah, kakva ironija sudbine...!
Ugledao je jednog sanitarca, leima naslonenog na stablo, kako se sprema da po-
jede pare hleba sa kobasicom. udno je posmatrao tog oveka, krupnog,
etvrtastog, isturene vilice, s rikastom bradom. Priao je tiho i diskretno isturio je-
dan zlatnik izmeu prstiju. Zablistae oi Nemca kad je ugledao zlato; blaen osmeh
razvue mu se od uha do uha.
Ja ree Nemac, shvativi gest.
I prui svoju hranu, uzimajui zlatni novi.
Don Marselo je jeo halapljivo. Nikada se nije tako naslaivao ukusom hrane kao
tog trenutka, usred svoje bate pretvorene u groblje, ispred svog opljakanog zamka
u kojem je jealo i umiralo na stotine ljudi. Jedna siva ruka pree preko njegovih oi-
ju. Bio je to Nemac, koji se vratio s dva hleba i paretom mesa iz kuhinje. Osmehnuo
se: Ja...? I poto mu je starac dao jo jedan zlatnik, mogao je tu hranu da ponese
dvema enama, zatvorenim u svojoj kui.
Tokom noi noi teke nesanice propraene uasnim privienjima uinilo
mu se da se buka artiljerije pribliava. Razlika je bila jedva primetna; moda zbog
none tiine, koja je pojaavala zvuk. Automobili su uredno stizali, oslobaali se to-
vara raskomadanog mesa i ponovo odlazili. Denoajer je mislio da je njegov zamak
samo jo jedna od mnogih bolnica smetenih u pravoj liniji od sto kilometara i da su
na drugoj strani, kod Francuza, postojali slini centri i da je svugde isto, da svima
svaki as pristiu jezivi tovari ljudi na samrti. Mnogi nisu doiveli ni da ih prenesu u
bolnicu: jaukali su nasred bojnog polja, uranjali u prainu ili blato svoje krvave udo-
ve, izdisali valjajui se u sopstvenoj utrobi... I don Marselo, koji je nekoliko sati pre

193
toga smatrao da je najnesreniji ovek na svetu, osetio je okrutnu radost razmiljaju-
i o tolikim hiljadama snanih ljudi koji su podlegli smrti i koji bi mogli da mu poza-
vide na zdravoj i krepkoj starosti, na spokojstvu s kojim je legao u svoj krevet.
Sledeeg jutra, sanitarac ga je ekao na istom mestu sa punom salvetom. Ljuba-
zan i dobar bradonja! Denoajer mu je ponudio jedan zlatnik.
Najn odgovori Nemac, razvlaei usta u podrugljiv osmeh.
Dva blistava zlatnika se pojavie izmeu don Marselovih prstiju. Nemac se pono-
vo osmehnu: Najn i odmahnu glavom. Ah, lopuo! Kako zloupotrebljava njego-
vu oskudicu! I tek kada mu je ponudio pet zlatnika dobio je zaveljaj hrane.
Odjednom je naslutio podmuklu i lukavu urotu za otimanje zlata. Jedan gorostas
s trakom narednika gurnuo mu je lopatu u ruku, gurajui ga grubo. Naao se u oku
svog vrta pretvorenog u groblje, pored kola sa leevima; morao je da prekopava
sopstvenu zemlju, zajedno sa zarobljenicima, ozlojeenim zbog zlehude sudbe.
Okrenuo je glavu da ne gleda ukruene i udne leeve iznad glave, na ivici jame.
Iz zemlje je isparavao nepodnoljiv smrad. Tela su se raspadala u oblinjim jamama.
Po upornosti s kojom su ga progonili uvari prozreo je ucenu. Sanitarac sa bradom
mora da je imao udela u svemu tome. Podigao je lopatu, sputajui drugu ruku u
dep sa izazovnim izrazom lica. Ja ree narednik . I poto mu je pruio nekoli-
ko zlatnika mogao je da se udalji i da slobodno provodi vreme. Znao je ta ga eka; ti
ljudi e ga podvrgnuti neumoljivoj eksploataciji.
Protekao je jo jedan dan, isti kao prethodni. U onom koji je usledio, njegova
oseanja, izotrena strepnjama, pomogla su mu da nasluti neto udno. Automobili
su dolazili i odlazili mnogo pee; primeivao se haos i pospanost bolniara i leka-
ra. Telefoni su zvonili kao ludi; ranjenici su izgledali jo iscrpljeniji. Prethodnog
dana bilo je onih koji su pevali izlazei iz automobila, zavaravajui svoj bol smehom
i prkosom. Priali su o buduoj pobedi, alei to nee prisustvovati ulasku u Pariz.
Sada su svi utali, ljutiti, razmiljajui o sopstvenoj sudbini, ne obraajui panju na
ono to ostavljaju za sobom.
Izvan vrta ula se galama. Putevi su se zacrneli. Ponovo invazija, ali ovoga puta
se kretala kao oseka. Satima su prolazile kolone sivih kamiona uz brektanje umornih
motora. Zatim peadijski pukovi, eskadroni, baterije. Marirali su lagano, tako laga-
no da se Denoajer zbunio, ne znajui da li je to odstupanje zapravo beanje ili pro-
mena poloaja. Jedino to ga je zadovoljavalo bilo je otupelo i tuno dranje vojnika
i turobno utanje oficira. Niko nije vikao; izgleda da su svi zaboravili na ono Nah
Paris! Zeleni monstrum jo uvek je drao prve linije na drugoj strani Marne, ali u
pozadini obru se stezao uznemirujuim talasanjem.
Kada je pala no nastavljeno je povlaenje prethodnice trupa. Izgledalo je kao da
se tutnjava topova pribliava. Neki pucnji su bili tako blizu da su se stakla na prozo-
rima tresla. Jedan odbegli seljak, koji se skrivao u vrtu obavetavao je don Marsela o

194
novostima. Nemci su se povlaili. Neke njihove baterije su se utvrdile na obali
Marne da bi pruile otpor. A ovaj, to je tek stigao, ostao je, ne privlaei panju
osvajaa, koji bi, nekoliko dana ranije, streljali za najmanju greku.
Dolo je do naruavanja mehanikog funkcionisanja njihove discipline. Lekari i
bolniari su trali s jednog kraja na drugi, viui i psujui kad god bi stigao novi
automobil. Vozau bi naredili da nastavi do druge bolnice koja se nalazila na kraju
odstupnice. Dobili su nareenje da se evakuiu iz zamka te iste noi.
Uprkos tom nareenju, jedno vozilo je istovarilo ranjenike. Lekari su ih prihvatili
jer u takvom stanju nije bilo svrhe da nastave put. Ostali su u parku, leei u istim
bolnikim nosilima od atorskog platna u kojima su ih dovezli. Pod svetlou fenjera
Denoajer je prepoznao jednog na samrti. Bio je to sekretar njegove ekselencije, pro-
fesor, socijalista, koji ga je zatvorio u podrum.
Videvi vlasnika zamka, nasmejao mu se kao da je sreo druga. Bio je jedino
poznato lice meu svim tim ljudima, jedini koji je govorio njegov jezik. Bio je bled,
usukan i sa povezom preko oka. Rane mu se nisu videle, ali ispod injela, prebae-
nog preko stomaka, utroba, razdrobljena u uasnoj klanici, zaudarala je na groblje.
Na osnovu Denoajerovog prisustva mogao je da pogodi gde su ga doveli i malo-po-
malo obnovilo mu se pamenje. Kao da je starca moglo da zanima ta se desilo s nje-
govim drugovima, priao je tiho i s naporom. Zla kobpogodila je njegovu brigadu!
Stigli su na front u odluujuem trenutku kao pojaanje. Komandant Blumhart je po-
ginuo na samom poetku: jedan projektil od 75 milimetara razneo mu je glavu. Pogi-
nuli su skoro svi oficiri koji su bili u zamku. Njegovoj ekselenciji donju vilicu izbilo
je pare haubice. Video ga je na zemlji kako jei od bolova i iz poprsja vadi portret
koji je pokuavao da poljubi razvaljenim ustima. Njemu je ista haubica raznela utro-
bu. Proveo je etrdeset dva sata na bojnom polju.
I sa ambicijom profesora koji eli sve da vidi sve i sve da objasni, u tom posled-
njem trenutku, sa naporom oveka na samrti, dodao je:
Tuan je rat, gospodine... Nemamo dovoljno elemenata da bismo ustanovili ko
je kriv... Kada se rat zavri moi e... moi e...
Zatvorio je oi savladan umorom. Denoajer se udaljio. Nesrenik! Kao uslov
postavio je vreme, odnosno kraj rata, da bi se ocenilo ko je kriv, a u meuvremenu,
on skonao je tu, nestajui sa svim svojim skrupulama strpljivog i disciplinovanog
mislioca.
Te noi nije spavao. Zidovi su podrhtavali, zveckala su stakla na prozorima, dve
uznemirene ene uzdisale su u susednoj sobi. Sa bukom nemake pucnjave udruile
su se jo blie eksplozije. Prepoznao je eksplozije francuskih projektila koji su se pri-
bliavali u potrazi za nemakom artiljerijom preko Marne.
Njegov entuzijazam je poeo da oivljava, mogunost pobede mu je ispunjavala
misli. Ali toliko je bio utuen zbog svoje neprilike da je odmah izgubio svaku nadu.
Njegovi su napredovali, ali moda njihovo napredovanje nije nita vie nego lokalna

195
nadmo... Borbena linija je bila veoma razvuena! Desie se isto kao 1870:
francuska hrabrost je postizala parcijalne pobede, koje su u poslednjem trenutku pre-
inaene i zahvaljujui neprijateljskoj strategiji pretvorene u poraz.
Posle ponoi prestala je tutnjava topova, ali nije nastupila tiina. Automobili su
tandrkali ispred kue uz viku naredbodavaca. Mora da je to bio sanitarni konvoj koji
je evakuisan iz zamka. Kasnije, pred zoru, topot konja i brujanje vozila koji prolaze
kroz kapiju protresali su tle. Nakon pola sata uo se topot ustrih koraka koji je zatim
zamro u dubinama parka.
Ve je bilo svanulo kad je skoio iz kreveta. Prvo to je video kad je izaao iz
kue bila je zastava Crvenog krsta koja se vijorila na vrhu zamka. Ispod drvea vie
nije bilo nosila. Nekoliko sanitaraca i jednog lekara sreo je na mostu. Bolnica je
otila sa svim ranjenicima koji su bili sposobni za transport. U zgradi su ostali, pod
nadzorom jednog odeljenja, najtei ranjenici, oni koji nisu mogli da se pomeraju. I
sanitet je otiao.
Bradonja je bio jedan od onih koji su ostali i ugledavi izdaleka don Marsela,
nasmejao se i nestao istog trenutka. Posle nekoliko minuta opet se pojavio sa punim
rukama. Njegov poklon nikad nije bio tako izdaan. Starac je pomislio kako e to
morati papreno da mu plati, ali kada je spustio ruku u dep, sanitarac ga je zaustavio:
Najn... Najn.
Odkud sad tolika velikodunost...? Nemac je bio dosledan u svom odbijanju.
Ogromna usta su se razvukla u ljubazan osmeh; njegove ruerde su se spustile na
don Marselova ramena. Podseao je na dobrog psa, poniznog psa koji se umiljava
prolazniku da bi ga ovaj poveo sa sobom. Francozen... Francozen. Nije znao da
kae nita vie, ali se po njegovim reima moglo naslutiti kako je oduvek gajio veli-
ke simpatije prema Francuzima. Neto vano se deavalo; zlovoljae onih koji su se
zadrali na vratima zamka, neoekivana smernost tog prostaka u uniformi, otvorili su
mu oi.
Malo dalje od zgrade video je vojnike, mnogo vojnika. Peadijski bataljon se
razvlaio du ograde sa teretnim kolima i konjima za vuu i jahanje. Vojnici su radili
sa pijucima, otvarajui pukarnice na ogradi, obrezujui ivice u obliku nazubljenog
krunita. Drugi su kleali ili sedeli uz otvore oslobaajui se ranbaca koji su ih spu-
tavali. U daljini se uo top a onda i ritmine detonacije, pucketanje bia, prtanje
prenog ulja, kripanje mlina za kafu, neprekidno praskanje puaka i tektanje mitra-
ljeza. Sveina jutra je prekrivala ljude i stvari blistavom rosom. Iznad polja lebdeli
su pramenovi magle u kojoj je sve delovalo gotovo nadrealno. Sunce je bilo tanana
mrlja koja se uzdie izmeu zavesa maglutine. Drvee je plakalo oguljene kore.
Detonacija se prolamala kroz vazduh kao da je neto eksplodiralo pored samog
zamka. Denoajer se zateturao, pomislivi da je dobio udarac pesnicom u grudi. Ostali
ljudi su nbili mirni i ravnoduni po navici. Jedan top je upravo opalio nekoliko kora-

196
ka od njega... Tek je tada shvatio da su u parku postavljene dve baterije. Topovi su
bili skriveni ispod kupola od granja; artiljerci su obarali drvee da bi maskirali svoje
topove i savreno ih prikrili. Gledao ih je dok nisu sredili poslednje. Lopatama su
oko topova pravili zemljane nasipe visine trideset santimetara. Ti nasipi su titili
noge pomonika, ija su tela bila zatiena pokretnim pregradama postavljenim sa
obe strane topa. Zatim su podizali kuita od ponjava i granja, ostavljajui vidljivim
samo otvor za smrtonosnu cev.
Don Marselo se malo-pomalo navikavao na pucnjavu, koja kao da je napravila
prazninu u njegovoj glavi. krgutao je zubima i stezao pesnice pri svakoj detonaciji,
ali je i dalje stajao neopmian, bez elje da se skloni pred eksplozijama, divei se
strogosti tih ljudi koji su izdavali nareenja uspravni i hladnokrvni ili bi se uzvrpolji-
li kao ponizne sluge oko gromoglasne zveri.
Sve njegove misli rasprsle su se pri prvim topovskim eksplozijama. Onda je po-
digao pogled i uporno posmatrao belu i crvenu zastavu koja se vijorila na vrhu
zamka.
To je prevara, pomislio je.
Daleko, na drugoj strani Marne, francuski topovi su isto tako pucali. Njihova
akcija se nazirala kroz male ukaste oblake koji su lebdeli u vazduhu, kroz stubove
dima koji su izbijali u krajoliku, tamo gde su se skrivale nemake trupe, formirajui
liniju koja se gubila u beskraju. Izgledalo je kao da je atmosfera zatienosti i poto-
vanja obavila zamak.
Gusta jutarnja magla se razila; sunce se konano pokazalo jasno i blistavo, izdu-
ujui po zemlji senke ljudi i drvea. Iza oblaka su izranjali breuljci i ume, svei i
oroeni posle jutarnjeg umivanja. Dolina je u potpunosti razotkrivena. Denoajer se
zaudio kad je ugledao rekuo. Topovske cevi su tokom noi otvorile velike prozore u
umarcima koji su ih skrivali. Ono to ga je najvie zaudilo dok je posmatrao taj ju-
tarnji, nasmeen i nevin pejza bilo je to to nije video nikoga, nije bilo ive due.
Tresli su se vrhovi brda i umarci, a da se niko nije pojavio. Vie od sto hiljada ljudi
zavuklo se u prostor koji je obuhvatao pogledom a da on nijednog oveka nije video.
Nije bilo drugog dima osim onog od eksplozija, crne spirale iza velikih projektila
koji su se rasipali po zemlji. Ti stubovi su izvirali sa svih strana. Opkoljavali su za-
mak kao patrole ogromnih i crnih straara, ali nijedan nije izlazio iz utvrenog kru-
ga, ne usuujui se da prie, pa ak ni da dodirne zdanje. Don Marselo je nastavio da
posmatra zastavu. To je prevara, ponovo je pomislio. Ali u isto vreme ju je prihva-
tio iz istog egoizma, videvi u njoj priliku da sauva svoju imovinu.
Bataljon se konano rasporedio du zidina, naspram reke. Vojnici, u kleeem
poloaju, nianili su kroz pukarnice i nazubljena krunita. Bili su zadovoljni, odma-
rali su se nakon none borbe prilikom povlaenja. Izgledalo je kao da svi spavaju
otvorenih oiju. Spavali su u kratkim pauzama kad bi utihnula artiljerija. Oficiri, na
nogama iza njih, osmatrali su pejza ili su razgovarali u grupicama. Jedni su izgleda-

197
li umorni, drugi besni zbog odstupanja koje je poelo prethodnog dana. Veina se po-
naala smireno, spremna na poslunost. Prva borbena linija bila je ogromna: niko
nije mogao da predvidi kako e se zavriti. Povlaili su se tamo da bi na drugim po-
loajima njihovi drugovi napredovali do odluujueg ishoda. Nijedan vojnik do
poslednjeg trenutka nije znao kakva je sudbina bitke. Ono to ih je sve titalo bilo je
to su se povlaili svaki put sve dalje od Pariza.
Don Marselo je ugledao blistav stakleni krug. Bio je to monokl koji je bio uperen
u njega sa napadnom upornou. Jedan mrav porunik, utegnutog struka, koji je li-
io na oficire kakve je video u Berlinu, pravi junker, nalazio se nekoliko koraka od
njega, sa sabljom u ruci, iza svojih ljudi, poput natmurenog i ljutitog pastora.
ta radite vi ovde? upitao ga je osornim glasom.
Objasnio mu je da je on vlasnik zamka. Francuz? nastavio je porunik. Da,
Francuz. . Oficir zastade, razmiljajui, oseajui potrebu da uini neto protiv
ovog neprijatelja. Ponaanje i vika drugih oficira trgli su ga iz razmiljanja. Svi su
gledali uvis i starac uini to isto.
Od pre sat vremena kroz vazduh se prolamala uasna buka, obavijena ukastom
izmaglicom, a otrgnuti delovi oblaka, kao da su nosili toak koji je kripao mahnito
se okreui. Bili su to projektili glavnog dela nemake artiljerije, koja je gaala na
razne razdaljine, pucajui preko zamka. Nije mogue da je to interesovalo oficire.
Zakiljio je da bi bolje video i konano, uz samu ivicu oblaka ugledao je neto nalik
komarcu, blistavo, ranjeno jarkom svetlou sunca. U kratkim intervalima tiine ulo
se brujanje, slabo i udaljeno, najava njegovog prisustva. Oficiri podigoe glave:
Francozen. Denoajer pomisli isto. Nije mogao da zamisli dva crna krsta na donjoj
strani njegovih krila. U mislima je video dva trobojna prstena, ista kao obojeni kru-
govi na leteim ogrtaima leptira.
Razumljiva je bila uznemirenost Nemaca. Francuski avion nekoliko trenutaka
kao da je ostao nepomian iznad zamka, ne obraajui panju na bele vazdune me-
hurie koji su se rasipali ispod i oko njega. Uzalud su topovi sa oblinjih pozicija sla-
li pucali na njega. Ubrzo se okrenuo, udaljavajui se u pravcu iz kojeg je doao.
Mora da je sve video, pomislio je Denoajer. Zapazio nas je: zna ta se ovde
nalazi.
Naslutio je da e se pravac dogaaja ubrzo promeniti. Sve to se do tada desilo, u
prvim jutarnjim asovima, nije imalo znaaja u poreenju sa onim to e se dogoditi
kasnije. Osetio je strah, nepodnoljiv strah od neizvesnosti, a u isto vreme znatielju,
nemir, nestrpljenje pred opasnost koja preti a nikako da stigne.
Zaula se snana eksplozija izvan parka, ali na maloj udaljenosti od zemljane
ograde: neto nalik silnom udarcu ogromne sekire: unaokolo su letele itave kronje
drvea, mnoga stabla preseena su nadvoje, izbijalo je crno grumenje sa dugim vlati-
ma biljaka, oblak praine zamraio je nebo. Kamenje se kotrljalo sa zida. Nemci su
se okupljali u grupe, ali bez primetne panike. Znali su: ekali su povratak aeroplana

198
kao neto neizbeno. Zastava sa crvenim krstom vie nije mogla da zavara neprija-
teljsku artiljeriju.
Don Marselo nije imao vremena da se povrati od iznenaenja kad je odjeknula i
druga eksplozija, blia zemljanom zidu... trea u unutranjosti parka. Imao je utisak
da se odjednom naao u drugom svetu. Video je ljude i stvari usled praska koji se
brisao sve pred sobom silinom estokog talasa. Ukopao se od straha, ali se nije pla-
io. Do tada je strah zamiljao drugaije. U stomaku je oseao munu prazninu.
Sapleo se nekoliko puta o sopstvene noge kao da ga je neko gurnuo, udarao ga u gru-
di, a zatim, da bi ga ispravio, zadao mu udarac u lea. Nekakav kiselkasti miris se
rasprio po vazduhu, oteavajui disanje i nadraujui oi do suza. Nasuprot tome
buka je prestala da mu smeta: nije postojala za njega. Nasluivao ju je po talasanju
vazduha, podrhtavanju tla, gru ljudi, ali njemu nije smetala. Zagluen, usredsredio
se na posmatranje. Njegove oi kao da su dobile mo mnogostrukog vida poput
izvesnih insekata. Video je ta se deava ispred njega, pored njega, iza njega. I lino
je prisustvovao neverovatnim pojavama, kratkotrajnim, kao da su se sva ivotna pra-
vila na kraju svela na bezumne hirove.
Jedan oficir na nekoliko koraka od njega neobjanjivo je poleteo. Uzdizao se,
vojniki krut, sa lemom na glavi, stisnutih obrva, svetlih i kratkih brkova, grudi boje
senfa, drei u rukama s rukavicama dvogled i jedan papir. Onda se raspolutio. Noge
u sivim izmama ostale su na tlu, beivotne, kao prazne futrole, razorenog crvenog i
oteklog tkiva. Trup, u prisilnom uzdizanju, razbio se kao up, rasipajui sadraj utro-
be. Malo dalje, nekoliko artiljeraca, denjaka, uzletelo je obliveno purpurom.
Stroj peadije leao je na zemlji. Ljudi su se stiskali uz same pukarnice iz kojih
su pomaljali puke. Mnogi su stavljali rance na glavu ili na lea da bi se zatitili od
krhotina haubica. Ako bi se i pokretali to je bilo da bi se bolje stopili s tlom, pokua-
vajui da ga izdube stomacima. Nekoliko njih je promenilo poloaj nesvatljivo brzo.
Sada su leali na leima i izgledalo je kao da spavaju. Jedan je imao razdrljenu uni-
formu na stomaku, a kroz poderanu tkninu pomaljalo se razdrobljeno meso, modro-
crveno, iz kojeg du nadirali penuavi mehurii. Drugi je ostao bez nogu. Denoajer je
video oi razrogaene od zgranutosti i bola, okrugla i crna usta, usne koje su po-
drhtavale od jauka. Ali nisu vikali: bar on nije uo njihove krike.
Izgubio je pojam o vremenu. Nije znao da li je u toj nepominosti proveo sate ili
minute. Jedino mu je smetalo to su mu noge podrhtavale i pokuavao je da ih smi-
ri... Neto je palo iza njihovih lea. Sruila se kia krhotina. Kad je okrenuo glavu vi-
deo je svoj zamak izmenjen. Na kraju su mu ukrali pola velike kule. Crep od krilja-
ca rasprio se u paramparad; klesani kamen se krunio, kameni okvir malog prozora
ostao je da visi kao kulisa. Stare grede svoda planule su kao buktinje.
Izoblienje njegovog vlasnitva iznenadilo ga je vie nego pustoenje koje je do-
nelo smrt. Shvatio je uas slepe i neumoljive sile koja je grmela oko njega. ivot u
njegovim oima raspadao se padajui mu pred noge... I poeo je da bei ne znajui

199
kuda e, oseajui istu potrebu za skrivanjem kao ovi ljudi okovani disciplinom, koji
su morali da polegnu po zemlji, da oponaaju slabovide i reptile.
Instinktivno je krenuo ka upraviteljevoj kui, ali na pola puta isprei mu se zapa-
njujua prepreka. Jedna nevidljiva ruka upravo je iupala polovinu krova. itavo
proelje zida se prelomilo stvarajui slap od cigala i praine. Ostadoe otvorene sobe,
nalik pozorinoj dekoraciji: kuhinja gde je on jeo, sprat sa spavaom sobom, gde je
jo uvek stajao njegov neraspremljen krevet. Sirote ene...!
Ustuknuo je i otrao ka zamku. Setio se podruma gde je proveo jednu no zatvo-
ren. I kada se naao ispod mranog svoda, nije mogao da se ne divi mudrosti gradite-
lja.
U podzemnoj tiini povratilo mu se ulo sluha. Kao oslabljenu oluju uo je gru-
vanje nemakih topova i eksplozije francuskih projektila. Vratila su mu se seanja na
pohvalne govore u ast topa kalibra 75 milimetara. Ve se lino uverio u njegova
svojstva. Puca suvie dobro, proaputao je. Ubrzo e sruiti njegov zamak; naao
je toliko preteranog... Ali, odmah zatim pokaja se to jadikuje iz sebinih razloga.
Jedna uporna misao kao gria savesti usadila mu se u mozak. inilo mu se da je sve
to je pretrpeo bilo ispatanje grehova koje je napravio u mladosti. Izbegao je da slu-
i svojoj otadbini, a sada se naao pritisnut strahotama rata, pokoran kao pasivno i
bespomono stvorenje, bez vojnikog pouzdanja s kojim se uzvraa udarac. Umree,
u to je bio uveren, sramno e skonati bez ikakve slave, anoniman. Ostaci njegove
imovine postae njegov grob. A zbog izvesnosti smrti u tmini, kao glodar koji vidi
zaepljene rupe u svojoj jazbini, ovo sklonite mu je postalo nepodnoljivo.
Gore je besnela oluja. inilo mu se da je prasnulo tik iznad njegove glave, buka
je bila nepodnoljiva. Jo jedan projektil pogodio je zgradu... uo je jauke u agoniji,
krike, strmoglavo tranje na krov. Moda je nevidljiva haubica raskomadala mnoge
od onih na samrti koji su ostali u salonima.
Plaio se da ostane u sklonitu i preskaui stepenike izaao iz podruma. Prolaze-
i prizemljem ugledao je nebo kroz uruen krov. Sa ivica su visili delovi drvene gra-
e, poda od bambusa, nametaj zaustavljen usred pada. Gazio je po malteru, prolaze-
i kroz predvorje, gde se ranije nalalazio tepih; spotakao se o razvaljeno i izvitopere-
no gvoe, o delove kreveta koji su pali odozgo; uinilo mu se da prepoznaje zgre-
ne udove meu gomilama krhotina; uo je oajnike glasove koje nije mogao da ra-
zume.
Izaao je trei sa istom udnjom za svetlou i vedrim nebom, koje tera brodo-
lomnika da iz utrobe broda izae na palubu... Prolo je vie vremena nego to mu se
inilo otkako je siao u podrum. Sunce je odskoilo veoma visoko. U vrtu je video
izobliene leeve. Ranjenici su presamieni zapomagali ili su ostali na zemlji oslo-
njeni leima o neko drvo, zanemeli od bola. Neki su otvorili rance da bi izvadili kuti-
ju za prvu pomo i pokuavali da previju razderotine na svom telu. Peadijci su sada
neprekidno pucali iz puaka. Broj strelaca se poveao. Nove ete vojnika su ulazile u

200
park: jedni sa svojim narednikom na elu, drugi u pratnji oficira koji je drao re-
volver na grudima kao da je pomou njega predvodio svoje ljude. Bila je to peadija
koja je povuena sa svojih poloaja na reci i stigla kao pojaanje na drugoj od-
brambenoj liniji. Mitraljezi su slono tektali podstiui strelce da zapucaju.
iroko prostranstvo neprekidno je brujalo ispresecano zujanjem nevidljivog roja
pela. Na hiljade otrovnih muva zunzara obletalo je oko Denoajera koji nije mogao
da ih vidi. Kora drvea je pucala od nasrtaja nevidljivih kandi; lie je opadalo, gra-
ne su podrhtavale izvijajui se; kamenje se odvajalo od tla izvaljivano nevidljivim
nogama. Sve neivo oko njega kao da se domoglo fantastinog ivota. Vojnike po-
sude, metalni delovi opreme, artiljerijski cilindri zveckali su sami od sebe kao da su
dobili osveavajue pie sa ledom; video je jedan top sa razvaljenim tokovima
okrenutim uvis meu mnotvom ljudi koji su delovali kao da spavaju; video je vojni-
ke koji su leali pognutih glava, ne isputajui krike, kao da su u trenu pali u san.
Drugi su jeali vukui se po zemlji ili su bauljali pridravajui utrobu, zadnjicom se
vukui po zemlji.
Starac je oseao nepodnoljivu vrelinu. Zapahnut otrim mirisom lekova oi su
mu zasuzile a grlo ga je grebalo. U isto vreme, oblivao ga je ledeni znoj.
Morao je da se skloni s mosta. Mnogi vojnici su prolazili sa ranjenicima da bi ih
uneli u zamak i pored toga to se ruio. Odjednom ga neto poprska od glave do pete,
kao da se otvorila zemlja pravei prolaz za bujicu. To je haubica upala u kanal, podi-
ui ogroman mlaz vode, a s njim i raspoluene arane koji su spavali u blatu, razva-
ljujui deo bedema i pretvarajui u prah belu balustradu sa cvetnim ardinjerama.
Potrao je zaslepljen uasom i ubrzo se naao pred staklenim krugom koji ga je
hladno posmatrao. Bio je to junker, oficir sa monoklom. Pao mu je pravo u ake...
Vrhom revolvera mu je pokazao dva kanistera koja su stajala malo dalje. Trebalo je
da ih napuni u jarku i da napoji njegove ljude, obnevidele na suncu. Don Marselo po-
kua da se usprotivi. Zar da on bude sluga Nemcima? Njegovu ozlojeenost prekide
udarac drkom revolvera posred grudi a gotovo istovremeno oseti pesnicu na licu.
Starac se presamiti: eleo je da zaplae, eleo je da umre. Ali ni suzu nije pustio niti
je umro pred ovom uvredom, kako je poeleo... Naao se s dva kanistera u rukama,
naounio ih je u jarku pa se zaputio du dugog niza ljudi, koji su sputali svoje puke
da bi se napojili poput ednih zveri.
Vie se nije plaio vriske nevidljivih tela. eleo je da umre; znao je da e nasilno
umreti. Njegove patnje su bile prevelike: na svetu nije bilo mesta za njega. Morao je
da proe ispred rupa u zidu probijenih eksplozijom haubica. Nikakva prepreka ga
nije ometala da vidi taj kr. Ograde i drvoredi su se izobliili ili su zbrisani artilje-
rijskom vatrom. S podnoja obronka video je da ka njegovom zamku napreduju
mnoge kolone vojske koje su prele Marnu. Napadai su zaustavljeni jakom pucnja-
vom Nemaca. Napredovali su u grupama, irei se pod zatitom prethodnice, ekaju-
i da utihne rafal smrtonosnih metaka.

201
 Starac se obradova jalovom reenju: kad ve mora da umre nek bar pogine od
francuskog metka... I produio je uzdignute glave sa svoja dva kanistera izmeu tih
ljudi koji su leali i pucali. Onda je od iznenadnog straha zastao, glave uvuene
izmeu ramena, razmiljajui da e metak koji ga stigne biti jedna opasnost manje za
neprijatelja. Bolje je da ga ubiju Nemci... I stade da se zanosu pomilju da zgrabi
oruje s nekog lea i nasrne na junkera koji ga je oamario.
Trei put je punio kanistere i posmatrao porunika s lea kad se dogodilo neto
neverovatno, apsurdno, neto to ga je podsetilo na fantastine promene filmskih
scena. Oficirova glava je odjednom nestala: dva mlaza krvi izbie iz njegovog vrata a
telo se nakrivi kao prazna vrea. U isto vreme neto poput ciklona prolete du zida,
izmeu njega i zgrade, obarajui drvee, prevrui topove, podiui ljude u vrtogla-
vom kovitlacu kao da su suvo lie. Shvatio je da je smrt dunula u drugom smeru.
Do tada je stizala sa fronta, jednim delom pored reke, tukui po prvoj neprijateljskoj
liniji, zaklonjenoj zidom. Sada je kao sa nekom atmosferskom promenom, dolazila iz
dna parka. Jedan spretan pokret napadaa, korienje sporednog puta a moda i
povlaenje nemake prethodnice sa linije omoguili su Francuzima da postave svoje
topove na novu poziciju, tukui s boka osvajae zamka.
Sva srea da se don Marselo zadrao nekoliko minuta na ivici jarka, zatien ma-
sivnim zidom. Kia metaka skrivene baterije poistila je sve ivo, padajui po mrtvi-
ma, ubijajui konje, razvaljujui tokove na topovima, diui u vazduh prednji deo
topovskih kola silinom vulkana u ije su crveno i plaviasto dno upadala crna uglje-
nisana tela. Video je na stotine palih; video je konje koji su jurili gazei po utrobama.
Smrt je kosila, ne vezujui svoje rtve u snopove: itavo bojno polje bilo je sravnje-
no samo jednim zamahom srpa. I poto su baterije preko puta predvidele katastrofu,
udvostruile su paljbu. Malo dalje od zamka, u dnu parka, otvorili su se krateri po
umarcima koji su bljuvali itava stabla. Projektili su izvlaili iz njihovih jama lee-
ve sahranjene prethodnog dana.
Preiveli su nastavili da pucaju kroz otvore na zidinama. Zatim su ustajali, srlja-
jui u propast. Neki su se naoruavali bajonetima, bledi, sa stisnutim usnama i luda-
kim sjajem u oima; drugi su okretali lea jurei ka izlazu iz parka, ne obraajui
panju na viku oficira i pucnje revolvera uperene u dezertere.
Sve se deavalo vrtoglavom brzinom, kao scene none more. S druge strane zidi-
na ulo se sve jae brujanje, koje je nastajalo kao vrtoglavica. uo je uzvike, uinilo
mu se da su neki promukli i neusklaeni glasovi pevali Marseljezu.Mitraljezi su
tektali kao ivae maine. Napad e biti ponovo zaustavljen tim mahnitim otporom.
Nemci, izbezumljeni od besa, pucali su bez prestanka. Kroz jedan otvor na zidu poja-
vie se crvene kape, noge u istoj boji koje pokuavaju da preu preko krhotina. Ali ta
prilika nestade u trenu pod kiom mitraljeske paljbe.
Denoajer nije tano znao kako je dolo do ove promene. Odjednom je video

202
crvene pantalone usred parka. Jednim skokom su preskakali zid, provlaili se kroz
otvore, stizali s drugog kraja umarka kroz nevidljive prolaze. Bili su to sitni vojnici,
etvrtasti, oznojeni, sa raskopanim injelima. Izmeani s njima, u haotinom napa-
du, afriki strelci sa avoljim oima i penom na ustima, zuavi u irokim pantalonama
do kolena, laka peadija u plavim uniformama.
Nemaki oficiri su eleli da poginu. Sa podignutim sabljama nakon to su ispuca-
li sve metke iz svojih revolvera, navirali su na napadae, u pratnji vojnika koji su ih
jo uvek sluali. Nastao je sudar, pravi darmar. Starcu se uinilo da je svet pao u du-
boku tiinu. Uzvici boraca, sudaranje tela, zveckanje oruja nisu predstavljali nita
poto su topovi zanemeli. Video je ljude nataknute na bajonete dok bi im se crveni
iljak pomaljao iz bubrega; kundake puaka koji su se obruavali poput ekia; pro-
tivnike koji su se zagrljeni kotrljali po zemlji, nastojei da savladaju neprijatelja, u-
tirajui ga, grizui ga. Nestale su grudi boje senfa; video je samo lea u toj boji, kako
bee prema izlazu iz parka, provlaei se izmeu drvea, padajui nasred puta, pogo-
eni mecima. Mnogi napadai su pojurili za beguncima iako nisu morali, pokuava-
jui da grubim potezima oslobode svoje bajonete od tela koja su ih grevito stiskala
u agoniji.
Don Marselo se odjednom naao usred tog smrtonosnih sukoba, poskakujui kao
dete, maui rukama, vritei. Zatim se ponovo probudio drei u rukama pranjavu
glavu jednog mladog oficira, koja ga je prestravljeno gledala. Verovatno je mislio da
je lud dok ga je ljubio, dok je sluao njegove nesuvisle rei, dok ga je oblivao kiom
suza po obrazima. Nastavio je da plae kad se oficir odvojio od njega odgurnuvi ga
grubo... morao je nekom da se izjada posle toliko dana neme tuge: ivela Francuska!
Njegovi su ve bili na ulazu u park. Jurili su s bajonetima prednjaei u progonu
poslednjih ostataka nemakog bataljona koji je beao prema selu. Jedna eta konjani-
ka je prola putem. To su bili konjanici koji su doli da dokraje Nemce, ali njihovi
konji su bili umorni; samo ih je pobednika groznica, koja se izgleda sa ljudi prenela
na ivotinje, drala u forsiranim i bolnom kasu. Jedan od konjanika zaustavio se na
samom ulazu u park. Konj je halapljivo prodirao travuljinu dok je ovek ostao pre-
samien u sedlu kao da spava. Denoajer ga je dodirnuo, elei da ga probudi, a on se
istog trenutka skotrljao na suprotnu stranu. Bio je mrtav; utroba mu je izvirala iz sto-
maka. Tako je napredovao sa trupom na svom atu, kaskajui, zajedno sa ostalima. U
neposrednoj blizini padale su ogromne igre od gvoa i dima. Nemaka artiljerija je
ispaljivala vatru na izgubljene poloaje. Prolazili su bataljoni, eskadroni, baterije
prema severu, iscrpljeni, prljavi, prekriveni prainom i blatom, ali sa izvesnom
strau koja je podsticala njihovu snagu skoro potpuno istroenu. Francuski topovi
su gruvali po jednom delu varoi.
Grupe vojnika su pretraivale zamak i oblinje umarke. Iz razruenih odaja, iz
dubine podruma, iz ipraja parka, iz zapaljenih tala i garaa, izbijali su zelenkasti
ljudi sa lemovima sa iljcima. Svi su podizali ruke, pokazujui irom otvorene ake:

203
Kamarades... kamarades, non kaput. Prestravljeni, mueni griom savesti, straho-
vali su da e ih odmah ubiti. Naprasno su izgubili svu svoju snagu kad su se nali da-
leko od oficira i osloboeni stega. Oni koji su natucali francuski priali su o svojim
enama i deci, da bi ganuli neprijatelja koji im je pretio bajonetima. Jedan Nemac je
iao pored Denoajera, prilepio se za njega. Bio je to bradati sanitarac. Udarao se u
grudi. Francozen... veliki prijatelj Francozen. I smejao se svome zatitniku.
Ostao je u zamku do sledeeg jutra. Iznenadio se kad je video oretu i njenu
majku da izlaze iz podruma sruene kue. Plakale su kad su ugledale francuske uni-
forme.
Ovako se ne moe dalje vikala je udovica. Bog ne umire! Obe su se s neve-
ricom priseale prethodnih dana.
Nakon teke noi u ruevinama, don Marselo je reio da ode. ta bi inae mogao
da radi u tom razruenom zamku? Smetalo mu je i prisustvo toliko mrtvih. Bilo ih je
na stotine, na hiljade. Vojnici i seljaci su zakopavali leeve sve zajedno na gomile
tamo gde su ih nalazili. U kanale pored zamka, po lejama parka, po poploanim sta-
zama, zavisno od potreba i prilika. ak je i na dnu vodenog jarka bilo leeva. Kako
da ivi u tom traginom okruenju u kojem preovladavaju neprijatelji? Zbogom,
zamku iz Vilblana!
Krenuo je za Pariz; reio je da stigne kako god zna. Usput je nailazio na leeve,
ali ovi nisu bili u zelenkastim uniformama. Mnogi njegovi su pali u odbrambenim
borbama. I mnogi e jo pasti u grevitim borbama koje su se nastavljale iza njego-
vih lea, protresajui neprekidnom pucnjavom liniju horizonta... Video je grimizne
pantalone koje su izbijale iz strnita, izvrnute onove ukraene zlatnim ekserima,
koji su blistali pored puta, mrtvaki bele glave, unakaena tela, otvorene stomake iz
kojih su ispadale ogromne i modre digerice, odseene trupove, iaene noge. I
odvajajui se od tog mrtvakog amalgama video je crvene i crne beretke, istonjake
okrugle kape, glave sa dugom razbaruenom kosom, savijene sablje, slomljene bajo-
nete, puke, gomile topovskih aura. Mrtvi konji su prekrivali ravnice svojim
oteklim sapima. Unitena artiljerijska vozila otkrivala su tragian trenutak leta u
vazduh. Utabana zemlja ukazivala je na mesto gde su bile smetene neprijateljske
baterije pre nego to su se povukle. Video je prevrnute topove sa razvaljenim toko-
vima, prednje delove topovskih kola sa projektilima pretvorenim u svitke od beli-
astih ipki; konuse od ugljenisanih ostataka ljudskih i konjskih tela, koja su Nemci
spalili pre povlaenja.
I pored tih varvarstava, leevi s obe strane nizali su se u beskonanost unedogled.
Kao da je zemlja izbacila sva tela koja je progutala jo od postanka ljudskog roda.
Sunce, bezoseajno, obasjavalo je ukastim sjajem polja smrti. Delovi bajoneta,
metalne ploice, puane aure, svetlucali su kao komadii ogledala. Vlana no,
kia, oksidirajue kiseline, nita nije promenilo te tragove borbi, nita im nije pomra-

204
ilo sjaj. Tela su poela da trule. Uasan smrad pratio je putnika sve intenzivnije to
se vie pribliavao Parizu. Svakih pola sata morao je da proe novo podruje trulei,
da sie za stepenik nie u raspadajua tela konja. U poetku su to leevi bili od
prethodnog dana: bili su svei. Oni na koja je nailazio s druge strane reke dva dana
su leali na tlu; potom tri, zatim etiri dana. Jata gavranova uzletala bi sporo maui
krilima kad bi uli njegove korake; ali su se vraali i sputali na zemlju, siti ali ne
presiti, nimalo ne strahujui od oveka.
S vremena na vreme nailazio je na grupice ljudi. Bile su to ete konjanika,
andarmerije, zuavija, lovaca. Logorovali su oko poruenih farmi, pretraujui teren
da bi uhvatili nemake begunce. Denoajer je morao da im objasni svoj sluaj, poka-
zujui im paso koji mu je dao Lakur da bi mogao da otputuje vojnim vozom. Samo
je tako mogao da nastavi putovanje. Ti vojnici mnogi od njih lake ranjeni jo
uvek su bili pod utiskom pobede. Smejali su se, priali o svojim podvizima, o veli-
kim opasnostima sa kojima su se suoavali prethodnih dana. Iutiraemo ih do gra-
nice Ponovo ga je obuzelo oajanje dok je posmatrao okolinu. Sela, farme, udaljene
kue, sve je bilo spaljeno. Poput skeleta praistorijskih ivotinja iznad ravnica isticale
su se eline konstrukcije, iskrivljene u plamenu. Dimnjaci od opeke na fabrikama
bili su skoro sravnjeni sa zemljom, a na njihovim metalnim cilindrima videle su se
jasne i okrugle rupe od haubica. Liili su na pastirske frule pobodene u zemlju.
Nadomak sela, ene su prekopavale zemlju i otvarale jame. Uzaludan trud. Bila
je potrebna ogromna snaga da bi se uklonili toliki mrtvi. Posle pobede, svi emo po-
umirati, pomislio je don Marselo. Zaraziemo se.
Voda u useklinama i jarugama bila je i dalje zagaena. edan, morao je da pije
vodu iz jedne jaruge, a kad je podigao glavu ugledao je nekoliko zelenih nogu kako
tre iznad povrine, sa izmama zaglavljenim u blatnjavu ivicu. Glava jednog
Nemca poivala je na dnu kaljuge.
Ve je nekoliko sati hodao i kad mu se jedna kua u ruevinama uinila poznata,
zaustavio se. Bila je to gostionica u kojoj je nekoliko dana ranije ruao na putu za za-
mak. Dok se provlaio izmeu aavih zidova, roj muva kloconoa poe da zuji oko
njegovog lica. Smrad uegle masnoe nadraio mu je ulo mirisa. Jedna noga nalik
nagorelom kartonu izvirivala je iz krhotina. Uinilo mu se da ponovo vidi staricu sa
unucima koji su se vrsto drali za njene skute. Gospodine, zato ljudi bee? Rat je
vojniki posao. Mi nikome nismo naneli zlo i ne treba da se plaimo.
Pola sata kasnije, kad je siao s puta doiveo je neoekivan susret. Ugledao je
automobil za iznajmljivanje, automobil iz Pariza, sa taksimetrom uz oferovo se-
dite. ofer se mirno etao pored vozila kao da se nalazi na svom stajalitu.
Bez oklevanja, zapodenuo je razgovor sa gospodinom koji je bio sav iscepan i
prljav kao skitnica, obraza modrog od odaraca. Dovezao je nekoliko Pariana da obi-
u bojno polje. Neki su pisali za novine; ekao ih je tu da bi ih uvee vratio u grad.
Don Marselo zavue desnu ruku u dep. Dvesta franaka ako ga odveze do Pari-

205
za. ofer se usprotivi kao odgovoran ovek koji se dri svojih obeanja... Pet stoti-
na. Pokaza mu aku zlatnika. Ovaj, u duhu konanog dogovora, okrenu ruku za
paljenje motora koji zabrekta. Proteklih dana nije bilo borbi u blizini Pariza. Muteri-
ja mogu da ga priekaju.
Denoajer je iz vozila, kroz prozor, gledao to polje uasa, beei vrtoglavo da bi
to pre rasteretio plea. Kotrljao se prema ivotu dostojnom oveka... vraao se u ci-
vilizaciju.
Kad je uao u Pariz, prazne ulice su mu izgledale pune sveta. Grad mu se nikad
nije uinio lepim. Video je Operu, video je Trg Konkord, mislio je da sanja, kad je
shvatio da je preao ogromnu razdaljinu za jedan sat. Uporedio je to okruenje s ne-
davnim slikama, sa onim poljem smrti koje se protezalo kilometrima. Ne, to je ne-
mogue! Jedna od te dve krajnosti mora da je potpuno lana.
Automobil se zaustavio: stigao je u Ulicu Viktora Igoa... Mislio je da i dalje sa-
nja. Zar je stvarno stigao svojoj kui?
Pristojno odeven, portir ga je pozdravio, zapanjen njegovom bednom pojavom.
Ah, gospodine...! Odakle dolazi gospodin?
Iz pakla promrmlja don Marselo.
Nastavio je da se divi svom domu, prolazei kroz sve odaje. Ponovo je bio o-
vek. Posmatranje svog bogatstva, uivanje u udobnostima, povratili su mu oseaj
dostojanstva. Istovremeno, u mislima je oivljavao seanje na sva ponienja i uvrede
koje je preiveo. Ah, nitkovi, hulje...!
Dva dana kasnije, ujutro, oglasilo se zvono na vratima. Poseta!
U susret mu je dolazio jedan vojnik, maleni vojnik lake peadije, stidljiv, s ka-
pom u desnoj ruci, izvinjavao se, mucajui, na panskom.
Znao sam da ste tu... Doao sam da...
Taj glas...? Don Marselo se ustremi na njega u mranom predvorju, povukavi
ga na balkon... Kako mu je bio lep...! Kapa mu je zbog prljavtine bila malo tamnije
crvena; injel suvie irok, izlizan i iskrpljen; iz tekih cipela se irio smrad. Nikad
ne bi mogao da zamisli svog sina tako otmenog i zgodnog kao to je bio sada u tim
ritama iz vojnog skladita.
Ti... ti...
Otac ga grevito zagrli, cvilei kao dete, jedva se drei na nogama.
Uvek se nadao da e se jednog dana, na kraju, njih dvojica razumeti. To je njego-
va krv; dobar je, nema mu mane, samo je malo bandoglav. Sada mu oprata sve iz
prolosti, preuzimajui na sebe veliki deo krivice... Bio je previe grub.
Ti si vojnik! ponovio je. Ti si branio moju zemlju, zemlju koja nije tvoja
otadbina!
I okrete se da ga poljubi, uzmiui nekoliko koraka da bi ga bolje osmotrio.
Nema sumnje da mu je bio lepi sada u toj smenoj uniformi nego kada je bio uven
po svojoj eleganciji plesaa, koga su ene oboavale.

206
 Na kraju se uzdrao od ispoljavanja emocija. Njegove oi, pune suza, zablistale
su zlobnim sjajem. Mrnja mu je iskrivila lice.
Sluaj ree jednostavno. Ti ne zna ta je ovaj rat; ja dolazim odande, video
sam ga izbliza. Ovo nije rat kao drugi, rat sa asnim i pristojnim neprijateljem: ovo
je horda divljih ivotinja, zveri... Pucaju beskrupulozno u mase ljudi. Za svakog
koga obori, oslobodie oveanstvo jedne opasnosti.
Zastao je naas kao da se dvoumi i na kraju potpuno mirno dodao:
Moda e se nai licem u lice sa nekim poznatim. Roake ne moe da bira.
Ljudi tvoje krvi su na drugoj strani. Ako vidi nekoga od njih... ne oklevaj, pucaj! To
je tvoj neprijatelj. Ubij ga... ubij ga!

207
TREI DEO

208
 1.

Posle Marne

Krajem oktobra porodica Denoajer se vratila u Pariz. Donja Luisa nije mogla da ivi
u Bijaricu, daleko od svog mua. Uzalud joj je Romantiarka govorila o opasnostima
povratka. Vlada je jo uvek bila u Bordou, predsednik Republike i ministri su se
samo nakratko pojavljivali u prestonici. Rat je u svakom trenutku mogao da promeni
kurs; onaj na Marni predstavljao je samo trenutno olakanje... Ali dobra gospoa nije
obraala panju na te savete nakon to je proitala don Marselovo pismo. Osim toga,
mislila je na svog sina, svog Hulija, koji je bio vojnik... Verovala je da e iz Pariza
biti vie u kontaktu s njim nego sa plae u blizini panske granice.
ii je, takoe, elela da se vrati. Mnogo je mislila na Renea. Tek kad je otiao,
shvatila je da je zaljubljena. Toliko dugo nije videla svog eernog vojniia! I
tako je porodica napustila hotelski ivot da bi se vratila u Ulicu Viktora Igoa.
Pariz se izmenio nakon potresnih dogaaja poetkom septembra. Grad je imao
dva miliona stanovnika manje, a oni koji su ostali mirni u svojim kuama, ne podle-
ui panici, s velikim olakanjem su prihvatili pobedu. Niko nije znao da tano
objasni tok bitke: doli su da saznaju kad se ve zavrila.
Jedne nedelje, u septembru, dok su se Pariani etali, uivajui u prijatnom po-
podnevu, iz novina su saznali za veliki uspeh saveznika i opasnost koju su izbegli.
Ljudi su se radovali, ali su se i dalje ponaali uzdrano. Buntovniki i uzbudljiv Pariz
se posle est nedelja rata promenio.
S pobedom, prestonici se postepeno vraao njen stari izgled. Jedna ulica, nekoli-
ko nedelja pre toga, pusta, punila se prolaznicima. Otvarale su se radnje. Susedi, na-
viknuti na uobiajenu tiinu u svojim kuama, ponovo su sluali buku s krovova i
ispod svojih nogu.
Don Marselov radosni povratak svojima pokvarilo je prisustvo donja Elene. Po-
novo se susreo sa Nemakom, neprijatelj mu je drugi put bio u kui. Kad e se ve
osloboditi tog ropstva...? Ona je utala u prisustvu svog zeta. Kao da su je nedavni
dogaaji dezorijentisali. Imala je udan izraz lica, kao da je bila potpuno svesna pro-
mene najelementarnijih fizikih zakona. U svojim nemim razmiljanjima nikako nije
mogla da razume zato nisu osvojili ovo tle po kome je hodala; i da bi shvatila taj ne-
uspeh, pribegavala je najapsurdnijim pretpostavkama.
Jedna briga ju je naroito alostila. Njena deca... ta e biti sa njenom decom?
Don Marselo joj nikada nije ispriao za susret sa kapetanom Fon Hartrotom. Preu-
tao je i da je putovao u Vilblan; nije eleo da pria o svojim doivljajima za vreme

209
Bitke na Marni. Zato da jo vie rastuuje svoje takvim strahotama? Reio je da
ispria samo donja Luisi, zabrinutoj za sudbinu zamka, u koji jo mnogo godina nee
moi da idu jer je opustoen i onesposobljen za ivot. Stari krov je zamenjen cinka-
nim ploama da kia ne bi dokrajila unutranjost ruevine. Kasnije, kad nastupi mir,
razmiljae o njegovoj rekonstrukciji. Zasad je imao suvie stanovnika... I sve
gospoe, ukljuujui i donju Elenu, potresle su se pri pomisli na hiljade leeva koji
okruuju zdanje, skriveni u zemlji. Ta slika je ponovo rastuila gospou Fon Hartrot:
Ah, moja deca!
Zet ju je, saoseajno, umirio kad se potresla zbog pogibije jednog od njih, kape-
tana Ota. Bio je odlinog zdravlja kad se ukljuio u borbu. Saznao je to od jednog
prijatelja. I nije eleo vie nita da kae.
Donja Luisa je deo dana provodila u crkvama traei mir u molitvama. Te mo-
litve vie nisu bile neodreene i posveene sudbinama na hiljade nepoznatih ljudi,
pobedi itavog naroda. Sada ih je namenila, iz istog sebiluka, samo na jednu oso-
bu, na svoga sina, koji je bio vojnik kao mnogi drugi i kome moda ba u tom tre-
nutku preti opasnost. Koliko je samo suza prolila...! Svim srcem se molila da se on i
njegov otac razumeju i kad joj Bog na kraju bude usliio molitvu, Hulio e izbei
susret sa smru.
U tom usrdnom moljenju nikad nije bila usamljena. Neko se molio pored nje u
crkvi, upuujui istovetne molitve. Planih oiju, sestra je upravljala pogled u isto
vreme kad i ona u pravcu raspea. Gospode, spasi mog sina! Dok bi donja Luisa to
izgovarala, zamiljala bi Hulija kao supruga na jednoj izbledeloj fotografiji, snimlje-
noj u rovovima, sa beretkom i injelom, sa nogama uvijenim pamunim zavojima, s
pukom u desnoj ruci i potamnelim licem zaraslim u bradu. Gospode, zatiti nas! I
donja Elena je razmiljala o jednoj grupi oficira sa lemovima i rezedo uniformama,
umrljanim od kone futrole revolvera, sa dvogledom, remenjem i opasaem o kojem
je visila sablja.
Kad bi ih video da zajedno idu u Crkvu Sent-Onore dEjlo, don Marselo bi se po-
nekad razbesneo.
Poigravaju se Bogom... To je neozbiljno. Kako moe da se odazove tako
oprenim molitvama...? Ah, ene!
I iz sujeverja, koje donosi opasnost, verovao je da njegova svastika predstavlja
veliko zlo za njegovog sina. Boga e umoriti tako protivrene molitve, te e okrenuti
lea da ne bi uo ni jedne ni druge. Zato ve jednom ne ode ta zlokobna ena?
Kao to je isprva oseao neprijateljstvo, tako mu je sada bilo muka od njenog pri-
sustva. Donja Luisa je nesvesno ponavljala tvrdnje svoje sestre, podvrgavajui ih vi-
im kriterijumima svoga mua. Tako je don Marselo mogao da sazna da pobeda na
Marni nije stvarno izvojevana: bila je to izmiljotina saveznika. Nemaki generali su
smatrali mudrim da se povuku zbog svojih viih stratekih ciljeva, ostavljajui za
kasnije osvajanje Pariza, a Francuzi nisu nita drugo radili osim to su ili za njima

210
kad bi im raistili teren. To je sve. Ona je ula miljenje nekih vojnika neutralnih
zemalja: razgovarala je u Bijaricu sa veoma strunim ljudima; znala je ta je pisalo u
nemakim novinama. Tamo niko nije verovao u ono to priaju za Marnu. Narod nije
ak ni uo za tu bitku.
To kae tvoja sestra?! prekinu je Denoajer, prebledeo od zgranutosti i besa.
Samo je mogao da poeli da taj neprijatelj koji mu se gostio u kui doivi potpu-
nu transformaciju. Ah! Zato se ne pretvori u mukarca? Zato ne bi zauzela njegovo
mesto, makar to bilo na pola sata, utvara svoga mua?
Ali rat se nastavlja navaljivala je bezazleno donja Luisa. Neprijatelji su jo
uvek u Francuskoj... Kakve koristi od onog na Marni?
Prihvatala je objanjenja, klimajui glavom u znak razumevanja; u jednom trenu
sve bi shvatila, da bi ve sledeeg sve zaboravila i muila sebe preanjim sumnja-
ma.
Meutim, poela je da pokazuje nemo neprijateljstvo prema svojoj sestri. Do
tada je prelazila preko njenog oduevljenja prema muevljevoj otadbini, jer je
smatrala da su porodine veze vanije nego netrpeljivost meu narodima. Nije elela
da se svaa sa Elenom zbog toga to je Denoajer Francuz a Karlo Nemac. Ali ubrzo
je izgubila strpljenje. Njen sin je bio u opasnosti. Neka umru svi Hartroti pre nego
to njen Hulio dobije i ogrebotinu! Oseala je borbenost kao i njena kerka, uvidevi
njenu umenost za procenjivanje dogaaja. Poelela je da iini udarci noem posta-
nu stvarnost.
Sreom, Romantina bi otila pre nego to bi primetila tu netrpeljivost. Popodne-
va je provodila van kue. A kada bi se vratila, prenosila bi miljenja i novosti svojih
prijatelja, nepoznatih porodici.
Don Marselo se nervirao zbog pijuna koji su se jo uvek skrivali u Parizu. S
kakvim li se to tajanstvenim svetom tako esto viala njegova svastika...?
Odjednom je saoptila da sutra ujutru odlazi; imala je paso vajcarske, a odatle
e otputovati za Nemaku. Ve je bilo krajnje vreme da se vrati svojima; najljubazni-
je im je zahvalila na gostoprimstvu. I Denoajer ju je ispratio, napadno ironian. Poz-
dravio je Fon Hartrota i izrazio elju da ga to pre poseti u Berlinu.
Jednog jutra, donja Luisa, umesto da ue u crkvu na Trgu Viktora Igoa, produila
je do Ulice Pomp, oduevljena zamilju da poseti atelje. inilo joj se da e tako stu-
piti u kontakt sa svojim sinom. To e biti nov doivljaj i moniji od razgledanja nje-
govih fotografija ili itanja njegovog poslednjeg pisma.
Nadala se da e zatei Arhensolu, prijatelja sa dobrim savetima. Znala je da je
ostao da ivi u ateljeu. Dva puta je ila da ga vidi stepenicama za poslugu, kao neka-
da, ali nije ga zetekla.
Dok se pela liftom, srce joj je ubrzano lupalo od sree i tuge. Dobra gospoa je
pomislila, pocrvenevi od stida, da bi neto slino oseale pomahnitale ene kad
prvi put ne bi ispunile svoje dunosti.

211
 Suze su joj neobuzdano potekle kad se nala u sobi gde su je nametaj i slike
podsetili na odsutnog sina.
Arhensola je potrao sa vrata u sobu, uzvrpoljen, zbunjen, pozdravljajui je rei-
ma dobrodolice i istovremeno rasklanjajui stvari. Jedan enski ogrta, prebaen
preko kaua, ostade prekriven nekom istonjakom tkaninom; eir sa cveem odlete
iz njegove ruke u skrovite jednog ugla. Luisi se uini da je kroz jednu razmaknutu
zavesu videla enski kombinezon kako migolji, otkrivajui ruiastu nagost. Na pei
su dve velike olje bez drki i ostaci peenog hleba odavali doruak serviran za dvo-
je. Ah, ti slikari! Isti su kao njen sin! I saali se kad je pomislila na teak ivot Huli-
ovog savetnika.
Moja cenjena donja Luisa... Draga madam Denoajer...
Vikao je na francuskom, pogledajui na vrata kroz koja je nestajao beli i ruiasti
vihor. Uzdrhtao je pri pomisli da bi tajnovita drugarica mogla da se usplahiri i napra-
vi ljubomornu scenu te da ga obruka pojavljujui se u nezgodnom trenutku.
A onda su priali o vojniku, razmenjujui novosti. Donja Luisa je skoro od rei
do rei ponovljala delove pisama, iitanih nebrojeno puta. Arhensola se uzdravao
da otkrije sadraj svojih pisama. Dva prijatelja su upranjavala pretenciozan stil,
zbog koga bi se postideli pred dobrom gospoom.
Junaina potvrdio je s ponosom, ponosei se podvizima svog drugara pra-
vi heroj: a ja se, madam Denoajer, prilino razumem u to... njegovi nadreeni znaju
to da cene...
Hulio je unapreen u narednika samo dva meseca nakon uea u vojnom poho-
du. Njegovog kapetan i drugi oficiri puka pripadali su Klubu maevalaca, gde je on
nizao uspehe.
Kakv uspeh! nastavio je. On je od onih koji mladi dostignu vrhunac, kao
generali u Revoluciji... i to za kakva junaka dela.
Vojnik je samo povrno u svojim pismima pomenuo neke od svojih akcija,
ravnoduno, kao neko ko je navikao na opasnosti i ko kod svojih drugova ceni istu
takvu neustraivost. Meutim, boem ih je preuveliavao, uzdiui ih kao da su one
najvaniji dogaaji u ratu. Izvravao je naredbu uprkos paklenoj borbi u kojoj su pala
trojica glasonoa ne ispunivi zadatak. Prvi bi skoio u napad na rovove spasavajui
drugove i borei se bajonetom prsa u prsa. Kada bi nadreenim bio potreban ovek
od poverenja, bez razmiljanja bi rekli: Uzmite naelnika Denoajera.
Priao je uverljivo kao da je bio tamo; kao da se upravo vratio iz rata; a dona Lu-
isa se tresla, prolivajui suze od radosti i straha, mislei na slavna i velika dela svoga
sina. Taj Arhensola je imao dara da je gane svojim vatrenim priama.
Pomislila je da bi trebalo da zahvali na tolikim hvalospevima i pokae intereso-
vanje za tvorce slavospeva, odnosno za ovog panegiristu. ta li je on radio ovih
dana?
Ja sam, gospoo, bio tamo gde je trebalo. Nisam mrdnuo odavde. Prisustvovao

212
sam opsadi Pariza.
Uzalud se njegova logika suprotstavljala netanosti ove izjave. Pod uticajem pro-
itanih tiva o ratu iz 1870. godine, opsadom je nazvao operacije koje su se izvodi-
le pored Pariza za vreme Bitke na Marni.
Stidljivo je pokazao diplomu sa zlatastim okvirom koja se nalazila na klaviru, sa
pozadinom trobojke. Takav papir se prodavao na ulicama; dozvola za stalni boravak
u prestonici.
Prazne delove je popunio imenima i karakteristikama a pri dnu su se nalazili
potpisi dva suseda iz Ulice Pomp: gostioniar i prijatelj kuepaziteljke. Komesar po-
licije te etvrti crvenim potpisom jemio je za ove potene svedoke. Na osnovu takve
potvrde niko nee moi da dovede u pitanje njegovo uee u opsadi Pariza. Imao
je veoma sumnjiave prijatelje.
Da bi ganuo dobru gospou, priao joj je o svojim utiscima. Na bulevaru je usred
bela dana video stado ovaca uz samu ogradu Magdalene. Njihovi zvonki odjeci pro-
budili su mnoge ulice zamrlog grada. On je bio jedini prolaznik; a plonicima su tu-
marali naputeni psi i make.
Njegove vojnike prie su se raspaljivale kao vihor slave.
Video sam kad su prolazili Marokanci... Video sam zuave u automobilu.
Iste noi kad je Hulio otiao za Bordo, on je do zore lutao avenijom kroz pola Pa-
riza, poev od Belfortskog lava do Istone stanice. Dvadeset sedam hiljada ljudi, sa
kompletnom vojnikom opremom iz Maroka, iskrcali su se u Marselju i doli u Pa-
riz, i to prelazei jedan deo puta eleznicom a drugi deo peke. urili su da se uklju-
e u veliku bitku na pomolu. Te trupe su bile sastavljene od Evropljana i Afrikanaca.
Kad je predvodniki odred uao na vrata Orleana, zaputio se strojevim korakom pre-
ko pola Pariza ka Istonoj stanici, gde su ih ekali vozovi.
Stanovnici su gledali eskadrone spaha, teatralne uniforme jahaa na nemirnim i
okretnim konjima; marokanske strelce sa ukastim turbanima; senegalske strelce,
tamnopute sa crvenim okruglim kapama; kolonijalne artiljerce; afrike lovce. Bili su
to profesionalni borci, vojnici koji su se u mirnodopsko vreme borili u kolonijama,
izraenih crta lica, bronzane puti, prodornog pogleda. Dugaka kolona stajala bi sati-
ma na ulicama ekajui da se u vozove smesti prethodnica. Arhensola je pratio ovu
naoruanu i nepokretnu masu od bulevara do ulaza u Orlean, razgovarajui sa oficiri-
ma, sluajui bezazlene urlike afrikih vojnika koji nikad nisu videli Pariz dok su ne-
zainteresovano prolazili pitajui se gde je neprijatelj.
Stigli su na vreme da bi napali Fon Kluka na obalama Ureka, prisilivi ga na
povlaenje pod pretnjom smru ako nastavi borbu.
No Arhensola nije ispriao da je taj svoj noni izlet proveo uz vojni korpus u
drutvu jedne ljupke enea i jo dve prijateljice, dareljivih entuzijasta, koje su delile
cvee i poljupce tamnoputim vojnicima, smejuji se zadivljeno i pokazujui svoje
bele zube.

213
 Sutradan je video jedan od najneobinijih ratnih prizora. Svi automobili za
iznajmljivanje, oko dve hiljade vozila, natovarenih bataljonima zuava, po osmorica u
svakom, izlazili su punom brzinom, s pukama i crvenim kapama. Na bulevarima su
napravili ivopisnu povorku: nalik na jednu od onih beskrajnih svadbenih. Vojnici su
iskakali iz automobila uz samu borbenu liniju, otvarajui vatru jo drei nogu na pa-
puici automobila. Sve koji su znali da rukuju pukom Galijeni je u poslednjem tre-
nutku poslao protiv krajnjeg desnog krila neprijatelja kad pobeda jo nije bila
izvesna i kad je i najmanji potez mogao biti odluujui. inovnici vojnih ustanova,
ordonansi, ljudi iz policije, andarmi, svi su marirali da izvre poslednji napad sli-
vajui se u masu ljudi razliite puti.
A u nedelju po podne, dok se sa svoje tri drubenice iz opsade sunao u Bu-
lonjskoj umi sa hiljadama Pariana, saznao je iz vanrednih novinskih izdanja da je
borba nadomak samog grada, koja se sada ve udaljavala, predstavljala jednu veliku
bitku, jednu pobedu.
Mnogo toga sam video, madam Denoajer... mogao bih mnogo toga da ispri-
am.
Ona je potvrivala; naravno da je Arhensola sve video. Kad je krenula, ponudila
mu je pomo. On je prijatelj njenog sina i navikla je na njegove molbe. Vremena su
se promenila; don Marselo je sada beskrajno dareljiv. No boem ju je prekinuo
gospodstvenim gestom: ivi u izobilju. Hulio ga je imenovao za svog administratora.
Poslovanje u Americi se pratilo preko banke na osnovu stanja depozita i moglo se ra-
unati na izvesnu sumu u skladu sa propisima o moratorijumu. Prijatelj mu je uvek
slao ek kad mu je trebao novac za odravanje stana. Nikad se nije naao u nekoj be-
zizlaznoj situaciji. Rat ima i dobrih strana... Ali zarad starih dobrih obiaja, najavio
je da e se jo jednom popeti pomonim stepenicama da bi doneo jedan zembilj
boca.
Nakon to joj je sestra otila, donja Luisa je sama odlazila u crkvu dok se jednog
dana nije zatekla u neoekivanom drutvu.
Mama, idem s vama...
Vie nije ispunjavala kuu bunim i mukim veseljem, niti je pretila neprijatelju
imaginarnim udarcima. Bila je bleda, tuna, s modrim podonjacima. Naginjala bi
glavu kao da ju je s druge strane ela pritiskao kamen munih misli, potpuno novih.
Donja Luisa ju je posmatrala zabrinuto. Oi su joj bile plane, kao i njene; usrd-
no se molila, kao i ona... ali sigurno ne za svog brata. Hulio joj je na drugom mestu.
Drugi ovek koji je bio u opasnosti ispunjavao je njene misli.
Najmlai Lakur nije vie bio obian vojnik niti je bio u Parizu.
Kad se vratila iz Bijarica, ii je sa zebnjom sluala o junakim podvizima svog
eernog vojniia. elela je da sazna, drhtei od uzbuenja, za sve opasnosti kroz
koje je proao, a mladi vojnik pomone slube priao joj je o svojim strepnjama
tokom beskrajnih dana dok se vodila borba nadomak Pariza praena tutnjanjem arti-

214
ljerijske paljbe. Otac je eleo da ga povede u Bordo, ali zbog birokratskih zakoljica
ostao je u prestonici.
No on je uinio jo neto. Na dan opte mobilizacije, kada je gradonaelnik uba-
cio u automobile sve sposobne ljude, uzeo je puku, iako ga niko nije pozvao, i uao
u vozilo sa ostalima iz svoje kancelarije. Nije nita video osim dima, zapaljenih
kua, mrtvih i ranjenih. Nijedan Nemac mu nije izaao pred oi izuzev grupe zarob-
ljenih hulja. Nekoliko sati je stajao na ivici puta i pucao. I to je bilo sve.
U jednom trenutku za ii je to bilo dovoljno. Bila je ponosna to je verenica he-
roja sa Marne, iako je uestvovao u borbi samo nekoliko sati. Ali kako su dani prola-
zili, ona se sve vie alostila.
Stidela se da izae na ulicu sa Reneom, obinim vojnikom, i to iz pomone
slube. ene iz vaoi, one ponosne to su se njihovi mukarci borili na frontu ili one
u crnini jer im neko poginuo, nije mogla da smisli. Kao da su ih pristojnost i ele-
gancija republikanskog princa ivcirale. Nekoliko puta ih je u prolazu ula kako
izgovaraju pogrdne rei vojnik iz busije. Kako su joj se tek rugale njene prijatelji-
ce!
Senatorov sin je nesumnjivo prozreo njene misli i zato je prestao spokojno da se
smei. Tri dana se nije pojavljivao u kui Denoajerovih. Svi su mislili da je za-
okupljen kancelarijskim poslovima.
Jednog jutra, kad se ii uputila ka Aveniji Bulonjske ume u pratnji tamnopute
sluavke, ugledala je vojnika kako im ide u susret.
Nosio je novu blistavu uniformu, sivoplavu, boje horizonta, prilagoenu za
francusku armiju. Uzica vojnike kape ispod brade bila je zlatasta a na rukavima je
imao male zlataste irite. Prepoznala ga je po osmehu, miiavim rukama i samouve-
renosti s kojom joj se pribliavao. Rene oficir! Njen verenik potporunik!
Da. Ne treba mi vie... Ve samo dovoljno ula.
Uz pomo oca i zahvaljujui njegovim prijateljima za nekoliko dana se preobra-
tio. Kao ak Centralne kole mogao je da postane artiljerijski potporunik u rezervi i
traio je da ga poalju na front. Gotovo je sa pomonom slubom! Za dva dana e
krenuti u rat.
Vidi ta si postigao! uzviknula je ii. Uradio si to!
Gledala ga je, bleda, razrogaenih oiju, bezmalo ga gutajui pogledom od odu-
evljenja.
Doi, mili moj... Doi, slatki vojniiu... Dugujem ti neto.
I okrenuvi lea sluavki, povukla ga je tu odmah iza ugla. No nije bilo razlike
jer je i poprena ulica bila prometna kao glavna. Ali, svejedno, morala je da se uva
radoznalaca! Strasno ga je grlila oko vrata, ne marei ni za ta osim za njega.
Uzmi me... uzmi me.
Priljubila mu je na lice dva vatrena sona poljupca.
Zatim je, uvijajui mu se oko nogu, iznenada klonula i prinela maramicu oima,

215
briznuvi u pla.

216
 2.

U ateljeu

Kad je jedno popodne otvorio vrata, Arhensola se ukopao kao kip.

Starac ga pozdravi ljubaznim osmehom.
Ja sam Huliov otac.
I uao je, samouvereno, kao ovek koji odlino poznaje prostor u kom se zate-
kao.
Sreom, slikar je bio sam te nije morao da pretrava s jednog kraja sobe na drugi
skrivajui tragove prijatnog drutva.
Prolo je neko vreme dok nije doao k sebi. Toliko je sluao o don Marselu i nje-
govoj tekoj naravi da se zaprepastio kad mu se nenajavljen pojavio u ateljeu. ta li
hoe taj udljivi gospodin?
Polako se smirivao dok ga je kriom ispitivaki posmatrao. Mnogo je ostario
otkako je poeo rat. Nema vie one tvrdoglavosti i zlovoljnosti, zbog kojih je odbijao
ljude. Oi su mu blistale detinjastom radou, a ruke su mu drhturile dok je stajao
blago pogrbljen. Arhensola, koji je izbegavao da ga sretne na ulici i umirao od straha
penjui se pomonim stepenicama u njegovoj kui, sada je odjednom osetio izvesnu
prisnost sa njim. Smekao mu se kao starom drugu; izvinjavao se, pravdajui svoj
dolazak.
Poeleo je da vidi sinovljev stan. Siroti starac! Vukla ga je ista elja kao zaljub-
ljenog oveka koji, kako bi pobedio samou, obilazi mesta koja voljena osoba esto
poseuje. Nisu mu bila dovoljna Huliova pisma: eleo je da vidi njegov stan, da do-
dirne svaki predmet iz njegovog okruenja, da udie isti vazduh, da pria sa ovim
mladiem, sinovljevim prisnim prijateljem.
Posmatrao je slikara oinskim pogledom. Taj Arhensola je zanimljiv mladi.
Ponesen tom milju, zaboravio je kako ga je mnogo puta nazivao bestidnikom, ne
upoznavi ga bolje samo zato to je drubovao s njegovom sinom i vodio razuzdan
ivot.
Denoajer se sa uivanjem proetao po ateljeu. Bili su mu poznati tapiserije, na-
metaj, svi ukrasni predmeti koji su pripadali starom vlasniku. S lakoom se prisetio
stvari koje je kupovao, iako ih je bilo mnogo. Sada je pogledom traio ono to je
bezlino, ono to je moglo da ga podseti na sliku i priliku odsutne osobe. Zagledao
se u platna u uglovima, s tek zapoetim skicama i nedovrena.
Jesu li to sve Huliova platna? Mnoga su bila Arhensolina; ali, on, ganut
starevim oseanjima, pokaza ogromnu velikodunost. Da, sva su Huliova. I otac

217
je prebirao sliku po sliku, zaustavljajuji se zadivljeno kod najpotpunijih skica, kao
da su nejasnoom prikazivale nesreene vizije genija.
Ima dara, zar ne? upita, birajui rei. Uvek ga je smatrao inteligentnim i po-
malo vragolastim, ali karakter se s godinama menja... Sada je drugi ovek.
Skoro mu je dolo da zaplae dok je sluao panca kako sa arom hvali od-
sutnog, opisujui ga kao velikog umetnika koji e jednog dana, kada kucne as, zadi-
viti itav svet.
Dobroduni slikar se na kraju potresao kao otac. Divio se starcu uz griu savesti.
Nije eleo da se sea ta je sve govorio protiv njega ranije. Kakva nepravda!
Don Marselo mu je stiskao ruke kao da mu je drug. Prijatelji njegovog sina su i
njegovi prijatelji. On je znao kako ive mladi. Ako nekad zapadne u nevolju, ako mu
zatreba finansijska pomo da bi nastavio da slika, on je tu, spreman da mu pomogne.
Najpre ga oekuje danas na veeri u svojoj kui, a ako eli da dolazi svako vee, uto-
liko bolje. Jee s porodicom, skromno; sa ratom se mnogo toga promenilo, ali oseti-
e toplinu doma, kao u kui svojih roditelja. ak je priao o paniji da bi bio to lju-
bazniji prema slikaru. U paniji je bio samo jednom, kratko; ali namerava da je obi-
e celu posle rata. Njegov tast je panac, ena ima panske krvi, u kui su govorili
panski kao maternji jezik. Ah, panija, zemlja slavne prolosti i ponosnih ljudi!
Arhensol je verovao da bi ga starac isto tako veliao da potie i iz neke druge
zemlje. Ta naklonost nije bila nita drugo nego odraz ljubavi prema odsutnom sinu,
ali on mu je i na tome bio zahvalan. I zamalo je zagrlio don Marsela kad mu je rekao
zbogom.
Posle toga, popodnevne posete su se zareale. Slikar je morao da preporui svo-
jim prijateljicama da se posle ruka proetaju i da se ne vraaju u Ulicu Pomp pre
nego to padne mrak. Ali don Marselo bi ga ponekad iznenadio ujutru i on je morao
da pretrava s jednog kraja sobe na drugi, prekrivajui neto ovde, skrivajui neto
tamo dalje, da bi atelje delovao kao radni ambijent.
Mladost... mladost! mrmljao bi starac, osmehujui se s razumevanjem.
Morao je da se seti svojih godina da ne bi od Arhensole traio da mu predstavi
begunce, skrivene, kako je pretpostavljao, u drugim sobama. Moda su to bile prija-
teljice njegovog sina, deo njegove prolosti, a to je bilo dovoljno da ih prihvati kao
valjane i vredne panje.
Zbog tih iznenaenja, praenih uznemiravanjem, slikar se na kraju donekle poka-
jao zbog svog novog prijateljstva. tavie, nervirali su ga straevi neprekidni pozivi
na veeru. Nije imao nita protiv, ali je umirao od dosade sedei za stolom sa Deno-
ajerima. Otac i majka su priali samo o odsutnom sinu, a ii jedva da je obraala
panju na bratovljevog prijatelja. Misli su joj bile usmerene na rat; brinulo ju kako e
raditi pota i protestovala je protiv vlade kad nekoliko dana ne bi dobila pismo od
potporunika Lakura.
Arhensola se izvinio i izgovarao na razne naine da ubudue nee moi da dolazi

218
na veeru u Ulicu Viktora Igoa. Vee zadovoljstvo mu je priinjavao odlazak u jefti-
ne restorane u enskom drutvu. Starac je odbijanje doiveo kao razoarani lju-
bavnik.
Zar ni danas?
I kako bi nadoknadio Arhensoline izostanke na veeri, sutradan bi nenadano do-
lazio u atelje.
Uivao je da provodi vreme naslonjen na divanu, koji kao da je sauvao tragove
Huliovog tela, i posmatra platna ispunjena bojama sinovljeve etkice, obavijen toplo-
tom pei koja je tiho pucketala u dubokoj, kamenoj tiini. Bilo je to prijatno utoite,
mnogo uspomena, usred zamrlog i emernog Pariza, u kome nije sretao prijatelje, jer
su svi bili zaokupljeni sopstvenim brigama.
Zadovoljstva iz njegove prolosti izgubila su svaku ar. Hotel Druo ga vie nije
privlaio. Imovina Nemaca u Francuskoj koju je konfiskovala vlada prodavala se na
licitaciji. To mu je liilo kao odgovor na prisilno otpremanje njegovog nametaja iz
zamka u Vilblanu u Berlin.
Uzalud su mu trgovaki putnici priali o slaboj poseenosti javnih rasprodaja.
Nisu ga zanimale te izuzetne prilike. Zato vie da kupuje? ta e mu toliki besko-
risni predmeti? Razmiljajui o tekom ivotu miliona ljudi koji su iveli pod vedrim
nebom, spopadala ga je elja da vodi asketski ivot. Poeo je da mrzi bletavu rasko
u svojoj kui u Ulici Viktora Igoa. Setio se, bez osude, ruenja zamka. Oseao je ne-
odoljivu lenjost kad bi ga nekadanja pomama povukla u neprekidne kupovine. Ne;
bolje da bude tu... A tu, tu je uvek bio Huliov atelje.
Arhensola je slikao u prisustvu don Marsela. Znao je da starac ne podnosi dokoli-
are i zapoeo nekoliko platna, ponesen tom odlukom da neto radi. Denoajer je za-
interesovano pratio poteze etkice i prihvatao svako reenje oseajnog portretiste. On
je bio pobornik starina; kupovao je samo dela starih slikara; ali bilo mu je dovoljno
to zna da je Hulio mislio kao njegov prijatelj i zato se smerno povinovao njegovim
predlozima.
Umetnik bi se kratko zadrao kod platna. Nakon nekoliko minuta poeleo bi da
pria sa starcem sedei na divanu pored njega.
Najpre bi razgovarali o odsutnm sinu. Iitavali bi delove njegovih pisama; pria-
li bi o prolosti sa diskretnim aluzijama. Slikar je opisivao Hulija kao potpuno posve-
enog umetnikim preokupacijama. Otac je znao da to nije tano, ali je prihvatao lai
kao dokaz velikog prijateljstva. Arhensola je bio dobar i veran drug; nikad, ni kada je
u razgovoru bio najoputeniji, nije napravio nijednu aluziju na madam Lorije. Tih
dana su starca zaokupljala seanja na nju. Sreo ju je na ulici kada je grlila svog
supruga, koji se bio oporavio od ranjavanja. Uvaeni Lakur je zadovoljno priao o
pomirenju branog para. Inenjer je izgubio samo jedno oko. Sada je vodio svoju fa-
briku koju je vlada zaplenila radi proizvodnje haubica. Postao je kapetan i bio je po-

219
nosan na dva dobijena odlikovanja. Senator nije tano znao kako je dolo do tog
iznenadnog pomirenja. Samo ih je jednog dana video kada su doli u njegovu kuu,
gledajui se neno, zaboravljajui potpuno na nedavnu prolost.
Ko se sea dogaaja od pre rata? ree senator. Ni on niti njihovi prijatelji
vie se ne seaju razvoda. Svi ivimo novim ivotom... Ja mislim da su oni sada
sreniji nego ranije.
Denoajer je primetio tu sreu kada ih je video. I ovek strogih naela koji je
prole godine osudio ponaanje svoga sina zbog madam Lorije, smatrajui je za
najgoru razvratnicu, osetio je izvesnu ogorenost kad je video Margaritu priljubljenu
uz mua kako mu apue u ljubavnom zanosu. Ta brana srea mu se uinila
neprikladna. ena koja je mnogo uticala na Huliov ivot! Zar se tako brzo zaboravlja
ljubav?
Njih dvoje su proli pored njega kao da se ne poznaju. Moda ga kapetan Lorije
nije dobro video, ali ga je ona pogledala irom otvorenih oiju i naglo skrenula
pogled da bi izbegla pozdrav. Starac se rastuio na tu ravnodunost, ne zbog sebe,
nego zbog onog drugog. Siroti Hulio! Nesalomiv gospodin, potpuno priseban, ocenio
je taj postupak kao monstruozan in.
Druga tema razgovora u popodnevnim asovima u ateljeu bio je rat. U svojim
depovima Arhensola nije vie nosio gomilu novina, kao to je to inio na poetku
rata. Neka rezignirana i trezvena smirenost se oseala u prvom naletu ushienosti,
kada su ljudi oekivali izvanredne i sjajne operacije. Sve novine su pisale isto. Bilo
mu je dovoljno da proita samo zvanino saoptenje i taj dokument je znao da eka
strpljivo, predoseajui da e vie-manje rei isto kao onaj prethodni.
Groznica prvih meseci sa iluzijama i optimizmom sada mu je izgledala pomalo
nestvarno. Oni koji nisu otili u rat malo-pomalo su se vraali svojim uobiajenim
poslovima. Mora se iveti, govorili su ljudi. Neophodnost da se ivot nastavi shva-
tana je kao preka potreba. Ljudi nisu zaboravljali one koji su otili u rat, ali su za-
okupljeni poslovima lake podnosili seanja na njih, prisiljeni da prihvate njihovo
odsustvo kao neto sasvim obino. U poetku, rat je oduziumao san, ubijao apetit,
zagoravao zadovoljstva, pretvarajui sve u mrtvako sivilo. Svi su govorili isto. Po-
lako su se otvarala pozorita, poeo je da cirkulie novac, ljudi su se smejali, priali
o velikim stradanjima, ali samo na neko vreme, kao o neemu to e trajati veoma
dugo, i utapa se sa svojim neizbenim fatalizmom u opte razoaranje.
ovek se lako navikne na nesreu govorio je Arhensola kada ona dugo tra-
je. Ona je naa snaga: zato smo ivi.
Don Marselo se nije slagao sa tom rezigniranom izjavom. Rat e trajati mnogo
krae nego to ljudi misle. Njegov entuzijazam mu je odredio kratak rok: trajae tri
meseca, do sledeeg prolea. A ako u prolee ne nastupi mir, nastupie u leto.
Jedan nov uesnik pridruio se njihovim razgovorima. Denoajeru je Rus bio
poznat iz Arhensolovih pria. Taj neobian ovek poznavao je i njegovog sina, a to

220
je bilo dovoljno da ernov privue njegovu panju.
Da su okolnosti drugaije, drao bi ga na distanci. Milioner je voleo red. Nije
podnosio revolucionare, plaei se kao svi bogatai koji su stekli bogatstvo a nisu za-
boravili na svoje skromno poreklo. ernovljev socijalizam i njegova nacionalnost
odjednom su ga podsetili na seriju prizora od kojih se oveku doe kosa na glavi:
bombe, obraune noevima, osude na veala, slanje u Sibir. Ne, on nije bio prikladan
prijatelj, ali don Marselo je sada sasvim drugaije gledao na tue ideje. Nagledao se
svega i svaega! Strahote invazije, beskrupuloznost nemakih voa, smirenost s ko-
jom su njihove podmornice potapale mirnodopske brodove sa nezatienim putnici-
ma, podvizi avijatiara koji su sa visine od dve hiljade metara bacali bombe na slo-
bodne gradove, ubijajui ene i decu sve ga je to podsetilo na atentate revoluciona-
ra koji su prethodnih godina kod njega izazivali ogorenje.
I misle rekao je da emo se razbesneti toboe jer e svet propasti samo ako
neko baci bombu!
Ti zanesenjaci su za njega predstavljali vrednost koja umanjuje njihove zloine.
Stradaju kao rtve sopstvenih dela ili se predaju znajui kakva e im biti kazna.
rtvuju se ne traei izgovor: retko bi se spasavali preduzimajui mere opreza da ne
bi bili kanjeni. Ali ratna zverstva!
Sa otrinom svog estokog karaktera starac je pokazao potpuni preokret u proce-
ni vrednosti.
Sada su na vrhu pravi anarhisti govorio je osmehujui se ironino. Svi oni
kojih smo se ranije plaili bili su nesrenici. U nae vreme bi oas posla ubili vie
nevinih nego drugi za trideset godina.
ernovljeva dobroudnost, njegove originalne ideje, nedoslednost mislioca koji
je navikao da s lakoom pretoi svoje misli u rei na kraju su oarali don Marsela. S
njim je diskutovao o svojim dilemama. Oduevljen njime, lako je prelazio preko
mnogobrojnih boca koje je Arhensola ponekad poklanjao svom susedu. Nije mu
smetalo da ih ernov konzumira zbog seanja na vreme kada je iveo i prepirao se s
njegovim sinom.
Dok se naslaivao vinom iz Ulice Viktora Igoa, Rus je osetio napad vizionarske
reitosti kao one noi kad se setio fantastinog juria etiri jahaa apokalipse.
Denoajera je najvie oduevljavala njegova reitost i ivopisan nain pripoveda-
nja. Bitka na Marni sa nizom prateih borbi i usmerenost obe vojske ka morskim
obalama za njega su bile injenice koje su se lako mogle objasniti. Samo da Francuzi
nisu bili umorni nakon svog trijumfa na Marni!
No ljudska snaga nastavio je ernov ima granice, a Francuz je pored sveg
svog entuzijazma, ovek kao svi ostali. Najpre, brzo mariranje sa Istoka na Sever da
bi stvorili liniju fronta prema Belgiji; zatim borbe; u nastavku jedno hitro povlaenje
da bi spreili odstupanje; na kraju bitka koja je trajala sedam dana; i sve to za tri ne-
delje, ne vie. U trenutku trijumfa pobednicima je nedostajala snaga da bi dalje

221
napredovali, kao i konjica da bi progonili begunce. Konji su bili ak iscrpljeniji od
ljudi. Videvi da ih u stopu progone, oni koji su se povlaili padajui od umora vukli
su se i kopali zemlju, pravei sebi sklonite. Francuzi su takoe klonuli, grebui tle
da ne bi izgubili ono to su povratili. I tako je zapoeo rovovski rat.
Kasnije, svaka borbena linija u pokuaju da probije neprijateljsku liniju ila je
napadajui prema severoistoku i nakon uzastopnog razvlaenja i jedni i drugi su
stigli do puta prema moru uobliivi front za najveu bitku u istoriji.
Kada bi don Marselo optimistino predvideo kraj rata za prolee... za leto, svaki
put pomerajui rok za etiri meseca, Rus bi zavrteo glavom.
Ovaj rat e trajati dugo... veoma dugo. To je nov rat, pravi moderan rat. Nemci
su ga zapoeli na stari nain, kao da nisu nauili nita posle 1870: rat sa opkoljava-
njem, borbe pod vedrim nebom, isto kao to bi ga Moltke vodio po ugledu na Napo-
leona. eleli su da ga zavre brzo i bili su sigurni u pobedu. Zato bi koristili nove
taktike? Meutim, bitka na Marni im je pokvarila planove: kao agresori morali su da
preu u defanzivu a onda su primenili sve ono to je njihov Generaltab nauio od
vojnih znalaca Japanaca i Rusa, zapoinjui rovovski rat, podzemni rat, to je logi-
no s obzirom na domet i koliinu hitaca modernog naoruanja. Osvajanje jednog ki-
lometra sada je predstavljalo vie nego to se za itav vek moglo podii jedno kame-
no utvrenje... Ni jedni ni drugi nee napredovati dugo. Moda nikad nee napredo-
vati. Bie dugo i dosadno poput nadmetanja sportista ujednaenih snaga.
Ali jednom e se okonati ree Denoajer.
Nesumnjivo; samo se ne zna kada? I ta e biti i s jednima i drugima kad se
sve zavri?
On je verovao u brzi kraj, kad su to ljudi manje oekivali zbog iscrpljenosti jedne
od dve borbene strane, koja se paljivo prikrivala do poslednjeg trenutka.
Nemaka e biti poraena dodao je vrsto uveren. Ne znam kada i kako,
ali logino bi bilo da padne. Njen glavni napad propao je u septembru, kad nije ula
u Pariz, razbijena od neprijateljske vojske. Sve uspehe je uloila i otvorila sve karate.
Nije pobedila, ali je nastavila igru jer je imala mnogo karata i produavae je jo
dugo... Ali ono to ne moe u prvom naletu nee uiniti nikad.
Za ernova konaan poraz ne bi znaio propast Nemake, niti istrebljenje ne-
makog naroda.
Mene zgraava nastavio je preterani patriotizam. Kada sluam neke koji
iznose planove za konano unitenje Nemake, uini mi se kao da sluam pangerma-
niste iz Berlina kada vre deobu kontinenata.
Zatim je pojasnio.
Imperiju treba poraziti radi svetskog mira: unititi veliku ratnu maineriju koja
naruava mir meu narodima... Od 1870. godine svi ivimo da gore ne moe biti. To-
kom etrdeset etiri godine nadvijala se opasnost; a za sve to vreme koliko bede!
ernova je najvie ljutilo to to se iz svega izrodio nemoral i na kraju ovladao

222
svetom: velianje sile, posveenost uspehu, trijumf materijalizma, sprdnja sa najple-
menitijim oseanjima, kao da su one obine fraze, zvune i glupe, srozavanje mora-
lih vrednosti, jedna filozofija razbojnika, koja pretenduje da bude poslednja re
progresa, to nije bilo nita vie nego vraanje na despotizam, nasilje, varvarstvo iz
najprimitivnije epohe.
eleo je ukidanje predstavnika takve tendencije, ali zbog toga nije traio unite-
nje nemakog naroda.
Taj narod ima velike zasluge pomeane sa loim drutvenim uslovima, koje po-
tiu iz varvarske prolosti, suvie bliske. Taj narod ima dara za organizaciju i radnu
disciplinu i mnogo moe da prui oveanstvu. Ali pre toga je neophodno da obavi
kupanje: da spere neuspeh. Nemci ludaki ponosni i njihovo ludilo je opasno za o-
veanstvo. Kada budu nestali oni koji su ih zarazili iluzijama o hegemoniji sveta,
kada nesrea bude osveila njihovu matu, kad se budu zadovoljili time to e biti
jedna grupa koja nije ni superiornija niti inferiornija u odnosu na druge, postae tole-
rantan narod, koristan... i ko zna, moda i simpatian.
U tom trenutku, za ernova nije postojao opasniji narod od njih. Njihova politi-
ka organizacija pretvorila ih je u hordu vojnika, naviknutih na utiranje i ponienja
kako bi im ubili volju, koja se uvek opire disciplini.
To je nacija u kojoj svi dobijaju udarce i ele da ih zadaju i onima ispod njih.
Udarac koji raspali car prenosi se lanano s kime na kimu sve do poslednjeg
drutvenog sloja. Udarci poinju u koli i nastavljaju se do kasarne, kao deo obrazo-
vanja. Obrazovanje prineva, naslednika pruske drave, nije moglo da proe bez a-
mara i batina od pretka, kralja. Kajzer udara naslednike, oficir vojnike, otac decu i
enu, uitelj uenike; a kada vrhovni stareina ne moe vie da zadaje udarce, onda
one ispod sebe podvrgava torturi i poniavanju.
Zato kada naputaju miran ivot, hvatajui se za oruje da bi ga upotrebili protiv
neke druge zajednice, postaju surove zveri.
Svaki od njih nastavio je Rus nosi na leima oiljke udaraca i eli da se
okrepi prenosei ih na nesrenike koje rat stavlja pod njihovu dominaciju. Taj narod
gospode, kako sami sebe nazivaju, eli da ratuje, ali ne kod svoje kue. Unutar nje
je onaj koji manje poznaje ljudsko dostojanstvo. Zato sa toliko strasti eli da se pro-
iri po celom svetu, pretvarajui se od lakeja u gospodara.
Don Marselo je najednom proredio posete ateljeu. Sada je potraio svog prijate-
lja, senatora. Jedno obeanje ovoga sludelo je njegovu pomirenost sa sudbinom.
Uvaena linost bila je tuna otkako je naslednik njegove slavne porodice otiao
u rat, raskidjui zatitniku mreu kojom ga je bio obavio.
Jednog dana, za vreme veere u Denoajerovoj kui, natuknuo mu je jednu ideju,
zbog koje se ovaj uzrujao: Zar ne bi voleo da vidi svoga sina? Senator je ve poku-
avao da izdejstvuje dozvolu od Generaltaba za odlazak na front. Morao je da vidi
Renea. Pripadao je istom rodu vojske kao Hulio; moda i nisu bili mnogo udaljeni,

223
ali automobilom se moe dugo kruiti pre nego to se stigne do eljenog cilja.
Nije trebalo nita vie da kae. Denoajer je odjednom arko poeleo da vidi svo-
ga sina. Ve se mesecima zadovoljavao samo itajui njegova pisma i gledajui jed-
nu fotografiju koju je napravio neki od njegovih drugova.
Od tada je opsedao Lakura kao da je jedan od njegovih biraa koji trai zaposle-
nje. Poseivao ga je svakog jutra u njegovoj kui, pozivao ga svaki dan na veeru,
odlazio svako popodne da ga potrai u salonima Luksemburkog parka. Pre nego to
bi ga pozdravio, pogledom mu je svaki put postavljao isto pitanje kada e dobiti
dozvolu?
Senatoru je bilo krivo zbog ravnodunosti vojske prema civilima. Uvek su bili
neprijatelji parlamentarizma.
Osim toga, ofr je bio nepristupaan. Ne voli znatieljne... Sutra e videti
predsednika.
Nekoliko dana kasnije doao je u kuu u Ulici Viktora Igoa, zadovoljan, to je
don Marsela ispunilo radou.
Jesi li je dobio?
Jesam. Prekosutra kreemo.
Denoajer je sutradan otiao u atelje u Ulici Pomp.
Sutra odlazim.
Slikar je eleo da poe s njim. Zar ne bi mogao i on da poe kao senatorov sekre-
tar? Don Marselo se nasmejao. Dozvola vai samo za Lakura i jednog njegovog pra-
tioca. On e igrati ulogu sekretara, sobara ili onog to mu predstoji tasta.
Ve je bilo palo vee kad je krenuo iz ateljea, a oaloeni Arhensola ga je pratio
do lifta. Zar nije mogao da se prikljui ekspediciji? Verovao je da je tako izgubio pri-
liku da naslika maestralno delo.
U blizini svoje kue sreo je ernova. Don Marselo je bio dobro raspoloen. Zbog
toga to e uskoro videti sina, pokazao je detinjastu radost. Zamalo da zagrli Rusa,
uprkos tome to je izgledao jadno, s neurednom bradom i ogromnim eiru i privla-
io panju prolaznika.
Na kraju avenije Trijumfalna kapija je dominirala masivnou naspram neba
crvenkastog od zalazeeg sunca. Jedan purpurni oblak lebdeo je oko spomenika,
ogledajui se u njegovoj belini.
Denoajer se setio etiri jahaa i svega ostalog to mu je Arhensola ispriao pre
nego to ga je upoznao s Rusom.
Krv rekao je radosno itavo nebo lii na krv... To je apokaliptina zver
koja je dobila zaslueni udarac. Uskoro emo je videti na umoru.
ernov se takoe nasmeja, ali mu je osmeh bio tuan.
Ne. Zver ne umire. Ona je veiti pratilac ljudi. Ona se sakrije i krvari etrdeset
godina... ezdeset... itav vek, ali se opet pojavi. Ostaje nam samo da se nadamo da
e njena rana jo dugo krvariti, te da e se zver skrivati na due vreme i da je nikada

224
ne vide generacije koje e uvati nae seanje.

225
 3.

Rat

Don Marselo se peo uz jednu planinu obraslu umom. uma je izgledala tuno
opustoeno. U njega se uvukao tihi bes dok je posmatrao sve to nasilje i izopaenost.
Ni jedno jedino drvo nije zadralo pravolinijsku formu raskonog granja iz vremena
mira. Grupe borova podseale su na kolonadu razruenih hramova. Neki su ostali
uspravni u svoj svojoj duini, ali bez kapitela, kao stabla koja su izgubila svoje
kronje; drugi su bili rascepljeni po duini poput piska na flauti, kao pilastri presee-
ni snagom munje. Na nekima su oko rascepljenog stabla visile vlaknaste iverice
mrtvog drveta, nalik slomljenim akalicama.
Razarajua sila je iskalila bes na stogodinja stabla: bukve, cera i hrasta. Velike
gomile iseenih grana prekrivale su tlo, kao da je preko njega nedavno prola grupa
gorostasnih drvosea. Panjevi su virili malo iznad zemlje, isti i glatki, kao da su
preseeni jednim udarcem sekire. Oko iskopanog korenja bile su gomile kamenja
izmeanog sa grumenjem zemlje; kamenje koje je u utrobi Zemlje spavalo dok ga
eksplozija nije iskopala i razbacala po povrini.
Tu i tamo, svetlucajui izmeu drvea ili prekidajui put, zbog ega se moralo s
tekom mukom obilaziti, irile su se ogromne bare, sve jednake, s geometrijskom
pravilnou, okrugle, savreno okrugle. Denoajer ih je uporedio sa lavorima ukopa-
nim u zemlju, da bi ih koristili nevidljivi divovi koji su posekli umu. Njihova
ogromna dubina poinjala je na tim istim rubovima. Neki pliva mogao bi da skoi u
te lokve a da ne dodirne dno. Voda je bila zelenkasta sa abokreinom punom mehu-
ria, iz kojih su udisali vazduh siuni organizmi i poinjali da ive u njenoj utrobi.
Na sredini obronka je ugledao okruene borovima grobove sa drvenim krstovi-
ma; grobovi francuskih vojnika sa pobodenim trobojnim zastavicama. Na tim
humkama prekrivenim mahovinom leale su stare kape artiljeraca. Surovi drvosea,
unitavajui umu, slepo je stigao i do mrava koji su mileli izmeu trupaca.
Don Marselo je nosio duboke izme, iroki eir i otmen pono prebaen preko
ramena kao ogrta. Izneo je na svetlost dana tu odeu koja ga je podseala na daleke
dane provedene na imanju. Za njim je iao Lakur, nastojei da sauva senatorsko
dostojanstvo, dahui i brekui od umora. On je takoe nosio duboke izme i me-
kan eir, ali je zadrao sveane suknju-pantalone da se ne bi potpuno odrekao svoje
poslanike uniforme. Ispred njih su ila dva kapetana kao voe puta.
Nalazili su se na jednoj planini koju je zaposela francuska artiljerija. Peli su se
prema vrhu, gde je bilo sakriveno mnogo topova, postavljenih u liniju od nekoliko

226
kilometara. Nemaka artiljerija je prouzrokovala sva ova razaranja, odgovarajui na
pucnjavu Francuza. uma je bila iskidana haubicama. Krune lagune bile su otvore-
ne jame izbuene nemakim cevima, s krenjakim i nepromoivim dnom koji su
upijali kinicu.
Automobil su ostavili u podnoju planine. Jedan od oficira, stari artiljerac,
objasnio im je da su postupili tako iz predostronosti. Morali su da se penju uz obro-
nak s velikim naporom i obazrivo. Nalazili su se neprijatelju nadohvat ruke, i auto-
mobil bi mogao da im privue panju pa da otvore topovsku paljbu.
Penjanje je malo zamorno nastavio je. Drite se, gospodine senatore! Jo
malo pa emo stii. Sad su ve susretali artiljerce. Mnogima od njih su od vojne
uniforme ostale samo kape. Liili su na metalske radnike, topioniare i ugraivae
metalnih ploica, u pantalonama i prslucima od barunaste tkanine. Ruke su im bile
gole a neki od njih, da bi to bezbednije preli preko barskog gliba, nosili su drvene
cipele. Bili su to iskusni livci koji su mobilisani i prikljueni rezervnoj artiljeriji. Nji-
hovi narednici su bili fabrike poslovoe i nadzornici; mnogi od njihovih oficira bili
su inenjeri i vlasnici radionica.
Odjednom, oni to su se peli nabasali su na eline stanovnike ume. Kad bi oni
priali, zemlja bi se tresla, vazduh bi podrhtavao a stanovnici uma, gavrani, zeevi,
leptiri i mravi, razbeali bi se preplaeni, skrivajui se kao da e svet propasti u raza-
rajuem zemljotresu. U tom trenutku, opasni bukai su mirovali. Bili su im blizu, ali
ih nisu videli. Iz zelenog granja pomaljao se kraj neega nalik sivoj gredi: drugi put
bi se pojavljivalo izvirujui iz gomile suvih stabala i granja. Kad su izbegli te prepre-
ke, ugledali su jednu malu istinu na kojoj su ljudi iveli, spavali i bavili se nekom
ogromnom mainom, podignutom na tokove.
Senator, koji je u mladosti pisao stihove i itao poeziju kad bi inaugurisao neku
statuu u svom kraju, u ovim usamljenicima pocrnelim od sunca i dima, razgolienim
i zavrnutih rukava, video je svetenike u slubi fatalnog boanstva, koje im je davalo
ogromne eksplozivne kapsule, izbaene u obliku detonacija.
Skriveni ispod granja, da ih ne bi primetili neprijateljski piloti, francuski topovi
su bili razasuti po vrhovima i visoravnima u planinskom lancu. U ovom stadu od e-
lika bilo je ogromnih komada, sa tokovima ojaanim koturaljkama, slinih po-
ljoprivrednim parnim mainama, lokomobilima, kakve je Denoajer imao na imanju
za oranje zemlje.
Dvojica kapetana su od generala svoje vojne komande dobili nareenje da sena-
toru detaljno objasne funkcionisanje artiljerije. Lakur je pomno sluao njihovo izla-
ganje dok bi pogledom etao s jedne na drugu stranu nadajui se da e ugledati svoga
sina. On je eleo da vidi Renea. No setivi se svog zvaninog izgovora za putovanje,
iao je od topa do topa sluajui objanjenja.
Minobacai su pokazivali projektile: velike iljate cilindre, izvuene iz pod-
zemnih sklonita. Ova skladita, nazivana kabanicama bila su duboke rupe, kosi

227
rovovi, ojaani dakovima zemlje i drvima. Sluili su kao sklonite za slobodno
osoblje i uvanje municije, zatiene od eksplozije.
Jedan artiljerac im je pokazao dve spojene vree od belog platna, dobro napunje-
na. Liile su na dve virle i sluile kao naboj za jednog od velikih topova. Vrea je
ostala otvorena, izbacujui na svetlost dana nekoliko ruiastih listova. Senatora i
njegovog pratioca je zaudila ta pasta nalik na zubnu pastu, a radilo se o jednom
opasnom eksplozivu u modernom ratu.
Tvrdim da ree Lakur kad bih jednu od ovih vreica naao na ulici, po-
mislio bih da je ispala iz torbice neke dame ili nekom zaboravnom trgovcu parfema
samo ne bih pomislio da je re o eksplozivu i da to, to je napravljeno za usta,
moe dii zgradu u vazduh!
Nastavili su razgledanje. Na najviem delu planine ugledali su jednu veliku poru-
enu kulu. Bilo je to najopasnije mesto. Odatle je jedan oficir motrio na neprijateljski
poloaj da bi procenio taan domet vatrenog napada. Dok su njegovi drugovi bili
ispod zemlje ili se skrivali ispod gomile granja, on je ispunjavao svoju dunost sa tog
vidikovca.
Nedaleko od kule pred njima se otvorio podzemni prolaz. Sili su kroz njegovu
mranu utrobu do nekoliko ukopanih prozora u zemlji. Jedna strana planine presee-
na na vrhu predstavljala je fasadu. Uzani otvori izbueni u kamenu proputali su
svetlost i vazduh do ovih prostora.
Jedan stariji komandant, zaduen za taj sektor, iao im je u susret. Denoajeru je
liio na jednog od efova odeljenja velike prodavnice u Parizu. Njegovo ponaanje je
bilo besprekorno, njegov prijatan glas je delovao kao da se pri svakoj izgovorenoj
rei izvinjava, kao da se obraa grupicama nudei im robu po poslednjoj modi. Ali to
je potrajalo samo tren. Sedokos kratkovid vojnik s naoarima, koji se usred rata po-
naao kao direktor fabrike dok prima klijente, maui rukama otkrivao je ispod ruka-
va zavoj i vatu. Bio je ranjen u oba zgloba od haubice, ali je i pored toga ostao na
svom mestu.
Doavola sa medenim i slatkoreivim gospodinom!, pomisli don Marsel.
Mora da se pokae.
Uli su u komandno mesto, veliku prostoriju, sa prozorom etiri metra irokim i
samo pedalj i po iznad zemlje. Liio je na prostor otvoren izmeu dve ploice ro-
letni. Ispod njega prostirao se sto od borovine sa hrpom papira i nekoliko hoklica.
Sedei na jednoj od njih, pogledom se mogla obuhvatiti itava ravnica. Na zidovima
su se nalazili elektrini aparati, sprave za provod struje od generatora do receptora,
megafoni i gomila telefona.
Komandant je odvajao i zgrtao na gomilu papire, nudei ih da sednu na hoklice,
ljubazno kao da su se obreli u nekom salonu.
Izvolite, gospodine senatore.
Denoajer, smerni pratilac, seo je pored njega. Komandant se ponaao kao di-

228
rektor pozorita, koji se priprema da im pokae neto vano. Preko stola je rairio
ogroman papir s prikazom ravnice koja se prostirala ispred njih: putevi, uzviice i
istine. Na toj mapi se pojavila trogulasta grupa crvenih linija u obliku lepeze. Oni su
se nalazili na vrhu; iri deo trougla, horizontalna linija vojnog uporita koje su
obuhvatali pogledom.
Pucaemo na tu umu ree artiljerac, pokazujui na kraj karte. Eto tu
nastavio je, povlaei na horizontu malu tamnu liniju. Uzmite dvoglede.
Ali pre nego to su njih dvojica prislonili dvoglede, komandant je stavio na mapu
nov papir. Bila je to jedna ogromna pomalo mutna, preko ijih se obrisa pojavila le-
peza sa tamnocrvenim linijama, istovetna onoj drugoj.
Nai piloti nastavio je ljubazni artiljerac jutros su nadgledali neprijateljske
poloaje. Ovo je uveano u naem fotografskom studiju...
Kako im je objasnio, u umi su se ulogorila dva nemaka puka.
Don Marselo je na fotografiji video mrlju od ume a unutar nje bele linije koje su
oznaavale kamione i grupe kvadratia koji su predstavljali kue u zaseocima. Uini-
lo mu se da se nalazi u aeroplanu i posmatra Zemlju sa hiljadu metara visine. Zatim
je prineo dvogled, sledei pravac jedne od crvenih linija, i video kako se na soivu
poveava jedna crna ipka, nalik na debelu tamnu liniju: umu, sklonite neprijatelja.
Gospodine senatore, poeemo kad budete raspoloeni ree komandant
dostigavi vrhunac svoje ljubaznosti. Jeste li spremni?
Denoajer se nasmeio. Za ta e njegov uvaeni prijatelj biti spreman? U emu
moe biti koristan, obian kibicer kao to je on, koji je nesumnjivo uzbuen zbog
oekujueg prizora?
Iza njihovih lea zazvonilo je bezbroj zvona: vibracije koje su zvale, vibracije
koje su odgovarale. Akustine cevi kao da su se nadimale od tutnjave rei. Elektrini
kabl je ispunio prostoriju misterioznim treperenjem. Ljubazni ef vie nije vodio ra-
una o njima. uli su ga iza lea kako preko telefona razgovara sa oficirom udalje-
nim nekoliko kilometara. Umiljati i slatkoreivi nije ni za trenutak prestao sa svojom
uvrnutom ljubaznou.
Hoete biti tako ljubazni da ponete? obratio se blagim glasom udaljenom
oficiru. S velikim zadovoljstvom vam dajem nareenje.
Don Marselo je osetio blago nervozno cupkanje pored noge. Bio je to Lakur,
uznemiren zbog novog dogaaja. Poee paljba; desie se neto to nikad nije video.
Topovi su bili iznad njihovih glava: zatree se svod poput brodske palube kada pu-
caju na nju. Prostorija sa akustinim cevima i telefonskim vibracijama liila je na
brodski most u trenutku razaranja. Nastupie uasna tutnjava! Proteklo je samo ne-
koliko sekundi, ali i to se oduilo. Odjednom, daleki tresak, kao da je dolazio iz
oblaka. Denoajer vie nije oseao nervozno cupkanje pored noge. Senator se udaljio
od straha; kao da je tim pokretom upitao: I to je sve? itavi metri zemlje koji su
pali preko njih amortizovali su detonaciju. Pucanj velikog topa liio je na udarac

229
motke po madracu. Mnogo potresnije je bilo zavijanje projektila koji je odjekivao vi-
soko u vazduhu, isputajui vazduh s takvom silinom da su njegovi talasi stigli do
prozora.
itao je sve dalje, dok nije utihnuo. Prolo je dosta vremena pre nego to se vi-
deo njegov uinak. Dvojica prijatelja su pomislila da su se izgubila u svemirskom
prostranstvu. Nee stii... nee stii, mislili su. Odjednom se na horizontu, tano
na oznaenom mestu, preko skicirane ume, pojavio jedan ogroman stub dima, rota-
cioni toranj crne izmaglice, propraen vulkanskom erupcijom.
Ne smem da zamislim kako je sada tamo ree senator.
On i Denoajer su osetili ivotinjsku radost, samoivu ushienost, naavi se na si-
gurnom mestu, ispod povrine zemlje.
Nemci e svakog trenutka da zapucaju ree don Marselo, tiho, svom prijate-
lju.
I senator je tako mislio. Nesumnjivo e odgovoriti, zapoinjui artiljerijsku
borbu.
Sve francuske baterije su otvorile vatru. Planina je neprekidno tutnjala: projektili
su fijukali jedan za drugim; na horizontu su se jedan za drugim nizali crni stubovi.
Njih dvojica shvatie da im je odlino u tom sklonitu, malik pozorinoj loi.
Neko je dodirnuo Lakura po ramenu. Bio je to jedan od oficira koji su ih doveli
na front.
Hajdemo gore ree utivo. Morate videti izbliza kako deluju nai topovi.
Vredi videti taj prizor.
Gore...? zvaninik se zbuni, uplai, kao da su mu predloili meuplanetarno
putovanje. Kako gore kad e neprijatelj svakog trenutka odgovoriti?!
Kapetan mu je objasnio da potporunik Lakur moda oekuje oca. Telefonom su
javili njegovoj bateriji, smetenoj na kilometar udaljenosti: trebalo bi da iskoristi to
vreme da ga vidi.
Ponovo su izali napolje kroz otvor podzemne prostorije. Senator se uspravi, do-
terujui se.
Pucae, govorio mu je unutranji glas, neprijatelj e odgovoriti.
Ali on popravi svoj kaput i krenu ozbiljan i dostojanstven. Ako su ti ljudi rata,
protivnici parlamentarizma, eleli da se potajno narugaju oseanjima jednog civila,
grdno e se razoarati.
Denoajer se zadivi odlunou s kojom je zvaninik izleteo iz podzemlja kao da
je krenuo pravo na neprijatelja.
Nakon nekoliko koraka tiinu raspara talasasta grmljavina. Obojici noge uzdrhta-
e i u uima im zazuja kao da ih je neko udario za vrat. Uini im se da su Nemci ve
zapucali. Ali to su bili njihovi. Jedan pramen dima izbi iz ume, na dvanaestak meta-
ra od njih, i raspri se se istog trenutka. Posredi je bio pucanj topa velikog kalibra,
zakamufliranog granjem u neposrednoj blizini. Kapetani su im uurbano objanjava-

230
li. Da bi izbegli brisan prostor, gde se nalazila kula sa osmatranicom, morali su da
prou pored topova i istrpe silovitu buku detonacija. I oni su svakog trenutka oeki-
vali odgovor neprijatelja.
Onaj to je iao pored don Marsela estitao mu je na neustraivosti s kojom je
podnosio topovsku paljbu.
Mom prijatelju je to poznato ree senator ponosno. Borio se na Marni.
Dvojica vojnika bila su zadivljena i udila se uzevi u obzir Denoajerove godine.
Koliko mu je to godina? Kakvo telo bi trebalo da ima?
Bio sam rtva odgovori dotini, skromno.
Jedan oficir im je trao u susret od kule preko istine, bez drvea. Nekoliko puta
je mahnuo kapom da bi ga videli. Lakur je uzdrhtao zabrinuvi se za njega. Neprija-
telji su mogli da ga opaze; bio je laka meta dok je jurio neoprezno preko brisanog
prostora. Lakur jo vie zadrhta kad mu se vojnik priblii. Bio je to Rene.
Sa uenjem mu je stezao snane i vrste ruke. Crte sinovljevog lica bile su izra-
enije, a put potamnela nakon boravka na selu. Drao se odluno i pucao od samopo-
uzdanja. est meseci tekog ivota ga je promenilo. Bio je isti, ali sa mnogo irim
grudima i jaim runim zglobovima. Nene i blage crte lica koje je nasledio od
majke preobrazile su se u muki lik. Lakur je s ponosom ustanovio da sin lii na nje-
ga.
Nakon pozdrava i zagrljaja, Rene je vie panje poklonio don Marselu nego
svom ocu. Kao da je na njemu osetio malo iinog mirisa. Pitao je za nju: eleo je
da sazna kako ivi, iako mu je esto pisala.
U meuvremenu, ponesen oseanjima, senator se osmelio da se obrati sinu.
Improvizovao je jedan deo govora u ast tog vojnika Republike koji nosi slavno pre-
zime Lakur, jer je smatrao opravdanim da ti profesionalni vojnici oko njega saznaju
iz kakve porodice potie.
Ispuni svoju dunost, sine moj. Lakurovi imaju vojniku prolost. Seti se dede,
komesara francuskog Konventa, koji se proslavio u odbrani Majnca.
Dok je on priao, svi su zali u umarak da bi se smestili iza topova.
Tu je buka bila podnoljivija. Veliki topovi su posle svakog ispaljivanja isputali
oblai dima, poput onog iz lule. Narednici su diktirali ifrovane poruke tobdiji koji
je na jednom uhu drao telefonsku slualicu. Vojnici oko topa su utali i izvravali
naredbe. Smenjivali su se za topom, a grdosija bi okretala svoju sivu eljust, podiu-
i je as na jednu as na drugu stranu poput savitljive i umene slonove surle. Pored
najblieg topa stajao je pravo neki nestrpljivi artiljerac drei poteza. Mora da je
ogluveo. Njegove zaarene oi odavale su odlunost. Za njega u tom asu nije posto-
jalo nita drugo do paljbe i detonacija. Bio je svestan svoje uloge. Bio je sluga oluja,
uvar munja.
Pali! uzviknu komandant.
I glas mu se izgubi u pucnju. Sve se zatreslo, ali dvojici putnika, ve naviknutih

231
na eksplozije topova, uini se da taj prasak potie od druge naredbe.
Lakur htede da nastavi priu o dedi u doba Konventa kad ga neto prekinu.
Uzvraaju paljbu ree artiljerac koji je drao telefon.
Dvojica oficira su prenela ovu vest senatoru, poslatu sa osmatranice na kuli. Zar
on nije rekao da e neprijatelj odgovoriti? Sin ga odgurnu i on, sluajui instinkt za
samoodranjem, utee u kabanicu baterije. Nije eleo da se zavlai u tu skuenu
rupu. Ostao je na samom ulazu, vie radoznao nego uznemiren.
Osetio je kako se nevidljivi projektil pribliava uprkos grmljavini oblinjih topo-
va. S posebnim senzibilitetom uo je kako ree vazduh priguen drugom jo jaom i
bliom tutnjavom. Bilo je to stravino itanje koje se pribliavalo sve vie; akusti-
an trougao sa temenom na vidiku koji se sa napredovanjem otvarao i probijao
zahvatajui itavo prostranstvo. A onda je itanje utihnulo, detonacija je grunula,
usled sudara i trenja, nalik survavanju tramvaja nizbrdo ili kretanju brzog voza koji
juri pored stanice ne zaustavljajui se.
Video ga je kako se podie u vidu oblaka, uveavajui se kao da e se naglo sru-
iti na bateriju. Ne znajui kako, naao se na dnu kabanice, spotiui se o gomilu
hladnih gvozdenih cilindara, poreanih kao flae. To su bili projektili.
Ako nemaki ekspres lonac, pomislio je, eksplodira u jami, kako e se to tek
raspriti!
No smirio se kad se setio vrsto natkrivenog rova: grede i vree sa zemljom
pokrivali su nekoliko kvadratnih metara. Odjednom se naao u mrklom mraku. U
kabanicu se sklonio jo neko, telom zaklanjajui svetlost verovatno njegov prija-
telj Denoajer.
Imao je utisak da je prolo godinu dana, a ne sekunda, kako mu je sat pokazivao;
zatim itav vek za isto toliko... i na kraju je grunuo minobaca, zatresavi kabani-
cu, ali meko, sa elastinou kao da je od gume. No ipak, eksplozija je bila stravi-
na. Za njom su usledile nove, itei slabije, razigrane i piskave. Lakur je toj ka-
taklizmi dao oblije. Video je krilatu zmiju koja izbacuje munje i dim, nalik na
vagnerijansko udovite, kome se utroba razbija o zemlju i otvara, rasipajui na hi-
ljade ognjenih zmijica koje gamiu. Mora da je projektil eksplodirao vrlo blizu,
moda na onoj maloj istini gde je bila smetena baterija.
Izaao je iz kabanice oekujui da vidi uasan prizor s raskomadanim leevima
a ugledao je svog sina kako se smeka palei cigaretu i priajui sa Denoajerom.
Nita! Artiljerci su mirno zavravali punjenje jednog velikog topa. Na trenutak su
podigli glave pratei pogledom jedan neprijateljski projektil.
Mora da je pao na oko trista metara ree Rene mirno.
Senatora je odjednom uzdrmao junaki duh. Nema nikakvog smisla da se brine o
svojoj bezbednosti kad drugi ljudi mada su bili obueni drugaije ne vide ni-
kakvu opasnost.
I dok su itali projektili, koji e se izgubiti u umi i napraviti kratere, ostao je

232
pored sina ne pokazujui nita do blagog podrhtavanja nogu. Sada mu se inilo da
samo francuske granate, odnosno njegovi pogaaju cilj i ubijaju. Oni drugi su bili
prinueni da lete visoko, gubei se u daljini u uzaludnoj buci. Zar se tako pokazuje
hrabrost? I zar je to sve?, kao da je pitao pogledom.
Pomalo sa stidom, setio se svog skrivanja u kabanici i uvideo da bi bio u stanju
da tamo ivi, ba kao Rene.
Meutim, nemake haubice su padale sve ee. Vie se nisu gubile u umi; nji-
hove eksplozije su odjekivale sve blie. Dvojica oficira se pogledae. Bili su zadue-
ni da vode rauna o bezbednosti vanog posetioca.
Ovo se zahuktava ree jedan.
Rene, kao da im je proitao misli, spremao se da krene. Zbogom, tata! Bio je
potreban svojoj bateriji. Senator je pokuao da ga zadri, eleo je da produi njihov
susret, ali se suoio sa neim vrstim i nesalomivim, te je nemoan ustuknuo. Jedan
senator je malo vredeo meu ovim ljudima, naviknutim na disciplinu.
Dovienja, sine moj! Sreno... I ne zaboravi ko si.
Zagrlivi ga, otac zaplaka. Tugovao je to je susret bio kratak i alostio se pri po-
misli na opasnosti koje ekaju njegovog jedinog sina nakon ovog rastanka.
Kada je Rene otiao, kapetani su najavili pokret. Ve je bilo popodne a oni su
morali pre mraka da stignu do vojnog konaita. Sputali su se nizbrdo, zaklonjeni
obroncima, i posmatrali kako neprijateljski projektili lete visoko.
U jednoj udolini naili su na nekoliko grupa topova 75. Bili su rasporeeni po
umi, pokriveni gomilama granja, poput uurenih pasa koji ree pomaljajui svoje
sive njuke. Veliki topovi su gruvali u duim razmacima. Ti elini lovaki psi
neprekidno su zavijali bez i najmanjeg prekida u tom goropadnom besu, kao kad se
cepa tkanina bez kraja. Topova je bilo mnogo, pucnjave su bile vrtoglave a detonaci-
je su se stapale u jednu jedinu, kao to se niz taaka spaja u liniju.
Narednici, omamljeni bukom, izdavali su nareenja viui, maui i idui iza to-
pova. Topovi su klizili po lafetu, napred-nazad poput automatskih pitolja. Nakon
svake paljbe top bi izbaci praznu kapsulu, uvlaei odmah nov projektil u zadimljeno
topovsko leite.
Iza baterija vazduh se uskovitlao. Lakuru i njegovom pratiocu svaki hitac zada-
vao je udarac u grudi, poput snanog dodira nevidljive ruke koja ih odbacuje. Morali
su da usklade disanje sa ritmom pucnjave. U stotom delu sekunde, izmeu ustalasa-
nog vazduha i novog talasa koji se pribliavao njihove grudi bi oseale neprijatnu
prazninu. Denoajer se divio laveu tih sivih pasa. Vrlo dobro je poznavao njihove
ujede koji su dosezali mnogo kilometara u daljinu. Jo uvek su bili svei u njegovom
tunom i jadnom zamku.
Lakuru se inilo da nanizani topovi pevaju jednolinu i divlju melodiju, kakve su
verovatno bile borbene pesme ljudi iz praistorijskog doba. Ta muzika, odsenih tono-
va, zagluujua, razjarena, u njima je budila ono to spava u dnu svake due:

233
divljatvo davnih predaka. Vazduh se zagrevao oporim mirisima, prodornim,
omamljujuim. Miris eksploziva stizao je do mozga kroz usta, ui, oi.
Takvu razjarenost opazili su i kod glavnih tobdija, koji su urlali i mahali usred
paljbe. Prazne kapsule gomilale su se iza topova. Pali! Ne prekidaj!
Mora se dobro zapraiti vikali su narednici. Mora se dobro zapraiti uma
u kojoj se skrivaju vabe.
I punili su topovske njuke bez prestanka, praei projektilima daleku umu.
Razjareni tom maratonskom akcijom, opijeni destruktivnom ustrinom, savladani
vrtoglavicom grozniave urbe, Lakur i Denoajer su iznenada uhvatili sebe kako
mau eirima, idui tamo-ovamo kao da igraju samrtni ples, i uzvikivali promuklim
glasom od oporog pranjavog dima: iveo... iveo!
Automobilom su se vozili itavo popodne, zaustavljajui se povremeno na dru-
movima zakrenim dugim konvojima. Prolazili su pored neobraenih njiva i sruenih
kua. Jurili su kroz zapaljena sela s ruiniranim kuama s pocrnelom fasadom i rupa-
ma na zidovima koje zjape.
Sada ste vi na redu obratio se senator Denoajeru. Idemo da vidimo vaeg
sina.
Kad je ve palo vee, susretali su se s mnogim peadijskim jedinicama, vojnici-
ma s dugim bradama i plavim uniformama, izbledelim na suncu. Vraali su se iz ro-
vova s rancima, nosei preko ramena lopate, pijuke i druge alatke za obradu zemlje,
vaan dodatak vojnoj opremi. Bili su blatnjavi od glave do pete. U cvetu mladosti
izgledali su kao starci. Njihova radost to se vraaju u vojne logore nakon nedelju
dana u rovovima ispunjavala je tiinu ravnice pesmama, praenih batom skorelih i-
zama. U grimiznom sutonu, muki hor je razvejavao krilate strofe Marseljeze i he-
rojske pozdrave Oprotajne pesme.
Ovo su vojnici Revolucije ree ushieno senator. Francuska se vratila u
1872. godinu.
No su proveli u jednom unitenom selu, gde je bila smetena komanda jedne di-
vizije. Dvojica kapetana su se oprostila od njih. Sutra e ih zameniti drugi.
Smestili su se u hotelu Sirena, staroj zgradi fasadom izreetanom haubicama.
Vlasnik im je s ponosom pokazao razbijen prozor. Vie nije bilo natpisa ustanove za
smetaj: gvozdena ena s ribljim repom. Poto je Denoajer odabrao sobu pored te u
koju je udario projektil, vlasnik hotela je eleo da mu je pokae pre nego to se
smesti.
Sve je bilo oteeno: zidovi, pod, tavanica. Raskomadan nametaj stajao je po
okovima; dronjci cvetnih tapeta visili su sa zida. Kroz jednu ogromnu rupu videle
su se zvezde i ulazio je hladan noni vazduh. Vlasnik je saznao da ovo razaranje nije
delo Nemake. Prouzrokovao ga je projektil od 75 mm koji su ispalili neprijatelji
izvan sela. I sa patriotskim ponosom smejao se pred tom razvalinom, ponavljajui:

234
 To je delo naih. ta kaete, kako deluje 75? ta kaete na to?
Uprkos umoru od putovanja, don Marselo je loe spavao, uzbuen pri pomisli da
mu je sin veoma blizu.
Jedan sat posle svitanja automobilom su otili iz sela, predvoeni drugim ofici-
rom. Sa obe strane puta nizali su se vojniki logori. Iza sebe su ostavili motorna vo-
zila s municijom, preli treu borbenu liniju, zatim drugu. Na hiljade ljudi je bilo
smeteno po poljima, u improvizovanim skrovitima. Taj mravinjak mukaraca, u a-
rolikim uniformama i razliitih rasa, podseao je na velike istorijske invazije. Meta-
ni nisu bili u pokretu jer, da bi se selo napustilo, trebalo je skloniti ene i decu. Zato
su svuda oko njih bili samo vojnici.
Ljudi su pronalazili sklonite gde su stigli, ak i u peinama. Peine i kamenolo-
mi sluili su kao kasarne. Neke pastirske kolibe podseale su na one na amerikim
ranevima; druge u obliku izduene kupe liile su na afrike kolibe. Mnogi vojnici
su doli iz kolonija; neki su iveli kao trgovci u zemljama Novog sveta i kad su mo-
rali da improvizuju kuu stabilniju od atora, pokuavali su da se prisete arhitekture
plemena sa kojima su iveli. Pored toga u ovoj masi ratnika bilo je marokanskih stre-
laca, crnaca i Azijaca, koji su odrastali daleko od gradova, veto se snalazei pod ve-
drim nebom, to ih je pretvorilo u uitelje civilizovanih ljudi.
Pored potoka lepralo se belo rublje raireno da se sui. itavi redovi razgolie-
nih ljudi osveavali su se tog jutra, naginjui se nad vodom da bi se oprali, pljuskaju-
i se buno i trljajui se ustro. Na mostu, jedan vojnik je pisao na grudobranu
umesto na stolu. Kuvari su se vrzmali oko kipuih lonaca. Prijatan miris jutarnje
masne supe proimao je miris smole i vlane zemlje.
Dugake barake od drveta i cinka sluile su konjici i artiljeriji za uvanje stoke i
zaliha. U slobodno vreme vojnici su timarili i potkivali konje, sjajne i debele. Ro-
vovska borba ih je drala u zadovoljavajuoj poslunosti.
Eh, da je tako bilo u Bici na Marni! uzviknuo je Denoajer svom prijatelju.
Krdo konja je sada provodilo vreme u beskonanom odmoru. Njihovi jahai su
se borili na nogama, pucajui iz rovova. A ivotinje su se gojile ivei mirno, zbog
ega su vojnici morali da ih izvode u etnju da se ne bi razbolele od prepunih jasala.
Na ravnici, poslati u misiju, poput sivih vretenaca, stajali su aeroplani spremni za
poletanje. Mnogi vojnici su se okupljali oko njih. Seljaci, u slubi vojnika, gledali su
s divljanjem saborce zaduene za upravljanje tim mainama. Delovali su im mono
poput vetica kojih su se plaili iz narodnih pria.
Don Marselo je posmatrao potpuno izmenjenu francusku uniformu. Svi u bili u
plavosivom od glave do pete. Pantalone boje divljeg kestena i crvene kape kakve je
video u vojnom pohodu na Marni vie niko nije nosio. Putevi su vrveli od vojnika.
Sva vozila, ak i koije, bila su predvoena bar jednim vojnikom.
Automobil se iznenada zaustavio pored gomile poruenih kua pocrnelih od po-
ara.

235
 Evo, stigli smo ree oficir. Odavde ete morati malo da peaite.
Senator i njegov prijatelj krenue putem.
Ne ovuda ponovo im se obrati vodi. Ovaj put je opasan. Treba izbei
vazdunu opasnost.
Objasnio im je da su Nemci postavili topove i iskopali rovove na kraju tog puta,
Sivkastoplavo jutro sa izmaglicom titilo ih je od neprijatelja. Da su doli automobi-
lom po sunanom danu, mogle su ih doekati neprijateljske haubice. Takav je ovaj
rat ree na kraju ovek se priblii smrti a da to i ne primeti.
Njih dvojica se setie saveta koji im je jue za stolom dao general. Budite ve-
oma oprezni: rovovsko ratovanje je podmuklo. Ispred sebe ugledae prostrano po-
lje, no nigde nije bilo ive due. Bila je nedelja, vreme kada radni ljudi borave u svo-
jim kuama i kada se stanovnitvo povlai u tihu meditaciju. Nejasni predmeti na po-
ljima liili su na poljoprivredne alatke ostavljene za vreme prazninih dana. A moda
su posredi bili slupani automobili ili prednji delovi topovskih kola razneti sopstve-
nim eksplozivnim tovarom.
Ovuda ree oficir kada im se pridrui etiri vojnika nosei na ramenima
torbe i pakete koje je Denoajer poneo na krovu automobila.
Ili su jedan za drugim du bedema od pocrnele opeke, putem koji je vodio niz-
brdo. Posle nekoliko koraka teret im je bio u visini kolena; malo kasnije do struka;
zatim do ramena; i tako su utonuli u zemlju, odakle su iznad glava mogli da vide
samo uzani prsten neba.
Stigli su do sredine polja. Iza sebe su ostavili ruevine koje su skrivale prilaz
putu. Kretali su se udno, kao da izbegavaju pravolinijsko kretanje, idui cikcak, kri-
vudajui, savijajui na krivinama. Ostali puteljci, nita bolji od prethodnog, odvajali
su se od tog rova koji je bio glavna avenija ogromnog urbanog podzemlja. Hodali su
unedogled. Prolo je etvrt sata, pola sata, itav sat. Lakur i njegov prijatelj se s tu-
gom setie puteva zatienih drveem, hodanja po otvorenom prostoru, posmatrajui
nebo i polja. Nisu napravili ni dvadeset koraka u istom pravcu. Oficir koji je iao
ispred njih svakoga trenutka bi nestao iza krivine. Oni koji su ili za njim, van vi-
dokruga, dahtali su i priali, prinueni da ubrzaju korak da se ne bi izgubili. S vre-
mena na vreme bi se zaustavili da dou do daha i prebroje se iz straha da se neko nije
izgubio u jednom od poprenih prolaza. Tlo je bilo klizavo. Na nekim mestima bilo
je blata, itkog, belog i korozivnog, slino onom koje curi i kaplje sa skela na kui u
izgradnji.
Dok su koraali ramenima su odronjavali grumenje zemlje i ljunak sa ro-
vovskog zida. Ponekad bi se dubok rov uzdizao te su peaci ili uzbrdo. Uz malo tru-
da mogli su da izvire preko gomile zemlje. No videli su samo neobraena polja s
razbacanim stubovima u obliku krsta. Oficir je iz iskustva znao koliko bi oveka u
ovakvim sluajevima kotala radoznalost i zato im nije dozvolio da zaostaju: Pou-
rite, pourite!

236
 Hodali su sat i po. Dvojica putnika su seala umor i bila su oamuena od hoda-
nja u cikcak. Nisu znali da li idu napred ili nazad. Od strmih nagiba i estog vraanja
unazad oseali su vrtoglavicu.
Dokle idemo? upitao je senator.
Eno ree oficir, pokazujui preko gomile zemlje.
Tamo, u daljini, video se toranj u ruevinama i nekoliko izgorelih kua: ostaci
sela koje su osvajali i gubili nekoliko puta i jedni i drugi.
Istu razdaljinu preli bi za pola sata da su ili zemljanim putem. Pored otrih
uglova podzemnog puta, napravljenih da bi spreili prodor neprijatelja, morali su da
postave i prepreke koje su podizali na otvorenom terenu: tunele ispresecane gvozde-
nim reetkama, iane kaveze, kako bi, kada padnu, zakrili duboki rov, omoguuju-
i braniocima da otvore vatru iz zaklona.
Nailazili su na vojnike s kofama i abrima vode. Gubili su se u krivinama
poprenih prolaza. Neki, koji su sedeli na gomili drva, smejali su se itajui male no-
vine prireene u rovovima.
Dok su ili, primeivali su iste znake koji su na povrini zemlje nagovetavali
blizinu naselja. Vojnici su se sklanjali da bi ih propustili; bradata i radoznala lica su
provirivala iz sklonita. U daljini se uo priguen amor, kao da se na kraju krivuda-
vog puta nalazio poligon za pucanje ili kao da je grupa lovaca vebala obaranje golu-
bova.
Jutro je i dalje bilo oblano i ledeno. Iako je vazduh bio vlaan, roj zaraznih
zunzara zazujao je nekoliko puta oko dvojice posetilaca.
Meci ree kratko oficir.
Denoajer je uvukao glavu izmeu ramena. Bilo mu je dobro poznato zujanje tih
insekata. Senator je iao bre, vie nije oseao umor.
Stigli su do jednog potpukovnika. On ih je primio kao inenjer koji dri predava-
nja u koli, kao neki pomorski oficir koji pokazuje baterije i tornjeve na svom
bojnom brodu. Bio je zapovednik bataljona pod ijom su kontrolom bili ovi rovovi.
Don Marselo ga je pogledao ljubopitljivo, pomislivi da se njegov sin nalazi pod nje-
govom komandom.
Ovo je kao brod ree pozdravljajui ih.
Dvojica prijatelja ustanovie da podzemna utvrenja imaju izvesne slinosti sa
brodom. Ili su od rova do rova. Bili su na poslednjoj liniji, u mranim proirenjima
rovova, u koje su prodirali tanki snopovi svetlosti kroz pukarnice i iroke i niske
otvore za mitraljeze. Dugu liniju odbrane predstavljao je tunel ispresecan nenatkrive-
nim delovima rova na kratkim razdaljinama. Prelazili su iz svetlosti u pomrinu i iz
pomrine izbijali na svetlost, to je ometalo vidljivost i zamaralo oi. Na otvorenim
mestima tlo je bilo vie. Bilo je tu daanih klupica, uglavljenih u zidove rova, kako
bi izviai mogli da provire ili ispituju teren periskopom. Natkriveni delovi sluili su
za baterije i spavae sobe.

237
 To su u poetku bili otvoreni rovovi, isti kao oni na prvoj liniji. Suprotstavljajui
se neprijatelju i osvajajui teren, borci koji su u njima provodili itavu zimu pokua-
vali su da se udobnije smeste. Preko tih otvorenih rovova stavljali su grede iz porue-
nih kua, zatim daske, vrata, prozore, a onda preko sve te drvene grae nekoliko re-
dova dakova sa zemljom. Dakovi su bili prekriveni slojem humusa, iz kojeg su ni-
cale biljke, darujui pastoralnu lepotu rubovima rovova. Ti svodovi sluili su kao
zatita od haubica koje su se zarivale u njih, ne nanosei veliku tetu. Kad bi ih neka
eksplozija malo vie otetila, trogloditi bi nou izlazili vrednih budnih mrava i
spretno popravljali svoj krov.
Sve je izgledalo isto, s grubom i donekle nespretnom ljupkou koju mogu da
postignu mukarci koji ive daleko od ena, preputeni sami sebi. Ove galerije su
imale neto slino s manastirskim klaustrima, odajama za posadu, meupalubama na
ratnom brodu. Njihov pod je bio pola metra nii od onih otvorenih delova koji su
spajali rovove. Da se oficiri ne bi svaki as penjali i sputali, postavljene su daane
skele od ulaza do ulaza.
Kada bi naiao komandant, vojnici bi se postrojili u stavu mirno. Glave bi im bile
u nivou struka onih koji su ili po daskama. Denoajer je za zanimanjem posmatrao te
ljude. Gde li je Hulio?
Sa zanimanjem je posmatrao utvrenja u polju. Po konstrukciji sva su bila ista,
ali su ih okupatori preuredili svojim ukrasima. Svako je bilo izbueno pukarnicama
s cevima uperenim ka neprijatelju i otvorima za mitraljeze. Kroz te otvore vojnici su
osmatrali pusto polje, kao to marinci osmatraju more s brodskog mosta. U
unutranjem delu bilo je oruarnica i prostorija za spavanje: tri reda lealjki
napravljenih od dasaka, kao leaji za mornare u brodskoj kabini. Zbog potrebe obi-
nih dua za ukraavanjem podzemni prostor je bio ulepan. Svaki vojnik je imao
mali muzej opremljen novinskim isecima i potanskim razglednicama u boji.
Portreti glumica i balerina, nasmejanih s nakarminisanim usnama, na sjajnom karto-
nu, uveseljavali su ambijent, ne odajui utisak poljskog utvrenja.
Don Marselo je gubio strpljenje zurei u stotine ljudi ne pronalazei sina. Senator
je, motrei na njega krajikom oka, razgovarao s komandantom, koji se prema njemu
ophodio s potovanjem. S mukom je pokuao da se seti ko bee Hulio Denoajer. Ali
premiljao je nakratko. Setio se junakih podviga tog narednika.
Odlian vojnik izjavi odmah u ga pozvati, gospodine senatore. Trenutno
je na zadatku sa svojim vodom u rovovima na prvoj liniji.
ekajui nestrpljivo da ga to pre vidi, otac je predloio da ih odvedu tamo; ali
su se komandant i drugi vojnici na tu njegovu molbu samo nasmejali. Ovi otvoreni
rovovi nisu bili predvieni za posete graana, na pedeset do sto metara udaljenosti
od neprijatelja, gde nije bilo druge zatite osim ianih mrea i dakova sa zemljom.
U njima je uvek bilo blata, vojnici su morali da puze da bi izbegli metak, da im se na
lea ne srui zemlja rasprena projektilom. Samo su veti mogli da idu esto u takve

238
izvidnice.
Uvek vreba opasnost nastavio je komandant paljba ne prestaje. ujete li
kako pucaju?
Denoajer je zapravo uo pucketanje u daljini, kome do tada nije pridavao ni-
kakvu panju. Uznemirio se pri pomisli da je njegov sin na popritu. Bio je svestan
svih opasnosti kojima je izloen. ta ako ba sad umre, pre nego to ga otac nae?
Don Marselu je vreme teklo beskrajno sporo. inilo mu se da glasonoa koji je
otiao da odnese poruku izvidnici na prvoj liniji nikad nee stii. Jedva da je obraao
panju na odaje koje im je komandant pokazivao: podzemne prostorije koje su vojni-
ci koristili kao nunik i sobu za neistou; primitivno opremljeno kupatilo; jednu
niu s natpisom Viktorijin kafi, drugu sa oznakom Pozorite. Lakur je radoznalo
posmatrao, divei se francuskom duhu, koji se smeje i peva pred opasnou. Njegov
prijatelj je nastavio da razmilja o Huliju. Kada e ga ve jednom videti?
Oprezno su stali pored jednog otvora za mitraljeze; po savetu vojnika, zaklonili
su tela, izvirujui oprezno i kiljei na jedno oko. Videli su duboki prokop. Malo da-
lje, nekoliko redova tankih dasaka spojenih bodljikavim icama gradilo je gustu ia-
nu ogradu. Vladala je mrtva tiina, tiina potpune pustoi, kao da je itav svet
zaspao.
Tamo su, vabe proapta komandant.
Gde? upitao je senator, propinjui se da vidi.
Komandant je pokazao na drugu ianu ogradu, za koju su Lakur i njegov prija-
telj mislili da pripada Francuzima, a zapravo je bila iznad nemakog rova.
Nalazimo se na sto metara od njih nastavio je ali ve izvesno vreme ne na-
padaju sa te strane.
Obojica se uznemirie pri pomisli da je neprijatelj tako blizu, skriven po
zemljom, nevidljiv, to ih je jo vie uasavalo. ta ako iznenada grunu sa uperenim
bajonetima, s granatama u rukama, zapaljivim tenostima, zaguljivim bombama i
napadnu poljsko utvrenje!
Sa tog mesta intenzivnije su doivljavali pukaranje, jer su bili na prvoj liniji. i-
nilo se da im se pucnji pribliavaju. Komandant ih je grubo udaljio sa osmatranice;
plaei se da sveopta paljba ne dopre do njih. Vojnici, ak i bez naredbe, sa uveba-
nom tanou, zauzeli su svoje poloaje ispred puaka ije su cevi bile provuene
kroz otvore.
I ovog puta posetioci su ili jedan za drugim. Sili su u podzemne prostorije koje
su nekada bile vinarski podrumi sruenih kua. Oficiri su se smestili u te podrume,
koristei ono to su pronali u ruevinama. Jedna ulazna vrata postavljena na dva pa-
nja sluila su kao sto. Svod i zidovi su bili obloeni kretonom iz pariskih radnji. Fo-
tografije ene i dece su ukraavale zidove meu bletavim niklovanim telegrafskim i
telefonskim aparatima.

239
 Denoajer je na jednim vratima ugledao statuu Hrista od slonovae, poutele od
godina, moda i vekova predmet koji se prenosio s generacije na generaciju, koje
su sigurno preivele razne nedae. U drugom sklonitu naiao je na potkovicu sa se-
dam rupa.
Kada je izaao iz jedne od tih jazbina, nasred otkrivenog dela rova, sreo je sina.
Po ponaanju vojnika, znao je da je to on. Vojnik se pribliavao osmehujui se i ire-
i ruke. Oinski instinkt, za koji je toliko puta tvrdio da je nepogreiv, ovog puta je
zatajio. Kako je mogao da zna da je taj narednik, blatnjav do ramena, sa nogama
oblepljenim vlanom zemljom, u izbledelom injelu sa iskrzanim ivicama, to zauda-
ra na vlanu odeu i kou njegov sin? Nakon prvog zagrljaja odmakao se da ga bo-
lje osmotri, ne odvajajui se od njega. Njegovo modro ispijeno lice bilo je oprljeno
suncem. Imao je gustu bradu, crnu i kovrdavu. Don Marselo se setio tasta. Kentaur
Madarijaga bi se nesumnjivo prepoznao u ovom prekaljenom ratniku, to ivi pod
vedrim nebom. Isprva se rastuio videvi ga tako prljavog i ispijenog; a onda mu se
odjednom uini lepi i zanimljiviji no u vreme mondenskog ivota.
Treba li ti neto? ta bi voleo?
Glas mu je podrhtavao od nenosti. Obraao se pocrnelom i ogrubelom ratniku
kao pre dvadeset godina kad bi se zaustavio pored nekog izloga u Buenos Ajresu,
drei deaka za ruku.
Treba li ti novac?
Poneo je poveu svotu novca za svog sina. Ali je vojnik jednim pokretom poka-
zao ravnodunost kao da mu je ponudio igraku. Nikada nije bio tako bogat kao u
tom trenutku. Imao je mnogo novca u Parizu i nije znao ta da radi s njim: ni za ta
mu nije trebao.
Poalji mi cigare... Za mene i drugove.
Dobio je ogromne pakete od majke, pune odabranih stvari, duvana, odee. Ali
nita nije zadrao za sebe; ak ni time nije mogao da namiri svoje drugove iz siro-
manih porodica ili one koji nemaju nikoga na svetu. Njegova dareljivost se proula
od njegovog voda do ete i itavog bataljona. Don Marselo je primetio iskrenu
naklonost u pogledima i osmesima vojnika koji su prolazili pored njih. Velikoduan
sin jednog bogataa. Ta panja mu je prijala isto kao onda kad se pronela vest da je
doao otac narednika Denoajera, monika koji je posedovao basnoslovno bogatstvo
na drugoj strani okeana.
Kao da je znala ta ti treba nastavio je starac pogledom pokazavi pakete
koje su donosili iz automobila, kroz krivudav podzemni prolaz.
Sva herojska dela njegovog sina koje je Arhensola veliao i preuveliavao sada
su mu prolazila kroz glavu. Pred njim se nalazio heroj.
Jesi li zadovoljan? Da se nisi pokajao zbog svoje odluke?
Da, zadovoljan sam, tata... veoma sam zadovoljan.
Hulio se nije hvalio, bio je skroman. ivot mu je bio teak, ali tako je bilo i mili-

240
onima ljudi. U njegovom vodu, od dvanaestoro vojnika, bilo je inteligentnijih, obra-
zovanijih, karakternijih od njega. I svi su hrabro podnosili teka iskuenja, nalazei
zadovoljstvo u ispunjavanju dunosti. Osim toga, zajednika opasnost im je omogu-
avala da razvijaju najplemenitije ljudske osobine. U vreme mira, ne bi znali ta zna-
i pravo drugarstvo. Spoznao je ta znai prava portvovanost.
Kad se ovo zavri, ljudi e biti bolji... velikoduniji. Oni koji preive moi e
da urade velika dela.
Da, bio je zadovoljan. Prvi put je eleo da bude koristan, da slui neemu, da nje-
gov ivot ne bude uzaludan. Sa setom se seao kako taj isti Denoajer nije znao kako
da ispuni vreme i kako je vodio potpuno besmislen ivot. Sada je imao obaveze koje
su crpile svu njegovu snagu; uestvovao je u stvaranju budunosti, bio je ovek.
Zadovoljan sam ponovio je.
Otac mu je verovao. Ali krajikom oka kao da je opazio neto bolno, neko sea-
nje, i oseanja su se uzburkala. Prisetio se zanosne gospoe Lorije. Pretpostavljao je
da je njegov sin jo nije zaboravio, ali nju nije mogao da povede! Strogi otac, kakav
je bio pre godinu dna, zgranuo bi se pri samoj pomisli na to.
Proveli su etvrt sata, drei se za ruke i gledajui se. Hulio je pitao za majku i
ii. esto je od njih dobijao pisma, ali to nije moglo da utai njegovu znatielju.
Smejao se kad je uo za Arhensolov buran drutveni ivot. Te radosne vesti dolazile
su iz sveta udaljenog samo sto kilometara od njega, a opet, tako dalekog!
Otac je primetio da ga sin najednom slua s manje panje. Njihova ula,
preplavljena uzbuenjima i lukavstvima, kao da su bila privuena pucnjima. To vie
nisu bili povremeni pucnji. Stapali su se u neprestanu paljbu.
Priao im je senator, koji se bio udaljio da bi otac i sin mogli na miru da porazgo-
varaju.
Teraju nas odavde, prijatelju moj. Nemamo sree s posetama.
Vojnici vie nisu prolazili rovovima. Svi su pourili da zauzmu mesta kao da su
na brodu koji se priprema za borbu. Hulio je uzeo svoju puku koju je bio naslonio
na zid rova. Utom na oevu glavu glavu pade praina i napravi se malo udubljenje na
zemlji.
Brzo, sklonite se odavde ree gurajui don Marsela.
U unutranjosti jednog pokrivenog rova oprostili su se brzo i uzrujano. Zbo-
gom, tata. Poljubio ga je i otiao. eleo je da se to pre pridrui drugovima.
Du itave borbene linije odjekivali su pucnji. Vojnici su nianili mirno kao da
obavljaju najobiniju dunost. Bila je to bitka koja se nastavljala iz dana u dan. Niko
ne zna tano ko ju je zapoeo; dve naoruane mase su se suoile gotovo po pozivu na
malom rastojanju. Komandant bataljona se oprostio od svojih posetilaca, zabrinut
zbog napada.
Oficir, koji im je bio vodi, krenu prvi i oni se zaputie za njim idui nazad po
krivudavom i klizavom rovu.

241
 Gospodin Denoajer je iao pognute glave, besan zbog tog neprijateljskog napada
koji je naruio njegovu sreu.
Pred oima mu je leprao Hulio sa crnom i kovrdavom bradom, to je za njega
bilo najvee iznenaenje na ovom putu.
uo je glas ozbiljnog oveka, koji je pronaao nov smisao ivota.
Zadovoljan sam, tata... Zadovoljan sam.
Pucnji, koji su postajali sve udaljeniji, do sri su ga potresali. Zatim je odjednom
osetio veru, instinktivnu, apsurdnu, vrstu. Video je svog sina lepog i besmrtnog, po-
put boga. Predoseao je da e ostati iv i izbei sve opasnosti. Razumljivo mu je bilo
da e drugi ginuti, ali ne i Hulio!
Dok se udaljavao od njega, u srcu mu je zaiskrila nada. I kako bi to potvrdio, sta-
de u mislima da ponavlja: Nee ga ubiti. To mi srce govori, a ono me nikad nije
prevarilo. Nee ga ubiti!

242
 4.

Nema toga ko e njega ubiti

Ako su ti ljudi rata, protivnici parlamentarizma, eleli da se potajno narugaju osea-

njima jednog civila, grdno e se razoarati.
Denoajer se zadivi odlunou sa kojom je zvaninik izleteo iz podzemlja kao da
je krenuo pravo na neprijatelja.
Nakon nekoliko preenih koraka, atmosfera se raspara talasastom grmljavinom.
Obojici se noge zaljuljae i dok im je u uima hzulao imali su utisak da su dobili
udarac po vratu. U istom trenutku im se uinilo da su Nemci ve poeli da pucaju.
Ali, to su pucali njihovi. Jedan pramen dima izbijao je iz ume, na dvanaestak metara
udaljenosti, rasprtavajui se istog trenutka. To je upravo bio pucanj topa ogromnog
kalibra, zakamufliran granjem u njihovoj neposrednoj blizini. Kapetani su im
objanjavali ne zastajkujui. Morali su da nastave dalje pored topova, podnosei silo-
vitu buku detonacija da se ne bi izloili opasnosti na otvorenom prostoru, gde se na-
lazila kula sa osmatranicom. Oni su, takoe, svakog trenutka oekivali odgovor
neprijatelja.
Onaj, koji je iao pored don Marsela estitao mu je na neustraivosti sa kojom je
podnosio topovsku pucnjavu.
Mom prijatelju je to poznato ree senator s ponosom . Bio je u okraju na
Marni.
Dvojica vojnika bili su zadivljeni udei se Denoajerovim godinama. U kojim je
to godinama on bio? Kakvo telo bi trebalo da ima...?
Bio sam rtva odgovori dotini, skromno.
Jedan oficir im je trao u susret s jedne strane kule, gde je bio ist prostor, bez
drvea. Nekoliko puta je mahnuo kapom da bi ga bolje videli. Lakur je uzdrhtao pla-
ei se za njega. Neprijatelji su mogli da ga opaze; postao je meta prelazei ne-
oprezno preko otvorenog prostora zbog elje da to pre stigne. I jo vie je uzdrhtao
kad mu se sin pribliio... Bio je to Rene.
Rukama je sa izvesnim uenjem pritiskao snane i vrste ruke. Ugledao je sina
sa izraenijim crtama lica, potamnelom od patine koja se dobija boravkom na selu.
Odluan stav, vera u sopstvenu snagu, karakterisali su njegovu linost. est meseci
intenzivnog ivota su ga promenili. Bio je isti, ali sa mnogo irim grudima, mnogo
jaim runim zglobovima. Nene i blage crte lica na majku izgubile su se pod ovom
mukom obrazinom. Lakur je s ponosom ustanovio da je sada liio na njega.
Nakon pozdravnih zagrljaja, Rene je vie panje poklonio don Marselu nego

243
svom ocu. Kao da je preko njega osetio deli iinog mirisa. Upitao je za nju: eleo
je da sazna detalje iz njenog ivota, uprkos pismima koja je esto dobijao od nje.
U meuvremenu, potstaknut trenutnim emocijama, senator se osmelio da se obra-
ti sinu. Improvizovao je jedan deo govora u ast ovog vojnika Republike, koji je no-
sio slavno prezime Lakur, smatrajui opravdanim da u tom trenutku profesionalni
vojnici saznaju iz kakve porodice potie.
Ispuni svoju dunost, sine moj. Lakurovi imaju vojniku prolost. Seti se naeg
dede, komesara francuskog konventa, koji se proslavio u odbrani Maguncia.
Dok je on priao svi su krenuli skreui pored umarka da bi se smestili iza topo-
va.
Ovde je buka bila slabija. Veliki topovi, posle svakog ispaljivanja za sobom su
ostavljali jedan oblai dima, poput dima iz lule. Narednici su diktirali ifrovane po-
ruke prenosei ih tihim glasom drugom tobdiji, koji je na jednom uhu drao tele-
fonsku slualicu. Vojnici oko topa su utali i izvravali naredbe. Menjali su se po re-
dosledu, a grdosija bi okretala svoju sivu eljust, podiui je as na jednu as na dru-
gu stranu poput inteligentne i umene slonove surle. Pored najblieg topa stajao je
uspravno sa potezaem u rukama jedan artiljerac nestrpljivog izraza lica. Mora da je
bio gluv. Njegovo divljako lice odavalo je odlunost. Za njega ivot nije pred-
stavljao nita drugo nego niz pucanja i detonacija. Bio je svestan svoje vanosti. Bio
je sluga oluja, uvar munja.
Pali! uzviknu naelnik.
I pucanj razbi njegov glas. Kao da se sve zatreslo; ali, dvojica putnika, ve na-
viknuti da sluaju eksplozije topova delimino kroz usta, uinilo se da taj prasak po-
tie od druge naredbe.
Lakur je hteo da nastavi priu o svom dedi za vreme konvencije kad je neto ne-
obino prekinulo njegov govor.
Pucaju ree artiljerac koji je bio na telefonu.
Dvojica oficira su preneli ovu vest senatoru, poslatu sa osmatranice na kuli. Zar
on nije rekao da e oni odgovoriti...? Sluajui svoj instinkt za samoodranjem i
istovremeno gurnut od strane sina, stvorio se u kabanici baterije. Nije eleo da se
zavue u tesnu jamu. Ostao je na samom ulazu, vie radoznao nego uznemiren.
Osetio je kako se nevidljivi projektil pribliava uprkos paljbe oblinjih topova.
Sa posebnim senzibilitetom uo je njegov prolazak kroz atmosferu pored druge jo
intenzivnije i blie buke. Bilo je to takvo zavijanje da je irilo svoj intenzitet; akusti-
an trougao sa vrhom na horizontu koj se sa napredovanjem otvarao i probijao
zahvatajui itavo prostranstvo. A onda vie nije bilo zavijanja, bila je to mukla deto-
nacija, nastala nakon mnogih sudara i trenja, nalik sputanju nekog elektrinog
tramvaja nizbrdo ili kretanju brzog voza koji prolazi pored stanice bez zaustavljanja.
Video ga je kako se pojavljuje u obliku oblaka, uveavajui se kao da e se naglo
sruiti na bateriju. Ne znajui kako, naao se na dnu kabanice, spotiui se rukama

244
o gomilu hladnih gvozdenih cilindara, poreanih kao flae. To su bili projektili.
Ako nemaki pretis lonac pomislio je eksplodira preko jame... kakvo e
tek to biti letenje...!
Ali se smirio kad se setio temeljno zasvoene jame: grede i vree sa zemljom za-
uzimali su zapreminu od nekoliko metara. Odjednom se naao u potpunom mraku.
Drugi se sklonio u kabanicu zakrujui svojim telom pristup svetlosti: verovatno
njegov prijatelj Denoajer.
Kao da je prola godina dana dok je na njegovom satu prola samo jedna se-
kunda; zatim kao itav vek u istom trajanju... i na kraju grunuo je minobaca, zatre-
savi kabanicu, ali meko, sa nemom elastinou kao da se radi o gumi. Uprkos
tome, eksplozija je bila uasna. Druge eksplozije, manje zavijajue, razigrane i
piskave sledile su ovu prvu. Lakur je zamiljao ovu kataklizmu u odreenoj formi.
Video je krilatu zmiju koja izbacuje munje i dim, jednu vrstu vagnerijanskog
monstruma, kojoj se sa razbijanjem o zemlju otvara utroba, rasipajui na hiljade
ognjenih zmijica koje su prekrile sve svojim smrtonosnim uvijanjem... Mora da je
projektil eksplodirao vrlo blizu, moda na onom istom malom trgu gde je bila
smetena baterija.
Izaao je iz kabanice oekujui da vidi uasan prizor sa raskomadanim leevi-
ma a ugledao je svog sina koji se smekao palei cigaretu i priajui sa Denoaje-
rom... Nita! Artiljerci su mirno zavravali punjenje jednog velikog topa. Na trenutak
su podigli poglede dok je jedan neprijateljski projektil prolazio, nastavljajui svoj
put.
Mora da je pao na nekih trista metara ree Rene mirno.
Senator je odjednom osetio uticaj herojskog duha. Nema nikakvog smisla da se
brine o svojoj sopstvenoj bezbednosti kad drugi ljudi, kao to je on mada su bili
obueni drugaije ne vide nikakvu opasnost.
I dok su prolazili drugi projektili, koji e se izgubiti u umi pravei kratere, ostao
je pored sina ne pokazujui druge znake oseanja osim blagog podrhtavanja nogu.
Sada mu se inilo kao da samo francuske granate, odnosno njegovi pogaaju cilj i
ubijaju. Oni drugi su bili prinueni da lete visoko, gubei se u daljini u uzaludnoj
buci. Zar se tako pokazuje hrabrost... I zar je to sve?, kao da su to govorile njegove
oi.
Sa izvesnim stidom setio se svog skrivanja u kabanici; uvideo je da bi bio u
stanju da ivi tamo, isto kao Rene.
Meutim, nemake haubice svaki put su bile sve ee. Vie se nisu gubile u
umi; njihove eksplozije su odjekivale sve blie. Dvojica oficira se pogledae. Bili su
zadueni da vode rauna o bezbednosti vanog posetioca.
Ovo se zagreva ree jedan od njih dvojice.
Rene, kao da je pogodio ta su mislili, spremao se da krene. Zbogom, tata! Bio
je potreban svojoj bateriji. Senator je pokuao da ga zadri, eleo je da produi nji-

245
hov susret, ali se sudari sa neim vrstim i nesalomivim, to je eliminisalo sav nje-
gov uticaj. Jedan senator je malo vredeo meu ovim ljudima, naviknutim na discipli-
nu.
Zdravo, sine moj...! Sa sreom... Ne zaboravi ko si.
Obgrlivi ga rukama, otac zaplaka. Tugovao je utei to je susret bio kratak i
pomislio na opasnosti koje ekaju njegovog jedinog sina posle njihovog rastanka.
Kada je Rene nestao, kapetani su najavili pokret. Bilo je ve popodne; trebalo je
da pre mraka stignu do odreenog vojnog konaita. Sputali su se nizbrdo, zaklonje-
ni ivicom planine, gledajui kako neprijateljski projektili lete visoko.
U jednoj kotlini naili su na nekoliko grupa topova 75. Bili su rasporeeni po
umi, skriveni gomilama granja, poput uurenih pasa koji su reali pomaljajui
svoje sive njuke. Veliki topovi su gruvali u razmacima sa duim pauzama. Ovi e-
lini lovaki psi, neprekidno su zavijali bez i najmanjeg prekida u svom goropadnom
besu, kao kad se cepa tkanina bez kraja. Topova je bilo mnogo, pucnjave su bile
vrtoglave a detonacije su se stapale u jednu jedinu kao to se niz taaka spaja formi-
rajui kompaktnu liniju.
efovi, omamljeni bukom, davali su nareenja urliui, maui rukama, prolaze-
i iza topova. Topovi su klizili po nepominom lafetu, kreui se unapred i unazad
poput automatskih pitolja. Svaki hitac izbacio bi praznu kapsulu, uvlaei odmah
novi projektil u zadimljeno leite topa.
Iza baterija vazduh se talasao u silovitim kovitlacima. Lakur i njegov pratilac od
svakog hica dobijali su udarac u grudi, snaan dodir nevidljive ruke, koja ih je gurala
unazad. Morali su da usklade disanje sa ritmom pucnjave. U stotinski sekunde, izme-
u lelujavog talasa vazduha i novog talasa koji je nailazio, njihove grudi bi oseale
neprijatnu prazninu. Denoajer se divio lavei ovih sivih pasa. Vrlo dobro je poznavao
njihove ujede koji su dosezali mnogo kilometara u daljinu. Jo uvek su bili svei u
njegovom tunom i jadnom zamku.
Lakuru se inilo kao da nizovi topova pevaju neto monotono i divlje, kao to bi
trebalo da budu borbene himne ljudskog roda iz praistorijskog doba. Ta muzika, od-
senih tonova, zagluujua, razjarena, u njima dvojici je budila neto to spava u dnu
svih dua: divljatvo davnih predaka. Vazduh se zagrevao oporim mirisima, pro-
dornim, brutalno omamljujuim. Miris eksploziva stizao je do mozga kroz usta, ui,
oi.
Doiveli su istu razjarenost glavnih tobdija koji su vikali i mahali rukama usred
paljbe. Prazne kapsule gomilale su se u gustim slojevima u pozadini topova. Pali...!
Stalno pali!
Mora se dobro naliti vikali su efovi . Moara se dobro zaliti uma gde se
nalaze boches, vabe.
I punili su topovske njuke bez prestanka, navodnjavajui projektilima daleku
umu.

246
 Razjareni ovom maratonskom akcijom, opijeni destruktivnom ustrinom, savla-
dani vrtoglavicom grozniave urbe, Lakur i Denoajer su se odjednom nali kako
mau eirima, pomerajui se sa jedne na drugu stranu kao da su igrali samrtni ples,
uzvikujui promuklim glasom od oporog pranjavog dima: iveo... iveo!
Automobilom su se vozili itavo popodne, zaustavljajui se ponekad na putevim
azakrenim dugim povorkama konvoja. Prolazili su pored neobraenih njiva i skele-
ta kua. Jurili su du zapaljenih sela od kojih nije ostalo nita vie nego pocrnele fa-
sade i otvorene rupe na praznim prostorijama.
Sada ste vi na redu obratio se senator Denoajeru . Idemo da vidimo vaeg
sina.
Kad je ve palo vee susretali su se sa mnogim grupama peadije, vojnicima sa
dugim bradama i plavim uniformama, izbledelim na otvorenom terenu. Vraali su se
iz rovova sa rancima preko kojih su nosili lopate, pijuke i druge alatke za prekopava-
nje zemlje, koje su predstavljale vaan dodatak vojnoj opremi. Bili su blatnjavi od
glave do pete. U cvetu svoje mladosti izgledali su kao starci. Njihova radost to se
vraaju u vojne logore nakon nedelju dna provedenih u rovovima, ispunjavala je tii-
nu ravnice pesmama, propraenih batom okovanih cokula. U sutonu ljubiaste boje,
muki hor je razvejavao krilate strofe Marseljeze ili herojske pozdrave Oprotajne
pesme.
Ovo su vojnici Revolucije ree ushieni senator ; Francuska se vratila u
1872. godinu.
No su proveli u jednom polusruenom selu, gde je bila smetena komanda jedne
divizije. Dvojica kapetana su se oprostila od njih. Drugi e ih zameniti sledeeg
dana.
Smestili su se u hotelu Sirena, staroj zgradi sa oteenom fasadom od haubica.
Vlasnik im je sa ponosom pokazao jedan razbijen prozor u obliku kratera. Tako je
prozor izgubio stari model natpisa ustanove za smetaj: gvozdenu enu sa ribljim re-
pom. Poto je Denoajer zauzeo sobu pored te u koju je udario projektil, vlasnik hote-
la je eleo da mu je pokae pre nego to se smesti.
Sve je bilo polomljeno: zidovi, pod, plafon. Raskomadan nametaj stajao je po
okovima; dronjci cvetnog papira visili su na zidu. Kroz jednu ogromnu rupu videle
su se zvezde i ulazio je hladan noni vazduh. Vlasnik je doao do saznanja da ovo ra-
zaranje nije delo Nemake. Prouzrokovao je projektil 75 koga su uzvratili invazori
izvan sela. I sa patriotskim ponosom smejao se pred tom razvalinom, ponavljajui:
To je delo naih. ta kaete kako deluje 75...? ta kaete na to...?
Uprkos putnikog umora don Marselo je loe spavao, uzbuen pri pomisli da mu
se sin nalazi veoma blizu.
Jedan sat posle svitanja izali su iz sela u automobilu, predvoeni drugim ofici-
rom. Sa obe strane puta nalazili su se logor za logorom. Iza sebe su ostavili motorna
vozila sa municijom; preli su treu borbenu liniju; zatim drugu. Na hiljade ljudi je

247
bilo smeteno po poljima, u improvizovanim skrovitima. Taj mravinjak mukaraca,
sa razliitim uniformama i rasama, podseao je na velike istorijske invazije. Sta-
novnici sela nisu bili u pokretu: seoba sela sa sobom pokree ene i decu. Ovde su se
videli samo mukarci, mukarci na sve strane.
Sve vrste smetaja koje su ljidi pronalazili, poev od peina, bile su koriene za
ove vojne aglomeracije. Peine i kamenolomi sluili su za kasarne. Neke pastirske
kolibe podseale su na amerike raneve; druge u obliku prolongirane kupe liile su
na gurbi iz Afrike. Mnogi vojnici su poticali iz kolonija; neki su iveli kao trgovci u
zemljama Novog sveta i kad su morali da improvizuju kuu stabilniju od atora nala-
zili su pomo u seanjima, imitirajui arhitekturu plemena sa kojima su bili u vezi.
Pored toga u ovoj masi ratnika bilo je marokanskih strelaca, crnaca i azijata, koji su
odrastali daleko od gradova, snalazei se pod vedrim nebom veto, to ih je pretvori-
lo u uitelje civilizovanih ljudi.
Pored potoka lepralo se belo rublje raireno da se sui. itavi redovi razgolie-
nih ljudi osveavali su se tog jutra, naginjui se preko vodenog mlaza da bi se oprali,
pljuskajui se buno i trljajui se energino... Na jednom mostu jedan vojnik je pisao
na grudobranu umesto na stolu... Kuvari su se muvali oko kipuih lonaca. Prijatan
miris jutarnje masne supe irio se izmeu mirisa smole na drveu i mirisa vlane
zemlje.
Dugake barake od drveta i cinka sluile su konjici i artiljeriji za uvanje stoke i
materijala. U slobodno vreme vojnici su timarili i potkivali konje, bistre i debele. Ro-
vovska borba ih je drala u zadovoljavajuoj poslunosti.
Eh, da je tako bilo u bici na Marni...! rekao je Denoajer svom prijatelju.
Krdo konja je sada provodilo vreme u veskonanom odmoru. Njihovi jahai su
se borili na nogama, pucajui iz rovova. A ivotinje su se gojile ivei manastirski
mirno i morali su da ih izvode u etnju da se ne bi razboleli od prepunih jasala.
Na ravnici, poslati u misiju, poput sivih vretenaca, stajali su aeroplani spremni za
poletanje. Mnogi vojnici su se okupljali oko njih. Seljaci, pretvoreni u vojnike, gle-
dali su s divljanjem drugara zaduene za upravljanje ovim mainama. U njima su vi-
deli istu mo kao u vetica koje su oboavali i kojih su seplaili iz seoskih pria.
Don Marselo je posmatrao geleralno promenjenu francusku uniformu. Svi su bili
obueni u plavosivkastu boju od glave do pete. Pantalone boje divljeg kestena, crve-
ne kape koje je video na vojnoj ekspediciji na Marni vie nisu postojale. Ljudi koji
su prolazili putevima bili su vojnici. Sva vozila, ak i koije, bili su predvoeni jed-
nim vojnikom.
Automobil se odjednom zaustavio pored nekoliko poruenih kua i pocrnelih od
poara.
Evo, stigli smo ree oficir . Sada ete morati malo da peaite.
Senator i njegov prijatelj krenue putem.
Ovuda, ne ponovo im se obrati vodi. Ovaj put je poguban za zdravlje. Treba

248
izbei vazdune struje.
Objasnio im je da su Nemci imali topove i uanene rovove na kraju tog puta, da
se sputaju zbog ulegnua terena i da su na horizontu izdigli svoju belu traku izmeu
dva reda drvea i spaljenih kua. Sivkastoplavo jutro sa svojim maglovitim senkama
titili su ih od neprijateljske vatre. Dolazak automobila po sunanom danu mogao je
biti pozdravljen haubicama. Ovaj rat je takav ree na kraju ; ovek se priblii
smrti a da ni ne primeti.
Njih dvojica se setie preporuka koje im je dao general prethodnog dana za sto-
lom. Budite veoma oprezni: rovovsko ratovanje je podmuklo. Ispred sebe su ugle-
dali ogromno polje bez ive due, ali sasvim obinog izgleda. Bila je nedelja, kada
su radni ljudi bili u svojim kuama i kada se zemlja povlai u tihu meditaciju. Videli
su se predmeti neodreenog oblika, ostavljeni na ravnici, poput poljoprivrednih
alatki za vreme praznikih dana. A moda su bili slupljeni automibili ili prednji delo-
vi topovskih kola razneti svojim eksplozivnim tovarom.
Ovamo ree oficir kada su im se pridruili etiri vojnika nosei na ramenima
torbe i pakete koje je Denoajer poneo na krovu automobila.
Ili su jedan za drugim du bedema od pocrnele opeke, putem koji se sputao
nizbrdo. Posle nekoliko koraka povrina tereta im je bila u visini kolena; malo dalje
do struka; zatim do ramena; i tako su upali u zemlju, odakle su iznad glava mogli da
vide samo uzani prsten neba.
Nalazili su se u sreditu polja. Iza sebe su ostavili niz ruevina koje su skrivale
prilaz putu. Kretali su se na veoma udan nain kao da su prezirali pravu liniju, idui
cik-cak, krivudajui, savijajui na okukama. Druge staze, ne manje komplikovane,
odvajale su se od ovog jarka koji je bio centralna avenija jednog ogromnog urbanih
podzemlja. Hodali su... i hodali. Prolo je etvrt sata, pola sata, itav sat. Lakur i nje-
gov prijatelj sa nostalgijom su se seali puteva zatienih sa strane drveem, hodanja
po otvorenom prostoru, posmatrajui nebo i polja. Nisu napravili ni dvadeset slede-
ih koraka u istom pravcu. Oficir, koji je iao ispred, svakoga trenutka bi nestao u
zaokretu. Oni koji su ili za njim nevidljivi, dahtali su i priali, prinueni da ubrzaju
korak da se ne bi izgubili. S vremena na vreme bi se zaustavili da dou sebi i da se
prebroje iz straha da se neko nije izgubio u jednom od poprenih prolaza. Tle je bilo
klizavo. Na nekim mestima bilo je blata, skoro itkog, belog i korozivnog, slino
onom koje curi i kaplje sa viseih skela na kui u izgradnji.
Sa batom njihovih koraka i dodirivanje ramenim odronjavalo se grumenje zemlje
i ljunak sa obe strane nagiba. Ponekad bi se dubok jarak uzdizao a peaci su uz nje-
ga pali. Sa malo napora moglo se videti preko gomile zemlje. Ali ono to su videli
bila su neobraena polja sa razbacanim stubovima u obliku krsta istog izgleda kao
ravnica koja se odmara u odsustvu ljudi. Oficir je iz iskustva znao koliko bi oveka u
ovakvim sluajevima kotala radoznalost i zato im nije dozvolio da tako nastave:
Pourite, pourite!

249
 Hodali su sat ipo. Dvojica putnika su poeli da oseaju umor i oamuenost od
cik-cak hodanja. NIsu znali da li idu napred ili nazad. Strmi nagibi i neprekidna vra-
anja unazad izazvali su kod njih poetak vrtoglavice.
Koliko jo ima do tamo? upitao je senator.
Eno ree oficir, pokazujui preko gomile zemlje.
Tamo, u daljini, video se jedan toranj u ruevinama i nekoliko izgorelih kua:
ostaci sela koga su osvajali i gubili nekoliko puta i jedni i drugi.
Istu razdaljinu preli bi preko zemljine povrine za pola sata da su ili pravom li-
nijom. Pored otrih okova podzemnog puta, izvedenih da bi onemoguili nadiranje
neprijatelja, morali su da dodaju prepreke koje su podizali na otvorenom terenu: tu-
nele ispresecane gvozdenim reetkama, kavezima od ica koji su visili obeeni, kako
bi se sa njihovim padom zakrio duboki jarak, omoguujui braniocima da otvore
vatru preko ograde i reetki.
Poeli su da susreu vojnike sa kofama i abrima vode. Gubili su se u krivinama
poprenih prolaza. Neki, koji su sedeli na gomili drva, smejali su se, itajui male
novine prireene u rovovima.
Na putu su se primeivale iste indicije koje su preko povrine zemlje nagoveta-
vale blizinu naselja. Vojnici su se sklanjali da bi omoguili prolaz pratnji; pomaljala
su se bradata i radoznala lica u prolazu izemu kua. U daljini se ula buka mukle
galame, kao da se na kraju krivudavog puta nalazio poligon za pucanje ili kao da se
grupa lovaca vebala u obaranju golubova.
Jutro je i dalje bilo oblano i ledeno. Uprkos vlanom vazduhu, roj zaraznih
zunzara preletao je nekoliko puta preko dvojice posetilaca.
Meci ree kratko oficir.
Denoajer je uvukao malo glavu meu ramena. Savreno je poznavao zujanje ovih
insekata. Senator je iao bre: vie nije oseao umor.
Nali su se ispod jednog podpukovnika koji ih je primio kao neki inenjer koji
dri predavanja u koli, kao neki pomorski oficir koji pokazuje baterije i tornjeve na
svom bojnom brodu. Bio je zapovednik bataljona koji je drao ovaj sektor rovova.
Don Marselo ga je pogledao zainteresovano pomislivi da se njegov sin nalazi pod
njegovom komandom.
Ovo je isto kao brod ree, pozdravljajui ih.
Dvojica prijatelja ustanovie da su podzemna utvrenja imala izvesne slinosti sa
brodom. Ili su od rova do rova. Bili su na poslednjoj liniji: mrane galerije u koje su
prodirali tanki mlazevi svetlosti kroz pukarnice i iroke i niske prozore za mitralje-
ze. Dugu liniju odbrane predstavljao je jedan tunel ispresecan otvorenim prostorom
na kratkim razdaljinama. Prelazili su od svetlosti u pomrinu i iz pomrine na
svetlost to je ometalo vidljivost i zamaralo oi. Na otvorenim mestima tle je bilo
vie. Bilo je klupica od dasaka uglavljenih na nagibima da bi izviai mogli da
izdignu glavu ili da ispituju teren sluei se periskopom. Zatvoreni prostori su pone-

250
kad sluili za baterije i spavae sobe.
Ovi vojni smetaji su u poetku bili otvoreni rovovi, isti kao oni na prvoj liniji.
Suprotstavljajui se neprijatelju i osvajajui teren, borci koji su u njima provodili i-
tavu zimu, pokuavali su da se udobnije smeste. Preko tih otvorenih rovova stavljali
su grede iz poruenih kua; preko greda stavljali su daske, vrata, prozore, a preko
drvene grae nekoliko redova dakova sa zemljom. Ovi dakovi su bili prekriveni
slojem humusa iz koga su nicale biljke stvarajui od rubova rovova zelenu i pasto-
ralnu lepotu. Ti svodovi sluili su kao zatita od haubica koje su se zakopavale u
njih, ne pravei velike tete. Kad bi ih neka eksplozija malo vie otetila, trogloditi bi
nou izlazili poput budnih mrava, slaui spretno ponovo svoj krov nad glavom.
Sve je izgledalo isto, sa grubom i donekle nespretnom ljupkou koju mogu da
postignu mukarci koji ive daleko od ena i koji su preputeni sami sebi. Ove gale-
rije su imale neto slino sa manastirskim klaustrima, salama za posadu, meupalu-
bama na ratnom brodu. Njihov pod je bio pola metra nii od onih otvorenih prostora
koji su spajali jedne rovove sa onim drugim. Da bi se oficiri kretali bez penjanja i si-
laenja, daske koje su formirale skele bile su razvuene od vrata do vrata.
Kada bi vojnici ugledali komandanta postrojili bi se u stavu mirno. Njihove glave
bi ostale na nivou struka onih koji su ili po daskama. Denoajer je sa udnjom
posmatrao te ljude. Gde li je Hulio?
Posebno se zagledao u spoljni izgled raznih poljskih utvrenja. Po svojoj
konstrukciji sva su bila ista, ali su ih okupatori modifikovali sa svojim ukrasima.
Spoljni izgled je uvek bio isti, izbuen pukarnicama kroz koje su bile nanianjene
puke u pravcu neprijatelja i prozorima za mitraljeze. Stojei uz ove otvore, vojnici
su pijunirali pusto polje, kao to mornari vojne slube izviaju more sa brodskog
mosta. U unutranjem delu bilo je oruarnica i prostorija za spavanje: tri reda lealjki
napravljenih od dasaka, isto kao leite za mornare u brodskoj prostoriji. elja za
umetnikim ukraavanmjem koje oseaju obine due, ulepale su podzemne prosto-
re. Svaki vojnik je imao mali muzej opremljen sa novinskim ilustracijama i
potanskim razglednicama u boji. Portreti glumica i balerina, nasmejanih sa nakarmi-
nisanim usnama, na lakiranom kartonu, uveseljavali su atmosferu, lienu poljskih
utvrenja.
Don Marselo je bio nestrpljiv gledajui na stotine ljudi a da meu njima ne vidi
svog sina. Senator je, motrei na njega krajikom oka, razgovarao sa komandantom,
koji mu je priao s uvaavanjem. S mukom je pokuao da se seti ko bee Hulio De-
noajer. Ali je taj napor kratko trajao. Setio se herojskih podviga naprednika.
Odlian vojnik izjavi ; odmah u ga pozvati, gospodine senatore... Nalazi
se na zadatku sa svojim vodom u rovovima na prvoj liniji.
ekajui nestrpljivo da ga to pre vidi, otac je predloio da ih odvedu na to
mesto; ali, na tu njegovu molbu, komandant i drugi vojnici su se nasmejali. Ovi
otvoreni rovovi nisu bili predvieni za posete graana, na sto, na pedeset metara uda-

251
ljenosti od neprijatelja, gde nije bilo druge zatite osim ianih mrea i dakova sa
zemljom. U njima je uvek bilo blata: moralo se puziti zbog opasnosti da neko od njih
ne bude pogoen metkom, da mu na lea ne padne zemlja izbijena projektilom.
Samo su borci mogli da obavljaju ove este izviake radnje.
Uvek postoji opasnost nastavio je komandant uvek ima pucnjave... ujete
li kako pucaju?
Denoajer je zapravo uo pucketanje u daljini kome do tada nije pridavao nikakvu
panju. Uznemirio se pri pomisli da se njegov sin nalazio tamo, odakle se ulo
pukaranje. Potpuno je bio svestan svih opasnosti kojima je bio direktno izloen. ta
ako umre u ovim trenucima, pre nego to ga vidi...?
Za don Marsela vreme je prolazilo beznadeno dugo. Mislio je da kurir koji je
otiao da prenese poruku do izviakog rova, na prvoj liniji, nikad nee stii. Jedva
da je obraao panju na odaje koje im je komandant pokazivao: podzemne prostorije
koje su vojnici koristili kao nunik i sobu za neistou; kupatilo sa primitivnim insta-
lacijama; jednu pilju sa natpisom Viktorijin kafi; druga nia sa oznakom Pozo-
rite... Lakur je bio zainteresovan za sve to, divei se francuskom duhu, koji se sme-
je i peva pred opasnou. Njegov prijatelj je nastavio da razmilja o Huliju. Kada e
ga ve jednom videti...?
Zaustavili su se pored jednog prozora za mitraljeze, vodei rauna; po preporuci
vojnika, o obe strane sa horizontalnim otvorima, skrivajui tela, izdiui oprezno
glave da bi gledali samo na jedno oko. Videli su duboki prokop i ivice na tlu. Na ma-
loj razdaljini, nekoliko redova tankih dasaka spojenih bodljikavim icama formirali
su kompaktnu ianu ogradu. Vladala je mrtva tiina, tiina potpune pustoi, kao da
je itav svet spavao.
Tamo su vabe ree komandant tihim glasom.
Gde? upitao je senator, propinjui se da vidi.
Komandant je pokazao na drugu ianu ogradu za koju su Lakur i njegov prija-
telj mislili da pripada Francuzima. A bila je iznad nemakog rova.
Nalazimo se na sto metara od njih nastavio je ; ali ve izvesno vreme ne
pucaju sa te strane.
Obojica osetie izvesnu uznemirenost pri pomisli da je neprijatelj bio tako blizu,
skrivan u zemlji, misteriozno nevidljiv, a to ih je jo vie uasavalo. ta ako odjed-
nom grunu sa uperenim bajonetima, sa granatama u rukama, sa zapaljivim tenosti-
ma, sa zaguljivim bombama i napadnu poljsko utvrenje...!
Sa tog mesta intenzivnije su doivljavali pukaranje, jer su bili na prvoj liniji.
Izgledalo je kao da im se pucnji pribliavaju. Komandant ih je grubo udaljio sa
posmatranice; plaio se da se ne otvori sveobuhvatna vatra, doseui do njih. Vojni-
ci, ak i bez naredbe, sa uobiajenom tanou, pristupili su svojim pukama, koje su
se nalazile u horizontalnom poloaju, provuene kroz pukarnice.
I ovog puta posetioci su ili jedan za drugim, Sili su u podzemne prostorije koje

252
su nekada bile vinarski podrumi sruenih kua. Oficiri su se smestili u te podrume,
koristei sve ostatke ruevina. Jedna ulazna vrata sa ulice, postavljena na dva drvena
trupla sluila su kao sto. Svog i zidovi su bili tapacirani kretonom iz pariskih radnji.
Fotografije ene i dece su ukraavale zidove meu bljetavim poniklovanim te-
legrafskim i telefonskim aparatima.
Denoajer je na jednim vratima video Hrista od slonovae, poutele od godina sta-
rosti, moda i vekova: lik koga su nasleivale generacije i generacije i koje su si-
gurno prisustovale mnogobrojnim agonijama... U drugoj pilji naiao je na jednom
vidnom mestu na potkovicu sa sedam izbuenih rupa. Religiozno verovanje irile su
krila svom obimnou u ovom opasnom i samrtnom ambijentu a u isto vreme sticale
su novu vrednost praznoverja, mnogo smenija, a na koju se niko nije usuivao da se
ruga.
Kada je izaao iz jednog od tih jazbina, nasred otkrivenog prostora, sreo je svog
sina. Znao je da je to on po komandantovom nainu ponaanja, jer se vojnik priblia-
vao osmehujui se, irei ruke prema njemu. Oinski instinkt, o kome je toliko puta
priao kao o neemu nepogreivom, zatajio je u ovoj prilici. Kako bi mogao da pre-
pozna Hulija u ovom naredniku, ije su noge bile dve kugle vlane zemlje, a izblede-
lom injelu i sa iskrzanim ivicama, blatnjavog do ramena, od koga se irio miris
mokre odee i koe...? Nakon prvog zagrljaja povukao je glavu unazad da ga bolje
osmotri, ne odvajajui se od njega. Njegovo tamnoputo bledilo dobilo je bronzanu
boju. Imao je gustu bradu, crnu i kovrdavu. Don Marselo se setio svog tasta. Kenta-
ur Madarijaga bi se nesumnjivo prepoznao u ovom prekaljenom ratniku, ivei pod
vedrim nebom. U prvom trenutku se rastuio na njegovu prljavu i umoru pojavu; a
onda mu se odjednom uinio lepi i interesantniji nego to je bio u vreme mondenske
slave.
ta ti treba...? ta eli...?
Glas mu je podrhtavao od nenosti. Obraao se pocrnelom i ogrubelom ratniku
sa istom intonacijom koju je koristio dvadeset godina ranije, kad bi se zaustavio po-
red nekog izloga u Buenos Ajresu, drei deaka za ruku.
Hoe pare...?
Poneo je jednu znaajnu svotu novca za svog sina. Ali je vojnik jednim gestom
ispoljio ravnodunost kao da mu je ponudio igraku. Nikada nije bio toliko bogat
kao u tom trenutku. Imao je mnogo novca u Parizu i nije znao ta da radi s njim: nije
mu sluio ni zata.
Poalji mi cigare... Za mene i za drugare.
Dobio je ogromne pakete od majke, pune odabranih stvari, duvana, odee. Ali
nita nije zadrao za sebe; sve to je bilo malo da namiri svoje drugare, sinove siro-
manih porodica ili one koji su bili sami na svetu. Njegova dareljivost se proirila
od njegovog voda na etu, na itav bataljon. Don Marselo je primetio iskrene simpa-
tije u pogledima i osmesima vojnika koji su prolazili pored njih. Velikoduan sin jed-

253
nog milionera. I ta popularnost mu je bila draga isto kao to se pronela vest da je do-
ao otac narednika Denoajera, monika koji je posedovao basnoslovno bogatstvo na
drugoj strani okeana.
Pogodila je tvoje elje nastavio je starac.
I pogledom je pratio vree koje su donosili iz automobila, kroz krivudan pod-
zemni prolaz.
Sva herojska dela njegovog sina koje je Arhensola veliao i preuveliavao sada
su mu prolazila kroz glavu. Pred njim se nalazio heroj.
Jesi li zadovoljan...? Jel se nisi pokajao zbog svoje odluke...?
Da; zadovoljan sam, tata... veoma sam zadovoljan.
Hulio se nije hvalio, bio je skroman. ivot mu je bio teak, ali isto kao milionima
ljudi. U njegovom vodu, koji se sastojao od dvanaestoro vojnika, bilo ih je superi-
ornijih od njega po inteligenciji, obrazovanju, karakteru. I svi su hrabro podnosili
teka iskuenja, nalazei satisfakciju u ispunjavanju dunosti. Osim toga, zajednika
opasnost im je omoguavala da razvijaju najplemenitije ljudske osobine. U vreme
mira, nikad kao sada, ne bi znali ta znai pravo drugarstvo. Bio je oevidac tako
divne portvovanosti!
Kad se ovo zavri, ljudi e biti bolji... velikoduniji. Oni koji preive moie
da urade velike stvari.
Da; bio je zadovoljan. Po prvi put je dobio volju da bude koristan, da slui nee-
mu, da njegov ivot ne bude uzaludan. Sa setom se seao kako taj Denoajer nije znao
kako da ispuni vreme i kako je ivot provodio u svim moguim vrstama besmisla.
Tada je imao obaveze koje su crpile svu njegovu snagu; uestvovao je u stvaranju
budunosti, bio je ovek.
Zadovoljan sam ponovio je.
Otac mu je verovao. Ali, jednim krajikom oka, kao da je video neto bolno,
neko seanje, moda na prolost, koje se pomealo sa trenutnim oseanjima. Kroz
glavu mu je prola otmena figura gospoe Lorije. Pretpostavljao je da se njegov sin
jo uvek seao nje, a nije mogao da je povede...! Strogi otac od pre godinu dna, zgra-
nuo bi se pri mentalnoj formulaciji ove nemoralne elje.
Proveli su etvrt sata, drei se jo uvek za ruke i gledajui se. Hulio je pitao za
majku i ii. esto je od njih dobijao pisma, ali to nije bilo dovoljno za njegovu zna-
tielju. Smejao se kad je uo za Arhensolov bogat drutveni ivot. Ove novosti koje
su ga radovale dolazile su iz sveta koji se nalazio samo sto kilometara razdaljine u
pravoj liniji, ali tako dalekog... tako dalekog!
Otac je odjednom primetio da ga slua sa manje panje. Njihova ula, preplavlje-
na u ivotu uzbuenjima i lukavstvima, kao da su se udaljila odavde, privuene puc-
njima. To vie nisu bili povremeni pucnji. Spajali su se, stvarjui kontinuiranu
paljbu.
Senator se pojavio, koji se bio udaljio da bi otac i sin mogli slobodnije da razgo-

254
varaju.
Teraju nas odavde, prijatelju moj. Nemamo sree sa naim posetama.
Vojnici vie nisu prolazili. Svi su pourili da zauzmu svoja mesta kao na nekom
brodu koji se priprema za borbu. Hulio je uzeo svoju puku koju je bio naslonio sa
strane. U istom trenutku palo je malo praine na oevu glavu; napravila se jedna
mala rupa na zemlji.
Brzo, udaljite se odavde ree gurajui don Marsela.
U unutranjosti jednog pokrivenog rova, oprostili su se brzo, nervozno: Zbo-
gom, tata. Poljubio ga je i otiao. eleo je da to pre stigne do svojih.
Nastala je sveopta paljba, du itave linije. Vojnici su pucali mirno kao da
obavljaju obinu dunost. Bila je to bitka, koja se danima nastavljala, ne znajui ta-
no ko ju je zapoeo, poput doslednog postupanja po pozivu dve naoruane mase na
malom rastojanju, licem u lice. Komandant bataljona napustio je svoje posetioce.
plaei se neuspelog pokuaja napada.
Oficir, zaduen kao njihov vodi, stavio se na elo i poeli su da se kreu unazad
po krivudavom i klizavom putu.
Gospodin Denoajer je iao pognute glave, besan zbog ove neprijateljske
intervencije koja je presekla njegovu sreu.
Pred oima mu je leprao Huliov pogled sa crnom i kovrdastom bradom, to je
za njega bilo najvee iznenaenje na putu.
uo je glas ozbiljnog oveka, koji je pronaao nov smisao ivota.
Zadovoljan sam tata... Zadovoljan sam.
Pukaranje, svaki put sve udaljenije, unosilo mu je bolnu uznemirenost. Zatim je
odjednom osetio veru, instinktivnu, apsurdnu, vrstu. Video je svog sina lepog i
besmrtnog, poput Boga. Imao je predoseaj da e ostati iv i izbei sve opasnosti. To
to e drugi ginuti to mu je bilo prirodno: ali Hulio!
Dok je iao, udaljavajui se odnjega, inilo mu se da mu nada peva u uima. I
kao potvrda njegovog ubeenja, u mislima je ponavljao: Nema toga ko e ga ubiti.
To mi srce govori, koje me nikad nije prevarilo... Nema toga ko e ga ubiti!

etiri meseca kasnije, don Marselova nada bila je teko poraena. Hulio je bio ra-
njen. Ali, kada je sa zakanjenjem saznao tunu vest, Lakur ga je uteio saznanjima
koja je dobio iz Ministarstva vojske: da je narednik Denoajer postao potporunik, da
su mu rane skoro izleene i da e, zahvaljujui intervenciji senatora, doi da provede
petnaestak dana sa svojom porodicom.
Heroj, prijatelju moj zakljuio je senator . Proitao je ono to su njegovi
efovi rekli za njega. Predvodei svoj vod, napao je jednu nemaku formaciju; svo-
jom rukom ubio je kapetana i izveo ne znam jo koliko junakih podviga... Dodelili
su mu vojnu medalju, unapredili su ga u in oficira... Pravi heroj.
A otac, plaui od sree, odmahivao je glavom, sve nemoniji i uzbueniji. Poka-

255
jao se zbog nedostatka vere u prvom trenu kad je uo vest o ranjavanju. ak je pove-
rovao da njegov sin moe da umre. Glupost...! Hulija niko ne moe da ubije; to mu je
srce govorilo.
Ugledao ga je jednog dana dok je ulazio u kuu, praen vriskom i ushienou
ena. Sirota donja Luisa plakala je grlei ga, obeena o njegov vrat, grcajui od ra-
dosti. ii ga je posmatrala ozbiljno, razmiljajui o pridolici i u isto vreme mislima
odlutavi nekud daleko, ka onom drugom borcu. Tamnopute sluavke su se nadmeta-
le koja e pre da razmakne zavese, pratei ih radoznalim pogledom.
Otac se divio maloj zlatastoj razderotini na zavrnutom kraju rukava sivog injela
iji su peevi privrenim pozadi, a onda je stao da razgleda tamnoplavu kacigu sa
ravnim obodom, prilagoenu Francuzima i rovovskoj borbi. Tradicionalna kapa je
bila nestala. Otmena kaciga, slina onoj koju je imala stara panska policija, pravila
je senku na Huliovom licu. Zagledao se, isto tako, u kratku i lepo negovanu bradu,
razliitu od one koju je viao u rovovima. Bio je ist i uglaen nakon nedavnog
izlaska iz bolnice.
Zar ne lii na mene? upita starac sav ponosan.
Donja Luisa potvrdi beskompromisno kao to ine majke kad je re o slinosti.
Uvek je bio pljunut ti.
Videvi ga zdravog i veselog, itava porodica je ipak bila uznemirena. eleli su
da vide njegovu ranu kako bi se uverili da nije nimalo opasna.
Ma nije to nita! usprotivio se potporunik. Rana od metka na jednom ra-
menu. Lekari su se uplaili da u izgubiti levo rame, ali sve je ispalo dobro... Treba
na to zaboraviti.
ii je odmerila Hulija od glave do pete i odmah otkrila detalje njegove vojnike
elegancije. injel mu je bio iznoen i prljav, glenjaci izgrebani, odea mu se oseala
na znoj i jak duvan; na jednoj ruci je imao platinasti sat a na grudima orden sa
zlatnim lancem. Uvek se divila bratu zbog njegovog uroenog smisla za lepo i za-
drala je u seanju te pojedinosti kako bi ih opisala u svojim pismima Reneu. Zatim
je smiljala zgodnu priliku da iznenadi mamu i zatrai joj pozajmicu kako bi novac
poslala artiljercu.
Don Marselo je razmiljao o narednih petnaest dana zadovoljstva i ponosa.
Potporunik Denoajer nije bio u stanju da sam izae na ulicu. Otac se vrteo po pred-
soblju oko lema koji je visio na iviluku u svom skromnom i ponosnom sjaju. Hulio
ga je jedva stavio na glavu, idui za svojim roditeljem sa eirom i tapom, koji se,
takoe, spremao da izae.
Smem li da ti pravim drutvo...? Da ti ne smetam? Rekao je to tako ponizno i
sa tako silovitom eljom da mu se uslii molba da sin nije imao srca da ga odbije.
Kad je odlazio u skitnju sa Arhensolom, morao bi da se iskrada kroz uzano pomono
stepenite i da izmila razne druge stvari kao gimnazijalac.
Don Marselo nikada nije hodao tako zadovoljan ulicama Pariza kao sada pored te

256
momine u injelu koji je bio svedok stare slave, momine koja je na grudima imala
dva zasluena odlikovanja: Ratni krst i Vojni orden. On je heroj i njegov sin. U
tramvajima i podzemnoj eleznici ljudi su ih gledali sa simpatijama, odajui poast
obojici. ene su zainteresovano pogledale zgodnog momka, a ti njihovi pogledi su u
njemu izazivali nekakav oseaj tatine i uzbuenja. Nijedan vojnik koga je sreo, ma
koliko rojti i krstova imao na sebi, nije bio nita u poreenju sa Hulijom. Ranjenici
koji su izlazili iz kola pomou tapa i taka izazivali su u njemu saaljenje. Jadnici!
Nisu imali sree kao njegov sin. Nije bilo onoga ko bi njega ubio, a kad je sluajno
zadobio ranu, njeni tragovi su nestali ubrzo, ne naruavajui njegov herojski lik.
Ponekad, posebno nou, pokazao bi neoekivanu velikodunost, dozvoljavajui
da Hulio izae sam. Setio se njegovih ljubavnih uspeha u mladosti, kojih je pre rata
bilo mnogo. A kako da ih ne bude sada kad je postao hrabar vojnik...! Idui gore-
dole po spavaoj sobi pre nego to bi legao, zamiljao je heroja u prijatnom drutvu
velike dame. Samo je neka poznata ena mogla biti dostojna njega; njegov oinski
ponos ne bi prihvatio nita manje od toga. I nikada nije moglo da se dogodi da je Hu-
lio sa Arhensolom, u nekom kabareu ili bioskopu, da uiva u dosadnim i obinim za-
bavama Pariza, oaloenog ratom, potput porunika jednostavnog ukusa, i da sad,
kad bi imao najvie uspeha u ljubavi, ne potrai sreu u neem vie od obnavljanja
starih prijateljstava
Jednog popodneva, dok je etao s njim Jelisejskim poljima, uzdrhtao je ugledavi
neku damu koja im je dolazila u susret. Bila je to gospoa Laurier... Da li ju je Hulio
prepoznao? Uinilo mu se da je ovaj prebledeo, te da je na silu okrenuo pogled na
drugu stranu . Ona je produila dalje, uzdignute glave, ravnoduna. Starac je skoro
pobesneo na tu nezainteresovanost. Da proe pored njegovog sina a da instinktivno
ne oseti njegovo prisustvo! Ah te ene! Okrenuo se ne bi li je ispratio pogledom, ali
je odmah morao da odustane od te namere. Iza njih je stajala Margarita, nepomina,
bleda od zaprepaenosti i ne skidajui pogled sa vojnika koji je odmicao. Don
Marselu se uini da je u njenim oima prozreo divljenje, ljubav, svu prolost koja je
odjednom vaskrsla u njenom seanju. Sirota ena! Osetio je prema njoj oinsku
nenost, kao da je ona Huliova supruga. Njegov prijatelj Lakur je svraao i priao
mu o braku Laurierovih.
Znao je da e Margarita postati majka. Ne uzimajui u obzir pomirenje supruni-
ka, niti koliko je vremena prolo od tada, starac se razneio na njeno materinstvo kao
da je njegov sin imao veze sa tim.
Za to vreme Hulio je koraao dalje ne okreui glavu, ni ne slutei za taj upereni
pogled iza svojih lea, bled i pevuei da bi sakrio emocije. Nikad nije ni saznao za
to. Bio je uveren da je Margarita prola pored njega ne prepoznavi ga, jer starac nije
ni re rekao.
Ono to je don Marsela izmeu ostalog zanimalo bilo je da mu sin ispria o
ratnom okraju u kome je ranjen. Nije doao nijedan gost u kuu da vidi potporuni-

257
ka a da starac nije imao istu molbu.
Ispriaj nam kako si ranjen... Opii kako si ubio nemakog kapetana.
Hulio bi se izvinjavao i bilo je jasno da se stidi. Ve mu je postala dosadna
sopstvena pria. Da bi udovoljio ocu, ve ju je ispriao pred senatorom, pred
Arhensolom i ernovom u ateljeu, pred ostalim porodinim prijateljima koji su dola-
zili da ga vide... Vie nije mogao.
Zato je otac bio taj koji bi navalio da je ispria, dopunjujui je detaljima onako
kako ih je sam doiveo.
Trebalo je zauzeti ruevine jedne eerane prekoputa nekog anca. Nemci su bili
isterani francuskim topovima. Bilo je potrebno da proveru obavi neka pouzdana i
hrabra osoba.. I zato su komandandi, kao i obino, odredili narednika Denoajera.
Kada je svanulo, eta je krenula obazrivo, bez ikakvih prepreka. Vojnici su se
razmileli po ruevinama. Hulio je krenuo sam dok se oni ne rasporede i nameravao je
da osmotri poziciju neprijatelja, kad je zavivi iza nekog zida doiveo iznenaenje.
Nemaki kapetan se stvorio tik ispred njega; bezmalo su se sudarili na samoj okuci.
U njihovom pogledu bilo je vie iznenaenosti nego mrnje, a ponajvie instiktivne
elje da se to pre ubije onaj drugi. Kapetan je u rukama drao rairenu mapu zemlje.
Desnom rukom se maio za revolver, upinjui se iz sve snage da ga izvue iz futrole,
ne odvajajui ni za tren pogled s neprijatelja. Onda je odustao, shvativi da je pre-
kasno. Njegove oi, razrogaene usled brze smrti, i dalje su netremice gledale u
Francuza koji mu je bio uperio puku u lice. Jedan direktan pucanj i Nemac je pao.
Tada je tek primetio kapetanovog ordonansa koji je stajao nekoliko koraka iza
njega. Vojnik ispali metak u Denoajera i rani ga u jedno rame. Francuzi potrae u
pomo i ubie ordonansa. Zatim ukrstie estoku paljbu s neprijateljskom formaci-
jom, koja je bila u pripravnosti na prilinoj udaljenosti dok je njihov komandir istra-
ivao teren. Hulio je, iako ranjen, predvodio svoju etu i branio fabriku od nadmone
vojne sile, dok na kraju nije stiglo pojaanje i to mesto konano dopalo u ruke
Francuza.
Zar nije bilo tako, sine moj? zavrio bi don Marselo.
Sin bi potvrdio, elei da se to pre okona ta pria koja je zbog tolikih ponavlja-
nja postala dosadna. Da, tako je bilo. Ali ono to otac nije znao, ono to on nikada
nee ispriati, to je otkrie do kog je doao nakon to je ubio kapetana.
Njih dvojica, gledajui se oi u oi samo jedan tren, koji im se inio kao venost,
u svojim oima su krili neto vie od iznenaenosti zbog susreta i elje da dokraje
jedan drugog. Denoajer je poznavao tog oveka, kao to je i kapetan znao njega. Pre-
poznao ga je po izrazu lica... Ali, ni jedan ni drugi, zaokupljen sopstvenim
opstankom, nije mogao da povee svoje seanje.
Denoajer je pucao ubeen da ubija poznatu osobu. Kasnije, dok je predvodio od-
branu pozicije i oekivao da stigne pojaanje, posumnjao je da bi taj neprijatelj, iji
je le leao malo dalje, mogao biti jedan lan njegove familije, neko od Hartrotovih.

258
Meutim, izgledao je starije od njegovih roaka a mnogo mlai od njegovog tee
Karla. On, u tim godinama, jednostavno nije mogao da bude samo obian peadijski
kapetan.
Kad su ga tako malaksalog usled velikog gubitka krvi preneli u rovove, narednik
je eleo da vidi telo tog neprijatelja. Njegove sumnje su se nastavile dok je gledao to
lice bledo od smrti. Razrogaene oi, kao da su i dalje zadrale izraz iznenaenosti.
Taj ovek ga je nesumnjivo poznavao i on je, takoe, poznavao to lice. Ko li je to...?
Odjednom je, u svom seanju, ugledao more, video je ogroman brod, jednu visoku i
plavokosu enu koja ga je posmatrala poluotvorenih oiju, nekog koatog i brkatog
oveka koji je vodio raspravu, imitirajui svog imperatora. Poivaj u miru, kapetane
Erkmane. Eto, doao je da u nekom kutku Francuske okona raspravu zapoetu
nasred okeana.
U mislima mu se izvinio, kao da je i dalje pored njega ljupka Berta. Morao je da
ga ubije, da on sam ne bi bio mrtav. Takav je rat. Pokuao je da utei samog sebe, po-
mislivi da je Erkman moda pao ne prepoznavi ga, ne znajui da je ubica bio nje-
gov saputnik na putovanju od pre nekoliko meseci... i dobro je zapamtio tu tajnu
koju im je sudbina predodredila. Uzdrao se da je ne ispria svom prijatelju
Arhensoli, koji je znao za incindent na prelasku preko Atlantika.
Kad je najmanje oekivao, don Marselo se suoio s tim da je kraj tog radosnog i
ponosnog ivota koji je proveo u drutvu svog sina. Petnaest dana je brzo prolo.
Potporunik je otiao i itava porodica je nakog toga morala ponovo da se navikne
na ivot pun iluzija, nade ali i ljubavi, da iekuje njegova pisma, da nagaa i trai
opravdanje zato od njega nema odgovora, da mu alje paket za paketom sa svim
onim potreptinama kupljenim u vojnim prodavnicama, sa korisnim i beskorisnim
stvarima.
Majka je potpuno klonula duhom. Kad je Hulijo otiao, shvatila je koliko joj ne-
dostaje. Otkako ga je videla i ula sve one prie o smrti koje je otac voleo da po-
navlja, postala je svesnija opasnosti u kojima se nalazi. Kao da ju je zla sudbina zasi-
pala kobnim slutnjama.
Ubie ga govorila bi svom muu. Ta rana je opomena s neba.
Kad je izlazila na ulicu, uzdrhtala bi od tuge gledajui vojne invalide. Rekonva-
lescenti, upeatljivog izgleda, spremni da se ubrzo vrate na front, jo vie su joj budi-
li tugu. Seala se jednog putovanja u San Sebastijan, sa muem, i borbe s bikovima.
Tad je vritala od straha i saaljenja, strepei za sudbinu jadnih ivotinja. Gledala ih
je kako lee rasporenih utroba i kako su u torovima podvrgavane brzom oporavku,
kako ih ponovo vraaju u arenu, jo razdraljivije nego ranije. I sve se to pred njenim
oima odvijalo mnogo puta sve do poslednjeg, konanog uboda rogom... Ti ljudi koji
su se nedavno oporavili podseali su je na jadne ivotinje. Neki od njih su od po-
etka rata bili po tri puta ranjavani i vraali bi se iscrpljeni i oporavljeni kao ulog u
igri na sreu, uvek spremni za konaan smrtni udarac... Ah, jadan njen sin!

259
 Desnojes bi se razbesneo sluajui svoju suprugu.
E nema tog ko e Hulija ubiti...! On je moj sin. Ja sam u mladosti proao kroz
uasne opasnosti. Bio sam, takoe, ranjavan u ratovima drugog sveta, meutim, evo
me ovde sa gomilom godina.
Dogaaji su se postarali da ojaaju njegovu slepu veru. Kao kia pljutale su
nesree oko njegove familije, raalostivi njegove blinje, a nijedna kap nije okrznu-
la potporunika, koji je i dalje beleio junaka dela, neustarivo hrabar.
Donja Luisa je dobila pismo iz Nemake. Pisala joj je sestra iz Berlina, koristei
veze u junoamerikom konzulatu u vajcarskoj. Ovoga puta, gospoa Denoajer je
plakala zbog nekog ko nije bio njen sin: plakala je zbog Elene i zbog neprijatelja. U
Nemakoj je, takoe, bilo majki i materinska oseanja bila su iznad svih patriotskih
oseanja i razlika.
Sirota gospoa Hartrot! Njeno pismo, napisano pre mesec dana, bilo je prepuno
vesti o smrti i rei oajanja. Kapetan Oto je poginuo. Poginuo je, takoe, jedan nje-
gov mlai brat. On je bar majci pruio utehu jer je pao na teritoriji koju su drali nje-
govi. Majka je mogla da ga oplakuje na grobu. Drugi je sahranjen na francuskoj teri-
toriji, ne zna se gde. Ona nikada nije pronala njegove posmrtne ostatke, koji su bili
izmeani sa ostacima stotine drugih leeva; ona nikad nije saznala gde je nestalo to
telo koje je izalo iz njene utrobe... Trei sin joj je ranjen u Poljskoj. Njene dve
kerke su izbugile svoje zarunike i zbog njih je tugovala. Fon Hartrot je i dalje
upravljao patriotskim organizacijama i pravio planove kako da se pronese glas o sla-
vi nakon buduih pobeda, ali je poslednjih meseci dosta ostario. Mudrac je bio jedini
koji se vrsto drao. Porodine nesree su pojaale okrutnost profesora Julijusa fon
Hartrota. Raunao je, u jednoj knjizi koju je pisao, na stotine hiljada miliona koje bi
Nemaka trebalo da dobije nakon svog trijumfa i na delove Evrope koji bi trebalo da
postanu njene...
Gospoa Denoajer je imala utisak da iz Ulice Viktor Igo uje taj majinski pla
sestre, dok je nemo tumarala po kui u Berlinu. Moe li da zamisli koliko sam
oajna, Luisa... A kako smo bili sreni! Neka Bog kazni one koji su dozvolili da svet
zadese tolike nesree! Car je nevin. Njegovi neprijatelji su za sve krivi...
Don Marselo je utao u prisustvu svoje supruge. Bilo mu je ao Elene zbog
nesree koja ju je zadesila pa je u pismu prelazio preko njenih politikih uverenja.
Osim toga, bio je potresen gledajui kako je Luisa plakala za svojim sestriem Otom.
Ona mu je bila kuma na krtenju, a Denoajer kum. Istina, don Marselo je to zabora-
vio. Setio se mirnog ivota na velikom imanju, igranja plavokose deurlije, koju je
on lupkao po leima kao neki deda, pre nego to se rodio Hulio. Tokom nekoliko go-
dina svu ljubav je poklanjao svojim neacima, izgubljen jer je kasno dobio sina.
Iskreno reeno, rastuio se kad je pomislio koliko je Karlo oajan.
Ali malo kasnije, kad je ostao sam, egoistina nezaiteresovanost je potrla ova
oseanja. Rat je rat, a ovaj su traili drugi. Francuska je morala da se brani i to vie

260
njenih neprijatelja pogine, utoliko bolje... A ono to je njega jedino zanimalo bio je
Hulio. Njegova vera u sinovljevu sudbinu uinila je da oseti snanu radost, satisfka-
ciju oca koji je nean do svireposti.
Nema tog ko e njega ubiti... To mi kae srce.
Ve naredna nesrea uzdrmala je njegov spokoj. Jedne veeri, kad se vratio u
Ulicu Viktora Igoa, zatekao je donju Luisu stranog izraza lica kako se dri rukama
za glavu.
Devojica, Marselo... devojica!
ii se nalazila u salonu, ispruena na sofi, zelenobleda, pogleda usmerenog
napred, kao da gleda uprazno. Nije plakala; u njenim oima, zahvaenim grem,
titrao je bledi sedefasti sjaj.
elim da ga vidim ree promuklim glasom. Moram da ga vidim!
Otac je pretpostavio da se neto strano desilo Lakurovom sinu. Samo zbog toga
je ii mogla da bude tako oajna. Supruga mu je ispriala tunu vest. Rene je bio
ranjen, teko ranjen. Jedna granata je eksplodirala vie njegove baterije, i stradalo je
mnogo njegovih drugova. Oficir je izvuen iz gomile leeva: bez jedne ruke, i sa ra-
nama na nogama, na trupu i na glavi.
elim da ga vidim! ponavljala je ii.
Don Marselo je morao da upotrebi mnogo snage da bi njegova ki odustala od
ove pogubne svojeglavosti zbog koje je traila da, i pored brojnih prepreka, odmah
otputuje na front kako bi videla svog ranjenika. Senator je uspeo da je ubedi. Moralo
se ekati; on, koji je njegov otac, morao je da se pomiri sa sudbinom. Preduzeo je
korake da Rene bude prebaen u bolnicu u Parizu.
Vana linost kod Denoajera je izazvala veliko saaljenje. Trudio se iz petnih ila
da zadri stoiku hrabrost ljudi starog kova, podseajui na svoje slavne pretke i he-
roje latinske Republike. Ali te oratorske opsene odjednom su se sruile, i bio je izne-
naen to je njegov prijatelj zaplakao vie puta. Sin jedinac, a mogao je da ga izgu-
bi...! iino utanje mu je izazivalo jo dublje saaljenje. Nije plakala: tugovala je ni
suzu ne pustivi, ne gubei svest. Zelenobledo lice, grozniava vatra iz njenih oiju,
mehaniki pokreti, bili su jedini pokazatelji njenih oseanja. Bila je fiziki tu, od-
sutna mislima i nesvesna svog okruenja.
Kad je ranjenik stigao u Pariz, ona i senator su se preobrazili. Otili su da ga vide
i to je bilo dovoljno da poveruje da se ve oporavio.
Verenica je odjurila u bolnicu sa svojim buduim svekrom i Reneovom majkom.
Onda je ostala sama, elela je da budu tu, da boravi pored ranjenika, protivei se
svim propisima, sudarajui se sa asnim sestrama i bolniarkama, koje su u njoj iza-
zivale suparniku mrnju. Ali uvidevi da njena naprasitost nikuda ne vodi, povukla
se, postala je smerna i ponizna u nameri da svojom ljubaznou pobedi jednu po jed-
nu, sve ene. Na kraju je uspela da veliki deo dana bude pored Renea.
Denoajer je morao da zadri suze dok je posmatrao artiljerca u krevetu... Ah,

261
tako bi mogao da izgleda njegov sin...! Liio mu je na egipatsku mumiju, jer je bio
vrsto obmotan u zavoje. Delovi haubica su ga izreetali. Mogao je da mu vidi samo
nene oi i plave brie koji su se pomaljali izmeu belih traka zavoja. Jadnik se
osmehivao ii, koja je bdela nad njim sa izvesnim autoritetom kao da se nalazila u
svojoj kui.
Prola su dva meseca. Reneu je bilo bolje; skoro se ve oporavio. Njegova vere-
nica je bila sigurna da e se oporaviti otkako su joj dozvilili da ostane pored njega.
Meni ne umire onaj koga volim govorila je uverena kao njen otac . Nek se
samo usude vabe, krvnici, da me ostave bez mua!
uvala je svog medenog vojniia, ali je bila tuna... Don Marselo nikad nije
bio svestan strahota rata kao tada dok je gledao kako u njegovu kuu ulazi taj re-
konvalescent koga je nekoliko meseci ranije upoznao kao vitkog i stasitog, nene i
pomalo enske lepote. Lice mu je bilo izbrazdano oiljcima koji su liili na ljubiaste
ornamente. I njegovo telo krilo je sline oiljke. Leva ruka je nestala sa delom pod-
laktice. Rukav je visio preko bolne praznine nepostojee ruke. Druga ruka se oslanja-
la na tap, neophodno pomono sredstvo da bi mogao da pokree nogu, koja je sada
bila ponovo zdrava.
Ali ii je bila zadovoljna. Gledala je u svog vojniia sa vie oduevljenja nego
ikad ranije: malo izmenjenog ali veoma interesantnog. Ona, u pratnji svoje majke,
pravila je drutvo ranjeniku u etnji po Bulonjskoj umi. Sevala bi pogledima dok bi
prelazila ulicu kad se automobilisti i koijai ne bi zaustavljali da propuste invalida...
Vojnici iz zasede bez stida!... Bila je besna kao ene iz kraja koje su nekada vrea-
le Renea kad bi ga videle zdravog i srenog. Drhtala bi od radosti i ponosa dok bi
uzvraala pozdrave svojim prijateljicama. Oima bi govorila: Da, ovo je moj vere-
nik... Heroj. Vodila je rauna o Ratnom krstu koji je visio na njegovim grudima.
Njene ruke bi ga poravnavale da bi bio to vidljiviji. Trudila se da produi ivot nje-
govoj uniformi; da uvek bude ista, stara i iznoena, kakva je bila u trenutku njegovog
ranjavanja. U novoj bi liio na birokratske vojnike, poput onih koji su ostali u Parizu.
Uzalud je Rene sve vie eleo da se oslobodi te njene preterane panje. Uzalud je
pokuavao da hoda lako i samostalno.
Pridri se za mene.
I morao bi da se uhvati za ruku verenice. Svi njeni planovi za budunost zasniva-
li su se na tome da e snano titi svog mua, na brizi koju e posveivati njegovoj
nemoi.
Moj siroti invalidi! izgovarala bi zaljubljenim apatom . Tako runog i ne-
monog su mi ga ostavili oni nitkovi...! Ali sva srea to ima mene, jer ja ga oboa-
vam... Ne mari to nema jednu ruku. Ja u te paziti, bie moj sini. Videe kako
e udobno iveti, kako e biti otmen i doteran kad se budemo venali... Ali uvaj
se drugih! Pazi, jer kad me s prvom bude prevario, invalidiiu, prepustiu te tvojoj
bespomonosti.

262
 Denoajer i senator su se, takoe, pozabavili njihovom budunou, ali na mnogo
pozitivniji nain. Trebalo bi da stupe u brak to je mogue pre. ta ekaju...? Rat nije
prepreka. Brakovi se sklapaju vie nego ikada, u najveoj tajnosti. Nije vreme za
slavlje.
I Rene Lakur je zauvek ostao u kui u Ulici Viktor Igo, nakon svadbene ceremo-
nije kojoj je prisustvovalo dvanaestak osoba.
Don Marselo je zamiljao druge stvari za svoju kerku: svadbu za pamenje o
kojoj bi se u novinama pisalo nadugako i nairoko; zeta pred kojim je blistava bu-
dunost... Ali, avaj, taj rat! Svi su zapazili da su se u tim trenucima neki njegovi sno-
vi sruili.
Uteio se kad je sagledao okolnosti. ta mu fali? ii je bila srena, toliko okre-
nuta samoj sebi i preterano radosna da je zaboravljala sve drugo to se nije ticalo nje-
ne lubavi. Njegovi poslovi nisu mogli biti bolji. Nakon krize u prvim trenucima, za
voenje rata uzimani su proizvodi sa njegovih poseda. Nikad do tada nije postignuta
tako visoka cena mesu. Novac mu je pristizao bre nego ranije, a trokovi ivota su
mu se smanjili... Hulio je bio u smrtnoj opasnosti, ali on je bio uveren da mu se nita
loe ne moe dogoditi. Bio je okupiran time da ostane miran, da izbegava snane
emocije. Oseao je izvesno nespokojstvo imajui u vidu koliko su se u Parizu esto
deavali smrtni sluajevi poznatih linosti: politiara, umetnika, knjievnika. Svako-
ga dana bi umro neko poznat. Rat nije ubijao samo na frontu. Njegova oseanja su
letela kao strele.
Oprez, Marselo , pomislio bi egoistino radostan. Samo mirno. Moraju se
izbei etiri jahaa prijatelja ernova.
Jedno popodne proveo je u ateljeu, razgovarajui sa njim i Arhensolom o no-
vostima objavljenim u tampi. Francuzi su zapoeli ofanzivu u ampanji, dobro su
napredovali i imali su mnogo zarobljenika.
Denoajer je razmiljao koliko se ljudskih ivota mora poloiti. Ali za Huliovu
sudbiju nije brinuo. Sin mu se nije nalazio na tom delu fronta. Prethodnog dana je
dobio pismo od njega, poslato pre nedelju dana, ali su bezmalo sva stizala sa istim
zakanjenjem. Potporunik Denoajer je delovao odvano i raspoloeno. Oekivao je
da ga prebace u svakom trenutku; nalazio se meu onima koji su predloeni za Legi-
ju asti. Don Marselo je sebe zamiljao kao oca mladog generala, poput onih iz Re-
volucije. Razmiljao je o svom okruenju, udei se kako je rat na tako neobian na-
in preokrenuo karijeru njegovog sina.
U povratku kui sreo je Margaritu Laurier, koja je bila u crnini. Senator mu je
priao o njoj nekoliko dana ranije. Njen brat artiljerac je poginuo u Verdunu.
Koliko izginulih, pomislio je. Kako li je njegovoj majci?
Ali se odmah nasmeio kad je pomislio na one koji se raaju. Nikad ranije ljudi
nisu toliko urili sa raanjem dece. I sama gospoa Laurier je s ponosom isticala
svoju trudniku zaobljenost, koja je bila veoma uoljiva. Oima je milovao taj trud-

263
niki stomak koji se nazirao ispod crne haljine. Ponovo pomisli na Hulija, ne uzima-
jui u obzir proteklo vreme. Oseao je to bie koje treba da se rodi, kao da je bio s
njim u nekakvom srodstvu; zarekao se sebi da e velikoduno pomagati dete Lauri-
erovih, ako se nekad u ivotu sretne sa njim.
Kada je uao u kuu, donja Luisa mu je izala u susret, obavetavajui ga da ga
Lakur eka.
Hajde da vidimo ta ima da nam kae na cenjeni svekar ree veselo.
Dobra gospoa je bila uznemirena. Bila je uzbuena, ne znajui zato, zbog
ozbiljnog senatorovog dranja, i onim enskim instinktom naslutila je da se neto
krije iza njegove uzdranosti. Osim toga, videla je da su Rene i njegov otac razgova-
rali tihim i uzdranim glasom.
Vrtela se ispred kabineta veoma zainteresovana da neto uje, i nije dugo ekala.
Odjednom, krik... vapaj... glas koji je moglo da ispusti samo telo koje je gubilo
snagu.
Donja Luisa je ula na vreme da pridri mua da ne padne na pod.
Senator se izvinjavao, zbunjen, meu nametajem, meu zidovima, okrenuvi,
sav oamuen, lea pokunjenom Reneu, jedinom koji je mogao da uje.
Nije me pustio da zavrim... Pretpostavio je im sam izgovorio prvu re...
ii se pojavila im je ula krike. Videla je da se otac iupao iz ruku supruge, da
se sruio na sofu te da je zatim poeo da se valja po podu, staklastih i iskolaenih
oiju, stisnutih usana iz kojih je pokuljala pena.
Tuga se raspostrla po luksuznim prostorijama, neprekidni jauci, uvek isti, prola-
zili su ispod vrata i dosezali do visokog i pustog stepenita.
Ah, Hulio...! Joj, sine moj...!

264
 5.

Polja smrti

Jednog zimskog jutra, pod olovnim nebom, automobil se kretao polako.

Zemlja je podrhtavala nadaleko, sa belim titrajima nalik mahanju krila jata lepti-
rova koji su se sputali na uzorane brazde. Na nekim poljima rojevi su bili zbijeni a
na drugim su se videla mala jata. Kako se vozilo sve vie pribliavalo, to su leptirovi
dobijali nove boje. Jedno krilo bi postalo plavo, drugo crvenkasto... Bile su to male
zastave, na stotine, na hiljade njih, zastave koje su lelujale danju i nou od blagog
povetarca proetog suncem, od vlane oluje u bledim jutrima, od otre hladnoe u
beskrajnim noima. Kia je spirala njihove boje, iznurujui ih. Uskovitlana tkanina
sa iskrzanim krajevima od vlage. Druga izgorela od sunca poput insekata koji
skonaju u dodiru sa svetlou.
Vie se nije primeivalo lelujanje zastava na crnim krstovima. Na njima su se po-
javljivale tamne kape, crvene beretke, lemovi to su polako trulili na kii.
Koliko mrtvih! uzdahnuo je don Marselo u automobilu.
I Rene, koji je sedeo ispred njega, klimnuo je glavom, tuno potvrujui.
Donja Luisa je posmatrala ravnicu smrti, dok su joj usne lagano podrhtavale,
izgovarajui beskrajnu molitvu. ii bi pogledala as na jednu as na drugu stranu,
razrogaenih oiju od zaprepaenja. Izgledala je vea i snanija uprkos zelenkastom
bledilu koje je promenilo boju njenog lica.
Obe gospoe su bile u crnini, prekrivene dugim velom. U crnini je bio i otac,
uronjen u svoje sedite, poruen, sa nogama paljivo uvijenim u krzneni pokriva.
Rene je zadrao svoju uniformu iz vojnog pohoda a preko nje je imao kinu kabanicu
kakvu su nosili vozai automobila. Iako je bio ranjen, nije eleo da se povue iz
vojske. Prikljuio se jednoj tehnikoj slubi do okonanja rata.
Porodica Denoajer je bila spremna da ispuni njegovu elju.
Kad je doao sebi, posle porazne vesti, otac je sve svoje elje saeo u jednoj jedi-
noj molbi.
Moram da ga vidim... Ah, sine moj...! Sine moj!
Uzalud ga je senator uveravao da je takvo putovanje nemogue. I dalje su se vo-
dile borbe u oblasti gde je Hulio poginuo. Moda e kasnije to biti mogue. elim
da ga vidim, bio je uporan starac. Hteo je da vidi sinovljev grob pre nego to i sam
umre. I Lakur je etiri meseca morao da bude uporan u formulisanju zahteva i savla-
davanju prepreka da bi omoguio da se don Marselo ostvari ta elja.
Na kraju je itava porodica Denoajer jednog jutra otputovala vojnim automobi-

265
lom. Senator nije mogao da krene sa njima. Govorkalo se o buduim promenama mi-
nistarskog sastava pa je trebalo da se pojavi u Gornjem domu ukoliko Republika
bude imala zamerke na njegov rad.
No su proveli u nekom provincijskom gradu, gde se nalazio glavni tab nekog
vojnog korpusa. Rene je dobio informacije od oficira koji su uestvovali u velikoj
bici. Sa mapom ispred sebe sledio je njihova uputstva dok nije stigao do poloaja
ete gde se kretao Huliov puk.
Ujutru su nastavili put. Neki vojnik, koji je uestvovao u bici, ponudio se da im
bude vodi i smestio se na sedite pored vozaa. Rene bi s vremena na vreme pogle-
dao u mapu prebaenu preko krila i postavljao pitanja vojniku. Njegov puk se borio
zajedno sa Denoajerovim, ali nije mogao tano da se seti mesta kroz koja je prolazio
pre nekoliko meseci. Bojno polje je pretrpelo velike promene. Izgledalo je potpuno
drugaije nego kad ga je video prekrivenog ljudima koji su poginuli tokom borbenih
okraja. Nije se snalazio u ovoj pustoi... Automobil se kretao polako nemajui dru-
gih putokaza osim raka pored glavnog puta, ravnog i belog, ispresecanog poprenim
stazama: vijugavim jarkovima, dubokim jarugama od ilovae, po kojima su odskaka-
li, dok su opruge na kolima kripale. Nekad bi nastavljali posred polja, od jedne go-
mile krstova do druge, ostavljajui tragove guma po svee uzoranim brazdama.
Grobovi... na sve strane grobovi. Beli skakavci smrti prekrili su krajolik. Nijed-
nog slobodnog mesta gde se ne uje to velianstveno i pogrebno udaranje krilima.
Siva zemlja, tek uzorana plugom, ukaste staze, mrani umarci, sve je treperilo kao
neumorno talasanje. inilo se da zemlja jaue; njene rei su bile treperenje uznemi-
renih zastava. I na hiljade jauka oglaavalo se i danju i nou pevajui o monstru-
oznim okrajima, kojima je prisustvovala ova zemlja i od kojih se jo uvek dramati-
no tresla.
Mrtvi... mrtvi mrmljala je ii, pratei pogledom krstove koji su neprekidno
dodirivali bokove automobila.
Gospode, za njih... za njihove majke! cvilela je donja Luisa nastavljajui svo-
ju molitvu.
Ovde se odigrala najstranija bitka, orkaj na starinski nain, boj prsa u prsa,
izvan rovova, sa bajonetima, sa kundacima, sa pesnicama, sa zubima.
Vodi koji je poeo da se orijentie, pokazivao je razna mesta opustoenog hori-
zonta. Tamo su bili afriki strelci, tamo dalje lovci. Velike skupine grobova pripadale
su vojnicima s fronta.
Automobil se zaustavio. Rene je siao posle vojnika da protumai natpise na ne-
kim krstovima. Moda su ti pokojnici bili iz puka koji trae. I ii je instinktivno
izala, sa neodoljivom eljom da zatiti mua.
U svakom grobu bilo je sahranjeno nekoliko mrtvih. Broj leeva se mogao
utvrditi na osnovu broja kapa ili kaciga koje su se raspadale i oksidisale visei obee-
ne o krake krstova. Mravi su napravili svoje putanje preko delova vojnike odee, sa

266
rupama od truljenja, na kojoj se i dalje video broj puka. Venci u znak njihove slave
na nekim od ovih grobova poeli su da tamne i propadaju. Na pojedinim krstovima
imena pokojnika su jo bila itljiva a na drugima su poela da se briu i uskoro se
nee videti.
Herojska smrt!... Slava!, pomisli ii s tugom.
ak ni njihova imena nee opstati da svedoe o tim odvanim ljudima koji su po-
ginuli u cvetu mladosti. Od njih e ostati samo seanje koje e s vremena na vreme
obuzeti neku staru seljanku dok vodi kravu francuskim puteljkom i koja e
promrmljati uzdiui: Moj maleni... Gde li je sahranjen moj malia? ivee samo u
seanju ene sa sela, obuene u crnini, koja nee znati kako da rei problem svoje
egzistencije; dece, koja e na putu u kolu, u crnim keceljama, govoriti puni mrnje,
i besa: Kad porastem, ubijau vabe da bih osvetio svog oca.
I donja Luisa, nepomina na svom seditu, dok prati pogledom iino kretanje
izmeu grobova, ponavlja svoju molitvu:
Gospode, smiluj se na majke bez sinova... na deicu bez oeva... stiaj svoj bes
prema nama i osmehni nam se!
I mu, skrhan u seditu, posmatra polje smrti. Ali njegove oi su uperene u neke
grobove bez venaca i zastava, obine krstove od drvenih pritki sa kratkim natpisima.
To su nemaki grobovi, odvojeni kao da predstavljaju posebnu stranicu u knjizi
mrtvih. Na jednoj strani su nepregledni francuski grobovi sa brojem sahranjenih: je-
dan, dva, tri mrtva. Na drugoj strani, izvojeni grobovi bez ukrasa, sa precizno ispisa-
nim brojevima sahranjenih.
Ograde od drvenih dasaka, dugakih i uzanih, oiviavale su te jame pune tela.
Zemlja se belasala kao da je u njoj bilo snega ili alitre, kre prekopan sa grumenjem
zemlje. Na krstu se nalazila drvena tabla sa natpisom da se tu pokopani Nemci a u
nastavku brojevi: 200... 300... 400.
Ove cifre su navele Denoajera da se zamisli. One su bile precizne, ali nije bilo
lako zamisliti tri stotine mrtvih zajedno, tri stotine mrtvakobelih i krvavih ljudskih
tela pobacanih kao snoplje, slomljeno remenje, udubljene lemove, izme koje su le-
ale u blatu, smrad utavljenih tkanina koje su poele da trule, tela sa staklastim i
iskolaenim oima, u gru i sa iscerenim ustima, nanizani i uvijeni u injele kao da
su cigle, na dnu dubokog jarka koji e biti zatrpan zauvek... I to pogrebno postroja-
vanje ponavljalo se u rovovima, po nepreglednoj prostranoj ravnici.
Don Marselo oseti radost koja ne dolikuje oveku. Njegov oinski bol doiveo je
jedno kratkotrajno i prolazno osvetniko olakanje. Hulio je mrtav a i on e umreti,
jer nee moi da preivi nesreu; ali koliko je neprijatelja nestalo trulei u ovim ra-
kama, ostavljajui na svetu svoje voljene, koji e ih se seati kao to se on sea svog
sina...!
Zamiljao ih je onakvim kakvi su mogli biti pre trenutka smrti, onako kako ih je
video u trenucima invazije u okolini njegovog zamka.

267
 Na licima onih najobrazovanijih i najstranijih oitovali su se upeatljivi tragovi
napornog akademskog rada. Bili su to vojnici koji su u svojim ruksazima nosili knji-
ge i koji su se nakon obavljenog streljanja seljaka ili pljake nekog sela, posveivali
itanju pesnika i filozofa dok bukte poari. Nakljukani znanjem i naduveni poput
abe, ponosni na svoju cepidlaku i prikladnu intelektualnost, nasledili su teku i
zamrenu dijalektiku drevnih teologa. Sinovi sofista i unuci lai, sebe su smatrali
sposobnim da dokau najvee neloginosti, pribegavajui uvebanim misaonim
akrobacijama. Koristei omiljeni metod teze, antiteze i sinteze pokuavali su da do-
kau da bi Nemaka trebalo da bude gospodarica sveta; da je Belgija kriva za svoju
propast zato to se branila; da se srea sastoji u tome da svi ljudi ive u sastavu
Pruske, bez upotrebe sile; da je najvii ideal u ivotu ista konjunica i pune jasle; da
sloboda i pravda nisu nita drugo nego romantiarska iluzija francuskih revoluciona-
ra; svaki podvig postaje slavan u trenutku pobede, a pravo je samo nusprodukt sile.
Ti intelektualci sa pukama smatrali su sebe pobornicima hrianske civilizacije. e-
leli su da beli ovek konano zavlada tamnoputim ljudima; eleli su da porobe oma-
lovaavanog oveka sa Juga, nastojei da svetom zauvek zavladaju Germani, so
zemlje, aristokratija oveanstva. Sve to je u istoriji neto vredelo bilo je nema-
ko; stari Grci su poreklom Nemci; Nemci su, takoe, veliki majstori italijanske rene-
sanse. Mediteranski ivalj sa svojim loim poreklom falsifikovao je istoriju.
Ali u najboljem delu ovih ambicioznih snova, krsta pangermanizma dobio je
metak od omalovaavanog Latina i pao u grob zajedno sa svim svojim oholostima.
teta to tamo nisu bili i svi her profesori koji su ostali na nemakim univerziteti-
ma, strunjaci neospornih vetina u skidanju oznaka na intelektualnim proizvodima,
koji spretno menjajui terminologiju! Ti ljudi sa bujnom bradom i zlatnim naoari-
ma, miroljubivi agenti laboratorije i katedre, pripremili su sadanji rat sa svojim so-
fizmima i oholou. Njihova krivica je bila vea od krivice onih her lojtnanta sa
steznicima i blistavim monoklima, koji kad su eleli da se bore i ubijaju nisu nita
drugo radili nego sledili svoje profesionalne sklonosti.
Dok je nemaki vojnik nieg ranga pljakao sve to je mogao i pijan ubijao ono
to mu se nalo na putu, student vojnik je u logoru itao Hegela i Niea. Bio je suvi-
e kulturan da svojim rukama izvrava takva dela istorijske pravde, ali on i jegovi
profesori podsticali su sve loe nagone germanske ivotinje, dajui im privid naune
opravdanosti.
Budi i dalje u svom grobu, opasni naunie, nastavio je da razmilja Denoajer.
Divlji Marokanci, crnci infantilnog mentaliteta, melanholini indusi, kod njega
su zasluivali vie potovanja nego hermelinske toge koje su defilovale oholo i rato-
borno po klaustrima nemakih univerziteta. Kako bi svet bio miran kad bi se oslobo-
dio njihovih usluga! Od rafiniranog varvarstva, hladnokrvnog i surovog, ambicioznih
uenjaka, vie je voleo detinjasto varvarstvo i ednost divljaka: manje ga je uznemi-
ravalo, tavie nije bilo licemerno.

268
 Zato jedini neprijatelji koji su mu izazivali saaljenje bili su tamnoputi vojnici
koji su trulili u tim grobnicama sa malo natpisa. To su bili zemljoradnici sa sela, fa-
briki radnici, trgovaki pomonici, nemake izelice ogromnih trbuha koji su u ratu
videli priliku da zadovolje svoj apetit, da nareuju i tuku, jer su ivot u svojoj zemlji
proveli slepo sluajui i dobijajui udarce nogom.
Istorija njegove otadbine nije bila nita drugo nego serija kratkih i brzih vojnih
napada u pravcu Juga, slino indijanskim upadima, da se pridobije neto dobara od
ljudi koji ive na blagorodnim obalama Mediterana. Her profesori su demonstrirali
da su ove pljakake ekspedicije predstavljale delo visoke civilizacije. I Nemac je
marirao napred, sa oduevljenjem dobrog oca koji se rtvuje da prigrabi hleb od
svojih.
Stotine hiljada pisama od porodica ispisanih drhtavim rukama pratile su velike
germanske horde na njihovim napredovanjima preko napadnutih zemalja. Denoajer
je uo tekst nekih od njih, u popodnevnim sutonima, ispred svog razruenog zamka.
Bili su to papiri pronaeni u torbama poginulih i zarobljenih. Nemaj milosti prema
crvenim pantalonama. Ubij abare: ne izostavljaj ni decu... Zahvaljujemo ti na ci-
pelama, ali devojica nee moi da ih nosi. Ti Francuzi imaju smeno mala stopa-
la... Pokuaj da uzme klavir. Ja bih voleo jedan sat. Na sused, kapetan,
poslao je svojoj supruzi jednu ogrlicu od bisera. A ti alje samo neke beznaajne
stvari!
Hrabro je napredovao virtuozni Nemac sa dvostrukom eljom da uvea svoju
zemlju i uputi vredne poiljke svojoj deci. Nemaka iznad celog sveta! Ali u
najboljoj od svojih iluzija pada u jamu zajedno sa ostalim drugovima koji su sanjali
iste snove.
Denoajer je zamiljao koliko je na drugoj strani Rajne nestrpljenje oaloenih
majki koje su ekale i ekale. Spiskovi poginulih moda nisu nita govorili o onima
kojih na tim spiskovima nije bilo. A pisma su i dalje odlazila na liniju nemakog
fronta: mnoga pisma koja nikada nisu primili oni kojima su poslata. Odgovori.
Moda nam ne pie jer nas priprema na neko lepo iznenaenje. Ne zaboravi na
ogrlicu. Poalji nam klavir. Jedan orman za trpezariju mnogo bih volela. Francuzi
imaju lepe stvari...
Jednostavan krst stajao je nepomian na zemlji beloj od krea. U njegovoj blizini
leprale su se zastave. Okretale su se na jednu i na drugu stranu, kao glava koja pro-
testuje, smejui se ironino. Ne...! Ne!
Automobil je nastavio dalje. Vodi je sada pokazivao na udaljenu skupinu grobo-
va. Tamo se nesumnjivo tukao puk. Vozilo je silo s puta, prinueno da pravi velika
obilaenja da bi izbeglo grobove razbacane na sve strane u hirovitoj, nepredvienoj
borbi, i tokovi su se zaglibili u izoranoj zemlji.
Skoro sva polja su bila uzorana. Ljudski rad se prostirao od groba do groba, jo
vidljivijih to je jutro vie savladavalo nagomilavanje oblaka.

269
 Ispod poslednjih tragova zimskog sunca, poela je da se smeka priroda, slepa,
gluva, bezoseajna, koja ignorie na ivot, koja u svoju utrobu prihvata milion lee-
va ravnoduno kao jednu jadnu ljudsku ivotinjicu.
Izvori su jo uvek sauvali svoje sleene brade; tle se drobilo pod nogama, kri-
pei od prskanja leda; lokve su imale nepokretne bore; drvee, crno i uspavano sau-
valo je na stablima metalnozelene koulje koje im je obukla zima; utroba zemlje je
izdisala uasnu i otru hladnou poput ugaenih i mrtvih planeta... Ali prolee je ve
bilo postavilo svoju cvetnu konstrukciju u tropskim dvorcima, osedlavi zelenog ko-
nja koji je s nestrpljenjem rzao: uskoro e juriti kroz polja terajui galopom u haoti-
ni beg mrane zimske duhove dok mu se niz lea vijori zlatasta kosa kao miriljavi
vazduni kovitlac. Svoj dolazak na putevima su najavljivale biljke, prekrivene sitnim
pupoljcima. Ptice su se osmelile da izau iz svojih sklonita i mahale krilima meu
gavranovima koji su besno graktali pored zatvorenih grobova. Pejza je pod
svetlou sunca dobijao jedan lani detinjasti izgled, izraz deteta koje nevinim oima
gleda dok su mu depovi prepuni ukradenih stvari.
Zemljoradnik je uzorao parcelu, a brazde su bile prepune semenja. Ljudi su
mogli da nastave da se ubijaju; zemlja nema nikakve veze sa njihovom mrnjom i
zbog njih nee prekinuti ritam svog ivota. Ralo je otvaralo svoje pravolinijske i ne-
savitljive brazde, kao svake godine, zatrpavajui tragove ljudskih i ivotinjskih nogu
i duboke useke topova. Nita nije moglo omesti njegov marljiv i uporan rad. Rupe
koje su otvarale bombe ono je zatrpavalo.
Ponekad bi trouglasto gvoe nailazilo na podzemne prepreke... na neznanog
mrtvaca bez groba. Gvozdene grabulje bi nastavljale dalje bez milosti prema onom
to se ne vidi. S vremena na vreme bi se zaustavile pred tvrom preprekom. To su
bile granate zaronjene u zemlju, one koje nisu eksplodirale. Seljak bi iskopao iz
zemlje smrtonosnu napravu koja bi ponekad eksplodirala u njegovim rukama... Ali
zemljoradnik ne zna za strah kad mora da se bori za goli ivot i zato nastavlja svoje
pravolinijsko kretanje skreui s puta samo kad stigne do nekog vidljivog groba.
Brazda ga onda opkoljava svojim malim talasima kao da je ostrvo, iji bi se delii
zavravali sa zastavama i krstovima. Taj grumen zemlje uronjen u olovnosiva usta u
svojoj duplji uvao je zametak budueg hleba. Semenje, poput hobotnice, pripremalo
se da pipke svog korenja protegne do lobanja koje su do pre nekoliko meseci gajile
velianstvene nade ili monstruozne ambicije. ivot e se i ovog puta obnoviti.
Automobil se zaustavio. Vodi je trao izmeu krstova, saginjui se da deifruje
neitljive natpise.
Evo ga!
Na jednom grobu je pronaao broj puka.
Iz vozila su brzo iskoili ii i njen mu. Zatim je izala donja Luisa skamenjena
od tuge, stiskajui lice da bi sakrila suze. Na kraju su njih troje odluili da pomognu
ocu koji je odbacio krzneni pokriva. Siroti gospodin Denoajer! Kada je stao na tle,

270
zateturao se, a onda je s mukom krenuo jedva pokreui noge, ubadajui svoj tap u
brazdu.
Pridri se, moj stare ree mu supruga, pruajui mu ruku.
Glava porodica sada nije mogla da se pomeri bez pomoi svojih.
Poeo je da se kree izmeu grobova, polako, tegobno. Vodi je po ipraju
pretraivao krstove, odgonetajui imena, zadravajui se neodluno pred neitljivim
natpisima. Rene je to isto radio, na drugom kraju. ii je ila sama od groba do gro-
ba. Vetar je pomerao tamo-amo njen crni veo, a uvojci kose bi se izvijali ispod eira
svaki put kad bi sputala glavu do nekog natpisa, pokuavajui da ga deifruje. Njene
kratke noge su upadale u oranice. Podizala bi haljinu da bi mogla lake da hoda,
ostavljajui tako otkrivenim jedan deo zanosnih nogu. Neka ulna atmosfera ivota,
skrivene lepote, pratila je njene korake na ovoj zemlji smrti i raspadanja.
U daljini se uo glas njenog oca.
Zar jo uvek nita...?
Dvoje staraca su izgubili strpljenje, elei da to pre pronau sinovljev grob.
Prolo je pola sata uzaludne potrage. Sve vreme nepoznata imena, bezimeni
krstovi ili natpisi sa brojevima drugih pukova. Don Marselo nije vie mogao da stoji
na nogama. Hodanje po mekoj zemlji, preko oranica, za njega je bilo pravo muenje.
Poeo je da gubi nadu... Avaj! Nikad nee nai Huliov grob. I on i ena su ga traili.
Sputali su svoje jadne glave pored svakog krsta; mnogo puta su zaglavljivali noge u
nekom dugakom i uzanom uzvienju koje je podsealo na humku. itali su imena...
Ni tu nije bio! I nastavljali su tako po munom putu nade i obeshrabrenja.
ii se odjednom oglasila krikom: Evo ga... evo ovde! Starci su potrali, paze-
i na svaki korak da ne padnu. itava porodica se skupila oko hrpe zemlje, koja je
imala oblik mrtvakog sanduka i koju je poela da prekriva trava. U proelju se nala-
zio krst sa slovima, duboko urezanim vrhom noa, to je bilo samilosno delo njego-
vih drugova po oruju: Denoajer... Zatim, po kratkom vojnikom postupku, in,
puk i eta.
Zavladala je tiina. Donja Luisa je odmah kleknula, oiju prikovanih za krst:
ogromnih oiju sa crvenom ronjaom, koje nisu mogle da plau. Pla ju je pratio
dovde. Sada su se suze utapale, kao da ih je koio ogroman bol, nemoan da se povi-
nuje uobiajenom ponaanju.
Otac je ostao da sa uenjem posmatra grob u polju. Njegov sin je leao tu, za-
uvek... i nee ga nikad vie videti! Zamiljao ga je kako spava u utrobi zemlje, bez
ikakvog pokrivaa, obujmljen zemljom, onako kako ga je smrt zatekla, u bednoj i he-
rojskoj uniformi. Zamiljao je kako korenje biljaka dodiruje svojim kracima isto on
lice koje je on od milote ljubio, kako kia vijuga curei du njegovog tela, i to mu
izazva ogorenost, jer je naliilo na skrnavljenje. Setio se onoga emu je njegovi sin
poklanjao posebnu panju za ivota: dugom kupanju, masaama, hrabrosti u igrama
sa orujem i boksovanju, ledenom tuiranju, otmenim i diskretnim parfemima... sve

271
to da bi sada trulio u peninom polju kao gomila ljudskog i ivotinjskog izmeta, kao
teglea marva koja umire premorena i koju zakopavaju tu gde se sruila.
eleo je da odnese svog sina odatle odmah i bio je oajan to to ne moe da ui-
ni. Preneo bi ga im bi mu dozvolili i podigao bi mu mauzolej kakav imaju kraljevi...
I ta bi time dobio? Promenio bi mesto gomili kostiju, ali njegovo telo, njegova spo-
ljanost, sve ono to je inilo njegovu linost ostalo bi tu izmeano sa zemljom. Sin
bogatog Denoajera bio je zauvek spojen sa jadnim poljem ampanje. Kakav uas! I
zar je toliko radio, gomilao milione da bi dospeo ovde?
Nikad nee saznati kako je umro. Nema nikog da mu kae njegove poslednje
rei. Nije znao ni da li je smrt nastupila u trenu, naglo, da li je otiao sa ovoga sveta
sa osmehom, nesvestan ili se satima i satima muio, ostavljen sam na bojnom polju,
grei se od bola pre nego to je ispustio duu. Nije znao ni ta se nalazilo u toj
humci: itavo telo, usmreno nekom razboritom rukom, ili amalgam bezoblinih de-
lova tela koje je razorio gvozdeni uragan... I to je najstranije, nee ga nikad vie vi-
deti! I taj Hulio, koji je zaokupljao sve njegove misli, postae samo seanje, ime koje
e iveti dok ive njegovi roditelji i gasie se malo-pomalo sa njima...!
Iznenadio se kad je uo neki jauk, jecaj... Tek tad je shvatio da je to bol koji se
oteo iz njegovih grudi od svih tih misli.
Supruga se drala na nogama. Molila se bez suza, molila se skrhana oajanjem,
netremice gledajui u krst. Tu je leao njen sin, tu tik pored njenih kolena, isto kao
kad je bio dete, u kolevci, kad je bdela nad njegovim snovima... Oev jecaj je isto
tako snano odjeknuo njenim mislima, ali bez razdraljivog besa, ve sa obeshrabru-
juom tugom. Nikad ga vie nee videti...! O zar je to mogue!
ii je svojim dolaskom prekinula njihova bolna razmiljanja. Pre toga je otrala
do automobila i vratila se nosei pregrt cvea. Jedan venac je okaila na krst, jedan
ogroman buket je spustila ispod njega. Zatim se, prosipajui kiu latica po povrini
cele humke, dostojanstveno i uzdrano kao da obavlja verski obred, tim darovanjem
oprostila od njega: Tebi, koji si znao kako da te zavole ene... Oplakivala je u
mislima svoja seanja sa toliko bolnog oboavanja. Da mu nije bila sestra, volela bi
da mu je bila ljubavnica.
Kad je izruila tu kiu cvea, udaljila se da ne bi naruavala tugu roditelja.
Svativi da je plakanje uzaludno, negdanji don Marselov karakter se ljutito pro-
budio, besno proklinjui svoju sudbinu.
Zagledao se u horizont, tamo gde je zamiljao neprijatelja, pesnice stiskajui od
mrnje, uveren da tamo vidi onog neastivog od koga ljudi veito strahuju. Zar e
zlo ostati nekanjeno, kao toliko puta do sada...?
Nema pravde, svet je proizvod sluajnosti; sve je la, sve su drugo samo rei ute-
he da bi ljudsko bie podnosilo nedae ivota, da se ne prestrai kad shvati koliko je
bespomono.
Uinilo mu se da u daljini uje bat galopa etiri jahaa apokalipse, koji gaze ljud-

272
ska bia. Ugledao je snano i odvano bie sa isukanim maem, strelca nakaznog
osmeha, sa strelama kuge, elavu krticu sa vagom za glad, galopirajui kostur sa
smrtonosnim srpom. Prepoznao ih je kao jedina bliska i uasna boanska bia koja
su ga naterala da oseti njihovo prisustvo u oveku. Sve ostalo je bilo samo san. etiri
jahaa su bila stvarnost...
Odjednom, na tajanstven nain uini mu se da moe proitati misli toj uplakanoj
glavi koja je uala kraj njegovih nogu, bezmalo se stapajui s njom.
Majka, podstaknuta svojom nesreom, priseala se nesrea drugih ljudi. I ona je
bila zagledana u horizont. Uinilo joj se da vidi nekud dalje od linije neprijatelja, da
vidi povorku onih koje je zadesila ista patnja kao i njenu porodicu. Zamiljala je Ele-
nu i njene kerke kako hodaju izmeu grobova, kako trae voljeno ime i padaju na
kolena ispred nekog krsta. Avaj! To bolno oseanje nije moglo da je obuzme u
potpunosti. Bilo joj je nezamislivo da pree na tu drugu stranu, da potrai druge gro-
bove. I kad bi to uinila, ne bi ga pronala. Voljeno telo je zauvek nestalo u moru
onih neznanih koji trunu, onih iji ju je izgled nedavno podsetio na sestria Ota.
Gospode, zato smo doli u ovu zemlju? Zato nismo nastavili da ivimo tamo
gde smo se i rodili...?
Nasluujui o emu razmilja, Denoajer je u mislima video nepregledan i zelen
posed gde je upoznao svoju suprugu. Kao da je uo kaskanje skoke. Zamislio je
kentaura Madarijagu u mirnim i tihim noima, pod sjajem zvezda, kako klicajui
proklamuje radost mira, sveto bratstvo ljudi raznog porekla, ujedinjenih radom,
prosperitetom i bez politikih ambicija.
I on je, takoe, mislei na svog sina, zaalio kao njegova supruga: Zato smo
doli...? I on se, saalio na one sa druge strane. Patili su isto kao njih dvoje: izgubili
su svoje sinove. Ljudska bol je ista na svim stranama sveta.
Ali se zatim ponovo usprotivio svom saaljenju. Karl je bio zagovornik rata; bio
je od onih koji su ga smatrali savreno prirodnim za oveka i provocirao je na rat.
Dobro je to je rat unitio njegove sinove: ne bi trebalo da ih oplakuje. Ali on koji je
imao samo jednog sina, jedinca... izgubio ga je zauvek...!
Umree, bio je siguran da e umreti... Ostalo mu je samo jo nekoliko meseci i-
vota. I njegova sirota saputnica koja se tu, kleei pored njegovih nogu, moli, takoe
e ubrzo otii sa ovog sveta. Nee moi da preivi to to ih je zadesilo. Njihov ivot
vie nema smisla.
Njihova ki je mislila samo na sebe, stvorila je sopstveni svet, sa snanom e-
ljom za nezavisnou, koja odvaja decu od njihovih roditelja, da bi se oveanstvo i
dalje obnavljalo.
Samo je Hulio mogao da produi porodinu lozu, da nastvi prezime. Denoajerovi
su mrtvi; deca njihove kerke e biti Lakurovi... Sve je zavreno.
Don Marselo oseti izvesno zadovoljstvo, pomislivi na smrt. eleo je da ode sa
ovoga sveta to pre. Nije ga zanimao kraj rata koji ga je ranije toliko zabrinjavao.

273
Kakav god bio njegov kraj, zavrie se loe. Iako e bestijalna zver ostati osakaena,
ponovo e uskrsnuti kao veita ljudska pratilja... Za njega je vano bilo jedino to to
mu je rat oduzeo sina. Sve je mutno, sve je crno... Svet e propasti... On e se odmo-
riti.
ii se popela na jednu uzviicu ispod koje je moda bilo leeva. Smrknutog lica
je posmatrala ravnicu. Grobovi... i samo grobovi! Seanje na Hulija joj proe kroz
glavu i za sekundu nestade. Ne moe ga oiveti ma koliko da plae.
Pogled na polje smrti samo ju je navelo da razmilja o ivima. Obazrela se na
jednu pa na drugu stranu, dok je rukama savladavala vetar koji joj je zadizao suknju.
Rene je stajao u podnoju uzviice. Nekoliko puta je osmotrila odvojivi pogled
od grobova, kao da izmeu njega i mrtvih trai neku vezu. I on je izloio svoj ivot
smrtnoj opasnosti u borbama kakva je bila ova...!
A ti, jadnie moj nastavila je da govori glasno i ti si mogao sad da bude
dva metra ispod zemlje sa drvenim krstom, kao toliki drugi nesrenici...!
Potporunik se osmehnu sa setom. U pravu je.
Doi, popenji se ree ii, zapovedniki. elim da ti kaem neto.
Kada joj se primakao, zagrlila ga je i privila mu glavu na magnolije skrivene na
svojim grudima, koje su mirisale na ivot i ljubav, strasno ga poljubila u usta, ne
mislei vie na brata, ne primeujui ni dvoje staraca koji su plakali ispod njih i sa-
njali o smrti ... dok je njena plisirana suknja izloena vetru, oblikovala velianstvenu
oblinu nalik na bokove amfore.

274
1 Nem.: poslednja odbrana. (Prim. prev.)
2 Engl.: dreadnought, britanski bojni brod koji je izvrio revolucionaran uticaj na

gradnju ratnih brodova poetkom 20. veka. (Prim. prev.)

3 Francuski vojnici u Aliru. (Prim. prev.)
4 p.: gospoa. (Prim. Prev.)
5 p.: ena, devojka (u daljem tekstu enskinja). (Prim. prev.)
6 panski starinski ples. (Prim. prev.)
7 Argentinski narodni ples. (Prim. prev.)
8 Grupa razuzdanih mladia, mangupi. (Prim. prev.)
9 p.: drukan, kico. (Ptim. Prev.)
10 Nem.: Bog je sa nama. (Prim. prev.)
11 Lat.: Radost ljudskog roda. (Prim. prev.)

275
Sdraj
itaocu 4
PRVI DEO 7
1. U vrtu Crkvice Pokajnice 8
2. Kentaur Madarijaga 27
3. Porodica Denoajer 49
4. Roak iz Berlina 70
5. Gde se pojavljuju etiri jahaa apokalipse 85
DRUGI DEO 103
1. Don Marselova zavist 104
2. Novi ivot 114
3. Povlaenje 126
4. U blizini svete peine 147
5. Invazija 162
TREI DEO 208
1. Posle Marne 209
2. U ateljeu 217
3. Rat 226
4. Nema toga ko e njega ubiti 243
5. Polja smrti 265

276