Meunarodni monetarni fond - MMF

Meunarodni monetarni fond je meunarodna organizacija kojoj je povereno nadgledanje

globalnog finansijskog sistema putem praanja valutnih kurseva i platnih bilansa, kao i kroz
pruanje finansijske i tehnike podrke po zahtevu. Meunarodni monetarni fond je, dakle,
organizacija koja broji l85 zemalja, i iji su napori usmereni ka negovanju globalne monetarne
saradnje, osiguranju finansijske stabilnosti, pojednostavljenju meunarodne trgovine,
promovisanju visoke stope zaposlenosti i odrivog razvoja, kao i ka smanjenju siromatva. Sa
izuzetnkom Severne Koreje, Kube, Lihtentajna, Andore, Monaka, Tuvalua i Naurua, sve
lanice Organizacije Ujedinjenih Nacija su ili punopravni lanovi Meunarodnog monetarnog
fonda, ili imaju svoje predstavnike u ovoj organizaciji.
Meunarodni monetarni fond je zvanino osnovan u decembru l945. godine, poto je 29 drava
ratifikovalo Sporazum o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda. Prvim lanom propisane
su njegove osnovne odgovornosti:

- promovisanje meunarodne ekonomske saradnje;

- olakavanje ekspanzije i balansiranje rasta meunarodne trgovine;
- promovisanje stabilnosti razmene;
- pruanje pomoi u uspostavljanju multilateralnih sistema plaanja,
- stavljanje sopstvenih resuresa na raspolaganje (uz odgovarajue garancije)

Uticaj Meunarodnog monetarnog fonda na globalnu ekonomiju stabilno je rastao sa uveanjem

broja lanica ove organizacije. Broj lanica ove organizacije se od samog osnivanja gotovo
uetvorostruio, to reflektuje i promenu politikog ustrojstva pojedinih zemalja. Proirenje broja
lanica, u sprezi sa promenama u svetskoj ekonomiji, postavilo je pred Meunarodni monetarni
fond i zahtev da usvoji itav set mera i metoda u cilju efektivnijeg ''opsluivanja'' ciljeva zarad
ijeg je ostvarivanja Meunarodni monetarni fond i konstituisan. Inae, Meunarodni monetarni
fond je za svoj rad odgovoran vladama drava lanica.

Na vrhu ove organizacione strukture nalazi se Bord guvernera, koji broji ukupno l85
predstavnika zemalja-lanica. Bord guvernera odrava sastanke jedanput godinje, dok 24 od
185 guvernera zaseda u okviru Meunarodnog i monetarnog i finansijskog komiteta koji
odrava sastanke dva puta godinje. Za vrenje svakodnevnih aktivnosti Meunarodnog
monetarnog fonda zaduen je Bord izvrnih direktora, koji broji 24 lanova. Bord izvrnih
direktora se u svom radu rukovodi direktivama i preporukama Meunarodnog monetarnog i
finansijskog komiteta. Finansijske resurse kojima Meunarodni monetarni fond raspolae
obezbeuju drave lanice, i to putem uplate kvota, ija visina reflektuje ekonomsku snagu
svake zemlje. Inae, na dan 31. avgusta 2005. godine ukupan iznos finansijskih resursa po
osnovu uplaenih dvota iznosio je 312 milijardi amerikih dolara.

Meunarodni monetarni fond pomae zemljama da primene kvalitetna praktina reenja kroz
svoje tri kljune funkcije:
a) funkcija nadgledanja,
b) funkcija tehnike podrke,
c) funkcija pozajmljivanja

Meunarodni monetarni fond pomae zemljama i putem znatnog broja inicijativa usmerenih ka
poboljanju naina upravljanja, kao i kvaliteta i dostupnosti informacija ekonomskog karaktera.
Funkcija nadgledanja podrazumeva da svaka zemja lanica prihvata obavezu da svoju
ekonomsku i finansijsku politiku podreuje interesima meunarodne zajednice. U skladu sa
time, Meunarodni monetarni fond sprovodi nadgledanje ekonomskih politika, na nacionalnom,
regionalnom i globalnom nivou. Centralno pitanje u ovom procesu jesu redovne, najee
godinje konsultaije koje Meunarodni monetarni fond odrava sa lanicama, kao i
predstavnicima iz poslovne i drutvene sfere. Meunarodni monetarni fond, takoe, razmatra i
potencijalne posledice primene politika, kako na domaem, tako i na meunarodnom nivou.
Pouke steene na osnovu meksike krize l994.-95. godine, i azijske krize l997.-98. godine,
dovele su do znaajnih napora usmerenih ka fokusiranju funkcije nadgledanja ka prevenciji
kriza. Meunarodni monetarni fond preporuuje svojim lanovima da u ekonomske i finansijske
politike inkorporiraju ''amortizere'', kao to su npr.: adekvatan nivo rezervi, efikasni i
diversifikovani finansijski sistemi, efektivne socijalne mree, kao i fiskalnu politiku koja ostavlja
vie prostora za vee deficite u tekim periodima. Meunarodni monetarni fond je, pored
navedenog, uspostavio i neke specifine inicijative koje postavljaju zahtev pred zemlje-lanice
da svoje nacionalne privede, i svetsku privedu uopte, uine manje osteljivim na krize:

1. U saradnji sa Svetskom bankom Meunarodni monetarni fond sprovodi temeljnu

procenu finansijskih sektora zemlje putem Programa za procenu finansijskog sektora
( FSAP ). FSAP izvetaji pomau zemljama da identifikuju svoje snage, rizike, i ''slabe
take'' njihovih finansijskih sistema, ako i da formuliu odgovrajue planove i politike;
2. Meunarodni monetarni fond je razvio, i aktivno promovie standarde i kodekse dobre
prakse u koncipiranju ekonomskih politika;
3. Meunarodni monetarni fond je uloio znaajne napore u cilju to preciznije procene
osetljivosti zemlje na krizne situacije, ukljuujuiu i razvoj Indikatora osetljivosti, kao i
modele za otkrivanje ranih signala krize i
4. Meunarodni monetarni fond ulae znaajne napore u cilju promocije kvalitetnog
upravljanja, koje je od vitalnog znaaja za odravanje stabilnosti i poboljanje
performansi ekonomskog sistema. Navedeno podrazumeva i uveanje efikasnosti i
odgovornost javnog sektora za finansijske sisteme.

Meunarodni monetarni fond aktivno uestvuje u i u borbi protiv pranja novca i finansiranja
teroristikih aktivnosti.

Funckija tehnike podrke podrazumeva da Meunarodni monetarni fond nastoji da pomogne

zemljama da osnae svoju sposobnost da dizajniraju i primenjuju kvalitetne ekonomske politike.
Meunarodni monetarni fond obezbeuje savetodavne usluge, kao i usluge strunog
usavravanja na nivou institucija i politika, vezano za odgovornost javnog sektora, ukljuujui i
fiskalnu, monetarnu i politiku kursnih stopa. Pored navedenog Meunarodni monetarni fond
prua i usluge strunog usavravanja u vezi sa regulacijom i nadgledanjem bankarskih i
finansijskih sistema, razvojem statistikih sistema i pravnih okvira. Tehnika podrka se esto
prua zemljama u cilju boljeg razumevanja njihovih sopstvenih slabosti, otklanjanja potekoa
idnetifikovanih putem FSAP izvetaja, kao i u cilju poboljanja kvaliteta upravljanja.

Funkcija pozajmljivanja je usko povezana sa injenicom da ak ni najbolja ekonomska politika

ne moe u potpunosti otkloniti nestabilnost ili omoguiti da se izbegne kriza. U sluaju da
drava ima potekoa sa finansiranjem, Meunarodni monetarni fond joj moe pruiti finansijsku
pomo u cilju finansiranja programa koji e omoguiti da se nastali problem rei. Meunarodni
monetarni fond posebnu panju posveuje smanjenju siromatva irom sveta, nezavisno od ili u
saradnji sa Svetskom bankom i drugim organizacijama. Meunarodni monetarni fond prua
podrku kroz olakice vezane za koncesione kredite, kroz program za smanjenje siromatva ili
kroz otpis dugova, a u skladu sa HIPS inicijativom.
U svetu, pa i kod nas vrlo esto se postavlja pitanje da li MMF ima ''DOBRE NAMERE''?

Uloga dveju institucija formiranih na konferenciji u Breton Vudsu, po miljenju mnogih, oduvek je
bila izuzetno kontroverzna, to je naroito dolo do izraaja pred samim svretkom tzv.
''Hladnog rata''. Kritiari tvrde da je politika Meunarodnog monetarnog fonda namerno bila
usmerena ka pruanju pomoi kapitalistiko-militaristikim diktaturama koje su bile u prisnim
odnosima sa amerikim i evropskim kompanijama. Kritiari takoe tvrde da je Meunarodni
monetarni fond, generalno gledano, potpuno apatian kadu su u pitanju stavovi ovih zemalja
prema demokratiji, ljudskim pavima i pravu na rad. Ovakve kritike su stvorile kontroverznu
atomosferu koja je rezultirala roenjem antiglobalizacionog pokreta.
Drugi, pak, tvrde da Meunarodni monetarni fond ne raspolae sa dovoljno moi koja je
neophodna u cilju sprovoenja procesa demokratizacije suverenih 17 drava, niti da je
Meunarodni monetarni fond istinski zainteresovan za sprovoenje takvog tipa reformi. Oni koji
su pobornici rada ove institucije tvrde da takve kritike nisu pravedne, niti opravdane, jer je
ekonomska stabilnost osnovni preduslov za uspostavljanje demokratskih odnosa i konstituisanje
na demokratiji zansovanih sistema.

Osnovna kritika koju ekonomisti upuuju na rad Meunarodnog monetarnog fonda je da

je ekonomska pomo uvek praena ''uslovima'', ukljuujui i tzv. Program strukturalnog
prilagoavanja. Upravo ti uslovi unazauju socijalnu stabilnost, i protivni su ciljevima na
kojima se Meunarodni monetarni fond temelji.

Sasvim je tipino da Meunarodni monetarni fond i njegovi pobornici zagovaraju primenu

Kejnsijanskog pristupa, to one ekonomije koje to ne ine dovodi u direktan sukob sa ovom
institucijom. Naime, Meunarodni monetarni fond veoma esto zagovara primenu politike
obezvreivanja valute, to protivnici te politike kritikuju zbog visokoinflatornog dejstva. Kao
drugo, Meunarodni monetarni fond vrlo esto zagovara i primenu visokih poreskih stopa,
smatrajui da e to za posledicu ima kontrakciju privrednih aktivnosti i privrede u celini. Naroito
snane kritike upuuju se povodom injenice da Meunarodni monetarni fond preporuuje
primenu obezvreivanja valute siromanim zemljama, jer ta politika u takvoj situaciji ima
naroito negativan uticaj na ekonomsku stabilnost i rast. Znatan broj kritika je upuen i ka politici
Meunarodnog monetarnog fonda o obezvreianju sopstvenih zlatnih rezervi. Kritiari tvrde da
je ovakva politika koncipirana u korist Sjedinjenih amerikih drava, budui da je koliina tzv.
''petrodolara'' van ove drave viestruko vea od ukupnog iznosa zlatnih rezervi u Fort Noksu, i
da je takav reim fiksnih stopa u slubi ogranienja koliine pomoi koju ova organizacija moe
da prui siromanim, i zemljama u razvoju. To sve znai da Meunarodni monetarni fond
ponekada primenjuje politiku rasta poreza onda kada je ekonomija slaba, a u cilju stvaranja
veih dravnih prihoda za pokrie budetskog deficita. To je u potpunosti protivno i sa
Kenjsijanskom makroekonomskom politikom, koju Meunarodni monetarni fond tako esto
primenjuje i favorizuje.

Jozef E. tiglic je naglasio da se:'' na vetaki nain Meunarodni monetani fond odrava
u ivotu, jer ukoliko bi se primenio monetaristiki pristup, i sam Meunarodni monetarni
fond bi prestao da postoji, budui da je stvoren kako bi sprovodio Kejsnovu reinflacionu
ekonomsku politiku''. Najvei broj boraca protiv globalizacije, kao to je npr. ATTAC veruju da
intervencije Meunarodnog monetarnog fonda znatno poveavaju siromatvo i zaduenost
zemalja treeg sveta i zemalja u razvoju.

Prema analizi koju je izvio Iv Enler, Meunarodni monetarni fond se: ''smatra glavnim
krivcem za pogoravanje ili ak kreiranje gladi na Malaviju (2002.), Etiopiji (2003.) i Nigeru
(2005.).'' Meutim, opozicija Meunarodnog monetarnog fonda je jo uvek fragmnentrisana.
Primera radi: pojedini kritiari rada Meunarodnog monetarnog fonda smatraju da je metod rada
ATTACa (glavnog borca protiv MMFa) veoma slian metodu rada samog Meunarodnog
monetarnog fonda. Argentina je doivela teku ekonomsku krizu 2001. godine, i snano se
veruje da je ista izazvana budetskim restrikcijama koje je Argentini nametnuo Meunarodni
monetarni fond, a koje su onemoguile ovoj zemlji da ouva nacionalnu strukturu u vitalnim
oblastima kao to su zatita zdravlja, obrazovanje i dravna bezbednost. Ova kriza uzrokovala
je nastajanje talasa mrnje u Argentini i regionu prema Meunarodnom monetarnom fondu.
Naredni primer koji ukazuje na to da je Program za strukturalno prilaoavanje izazvao krizu
nalazimo u Keniji. Pre nego to je Meunarodni monetarni fond intervenisao, Centralna banka
ove drave je strogo kontrolisala svaku promenu u valutnim kursevima, kako u samoj Keniji,
tako i u regionu. Meunrodni monetarni fond je naloio Keniji da dozvoli lake promene u
valutnim kretanjima. Promena je rezultirala jako malim obimom stranih investicija, ali je
omoguila Kamleu Manuskulalu Damji Patnimu da uz pomo korumpiranih vladinih
zvaninika ''izvue'' milione kenijskih ilinga. Inae, ovaj dogaaj ostao je poznat pod nazivom
''Goldenberg skandal''. Krajni rezultat bilo je jo tee stanje u zemlji nego to je bilo pre
intervencije Meunarodnog monetarnog fonda. injenica da Meunarodni monetani fond
intervenie samo u dravama koje su ve znatan broj godina potresane tekim ekonomskim
krizama veoma je nakodila ugledu ove institucije. Iako bi Meunarodni monetarni fond mogao
da zauzme drugaiji pristup, njegoa politika strukturalnog prilagoaanja je i dalje u lubi
dovoenja stranog kapitala u zemlju, umesto ostvarivanja realnog ekonomskog poretka,
odnosno poboljanja situacije. Pored svega, uspenost u izvrenju zadataka zarad kojih je
Meunarodni monetarni fond uopte bio i stvoren je neznatna, jer iako je Meunarodni
monetarni fond stvoren radi stabilizacije globlane ekonomije od l980. godine do danas preko sto
zemalja je doivelo teke kolapse bankarskih sistema, koji su doveli do pada drutvenog bruto
proizvoda, to je daleko vei broj nego ikada ranije. Kad god bila miljenja ljudi iz ''zapadnog
sveta'' o Meunarodnom monetarnom fondu, prema istraivanju kue ''Pew research center''
vie od 60% stanovnika Azije, i vie od 70% stanovnika Afrike veruje da je rad Meunarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke imao pozitivan uticaj na stanje u njihovoj zemlji.