7.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ EBRD

Evropsku banku za obnovu i razvoj osnovale su 24 zemlje OECD 29.maja.1990.god, sa

ciljem da daju podrku privrednom razvoju i procesima tranzicije i transformisanja privrede
zemalja Centralne i Istone Evrope, prestrojavanju od centralno planske privrede ka privredi u
trinom nainu privreivanja i unapreenju privatnog sektora i preduzetnike inicijative.
Sjedite Banke je u Londonu. Specifino za ovu banku je to to ojna zahtijeva od zemalja
korisnica njenih zajmova da potuju i omoguavaju funkcionisanje viepartijske demokratije,
pluralizma i trine privrede. To je jedinstven sluaj da se djelatnost banke uslovljava i vezuje
za politike kriterijume. Znai, zajmovi se odobravaju zemljama u kojima je viepartijska
demokratija i gdje se potuju ljudska prava. lanstvo u Evropskoj banci za obnovu i razvoj
otvoreno je za sve zemlje koje prihvataju odredbe sporazuma o osnivanju banke. lanice ove
banke podijeljene su u etiri grupe: zemlje lanice Evropske unije, zemlje korisnice sredstava,
zemlje lanice EIB, ostale zemlje. Kada i zato se javila ideja, odnosno potreba da se osnuje
banka? To se dogodilo tokom 1989.god a povod je bio da se obezbijedi finansijska pomo
Maarskoj i Poljskoj radi lakeg prelaska iz dravno-planske u trinu privredu. Drugi
momenat bio je ruenje Berlinskog zida i intenzivne promjene u Bugarskoj, ehoslovakoj i
Rumuniji. U takvim okolnostima mnoge zemlje OECD-a davale su prednost uspostavljanju
posebnih finansijskih olakica za zemlje u tranziciji, a to se moglo realizovati formiranjem
posebne banke- slino programu obnove evropskih zemalja nakon Drugog svjetskog rata, kao
to je bio Maralov plan. Savjet guvernera je najvii organ Banke, koji odluuje o prijemu
novih lanica, kapitalu Banke kao i drugim znaajnim pitanjima za funkcionisanje Banke.
Upravljanje je povjereno Izvrnom odboru direktora. On predstavlja sve lanice Banke koje
su podijeljene u etiri grupe: u prvoj grupi od 11 lanova izvrnih direktora, devet imenuju
zemlje EU i po jednog EU i Evrooska investiciona banka kao institurcije; u drugoj grupi
izvrnih direktora zemlje Istone i Centralne Evrope imenuju etiri; u treoj ostale evropske
zemlje imenuju etiri i etvrtu grupu od etiri izvrna direktora imenuju ostale zemlje.
Predsjednik Odbora izvrnih direktora je po pravilu Francuz. Osnivaki kapital Banke je bio
oko 10 milijardi ekija (evropska valutna jedinica). Od toga se 30% uplauje odmah, a ostatak
predstavlja garantni kapital Banke. Kapital Banke se poveava svake etvrte godine. Prema
sporazumu o osnivanju zemlje Evropske unije kao i EU i Evropska investiciona banka kao
institucije imaju veinu kapitala Banke, SAD su najvei pojedinani akcionar sa 10%, Velika
Britanija, Francuska, Njemaka, Italija i Japan svaka po 8,5%, bive republike Sovjetskog
saveza 6% i zemlje Istone i Centralne Evrope zajedno oko 6%. Kao i ostale regionalne i ova
banka finansira projekte u privatnom i javnom sektoru. Banka moe odobriti javnom sektoru
do 40% ukupnih zajmova. Raspadom SSSR-a, Banka je intenzivirala finansiranje procesa
privredne transformacije u 25 novonastalih drava. Do sredine 90-ih godina odobreno je
preko 250 projekata, u iznosu oko 6 milijardi ekija. Meu najveim korisnicima bankovnih

sredstava od evropskih zemalja su: Poljska, eka, Maarska, Slovaka i Rumunija, a zatim
slijedi jedan broj drugih zemalja u tranziciji, posebno onih iz bivseg SSSR-a.1

1 M.Bodiroa, S.Petkovi, G.Eri-Bodiroa, Meunarodne finansije-finansijske i trgovinske institucije,

Internacionalni univerzitet Travnik, Travnik, 2012, str 124-125