Pri; J.

: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 240

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Jelena Lj. Pri

Visoka kola strukovnih studija
Sportska akademija

TELO U GRADU I GRAD U TELU: GOSPOA DALOVEJ VIRDINIJE

VULF
UDC 821.111.09 Woolf V.
Originalan nauni rad

Rad se bavi odnosom izmeu junaka romana Gospoa Dalovej i grada

Londona kroz prizmu teorije interfejsa Elizabet Gros, kojom se veza
izmeu tela i grada odreuje kao dvosmerna i koizgraujua. Sa tenjom
da ukae na utemeljenost romana na dvosmernosti i neraskidivosti veze
izmeu tela i grada, rad najpre posmatra tu relaciju iz dve suprotne
perspektive iz ugla pojedinanog junaka i njegove egzistencije u gradu
20. veka i s pozicije urbanog prostora modernog Londona koji stupa u
ivote fiktivnih junaka Virdinije Vulf. Nakon toga predmet rada su scene
romana koje na doslovan ili simbolian nain prikazuju interfejs tela i
grada. Dolazi se do zakljuka da je veza izmeu junaka Gospoe Dalovej i
Londona u koji su smeteni dvosmerna, sveprisutna i trajna, te da se s
pravom moe nazvati savremenim terminom interfejs.

Kljune rei: Gospoa Dalovej, telo, grad, London, interfejs.

1. Uvod
Pored toga to predstavlja modernistiki roman koji u prvi plan stavlja
ljudsku svest i njen tok direktno iznosi pred itaoca, Gospoa Dalovej (Mrs
Dalloway, 1925) Virdinije Vulf (Virginia Woolf) jedno je od dela
eksperimentalne proze 20. veka u ije se junake ne ubrajaju samo ljudska
bia. Osobine oveka i teina knjievnog lika dodeljene su i gradu realno
postojeoj urbanoj sredini u koju su smeteni fiktivni ljudi. Junaci ovog
romana veliki delom su graeni na temeljima urbane scene koja dominira
romanom London dvadesetih godina 20. veka. Nemogunost da o
nekom od vanijih likova govorimo bez pomena Londona ili aluzije na taj

Visoka kola strukovnih studija Sportska akademija, Deligradska 27, 11000 Beograd, Srbija; e-mail:
ena.ena211@gmail.com
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 241
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

grad, kao i da opiemo London Gospoe Dalovej nezavisno od likova,

doputa nam da odnos izmeu junaka i grada opiemo kao izuzetno
sloen. On se moe predstaviti kao to je relaciju telo-grad opisala
Elizabet Gros (1992) kao dvosmernu vezu koja se moe definisati kao
interfejs, moda ak i kao koizgradnja (Grosz, 1992: 248). To je, dakle,
dvosmeran, uzajamno izgraujui i neprekidan odnos, iji su uesnici telo i
grad u svojim najirim odreenjima: telo kao sociokulturni artefakt,
neraskidivo jedinstvo fizikih i psihosocijalnih aspekata oveka, i grad kao
interaktivna mrea koja povezuje sve arhitektonske, institucionalne i
drutvene elemente jedne urbane sredine (Grosz, 1995: 244). Elizabet
Gros (1992) ovom teorijom gradi sliku u kojoj telo i grad komuniciraju
poput dva iva, aktivna i meusobno zavisna bia, iji identiteti svoje
odlike duguju meusobnoj interakciji.
Kako bismo to bolje osvetlili interfejs tela i grada u romanu
Gospoa Dalovej, njihov odnos emo posmatrati najpre izbliza, u krupnom
planu iz perspektive tela koje stupa u urbani prostor gradei njegovo
tkivo i sa pozicije grada koji zalazi u okvire tela unosei u njega ili
ispisujui po njemu sopstvena znaenja. Nakon toga, usredsrediemo se
na scene koje doslovno ili simboliki predstavljaju interfejs tela i grada
kao konstantan i nezaustavljiv proces.

2. Telo na ulicama i u srcu grada

Roman toka svesti Gospoa Dalovej prikazuje ivot Klarise Dalovej
jednog junskog dana dvadesetih godina prolog veka. Klarisu moemo
opisati kao boleljivu enu u pedesetim godinama, suprugu uglednog
politiara, majku poodrasle keri, osobu bolne prolosti i monotone
sadanjosti. U fizikom smislu, moemo rei da je slabane grae, sitnog i
picastog lica i izraenog nosa. Meutim, ovaj opis ne samo da nije
potpun, ve o ovoj junakinji nismo rekli gotovo nita, zaboravivi jedan
element od kljune vanosti za odreenje njenog identiteta. Propustili smo
da kaemo da je ona Londonka. Na prvi pogled moe delovati da pria o
sredovenoj supruzi Riarda Daloveja, lana Britanskog parlamenta, koja
itav jedan dan provodi pripremajui prijem za visoko londonsko drutvo,
na jednostavan nain prikazuje telo u gradu, te da nam nee biti teko da
sagledamo interfejs polazei iz perspektive njenog tela. Meutim, treba
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 242
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

imati u vidu da telo kao takvo nije samo fiziki entitet. Telo subjekta je
samo po sebi interfejs materije i duha, iva organizacija organa [...] koji
ostvaruju jedinstvo, [...] samo kroz svoju psihiku i socijalnu inskripciju
[...] (Grosz, 1995: 243, kurziv moj). Isto tako, telo je i mesto
komunikacije izmeu intimnog i drutvenog, prolog i sadanjeg, ono je
ivljeno telo (Gros, 2005: 41). U skladu sa tim, veza tela sa gradskom
okolinom predstavlja dvostruki, ako ne i viestruki interfejs. Ovaj odnos
dodatno se uslonjava injenicom da gradsku sredinu ne ine samo
izgraeni fiziki prostor i njegova institucionalna znaenja, ve i ljudska
tela koja su ivi deo njega. Interfejs tela i grada tada i doslovno postaje
komunikacija izmeu (dva) tela.
Prvi momenat u kome glavna junakinja stupa u interfejs sa gradom
Londonom jeste i poetna reenica romana i prva u nizu njenih misli:
Gospoa Dalovej je rekla da e sama kupiti cvee (Vulf, 1964: 3). Ova
misao verovatno je ve izreena istog jutra, jedne junske srede 1923.
godine, u viktorijanskoj vili u Vestminsteru. Klarisa je ovu reenicu mogla
saoptiti u prisustvu kune pomonice Lusi koja je ve imala posla preko
glave (Vulf, 1964: 3) spremajui veernji prijem svoje gazdarice. Ve u
toj prvoj reenici itamo sutinu namere Klarisinog bia da izae na
ulice grada. Da je navodna obzirnost prema Lusi samo izgovor kako bi
junakinja uinila ono to tog trenutka najvie eli, vidimo iz misli koje se
poklapaju sa izlaskom iz kue u grad: Kakva divota! Kakav polet! (Vulf,
1964: 3). Izgovor se, pak, ne odnosi samo na pomonicu ve i na cvee.
Istina je da je neophodno nabaviti ga kako bi te veeri ulepalo kuu jer
nijedna zabava te vrste, a pogotovo ne prijem gospoe Dalovej, ne moe
se zamisliti bez cvea. Meutim, u Klarisinoj svesti cvee budi jo poneku
asocijaciju. Njeno telo mueno je (pod)sveu kojoj se nameu greke iz
prolosti pomeane sa nedostatkom sadanje sree. Odbila je da se uda
za voljenog oveka jer se bojala da e joj previe ljubavi oduzeti slobodu,
a zatim se udala za politiara koji joj je svojom posveenou drutvu tu
nezavisnost omoguio. Tako je obezbedila sebi slobodu, ali je ubrzo
uvidela da ima i sluajeva u kojima sloboda i srea nisu sinonimi. Telo,
svesno svoje nesree, okree se gradu, elji da lepotu ivota, koju je
nekada nepromiljeno odbacila, kupi u jednoj londonskoj cveari.
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 243
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Klarisa ispunjava bar deo svoje elje i nekoliko sati toga dana provodi
u etnji Londonom. Sa njom, koja njime koraa i jedan je od njegovih
predstavnika, grad postaje potpun. Njeno telo fiziki prisutno u centru
grada, koji ne samo da posmatramo njenim oima, ve kao da i sami
koraamo svakom ulicom kojom ona hoda, nosi i konotaciju njene
drutvene uloge. Izlazak u grad jeste i dnevna dunost prema gradu, pre
nego to nastupi ona veernja. Ona je duboko svesna te uloge, oseanja
prema njoj su ambivalentna, ali kljuno je da od nje nikada ne bei.
injenica da ona sebe vidi kao gospou Dalovej, a ne kao Klarisu, upuuje
na dobrovoljno i ve uvebano sluenje linosti drutvu. Njeno ime, kao
oznaitelj tela, zapravo je prezime (a i ime) njenog mua, jednog od
vanih simbola londonskog sveta. Svest o telu u slubi grada, ulozi koja
potiskuje sve druge funkcije i znaenja, prepoznaje se u sledeim
mislima:

Ali esto to telo koje nosi [...], to telo, pored sve svoje teine,
izgleda kao nita ba nita. Imala je udno oseanje da je
nevidljiva, neprimetna, nepoznata; da nije vie udata; da nema
dece, ve da jedino postoji ova zauujua i pomalo sveana
etnja sa ostalim svetom po Ulici Bond, samo gospoa Dalovej, ne
vie ak ni Klarisa, samo gospoa Riarda Daloveja. (Vulf, 1964:
9)

Umesto odreenja gospoa Dalovej, mogla bi joj se dati titula gospoa

Londona. Od trenutka kada se udala, junakinja gubi na znaaju (olienom
u imenu Klarisa), a na sebe preuzima teret koji nosi lanstvo u visokom
drutvu Londona. Dobija ulogu gazdarice ija je dunost da brine o kui,
prima goste druge ugledne Londonce i prireuje zabave.
Po povratku iz kupovine Klarisa prepravlja staru haljinu koju e te
veeri nositi na svojoj zabavi, a taj in predstavlja jo jedan vid interfejsa
koji telo junakinje ostvaruje sa urbanom okolinom. Zelena haljina, koju je
ve nosila u slinim prilikama, deo je njenog tela kao sadanjeg bia koje
se odeva onako kako prilika i socijalni status nalau. Drugim reima,
haljina je znak njene drutvene uloge (Dojinovi-Nei, 2006: 70), modni
element koji osigurava njeno uklapanje [u drutvo] (Andrsdttir, 2010:
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 244
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

28). Meutim, ovaj odevni predmet simbol je i njene prolosti i ivotnog

iskustva, jer haljina koju Klarisa iznosi iz ormara stara je i pocepana, ba
kao i njen ivot. Shodno tome, odluka da zaije haljinu jeste pokuaj da
zalei bar deo rane iz prolosti, projektovane na veernju haljinu koju e
gosti videti i pohvaliti, navedeni da misle kako je ena koja je nosi srena.
Haljina je, dakle, komad svile koji poprima znaenje Mebijusove trake1
mesta na kome se odvija proces razmene prolog i sadanjeg, line
istorije i trenutne slike grada. Ona je neka vrsta centra u kome se sabiraju
svi elementi koji ine Klarisu kao sociokulturni artefakt.
Poseta Pitera Vola, proputene ljubavi iz prolosti, njihov razgovor i
sva oseanja koje taj razgovor izaziva, ponovo je, na simbolian nain,
susret Klarisinog tela sa gradom u kome ivi. Piter, koji se nakon vie
godina vraa u London, zapravo je Klarisina bolna prolost koja se u
ljudskom obliku pojavljuje ba na dan kada ona ima puno obaveza koje joj
namee uloga londonske gospoe. Kao glavni junak njenog seanja, a
takoe i njenog srca, Piter je i stanar njenog tela. Njegov dolazak u njen
grad i ulazak u njenu kuu jeste ometajue stupanje prolosti na mesta u
kojima Klarisa igra razne socijalne role ulogu supruge, prijateljice
uglednih Londonaca, gazdarice i majke. Piterovo prisustvo jeste interfejs
njenog ivljenog tela sa drutvenim kontekstom koji je u telo upisan.
S druge strane, Piter Vol je subjekt koji ne pripada Londonu. On je
bie sazdano od seanja na devojku koja ga je odbila i elje da misli da
sada voli drugu enu. Taj ovek, koji nosi karakteristino karirano odelo i
perorez (elemente koji su postali deo njegovog tela), dolazi u veliki grad,
iji je predstavnik ona, koja je i dalje i deo njega. Njegovo telo, naviknuto
na zaostalu sredinu kolonije, nelondonski obueno, odskae od te bar
prividno uniformne metropole, pravei jedan naoit interfejs:

I eto tog srenika glavom u blistavom staklu izloga nekog

fabrikanta automobila u Viktorijinoj ulici. Sva se Indija pruala iza
njega; ravnice, planine, epidemije kolere, oblast dvaput vea od

1
Mebijusova traka, kao figura osmice ija povrina omoguava neprimetan prelaz sa jedne na drugu
stranu, model je pomou koga Elizabet Gros (2005) opisuje pregibanje duha u telo i tela u duh,
naine na koje, putem nekakvog obrata ili inverzije, jedna strana postaje ona druga (Gros 2005: 13).
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 245
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Irske; odluke koje je on sam donosio on, Piter Vol; on koji je

sada stvarno, prvi put u svome ivotu, zaljubljen.
[...]
I kao kad oblak pree preko sunca, tiina padne na London;
padne na duu [...] Zaustavio se zamiljen, Klarisa me je odbila.
(Vulf, 1964: 43)

Osetivi se ponovo mladim i eljnim svih zadovoljstava iz mladosti, Piter

poinje da prati jednu privlanu prolaznicu. On time menja i trenutni
izgled londonskih ulica koje postaju slika dvoje ljudi pred kojima je
naizgled romantina budunost, a zapravo se nikad nee upoznati. Ta
ena, naime, stie do svoje kue i otkljuava vrata, nestajui sa ulice i iz
Piterove svesti.
Klarisina zabava je vrhunac interakcije njenog tela sa gradom koji te
veeri stupa u njenu kuu. Haljina je spremna i besprekorna, domaica
usluna i nasmejana, vrata skinuta sa arki radi bolje komunikacije.
Meutim, prolost koju je elela da potisne te veeri je ipak prisutna, jer
meu gostima nije samo Piter Vol ve i Seli Seton, prijateljica iz mladosti.
Taj prijem je, dakle, potpun susret svega to Klarisa jeste i njenih gostiju,
to se zakljuuje na osnovu dva unutranja monologa koji se smenjuju
Piterovog i Klarisinog:

Srena sam to vas vidim! ree Klarisa. To je govorila svima.

Srena sam to vas vidim! Preljubazna, neiskrena to je njen
najgori trenutak. Mnogo je pogreio to je doao. Bolje da je
ostao kod kue i itao kakvu knjigu, razmiljao je Piter Vol; [...]
[...]
O, boe, prijem e pretrpeti neuspeh, potpun neuspeh, u kostima
je to osetila Klarisa [...] Iskosa je videla Pitera kako je kritikuje,
tamo u uglu. [...] udno je kako je Piter goni u takva
raspoloenja samo time to doe i stane u jedan ugao. On je tera
da sagleda samu sebe [...] (Vulf, 1964: 146-147)
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 246
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Piter osea svu teinu Klarisine drutvene uloge koju dugi niz godina
obavlja izraavajui tako lini utisak o interfejsu dva tela sa Londonom.
Jedno telo je Klarisino, jednolino, automatizovano, izraeno reima koje
govor[i] svima i svaki put. Drugo je njegovo, zgaeno Klarisinim
navikama i izmoreno londonskom pompeznou.
Septimus Voren Smit, jedan od Londonaca koga Klarisa nikada ne
upoznaje, preiveli borac izmuene psihe, stupa u specifian odnos sa
Londonom. Ta veza se pre svega ostvaruje Septimusovim prisustvom na
londonskim ulicama gde eta u pratnji supruge Lukrecije. Poto je za
njega jedina stvarnost svest o prolosti a ne saobraaj u Londonu, on
zastaje nasred ulice, jedva svestan da zaustavlja gradska vozila. Ta
relacija se zatim odnosi i na uticaj stanja njegove psihe na ljude koje vidi
u Londonu, odnosno na tumaenje jednog od njih Pitera Vola. Iako je
Piter u Londonu samo gost, on postaje deo londonske panorame. Usled
Septimusove opsednutosti poginulim prijateljem iz rata, Evansom, i
griom savesti to nije osetio tugu u trenutku njegove smrti, Piter biva
prepoznat kao neko drugi u Septimusovoj svesti on postaje Evans koji
nije umro. Uz to, Septimusova svest modifikuje i zvukove koji se uju na
ulici. Iako je delimino svestan da uje buku koju prave motori
automobila, njegova ula buku pretvaraju u muziku, lepotu koja nanosi
bol njegovim runim seanjima:

Zavalio se na stolici, iscrpen, ali ohrabren. [...] Leao je vrlo

visoko, na leima sveta. Zemlja je podrhtavala pod njim. Iz
njegovog mesa je izrastalo crveno cvee ije je kruto lie umelo
pored njegove glave. Muzika je odzvanjala tu meu stenjem. To
je automobilska sirena dole, na ulici, mrmljao je; ali se ovde gore
kao topovsko zrno odbija od stene do stene i deli, naleti zvuka se
spajaju i diu u glatkim stubovima [...] (Vulf, 1964: 60)

3. Grad u okvirima i u svesti tela

Prema reima Elizabet Gros (1992), grad je jedan od krucijalnih
faktora u socijalnom stvaranju korporealnosti (Grosz, 1992: 242).
[...Grad] uspostavlja vaan kontekst i okvir za telo, [a] odnosi izmeu
grada i tela su sloeniji nego to se to moda uoava (Grosz, 1992: 243).
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 247
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

U romanu Gospoa Dalovej London igra ne samo vanu ve i kljunu

ulogu u nainu na koji postoje i na koji su predstavljena tela pojedinanih
likova. Onda kada se nau na londonskim ulicama, njihov opis je
dominantna pozadina svesti junaka, a kada su u zatvorenom prostoru,
London se preutno podrazumeva ili daje do znanja da je prisutan, spolja
aljui senke i buku i ugraujui u junake svest o sebi. Meutim, London u
Gospoi Dalovej ne predstavlja samo [...] geografska, graevinska,
prostorna [i] optinska ureenja (Grosz, 1992: 248), niti samo mreu
koja povezuje navedena ureenja sa drutvenim aktivnostima. Grad ovde
ukljuuje i same pojedince koji su akteri tih aktivnosti, njihova
oduhovljena tela u koja su upisane socijalne norme i koja utiu na druga
tela. Ne zadravajui se na aspektima i delovima Londona koji su nam
poznati izvan samog romana, bar ne vie nego to se njima bavi samo
delo, usredsrediemo se na London koji vidimo itajui sam roman.
Drugim reima, fokusiraemo se na one njegove elemente iz ije
perspektive moemo krenuti ka junacima romana. London u Gospoi
Dalovej realan je grad, ali tela sa kojima je u dvosmernoj vezi to nisu, pa
je ve i to dovoljno da izmeni njegovu realnu sutinu. tavie, slike
Londona niu se pred nama posredstvom svesti vie likova, to ponovo
doprinosi stvaranju originalnog Londona. Nas zanima nain na koji ovde
predstavljen grad stupa unutar granica malih tela iji je on kosmos.
Jedna od tipinih slika kojima se doarava London toga dana formira se
u Klarisinoj svesti. Na osnovu prizora i zvukova koji obasipaju njena ula,
Klarisa stvara pretpostavke o Londoncima i povezuje njihove navike sa
svojima. Londonci joj se ine slinim njoj samoj, jer njene sugraane i nju
vezuje ivot u istom gradu:

Jer je sredina juna. Rat je zavren [...]. Kralj i kraljica su u Palati.

I na sve strane, iako je jo vrlo rano, uju se bat i komeanje
konjia u galopu, i udarci palica za kriket; [...] [V]ihoroviti mladii
i nasmejane devojke u prozranom muslinu, koje su ak i sada,
posle cele noi igranja, izvele svoje smene kudrave pse u etnju;
i ak su se i sada, u ovo doba dana, smotrene, stare, ugledne
udovice razletele u svojim automobilima idui za tajanstvenim
poslovima; i trgovci su se uzbunili u svojim izlozima s lanim
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 248
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

nakitom i dijamantima, [...] i ona e, takoe, ona koja voli sve to

smenom i odanom strau, koja je deo svega tog [...] i ona e
takoe te iste veeri da sine i da se ozari; da priredi prijem. (Vulf,
1964: 4-5)

Toplo londonsko jutro doekuje Klarisu Dalovej koja kree u

kupovinu. Prijatan prizor koji ugleda po izlasku iz kue utie na ono o
emu razmilja:

A zatim, mislila je Klarisa Dalovej, kakvo jutro [...]

Tako joj se uvek inilo kad je uz kripu arki, koju je i sad mogla
uti, irom otvarala francuske prozore u Bortonu i izletala na
vazduh. [...] Posmatrala je cvee i drvee s kojih su se vila
isparenja i vrane kako se diu i sleu; stajala je i posmatrala dok
Piter Vol nije izustio: Sanjarenje meu povrem? (Vulf, 1964:
3)

Slika grada budi Klarisinu prolost, doziva seanja na dane provedene sa

Piterom i svest o tome da e se jednog od ovih dana on vratiti iz Indije.
Raspored londonskih ulica i radnji, saobraaj, kao i londonski
prolaznici, takoe utiu na Klarisinu svest tokom te prepodnevne etnje, i
to na pravac kojim e ona tei. U trenucima kada se Klarisa zaustavlja (da
bi, na primer, saekala da prou vozila kako bi prela ulicu, pogledala u
neki izlog ili popriala sa poznanikom) ili se njene misli fokusiraju na
odreenu londonsku lokaciju (uglavnom onu na kojoj se ona nalazi ili se
ka njoj uputila, kao to je Park svetog Dejmsa), njena svest najee
putuje u prolost ili doziva ljude i dogaaje koji je vezuju za mladost:

Ona i Piter su mogli biti sto godina rastavljeni; [...] ali najednom
bi joj dolo: da je on sad sa mnom, ta bi rekao? [...] to je,
moda, bila nagrada to je marila za ljude; vraali su se sredinom
Parka svetoga Demsa u lepa jutra stvarno su se vraali. [...]
I tako bi jo uvek otkrivala sebe kako se prepire u Parku svetoga
Demsa, i dokazuje kako je u pravu i bila je u pravu to se
nije udala za njega. [...]
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 249
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Stigla je do kapije Parka. Zastala je za trenutak da posmatra

autobuse na Pikadiliju. (Vulf, 1964: 6-7)

Meutim, kretanje u prostoru ili skretanje panje na neki trenutni dogaaj

na ulici, vraa njene misli Londonu i sadanjosti:

Kad ovek ivi u Vestminsteru ve koliko godina? preko

dvadeset osea usred buke saobraaja, ili ako se nou probudi,
Klarisa to dobro zna, neki neobian mir, neku sveanost; neopisiv
zastoj, napetost [...] pre nego to izbije Big Ben. I gle! evo ga gde
bruji. (Vulf, 1964: 4)

Izlog jedne knjiare koji joj privlai pogled, gde su izloene otvorene
knjige, navodi je na sanjarenje. To su snovi o prolosti, o elji da povrati
sreu iz rane mladosti, ali i snovi o smrti, jer ta elja ne moe da se
ispuni. ekspirove rei kao da potvruju njenu podsvesnu tenju ka
samoubistvu i kau da se ne treba plaiti smrti:

Ali ta je to sanjala dok je gledala Haardov izlog? ta je

pokuavala da ponovo nae? Kakvu sliku bele zore u polju, dok
je iz irom otvorene knjige itala:

Ne boj se vie vreline sunca

Ni besnih pomama zime. (Vulf, 1964: 8)

Visoko drutvo Londona, olieno u Riardu, po njenom priznanju,

oblikuje joj postupke i izgled:

Mnogo vie bi ona elela da bude kao Riard, koji postupa radi
samog postupka, dok ona [...] pola vremena ne postupa
jednostavno, ne radi samog postupka, nego da bi nagnala ljude
da misle ovo ili ono; zna ona da je to potpuna besmislica [...] jer
time niko nije nikad bio ni za sekund obmanut. O, kad bi mogla
da ponovo otpone svoj ivot, mislila je penjui se na plonik, kad
bi bar mogla drukije da izgleda! (Vulf, 1964: 9)
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 250
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Graani Londona, koji su deo njenog grada i sveta iji je [i ona] deo,
ine joj se sreniji od nje. To je, po njenom miljenju, zato to nemaju
razloga da ale za nekim postupkom iz prolosti, niti da nalaze mlaka
opravdanja za njega. Oni uvek ive u sadanjem trenutku, a ona svaki
sadanji menja za neki proli koji bi sada elela da oivi i moda promeni
odluku donesenu u njemu. Meutim, kao to ni druge nee ubediti da je
srena, tako ne moe ni sebe.
Eksplozija gume na toku jednog automobila uzrujava sve prisutne u
okolini, gospou Dalovej i prodavaicu u cveari, kao i sve prolaznike na
ulici:

Snani prasak zbog kojeg je gospoa Dalovej poskoila, a

gospoica Pim prila izlogu izvinjavajui se, dolazio je od
automobila koji je priao ploniku tano preko puta izloga
Malberijeve radnje. Prolaznici [...] su se [...] zaustavili i zagledali
[...] (Vulf, 1964: 12)

Prasak potie od automobila gde se krije neka vana londonska linost

koja kao da svakog pojedinanog prolaznika opominje na sebe i koju
svaka individualna svest interpretira razliito (poev od samog nagaanja
da li je unutra krunisana glava, premijer ili neko trei). Uplaena reakcija
nekih, kao to je cvearka Pim, rezultat je trenutne percepcije jednog
uobiajenog dogaaja na gradskoj ulici, ali i asocijacije koja se sigurno
javlja i u svesti drugih na nedavno zavreni rat. Kao to zapaa Lora
Markus (2004), eksplozija govori o uskoj povezanosti izmeu sveta
romana i ratnih posledica (Marcus, 2004: 71) londonske stvarnosti u
toku dvadesetih godina. Za gospou Dalovej, meutim, ova eksplozija
zbog koje je poskoila jeste i momenat u kome se rui jutarnja nada da
e u cveari kupiti sreu. Prizivajui pitanje [d]a li je rat zavren?, kojim
Majkl Vitvort (Whitworth, 2009: 133) podriva Klarisinu konstataciju o
kraju rata, Markusova (2004) kae da Klarisine misli impliciraju da rat
jeste zavren, [ali] da alost [majki poginulih vojnika] nije (Marcus,
2004: 71). Slino tome, Klarisina mogunost da promeni sopstveni ivot i
izmeni prole odluke jeste zavrena, ali njen al za promaenim izborima
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 251
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

nije. Ulini prasak doziva seanje na kolektivnu, ali i linu, jednako

ubitanu po telo, prolost.
Gradska deavanja zalaze ak i u svest duhom odsutnog Septimusa i
to tek nakon nekog vremena od kako on sam biva uzrok saobraajnog
zastoja. Meutim, on taj prizor kolapsa i automobila u kome se krije
zagonetna linost ne doivljava kao normalnu okolnost, niti samo kao
obino (pod)seanje, ve kao najavu nekakve tragedije, kazne za najvei
greh koji je poinio i koji i dalje ini - bezoseajnost:

Sve se zaustavilo. Zujanje motora zvralo je kao puls koji

neravnomerno bije kroz celo telo. [...] Svi su posmatrali
automobil. I Septimus je posmatrao. [...] A automobil je stajao tu
sa sputenim zavesama i na njima jedna neobina ara, kao drvo,
mislio je Septimus; plailo ga je to se sve ovo postepeno skuplja
u jedno sredite pred njegovim oima, kao da je neko udovite
izbilo skoro na samu povrinu pa e sad, ovog trenutka, buknuti u
plamen. [...] To sam ja zakrio put, mislio je. (Vulf, 1964: 13)

Piter Vol, novi eta u londonskim parkovima, koji zadivljeno

posmatra dugo nevieni grad i neretko deluje kao da dolazi iz drugog
sveta, utie i na Septimusovu svest. To to Septimus u njemu vidi umrlog
Evansa nije samo buenje seanja na prijatelja iz prolosti ve i
otkrivanje uzviene tajne (Vulf, 1964: 59) pod uticajem oveka koji
koraa pored jednog gradskog drveta saznanja da je drvee ivo, da
nema zloina, ni ljubavi, ni smrti.
S druge strane, London kao savremen grad izaziva pomenuto
oduevljenje njegovog turiste. Vrhunac uzvienog oseanja prema
civilizacijskim doprinosima 20. veka jeste Piterovo divljenje prema
ambulantnim kolima koja uurbano prolaze ulicom. Prijatna neobinost
Londona u odnosu na Indiju iz koje dolazi navodi ga da misli o pozitivnim
dostignuima metropole, iako svestan i tamne strane tog prizora da ta
kola odvoze nekog iji se ivot moda okonava:

To je jedan od trijumfa civilizacije, razmiljao je on, dok se

razlegalo prodirno, piskavo zvono kola za spaavanje. Brza i
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 252
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

ista, kola za spaavanje jurila su prema bolnici [...] To je

civilizacija. Vraajui se sa Istoka, iznenadila ga je brzina,
organizacija, drutvena svest Londona. Svaka kola ili kamion
sami od sebe su se povlaili u stranu da propuste kola za
spaavanje.2 (Vulf, 1964: 132)

Meutim, iako oaran materijalnim aspektom Londona, Piter gaji nisko

miljenje o visokom drutvu toga grada koje sree na Klarisinom prijemu:

Gospode, gospode, da engleskog snobizma!, razmiljao je Piter

Vol stojei u uglu. Kako samo uivaju da se oblae u zlatne
ipke i ukazuju potovanje! (Vulf, 1964: 151)

Na kraju krajeva, i Klarisa kao deo takvog Londona, ne vie Klarisa ve

gospoa Dalovej, ugledna, umiljena, zaokupljena pripremanjem
beznaajnih zabava, utie na to da on, koji tokom tolikih godina nita nije
postigao, jo vie pati. Najizraeniji trenutak te patnje su njegove suze
tokom njihovog razgovora, neposredna reakcija njegovog tela na interfejs
sa Londonom. Suze, kako sam misli, jedan Londonac sebi ne sme da
dozvoli na teritoriji podreene zemlje, ali veliina Londona svojom
kombinacijom moderne lepote, opasnosti i snobizma, ne samo da nagoni
na plakanje ve daje telu slobodu i dovoljnu anonimnost da suze izrazi
bez stida.
Zabava koju prireuje Klarisa jeste kulminacija njenog zalaska u
drutvo, ali i prilika u kojoj, vie nego u drugim situacijama, njeni gosti
kao razliite slike jednog grada ulaze u njen intimni prostor njenu kuu,
porodicu, svest i prolost. Izmeu ostalih, tu su uvaena ledi Braton, uvek
vie zainteresovana za politiku nego ljude i nikad u dobrim odnosima sa
Klarisom; uveni psihijatar ser Vilijam Bredo; pa i sam premijer. Te
veeri, oekivanja gostiju predstavljaju kalup koji oblikuje Klarisu njen
izgled, pokrete, ponaanje i misli. Telo junakinje je razgovorljivo,
slatkoreivo, prepravljeno kao i haljina da slui drugima. Meutim, Klarisa

2
Divei se civilizaciji, Piter je delom svestan i ironije koja lei u njenoj biti, jer ona spasava nekog
nakon to ga je ve unitila nakon to su ga udarila kola na peakom prelazu, oslabila ga bolest ili
ga obeleio rat. Civilizacija, dakle, pokuava da pomogne onda kada je ve prekasno. Meutim, ova
paradoksalna situacija ne spreava, ve pojaava Piterovu fascinaciju velikim gradom, ivotom i
smru, oseanje koje ni sam ne ume da objasni drugaije nego kao osetljivost (Vulf, 1964: 132).
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 253
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

te veeri, uz prisustvo ivog relikta njene prolosti Pitera Vola, osea svu
teskobu te nametnute uloge:

Znai, ipak nee biti neuspeha! dobro e proi njen prijem.

[...]
Pukovnik i gospoa Garod... Gospodin Hju Hvajtbred [...] reao
je Vilkins. Sa svakim je progovorila est-sedam rei, pa su potom
odlazili, odlazili u sobe;
[...]
Pa ipak je za nju lino to i suvie velik napor. Ne uiva. Bezmalo
kao da je ona prosto neko ko stoji tu; svako to moe da radi;
ali se ona tom nekom pomalo divi, i ne moe a da ne oseti da je
ona sve to stvorila, izazvala, da to oznaava etapu, to mesto koje
je oseala da je postala ona sama, jer, zaista udno, sasvim je
zaboravila kako izgleda i osea se kao kolac zabijen na vrh
stepenica. Kad god prireuje prijem, osea se nekako kao da to
nije ona sama, a da su svi nestvarni i u isti mah veoma stvarni.
(Vulf, 1964: 146)

Iz ovih misli ne saznajemo samo da je Klarisa svesna svoje uloge ve i

kakav je njen odnos prema socijalnoj funkciji. Kao to je to sluaj sa
bezmalo svim njenim relacijama u romanu, i oseanja prema gradskoj
dunosti su ambivalentna. S jedne strane, ona ne uiva jer je svaki njen
prijem ispunjen napamet nauenim pozdravima i komplimentima
upuenim svima isto. S druge strane, tim ljudima se, ma kakvi oni bili
ponaosob, pomalo i divi jer su deo neega to ona uvek iznova stvara
skupa, drutva, zabave, jedinog ivota koji ima, jedine preokupacije koja
je ini ivom, Londona. Ona ih voli ljubavlju umetnika koji se divi svome
delu jer njeni gosti kao da i ne postoje u tom obliku nasmejani, ljubazni,
glamurozni van zabava u njenoj reiji.
Vest koju Klarisa prima tokom te zabave o samoubistvu nekog
oveka Septimusa, koji je za nju samo stanovnik istog grada, takoe je
uzdrmala i fiziki i psihiki. Razlog za to je Klarisin utisak da je in tog
oveka, ija je vest o smrti bezobzirno pokvarila veselu atmosferu u
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 254
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

njenoj kui, zapravo tako nalik onome to ona potajno eli da uradi sa
svojim telom.

4. Spas u interfejsu i interfejs nakon spasa

Posmatrajui interfejs tela i grada iz dve suprotne perspektive, videli
smo da se pojmovi tela i grada u ovom romanu prepliu, a da se njihovi
meusobni uticaji meaju, preklapaju i zamenjuju mesta. Takav utisak
prirodno nas vodi samoj sutini interfejsa odnosu izmeu tela i grada
kao dvosmernom procesu. U romanu Gospoa Dalovej interfejs
subjek(a)ta i okoline, u svim svojim simbolinim i doslovnim primerima,
potvruje ne samo svoju dvosmernost i simultanost nego i trajnost.
Ve je uoeno da se Klarisina svest o prolosti, koja je simbolino
oliena u telu Pitera Vola (ali je i deo njenog tela) suoava sa sadanjim
londonskim ivotom junakinje, predstavljenim njenom kuom, haljinom
koju prepravlja, kerkom Elizabet, priom o Riardu, a ponovo i njenim
telom. Meutim, treba ukazati i na to da je scena tog susreta i jedan od
najslikovitijih prikaza interfejsa. Dvosmerna veza prikazana je kao borba
izmeu dva tela koja jedno drugo napadaju monim orujem u elji da to
dublje zau u intimni prostor svoga protivnika. Piter Vol, dok izgovara
svaku reenicu, otvara perorez, a Klarisa mae iglom kojom zaiva zelenu
haljinu:

Kakva je to udna navika, pomisli Klarisa; veito se igrati

noem. I uvek izazivati u oveku oseanje da je povran,
praznoglav; samo glupa egrtaljka, kao to to ini on. Ali i ja,
pomisli ona pa uze iglu i pozva u pomo [...] stvari koje voli;
svog mua, Elizabetu, sebe samu, ukratko, ono to Piter sada
jedva poznaje, da se svi okupe oko nje i oteraju neprijatelja.
(Vulf, 1964: 39)

injenica da se ova bitka ne zavrava ve Piter naglo odlazi, a Klarisa hita

za njim ne bi li produila prekinuti razgovor makar na jo nekoliko
trenutaka koliko je potrebno da ga podseti da doe na prijem, govori o
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 255
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

stalnosti interfejsa i potrebi da se on, ma koliko ponekad bio neprijatan,

nastavi.
Doslovno predstavljen interfejs tela i grada jeste i Septimusov skok
kojim izvrava samoubistvo. Ovoga puta grad nije predstavljen neijim
telom, ve gvozdenom dvorinom ogradom oko londonske kue gde je
Septimus takorei iveo. Reen da pobegne od doktora Holmsa koji se
penje uz stepenice, Septimus eli da umakne muenju besmislenih
lekarskih tretmana koji, umesto da lee, vode u duhovnu smrt. Nasuprot
tome, Septimus bira ivot. Otvaranje prozora kroz koji iskae pokuaj je
ostvarenja bolje komunikacije sa svetom, sa nekim boljim Londoncima,
koji e razumeti da se njegova bolest ne moe izleiti medicinom i da na
ovom svetu nema leka za tugu koja ga opseda. Naalost, iljci ograde koji
se zarivaju u njegovo telo (kako to Klarisa kasnije zamilja) pokazuju da
se njegova elja za srenijim interfejsom ne ispunjava. Interfejs do koga
dolazi svakako je najtraginiji u romanu. Meutim, ta slika takoe
pokazuje da neka vrsta dvosmerne veze izmeu tela i grada, makar i
bukvalna i gorko ironina, mora imati poslednju re i da ak i mrtvo telo
(p)ostaje deo grada.
Neto kasnije te veeri i gospoa Dalovej dospeva u slino iskuenje
napustivi goste i otiavi u susednu sobu. Iskuenje je veliko, a lekovita
smrt tako bliska i lako ostvariva. Meutim, jedan pogled kroz prozor,
vizuelni kontakt njenog tela sa spoljnim svetom, sa zgradom preko puta i
staricom koja odlazi na spavanje, menja njenu odluku. Nepoznata
kominica i sugraanka budi u Klarisi elju da i ona doivi starost i jo
dugo uiva u malim i svakodnevnim trenucima od kojih se sastoji ivot.
Biranje ivota pod uticajem interfejsa je i tenja ka ostvarenju novog
kontakta sa ve poznatim svetom, onim koji tog trenutka gostuje u njenoj
kui. Junakinja se vraa gostima, ne vie kao gospoa Dalovej, ena koju
mue misli o smrti, ve kao Klarisa koja eli da ivi. To je Klarisa koju
Piter prepoznaje kao autentinu, nekadanju, osobu koja je uvek volela da
se drui sa ljudima, da spaja razdvojene:

To je Klarisa, ree on.

Jer ona je bila tu. (Vulf, 1964: 170)
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 256
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

5. Zakljuak
Razmatrajui naine na koje pojedinani junaci ine i definiu ili
modifikuju gradsku sredinu po kojoj se kreu, kao i ulazei iz perspektive
kosmiki velikog gradskog tela u ivote individualnih likova, ukazali smo
na neraskidivu vezu izmeu tela i grada, dvaju junaka Gospoe Dalovej.
Njihov odnos nazvali smo interfejsom Elizabet Gros, a scenama iz romana
u kojima se telesni i gradski identiteti i znaenja prepliu i pretapaju,
opravdali smo takvo ime.
Klarisa Dalovej, Piter Vol i Septimus Smit neki su od junaka koji
svojim pripadanjem gradu, ulnim kontaktom sa gradskim ulicama ili
trenutnim boravkom u urbanom prostoru, odreuju i predstavljaju linost
grada, upotpunjuju ili menjaju njegov izgled. Klarisa ostvaruje interfejs sa
gradom na razne naine: potragom za davno izgubljenom sreom;
zaivanjem stare haljine koja je predstavnik prolosti, ali i oznaitelj njene
sadanje uloge; stupanjem Pitera kao olienja njene prolosti u njen
londonski dom, tog uvara njene sadanje uloge; konano, i preko
prisustva junakinje na sopstvenoj zabavi kao urbanoj sceni koju
(uglavnom) ine Londonci. Piter Vol i Septimus Smit na prvi pogled nisu
pripadnici grada ve, svaki na svoj nain, njegovi otpadnici. Meutim,
upravo njihova razliitost u odnosu na druge ljude, to se tie odevanja,
pogleda na svet ili psihikog stanja, ini ih vanim tkaima gradske
panorame i njegove (ne uvek lepe) arolikosti. Uticaj grada na telo vidljiv
je pre svega kao akumulacija bezbrojnih atoma (Vulf, 1956: 82) koji
padaju na ljudsku svest i usmeravaju njen tok. Londonski prizori navode
Klarisu na smenu misli o prolom i sadanjem, Pitera na divljenje prema
civilizaciji, a Septimusa na halucinacije. Meutim, prisustvo grada odnosi
se i na uticaj drugih junaka na pojedinano telo interfejs u kome telo i
grad i doslovno postaju (dva) tela.
Scena u kojoj je Piterov i Klarisin razgovor obojen simulacijom
napada, trenutak u kome Septimus skae sa prozora u smrt, kao i
momenat Klarisine odluke da ne ponovi Septimusov in, kljuni su primeri
interfejsa tela i grada. Oni pokazuju da je komunikacija izmeu junaka i
grada ne samo istovremeno dvosmerna, koizgraujua i neprekidna, ve i
uvek eljena od likova ovog romana. Osim to je grad junacima stalni
objekat tenje, njima je interfejs sa gradom i zagarantovan uvek, u oba
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 257
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

mogua sluaja izborom smrti ili vraanjem ivotu. Skokom kroz prozor
ili povratkom meu goste, grad London doekuje telo kao manje ili vie
gostoljubiv, ali stalan domain.

Literatura

Andrsdttir, A. (2011). The Fabric of her Fiction: Virginia Woolfs

Development of Literary Motifs based on Clothing and Fashion in
Mrs Dalloway, To the Lighthouse and Orlando: A Biography.
University of Iceland. Preuzeto sa:
http://skemman.is/en/stream/get/1946/8445/22498/3/MA_ESSAY_
ASTAANDRESDOTTIR.pdf
Dojinovi-Nei, B. (2006). Gradovi, sobe, portreti. Beograd: Knjievno
drutvo Sveti Sava.
Gros, E. (2005). Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, prevela
Tatjana Popovi. Beograd: Centar za enske studije i istraivanja
roda.
Grosz, E. (1992). Bodies-Cities. U B. Colomina and J. Bloomer (ur.),
Sexuality and Space (str. 241-253). Princeton: Princeton
Architectural Press.
Marcus, L. (2004). Virginia Woolf. Horndon: Northcote House Publishers
Ltd.
Vulf, V. (1964). Gospoa Dalovej, prevela Milica Mihajlovi. Beograd:
Izdavako preduzee Rad.
Vulf, V. (1956). Moderna proza. U S. Galogaa (ur.), Eseji, prevela Milica
Mihajlovi (str. 77-88). Beograd: Nolit.
Whitworth, M. (2009). Virginia Woolf. Oxford: Oxford University Press.
Pri; J.: Telo u gradu i grad u telu: Gospoa Dalovej Virdinije Vulf 258
Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

Abstract

THE BODY IN THE CITY AND THE CITY IN THE BODY: VIRGINIA
WOOLFS MRS DALLOWAY

The paper deals with the relationship between the characters of Mrs
Dalloway and the city of London, from the point of view of Elizabeth
Groszs interface a notion that describes the connection between the
body and the city as bidirectional and mutually defining. In order to point
out that the novel is largely based upon the bidirectional and inextricable
linkage between the body and the city, the paper is initially concerned
with this relation from two opposing perspectives: from the standpoint of
individual characters and their existence within the 20th century city; and
from the viewpoint of the urban space of modern London participating in
the lives of Virginia Woolfs fictional heroes. The following section focuses
upon the novels scenes that present the body-city interface in either
literal or symbolic ways. The study concludes that the contact between the
heroes of Mrs Dalloway and London is a kind of two-way, omnipresent,
and continual communication, thus deserving the contemporary name
interface.

Key words: Mrs Dalloway, body, city, London, interface.

Rad primljen: 8. oktobar 2011.

Ispravka rukopisa dostavljena: 25. oktobar 2011.
Rad prihvaen: 1. novembar 2010.