Matematiqki fakultet u Beogradu

Pitanja i odgovori za usmeni ispit

- iz uvoda u matematiqku logiku -

Predrag Pilipovi Profesor

Br. indeksa 116/2016 dr Slavko Moconja

Beograd, februar 2017.

 SADRAJ

Sadraj
1 Definicija iskazne formule. Sloenost iskazne formule. . . . . . . . . . . . . . 1
2 Interpretacija iskazne formule. Osobine interpretacije. . . . . . . . . . . . . . 1
3 Semantiqka ekvivalentnost. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
4 Semantiqka posledica. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
5 Teorema dedukcije (semantiqka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
6 Teorema o KNF i DNF. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
7 Pravila prirodne dedukcije za iskaznu logiku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
8 Teorema dedukcije (sintaksna varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
9 Teorema kompaktnosti (sintaksna varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
10 Teorema potpunosti (slaba varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
11 Teorema saglasnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
12 Definicija terma. Sloenost terma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
13 Definicja predikatske formule. Sloenost predikatske formule. . . . . . . . . 14
14 Slobodno i vezano pojav ivae promen ive. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
15 Pravila prirodne dedukcije za predikatsku logiku. . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
16 Aksiome ekstenzionalnosti, egzistencije, para, unije i partitivnog skupa. . . . . 16
17 Aksioma separacije i posledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
18 Aksioma regularnosti i posledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
19 Ureen par. Dekartov proizvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
20 Relacije, inverz i kompozicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
21 Ekvivalencije, klase, particije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
22 Ureee. Istaknuti elementi u ureeima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
23 Supremum i infimum. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
24 Funkcije. ”1-1\ i ”NA\ funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
25 Inverz funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
26 Kompozicija funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
27 Levi i desni inverz funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
28 Kardinalnost. Osnovne osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
29 Kantorova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
30 Kantor-Bernxtajnova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
31 Aksioma izbora. Primer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
32 Ekvivalenti aksiome izbora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
33 Bernxtajnova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
34 Maksimalno neprotivreqni skupovi formula. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
35 Teorema potpunosti (jaka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
36 Teorema kompaktnosti (semantiqka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
37 Primer primene teoreme kompaktnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
38 Aksioma beskonaqnosti i skup priordnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
39 Ureee prirodnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
40 Princip matematiqke indukcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
41 Princip potpune indukcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
42 Princip minimuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
43 Teorema o rekurzivnoj definiciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
44 Aritmetika prirodnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
45 Modeli i interpertacija formule prvog reda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
46 Va ane formule i primeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
47 Teoreme potpunosti i kompaktnosti za logiku prvog reda. . . . . . . . . . . . . . . 38
1 Definicija iskazne formule. Sloenost iskazne formule.
Jezik iskazne formule qine:
• Iskazna slova: p, q, r, ..., p1 , p2 , ...; P je skup iskaznih slova i on je prebrojiv;

• (Iskazni) logiqki veznici: ¬, ∧, ∨, ⇒, ⇔ ;

• Pomoni simboli: ( i ).

Req na nekom jeziku je bilo koji konaqan niz slova. Reqi koje imaju smisla nazivamo formulama
i grade se prema sledeim pravilima:
(1) Iskazno slovo jeste formula;
(2) Ako su A i B formule, tada su i: ¬A, A ∧ B, A ∨ B, A ⇒ B, A ⇔ B formule;
(3) Svaka formula dobija se konaqnom primenom pravila (1) i (2).
Konvencija o brisau zagrada:
• Ako je nedvosmisleno kako je formula izgraena, brixemo zagrade.

• Prioritet veznika: ¬ ima najvixi prioritet, ∧, ∨ sredi, a ⇒ i ⇔ najnii.

F or je skup svih formula, dok je N = {0, 1, 2, 3, ...}. Sloenost formule je funkcija koja
formuli dode uje broj veznika koji je grade (u oznaci sl), tj:
sl : F or → N.

Sloenost formule se definixe rekurzivno pomou sledeih pravila:

• sl(p) = 0, gde je p ∈ P ;

• sl(¬A) = 1 + sl(A);

• sl(A ∗ B) = 1 + sl(A) + sl(B), gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.

2 Interpretacija iskazne formule. Osobine interpretacije.

Skup 2 je oznaka za skup {0, 1}. Valuacija je dode ivae vrednosti taqno ili netaqno iskaznim
slovima, odnosno to je preslikavae
v : P → 2.
Interpertacija pri vaulaciji v je dode ivae formuli vrednosti taqno ili netaqno, for-
mula je pri tom izgraena od promen ivih kojima smo valuacijom v dodelili vrednosti taqno
ili netaqno. Tj. interpertacija pri valuaciji v je preslikavae
v̂ : F or → 2,

tako da vai:
• v̂(p) = v(p), gde je p ∈ P ;
• v̂(¬A) = ¬1 v̂(A);

• v̂(A ∗ B) = v̂(A) ∗ 2 v̂(B), gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.

1
¬u ovom sluqaju predstav a operaciju na skupu 2, za razliku od ¬A gde je logiqki veznik
2
Isto vai i za ∗

1
Teorema 1. Neka je F formula i neka su u i v valuacije, tako da vai
u(p) = v(p) za p ∈ P (F ). 3

Tada vai
û(F ) = v̂(F ).
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F :
(BI) sl(F ) = 0 tj. F = p, P (F ) = {p}, pa vai: û(F ) = û(p) = u(p) = v(p) = v̂(p) = v̂(F ).
(IH) Za sve formule F takve da je sl(F ) < n neka vai û(F ) = v̂(F ).
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = ¬G ili F = G ∗ H , gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.
1◦ F = ¬G: sl(G) = n − 1 < n i vai P (G) = P (F ). Po indukcijskoj hipotezi vai
û(G) = v̂(G), odakle sledi da û(F ) = û(¬G) = ¬û(G) = ¬v̂(G) = v̂(¬G) = v̂(F ).
2◦ F = G ∗ H za neko ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H) i vai P (G) ⊆ P (F ) i P (H) ⊆ P (F ). Po indukcijskoj
hipotezi vai û(G) = v̂(G) i û(H) = v̂(H), odakle sledi da
û(F ) = û(G ∗ H) = û(G) ∗ û(H) = v̂(G) ∗ v̂(H) = v̂(G ∗ H) = v̂(F ).

Ako je v̂(F ) = 1 kaemo da valuacija v zadovo ava formulu F i pixemo v |= F . Simbol |=

qitamo ”dupla rampa\ i naziva se relacija zadovo ea.
Ako postoji valuacija v formule F takva da je v |= F , kaemo da je F zadovo iva.
Ako za sve valuacije v formule F vai v |= F kaemo da je F tautologija i pixemo |= F.
Ako za sve valuacije v formule F vai v 2 F kaemo da je F kontradikcija tj nije zadovo iva.

3 Semantiqka ekvivalentnost. Osobine.

Formule F i G su semantiqki ekvivalentne u oznaci F ≡ G ako i samo ako je |= F ⇔ G. Tj.
ako za sve valuacije v vai v̂(F ⇔ G) = 1, tj. v̂(F ) ⇔ v̂(G) = 1, odnosno v̂(F ) = v̂(G).
Teorema 1. Relacija ≡ je relacija ekvivalencije.

Dokaz.
(R) v̂(F ) = v̂(F ) za sve valuacije v formule F , pa je F ≡ F .
(S) Neka vai F ≡ G, tada za sve valuacije v vai v̂(F ) = v̂(G), tj. v̂(G) = v̂(F ), pa je G ≡ F.
(T) Neka vai F ≡ G i G ≡ H , tada za sve valuacije v vai v̂(F ) = v̂(G) i v̂(G) = v̂(H), pa je
v̂(F ) = v̂(H) odakle sledi da vai F ≡ H .
Teorema 2. Ako je F1 ≡ F2 i G1 ≡ G2 , tada vai:

(1) ¬F1 ≡ ¬F2 ;

(2) F1 ∗ G1 ≡ F2 ∗ G2, za neko ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.
Dokaz. Neka je v proizvo na valuacija:
(1) v̂(¬F1) = ¬v̂(F1) = ¬v̂(F2) = v̂(¬F2) ;
(2) v̂(F1 ∗ G1) = v̂(F1) ∗ v̂(G1) = v̂(F2) ∗ v̂(G2) = v̂(F2 ∗ G2).
Kada pixemo F (p1, p2, ..., pn) naglaxavamo da je formula F saqiena od nekih slova p1, p2, ..., pn,
ali ne obavezno od svih.
Neka su date formule F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An. Sa F (A1, A2, ..., An) oznaqavamo formulu F
u kojoj smo svako pojav ivae slova pi zamenili formulom Ai, 1 ≤ i ≤ n.
3
P (F ) je konaqan skup slova formule F .
2
Teorema 3. Neka su F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An formule. Neka je v proizvo na valuacija i
neka je u valuacija takva da vai
u(pi ) = v̂(Ai ), 1 ≤ i ≤ n.

Tada je û(F (p1, p2, ..., pn)) = v̂(F (A1, A2, ..., An)).
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F .
(BI) sl(F ) = 0 pa je F (p1, p2, ..., pn) = pi, za neko 1 ≤ i ≤ n i F (A1, A2, ..., An) = Ai. Tada vai:
û(F (p1 , p2 , ..., pn )) = û(pi ) = u(pi ) = v̂(Ai ) = v̂(F (A1 , A2 , ..., An )).

(IH) Za sve formule F takve da je sl(F ) < n neka vai û(F (p1, p2, ..., pn)) = v̂(F (A1, A2, ..., An)).
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = ¬G ili F = G ∗ H , gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.
1◦ F = ¬G: sl(G) = n − 1 < n. Po indukcijskoj hipotezi vai
û(G(p1 , p2 , ..., pn )) = v̂(G(A1 , A2 , ..., An )), odakle sledi da
û(F (p1 , p2 , ..., pn )) = û(¬G(p1 , p2 , ..., pn )) = ¬û(G(p1 , p2 , ..., pn )) =
¬v̂(G(A1 , A2 , ..., An )) = v̂(¬G(A1 , A2 , ..., An )) = v̂(F (A1 , A2 , ..., An )).
2◦ F = G ∗ H za neko ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H). Po indukcijskoj hipotezi vai
û(G(p1 , p2 , ..., pn )) = v̂(G(A1 , A2 , ..., An )) i û(H(p1 , p2 , ..., pn )) = v̂(H(A1 , A2 , ..., An )),
odakle sledi da
û(F (p1 , p2 , ..., pn )) =
û(G(p1 , p2 , ..., pn ) ∗ H(p1 , p2 , ..., pn )) = û(G(p1 , p2 , ..., pn )) ∗ û(H(p1 , p2 , ..., pn )) =
v̂(G(A1 , A2 , ..., An )) ∗ v̂(H(A1 , A2 , ..., An )) = v̂(G(A1 , A2 , ..., An ) ∗ H(A1 , A2 , ..., An )) =
v̂(F (A1 , A2 , ..., An )).

Posledica 1. Neka su F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An formule. Ako vai |= F (p1, p2, ..., pn), onda
vai |= F (A1, A2, ..., An).
Dokaz. Neka je |= F (p1 , p2 , ..., pn ) i v proizvo na valuacija. Uoqimo bilo koju valuaciju u
takvu da u(pi) = v̂(Ai). Prema teoremi 3 vai v̂(F (A1, A2, ..., An)) ⇔ û(F (p1, p2, ..., pn)) = 1, tj.
v |= F (A1 , A2 , ..., An ). Kako je v bila proizvo na valuacija imamo da je |= F (A1 , A2 , ..., An ).

Posledica 2. Neka su F (p1 , p2 , ..., pn ), A1 , A2 , ..., An , B1 , B2 , ..., Bn formule takve da

Ai ≡ Bi , za sve 1 ≤ i ≤ n.

Tada vai
F (A1 , A2 , ..., An ) ≡ F (B1 , B2 , ..., Bn ).

Dokaz. Neka je v proizvo na valuacija. Uoqimo bilo koju valuaciju u, takvu da vai
u(pi ) = v̂(Ai ) = v̂(Bi ).

Prema teoremi 3 vai v̂(F (A1, A2, ..., An)) = û(F (p1, p2, ..., pn)) = v̂(F (B1, B2, ..., Bn)). Kako je v
bila proizvo na valuacija zak uqujemo F (A1, A2, ..., An) ≡ F (B1, B2, ..., Bn).

4 Semantiqka posledica. Osobine.

Neka je H neki skup formula.
• Valuacija v zadovo ava H (v |= H) ako v |= H , za sve formule H ∈ H.

• H je zadovo iv ako postoji valuacija koja ga zadovo ava. U suprotnom nije zadovo iv
(kontradiktoran je).
3
 • Ako je H zadovo iv i H0 ⊆ H, onda je H0 zadovo iv.
• Ako H nije zadovo iv i H0 ⊇ H, onda ni H0 nije zadovo iv.
Neka je H neki skup formula i F formula. Kaemo da je F semantiqka posledica skupa H i
pixemo H |= F ako za sve valuacije v takve da je v |= H vai v |= F .
Ako je H = {H1, H2, ..., Hn}. Umesto {H1, H2, ..., Hn} |= F pixemo H1, H2, ..., Hn |= F .
Primer 1.

• {p, q} je zadovo iv;

• {¬p, p} nije zadovo iv;
• {p ∨ q, p ⇒ ¬q} je zadovo iv.
Osobine:
(1) Ako je H ∈ H, onda je H |= H ;
(2) Ako H nije zadovo iv, onda H |= F , za bilo koju formulu F ;
(3) ∅ |= F ako i samo ako |= F ;
(4) Ako H |= F i H ⊆ H0, onda H0 |= F ;
(5) Ako H 2 F i H0 ⊆ H, onda H0 2 F .

5 Teorema dedukcije (semantiqka varijanta).

Teorema 1. [Teorema dedukcije] Neka je H bilo koji skup formula i neka su A i B formule.
Tada vai
H, A |= B akko H |= A ⇒ B.
Dokaz.
(⇒) Pretopstavimo da vai H, A |= B . Neka je v proizvo na valuacija koja zadovo ava H, tj.
v |= H.
1◦ Neka je v̂(A) = 0, tada je v̂(A ⇒ B) = v̂(A) ⇒ v̂(B) = 0 ⇒ v̂(B) = 1.
2◦ Neka je v̂(A) = 1, tada v |= H, A i iz pretopstavke H, A |= B sledi da v |= B , tj.
v̂(B) = 1. Odakle je v̂(A ⇒ B) = v̂(A) ⇒ v̂(B) = 1 ⇒ 1 = 1.
Dakle, u oba sluqaja v |= A ⇒ B , a kako je v bila proizvo na valuacija koja zadovo ava
H, vai H |= A ⇒ B .
(⇐) Pretpostavimo da vai H |= A ⇒ B . Neka je v proizvo na valuacija takva da v |= H, A.
Tada v zadovo ava i H, tj. v |= H. Odakle sledi da v |= A ⇒ B , tj. 1 = v̂(A ⇒ B) =
v̂(A) ⇒ v̂(B). Kako je v̂(A) = 1 dobijamo da je i v̂(B) = 1, tj. v |= B . Sa obzirom na to da
je v bila proizvo na valuacija koja zadovo ava H, A time smo dobili da vai H, A |= B .

6 Teorema o KNF i DNF.

Literal je iskazno slovo ili negacija iskaznog slova.
Klauza je konjukcija literala.
Kaemo da je formula u disjunktivnoj normalnoj formuli (DNF) ako je disjunkcija klauza,
tj. oblika
C1 ∨ C2 ∨ C3 ∨ ... ∨ Cn , gde su Ci klauze, za 1 ≤ i ≤ n.
Kaemo da je formula u konjuktivnoj normalnoj formuli (KNF) ako je oblika
D1 ∧ D2 ∧ D3 ∧ ... ∧ Dn , gde su Di disjunkcije literala, za 1 ≤ i ≤ n.

4
Algoritam za svoee na KNF i DNF:
1. Eliminacija ⇔ koristei: p ⇔ q ≡ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p).
2. Eliminacija ⇒ koristei: p ⇒ q ≡ ¬p ∨ q.
3. Ubacivae ¬ u zagrade koristei: ¬(p ∧ q) ≡ ¬p ∨ ¬q i ¬(p ∨ q) ≡ ¬p ∧ ¬q.
4. Eliminacija duple negacije koristei: ¬¬p ≡ p.
5. Podexavae tako da se dobije KNF ili DNF koristei:
p ∧ (q ∨ r) ≡ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r) i p ∨ (q ∧ r) ≡ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) i ihova uopxtea.

6. Kozmetiqka podexavaa: p ∧ p ≡ p, p ∨ p ≡ p, q ∧ > ≡ q, q ∨ > ≡ >, q ∧ ⊥ ≡ ⊥, q ∨ ⊥ ≡ q.

Ako je v valuacija i p slovo, sa pv se oznaqava

p, v(p) = 1
pv =
¬p, v(p) = 0

¬v ¬p, v(p) = 1
p =
p, v(p) = 0
Lema 1. Neka su u i v valuacije i p slovo, tada vai:
(1) û(pv ) = 1 akko v(p) = u(p);

(2) v̂(pv ) = 1 (specijalni sluqaj (1));

(3) û(p¬v ) = 0 akko v(p) = u(p);

(4) v̂(p¬v ) = 0 (specijalni sluqaj (3)).

Dokaz.
(1) (⇒) Neka je û(pv ) = 1.
1◦ Ako je v(p) = 1, tada je 1 = û(pv ) = u(p).
2◦ Ako je v(p) = 0, tada je 1 = û(pv ) = û(¬p) = ¬u(p), pa je u(p) = 0.
(⇐) Neka je v(p) = u(p).
1◦ Ako je v(p) = u(p) = 1, tada je û(pv ) = u(p) = 1.
2◦ Ako je v(p) = u(p) = 0, tada je û(pv ) = û(¬p) = ¬u(p) = 1.
(3) Analogno kao (1).
Teorema 1. Neka je F formula, V1 skup svih valuacija koje zadovo avaju formulu F , V0 skup
svih valuacija koje ne zadovo avaju formulu F i P (F ) = {p1, p2, ..., pn}. Skupove V1 i V0 moemo
zapisati:
V1 = {v : P (F ) → 2 | v |= F };
V0 = {v : P (F ) → 2 | v 2 F }.

(1) Ako F nije kontradikcija, tada vai:

(kanonski DNF ili KDNF).
_
F ≡ (pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn )
v∈V1

(2) Ako F nije tautologija, tada vai:

(kanonski KNF ili KKNF).
^
F ≡ (p¬v ¬v ¬v
1 ∨ p2 ∨ ... ∨ pn )
v∈V0

5
Dokaz.
(1) Dokaz se svodi na sledee: za svaku valuaciju v0 : P → 2 vai:
akko v0 |=
_
v 0 |= F (pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn ).
v∈V1

(⇒) Neka v0 |= F , tada v0 ∈ V1, prema tome pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn je jedan od disjunkata sa desne
0 0 0

strane. PremaW lemi 1 (2) vai v0 |= pvi za svako 1 ≤ i ≤ n, pa v0 |= pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn .
0 0 0 0

Dakle, v0 |= (pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn).

v∈V1
(⇐) Neka v0 |=
W
(pv1 ∧ pv2 ∧ ... ∧ pvn ).
Pa postoji neko v ∈ V1 takvo da vai
v∈V1
v 0 |= pv1 ∧ ∧ pvn , tada v 0 |= pvi , za sve 1 ≤ i ≤ n, pa prema lemi 1 (1) v 0 (pi ) = v(pi )
pv2 ∧ ...
za sve 1 ≤ i ≤ n. Tada je v0 = v ∈ V1, tj. v0 |= F .
(2) Dokaz se svodi na sledee: za svaku valuaciju v0 : P (F ) → 2 vai:
akko v0 2
^
v0 2 F (p¬v ¬v ¬v
1 ∨ p2 ∨ ... ∨ pn )
v∈V0

(⇒) Neka v0 2 F , tada v0 ∈ V0, prema tome p¬v

1 ∨ p2 ∨ ... ∨ pn je jedan od konjukata sa desne
¬v ¬v 0 0 0

strane. Prema lemi 1 (4) vai v0 2 p¬v i V za svako 1 ≤ i ≤ n, pa

0

v 2 p1 ∨ p2 ∨ ... ∨ pn . Dakle, v 2 1 ∨ p2 ∨ ... ∨ pn ).

0 ¬v ¬v 0 ¬v 0 0 0
(p¬v ¬v ¬v
v∈V0
(⇐) Neka v0 2
V
(p¬v
1 . Pa postoji neko v ∈ V0 takvo da vai
∨ p¬v
2 ∨ ... ∨ p¬v
n )
v∈V0
v0 2 p¬v
1 ∨ p2 , tada v0 2 p¬v
¬v ∨ ... ∨ p¬v
n i , za sve 1 ≤ i ≤ n, pa prema lemi 1 (3) v (pi ) = v(pi )
0

za sve 1 ≤ i ≤ n. Tada je v0 = v ∈ V0, tj. v0 2 F .

7 Pravila prirodne dedukcije za iskaznu logiku.

1. Eliminacija i uvoee konjukcije:
A∧B (∧L
A∧B (∧D
A B (∧U )
E) E)
A B A∧B

2. Eliminacija i uvoee duple negacije

¬¬A (¬¬E )
A (¬¬U )
A ¬¬A

3. Eliminacija (modus ponens (M P )) i (modus tolens (M T )) i uvoee implikacije

A

A A⇒B (⇒E ) ili (M P )
A⇒B ¬B (⇒E ) ili (M T )


B ¬A B
(⇒U )
A⇒B

4. Eliminacija i uvoee negacije i eliminacija kontradikcije

A
 ⊥ (⊥E )
A ¬A (¬E )

 A
⊥ ⊥
(¬U )
¬A

6
 5. Eliminacija i uvoee disjunkcije
A (∨L
B (∨D
U) U)
A∨B A∨B
A B
 
A∨B 



C C
(⇔DL
E )
C
6. Eliminacija i uvoee ekvivalencije
A⇔B (⇔LD
A⇔B (⇔DL
E ) E )
A⇒B B⇒A (⇔U )
A⇒B B⇒A
A⇔B
7. Disjunktivni silogizmi
A∨B ¬A (DS )
A∨B ¬B (DS )
B A
8. Tranzitivnost implikacije
A⇒B B⇒C (⇒T )
A⇒C
9. Zakon kontrapozicije
A⇒B (K )
¬A ⇒ ¬B (K )
¬B ⇒ ¬A B⇒A
10. De Morganovi zakoni
¬(A ∧ B ) ¬(A ∨ B )
DM ( ) (DM )
¬A ∨ ¬B ¬A ∧ ¬B
¬A ∨ ¬B (DM )
¬A ∧ ¬B (DM )
¬(A ∧ B) ¬(A ∨ B)

11. Zakon isk uqea treeg (tertium non datur)

(T N D )
A ∨ ¬A

8 Teorema dedukcije (sintaksna varijanta).

Teorema 1. [Sintaksna teorema dedukcije] Neka je H bilo koji skup formula i neka su A
i B formule. Tada vai
H, A ` B akko H ` A ⇒ B.
Dokaz.
(⇒) Pretpostavimo da vai H, A ` B .
Date pretpostavke u H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .
k + 1. A

Niz dokaza bez pretpostavki

k + 2. . . .
...
n. B

7
 Pixemo dokaz za H ` A ⇒ B.
Iste pretpostavke iz H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .

Novi poddokaz

k+1. A Dodatna pretpostavka

k+2. . . .
...
n. B
n + 1. A ⇒ B ⇒U na (k + 1). − n.
(⇐) Pretpostavimo da vai H ` A ⇒ B .
Date pretpostavke u H
1. ...
... Neki dokaz za H ` A ⇒ B
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

k + 1. . . .
...
n. A ⇒ B
Pixemo dokaz za H, A ` B .
Iste pretpostavke iz H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

...
n. A ⇒ B ⇒U na (k + 1). − n.
n + 1. A Pretpostavka
n + 2. B M P iz n. i n + 1.

9 Teorema kompaktnosti (sintaksna varijanta).

Teorema 1. [Sintaksna teorema kompaktnosti] Neka je H skup formula, i neka je F pro-
izvo na formula, tada vai
H ` F akko postoji konaqan H0 ⊆ H takav da H0 ` F.

Dokaz.
(⇐) Ako koristei mae pretpostavki moemo izvesti F , onda sa tim i jox novih pretpostavki
moemo izvesti F , tj. H0 ` F , onda H ` F .
(⇒) Neka vai H ` F .
8
 Iste pretpostavke iz H
1. ... Koristili smo konaqno mnogo
... pretpostavki i one qine H0
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

...
n. F

10 Teorema potpunosti (slaba varijanta).

Lema 1. Vai sledei sekvent.
A ⇒ B, ¬A ⇒ B ` B.

Dokaz.
1. A ⇒ B Pretpostavka
2. ¬A ⇒ B Pretpostavka
3. ¬B Dodatna pretpostavka
4. ¬A M T na 1. i 3.
5. ¬¬A M T na 2. i 3.
6. ⊥ ¬E na 4. i 5.
7. ¬¬B ¬U na 3-6.
8. B ¬¬E na 7.

Lema 2. Neka je v valuacija. Neka je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}. Tada vai

pv , q v ` (p ∗ q)v ,

gde je 
v F, v̂(F ) = 1
F =
¬F, v̂(F ) = 0
Dokaz.
p q p∧q ¬p, ¬q ` ¬(p ∧ q)
0 0 0 ¬p, q ` ¬(p ∧ q)
0 1 0 p, ¬q ` ¬(p ∧ q)
1 0 0 p, q ` (p ∧ q)
1 1 1
p q p∨q ¬p, ¬q ` ¬(p ∨ q)
0 0 0 ¬p, q ` (p ∨ q)
0 1 1 p, ¬q ` (p ∨ q)
1 0 1 p, q ` (p ∨ q)
1 1 1
p q p⇒q ¬p, ¬q ` (p ⇒ q)
0 0 1 ¬p, q ` (p ⇒ q)
0 1 1 p, ¬q ` ¬(p ⇒ q)
1 0 0 p, q ` (p ⇒ q)
1 1 1

9
 p q p⇔q ¬p, ¬q ` (p ⇔ q)
0 0 1 ¬p, q ` ¬(p ⇔ q)
0 1 0 p, ¬q ` ¬(p ⇔ q)
1 0 0 p, q ` (p ⇔ q)
1 1 1
Teorema 1. Neka je F proizvo na formula i neka je P (F ) = p1 , p2 , ..., pn . Tada vai pv1 , pv2 , ..., pvn `
F v.

Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F .

(BI) sl(F ) = 0 tj. F = p, P (F ) = {p}, pa vai: pv ` pv .
(IH) Neka tvree vai za sve formule F takve da je sl(F ) < n.
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = ¬G ili F = G ∗ H , gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.
1◦ F = ¬G: sl(G) = n − 1 < n i vai P (G) = P (F ). Po indukcijskoj hipotezi vai
pv1 , pv2 , ..., pvn ` Gv .
1.1◦ Neka je v̂(F ) = 0, tada je v̂(G) = 1, odakle sledi da je F v = ¬F i Gv = G. Imamo
da je pv1 , pv2 , ..., pvn ` ¬¬G, tj. pv1 , pv2 , ..., pvn ` ¬F , odnosno pv1 , pv2 , ..., pvn ` F v .
1.2◦ Neka je v̂(F ) = 1, tada je v̂(G) = 0, odakle sledi da je F v = F i Gv = ¬G. Imamo
da je pv1 , pv2 , ..., pvn ` ¬G, tj. pv1 , pv2 , ..., pvn ` F .
2◦ F = G ∗ H za neko ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H) i vai P (G) ⊆ P (F ) i P (H) ⊆ P (F ). Po indukcijskoj
hipotezi vai pv1 , pv2 , ..., pvn ` Gv i pv1 , pv2 , ..., pvn ` H v . Po lemi 2, imamo da Gv , H v `
(G ∗ H)v , dakle, pv1 , pv2 , ..., pvn ` F v .

1. pv1 Pretpostavka
2. pv2 Pretpostavka
... Pretpostavka
n. pvn Pretpostavka
n + 1. ...
...
n + m. Gv Zak uqak
n + m + 1. ...
...
n + m + k. Hv Zak uqak
n + m + k + 1. ...
...
n + m + k + l. (G ∗ H)v Zak uqak
Teorema 2. [Teorema potpunosti (slabija varijanta)] Neka je F formula. tada vai: F
je dokaziva ako i samo ako je uvek taqna, tj.
` F akko |= F.

10
 Dokaz.
(⇐) Neka je F tautologija, tj F v = F . Za svaku valuaciju v vai pv1 , pv2 , ..., pvn ` F .
1. korak Za svaku valuaciju v vai:
1◦ pv1 , pv2 , ..., pn ` F ,
2◦ pv1 , pv2 , ..., ¬pn ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1◦ pv1 , pv2 , ..., pvn−1 ` pn ⇒ F ,
2◦ pv1 , pv2 , ..., pvn−1 ` ¬pn ⇒ F .

Po lemi 1 vai pn ⇒ F, ¬pn ⇒ F ` F . Odakle dobijamo pv1 , pv2 , ..., pvn−1 ` F .

2. korak Za svaku valuaciju v vai:
1◦ pv1 , pv2 , ..., pn−1 ` F ,
2◦ pv1 , pv2 , ..., ¬pn−1 ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1◦ pv1 , pv2 , ..., pvn−2 ` pn−1 ⇒ F ,
2◦ pv1 , pv2 , ..., pvn−2 ` ¬pn−1 ⇒ F .

Po lemi 1 vai pn−1 ⇒ F, ¬pn−1 ⇒ F ` F . Odakle dobijamo pv1 , pv2 , ..., pvn−2 ` F .
...
n − 1. korak Za svaku valuaciju v vai:
1◦ p1 ` F ,
2◦ ¬p1 ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1◦ ` p1 ⇒ F ,
2◦ ` ¬p1 ⇒ F .

Po lemi 1 vai p1 ⇒ F, ¬p1 ⇒ F ` F . Odakle dobijamo ` F .

11 Teorema saglasnosti.
Teorema 1. [Teorema saglasnosti] Neka je H skup formula i neka je F proizvo na formula.
Tada vai
Ako H ` F, onda H |= F.
Dokaz. Neka je H ` F . Dokaz izvodimo po minimalnoj duini dokaza za H ` F indukcijom.

(BI) Pretpostavimo da H ` F ima dokaz duine 1.

1. F Pretpostavka

Jedino mogue ako je F hipoteza iz H, pa vai H |= F .

(IH) Neka vai da H ` F povlaqi H |= F ako je duzina dokaza H ` F maa od n koraka.

11
(IK) Neka je H ` F i neka je duina dokaza n koraka.
1.
2.
...
n. F Opravdae
1◦ Ako je opravdae ∧LE na m. formulu (m < n):
1.
2.
...
m. F ∧ G
...
n. F na m.
∧L
E

Od 1. do m. je dokaz za H ` F ∧ G i krai je od n, pa po (IH) vai H |= F ∧ G, odakle

sledi H |= F .
2◦ Ako je opravdae ∧U na k. formulu (k, m < n, i k < m):
1.
2.
...
k. G
...
m. H
...
n. F = G ∧ H ∧Una k. i m.
Od 1. do k. i od 1. do m. su dokazi za H ` G i H ` H i krai su od n, pa po (IH) vai
H |= G i H |= H , i vai da je G, H |= F , odakle sledi H |= F .
3◦ Ako je opravdae ⇒U na poddokaz k − m. (k < m < n):
1.
2.
...
k. G Dodatna pretpostavka
...
m. H Zak uqak
...
n. F = G ⇒ H ⇒U na k − m.
Ako umesto dodatne pretpostavke pretpostavimo G imamo dokaz od 1. do m. da H, G ` H
i on je krai od n koraka, pa po (IH) vai H, G |= H . Po semantiqkoj teoremi dedukcije
znamo da H |= G ⇒ H . odakle sledi H |= F .

12
 4◦ Ako je opravdae ∨E k, l − m. i s − t. (k < m < n):
1.
2.
...
k. G ∨ H
...
l. G Dodatna pretpostavka
...
m. F Zak uqak
...
s. H Dodatna pretpostavka
...
t. F Zak uqak
...
n. F = G ∨ H ∨E na k., l − m. i s − t.
Analogno kao malo pre imamo sledee:
H ` G ∨ H , pa po (IH) H |= G ∨ H ;
H, G ` F pa po (IH) H, G |= F ;
H, H ` F pa po (IH) H, H |= F .
Odakle sledi da H |= F .

12 Definicija terma. Sloenost terma.

Logiqki deo jezika prvog reda qine sledei skupovni simboli:
1. veznici: ¬, ∧, ∨, ⇒, ⇔, ...;
2. kvantifikatori: ∃, ∀;
3. jednakost: =;
4. promen ive: V ar = {x, y, z, x1, x2, ...};
5. pomoni simboli: ( ) ,
Jezik prvog reda L qine tri skupa meusobno disjunktnih simbola:
1. ConstL skup simbola konstanti;
2. F unL skup simbola operacija;

3. RelL skup simbola relacija.

Za svaki simbol S ∈ F unL t RelL je unapred odreen prirodan broj koji oznaqavamo sa ar(S) i
4

zovemo ga arnost (duina) simbola S .

Termi jezika L (T ermL) se grade na sledei naqin:
1. elementi skupova V ar i ConstL su termi;
2. ako je f ∈ F unL, ar(f ) = n i t1, t2, ..., tn termi, tada je f (t1, t2, ..., tn) term;
4
Simblo za disjunktnu uniju
13
 3. termi se grade konaqnom primenom pravila 1. i 2.
Za term t, sa V (t) oznaqavamo skup promeni ivih koje se pojav uju u termu t. V (t) je konaqan
skup.
Sloenost terma t je broj funkcijskih simbola koji se pojav uju u termu t. Sloenost terma
t oznaqavamo sa sl(t). Sloenost terma moemo induktivno definisati sa:

1. sl(x) = 0, za x ∈ V ar,
sl(c) = 0, za c ∈ ConstL ;

2. sl(f (t1, t2, ..., tn) = sl(t1)+sl(t2)+...+sl(tn)+1, za f ∈ F unL, ar(f ) = n i t1, t2, ..., tn ∈ T ermL.

13 Definicja predikatske formule. Sloenost predikatske

formule.
Atomiqne formule jezika L u oznaci AtL se grade na dva naqina:
1. ako je p ∈ RelL, ar(p) = n i t1, t2, ..., tn ∈ T ermL, tada je p(t1, t2, ..., tn) atomiqna formula;
2. ako su t1 i t2 termi, tada je t1 = t2 atomiqna formula.
Forumule jezika L u oznaci F orL se grade na sledei naqin:
1. atomiqne formule su formule;
2. ako su A i B forumule, tada su ¬A, A ∧ B, A ∨ B, A ⇒ B, A ⇔ B forumule;
3. ako je A forumula i x ∈ V ar, tada su ∀xA i ∃xA forumule;
4. forumle se grade konaqnom primenom pravila 1, 2. i 3.
Za formulu A, sa V (A) oznaqavamo skup promen ivih koje se pojav uju u formuli A. V (A) je
konaqan skup.
Sloenost formule F je broj logiqkih veznika i kvantifikatora koji se pojav uju u formuli
F . Sloenost terma F oznaqavamo sa sl(F ). Sloenost terma moemo induktivno definisati
sa:
1. sl(F ) = 0, ako je F atomiqna formula;
2. sl(¬F ) = 1 + sl(F ),
sl(F ∗ G) = 1 + sl(F ) + sl(G), gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔};

3. sl(∀xF ) = 1 + sl(F ),
sl(∃xF ) = 1 + sl(F ).

14 Slobodno i vezano pojav ivae promen ive.

Induktivno definixemo kada je pojav ivae neke promen ive u formuli slobodno/vezano:
1. Svako pojav ivae bilo koje promen ive u atomiqnoj formuli je slobodno.
2. Ako je pojav ivae proizvo ne promen ive bilo slobodno/vezano u formulama A i B ,
tada je ono slobodno/vezano i u formulama ¬A, A ∧ B, A ∨ B, A ⇒ B, A ⇔ B .
3. Pojav ivae promen ive x posle kvantifikatora, tj. u ∀x ili ∃x, je vezano.
4. Ako je pojav ivae promen ive x bilo slobodno/vezano u A, tada je ono slobondo/vezano
u formulama ∀yA i ∃yA.
14
 5. Ako je pojav ivae promen ive x bilo vezano u A, tada je ono vezano u formulama ∀xA i
∃xA, i vezano je nekim ranijim kvantifikatorom.

6. Ako je pojav ivae promen ive x bilo slobodno u A, tada je ono vezano u formulama ∀xA
i ∃xA, i vezano je tim kvantifikatorom.
Za formulu A, sa V ∗(A) oznaqavamo skup promen ivih koje se pojav uju slobodno u formuli
A. V ∗ (A) je konaqan skup i V ∗ (A) ⊆ V (A).
Prema definiciji vai sledee:
1. i V ∗(p(t1, t2, ..., tn)) = V (p(t1, t2, ..., tn)).
V ∗ (t1 = t2 ) = V (t1 = t2 )

2. V ∗ (¬A) = V ∗ (A) i V ∗ (A ∗ B) = V ∗ (A) ∪ V ∗ (B), za ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.

3. V ∗ (∀xA), V ∗ (∃xA) = V ∗ (A) \ {x}.

Ako je A formula i x slobodna promen iva koja se pojav uje u A, sa A(x) zapisujemo formulu A,
pri qemu naglaxavamo sva slobodna pojav ivaa promen ive x. U toj situaciji, za proizvo an
term t, A(t) je oznaka za formulu koju dobijemo kada svako slobodno pojav ivae promen ive
x zamenimo sa termom t.
Formula A koja nema slobodne promen ive, tj V ∗(A) = ∅, se naziva reqenica.

15 Pravila prirodne dedukcije za predikatsku logiku.

Ako je α neka formula, a x promen iva i c konstanta, onda sa α[c/x] oznaqavamo formulu
dobijenu zamenom svih slobodnih pojav ivaa promen ive x konstantom c. Ako se x ne pojav uje
slobodno onda je α[c/x] = α.
Kaemo da je promen iva x slobodna za promen ivu y u formuli α ako nijedno pojav ivae y
nastalo zamenom x sa y postaje vezano, a sa α[y/x] oznaqavamo formulu nakon dobijene zamene.
1. Uvoee i eliminacija jednakosti:
(=U ) t=s F [t/x]
t=t (=E )
F [s/x]

2. Uvoee i eliminacija univerzalnog kvantifikatora

Ako je ∀xF taqno, onda mora biti taqna i formula F [t/x], dobijena iz formule F zamenom
x sa t.
Ako se korixeem promen ive v koja se ne pojav uje slobodno u formuli van poddokaza
(zvaemo je sloena promen iva) moe dokazati F [v/x], onda se moe zak uqiti ∀xF .
∀xF

(∀E )

v
F [t/x] 
F [v/x]
(∀U )
∀xF

3. Uvoee i eliminacija egzistencijalnog kvantifikatora

Ako je F [t/x] taqno za neko t, onda je taqno i ∃xF .
Ako iz F [v/x] dokaemo formulu G u kojoj se ne pojav uje v, onda G mora biti taqna bez
obzira na v. v se ne pojav uje slobodno van tog dokaza.
F [v/x] F [t/x]
(∃U )

v
∃xF  ∃xF
G
(∃E )
G

15
16 Aksiome ekstenzionalnosti, egzistencije, para, unije i par-
titivnog skupa.
Sledee aksiome pripadaju Cermelo-Frenkelovo teoriji skupova sa aksiomom izbora (CFI),
xto je standardni oblik aksiomatske teorije skupova, i kao takav se najqexe uzima za osnovu
matematike.
Aksioma ekstenzionalnosti
Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente.
a = b akko ∀x(x ∈ a ⇔ x ∈ b).

Osobine:
(1) a = a;

(2) a = b ⇒ b = a;

(3) a = b ∧ b = c ⇒ a = c.

Dokaz.
(1)
x 1. x ∈ a Dodatna pretpostavka
2. x ∈ a ⇒ x ∈ a ⇒U na 1.
3. x ∈ a ⇔ x ∈ a ⇔U na 2. i 2.

4. ∀x(x ∈ a ⇔ x ∈ a) ∀U na 1 − 3.
Aksioma egzistencije
Postoji skup bez elemenata.
∃x∀y(¬y ∈ x).

Teorema 1. Skup bez elemenata je jedinstven.

Dokaz. Ideja dokaza: Neka su x i x0 bez elemenata. Znamo da vai ∀y(y ∈ x ⇔ y ∈ x0 ), pa iz
aksiome ekstenzionalnosti znamo da je x = x0.
Jedinstven skup bez elemenata zovemo prazan skup i pixemo ∅.
Aksioma para
Za svaka dva skupa a i b postoji skup qiji su jedini elementi bax a i b.
∀a∀b∃x∀y(y ∈ x ⇔ y = a ∨ y = b).

Teorema 2. Za svaka dva skupa a i b skup qiji su jedini elementi bax a i b je jedinstven.
Dokaz. Ideja dokaza: Neka su x i x0 takvi skupovi. Znamo da vai ∀a∀b∃x∀y(y ∈ x ⇒ y =
a ∨ y = b) i ∀a∀b∃x0 ∀y(y ∈ x0 ⇒ y = a ∨ y = b), odakle moemo zak uqiti ∀y(y ∈ x ⇔ y ∈ x0 ) pa
iz aksiome ekstenzionalnosti znamo da je x = x0.
Jedinstven skup qiji su elementi a i b oznaqavamo sa {a, b}. Ako je a = b pixemo {a} umesto
{a, a}.
Aksioma unije
Za svaki skup a postoji skup qiji su elementi taqno elementi elemenata skupa a.
∀a∃u∀x(x ∈ u ⇔ ∃y(y ∈ a ∧ x ∈ y)).

16
Takav skup jeSjedinstven, zovemo ga unija skupa a i oznaqavamo Sa.
Specijalno, {a,b} := a ∪ b.
Relaciju ⊆ definixemo na sledei naqin:
x ⊆ y akko ∀z(z ∈ x ⇒ z ∈ y).
Aksioma partitivnog skupa
Za svaki skup a postoji skup qiji su elementi podskupovi od a.
∀a∃p∀x(x ∈ p ⇔ x ⊆ a).
Takav skup je jedinstven (zbog aksiome ekstenzionalnosti) i zovemo ga partitivni skup od a u
oznaci P(a).

17 Aksioma separacije i posledice.

Aksioma separacije
Za svaki skup a i svaku formulu φ(x, a, ..., an) postoji skup b qiji su elementi taqno oni
x ∈ a koji zadovo avaju φ(x, a, ..., an ). Takav skup je jedinstven i oznaqavamo ga sa {x ∈
a | φ(x, a1 , ..., an )}.
∀a1 , a2 , ..., an ∃b∀x(x ∈ b ⇔ x ∈ a ∧ φ(x, a1 , ..., an )).
Teorema 1. Ne postoji skup svih skupova.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno. V je skup svih skupova, odakle sledi V ∈ V . Posmatrajmo
skup A = {x ∈ V | x ∈/ x} (postoji po aksiomi separacije). Ako A ∈ A onda A ∈/ A, xto je
kontradikcija. Ako A ∈/ A onda A ∈ A, xto je takoe kontradikcija.
Posledica 1. Komplement skupa a ne postoji. (Skup svega xto ne pripada a).
Dokaz. Ako ac postoji, onda T je a ∪ ac skup svih skupova.
Ako je a 6= ∅ i neka b ∈ a. Sa a oznaqavamo skup svih elemenata koji pripadaju svim elementima
skupa a.
\
= {x ∈ b | ∀y(y ∈ a ⇒ x ∈ y)}.
a

18 Aksioma regularnosti i posledice.

Aksioma regularnost
Za svaki neprazan skup A postoji a ∈ A takav da A ∩ a = ∅.
∀A∃a(a ∈ A ∧ a ∩ A = ∅).
Teorema 1. Ne postoji x takav da x ∈ x.
Dokaz. Neka je A = {x}. Po aksiomi regularnosti znamo da postoji a ∈ A takav da je a ∩ A = ∅.
To a mora biti x. Dakle, {x} ∩ x = ∅. Xto znaqi da x ∈/ x, jer u suprotnom x ∈ {x} ∩ x.
Teorema 2. Ne postoje x, y takvi da je x ∈ y ∈ x.
Dokaz. Neka je A = {x, y}. Pretpostavimo suprotno: x ∈ y ∈ x. Tada je y ∈ A i y ∈ x, pa je
y ∈ A ∩ x, xto znaqi da je A ∩ x 6= ∅. Sa druge strane, x ∈ A i x ∈ y , pa je x ∈ A ∩ y , odakle
sledi da je A ∩ y 6= ∅, xto je u kontradikciji sa aksiomom regularnosti.
Posledica 1. Ako x ∪ {x} = y ∪ {y}, onda je x = y .
Dokaz. Pretpostavimo suprotno: x 6= y. Znamo da x ∈ x ∪ {x}, pa je i x ∈ y ∪ {y}, odakle sledi
da je x ∈ y, jer x ∈/ {y}, jer x 6= y. Sa druge strane, y ∈ y ∪ {y}, pa je i y ∈ x ∪ {x}, odakle sledi
da je y ∈ x, jer y ∈/ {x}, jer x 6= y. Dobili smo da je x ∈ y ∈ x, xto je kontradikcija.
Sledbenik skupa x definixemo kao S(x) := x ∪ {x}. Prema posledici ako su sledbenici isti,
isti su i skupovi.
17
19 Ureen par. Dekartov proizvod.
Neka su a, b skupovi. Ureen par a i b je skup
(a, b) := {{a}, {a, b}}.

Znamo da postoji zbog aksiome para (3 puta primeene).

Teorema 1. Neka su a, b, c, d skupovi. Vai:

(a, b) = (c, d) akko a = c i b = d.

Dokaz.
(⇒) Neka vai {{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}}.
1◦ Ako je {a} = {c} i {a, b} = {c, d}. Imamo iz aksiome ekstenzionalnosti da je a = c, pa
samim tim i b = d.
2◦ Ako je {a} = {c, d} i {a, b} = {c}. Imamo iz aksiome ekstenzionalnosti da je a = c = d
i a = b = c pa je a = b = c = d, odakle zak uqujemo da je a = c i b = d.
(⇐) Trivijalno.
Neka su A i B skupovi. Dekartov proizvod definixemo kao
A × B := {x ∈ P(P(A ∪ B))|x = (a, b) ∧ a ∈ A ∧ b ∈ B}.

Rekurzivno se definixe ureena n-torka:

(a1 , a2 , ..., an ) := ((a1 , a2 , ..., an−1 ), an ).

Vai sledee tvree:

akko a1 = b1 i a2 = b2 i ... i an = bn.
(a1 , a2 , ..., an ) = (b1 , b2 , ..., bn )
Rekurzivno se definixe Dekartov proizvod n skupova:
A1 × A2 × ... × An := (A1 × A2 × ... × An−1 ) × An .

20 Relacije, inverz i kompozicija.

Neka su A i B skupovi. Binarna relacija iz A u B je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda,
tj. ρ ⊆ A × B .
Ako je A = B kaemo da je ρ relacija na A.
Umesto (a, b) ∈ ρ pixemo aρb.
Domen relacije ρ je skup
dom ρ = {a ∈ A | (a, b) ∈ ρ za neko b ∈ B} ⊆ A.

Rang relacije ρ je skup

ran ρ = {b ∈ B | (a, b) ∈ ρ za neko a ∈ A} ⊆ B.

Za ρ ⊆ A × B definixemo inverz relacije ρ sa

ρ−1 = {x ∈ B × A | x = (b, a) za neke a, b takve da je (a, b) ∈ ρ}.

Osobine
18
 akko bρ−1a akko a ←ρ−− b
ρ −1
• aρb a−
→b

• (ρ−1 )−1 = ρ

Neka je ρ ⊆ A × B i σ ⊆ B × C . Kompozicija relacija ρ i σ je relacija

σ ◦ ρ = {(a, c) ∈ A × C | (a, b) ∈ ρ ∧ (b, c) ∈ σ za neko b ∈ B} ⊆ A × C.

Drugim reqima aσ ◦ ρc akko aρb i bσc za neko b ∈ B .

Osobine
(1) Asocijativnost (τ ◦ σ) ◦ ρ = τ ◦ (σ ◦ ρ), gde su ρ ⊆ A × B , σ ⊆ B × C i τ ⊆ C × D;
(2) (σ ◦ ρ)−1 = ρ−1 ◦ σ−1, gde su ρ ⊆ A × B i σ ⊆ B × C ;
(3) Ako je ρ1, ρ2 ⊆ A × B , σ1, σ2 ⊆ B × C i ρ1 ⊆ ρ2, σ1 ⊆ σ2, tada je σ1 ◦ ρ1 ⊆ σ2 ◦ ρ2.
Dokaz.
(1) aτ ◦ (σ ◦ ρ)dakko aσ ◦ ρc i cτ d za neko c
akko aρb i bσc i cτ d za neko b, c
akko aρb i bτ ◦ σd za neko b
akko a(τ ◦ σ) ◦ ρd
(2) c(σ ◦ ρ)−1a akko aσ ◦ ρc
akko aρb i bσc za neko b
akko bρ−1a i cσ−1b za neko b
akko cρ−1 ◦ σ−1a
(3) Neka aσ1 ◦ ρ1c tada aρ1b i bσ1c za neko b
pa aρ2b i bσ2c za neko b, jer ρ1 ⊆ ρ2 i σ1 ⊆ σ2
pa aσ2 ◦ ρ2c
Dijagonala skupa je skup ∆A := {(a, a) | a ∈ A}, tj. x∆Ay akko x, y ∈ A i x = y.
Ako je ρ ⊆ A × B , vai ρ ◦ ∆A = ρ = ∆B ◦ ρ.
Neka je ρ relacija na A, ρ je:
(R) refleksivna ako ∆A ∈ ρ iliti aρa za sve a ∈ A;
(IR) irefleksivna ako ∆A ∩ ρ = ∅ iliti aρa
za sve a ∈ A;
(S) simetriqna ako ρ ⊆ ρ−1 iliti aρb ⇒ bρa, tj. ρ ⊆ ρ−1 akko ρ−1 ⊆ ρ akko ρ = ρ−1;
(ANS) antisimetriqna ako ρ ∩ ρ−1 ⊆ ∆A, iliti aρb ∧ bρa ⇒ a = b;
(AS) asimetriqna ako ρ ∩ ρ−1 = ∅, iliti aρb ⇒ bρa
;
(T) tranzitivna ako ρ ◦ ρ ⊆ ρ, iliti aρb ∧ bρc ⇒ aρc.
Teorema 1. Ako je ρ relacija na A, tada vai ρ je irefleksivna i tranzitivna ako i samo ako
je asimetriqna i tranzitivna.
Dokaz.
(⇒) Neka je ρ irefleksivna i tranzitivna. Pretopstavimo suprotno, ρ nije (AS) tj. ρ ∩ ρ−1 6=
∅, pa postoji (a, b) ∈ ρ ∩ ρ−1 . Odakle sledi da vai aρb i bρa, pa je aρa zbog (T), xto je u
kontradikciji sa (IR).

19
(⇐) Neka je ρ asimetriqna i tranzitivna. Pretpostavimo suprotno, ρ nije (IR) tj. (a, a) ∈
ρ ∩ ∆A , pa je (a, a) ∈ ρ i (a, a) ∈ ρ−1 , odakle je (a, a) ∈ ρ ∩ ρ−1 , xto je u kontradikciji sa
(AS).
Neka je ρ relacija na A, ρ je:
• ekvivalencija na A ako je (R), (S) i (T);

• ureee na A ako je (R), (ANS) i (T);

• strogo ureee na A ako je (IR) i (T);

• predureee na A ako je (R) i (T).

21 Ekvivalencije, klase, particije.

Relacija E je ekvivalencija na A ako je (R), (S) i (T). Neka je E ⊆ A × A ekvivalencija na A i
neka je a ∈ A. Klasa ekvivalencije elementa a je skup
[a]E = {x ∈ A | xEa} ⊆ A.

Osobine:
(1) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a ∈ A vai a ∈ [a]E , odakle sledi da je [a]E 6= ∅.
(2) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b ∈ A vai aEb akko [a]E = [b]E .
(3) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b ∈ A vai a E b akko [a]E ∩ [b]E = ∅.
(4) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b ∈ A vai a ∈ [b]E akko aEb akko bEa akko
b ∈ [a]E .

Dokaz.
(1) Kako je E (R) vai aEa pa je a ∈ [a]E .
(2) (⇒) Ako je x ∈ [a]E tada je xEa, pa iz aEb sledi xEb zbog tranzitivnosti, tj. x ∈ [b]E .
Dakle [a]E ⊆ [b]E . Analogno [b]E ⊆ [a]E , pa je [a]E = [b]E .
(⇐) Neka vai [a]E = [b]E , tada a ∈ [b]E , pa je aEb.
(3) (⇒) Neka vai a E b. Pretpostavimo suprotno, tj. neka je x ∈ [a]E ∩ [b]E , tada je x ∈ [a]E
i x ∈ [b]E , pa je aEx i xEb, odakle sledi da je aEb xto je kontradikcija.
(⇐) Neka vai [a]E ∩ [b]E = ∅, tada je [a]E 6= [b]E , pa je a E b prema (2).
(4) Direktno sledi iz prve tri osobine.
Koliqniqki skup ekvivalencije E na skupu A je skup
A/E = {[a]E | a ∈ A}

Opravdae: [a]E ∈ P(A).

Relacija ekvivalencije na skupu A isto je xto relacija jednakosti na koliqniqkom skupu skupa
A.
Osobine:
(1) Ako je E ekvivalencija na A, za svako X, Y ∈ A/E i X 6= Y vai X ∩ Y = ∅.
(2) Ako je E ekvivalencija na A vai S A/E = A.

20
Neka je P ⊆ P(A) familija nepraznih podskupova od A. Kaemo da je P particija skupa A
ako je:
(1) Ako X, Y ∈ P i X 6= Y vai X ∩ Y = ∅.
(2) S P = A.
Ovo zapravo znaqi da svaki element skupa A pripada taqno jednom skupu iz famijie P .
Za svaku ekvivalenciju E na A vai da je A/E particija skupa A.
Teorema 1. Ako je P particija skupa A, tada postoji ekvivalencija E na A takva da je P = A/E .

Dokaz. Neka je P particija skupa A. Tada za svaki element a ∈ A postoji jedinstveni element
Xa ∈ P . Definixemo relaciju E sa: aEb akko Xa = Xb . Lako se vidi da je E ekvivalencija.
Primetimo da x ∈ [a]E akko xEa akko Xx = Xa. Takoe vai Xx = Xa akko x ∈ Xa jer:
Ako je Xx = Xa, poxto x ∈ Xx, dobijamo x ∈ Xa;
Sa druge strane, ako x ∈ Xa, kako x ∈ Xx, tada Xa ∩ Xx 6= ∅, pa je Xx = Xa.
Dakle, x ∈ [a]E akko x ∈ Xa, odakle je [a]E = Xa, pa je A/E ⊆ P .
Takoe, za X ∈ P imamo da je X = Xa, za bilo koje a ∈ X (koje postoji jer je X neprazan), pa je
X = Xa = [a]E ∈ A/E , pa je P ⊆ A/E , odakle vidimo da je A/E = P .

22 Ureee. Istaknuti elementi u ureeima.

Relacija  na A je ureee ako je (R), (ANS) i (T).
Ako je  ureee na A, za elemente x, y ∈ A kaemo da su neuporedivi ako x  y i y  x.
Za ureee  na skupu A kaemo da je linearan ako su svaka dva elementa skupa A uporediva.
Neka je  ureee na A, za skup B ⊆ A kaemo da je lanac ako je B linearno ureen sa .
Neka je  ureee na A i B ⊆ A i a ∈ A. Kaemo da je a
• najvei element skupa B ako a ∈ B i ∀x ∈ B vai x  a;

• najmai element skupa B ako a ∈ B i ∀x ∈ B vai a  x;

• maksimalan element skupa B ako a ∈ B i vai: ako je a  x za neko x ∈ B , tada je a = x;

• minimalan element skupa B ako a ∈ B i vai: ako je x  a za neko x ∈ B , tada je a = x.

Teorema 1.

(1) Ako postoji najvei (najmai) element skupa B , onda je on jedini najvei (najmai).
Oznaqavamo ga sa max B (min B ).
(2) Ako postoji najvei (najmai) element skupa B , onda je on jedini maksimalan (minimalan)
element skupa B .
Dokaz.
(1) Ako su a, b najmai elementi, tada imamo a  b, jer a je najmai, i b  a, jer b je najmai.
Prema (ANS) imamo da je a = b.
(2) Neka je a najmai element. Ako je x  a, i vai a  x jer je a najmai, po (ANS) imamo
da je a = x. Ako je b minimalan, imamo da je a  b jer je a najmai, a kako je b minimalan
imamo da je a = b.
Posledica 1. Ako B nema maksimalan (minimalan) element ili ima bar 2 maksimalna (mi-
nimalna) elementa, onda B nema najvei (najmai), element.
Moe se desiti da postoji jedinstven maksimalan (minimalan) element, ali da ne postoji
najvei (najmai).
21
23 Supremum i infimum. Osobine.
Neka je  ureee na A, B ⊆ A, tada kaemo da je a ∈ A:
• gore ograniqee skupa B ako x  a vai ∀x ∈ B ;

• doe ograniqee skupa B ako a  x vai ∀x ∈ B ;

• supremum skupa B ako je a najmai element skupa gorih ograniqea od B (ako takav
postoji) i pixemo a = sup B ;
• infimum skupa B ako je a najvei element skupa doih ograniqea od B (ako takav po-
stoji) i pixemo a = inf B .
Teorema 1.

(1) Ako postoji max B , onda je sup B = max B . Ako postoji min B , onda je inf B = min B .
(2) Ako postoji sup B i sup B ∈ B , tada je max B = sup B . Ako postoji inf B i inf B ∈ B , tada
je min B = inf B .
Dokaz.
(1) Neka je b = max B . Tada je on jedini najvei i maksimalan. Kako je b ∈ B i za svako
x ∈ B vai x  b, imamo da je b gore ograniqee skupa B . Neka je b0 proizvo no gore
ograniqee skupa B . Tada b  b0 jer b ∈ B i b0 gore ograniqee. Kako je b0 proizvo no,
imamo da je b najmae od svih gorih ograniqea, pa je b = sup B .
(2) Neka je b = sup B i b ∈ B . Tada je b gore ograniqee skupa B pa je x  b za sve x ∈ B .
Kako je b ∈ B , tada je b = max B .

24 Funkcije. ”1-1\ i ”NA\ funkcije.

Relacija f ⊆ A × B je funkcija iz A u B u oznaci f : A → B ako vai:
(1) dom F = A, tj. svaki element a ∈ A je u relaciji f sa nekim b ∈ B .
(2) Ako je af b i af b0, onda je b = b0, tj. a nije u relaciji sa dva razliqita elementa.
Umesto af b pixemo f (a) = b.
f je NA\ funkcija ili surjekcija ako je ran f = B , tj. za svaki b ∈ B postoji a ∈ A takav da je
b = f (a).
”
f je 1-1\ funkcija ili injekcija ako se razliqiti elementi slikaju u razliqite, tj. za a1 , a2 ∈ A
a1 6= a2 povlaqi f (a1 ) 6= f (a2 ).
”
f je bijekcija ako je NA\ i 1-1\.
” ”

25 Inverz funkcije.
Teorema 1. Neka je f : A → B funkcija. Relacija f −1 je funkcija (i to bijekcija) f −1 : B → A
akko je f bijekcija.
Dokaz.
(⇐) Dokaz da je f −1 funkcija. Neka je bf −1a1 i bf −1a2, tada je a1f b i a2f b, pa je a1 = a2 jer je
f 1-1\. f je NA\, pa je ran f = B , tj. dom f −1 = B . Znaqi f −1 je funkcija.
” ”
Dokaz da je f −1 bijekcija. Neka je b1f −1a i b2f −1a. Tada je af b1 i af b2, tada je b1 = b2 jer
je f funkcija, pa je f −1 ”1-1\. f je funkcija pa je dom f = A, pa je ran f −1 = A, pa je f −1
”
NA\. Dakle, f −1 je bijekcija.
22
(⇒) Neka je f −1 bijekcija. Pretpostavimo suprotno, f nije bijekcija. Neka je a1f b i a2f b, tada
je bf −1a1 i bf −1b2. Ako f nije ”1-1\ tada f −1 nije funkcija, xto je kontradikcija. Ako f
nije ”NA\, tada ran f 6= B , pa dom f −1 6=, pa f −1 nije funkcija, xto je kontradikcija.
f −1 nazivamo inverznom funkcijom funkcije f .

26 Kompozicija funkcija.
Teorema 1. Neka su f : A → B i g : B → C funkcije. Tada je g ◦ f : A → C takoe funkcija.
Jox vai g ◦ f (a) = g(f (a)).
Dokaz. Neka je a ∈ A. Oznaqimo sa b = f (a) i c = g(b), tj af b i bgc, pa je ag ◦ f c (bilo koji
element je u relaciji sa nekim). Neka su ag ◦ f c1 i ag ◦ f c2. Tada imamo af b1 i b1gc1, ali i af b2
i b2gc2. Mora biti b1 = b2 jer je f funkcija, neka je b = b1 = b2. Sada imamo bgc1 i bgc2. Mora
biti c1 = c2 jer je g funkcija. Dakle, g ◦ f je funkcija.
g ◦ f (a) = c = g(b) = g(f (a)).
Identiqko preslikavae idA : A → A je funkcija za koju vai (∀a ∈ A)(idA(a) = a).
Osobine identiqkog preslikavaa:
• Ako je f : A → B , tada vai f ◦ idA = f = idB ◦ f ;
N A\
• Ako je f : A −”−−−→ B i f −1 : B → A, tada vai f −1 ◦ f = idA i f ◦ f −1 = idB .
1−1\
”
Teorema 2. Neka f : A → B i g : B → C . Tada vai:

(1) ako su f i g ”1-1\, onda je g ◦ f ”1-1\;

(2) ako su f i g ”NA\, onda je g ◦ f ”NA\;
(3) ako su f i g bijekcije, onda je g ◦ f bijekcija;
(4) ako je g ◦ f ”1-1\, onda je f ”1-1\;
(5) ako je g ◦ f ”NA\, onda je g ”NA\.
(6) ako je g ◦ f bijekcija, onda je f ”1-1\ i g ”NA\.
Dokaz.
(1) Neka su a1 6= a2, tada f (a1) 6= f (a2) jer je f ”1-1\, tada je g(f (a1)) 6= g(f (a2)) jer je g ”1-1\.
(2) Neka je c ∈ C . Tada vai g(b) = c za neko b ∈ B jer je g ”NA\ i f (a) = b, za neko a ∈ A jer
je f ”NA\. Tada imamo da je g(f (a)) = c. Pa je g ◦ f ”NA\ jer je c bilo proizvo no.
(3) Direktna posledica (1) i (2).
(4) Neka su a1, a2 ∈ A tako da je f (a1) = f (a2), pa je g(f (a1)) = g(f (a2)) jer je g funkcija, a
kako je g ◦ f ”1-1\ imamo da je a1 = a2. Odakle sledi da je f ”1-1\.
(5) Neka je c ∈ C . Tada vai g(f (a)) = c, za neko a ∈ A, jer je g ◦ f ”NA\. Da e biramo b ∈ B
takvo da je f (a) = b, sada imamo da je c = g(f (a)) = g(b). S obzirom na to da je c bilo
proizvo no imamo da je g ”NA\.
(6) Direktna posledica (4) i (5).

23
27 Levi i desni inverz funkcije.
Teorema 1. Neka je f : A → B . Tada vai:
(1) f je ”1-1\ akko postoji g : B → A takva da je g ◦ f = idA (takvo g nazivamo levim inverzom
funkcije f ).
(2) f je ”NA\ akko postoji g : B → A takva da je f ◦g = idB (takvo g nazivamo desnim inverzom
funkcije f ).
(3) f je bijekcija akko postoji g : B → A takva da je g ◦ f = idA i f ◦ g = idB (u tom sluqaju
g = f −1 ).

Dokaz.
(1) (⇒) Neka je a0 ∈ A fiksiran element. Definixemo g : B → A na sledei naqin:
a, ako b ∈ ran f i b = f (a)


a0 , ako b ∈
g(b) =
/ ran f
g je funkcija jer:
/ ran f }, pa je dom g = B
B = {b ∈ B | b ∈ ran f } ∪ {b ∈ B | b ∈ i
ako g(b) = a1 i g(b) = a2, tada je a1 = a2 jer je f ”1-1\. Vidimo da je g traena
funkcija i da vai g ◦ f = idA.
(⇐) Neka postoji g : B → A takva da je g ◦ f = idA. Kako je idA ”1-1\, to je g ◦ f ”1-1\, pa
je f ”1-1\.
(2) (⇒) Neka je Sb = {x ∈ A | f (x) = b} ⊂ A. Znamo da je Sb 6= ∅ jer je f ”NA\. Uoqimo skup
S = {Sb | b ∈ B}, koji znamo da postoji zbog separacije (Sb ∈ P(A)). Prema aksiomi
izbora, postoji funkcija izbora h za S , tj.
[
h:S→ S, h(Sb ) ∈ Sb .

Definixemo g : B → A na sledei naqin, g(b) = h(Sb). Za svako b vai f (g(b)) =

f (h(Sb )) = b = idB (b).
(⇐) Neka postoji g : B → A takvo da vai f ◦ g = idB . Kako je idB ”NA\, to je i g ◦ f
”
NA\, pa je i f ”NA\.
(3) (⇒) Uzimimo g = f −1.
(⇐) Direktna posledica (1) i (2).

28 Kardinalnost. Osnovne osobine.

Skup A je po kardinalnosti mai ili jednak od skupa B u oznaci |A| ≤ |B| ako postoji ”1-1\
funkcija koja slika A u B (”NA\ funkcija koja slika B u A).
Skup A je po kardinalnosti jednak skupu B u oznaci |A| = |B| ako postoji bijekcija koja slika
A u B.
Skup A je po kardinalnosti mai od skupa B u oznaci |A| < |B| ako ako je |A| ≤ |B| i |A| =
6 |B|
(ne postoji ”NA\ funkcija koja slika A u B ).
(1) |A| = |B| povlaqi |A| ≤ |B| i |B| ≤ |A|;
(2) |A| = |A| i |A| ≤ |A|;

(3) |A| = |B| i |B| = |C| povlaqi |A| = |C|,

|A| ≤ |B| i |B| ≤ |C| povlaqi |A| ≤ |C|;

24
 (4) |A| = |B| povlaqi |B| = |A|
(5) Kantor-Berxtajnova teorema:
|A| ≤ |B| i |B| ≤ |A| povlaqi |A| = |B|;
(6) Bernxtajnova teorema:
Za sve A i B vai |A| ≤ |B| ili |B| ≤ |A|.

29 Kantorova teorema.
Teorema 1. [Kantorova teorema] Neka je A skup i P(A) egov partitivan skup. Tada vai:
|A| < |P(A)|.

Dokaz. Uoqimo funkciju f : A → P(A),odnosno a 7→ {a}. f je ”1-1\, pa vai |A| ≤ |P(A)|.

Pretpostavimo suprotno, tj neka postoji funckija g : A → P(A) takva da je ”NA\. Uoqimo skup
S = {x ∈ A | x ∈/ g(x)} ⊆ A. S ∈ P(A) pa kako je g NA\, to je S slika neqega, neka je S = g(s)
za neko s ∈ A. ”
Imamo da je s ∈/ g(s) akko s ∈ S , jer s zadovo ava osobinu koju definixe skup S , ali i s ∈ S
akko s ∈ g(s) po aksiomi ekstenzionalnosti, xto je kontradikcija.

30 Kantor-Bernxtajnova teorema.
Lema 1. Neka je A0 ⊆ B ⊆ A i neka je |A| = |A0|. Tada je |A| = |B|.
Dokaz.
Uoqimo funkciju f : A −”−1−1 \
−−→ A0 .
N A\
Definiximo niz skupova” An, Bn,
n ≥ 0 sa A0 = A, B0 = B , An+1 = f [An ], Bn+1 = f [Bn ].
Kako je A1 ⊆ B0 ⊆ A0, indukcijom dobijamo da je
An+1 ⊆ Bn ⊆ An , za sve n ≥ 0. Definixemo niz Cn ,
n ≥ 0 sa Cn = An \ Bn . Kako je f 1-1\ imamo da je
f [Cn ] = f [An \ Bn ] =Sf [An ] \ f [Bn ] = An+1 \ Bn+1 = Cn+1 .
”
Stavimo da je C = Cn i D = A \ C .
n≥0
Tada je f [C] = f [ S Cn] = S f [Cn] = S Cn+1 = S Cn.
n≥0 n≥0 n≥0 n≥1
Na slici je prikazana situacija. An je predstav en
kvadratima, a Bn krugovima. Skup C qine xrafirani C xrafirano
D nexrafirano
delovi, a skup D je bele boje.
Lako se vidi da je A = C ∪ D, C ∩ D = ∅, B = f [C] ∪ D, f [C] ∩ D = ∅.
Definiximo preslikavae g : A → B sa:
f (x) ako x ∈ C


x, ako x ∈ D
g(x) =

Kako je C ∩ D = ∅ i C ∪ D = A, ovo je dobro definisano preslikavae na f [C] ∪ D = B .

Dokaimo da je g bijekcija.
Ako je y ∈ B , tada vai ili y ∈ f [C] ili y ∈ D. U prvom sluqaju y = f (x) za neko x ∈ C , i tada
je y = g(x), a u drugom je y = g(y). prema tome g je ”NA\.
Ako su x1 6= x2 elementi iz A, tada imamo qetiri mogunosti: x1, x2 ∈ C , x1, x2 ∈ D, x1 ∈ C, x2 ∈
D, x1 ∈ D, x2 ∈ C . Ako su x1 , x2 ∈ C , tada g(x1 ) = f (x1 ) 6= f (x2 ) = g(x2 ), jer je f 1-1\. Ako
su x1, x2 ∈ D, opet g(x1) = x1 6= x2 = g(x2). AKo su x1 ∈ C , x2 ∈ D, tada g(x1) = f (x” 1) ∈ f [C],
a g(x2) = x2 ∈ D, pa kako je f [C] ∩ D = ∅ imamo g(x1) 6= g(x2). Sliqno, ako je x1 ∈ D, x2 ∈ C
dobijamo g(x1) 6= g(x2). Dakle, g je ”1-1\.
25
Teorema 1. [Kantor-Bernxtajnova teorema] Ako postoje ”1-1\ funkcije A → B i B → A,
tada postoji bijekcija A → B .
Dokaz. Neka su f : A → B i g : B → A ”1-1\ funkcije. Tada je g[f [A]] ⊆ g[B] ⊆ A i
g ◦ f : A → g[f [A]] je bijekcija. Prema lemi 1, |A| = |g[B]|, takoe g : B → g[B], pa je |B| = |g[B]|.
Zak uqujemo da je |A| = |B|.
II naqin
Neka su f : A → B i g : B → A ”1-1\ funkcije. Zadajmo nizove A = A0 i B = B0, f [An] = Bn+1
i g[Bn] = An+1. Posmatrajmo skupove
M = {x ∈ A | (∀n ∈ N)x ∈ An } i N = {x ∈ B | (∀n ∈ N)x ∈ Bn },
za koje znamo da postoje iz aksiome separacije. Zadajmo funkciju g1 : B → A1 koja je definisana
kao g1(x) = g(x). Uvedimo funkciju h definisanu na sledei naqin:
1◦ h : A2n \ A2n+1 → B2n+1 \ B2n+2 i vai h(x) = f (x);
2◦ h : A2n+1 \ A2n+2 → B2n \ B2n+1 i vai h(x) = g1−1 (x);
3◦ h : M → N i vai h(x) = f (x);
Kako su kodomeni za sva tri sluqaja disjunktni, i kako su f i g1−1 ”1-1\, to je i h ”1-1\. Treba
dokazati da je h ”NA\. Pretpostavimo suprotno, postiji b ∈ B i b ∈/ h[A], tada imamo:
1◦ Neka je b ∈ B2n+1 \ B2n+2 , tada je f [A2n \ A2n+1 ] = B2n+1 \ B2n+2 xto je kontradikcija.
2◦ Neka je b ∈ B2n \ B2n+1 , tada je g1−1 [A2n+1 \ A2n+2 ] = B2n \ B2n+1 xto je kontradikcija.
3◦ Neka je b ∈ N , tada je f [M ] = N xto je kontradikcija.
Dakle, h : A → B je bijekcija, odnosno |A| = |B|.

31 Aksioma izbora. Primer.

Neka je X neprazna famijia nepraznih skupova. Tada postoji funkcija izbora za X , tj.
[
f :X→ X,
takva da je f (x) ∈ X za sve x ∈ X .
Teorema 1. Neka je f : A → B . Tada je f NA\ ako postoji g : B → A takva da je f ◦ g = idB .
”
Dokaz. Neka je Sb = {x ∈ A | f (x) = b} ⊂ A. Znamo da je Sb 6= ∅ jer je f ”NA\. Uoqimo skup
S = {Sb |b ∈ B}, koji znamo da postoji zbog separacije (Sb ∈ P(A)). Prema aksiomi izbora,
postoji funkcija h izbora za S , tj.
[
h:S→ S, h(Sb ) ∈ Sb .
Definixemo g : B → A na sledei naqin, g(b) = h(Sb). Za svako b vai f (g(b)) = f (h(Sb)) =
b = idB (b).

32 Ekvivalenti aksiome izbora.

Lema 1. [Cornova lema] Neka je  ureee na skupu X takvo da svaki lanac ima gore
ograniqee. Tada X ima maksimalni element.
Ureee  je dobro na skupu X ako
• je linearno;
• svaki neprazan podskup od X ima najmai element.
Teorema 1. [Cermelov princip] Na svakom skupu postoji dobro ureee.
Teorema 2. Cornova lema i Cermelov princip su ekvivalenti aksiome izbora.

26
33 Bernxtajnova teorema.
Teorema 1. Za svaka dva skupa A i B vai |A| ≤ |B| ili |B| ≤ |A|.
Dokaz. Pretpostavimo da je |A|  |B|. Konstruixemo funkciju f ”−−−→ A.
:B −
1−1 \ Posmatrajmo
familiju skupova F za koju vai
1−1
”−−−→ A}.
F = { (C, g) | C ⊆ B, g : C −
\
Znamo da je F 6= ∅ jer ako uzmemo b ∈ B i a ∈ A proizvo no, i funkciju g takvu da g : {b} → A,
tj b 7→ a. Odakle sledi da ({b}, g) ∈ F .
Definiximo  na F na sledei naqin:
(C, g)  (D, h) akko C ⊆ D i h|C = g , tj. g ⊆ h.

Znamo da je  ureee na F jer je inkluzija uredee, pa su i parovi inkluzije. Dokaimo

sada da svaki lanac ima gore ograniqee.
Neka je L ⊆ F lanac, L = { (Ci, gi) | i ∈ I}. Poxto je L lanac vai
(Ci , gi )  (Cj , gj ) ili (Cj , gj )  (Ci , gi ).

Uoqimo skup C = S Ci. Posmatrajmo funkciju g : C → A definisanu sa g(x) = gi(x), gde je

i∈I
x ∈ Ci . Neka je x ∈ Ci , Cj . Znamo da (na primer) vai (Ci , gi )  (Cj , gj ), pa je gj |C = gi , odakle
je gj (x) = gi(x). Dakle, g je dobro definisana.
i

Dokaimo da je (C, g) gore ograniqee skupa L. Znamo da je Ci ⊆ C i da je g(x) = gi(x), za

x ∈ Ci , pa je g|C = gi . Dakle, (Ci , gi )  (C, g) za sve i ∈ I , pa je (C, S g) gore ograniqee.
Dokaimo da je (C, g) ∈ F . Znamo da je svako Ci ⊆ B , pa je i C = Ci ⊆ B .
i

i∈I
Pretpostavimo da je g(x1) = g(x2), za neka x1, x2 ∈ C , pa je x1 ∈ Ci i x2 ∈ Cj . Znamo
da (na primer) vai (Ci, gi)  (Cj , gj ), tada je x1, x2 ∈ Cj jer je Ci ⊆ Cj . Sada imamo
gj (x1 ) = g(x1 ) = g(x2 ) = gj (x2 ), a kako je gj 1-1\, to je x1 = x2 , pa je i g 1-1\. Dakle,
(C, g) ∈ F .
” ”

Prema Cornovoj lemi F ima maksimalni element (M, h), za koji vai M ⊆ B i h : M −”−1−1 \
−−→ A.

1◦ Ako je M = B , h : B −”−1−1\
−−→ A, pa je |B| ≤ |A|.

2◦ Ako je M ( B , onda postoji b ∈ B takvo da b ∈/ M . Znamo da h : M −”−1−1 \

−−→ A nije NA\, jer
1−1\ 1−1\
”
u suprotnom bi h : A −−−−→ M , pa bi h : A −−−−→ B , xto je |A| ≤ |B|, a pretpostavili
−1 ”
NA\
−1 ”
smo da nije. Poxto h nije” ”NA\ znamo da postoji a ∈ A\h[M ]. Tada je (M ∪{b}, h∪{(b, a)}) ∈
F , pa je to ujedno i maksimalni element skupa F , xto je kontradikcija sa tim da je (M, h)
maksimalni element.

34 Maksimalno neprotivreqni skupovi formula.

Skup formula Γ je:
(1) neprotivreqan ako ne moemo da dokaemo kontradikciju (Γ 0 ⊥);
(2) maksimalno neprotivreqan ako (Γ 0 ⊥) i za svako A vai A ∈ Γ ili ¬A ∈ Γ.
Teorema 1. Neka je Γ maksimalno neprotivreqan skup formula. Tada taqno jedan od A i ¬A
pripada Γ.

27
Dokaz. Za svako A vai A ∈ Γ ili ¬A ∈ Γ. Pretpostavimo da je A, ¬A ∈ Γ, tada:
Γ`A
Γ ` ¬A
Γ`⊥
Teorema 2. Ako je Γ maksimalno neprotivreqan skup formula, tada vai
A ∈ Γ akko Γ ` A.
Dokaz.
(⇒) Trivijalno.
(⇐) Neka Γ ` A. Pretpostavimo suprtono, neka A ∈/ Γ. Iz teoreme 1 znamo da ¬A ∈ Γ, a iz (⇒)
znamo da Γ ` ¬A, xto je kontradikcija.

35 Teorema potpunosti (jaka varijanta).

Lema 1. Neka je Γ maksimalno neprotivreqan skup formula. Definixemo valuaciju v tako da
je v(p) = 1 akko p ∈ Γ, tj. Γ ` p. Tada vai v̂(A) = 1 akko A ∈ Γ, tj. Γ ` A.
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule A.
(BI) sl(A) = 0, tj. A = p, P (A) = {p}, pa vai: v̂(A) = v̂(p) = v(p) = 1 akko p ∈ Γ.
(IH) Za sve formule A takve da je sl(A) < n, neka vai da je v̂(A) = 1 akko A ∈ Γ.
(IK) Neka je A takva da je sl(A) = n. Tada je A = ¬B ili A = B ∗ C , gde je ∗ ∈ {∧, ∨, ⇒, ⇔}.
1◦ A = ¬B : sl(B) = n − 1 < n i vai P (B) = P (A). Po indukcijskoj hipotezi vai
v̂(B) = 1 akko B ∈ Γ.
v̂(A) = 1 akko v̂(B) = 0
akko B ∈/ Γ
akko ¬B ∈ Γ (zbog maksimalnosti Γ)
akko A ∈ Γ
2◦ A = B ∧ C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v̂(B) = 1 akko B ∈ Γ
i v̂(C) = 1 akko C ∈ Γ.
v̂(A) = 1 akko v̂(B) = 1 i v̂(C) = 1
akko B ∈ Γ i C ∈ Γ
akko B ∧ C ∈ Γ (dokaz prirodnom dedukcijom (♣))
akko A ∈ Γ
(♣) (⇒) B, C ∈ Γ
1. B Pretpostavka
2. C Pretpostavka
3. B ∧ C ∧U na 1. i 2.
Dakle, Γ ` B ∧ C = A.
(⇐) B ∧ C ∈ Γ
1. B ∧ C Pretpostavka
2. B E na 1.
∧L
3. C E na 1.
∧D
Dakle, Γ ` B i Γ ` C .
28
 3◦ A = B ⇒ C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v̂(B) = 1 akko B ∈ Γ
i v̂(C) = 1 akko C ∈ Γ.
v̂(A) = 0 akko v̂(B) = 1 i v̂(C) = 0
akko B ∈ Γ i C ∈/ Γ
akko B ⇒ C ∈/ Γ (dokaz prirodnom dedukcijom (♠))
akko A ∈/ Γ
(♠) (⇒) B ∈ Γ i C ∈/ Γ, pretpostavimo B ⇒ C ∈ Γ.
1. B Pretpostavka
2. B ⇒ C Pretpostavka
3. C M P na 1. i 2.
Dakle, Γ ` C xto je kontradikcija sa C ∈/ Γ, pa je B ⇒ C ∈/ Γ.
(⇐) B ⇒ C ∈/ Γ. Pretpostavimo B ∈/ Γ, tj. ¬B ∈ Γ, zbog maksimalnosti Γ.
1. ¬B Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. ⊥ ¬E na 1. i 2.
4. C ⊥E na 3.

5. B ⇒ C ⇒U na 2-4.
Dakle, Γ ` B ⇒ C xto je kontradikcija sa B ⇒ C ∈/ Γ, pa je B ∈ Γ.
/ Γ.
B⇒C∈ Pretpostavimo C ∈ Γ.
1. C Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. ¬C Dodatna pretpostavka
4. ⊥ ¬E na 1. i 3.
5. ¬¬C ¬U na 3-4.
6. C ¬¬E na 5.
7. B ⇒ C ⇒U na 2-6.
Dakle, Γ ` B ⇒ C , xto je kontradikcija sa B ⇒ C ∈/ Γ, pa je C ∈/ Γ.
4◦ A = B ∨ C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v̂(B) = 1 akko B ∈ Γ
i v̂(C) = 1 akko C ∈ Γ.
v̂(A) = 0 akko v̂(B) = 0 i v̂(C) = 0
akko B ∈/ Γ i C ∈/ Γ
akko B ∨ C ∈ Γ (dokaz prirodnom dedukcijom (F))
akko A ∈/ Γ

29
(F) (⇒) B ∈
/Γ i C ∈/ Γ, tada je ¬B ∈ Γ i ¬C ∈ Γ.
1. ¬B Pretpostavka
2. ¬C Pretpostavka
3. B ∨ C Dodatna pretpostavka
4. B Dodatna pretpostavka
5. ⊥ ¬E na 1. i 4.
6. C Dodatna pretpostavka
7. ⊥ ¬E na 2. i 6.
8. ⊥ ∨E na 3, 4-5. i 6-7.
9. ¬(B ∨ C) ¬U na 3-8.
Dakle, Γ ` ¬(B ∨ C), tj. ¬(B ∨ C) ∈ Γ, iliti (B ∨ C) ∈/ Γ.
(⇐) B ∨ C ∈/ Γ, pa je ¬(B ∨ C) ∈ Γ, zbog maksimalnosti Γ.
1. ¬(B ∨ C) Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. B ∨ C U na 2.
∨L
4. ⊥ ¬E na 1. i 3.
5. ¬B ¬U na 2-4.
6. C Dodatna pretpostavka
7. B ∨ C U na 6.
∨D
8. ⊥ ¬E na 2. i 7.
9. ¬C ¬U na 6-8.
Dakle, Γ ` ¬B i Γ ` ¬C , tj. ¬B ∈ Γ i ¬C ∈ Γ, pa je B ∈/ Γ i C ∈/ Γ.
5◦ A = B ⇔ C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v̂(B) = 1 akko B ∈ Γ
i v̂(C) = 1 akko C ∈ Γ.
v̂(A) = 1 akko v̂(B) = v̂(C)
akko B, C ∈ Γ ili B, C ∈/ Γ
akko B ⇔ C ∈ Γ (dokaz prirodnom dedukcijom (♥))
akko A ∈ Γ
(♥) (⇐) B ⇔ C ∈ Γ:
5.1◦ B ∈ Γ:
1. B ⇔ C Pretpostavka
2. B Pretpostavka
3. B ⇒ C E na 1.
⇔LD
4. C M P na 2. i 3.
Dakle, C ∈ Γ.
5.2◦ ¬B ∈ Γ
1. B ⇔ C Pretpostavka
2. ¬B Pretpostavka
3. C ⇒ B E na 1.
⇔DL
4. ¬C M T na 2. i 3.
Dakle, ¬C ∈ Γ.

30
 (⇒) B, C ∈ Γ
1. B Pretpostavka
2. C Pretpostavka
3. B Dodatna pretpostavka
4. ¬C Dodatna pretpostavka
5. ⊥ ¬E na 1. i 4.
6. ¬¬C ¬U na 4-5.
7. C ¬¬E na 6.
8. B ⇒ C) ⇒U na 3-7.
... Analogno za C ⇒ B
14. C ⇒ B ⇒U na 9-13.
15. B ⇔ C ⇔U na 3. i 14.
Dakle, B ⇔ C ∈ Γ. Analogno se dokazuje da vai ako B ∈/ Γ i C ∈/ Γ , onda je
B⇔C∈ / Γ.

Posledica 1. Neka je Γ maksimalno neprotivreqan skup formula i neka je v valuacija takva

da je v(p) = 1 ako je p ∈ Γ. Tada vai v |= Γ.
Dokaz. Znamo da v |= Γ ako za svaku formulu A ∈ Γ vai v |= A. A lemom 1 smo dokazali da to
vai.
Lema 2. Vai sledei sekvent.
A ⇒ B, ¬A ⇒ B ` B.
Dokaz.
1. A ⇒ B Pretpostavka
2. ¬A ⇒ B Pretpostavka
3. ¬B Dodatna pretpostavka
4. ¬A M T na 1. i 3.
5. ¬¬A M T na 2. i 3.
6. ⊥ ¬E na 4. i 5.
7. ¬¬B ¬U na 3-6.
8. B ¬¬E na 7.

Teorema 1. [Teorema potpunosti] Neka je Γ skup formula i A formula. Tada vai:

Γ |= A akko Γ ` A.

Dokaz.
(⇒) Neka Γ |= A. Pretpostavimo suprotno, neka Γ 0 A. Posmatrajmno familiju
F = {∆ | ∆ 0 A, Γ ⊆ ∆}

i ureee ⊆. Znamo da F 6= ∅ jer Γ ∈ F . Neka je L ⊆ F lanac, definisan kao

L = {∆i | i ∈ I}.

Kako je L lanac, vai da ∆i ⊆ ∆j ili ∆j ⊆ ∆i. Posmatrajmo skup ∆ = S ∆i. Poxto

vai ∆i ⊆ ∆ za sve i ∈ I , zak uqujemo da je ∆ gore ograniqee skupa L.
i∈I

Dokaimo da je ∆ ∈ F . Pretpostavimo da nije, tj. ∆ ∈/ F , odnosno ∆ ` A. Iz sintaksne

teoreme kompaktnosti znamo da ∆0 ` A za neki konaqan ∆0 ⊆ ∆. Pa je
∆0 = {D1 , D2 , ..., Dk },

31
 gde su Di, za 1 ≤ i ≤ k, formule kojih ima konaqno mnogo, jer u konaqno mnogo formula
moemo zak uqiti nexto.
Tada D1 ∈ ∆i , D2 ∈ ∆i , ... , Dk ∈ ∆i jer Di ∈ ∆0 ⊆ ∆ = S ∆i, pa je Di ∈ L ⊆ F . A, kako je
L lanac, meu ∆i , ∆i , ..., ∆i postoji najvei. Neka je to ∆i , takav da ∆i , ∆i , ..., ∆i ⊆ ∆i .
1 2 k

Tada D1, D2, ..., Dk ∈ ∆i, odnosno ∆0 ⊆ ∆i ∈ L ⊆ F , pa ∆0 0 A, xto je kontradikcija.

1 2 k 1 2 k

Dakle, ∆ ∈ F , pa prema Cornovoj lemi F ima maksimalan element. Neka je to M (M 0 A).

Dokaimo da je M maksimalno neprotivreqan skup formula.
(1) Neprotivreqnost M 0 ⊥: Ako bi M ` ⊥, tada bi M ` A zbog eliminacije kontradik-
cije.
(2) Maksimalnost: Neka je B formula. Pretpostavimo suprotno, tj. B ∈/ M i ¬B ∈/ M .
Tada vai M, B ` A i M, ¬B ` A, jer u suprotnom M, B 0 A ili M, ¬B 0 A pa je
jedan od ta dva maksimalan element, xto je kontradikcija. Pa po teoremi dedukcije
M ` B ⇒ A i M ` ¬B ⇒ A. Prema lemi 2 vai B ⇒ A, ¬B ⇒ A ` A, tj. M ` A, xto
je kontradikcija, tj. bar jedan od B ili ¬B je u M .
Neka je v valuacija takva da je v(p) = 1 akko p ∈ M . Tada na osnovu posledice 1 vai da
v |= M , ali kako M 0 A, tj A ∈ / M na osnovu iste posledice vai v 2 A, dakle M 2 A, tj.
Γ 2 A jer Γ ⊆ M , xto je kontradikcija.

36 Teorema kompaktnosti (semantiqka varijanta).

Teorema 1. [Semantiqka teorema kompaktnosti] Neka je Γ skup formula, i neka je F
proizvo na formula, tada vai
Γ |= F akko postoji konaqan Γ0 ⊆ Γ takav da Γ0 |= F.

Dokaz. Na osnovu sintaksne teoreme kompaktnosti i teoreme potpunosti znamo da je Γ |= F akko

Γ ` F akko Γ0 ` F akko Γ0 |= F .

Posledica 1. Ako je Γ neki skup formula, tada vai:

(1) Γ |= ⊥ akko Γ0 |= ⊥, za neki konaqan Γ0 ⊆ Γ;

(2) Γ 2 ⊥ akko Γ0 2 ⊥, za svaki konaqan Γ0 ⊆ Γ.

37 Primer primene teoreme kompaktnosti.

Teorema 1. Neka je  ureee na skupu S . Tada postoji linearno ureee ≤ na S , takvo da je
 podskup od ≤, tj.
(∀a, b ∈ S)(a  b ⇒ a ≤ b).

Dokaz.
1◦ Neka je S konaqan. Zadajmo nizove takve da je
S0 = S , M0 skup minimalnih elemenata skupa S0 ;
S1 = S0 \ M0 , M1 skup minimalnih elemenata skupa S1 ;
S2 = S1 \ M1 , M2 skup minimalnih elemenata skupa S2 ;
...
Sn = Sn−1 \ Mn−1 , Mn skup minimalnih elemenata skupa Sn ;
Sn+1 = ∅, jer je Mn = Sn .
Definiximo relaciju ≤ na sledei naqin:
32
 (1) Na svakom Mi definixemo ≤ proizvo no linearno.
(2) Ako a ∈ Mi, b ∈ Mj i i 6= j , definixemo ≤ td. a ≤ b akko i ≤ j .
Opravdae za (2). Ako vai a ≺ b, onda su a, b ∈/ Mi, jer su elementi iz Mi neuporedivi,
pa je a ∈ Mi, a b ∈ Mj i i 6= j . Takoe, ako je a ≺ b, onda je i < j , jer ako je a ≺ b, tada b
nije mogao biti ranije ”izbaqen\ od a.
2◦  je ureee. Neka je skup P = {pab | a, b ∈ S}, gde je pab slovo. Mi elimo da definixemo
relaciju ≤ takvu da je a ≤ b akko v̂(pab) = 1, gde je v valuacija za koju vai v |= Γ.
Posmatrajmo skup
Γ = {paa | a ∈ S} ∪ {pab ∧ pbc ⇒ pac | a, b, c ∈ S} ∪ {pab ⇒ ¬pba | a, b ∈ S, a 6= b}
∪{pab ∨ pba | a, b ∈ S} ∪ {pab | a, b ∈ S, a  b}.
Prva tri dela skupa Γ obezbeuju ureenost relacije , qetvrti deo je zbog linearnosti,
dok je posledi deo da obezbedi da  podskup od ≤.
Skup Γ je zadovo iv akko postoji valuacija v koja zadovo ava svaku formulu iz Γ. Ako
posmatramo valuaciju v takvu da je v̂(pab) = 1 akko a ≤ b i dokaemo v |= Γ, vaie a ≤ b.
To ureee e biti linearno i vaie da je  podskup od ≤.
Prema teoremi kompaktnosti, treba da dokaemo da je svaki konaqan Γ0 ⊆ Γ zadovo iv.
Neka je Γ0 ⊆ Γ konaqan. Neka je S0 ⊆ S konaqan skup, takav da se u Γ0 jav aju samo slova
pab za a, b ∈ S0 . Posmatrajmo skup Γ00 ⊇ Γ0
Γ00 = {paa | a ∈ S0 } ∪ {pab ∧ pbc ⇒ pac | a, b, c ∈ S0 } ∪ {pab ⇒ ¬pba | a, b ∈ S0 , a 6= b}
∪{pab ∨ pba | a, b ∈ S0 } ∪ {pab | a, b ∈ S0 , a  b}.
Skup Γ00 je zadovo iv akko postoji linearno ureee ≤ na S0, takvo da je  podskup od ≤.
Kako je S0 konaqan, po 1◦ sluqaju, ovakvo linearno ureee ≤ postoji, pa je Γ00 zadovo iv,
pa je Γ0 zadovo iv. Dakle, i Γ je zadovo iv odnosno vai v̂(pab) = 1 akko a ≤ b, pa je ≤
traeno ureee.

38 Aksioma beskonaqnosti i skup priordnih brojeva.

Skup I je induktivan ako zadovo ava sledee uslove:
(1) 0 ∈ I iliti ∅ ∈ I ;
(2) za sve x ∈ I vai S(x) ∈ I , gde je S(x) = x ∪ {x} sledbenik od x.
Aksioma beskonaqnosti
Postoji induktivan skup.
∃I(0 ∈ I ∧ ∀x(x ∈ I ⇒ x ∪ {x} ∈ I)).

Pitae izgrade prirodnih brojeva:

0=∅
1 = {0} 1 = S(0)
2 = {0, 1} 2 = S(1)
... ...
n + 1 = {0, 1, 2, ..., n} n + 1 = S(n)

Neka je I0 proizvo an induktivan skup. Skup prirodnih brojeva definixemo na sledei naqin
N = {x ∈ I0 | x pripada svakom induktivnom skupu} tj.

N = {x ∈ I0 | ∀I(∅ ∈ I ∧ ∀z(z ∈ I ⇒ S(z) ∈ I) ∧ x ∈ I)}.

33
Lema 1.

(1) N je induktivan skup.

(2) Ako je I induktiva skup, onda je N sadran u I , tj. N ⊆ I .
Dokaz.
(1) Znamo da 0 ∈ N jer 0 pripada svakom induktivnom skupu. Posmatrajmo x ∈ N, znamo da x
pripada svim induktivnim skupovima, pa S(x) pripada svim induktivnim skupovima, pa
je S(x) ∈ N. Dakle, N je induktivan.
(2) Neka je I induktivan skup. Ako x ∈ N, onda x pripada svim induktivnim skupovima, pa i
x ∈ I . Dakle, N ⊆ I .

39 Ureee prirodnih brojeva.

Posmatrajmo relaciju < na skupu N, definisanu sa m < n akko m ∈ n.
Lema 1. Za svako n ∈ N vai 0 ≤ n.

Dokaz. Posmatrajmo formulu P (x) : 0 ≤ x. Indukcijom dokaimo da je formula taqna za svako

x ∈ N.

(BI) P (0) : 0 ≤ 0, xto je taqno jer 0 = 0.

(IH) Neka vai da je formula P (n) taqna za prvih n brojeva.
(IK) Dokaimo da je 0 ≤ n + 1. Ako 0 < n vai 0 ∈ n, pa je i 0 ∈ n ∪ {n} = n + 1. Dakle,
0 < n + 1. Ako je 0 = n tada 0 ∈ n ∪ {n} = n + 1, pa je 0 < n + 1.

Lema 2. Ako su k i n prirodni brojevi, tada vai

k < n + 1 akko k < n ili k = n.

Dokaz.
(⇒) Neka je k < n + 1, odnosno k ∈ n + 1 = n ∪ {n}. Tada je k ∈ n ili k ∈ {n}, tj. k<n ili
k = n.

(⇐) Neka je k ∈ n ili k ∈ {n}, tada je k ∈ n ∪ {n} = n + 1.

Teorema 1. Relacija < je strogo linearno ureee na skupu prirodnih brojeva.

Dokaz.
(T) Neka vai k < m i m < n treba dokazati da je k < n. Posmatrajmo formulu P (x) :
(∀k, m ∈ N)(k < m ∧ m < x ⇒ k < x). Dokaimo indukcijom da je formula taqna za svako
x ∈ N.

(BI) P (0) : k < m ∧ m < 0 ⇒ k < 0, formula je taqna jer je netaqno m < 0 za sve m ∈ N.
(IH) Pretpostavimo da vai P (n) : (∀k, m ∈ N)(k < m ∧ m < n ⇒ k < n).
(IK) Dokaimo da vai P (n + 1) : (∀k, m ∈ N)(k < m ∧ m < n + 1 ⇒ k < n + 1). Neka je
k < m i m < n + 1. Prema lemi 2 vai m < n + 1 akko m < n ili m = n.
1◦ Ako je m < n, tada je k < n po (IH), pa prema lemi 2 vai k < n + 1.
2◦ Ako je m = n, tada iz k < m zak uqujemo k < n, pa prema lemi 2 vai k < n + 1.

(AS) Pretpostavimo suprotno, tj. k < m i m < k. Zbog tranzitivnosti imamo k < k, odnosno
k ∈ k , xto je u kontradikciji sa posledicom aksiome regularnosti.

34
(LIN) Treba dokazati da je formula P (x) : (∀k ∈ N)(k < x ∨ k = x ∨ x < k) taqna za svako x ∈ N.
Dokaz izvodimo indukcijom.
(BI) P (0) : k < 0 ∨ k = 0 ∨ 0 < k, formula je taqna jer po lemi 1 vai k ≥ 0 za svako k ∈ N.
(IH) Pretpostavimo da vai P (n) : (∀k ∈ N)(k < n ∨ k = n ∨ n < k).
(IK) Dokaimo da vai P (n + 1) : (∀k ∈ N)(k < n + 1 ∨ k = n + 1 ∨ n + 1 < k). Neka je k
proizvo no. Prema (IH) vai k < n ili k = n ili n < k.
1◦ Ako je k < n, tada je k < n + 1 prema lemi 2.
2◦ Ako je k = n, tada iz k < n + 1 prema lemi 2.
3◦ Ako je n < k , tada indkcijom dokaimo da je formula
Q(x) : (∀n ∈ N)(n < x ⇒ n + 1 ≤ x).
(BI) Q(0) : n < 0 ⇒ n + 1 ≤ 0, formula je taqna jer je netaqno n < 0 za sve n ∈ N.
(IH) Pretpostavimo da vai Q(m) : (∀n ∈ N)(n < m ⇒ n + 1 ≤ m).
(IK) Dokaimo da vai Q(m + 1) : (∀n ∈ N)(n < m + 1 ⇒ n + 1 ≤ m + 1). Neka je
n < m + 1. Prema lemi 2 vai da je n = m ili n < m. Ako je n = m, tada
je S(n) = S(m), tj. n + 1 = m + 1, pa je n + 1 ≤ m + 1. Ako je n < m, tada je
po (IH) n + 1 ≤ m, pa je n + 1 = m ili n + 1 < m. Ako je n + 1 = m, tada je
n + 1 < m + 1 prema lemi 2. Ako je n + 1 < m, tada je n + 1 < m + 1 prema
lemi 2.
Kako je prema principu matematiqke indukcije formula Q(x) taqna za sve x ∈ N
imamo u 3◦ da je n + 1 < k ili n + 1 = k ako je n < k.

40 Princip matematiqke indukcije.

Teorema 1. Neka je P (x) neka formula teorije skupova (neko svojstvo prirodnih brojeva). Ako
je:
(1) P (0) taqna i
(2) (∀n ∈ N)(P (n) ⇒ P (n + 1)),
tada je ∀n ∈ N taqna formula P (n).
Dokaz. Uoqimo skup I = {x ∈ N | P (x)} ⊆ N. Kako je 0 ∈ N i taqno je P (0), takoe ako je n ∈ I ,
mora biti i n + 1 ∈ I , pa je I induktivan. S obzirom na to da je I ⊆ N, ali i N ⊆ I , jer je N
podskup svih indkutivnih skupova, imamo da je N = I , tj. (∀n ∈ N)P (n).

41 Princip potpune indukcije.

Teorema 1. Neka je P (x) neka formula. Ako je (∀n ∈ N)((∀k < n)P (k) ⇒ P (n)), onda je
(∀n ∈ N)P (n).

Dokaz. Uoqimo formulu Q(x) : (∀k < x)P (k). Dokaimo Q(n) za sve n ∈ N indukcijom.
(BI) Q(0) : (∀k < 0)P (0)k < m je isto xto (∀k)(k < 0 ⇒ P (k)), xto je taqno.
(IH) Pretpostavimo da vai Q(n) : (∀k < n)P (k).
(IK) Dokaimo da vai Q(n + 1) : (∀k < n + 1)P (k). Po lemi 1 vai k < n + 1 akko k < n ili
k = n, pa dobijamo da (∀k < n + 1)P (k).

Po principu matematiqje indukcije vai formula (∀n ∈ N)Q(n).

Neka je n ∈ N proizvo no i fiksirano. Znamo da vai Q(n+1), tj. (∀k < n+1)P (k). Specijalno,
za k = n vai formula P (n).

35
42 Princip minimuma
Teorema 1. Relacija < na N je dobra, tj. svaki neprazan podskup od N ima najmai element.
Dokaz. Neka je X 6= ∅ i X ⊆ N. Pretpostavimo suprotno, X nema najmai element. Posmatrajmo
formulu P (x) : x ∈/ X . Dokaimo da je taqna formula ((∀k < n)P (k)) ⇒ P (n) za sve n ∈ N.
Pretpostavimo da vai (∀k < n)k ∈/ X . Tada n ∈/ X jer u suprotnom n je najmai element u X .
Dakle, vai P (n). Po principu potpune indukcije (∀n ∈ N)P (n), tj. (∀n ∈ N)n ∈/ X . Kako je
X ⊆ N, to je X = ∅, xto je kontradikcija.

43 Teorema o rekurzivnoj definiciji.

Teorema 1. Neka je A skup, a ∈ A, i neka je S(a) sledbenik od a. Ako funkcija h : A × N → A,
tada postoji funkcija f : N → A, takva da je f (0) = a i f (S(n)) = h(f (n), n).
Dokaz. Ideja: Funkcija fm : S(m) → A, gde je S(m) sledbenik skupa m, zadovo ava uslov
teoreme, ako fm(0) = a i fm(S(k)) = h(fm(k), k) za neko 0 ≤ k < m. Imamo da je
f0 = {(0, a)},
f1 = {(0, a), (1, h(a, 0))}.
Indukcijom po m dokazujemo da postoji fm koja zadovo ava uslov teoreme. Posmatramo
F = {g | g : S(m) → A za svako m, takovo da g zadovo ava uslov teoreme }.

Traena funkcija f = S F .
Teorema 2. [Parametarska teorema rekurzije] Neka su P, A skupovi, p ∈ P i S(p) sledbenik
od p. Neka su date funkcije a : P → A i h : P ×A×N → A. Tada postoji funkcija f : P ×N → A,
takva da f (p, 0) = a(p) i f (p, S(n)) = h(p, f (p, n), n).

44 Aritmetika prirodnih brojeva.

Sabirae u N
+:N×N→N tako da (m, n) 7→ m + n.
m + 0 := m i m + S(n) := S(m + n).
Mnoee u N
·:N×N→N tako da (m, n) 7→ m · n.
m · 0 := 0 i m · S(n) := m · n + m.
Stepenovae u N
m0 := 1 i mS(n) := mn · m.

Definisae ovih funkcija nije induktivno, ve rekurzivno.

45 Modeli i interpertacija formule prvog reda.

Model jezika L je struktura M = (D, sM), s ∈ L, gde je:
• D neprazan skup koji zovemo domen modela;

• sM interpretacija simbola s ∈ L u modelu M, pri qemu vai:

{ sM ∈ D za s ∈ ConstL ;
{ sM : D n → D za s ∈ F unL , ar(s) = n;

36
 { sM ⊆ D n za s ∈ RelL, ar(s) = n.
Valuacija je preslikavae v : V ar → D.
Ako je t term, pisaemo t(x1, x2, ..., xn) da naglasimo da su promen ive terma t neke od x1, x2, ..., xn,
a krae t(x).
Ako je A formula, pisaemo A(x1, x2, ..., xn) da naglasimo da su slobodne promen ive formule
A neke od x1 , x2 , ..., xn , a krae A(x).
Neka je M fiksiran. Definixemo vrednosti terma t(x) u valuaciji v, xto oznaqavamo sa t(x)[v]
ili sa t(a), gde je a = v(x), na sledei naqin:
(1) Ako je t(x) promen iva, tj. t(x) = xi, onda je
t(a) = v(xi ) = ai ;

(2) Ako je t(x) konstantan simbol, tj. t(x) = c, onda je

t(a) = cM ;

(3) Ako je t(x) = F (t1(x), t2(x), ..., tm(x)), gde je F ∈ F uncL, ar(F ) = m, tada je
t(a) = F M (t1 (a), t2 (a), ..., tm (a)).

Definixemo vrednosti formule (taqnost) A(x) pri valuaciji v u modelu M, u oznaci M |=

A(x)[v] ili M |= A(a), gde je a = v(x), sa:
(1) Ako je A(x) oblika t1(x) = t2(x), onda
M |= A(a) akko t1 (a) = t2 (a);

(2) Ako je A(x) oblika R(t1(x), t2(x), ..., tm(x)), R ∈ RelL, ar(R) = m, onda
M |= A(a) akko RM (t1 (a), t2 (a), ..., tm (a));

(3) Ako je A(x) oblika ¬B(x), onda

M |= A(a) akko M 2 B(a);
(4) Ako je A(x) oblika B(x) ∧ C(x), onda
M |= A(a) akko M |= B(a) i M |= C(a);

(5) Ako je A(x) oblika B(x) ∨ C(x), onda

M |= A(a) akko M |= B(a) ili M |= C(a);

(6) Ako je A(x) oblika B(x) ⇒ C(x), onda

M 2 A(a) akko M |= B(a) i M 2 C(a);

(7) Ako je A(x) oblika B(x) ⇔ C(x), onda

M |= A(a) akko (M |= B(a) akko M |= C(a));

(8) Ako je A(x) oblika ∃yB(x, y), onda

M |= A(a) akko M |= B(a, b) za neko b ∈ D;

(9) Ako je A(x) oblika ∀yB(x, y), onda

M |= A(a) akko M |= B(a, b) za sve b ∈ D.
37
46 Va ane formule i primeri.
Ako je Γ skup formula jezika L i A formula. Tada vai
Γ |= A akko za sve modele M jezika L za koje M |= Γ vai M |= A.

Pixemo M |= A(x) ako M |= A(a) za sve valuacije takve da je x 7→ a.

Pixemo M |= Γ ako M |= A za sve A ∈ Γ. Tako M nazivamo modelom jezika L, u suprotnom je
kontramodel.
Ako za sve modele M vai M |= A kaemo da je A va ana i pixemo |= A.
Primer 1. Neka je A(x, y, z) proizvo na formula i L proizvo an jezik. Tada su sledee
formule va ane:
1. |= ∃x∃yA(x, y, z) ⇔ ∃y∃xA(x, y, z);
2. |= ∀x∀yA(x, y, z) ⇔ ∀y∀xA(x, y, z);
3. |= ∃x∀yA(x, y, z) ⇒ ∀y∃xA(x, y, z).
Dokaz. Neka je M proizvo an model, sa domenom D.
3. Treba dokazati da M |= ∃x∀yA(x, y, z) ⇒ ∀y∃xA(x, y, z). Neka je c proizvo no. Pret-
postavimo M |= ∃x∀yA(x, y, c), dokaimo da M |= ∀y∃xA(x, y, z). Posmatrajmo formulu
B(x, z) = ∀yA(x, y, z). Imamo da
M |= ∃xB(x, c)
M |= B(a, c),za neko a ∈ D
M |= ∀yA(a, y, c), za neko a ∈ D
M |= ∃xA(x, b, c), za sve b ∈ D
M |= ∀y∃xA(x, y, c)

47 Teoreme potpunosti i kompaktnosti za logiku prvog reda.

Teorema 1. [Gedelova teorema potpunosti] Neka je Γ skup formula i A formula, tada vai
Γ ` A akko Γ |= A.

Teorema 2. [Slaba teorema potpunosti] Neka je A formula, tada vai

` A akko |= A.

Skup formula Γ je neprotivreqan ako Γ 0 ⊥.

Skup formula Γ je zadovo iv ako Γ 2 ⊥.
Teorema 3. [Teorema kompaktnosti] Neka je Γ skup formula. Tada je Γ zadovo iv akko je
svaki egov konaqan podskup zadovo iv, tj. Γ0 ⊆ Γ, takav da Γ0 0 ⊥.

38